• quote 2
  • а 247
  • А 54
  • аброноше 1
  • Авај 1
  • авлије 1
  • авлији 4
  • авлију 1
  • Ада 4
  • адвоката 2
  • Ади 1
  • ади 2
  • ај 1
  • Ај 2
  • ајд 1
  • ајде 1
  • Ајде 1
  • ајдуци 1
  • Ако 25
  • ако 49
  • акта 1
  • Ал 1
  • ал 5
  • ала 1
  • Ала 6
  • алате 1
  • али 105
  • Али 54
  • алхохолом 1
  • аљина 1
  • аљинице 1
  • ама 1
  • Ама 9
  • аманет 3
  • амбара 1
  • анђела 2
  • анђели 2
  • анђелима 1
  • анђео 3
  • апелата 1
  • апетитима 1
  • апс 1
  • артикли 1
  • асприца 1
  • атмосвери 1
  • атмосверних 1
  • Ах 4
  • ашове 1
  • бабине 1
  • бабо 1
  • Бабо 1
  • бабу 1
  • бадава 1
  • бакрач 3
  • бакраче 2
  • бакшиша 1
  • банда 1
  • банути 1
  • бар 8
  • бардак 1
  • бароке 1
  • барута 1
  • Бата 3
  • Бате 2
  • батинама 1
  • бато 2
  • Бато 2
  • баурати 1
  • баца 1
  • бацала 1
  • Бацали 1
  • баци 3
  • бацити 1
  • Баш 1
  • баш 12
  • баште 1
  • башти 2
  • башту 2
  • башчице 1
  • башчу 2
  • бегам 1
  • бегамо 1
  • бегенише 2
  • Беда 1
  • беда 3
  • беде 1
  • беди 1
  • бедне 1
  • бедни 1
  • бедних 1
  • бедно 1
  • бедом 1
  • беду 3
  • Бежимо 1
  • бежу 1
  • без 36
  • безазлених 1
  • безбедности 1
  • бездно 1
  • безобразне 1
  • безумљу 1
  • безумног 1
  • бејаху 1
  • беле 3
  • белилом 1
  • белим 1
  • белог 1
  • бељаше 1
  • БЕОГРАД 1
  • берача 1
  • берачи 2
  • берба 1
  • беру 1
  • берући 2
  • бесемучна 1
  • бесмртност 1
  • бесмртности 1
  • бесном 2
  • Беху 1
  • беху 15
  • Беше 3
  • беше 84
  • би 128
  • бившег 1
  • бивших 1
  • бијасмо 1
  • бијаху 2
  • Била 1
  • била 30
  • биле 3
  • билете 1
  • били 18
  • Били 3
  • Било 2
  • било 27
  • Био 3
  • био 50
  • бистрих 1
  • бити 23
  • биће 5
  • бићете 4
  • бих 1
  • бичева 1
  • бјели 1
  • Благо 1
  • благо 5
  • Благодарећи 1
  • благодарити 1
  • благодарни 1
  • благодети 1
  • благом 1
  • благостање 2
  • благостању 1
  • блаженства 1
  • блата 1
  • блатаве 1
  • блатне 1
  • блатним 1
  • блато 1
  • бленули 1
  • ближе 3
  • ближњим 1
  • близине 1
  • близини 3
  • близу 5
  • блудница 1
  • бог 2
  • Бог 22
  • бога 2
  • Бога 26
  • богаза 1
  • богаство 2
  • богата 1
  • богате 1
  • богати 3
  • богатих 1
  • богато 1
  • богатог 1
  • богату 1
  • богљаво 1
  • богме 2
  • Бого 1
  • Богом 5
  • Богородица 1
  • Богу 2
  • Бож 1
  • божанску 1
  • Боже 3
  • Божије 2
  • боја 1
  • бојазни 2
  • бојали 2
  • бојати 1
  • Боје 1
  • боје 2
  • бојевих 1
  • боји 1
  • бојим 2
  • болесна 2
  • Болест 1
  • болест 4
  • болестан 1
  • болести 1
  • боли 2
  • болних 1
  • болницу 2
  • болова 1
  • боловали 1
  • боловања 1
  • болове 2
  • болови 1
  • болом 1
  • боља 2
  • боље 11
  • Боље 3
  • бољег 1
  • бољим 1
  • борбу 1
  • боса 1
  • боси 1
  • босо 1
  • босотиње 1
  • бостан 1
  • бостана 1
  • браварски 1
  • брадавице 1
  • брак 1
  • брака 3
  • браколомник 1
  • бранећи 1
  • брани 1
  • браник 1
  • бранио 1
  • брат 6
  • брата 13
  • брате 3
  • брати 1
  • брато 3
  • братом 2
  • брату 4
  • братучеда 1
  • братучеди 2
  • Браћа 1
  • браћа 5
  • браће 3
  • браћи 2
  • браћу 2
  • браху 1
  • брашна 1
  • брвна 1
  • брвнета 1
  • брвно 1
  • брда 2
  • брже 2
  • брз 1
  • брзим 2
  • брзо 4
  • брига 2
  • бриге 4
  • бригу 2
  • брижан 1
  • брижљиво 1
  • бризну 1
  • бријег 1
  • брине 1
  • бринеш 1
  • бринути 1
  • брисаше 1
  • бристро 1
  • бришући 2
  • бркова 1
  • број 4
  • броје 1
  • бројем 1
  • броји 1
  • брука 1
  • брукаш 1
  • будакове 1
  • буде 12
  • будем 5
  • будемо 1
  • будете 2
  • будеш 3
  • буди 2
  • буду 2
  • будући 1
  • будућност 3
  • будућности 1
  • буђаве 1
  • бујала 1
  • бујица 1
  • бујна 1
  • бујном 1
  • бујну 1
  • буњишту 1
  • буранија 1
  • Буре 1
  • буриће 1
  • бурне 1
  • бусију 1
  • буче 1
  • бучук 2
  • буџаву 1
  • буџаке 1
  • буџаљиће 1
  • бушина 1
  • в 1
  • В 1
  • вади 1
  • важан 1
  • важна 1
  • важне 2
  • важном 1
  • вазда 2
  • ваздан 1
  • Ваздан 1
  • ваздух 1
  • вајат 3
  • вајата 3
  • вајату 1
  • вајде 2
  • вајкао 1
  • вајна 1
  • вајног 1
  • вала 1
  • ваља 7
  • ваљало 1
  • ваљати 3
  • Ваљда 1
  • ваљда 4
  • вам 29
  • Вама 1
  • вама 7
  • ванбрачно 1
  • ванредно 2
  • варе 1
  • вари 1
  • варки 1
  • варош 2
  • вароши 3
  • варошкама 1
  • варошчад 1
  • Вас 1
  • вас 13
  • вата 1
  • ватра 7
  • ватре 8
  • ватреним 1
  • ватри 4
  • ватром 1
  • ватру 12
  • ваш 5
  • ваша 1
  • вашар 2
  • вашару 2
  • ваше 4
  • вашег 2
  • вашем 1
  • вашки 1
  • вашљива 1
  • ведар 2
  • ведрим 1
  • ведрице 1
  • ведро 1
  • веђа 1
  • Веђа 1
  • вежбања 1
  • вежбање 2
  • вежбу 1
  • веже 1
  • вежете 1
  • Вежи 1
  • вежу 1
  • веза 2
  • везан 1
  • везана 1
  • везано 1
  • везао 1
  • везене 1
  • вези 2
  • везиоци 1
  • везу 1
  • Везуј 2
  • везује 1
  • веле 2
  • велећи 1
  • вели 8
  • Велика 1
  • велика 15
  • велике 1
  • велики 10
  • великим 7
  • велико 7
  • великог 3
  • великој 3
  • великом 8
  • велику 6
  • велим 1
  • ВЕЛИСЛАВА 1
  • велиш 5
  • венча 1
  • венчање 1
  • венчаше 1
  • вересије 2
  • вересију 1
  • вериге 9
  • верна 2
  • верни 1
  • верну 1
  • веровао 1
  • веру 1
  • верује 1
  • Верујем 1
  • верујем 2
  • верујемо 2
  • весела 1
  • веселе 2
  • весели 1
  • веселије 1
  • весеља 2
  • весеље 4
  • весељу 1
  • весео 1
  • вест 1
  • ветар 1
  • ветрењаче 1
  • ветром 1
  • Већ 6
  • већ 69
  • већа 1
  • веће 1
  • већи 3
  • већином 1
  • већма 1
  • вечан 1
  • вече 14
  • вечера 13
  • вечерас 2
  • Вечераше 1
  • вечераше 3
  • вечере 1
  • вечери 3
  • вечерњи 2
  • вечеру 3
  • вечити 1
  • вечито 3
  • вечитој 1
  • вечног 1
  • вечном 1
  • вечности 1
  • вечну 1
  • вештака 1
  • вештије 1
  • вештине 1
  • вештином 1
  • Вештином 1
  • вештом 1
  • Ви 11
  • ви 25
  • вид 1
  • вида 2
  • виде 9
  • видела 2
  • видели 2
  • видело 1
  • видео 1
  • видети 9
  • видећеш 1
  • видеше 3
  • види 4
  • видим 1
  • видимо 2
  • видио 1
  • Видите 1
  • Видиш 2
  • видиш 3
  • видом 1
  • виду 1
  • виђала 1
  • виђао 1
  • виђаше 1
  • Виђе 1
  • виђе 8
  • виђела 3
  • виђеле 1
  • виђења 1
  • виђо 1
  • Вијао 1
  • вијаше 1
  • викати 1
  • викач 3
  • викача 1
  • викаше 1
  • вики 1
  • викну 9
  • Викну 9
  • викнуо 1
  • Викнуше 1
  • викнуше 2
  • вику 1
  • вила 2
  • вилама 1
  • Вилице 1
  • вилу 1
  • виљушака 1
  • вина 5
  • вино 3
  • Виноград 2
  • виноград 5
  • винограда 1
  • винограде 1
  • виногради 1
  • вином 2
  • вињаге 1
  • висаше 1
  • Висока 1
  • високо 2
  • вичан 2
  • виче 1
  • вична 2
  • више 81
  • вишине 1
  • вјера 1
  • вјечни 1
  • влаге 1
  • влажне 1
  • влажни 1
  • влажном 1
  • Власт 1
  • власт 3
  • власти 9
  • властима 1
  • во 1
  • вода 3
  • воде 9
  • Водени 1
  • воденица 1
  • воденицу 3
  • воденичари 1
  • води 8
  • водила 1
  • водио 1
  • Водио 1
  • Водити 1
  • водиш 1
  • водом 1
  • воду 4
  • вођ 2
  • вође 2
  • вођевина 1
  • возаше 1
  • возе 1
  • возови 1
  • војвода 1
  • војна 1
  • војника 1
  • војска 1
  • војске 1
  • војсковођа 1
  • војсци 4
  • вола 5
  • волела 1
  • волели 1
  • Волео 1
  • волео 4
  • волети 2
  • воли 3
  • волиш 3
  • волова 3
  • волове 16
  • Волови 2
  • волови 6
  • воловима 2
  • волу 1
  • волујска 1
  • вољама 1
  • воље 6
  • вољи 1
  • вољно 1
  • вољом 2
  • вољу 1
  • вотњаку 1
  • воћа 1
  • воће 1
  • воћњак 3
  • воћњаке 1
  • воћњаку 4
  • воћњаци 1
  • вочиће 3
  • вочићи 1
  • враже 1
  • Врана 1
  • вранчића 1
  • врапцу 1
  • врат 5
  • врата 20
  • врати 10
  • вратив 1
  • вратили 1
  • вратим 1
  • вратио 1
  • вратити 3
  • вратише 1
  • врату 2
  • враћа 2
  • враћао 2
  • враћати 2
  • враћаше 1
  • врви 1
  • врвила 1
  • врвио 1
  • вредан 1
  • Вреди 1
  • вреди 3
  • вредна 1
  • вредних 1
  • вредно 1
  • Вредно 2
  • вредности 1
  • врежна 2
  • вреле 1
  • врелим 1
  • Врело 1
  • врелу 1
  • време 32
  • времена 5
  • времено 1
  • времену 1
  • врење 1
  • вреће 1
  • врз 1
  • врзма 1
  • ври 1
  • врисак 1
  • вриска 1
  • врисне 1
  • врисну 2
  • врлети 1
  • врлина 2
  • врлинама 2
  • врлину 1
  • Врло 1
  • врло 23
  • врљику 1
  • врста 1
  • врсте 1
  • врућ 1
  • врућа 1
  • врх 1
  • врхови 1
  • врхом 1
  • врхунцу 1
  • врча 1
  • вршаше 1
  • вршио 3
  • вршити 1
  • Вујо 2
  • Вук 28
  • вука 1
  • Вука 5
  • Вуков 1
  • вуку 1
  • вунице 3
  • вуче 1
  • Вуче 1
  • вучију 1
  • Вучко 1
  • Г 1
  • га 169
  • гадни 2
  • гадним 1
  • гадних 1
  • гађао 2
  • гађаше 1
  • газда 2
  • газдама 1
  • Газдарица 1
  • газде 1
  • гајдаш 1
  • гајтану 1
  • гарабиљ 1
  • гаранције 2
  • гардист 1
  • гатара 1
  • гаће 1
  • гаћице 1
  • гвожђе 4
  • Гвозден 13
  • Гвоздена 2
  • Гвоздене 1
  • гвоздени 2
  • Гвозденовој 1
  • Гвозденовом 1
  • гвоздену 1
  • Гвоздену 1
  • Где 3
  • где 32
  • Гди 1
  • гди 2
  • гимназију 1
  • глава 7
  • главе 3
  • глави 6
  • главица 1
  • Главна 1
  • главна 2
  • Главни 1
  • главни 2
  • главног 1
  • главном 2
  • главом 7
  • главу 8
  • Глад 1
  • гладан 1
  • глади 2
  • гладне 1
  • гладни 1
  • глас 6
  • гласно 1
  • гласом 7
  • гласу 1
  • глатке 1
  • Гле 3
  • гледа 7
  • гледај 1
  • Гледај 2
  • Гледајте 2
  • гледају 2
  • гледајући 4
  • гледала 4
  • гледао 2
  • гледаоце 1
  • гледаоци 2
  • гледате 1
  • гледати 4
  • гледаћу 1
  • гледаше 1
  • глобе 1
  • глобите 1
  • глогови 1
  • глођу 1
  • гљивама 1
  • гнева 1
  • гневан 1
  • гнусним 1
  • гњеву 2
  • говеда 3
  • говеди 2
  • говедима 1
  • говече 1
  • говор 3
  • Говораше 1
  • говораше 8
  • говоре 1
  • говорећи 2
  • Говори 1
  • говори 2
  • говорила 1
  • говорили 1
  • говорило 1
  • говорим 1
  • говорио 5
  • говорите 1
  • говорити 3
  • говориш 4
  • говорник 1
  • говорника 1
  • говором 1
  • говору 1
  • год 41
  • година 21
  • Година 3
  • године 15
  • години 5
  • годином 1
  • годину 4
  • годишње 2
  • годишњицу 2
  • гођ 1
  • голи 1
  • голим 2
  • голо 1
  • гологлава 1
  • голом 1
  • голотиње 1
  • голубом 1
  • гомила 2
  • гомиле 3
  • гомилица 1
  • гомилом 1
  • гора 2
  • горак 1
  • гораше 1
  • Горд 1
  • горе 4
  • гори 1
  • горим 1
  • горку 1
  • горчине 1
  • горчину 1
  • госа 1
  • господар 2
  • господарења 1
  • господари 1
  • господару 1
  • Господине 1
  • господине 3
  • готова 3
  • готови 1
  • готовити 2
  • Готово 1
  • готово 2
  • гр 1
  • грабу 1
  • грабуља 1
  • градина 1
  • грађе 1
  • грађевине 1
  • грађевину 1
  • граја 1
  • гранама 1
  • гране 2
  • граница 1
  • грање 2
  • граорастих 1
  • грашке 1
  • грбини 1
  • грди 2
  • грдну 1
  • гребенају 1
  • греје 1
  • Грех 1
  • грех 5
  • греха 1
  • грехом 1
  • грешила 1
  • грешио 1
  • грешити 1
  • грешне 1
  • грешници 4
  • грешницима 1
  • грешног 1
  • гркљан 1
  • грли 1
  • грлити 1
  • грлићем 1
  • грло 3
  • грми 1
  • грмљавина 1
  • гроб 1
  • гроба 1
  • гробље 1
  • гробници 1
  • грожђа 2
  • грожђе 1
  • грозду 1
  • грозни 1
  • грознија 2
  • грознице 1
  • грозно 3
  • громови 1
  • грош 1
  • гроша 2
  • груба 2
  • грува 1
  • грувајући 1
  • Грување 1
  • грувати 1
  • груваш 1
  • грудве 1
  • груди 4
  • грудњаче 1
  • Грујицу 1
  • група 1
  • грцајући 1
  • грче 1
  • гу 1
  • губе 1
  • губер 1
  • губера 1
  • губи 1
  • губила 1
  • губити 3
  • гуја 2
  • гује 2
  • гујо 1
  • гуле 1
  • гунђало 1
  • гуњ 1
  • Гура 1
  • гурају 1
  • гурне 1
  • гурни 1
  • Гурни 1
  • Гурну 1
  • гурну 3
  • гурнула 2
  • гурнуо 1
  • гусака 1
  • гуски 1
  • густ 1
  • Густа 1
  • густе 1
  • густих 2
  • густом 1
  • густу 1
  • гушећи 2
  • гуши 1
  • гушити 1
  • д 44
  • Да 31
  • да 579
  • давале 1
  • давали 2
  • давање 1
  • давао 5
  • давати 2
  • даваше 1
  • давно 1
  • давши 1
  • Даде 1
  • даде 11
  • дадне 2
  • Дадох 1
  • дадоше 2
  • даду 4
  • дај 2
  • даје 8
  • дајете 1
  • дајеш 2
  • Дајте 1
  • дајте 3
  • дају 1
  • дакле 2
  • Дакле 2
  • дала 2
  • далеко 6
  • далеку 1
  • Дали 1
  • дали 2
  • дало 2
  • Даље 1
  • даљине 3
  • даљину 1
  • дам 2
  • Дан 2
  • дан 48
  • дана 46
  • данак 1
  • Данак 1
  • данас 10
  • Данас 3
  • дангуба 1
  • дангубе 2
  • дангуби 1
  • дангубило 1
  • дангубити 1
  • дангубу 1
  • Даница 45
  • Данице 4
  • Даници 4
  • Даницом 1
  • Даницу 2
  • данове 1
  • данови 1
  • даном 1
  • дану 2
  • Дао 1
  • дао 3
  • Дара 4
  • Даре 1
  • Дари 1
  • Дарини 1
  • Дариним 1
  • Даринка 28
  • Даринке 1
  • Даринкин 1
  • Даринкину 1
  • Даринком 4
  • Даринку 10
  • Даринци 3
  • Даринчина 1
  • Даринчину 1
  • Даро 1
  • Дару 2
  • дате 1
  • дати 8
  • датумом 1
  • дахну 1
  • дахнути 1
  • два 26
  • Два 3
  • двадесеторо 1
  • Две 1
  • две 21
  • двема 1
  • двеста 1
  • Двеста 2
  • двије 2
  • дводинарце 1
  • двоица 2
  • двоицу 1
  • двоје 11
  • двојица 2
  • двоколице 2
  • двопеви 1
  • дворишту 2
  • дворцу 1
  • двоумећи 1
  • де 2
  • дебелу 1
  • дебељашне 1
  • девера 1
  • Девет 1
  • девет 5
  • деветог 1
  • девојака 1
  • девојачку 1
  • Девојка 2
  • девојка 8
  • девојкама 1
  • девојке 2
  • девојку 6
  • девојче 1
  • девојчица 1
  • девојчицу 1
  • девује 1
  • дед 1
  • Деде 1
  • дела 5
  • делателном 1
  • дели 1
  • деликатан 1
  • делили 1
  • делим 1
  • делио 1
  • Делите 1
  • делити 3
  • дело 5
  • делова 3
  • делове 3
  • делови 2
  • деловима 1
  • деловођа 1
  • делом 2
  • делу 1
  • дену 2
  • део 6
  • деоба 1
  • деобе 3
  • деоби 2
  • деобу 1
  • дерао 1
  • дерати 1
  • десет 1
  • десило 1
  • десне 1
  • десно 1
  • десном 4
  • Дете 3
  • дете 44
  • детенце 2
  • детета 6
  • дететом 1
  • детету 3
  • детлићи 1
  • деца 12
  • Деца 5
  • деце 30
  • деци 8
  • децо 2
  • децом 3
  • децу 18
  • дечица 1
  • дечице 2
  • дечицу 1
  • дечко 1
  • дечурлију 1
  • деша 1
  • Дешо 1
  • диван 1
  • дивећи 1
  • Дивна 1
  • дивне 1
  • дивни 1
  • дивно 1
  • дивном 1
  • дигне 1
  • дигнем 1
  • дигнута 1
  • дигоше 1
  • диже 3
  • дизаше 1
  • дизгин 1
  • дим 2
  • дима 1
  • дин 9
  • динар 1
  • динара 12
  • дипломат 1
  • дирајте 1
  • дирати 2
  • дисање 1
  • дјелање 1
  • дјелаше 1
  • дјеле 2
  • Дјете 1
  • дјете 11
  • дневник 1
  • дневно 2
  • дневног 1
  • До 5
  • до 61
  • доба 7
  • добар 2
  • добара 1
  • добива 1
  • добија 1
  • добијали 1
  • добијао 1
  • добила 2
  • добио 3
  • добити 3
  • добиће 2
  • добићеш 1
  • добише 1
  • Добра 1
  • добра 14
  • Добре 1
  • добре 7
  • добри 3
  • добрим 1
  • добрима 1
  • добрих 3
  • добро 25
  • Добро 6
  • доброг 6
  • доброј 2
  • добром 1
  • добротом 1
  • доброту 1
  • доброчинство 1
  • добру 4
  • добу 2
  • доват 1
  • дователе 1
  • довде 1
  • Довде 2
  • доведе 2
  • доведи 1
  • доведоше 3
  • довели 1
  • довео 2
  • довести 1
  • довече 1
  • довикивао 1
  • довикује 1
  • Довикују 1
  • доводи 1
  • довршивао 1
  • догађај 2
  • догодило 1
  • дода 1
  • додаде 4
  • Додаде 4
  • додадоше 1
  • додати 1
  • дође 38
  • Дође 9
  • дођем 1
  • дођи 1
  • дођоше 8
  • дођу 4
  • доживи 1
  • дозва 1
  • дозволила 1
  • дозволили 1
  • дозволити 1
  • дозвољених 1
  • Дознавши 1
  • дознадоше 1
  • дознала 1
  • дознао 1
  • дознати 1
  • дојке 1
  • Док 26
  • док 44
  • докажу 1
  • доказано 1
  • доказе 1
  • доказима 1
  • доказују 1
  • Докле 1
  • докони 1
  • доктора 2
  • докторима 1
  • доктором 1
  • доктору 1
  • докучити 1
  • долазак 1
  • долазе 3
  • долази 3
  • долазило 1
  • доле 3
  • домаће 1
  • домаћин 1
  • домаћина 3
  • домаћине 1
  • домаћину 1
  • домаћица 3
  • дому 1
  • донела 1
  • донесе 7
  • донеси 1
  • донесу 1
  • донети 1
  • донеће 2
  • донеше 1
  • донијети 1
  • донијеше 1
  • доноси 1
  • доносила 1
  • доносили 1
  • доносило 1
  • доносио 1
  • доносити 1
  • доњи 1
  • допадне 3
  • досад 2
  • досади 2
  • досадити 1
  • досеткама 1
  • досетљива 1
  • доскочицама 2
  • доспавају 1
  • доспео 1
  • доста 14
  • Доста 3
  • достигла 1
  • достигнеш 1
  • дотадања 1
  • дотера 1
  • Дотера 1
  • дотерати 1
  • дотерато 2
  • Дотераше 1
  • дотле 7
  • дотрча 1
  • Дотрчаше 1
  • дотрчаше 2
  • дотрчи 1
  • доћи 7
  • дохватио 1
  • дохватити 2
  • доцкан 2
  • Доцније 2
  • дочепа 2
  • дочепали 1
  • дошао 2
  • Дошла 1
  • дошла 3
  • дошле 2
  • дошли 3
  • дошло 5
  • дошо 8
  • Драга 2
  • драги 1
  • драгим 1
  • драго 5
  • дражи 1
  • дражија 1
  • дрва 3
  • дрвеним 1
  • дрвених 2
  • дрвета 1
  • дрвљем 1
  • дрво 1
  • дремања 1
  • држава 1
  • државе 1
  • државни 2
  • држаљицом 1
  • држати 1
  • држаху 1
  • држаше 1
  • држе 2
  • држећи 3
  • држи 1
  • дроњава 1
  • дроњке 2
  • друг 2
  • друга 8
  • другарица 1
  • друге 7
  • Други 2
  • други 30
  • другим 6
  • других 2
  • друго 7
  • другови 1
  • другог 6
  • другога 4
  • другој 2
  • другом 9
  • другу 5
  • друкше 2
  • друм 2
  • друштва 2
  • друштвима 1
  • друштво 5
  • друштвом 1
  • друштву 4
  • дрхтала 1
  • дрхтали 1
  • дрхтало 1
  • дрхтања 1
  • дрхтао 2
  • дрхтећи 1
  • дрхти 1
  • дрхћу 2
  • дрхћући 1
  • дрхћућим 3
  • дршћућим 1
  • дубоко 5
  • дубоком 1
  • дува 1
  • дуван 1
  • Дуван 1
  • дувана 2
  • дувар 1
  • дуг 4
  • дуга 4
  • дугачке 2
  • дуге 2
  • дугме 1
  • дугмета 1
  • дуго 9
  • дуговао 1
  • дугови 2
  • дугој 1
  • дугом 2
  • дугу 1
  • дугује 1
  • дужан 1
  • дужег 2
  • дужни 2
  • дужник 1
  • дужнике 1
  • Дужност 1
  • дужност 7
  • дужности 4
  • дукат 4
  • Дуката 1
  • дуката 20
  • дукате 1
  • дукати 1
  • дундају 1
  • Дуњић 1
  • дуплом 1
  • дућана 1
  • дућка 1
  • дућкао 1
  • дух 1
  • духне 1
  • духовним 1
  • духом 1
  • душа 8
  • душан 1
  • Душе 1
  • душе 15
  • ДУШЕ 2
  • душевним 1
  • души 2
  • душом 1
  • душу 7
  • Ђаво 1
  • ђаво 2
  • ђавола 5
  • ђаволи 3
  • ђак 1
  • ђака 1
  • ђаке 1
  • ђаци 1
  • ђацима 1
  • ђе 3
  • Ђе 5
  • ђевере 1
  • ђеде 1
  • ђеду 1
  • ђеније 1
  • ђететом 1
  • ђетету 2
  • ђетињу 1
  • Ђеца 1
  • ђеца 3
  • ђеце 8
  • ђеци 1
  • ђецо 2
  • ђецом 2
  • ђецу 3
  • ђечице 1
  • ђечурлије 1
  • ђинђуве 1
  • ђубрета 3
  • ђубри 1
  • ђубрим 1
  • Ђука 3
  • ђуле 1
  • Е 7
  • ево 3
  • Ево 3
  • егзекуцијом 1
  • Еј 6
  • економа 1
  • Еле 3
  • ељдани 1
  • ене 1
  • Ене 2
  • енергије 2
  • енергичан 1
  • ено 1
  • Ено 3
  • ергеле 1
  • Ете 1
  • ето 2
  • Ето 2
  • жабе 1
  • жали 1
  • жалије 1
  • жалиле 1
  • жалили 1
  • жалим 1
  • жалио 1
  • жалити 1
  • жалиш 2
  • жалосна 4
  • жалосни 2
  • жалоснијих 1
  • жалосну 1
  • жалост 2
  • жалости 1
  • жалостива 1
  • жаљаше 1
  • Жаљаше 1
  • жандарм 3
  • жандарма 1
  • жандарме 2
  • жандармерије 1
  • жандарми 1
  • жандармима 1
  • жању 1
  • Жао 1
  • жар 1
  • жарила 1
  • жарко 1
  • жаром 1
  • жбунић 1
  • жедне 1
  • жедни 1
  • желе 1
  • жели 1
  • желио 1
  • жеља 3
  • жеље 2
  • жељом 1
  • Жена 1
  • жена 27
  • женама 1
  • Жене 2
  • жене 24
  • жени 6
  • женидба 1
  • женидбе 1
  • женио 1
  • жениш 1
  • женка 1
  • женку 1
  • женом 3
  • женска 3
  • женске 2
  • женски 4
  • женским 1
  • женских 1
  • женско 4
  • женског 1
  • жентурачама 1
  • жентурине 1
  • жену 8
  • жетеоци 1
  • жив 3
  • жива 1
  • Живан 15
  • Живана 5
  • Живановом 1
  • живахан 1
  • Живе 1
  • живе 8
  • живели 4
  • живео 3
  • живети 7
  • живи 9
  • Живим 1
  • живим 4
  • живима 1
  • живимо 1
  • живио 1
  • живите 1
  • живити 2
  • живо 1
  • живог 3
  • живој 1
  • живом 3
  • живот 39
  • живота 16
  • животаре 1
  • животарило 1
  • животе 1
  • животиња 1
  • животињама 2
  • животиње 1
  • животне 1
  • животом 3
  • животу 5
  • живу 3
  • живце 1
  • жита 2
  • житног 1
  • жито 5
  • житу 1
  • жице 1
  • жицу 1
  • жњела 1
  • жртве 1
  • жуди 3
  • жудња 1
  • жудњом 1
  • жуње 1
  • жураше 1
  • журба 1
  • журби 3
  • журно 1
  • жут 1
  • жути 1
  • жутих 1
  • жуто 1
  • ЗА 1
  • за 281
  • За 55
  • забашуравају 1
  • забашуравали 1
  • заби 1
  • Забољело 1
  • заборавио 2
  • заборавити 1
  • забораву 1
  • забринут 1
  • забуни 1
  • завадио 1
  • завађају 2
  • заварава 1
  • заваравао 1
  • заведен 1
  • завезака 1
  • завери 1
  • завет 1
  • зави 2
  • завиде 1
  • Завидео 1
  • завидећи 1
  • завика 1
  • Завика 1
  • зависило 1
  • зависти 1
  • завјет 1
  • завлачу 1
  • заводњелим 1
  • заводњише 1
  • заволео 1
  • заврташе 1
  • заврши 2
  • завуче 2
  • загледао 1
  • заговарао 1
  • заграђен 1
  • заграђују 1
  • загрева 1
  • загрејали 1
  • загризне 1
  • загрлити 1
  • загрлиш 1
  • задивила 1
  • задихан 1
  • задоволења 1
  • задовољава 1
  • задовољавао 1
  • задовољан 1
  • задовољити 2
  • задовољни 1
  • задовољно 3
  • задовољство 2
  • задовољством 1
  • задојавајући 1
  • задоцниш 1
  • задрема 1
  • задремало 1
  • задржа 1
  • задржав 1
  • задржасмо 1
  • задрже 1
  • задрктаваше 1
  • Задруга 1
  • задруга 3
  • задругама 1
  • задругар 1
  • задругара 5
  • задругаре 3
  • задругарима 2
  • Задругарство 1
  • задругарству 1
  • ЗАДРУГАРСТВУ 1
  • задруге 9
  • задругу 3
  • задружне 1
  • задрузи 17
  • задрхта 1
  • задужио 1
  • задужисмо 1
  • задужише 1
  • задужујете 1
  • зађе 2
  • зажели 1
  • заире 1
  • заиста 1
  • Заиста 1
  • зајам 3
  • зајапурен 1
  • заједно 10
  • заједу 1
  • зајма 1
  • закачило 1
  • закисло 1
  • закитила 1
  • закла 2
  • заклан 1
  • заклати 1
  • закле 5
  • заклетву 1
  • заклети 1
  • заклеше 1
  • Заклеше 1
  • заклоном 1
  • заклоњен 1
  • заклопац 1
  • заклопи 3
  • заклопили 1
  • заклопљен 1
  • закључа 1
  • закључак 1
  • закон 4
  • закона 1
  • закониту 1
  • законог 1
  • законску 1
  • закриљем 1
  • закркташе 1
  • закрочила 1
  • закувала 1
  • закучи 1
  • заладку 1
  • залаја 1
  • Залаја 1
  • залећи 1
  • заливати 1
  • заливаше 1
  • зализаног 1
  • залогај 3
  • заљуља 1
  • заљуљати 1
  • заману 1
  • замашну 1
  • заметне 1
  • заметну 1
  • Замислите 1
  • замислити 1
  • замишљен 1
  • замлатио 1
  • замоли 1
  • замолила 1
  • замућено 1
  • занат 3
  • занеми 2
  • заносе 1
  • заносу 1
  • заноћило 1
  • заобиђе 1
  • заоставшег 1
  • запалио 1
  • запалише 1
  • запевка 1
  • запети 1
  • запету 1
  • запита 10
  • Запита 9
  • запитали 1
  • запиткивао 1
  • Запиткиваше 1
  • заплака 1
  • запламтеле 1
  • заплачеш 1
  • заплећу 1
  • заповеда 3
  • Заповедајте 1
  • заповедао 1
  • заповеди 1
  • заповедила 1
  • заповедио 1
  • заповедник 1
  • запрегните 1
  • запржена 1
  • запржити 1
  • запуши 1
  • запуштена 1
  • запушти 1
  • запуштио 2
  • Зар 12
  • зар 8
  • зараде 1
  • заради 2
  • зарађивала 1
  • зарађиваху 1
  • зарађују 1
  • заразио 1
  • зарђали 1
  • зареко 1
  • заркао 1
  • зарок 1
  • заруделе 1
  • зарудила 1
  • Засадио 1
  • засебну 1
  • заседе 1
  • заседу 1
  • засијаше 1
  • засипати 1
  • заслуга 1
  • заслугама 1
  • заслуге 1
  • заслугу 1
  • заслужила 1
  • заслужио 1
  • заслужну 1
  • заслужује 1
  • заслужују 1
  • заспа 3
  • заспао 1
  • застаде 1
  • застадоше 1
  • застао 1
  • застоја 1
  • заступао 1
  • заступника 2
  • затвор 1
  • затвора 1
  • затворена 1
  • затвори 2
  • затворила 1
  • затвору 1
  • затекли 1
  • затећи 2
  • затијоком 1
  • зато 4
  • заточеника 1
  • затражи 2
  • затражио 3
  • затруднела 1
  • затруднила 1
  • затури 1
  • зауздава 1
  • заузето 2
  • заузме 1
  • заустави 2
  • зауставише 2
  • заходу 1
  • захраните 1
  • захтева 1
  • захтевају 2
  • захтевима 1
  • заштићава 1
  • Зашто 1
  • зашто 3
  • збиља 1
  • због 12
  • збору 1
  • зва 1
  • звала 1
  • звали 1
  • званичник 3
  • Званичник 4
  • звао 2
  • зваху 2
  • звездама 1
  • Звезде 1
  • зверати 1
  • зверске 1
  • звона 2
  • Звоне 1
  • звоно 1
  • звонцади 1
  • згази 1
  • згодно 1
  • згореног 1
  • зградама 2
  • зграде 2
  • згради 3
  • зградом 1
  • зграду 4
  • зграновника 1
  • згруписаше 1
  • Зденута 1
  • зденуто 2
  • здоговора 1
  • здрав 4
  • здрава 4
  • здрави 4
  • здравих 1
  • здравише 2
  • здравље 2
  • здрављем 1
  • здрављу 1
  • здраво 3
  • здравог 1
  • зебем 2
  • зеленака 1
  • зеленаша 1
  • зелено 1
  • зеље 1
  • Земља 1
  • земља 2
  • земље 11
  • земљи 13
  • земљоделца 1
  • земљоделцу 1
  • земљу 11
  • земни 2
  • зета 1
  • зеца 1
  • зиме 4
  • зими 6
  • зимског 1
  • зинат 1
  • зифт 1
  • зла 5
  • злата 1
  • златна 2
  • златну 1
  • злато 4
  • златом 1
  • злату 3
  • зле 2
  • Зли 1
  • зликовац 2
  • зликовца 1
  • зликовце 1
  • зликовци 1
  • зликовцима 1
  • злим 1
  • злих 1
  • Зло 1
  • зло 7
  • злоба 1
  • злобе 2
  • зловољан 1
  • зловољни 1
  • злог 1
  • злостављао 1
  • злочина 1
  • злочине 1
  • злочинима 1
  • злочинства 2
  • злу 1
  • змија 3
  • зна 21
  • знаде 1
  • знаднем 1
  • знадо 1
  • знак 3
  • знакове 1
  • знаковима 1
  • знала 5
  • Знали 1
  • знам 18
  • знамо 1
  • знање 1
  • знао 5
  • знате 5
  • знати 6
  • знатне 1
  • знатно 1
  • знацима 2
  • значај 1
  • значајног 1
  • значи 1
  • значити 1
  • знаш 7
  • зној 1
  • зноја 2
  • зове 4
  • Зовните 1
  • зовну 2
  • Зовнуше 1
  • зову 1
  • зора 2
  • зоре 1
  • зору 5
  • зрачак 1
  • зреле 1
  • зрели 1
  • зрело 1
  • зрелости 1
  • Зрно 1
  • зрно 3
  • зрнцима 1
  • зуба 1
  • зубе 2
  • зуби 1
  • зубима 5
  • зубљу 1
  • зубуна 1
  • зубци 1
  • зујаху 1
  • зује 2
  • зулке 1
  • и 1762
  • И 84
  • Иван 66
  • Ивана 10
  • Иване 7
  • Иванови 1
  • Иваново 1
  • Ивановог 1
  • Иванову 3
  • Иваном 2
  • Ивану 7
  • ивер 2
  • ивицу 1
  • Иво 1
  • Ивом 1
  • игде 3
  • иглама 1
  • игра 2
  • играју 1
  • Играли 1
  • игранке 1
  • игранки 1
  • игранци 1
  • играо 1
  • играте 1
  • играти 2
  • играће 1
  • играш 1
  • игри 1
  • иде 23
  • Идем 1
  • идем 5
  • идемо 3
  • Иди 2
  • иди 5
  • идите 1
  • идол 1
  • иду 8
  • Идући 1
  • иђаше 2
  • Из 2
  • из 52
  • иза 3
  • изабраних 1
  • изабрао 1
  • изабро 2
  • изагна 1
  • изађе 9
  • изађоше 4
  • изазва 1
  • изаткаше 1
  • изатке 1
  • изаћи 2
  • изашао 1
  • изашло 1
  • изашо 1
  • избацила 1
  • избегавала 1
  • избегне 1
  • избегнеш 1
  • избећи 1
  • избити 1
  • избора 1
  • избрани 1
  • Извади 1
  • извади 7
  • извадив 1
  • извали 1
  • изваљене 1
  • изван 1
  • изварају 1
  • изведе 3
  • изведи 1
  • изведрио 1
  • извежбано 1
  • извео 2
  • извесан 1
  • извесним 1
  • извесно 1
  • извесном 1
  • извештаваше 1
  • извиде 1
  • извија 1
  • извикан 1
  • извињава 1
  • извирати 1
  • извлачила 1
  • Изволте 1
  • извор 1
  • извршење 2
  • изврши 4
  • извршивао 1
  • извршила 1
  • Извршио 1
  • извршите 1
  • извршитељ 1
  • извршна 1
  • извршује 1
  • извукоше 1
  • извући 1
  • извуче 1
  • изгину 1
  • изгинули 1
  • изгледа 3
  • изгледала 1
  • изгледало 1
  • Изгледало 1
  • изгледао 2
  • изговорених 1
  • изговори 3
  • изгони 1
  • изгоре 1
  • изгуби 5
  • изгубисмо 1
  • изгубише 2
  • изгубљеном 1
  • изда 1
  • издавати 1
  • издаде 2
  • издадоше 1
  • издаје 2
  • издаји 1
  • издала 2
  • издалека 1
  • издали 1
  • издао 2
  • издатке 1
  • издахну 3
  • изделисмо 2
  • изделите 2
  • изделити 1
  • издерано 1
  • издигнут 1
  • издјелише 1
  • издржа 1
  • издржава 3
  • издржавају 1
  • издржавао 1
  • издржавати 1
  • издржаваху 1
  • издржала 1
  • издржљивог 1
  • изиђе 1
  • изиђи 1
  • изиђо 1
  • изјави 1
  • изјављивати 1
  • изјаловљавање 1
  • изједна 3
  • Изјутра 1
  • излази 1
  • излазио 1
  • изласка 1
  • изласте 1
  • излишан 1
  • изложени 1
  • изломи 1
  • изломљени 1
  • излуди 1
  • изљегла 1
  • измајсторисала 1
  • измаче 1
  • између 5
  • измена 1
  • измени 1
  • изменице 1
  • измењаше 1
  • измета 1
  • измирили 1
  • измирим 1
  • измириш 1
  • измирише 1
  • измишљати 1
  • изнадничи 1
  • изнађе 1
  • Изнела 2
  • изнели 1
  • изнемоглим 1
  • изненађење 1
  • изнесем 1
  • изнет 1
  • изниклу 1
  • изнјела 1
  • изнурена 1
  • изнурености 1
  • изобиљности 1
  • изопачи 1
  • Изређа 1
  • изређа 2
  • изређају 1
  • изрезати 1
  • изрећи 1
  • изрече 3
  • изручило 1
  • изручише 1
  • изу 1
  • изудара 1
  • изузев 1
  • изузимајући 1
  • изусти 1
  • изучени 1
  • икад 3
  • ико 1
  • Или 1
  • или 47
  • Илија 5
  • Илијом 1
  • им 67
  • има 36
  • Има 4
  • имаднем 1
  • имадоше 1
  • имаду 1
  • имађаху 5
  • имађаше 4
  • Имајте 1
  • имају 10
  • Имала 1
  • имала 2
  • Имали 2
  • имали 8
  • имало 4
  • имам 5
  • имамо 1
  • имања 2
  • имање 12
  • Имање 2
  • имањем 1
  • имању 1
  • Имао 1
  • имао 12
  • имате 2
  • имати 12
  • имаћа 3
  • имаће 6
  • Имаш 1
  • имаш 5
  • Име 1
  • име 9
  • имена 2
  • именом 1
  • имо 1
  • имовина 2
  • имовине 1
  • имовину 1
  • имовно 1
  • имућан 1
  • имућни 3
  • имућнијег 1
  • имућнији 1
  • инат 3
  • иначе 3
  • индустриске 1
  • инокосни 1
  • Инокосни 1
  • инокосника 1
  • инокосници 1
  • инокоштина 1
  • Инокоштина 1
  • инсектима 1
  • интелектуалном 1
  • интелигентност 1
  • интережџија 1
  • интересе 2
  • Интереси 2
  • интересом 2
  • интригама 1
  • ипак 3
  • ираме 1
  • исечене 1
  • иска 1
  • исказа 1
  • исказати 1
  • исказе 1
  • исказу 1
  • Искај 1
  • искају 1
  • искакали 1
  • искасмо 1
  • искате 1
  • исквари 1
  • искидана 1
  • искидаћу 1
  • искипи 1
  • искићеним 1
  • искићеном 1
  • искупи 1
  • искупиле 1
  • искупило 1
  • искупио 1
  • искупише 1
  • искуства 2
  • Искуца 1
  • искушења 2
  • испаде 1
  • испали 1
  • испекли 1
  • испече 1
  • испијена 1
  • исписник 1
  • исписника 1
  • исписниче 2
  • испиташе 2
  • испитивањем 1
  • исплакати 1
  • исповедали 1
  • исповеде 1
  • Испод 1
  • испод 3
  • испочетка 1
  • исправност 1
  • испразнити 1
  • испрати 1
  • испратише 1
  • испребијала 1
  • испребијали 1
  • испребијан 1
  • испребијана 1
  • испребијао 1
  • испреграђивано 1
  • испред 2
  • испрекрштаној 1
  • исприча 2
  • испричали 1
  • испродавао 1
  • испродавато 1
  • испросимо 1
  • испросу 1
  • испунише 1
  • испусти 1
  • испустили 1
  • иста 1
  • истакнути 1
  • исте 2
  • истера 1
  • истеро 1
  • исти 6
  • истим 1
  • истимари 1
  • истина 10
  • истине 2
  • истиног 1
  • истином 1
  • Исто 1
  • исто 10
  • истог 2
  • истом 2
  • историске 1
  • истраге 1
  • истрагу 1
  • иструлило 1
  • истрча 1
  • исту 2
  • истукли 1
  • исћушка 1
  • Исус 2
  • Исуса 1
  • Исусу 2
  • исшибати 1
  • ит 1
  • ићи 5
  • их 77
  • ичега 1
  • ишао 2
  • ишла 1
  • Ишли 1
  • ишли 3
  • ишло 2
  • ишо 4
  • ишчупан 1
  • ј 4
  • ја 115
  • Ја 60
  • јабука 2
  • јабуке 2
  • јабуку 3
  • јабучице 1
  • јава 1
  • јави 3
  • јавила 1
  • јавио 1
  • јавише 1
  • јављају 1
  • јавне 1
  • јавним 1
  • јавно 4
  • јагњад 2
  • јагње 1
  • Јагње 1
  • јад 1
  • Јад 1
  • јада 2
  • Јадао 1
  • јадаше 1
  • Јадиковаше 1
  • Јадна 2
  • јадна 4
  • јадне 1
  • јадника 1
  • јадници 1
  • јадног 1
  • јадном 1
  • јадовање 1
  • јаду 1
  • јаја 1
  • јаје 1
  • јаке 1
  • јако 6
  • Јана 3
  • Јанка 1
  • Јанко 5
  • Јануара 1
  • Јањић 1
  • ЈАЊИЋА 1
  • јарак 1
  • јарма 2
  • јармови 1
  • јасни 1
  • јасно 3
  • јасноће 1
  • јастребова 1
  • јастук 1
  • јастуке 1
  • јастуку 2
  • јатак 3
  • јатаковали 1
  • јахаше 1
  • јаче 1
  • јачи 1
  • јаше 1
  • Је 4
  • је 756
  • Јеврему 1
  • јевтину 1
  • јега 1
  • јед 1
  • један 42
  • Један 6
  • једаред 2
  • једаше 1
  • једва 4
  • једе 4
  • једем 1
  • једемо 1
  • једеш 1
  • једини 1
  • Једини 2
  • једино 1
  • јединог 2
  • једином 1
  • једите 1
  • Једна 1
  • једна 25
  • једнако 3
  • Једне 1
  • једне 10
  • Једни 1
  • једни 4
  • једним 7
  • Једно 1
  • једно 29
  • Једног 15
  • једног 22
  • једној 5
  • једном 16
  • Једном 8
  • Једну 1
  • једну 18
  • једоше 1
  • једу 5
  • једући 1
  • језа 1
  • језгру 1
  • језиком 1
  • језици 1
  • јела 5
  • јело 5
  • јелу 1
  • јемство 1
  • јео 1
  • Јер 11
  • јер 57
  • Јерина 1
  • јес 1
  • Јес 4
  • јесам 1
  • Јесам 2
  • Јесен 1
  • јесен 8
  • јесени 7
  • јесењег 1
  • јеси 1
  • Јеси 3
  • јесмо 1
  • Јест 1
  • Јесте 2
  • јесте 4
  • јести 1
  • јесу 1
  • Јесу 1
  • јетрва 2
  • јетрвама 1
  • јетрве 4
  • јетрвице 2
  • Јетрове 1
  • јетрове 3
  • јетрови 1
  • јецање 3
  • јечам 1
  • Јеша 16
  • Јеше 7
  • Јеши 4
  • Јешин 1
  • Јешини 1
  • Јешином 1
  • Јешу 3
  • ји 3
  • јој 35
  • Јој 8
  • Јок 2
  • Још 6
  • још 72
  • ју 3
  • јунад 1
  • јуначки 1
  • јураше 1
  • јурење 1
  • јури 1
  • јурила 1
  • јурне 1
  • јурну 1
  • јурнув 1
  • јутара 1
  • јутра 1
  • Јутрења 1
  • јутру 2
  • Јуче 2
  • јуче 4
  • К 1
  • к 5
  • ка 3
  • каваљерски 1
  • кавга 2
  • кавгу 1
  • кавзи 3
  • кад 114
  • Кад 50
  • када 6
  • каже 3
  • Кажем 1
  • кажем 2
  • кажи 2
  • кажњавао 1
  • кажњен 2
  • кажу 2
  • Кажу 3
  • каза 2
  • казав 1
  • казала 2
  • Казали 1
  • казали 2
  • казан 1
  • казани 1
  • казанџије 1
  • казао 5
  • казати 1
  • казаће 1
  • Казаћу 3
  • казивала 1
  • казивати 1
  • казне 2
  • казни 2
  • казнио 1
  • казните 1
  • казном 1
  • казуј 1
  • казује 1
  • кајати 1
  • кајмак 4
  • кајмака 3
  • кака 1
  • какав 10
  • Какав 3
  • Каква 3
  • каква 4
  • Какве 1
  • какве 8
  • какви 2
  • каквим 2
  • каквих 1
  • какво 1
  • каквог 1
  • каквој 1
  • каквом 3
  • Какву 1
  • какву 2
  • каке 2
  • каки 1
  • Како 14
  • како 98
  • калеми 3
  • калемима 1
  • калемио 2
  • камен 7
  • камена 3
  • каменом 1
  • камење 2
  • камењем 2
  • камичак 1
  • камо 1
  • канале 1
  • канцеларију 1
  • канџе 1
  • као 197
  • Као 9
  • капа 1
  • капетанија 1
  • капетанији 1
  • капетаном 1
  • капетану 1
  • капију 2
  • капицу 1
  • капље 2
  • капу 1
  • кара 1
  • карактера 3
  • карлице 1
  • карлицу 1
  • карнере 1
  • картарама 1
  • карти 1
  • Ката 1
  • катанац 1
  • катанце 1
  • кафу 3
  • Каца 1
  • каци 1
  • качарама 1
  • качаре 1
  • качице 1
  • кашика 1
  • кашике 2
  • квара 1
  • квит 2
  • Квита 1
  • Квите 1
  • квите 4
  • квиту 4
  • квочке 2
  • кеса 3
  • кесу 1
  • кецеље 1
  • кидају 1
  • ким 5
  • кипи 1
  • киптеле 1
  • киптећи 1
  • кирије 1
  • кисело 1
  • китине 1
  • кицоши 2
  • киша 7
  • кише 1
  • кишовиту 1
  • клада 1
  • кладе 1
  • кладу 1
  • клање 1
  • клевета 1
  • клеветају 1
  • клекну 1
  • клео 1
  • клетва 1
  • Клетва 1
  • клетве 1
  • клобуци 1
  • клону 1
  • клупи 1
  • кључ 1
  • кључаоници 1
  • кмет 10
  • Кмет 2
  • кмета 2
  • кметови 1
  • кметовима 1
  • кметовој 1
  • кметство 1
  • кмету 1
  • књига 1
  • књиге 1
  • књигу 1
  • књижевника 1
  • књижицу 2
  • Ко 15
  • ко 37
  • коврџастом 1
  • кога 17
  • Кога 3
  • Код 4
  • код 68
  • кожа 1
  • кожу 1
  • козу 1
  • Која 1
  • која 52
  • Које 1
  • које 61
  • којешта 1
  • Који 2
  • који 96
  • којим 3
  • којима 8
  • којих 3
  • којој 9
  • којом 3
  • Коју 1
  • коју 20
  • Кокош 1
  • кокош 2
  • кокошаре 1
  • кокоши 5
  • Кола 1
  • кола 16
  • колаца 1
  • колевци 1
  • колибама 1
  • колибу 1
  • колико 22
  • Колико 6
  • колима 2
  • количину 2
  • коло 5
  • коловоз 1
  • колу 3
  • кољем 1
  • Ком 2
  • ком 3
  • комад 1
  • комада 1
  • команду 2
  • командујте 1
  • коме 19
  • комедију 1
  • комендију 2
  • Комишање 1
  • комишање 2
  • комишати 1
  • комишиоца 2
  • комишиоце 2
  • комишиоцима 2
  • коморама 1
  • комотно 1
  • Компаније 1
  • компромитују 1
  • комшија 5
  • комшије 5
  • комшији 2
  • комшилук 1
  • комшилука 1
  • комшилуку 1
  • кона 1
  • коначно 1
  • коне 4
  • конзисторију 1
  • конопац 1
  • конопље 2
  • конопца 2
  • констатовало 1
  • констатује 1
  • концу 1
  • Коњ 2
  • коњ 5
  • коња 12
  • коњаник 1
  • коњанике 1
  • коње 1
  • коњем 2
  • коњима 1
  • коњској 1
  • коњу 1
  • копа 1
  • копају 2
  • копали 1
  • копању 1
  • копати 1
  • Копаћемо 1
  • копаше 1
  • копрена 1
  • кораблице 1
  • корак 1
  • корака 1
  • корацима 3
  • коресподенцију 1
  • корети 1
  • корисна 1
  • корист 1
  • користећи 2
  • користи 5
  • коров 1
  • корова 2
  • корову 3
  • кору 1
  • Кору 1
  • Косе 1
  • косе 3
  • косио 1
  • косица 1
  • косом 2
  • кости 1
  • косу 4
  • котао 1
  • котарицу 1
  • коца 1
  • коша 1
  • Кошара 1
  • кошарама 1
  • кошаре 3
  • кошари 2
  • кошару 2
  • кошници 1
  • кошта 3
  • кошуље 6
  • кошуљи 2
  • кошуљицу 2
  • кошуљу 2
  • крава 4
  • краве 4
  • крављаче 1
  • краву 2
  • краде 5
  • крадене 2
  • крадени 1
  • крадену 1
  • крадете 1
  • крадљивац 1
  • крадљивци 1
  • крадљивцима 1
  • краду 1
  • крађа 2
  • крађи 4
  • крађом 1
  • крађу 3
  • крај 20
  • крајем 1
  • крајности 3
  • крајњи 1
  • крају 1
  • краљевом 1
  • краљевска 1
  • крао 1
  • красан 1
  • краси 1
  • кратке 1
  • кратких 1
  • кратко 2
  • кратког 2
  • Крв 1
  • крв 7
  • крваве 1
  • крви 5
  • крвљу 3
  • крвна 2
  • крвнички 1
  • крвно 1
  • крвну 1
  • крвопилци 1
  • кревет 5
  • кревете 1
  • кремен 1
  • кренути 1
  • кренуше 1
  • кретно 2
  • крив 5
  • крива 3
  • кривак 1
  • кривац 2
  • криви 1
  • кривих 1
  • кривица 2
  • кривице 1
  • кривицом 1
  • кривицу 4
  • криво 3
  • кривоклеством 1
  • крије 1
  • кријемо 1
  • крију 3
  • кријумчари 1
  • крила 4
  • крилима 1
  • крило 1
  • крилу 1
  • кристал 2
  • кристољубља 1
  • крити 2
  • крјепи 1
  • кркају 1
  • крмача 2
  • крњила 1
  • крњити 1
  • кров 1
  • крова 1
  • кровине 1
  • кровом 1
  • кроз 22
  • кројио 1
  • кромпира 2
  • кромпири 1
  • кротак 1
  • кроче 1
  • крпити 1
  • крсно 1
  • крстарити 1
  • крсти 1
  • крстине 1
  • крстио 1
  • кртичњаке 1
  • кружиће 1
  • Круна 8
  • круне 1
  • Круне 1
  • крупан 1
  • крупне 2
  • крушака 1
  • крушке 2
  • крца 1
  • крчањем 1
  • кубурлију 1
  • кува 3
  • кувају 1
  • кувано 1
  • кувар 1
  • кувати 1
  • куге 1
  • Куд 1
  • куд 7
  • куда 2
  • кудеље 1
  • кудељу 1
  • кука 1
  • кукавац 1
  • кукај 2
  • кукају 1
  • кукајући 4
  • кукала 1
  • кукали 1
  • Кукали 1
  • кукање 1
  • кукаче 1
  • кукачицу 1
  • кукачу 1
  • кукаше 2
  • куку 1
  • Куку 1
  • кукуруз 6
  • кукуруза 3
  • Кукурузи 1
  • кукурузна 1
  • кукурузом 1
  • кума 1
  • Кумим 1
  • кумим 4
  • кундаком 1
  • кундацима 1
  • купа 1
  • купати 1
  • купи 4
  • купила 1
  • купили 1
  • купио 4
  • купити 4
  • купиш 1
  • купише 1
  • куповали 1
  • куповао 2
  • куповину 1
  • купује 1
  • купус 4
  • купуса 1
  • кураже 1
  • куражи 1
  • курва 1
  • курвама 1
  • курвар 2
  • курјака 1
  • курјачица 1
  • куруза 1
  • кутију 2
  • кутлаче 1
  • Кућа 1
  • кућа 13
  • кућане 1
  • кућани 1
  • куће 30
  • кућевне 2
  • кућевни 1
  • кући 54
  • кућио 1
  • кућице 1
  • кућицу 1
  • кућнег 1
  • Кућни 2
  • кућни 6
  • кућних 1
  • кућом 4
  • кућу 35
  • кучад 1
  • Куче 1
  • куче 7
  • кучету 1
  • куша 1
  • л 7
  • лабудови 1
  • лавеж 1
  • лагала 1
  • лагано 3
  • лагао 2
  • ладан 2
  • ладна 2
  • ладне 2
  • ладној 2
  • лаж 1
  • Лажете 1
  • лажеш 1
  • лажним 1
  • лажу 1
  • Лазар 2
  • Лазару 1
  • лак 2
  • лакат 1
  • лако 3
  • лакомислено 1
  • Лакше 1
  • лакше 3
  • лампа 1
  • лампу 1
  • лана 1
  • ланац 1
  • лане 1
  • лани 1
  • Лани 1
  • лањске 1
  • Лањске 1
  • ларма 4
  • ларме 1
  • лармом 1
  • ластарио 1
  • лаћаће 1
  • лаф 1
  • лафа 1
  • лафица 1
  • леб 5
  • леба 11
  • лебдио 1
  • лебом 2
  • леве 2
  • лево 1
  • левокруг 2
  • левом 4
  • леву 1
  • легао 1
  • легла 1
  • легли 1
  • лед 2
  • леденице 1
  • леђа 5
  • леђима 3
  • лежати 1
  • леже 6
  • лежећи 1
  • лежи 2
  • лежимо 1
  • лежу 1
  • лези 1
  • леје 1
  • лек 1
  • лекарском 1
  • лењости 1
  • леп 3
  • лепа 7
  • лепе 3
  • лепих 3
  • Лепо 1
  • лепо 15
  • лепог 1
  • лепом 1
  • лепота 1
  • лепоту 2
  • лепу 4
  • лепша 3
  • лепше 1
  • лета 1
  • летвама 1
  • лете 1
  • Лети 1
  • лети 4
  • летимично 1
  • летњег 1
  • лето 1
  • лечи 1
  • лешника 1
  • ли 40
  • ливадама 1
  • ливаде 3
  • ливади 1
  • лињати 1
  • липсаће 1
  • лиске 1
  • листали 1
  • листић 1
  • лица 5
  • лице 3
  • лицитаната 1
  • личи 5
  • личили 1
  • личио 2
  • личне 1
  • лично 1
  • лјепо 1
  • Лјепо 1
  • ловца 1
  • ложичицом 1
  • лози 1
  • лозу 1
  • лола 1
  • ломи 1
  • ломити 1
  • ломкала 1
  • лонац 7
  • лонца 1
  • лонце 1
  • лопар 1
  • лопаре 1
  • лопов 1
  • лопова 3
  • Лопови 2
  • лопови 7
  • лоповске 1
  • лошије 1
  • лугу 2
  • луд 5
  • луда 2
  • лудом 1
  • луду 2
  • лук 1
  • лука 1
  • Лука 1
  • лукава 1
  • лукавства 1
  • Лулу 1
  • лулу 2
  • лупање 1
  • лупати 1
  • лупежу 1
  • лупи 8
  • лупило 1
  • лута 1
  • лутају 1
  • Лутајућа 1
  • ЛУТАЈУЋЕ 2
  • Лутајуће 3
  • лутам 1
  • луч 1
  • луча 1
  • лучаху 1
  • лучицу 1
  • љагу 1
  • љеб 1
  • љеба 1
  • љетос 1
  • љубав 6
  • љубави 4
  • љубавнике 1
  • љуби 3
  • љубили 1
  • љубим 1
  • љубити 3
  • љубљења 1
  • људе 6
  • Људи 4
  • људи 42
  • људима 3
  • људма 4
  • људски 5
  • људских 1
  • људско 1
  • људског 1
  • људском 2
  • људску 1
  • људство 1
  • љуља 1
  • љуска 1
  • љут 1
  • љута 3
  • љуте 3
  • љутине 2
  • љутини 1
  • љутито 4
  • љутњи 1
  • љуто 1
  • љуште 1
  • м 2
  • ма 12
  • Ма 5
  • магловиту 1
  • магнетна 1
  • маја 3
  • мајка 25
  • Мајка 3
  • мајке 3
  • мајку 1
  • мајом 1
  • мајском 1
  • мајстори 1
  • мају 1
  • мајци 4
  • мајчин 2
  • мал 2
  • Мала 1
  • мала 6
  • мале 7
  • маленој 1
  • мали 6
  • малим 2
  • Мало 4
  • мало 62
  • малог 5
  • малолетан 1
  • малом 1
  • малу 3
  • манастира 2
  • Мандић 1
  • Мандића 1
  • Мандићем 1
  • мане 1
  • мани 1
  • Мање 1
  • мање 9
  • мањка 1
  • мању 1
  • марамицом 1
  • марва 1
  • мари 1
  • марим 3
  • Мариш 1
  • марјаша 1
  • марка 1
  • Марка 19
  • Марко 54
  • Марков 1
  • Маркове 2
  • Марковог 1
  • Марковој 4
  • Марком 1
  • Март 1
  • марта 1
  • Марта 6
  • Марти 1
  • Мартић 2
  • Мартића 5
  • Мартићева 1
  • Мартићеву 1
  • Мартићи 5
  • Мартићима 2
  • Марш 1
  • масе 1
  • маст 2
  • материјала 1
  • материјално 1
  • материје 1
  • матерњи 1
  • матерњу 1
  • матори 1
  • маћа 2
  • мах 11
  • маха 1
  • махна 1
  • маховином 1
  • махом 1
  • мачка 1
  • мачку 1
  • машина 1
  • машине 4
  • машину 1
  • машту 1
  • машући 1
  • ме 40
  • меда 1
  • меденице 2
  • Међу 1
  • међу 12
  • мене 33
  • Мене 6
  • Мени 1
  • мерац 1
  • мере 1
  • меру 2
  • меса 2
  • месе 1
  • месец 1
  • Месец 3
  • месеца 13
  • месеци 5
  • месечина 1
  • месечно 3
  • месила 1
  • месити 1
  • месо 2
  • месојеђа 1
  • Месојеђе 1
  • места 4
  • Место 2
  • место 22
  • месту 8
  • метака 1
  • метара 1
  • Мете 2
  • мете 4
  • Мети 1
  • метиљају 1
  • мето 2
  • методу 1
  • метра 1
  • мету 3
  • метула 1
  • метуће 1
  • метуше 4
  • меће 2
  • механе 1
  • механи 2
  • механизма 1
  • механџија 4
  • механџије 2
  • механџији 1
  • мечка 1
  • мешовите 1
  • Ми 11
  • ми 118
  • Мила 1
  • Миладин 6
  • Миладина 2
  • Миладину 1
  • Милан 16
  • Милана 5
  • Миланових 1
  • Милановој 1
  • Милану 2
  • миле 1
  • Миле 1
  • Милева 1
  • Милеву 1
  • Миленко 1
  • Миленку 1
  • милија 1
  • милим 1
  • милинама 1
  • милине 2
  • милину 1
  • Милица 6
  • Милице 1
  • Милку 1
  • мило 2
  • милом 1
  • Милорад 38
  • Милорада 6
  • Милораде 3
  • Милорадова 2
  • Милорадове 1
  • Милорадовим 1
  • Милорадовог 1
  • Милорадовој 1
  • Милораду 3
  • милосне 1
  • милосрднија 1
  • милосрђе 1
  • милост 2
  • милости 2
  • милостињу 1
  • Милош 3
  • Милоша 3
  • милује 1
  • милујући 2
  • Милунка 2
  • Милунку 1
  • Милутин 8
  • Милутина 1
  • Милутине 2
  • Милутинова 1
  • миља 1
  • миљем 1
  • мимике 1
  • минђуше 2
  • минута 2
  • мио 1
  • миразџике 1
  • мирис 1
  • мирисати 1
  • мирису 1
  • мирне 1
  • мирни 1
  • мирним 1
  • мирно 7
  • мисао 3
  • Мисли 1
  • мисли 11
  • мислила 2
  • мислило 1
  • мислим 5
  • мислимо 1
  • мислио 2
  • мислите 2
  • мислити 2
  • Мислиш 1
  • мислиш 4
  • митио 1
  • Мића 16
  • Мићи 1
  • Мићин 1
  • Мићо 1
  • мишева 1
  • миши 3
  • мишљаше 2
  • мјешаје 1
  • млад 3
  • млада 6
  • младежи 2
  • млади 1
  • младим 1
  • младић 2
  • младићи 1
  • младих 1
  • младо 3
  • младоликаста 1
  • младост 4
  • младости 3
  • младунче 1
  • млађа 1
  • млађану 1
  • млађе 2
  • Млађи 1
  • млађи 8
  • млека 1
  • млекар 1
  • млекару 1
  • млеко 12
  • многа 1
  • Многе 3
  • многе 8
  • Многи 3
  • многи 5
  • многим 2
  • многима 3
  • многих 1
  • много 28
  • многобројним 1
  • мном 4
  • моба 1
  • мобе 2
  • мог 1
  • Мог 1
  • мога 3
  • могао 11
  • могаху 1
  • могла 9
  • могли 3
  • могло 3
  • могне 1
  • могнем 1
  • мого 2
  • могоше 1
  • могу 17
  • могуће 1
  • моде 1
  • мож 2
  • можда 2
  • може 38
  • можемо 3
  • Можете 1
  • можете 4
  • можеш 3
  • мозак 1
  • мозговима 1
  • Мој 3
  • мој 8
  • Моја 3
  • моја 8
  • моје 16
  • моји 2
  • мојих 1
  • мојој 3
  • мојом 3
  • Мојсијев 1
  • Мојсијевац 1
  • моју 4
  • мокре 1
  • молећи 2
  • Моли 1
  • моли 2
  • молим 2
  • Молим 6
  • молите 1
  • момак 3
  • моме 3
  • момка 1
  • момчад 2
  • момче 1
  • монете 1
  • монополисаних 1
  • мор 1
  • Мора 1
  • мора 12
  • мораде 2
  • морадне 1
  • морају 1
  • морала 2
  • моралан 1
  • морале 1
  • морали 3
  • морално 1
  • моралног 1
  • моралном 1
  • морало 1
  • Морам 1
  • морам 5
  • морамо 5
  • морање 1
  • морао 5
  • Морате 1
  • морате 2
  • море 4
  • Море 7
  • мотике 2
  • мотиком 2
  • мотику 2
  • мотку 1
  • мотци 1
  • моћ 2
  • моћи 2
  • моћном 1
  • мрав 1
  • мрава 1
  • мраз 1
  • мраза 1
  • мрак 4
  • мрака 3
  • мраку 2
  • мрачна 1
  • мрачне 2
  • Мрва 1
  • мрднув 1
  • мрежу 2
  • мржња 1
  • мржње 1
  • мрзи 1
  • мрзили 1
  • мрс 2
  • мрса 2
  • мрсила 1
  • мрски 2
  • мрску 1
  • мртав 1
  • мртва 1
  • мртви 1
  • мртвима 1
  • мртвих 1
  • мртво 2
  • мршавости 1
  • му 177
  • мудрих 1
  • мудро 1
  • муж 6
  • мужа 6
  • мужева 1
  • мужевима 1
  • мужу 1
  • музаху 1
  • музених 1
  • музику 1
  • музла 1
  • мука 2
  • мукает 1
  • муке 3
  • муком 2
  • муне 2
  • муницију 1
  • мути 1
  • мутна 1
  • муха 2
  • муцали 2
  • муци 1
  • мучаху 1
  • муче 1
  • мученика 1
  • мученику 2
  • мучења 2
  • мучи 1
  • мучила 1
  • мучили 1
  • Мучили 1
  • мучимо 2
  • мучио 1
  • мучити 2
  • мучиш 1
  • мушкараца 1
  • мушке 1
  • мушки 2
  • мушких 1
  • мушко 7
  • муштиклу 1
  • Н 2
  • На 25
  • на 375
  • набере 2
  • наборано 1
  • набраше 1
  • Набраше 1
  • набусито 1
  • навадила 1
  • наведу 1
  • навек 2
  • навели 1
  • навео 3
  • навести 1
  • нави 1
  • Нави 2
  • навикли 1
  • наводи 2
  • наврши 2
  • навршила 1
  • Навршује 1
  • нагазише 1
  • нагла 1
  • нагло 2
  • наглости 1
  • наглу 1
  • нагнана 1
  • нагоне 1
  • нагони 5
  • Нагоше 1
  • награде 1
  • награду 1
  • нагрдиле 2
  • нагрлим 1
  • над 6
  • нада 1
  • Нада 1
  • нададе 1
  • надали 1
  • надам 1
  • надао 1
  • надаше 1
  • надјача 1
  • надметале 1
  • надмећу 1
  • надница 3
  • наднице 2
  • надницом 2
  • надницу 5
  • надничара 4
  • надничари 3
  • надничарима 2
  • надничару 1
  • надничим 1
  • надничио 1
  • надокнађавају 1
  • надом 2
  • наду 1
  • надурено 1
  • нађе 3
  • нађи 2
  • нађоше 2
  • назад 2
  • назарен 1
  • назвали 1
  • Назваше 1
  • називају 2
  • називати 1
  • назоби 1
  • назови 2
  • назову 1
  • назоре 1
  • наиван 1
  • наиђе 1
  • наиђоше 2
  • наиђу 1
  • наизменицу 1
  • наићи 1
  • најбистрија 1
  • најбоље 3
  • најбољег 1
  • најбољи 7
  • Највећа 1
  • највећа 2
  • највеће 1
  • највећем 1
  • највећи 5
  • највећма 1
  • највећом 1
  • највише 6
  • најгадније 1
  • најглавнија 1
  • најглавније 3
  • најглавнијим 1
  • најгоре 1
  • Најгоре 1
  • најгрознијим 1
  • најдосетљивија 1
  • наједу 1
  • најзад 2
  • најкривљи 1
  • најлепша 1
  • најлепше 3
  • најмања 1
  • најмање 2
  • најмању 1
  • најмлађа 2
  • најмлађе 1
  • најмлађем 1
  • најмлађи 1
  • најнесрећнији 1
  • најновијем 1
  • најодабранијим 1
  • најопаснијих 1
  • најординарније 2
  • најпотребних 1
  • најпре 1
  • најпризнатијих 1
  • најрадије 1
  • најсветији 1
  • најсветих 1
  • најсигурнији 1
  • најслађа 1
  • најстаријег 1
  • Најстаријег 1
  • најстарији 4
  • најтеже 1
  • најтежим 1
  • најчешће 2
  • најчистијом 1
  • накарадног 1
  • накастили 2
  • наклоњени 1
  • након 1
  • Наксутра 1
  • накупи 1
  • налаже 1
  • налазио 1
  • наличја 1
  • наложи 1
  • наљубим 1
  • наљути 1
  • наљутити 1
  • наљућена 1
  • нам 17
  • Нама 1
  • нама 7
  • намарница 1
  • намаца 1
  • намењена 1
  • НАМЕЊЕНО 1
  • намера 1
  • намери 2
  • Наместите 2
  • намећу 1
  • намигуша 1
  • намигуше 1
  • намиривала 1
  • намирила 1
  • намирнице 2
  • намисли 1
  • намислио 1
  • намјернику 1
  • намножавању 1
  • Намножио 1
  • нанијо 1
  • наносио 1
  • наоколо 3
  • наопако 3
  • наопачке 1
  • наоружана 2
  • наоружао 1
  • нападе 1
  • напао 2
  • напасаше 1
  • наперише 1
  • напија 1
  • напију 2
  • написа 1
  • написао 1
  • написату 1
  • напитом 1
  • наплати 2
  • наплатио 1
  • наплату 1
  • наплаћује 2
  • наплетима 1
  • напоје 1
  • напојницу 1
  • наполеоне 1
  • Наполица 1
  • наполицом 1
  • напоље 1
  • напоменули 1
  • напомињемо 1
  • Напослетку 1
  • напослетку 4
  • Направи 1
  • направи 2
  • направио 1
  • направити 1
  • направише 2
  • напрасит 2
  • напред 5
  • напреднији 1
  • напредовала 1
  • напрезањем 1
  • напретку 1
  • напунили 1
  • напушти 1
  • Нарави 1
  • нарамак 1
  • нарафима 1
  • нареди 4
  • наредио 1
  • наредише 1
  • наредник 1
  • наређује 1
  • народ 3
  • народа 1
  • народна 2
  • народу 3
  • нарочито 9
  • нас 18
  • Нас 2
  • насељавам 1
  • наследника 1
  • насљедница 1
  • насмејано 1
  • Настави 1
  • настави 3
  • наставила 1
  • Настаде 1
  • настаде 2
  • настаје 2
  • настало 3
  • настао 3
  • натезањем 2
  • натеро 1
  • натовари 2
  • натоварили 1
  • наточише 1
  • натраг 3
  • наћваре 1
  • наћи 5
  • науке 1
  • науче 1
  • научи 1
  • научили 1
  • Научио 1
  • научио 2
  • научише 1
  • находио 1
  • нахране 1
  • начелника 3
  • начелнику 1
  • начелство 1
  • начин 7
  • начина 1
  • начичкано 1
  • Наш 1
  • наш 2
  • наша 1
  • Наша 2
  • нашао 3
  • наше 2
  • нашег 2
  • нашем 2
  • наши 1
  • наших 1
  • нашли 1
  • нашо 1
  • нашој 4
  • Не 28
  • не 283
  • неблагодарни 1
  • небо 2
  • Небо 3
  • небом 1
  • небу 3
  • неваљалац 1
  • неваљалства 1
  • неваљалство 1
  • неваљалству 1
  • невесео 1
  • невидећи 1
  • невиђено 2
  • невино 1
  • невиност 2
  • невјеште 1
  • невољне 1
  • невољних 1
  • невољном 1
  • невољом 1
  • невремно 1
  • нег 1
  • негда 1
  • негде 2
  • Него 1
  • него 15
  • неговању 1
  • неговати 2
  • негу 1
  • Неда 1
  • недара 2
  • неделима 1
  • недеља 2
  • недеље 3
  • недељу 1
  • недозвољених 1
  • недостатку 1
  • недра 4
  • недрима 1
  • незадовољство 3
  • незадовољством 2
  • незадовољству 1
  • незгодама 1
  • незгоде 4
  • незнан 1
  • незнање 1
  • Незнање 1
  • незнатан 1
  • незнатна 1
  • незнатну 1
  • неизбежне 1
  • неизмерено 1
  • неизмерна 1
  • нејака 1
  • нејаке 1
  • нек 1
  • Нек 2
  • Нека 3
  • нека 49
  • Некад 4
  • некад 5
  • некада 1
  • некакав 1
  • некаквој 1
  • некако 4
  • Неке 1
  • неке 13
  • Неки 1
  • неки 11
  • неким 3
  • неких 3
  • некмо 1
  • неко 11
  • неког 2
  • некога 2
  • неколико 18
  • неком 7
  • некоме 1
  • неку 6
  • некувано 1
  • некуд 2
  • Нема 2
  • нема 38
  • немаде 1
  • немадне 1
  • немаднете 1
  • немађаху 1
  • немађаше 2
  • Немају 3
  • немају 6
  • Немајући 1
  • немајући 2
  • Немам 2
  • немам 7
  • Немамо 2
  • немао 1
  • немарност 1
  • немате 4
  • немаштина 1
  • немаштине 1
  • немилице 6
  • немилосрднији 1
  • немилосрдно 1
  • немилостив 2
  • немилостиви 1
  • немилостивија 1
  • неминовне 1
  • Немо 2
  • немогу 2
  • немогуће 2
  • Немој 3
  • немој 8
  • немојте 7
  • Немојте 9
  • немоћи 1
  • немоћне 1
  • немуштим 1
  • ненада 1
  • необична 1
  • необично 2
  • неограниченом 1
  • Неодољива 1
  • неописане 2
  • непажњом 1
  • непогоде 2
  • непознати 2
  • непознатим 1
  • непокривено 1
  • непомично 1
  • непомућеног 1
  • непоречне 1
  • непоштена 2
  • непоштењу 1
  • неправде 1
  • неправду 3
  • неправедан 1
  • неправичност 1
  • непрекидно 2
  • непрекидној 1
  • непрестано 2
  • непријатан 1
  • непријатеље 1
  • непријатељу 1
  • непријатно 1
  • неприлика 1
  • неприметно 2
  • неприродној 1
  • неприсебношћу 1
  • непуне 1
  • непуних 2
  • непуну 1
  • нерада 1
  • нерадник 1
  • нерадника 1
  • нерадником 1
  • нераднику 1
  • нерадници 2
  • нерадног 1
  • нерадо 1
  • нераду 3
  • нерасположење 1
  • неслано 1
  • неслози 1
  • несноснији 1
  • неспавајући 1
  • несретне 1
  • несретни 1
  • Несретни 1
  • несрећа 1
  • несрећи 3
  • Несрећна 1
  • несрећни 2
  • несрећник 1
  • несрећника 1
  • несрећних 1
  • несрећница 2
  • несрећниче 1
  • Несрећниче 1
  • несрећно 1
  • несрећном 1
  • несрећу 3
  • Нестало 1
  • нестане 2
  • нестрплења 1
  • нестрплењем 1
  • Неће 1
  • неће 22
  • Нећемо 1
  • нећемо 3
  • нећете 2
  • нећеш 4
  • нећу 11
  • Нећу 5
  • неумејући 1
  • неумивена 1
  • неумитне 1
  • нехотице 2
  • нецениме 1
  • нечему 1
  • нечија 1
  • нечист 1
  • нечисте 1
  • нечовечно 1
  • нечовечност 1
  • нечујно 1
  • нешта 2
  • Нешто 2
  • нешто 37
  • ни 138
  • Ни 6
  • нигде 5
  • ниђе 3
  • ниже 1
  • нижу 1
  • низ 5
  • Није 9
  • није 95
  • ниједан 1
  • ниједним 1
  • ниједно 1
  • никав 1
  • Никад 1
  • никад 20
  • никакав 1
  • Никакав 1
  • никаква 4
  • никакве 2
  • никакви 2
  • никаквих 1
  • никакво 1
  • никако 16
  • нико 16
  • Нико 2
  • никога 1
  • ником 5
  • никоме 1
  • никуд 1
  • нимало 2
  • Нисам 3
  • нисам 9
  • ниси 14
  • Нисмо 1
  • нисмо 6
  • нису 19
  • Нису 3
  • Нит 1
  • нити 17
  • Нити 2
  • ничега 3
  • ничему 1
  • ничије 1
  • ничију 1
  • ничим 2
  • ничу 1
  • нишан 1
  • ништ 1
  • Ништа 1
  • ништа 45
  • но 39
  • Но 7
  • нов 1
  • нова 1
  • новац 13
  • новаца 5
  • нове 2
  • нови 2
  • новим 1
  • Новим 1
  • новина 1
  • ново 1
  • новог 2
  • новорођеним 1
  • нову 5
  • новца 6
  • новци 1
  • новцу 1
  • новчане 1
  • ногама 2
  • Ноге 1
  • ноге 9
  • ногице 1
  • ногу 5
  • нож 2
  • ножеве 1
  • ножеви 1
  • ножић 1
  • ножицама 1
  • ноката 1
  • Нос 1
  • нос 4
  • носа 1
  • носаху 1
  • носе 5
  • носећи 3
  • носи 4
  • носила 1
  • носили 1
  • носимо 1
  • носит 1
  • носити 1
  • носић 1
  • ноћ 10
  • ноћас 1
  • Ноћас 1
  • ноћи 7
  • ноћила 1
  • ношен 2
  • Ну 1
  • нуде 1
  • нудиле 1
  • нуђаше 1
  • нужда 1
  • нужно 1
  • нутра 1
  • њ 6
  • ње 14
  • њега 26
  • Њега 3
  • Његов 4
  • његов 6
  • Његова 1
  • његова 15
  • Његове 2
  • његове 20
  • његови 2
  • његовим 2
  • његових 1
  • Његово 3
  • његово 6
  • његовог 10
  • његовом 5
  • његову 6
  • њежан 1
  • њежнија 1
  • њежним 1
  • њезин 1
  • њезина 1
  • њему 16
  • Њему 3
  • њен 1
  • њена 5
  • њене 5
  • њени 1
  • њеним 1
  • Њених 1
  • њених 4
  • њено 2
  • њеног 3
  • њеној 1
  • њеном 4
  • њи 2
  • њива 5
  • њиве 7
  • њиви 1
  • њиву 4
  • њим 17
  • њима 36
  • њиме 1
  • Њина 1
  • њино 2
  • њиној 1
  • Њих 2
  • њих 39
  • њихов 3
  • њихова 2
  • Њихова 2
  • њихове 6
  • њихови 1
  • Њихови 4
  • њиховим 1
  • њихових 2
  • њихово 4
  • њиховог 4
  • њиховој 4
  • њиховом 1
  • њихову 2
  • њој 8
  • њојзи 1
  • њом 9
  • Њу 1
  • њу 19
  • О 14
  • о 53
  • оба 1
  • обавештена 1
  • обадва 2
  • Обадве 1
  • обадве 2
  • обадова 1
  • обали 3
  • обалио 1
  • обаљена 1
  • обарачу 1
  • обари 1
  • обасипајући 1
  • обасипао 2
  • обвезника 1
  • Обвезници 1
  • обе 7
  • обелодане 1
  • обелоданио 1
  • обема 2
  • обере 2
  • обесио 1
  • обесчастио 1
  • обетинама 1
  • обећавајући 1
  • обзир 1
  • обзира 1
  • обзире 1
  • обилази 1
  • обилато 1
  • обио 1
  • обичај 2
  • обичаја 1
  • обичају 1
  • обично 2
  • обичног 1
  • објашнења 1
  • објашњујући 1
  • објетине 1
  • облагала 1
  • облака 1
  • облаку 1
  • облегације 1
  • обли 2
  • обливен 1
  • обливено 1
  • облигација 1
  • оближња 1
  • оближње 1
  • обљуби 1
  • обљубу 2
  • обмана 1
  • обогате 1
  • ободе 1
  • Обоица 1
  • обоја 1
  • Обоје 1
  • обоје 13
  • Обојица 1
  • обојица 4
  • обојицу 2
  • оборити 1
  • образ 3
  • образе 2
  • образованости 1
  • образовање 1
  • образу 1
  • обрали 1
  • обраницу 1
  • обрати 2
  • обратно 1
  • Обрен 4
  • Обрена 2
  • Обреном 2
  • обриса 2
  • обрт 1
  • обруч 1
  • обручева 1
  • обручом 1
  • обувена 1
  • обувени 1
  • обузеле 2
  • обузетим 1
  • обујте 1
  • обују 1
  • обукао 1
  • обуко 1
  • обућу 3
  • обуците 1
  • обуче 2
  • обучен 1
  • обучени 2
  • обученим 1
  • Ова 7
  • ова 8
  • овај 14
  • Овај 8
  • Овакав 1
  • овакав 2
  • Овакве 1
  • овако 10
  • Овако 6
  • оваком 1
  • овамо 3
  • оваца 9
  • овда 1
  • овде 11
  • Овде 3
  • Овди 2
  • ове 23
  • Ове 5
  • Ови 5
  • ови 7
  • овим 23
  • Овим 4
  • овима 1
  • ових 2
  • овнови 1
  • овну 1
  • ово 26
  • Ово 9
  • Овог 1
  • овог 7
  • овога 6
  • Овој 1
  • овој 7
  • оволике 1
  • оволики 1
  • оволико 3
  • оволику 1
  • овом 8
  • овоме 1
  • овраћајући 1
  • овршена 1
  • овршено 1
  • овсени 1
  • ову 13
  • овца 1
  • овцама 2
  • овце 18
  • Овце 2
  • овцу 1
  • овчијег 1
  • овчица 1
  • огади 1
  • оглавник 1
  • оглашен 1
  • огледало 1
  • огњиште 1
  • огњишту 1
  • огњу 2
  • оговарају 1
  • огорчења 1
  • ограде 3
  • оградио 1
  • ограду 2
  • ограђено 1
  • огреши 1
  • огрешила 1
  • огрешили 1
  • огрешио 1
  • огроман 2
  • огромна 1
  • огромне 4
  • огромно 2
  • огромној 1
  • огромну 4
  • Од 14
  • од 171
  • ода 3
  • одавде 2
  • одавна 1
  • одавно 2
  • одаде 2
  • одадоше 1
  • одазва 2
  • одајући 1
  • одакле 1
  • одасути 1
  • одатле 4
  • одбијала 1
  • одбије 1
  • одбор 1
  • одборника 3
  • одборници 1
  • одбрани 1
  • одбранили 1
  • одваја 1
  • одвали 1
  • одведе 2
  • одведоше 1
  • Одведоше 1
  • одвели 3
  • одвоила 1
  • одвоји 2
  • одвојим 1
  • одвратност 2
  • одвукоше 1
  • Одговарају 1
  • одговарали 1
  • одговарао 2
  • одговарати 1
  • одговараш 1
  • одговор 1
  • Одговори 21
  • одговори 3
  • одговориш 1
  • оде 19
  • одева 2
  • одевала 1
  • одевам 1
  • одевамо 1
  • одевати 1
  • одевена 1
  • одевени 1
  • одела 1
  • Одело 1
  • одело 12
  • оделу 2
  • одем 1
  • одео 1
  • оди 2
  • Оди 2
  • одиграти 1
  • одиста 3
  • одјеваше 1
  • одједаред 1
  • одлазак 1
  • одлазили 1
  • одлетеће 1
  • одлеће 1
  • Одлива 1
  • одлична 1
  • одљуд 1
  • одма 1
  • одмара 1
  • Одмах 1
  • одмах 22
  • одмерен 1
  • одмереним 1
  • Одмили 1
  • одмора 1
  • одморе 1
  • одмори 2
  • одморка 1
  • однесе 5
  • однети 1
  • однеше 1
  • однешено 1
  • односи 1
  • одношење 1
  • одо 1
  • одобрења 1
  • одосмо 2
  • одоцнио 1
  • одоше 14
  • Одоше 3
  • одреди 2
  • одређена 1
  • одређени 1
  • одређено 1
  • одрекну 1
  • одрекоше 1
  • одрећи 1
  • одреши 1
  • одржавају 1
  • одржао 1
  • одржати 1
  • одрицања 1
  • одроњала 1
  • одскочи 2
  • одстрањене 1
  • одужи 2
  • одужим 1
  • одужите 1
  • одузео 1
  • одузмем 1
  • одузмите 1
  • одуставити 1
  • одустало 1
  • одшапта 1
  • ожени 2
  • оженио 6
  • оженити 2
  • ожењеним 1
  • ожењеном 1
  • оживели 1
  • оживело 1
  • оживи 1
  • озари 1
  • озго 3
  • оздрави 1
  • озебе 1
  • Озов 1
  • ока 3
  • окалемим 1
  • окалемио 2
  • окарактериса 1
  • окивају 1
  • окиде 1
  • Око 2
  • око 25
  • окова 2
  • окован 1
  • оковаше 1
  • околине 1
  • окомиша 2
  • окомишајте 1
  • окомишају 1
  • окомишана 1
  • окопа 2
  • окопате 1
  • окоран 1
  • окр 3
  • окрене 1
  • окрену 2
  • окренув 2
  • окрепио 2
  • окреса 1
  • окрете 2
  • окреће 2
  • окрећи 1
  • окрпљена 1
  • окрпљене 1
  • округлој 1
  • окружују 2
  • окршаја 1
  • окупати 1
  • окуражавали 1
  • окусили 1
  • окусио 1
  • окусити 1
  • окутњицу 1
  • олакша 1
  • олакшати 1
  • олакшицу 1
  • олуја 1
  • омладине 1
  • омраза 1
  • омрзе 1
  • омрзо 1
  • омрзоше 1
  • он 139
  • Он 66
  • Она 46
  • она 85
  • онај 16
  • Онај 3
  • Онакав 1
  • онаква 1
  • онаким 1
  • онако 18
  • онамо 1
  • онда 14
  • Онда 3
  • онде 2
  • оне 36
  • Оне 5
  • Они 25
  • они 54
  • оним 3
  • онима 1
  • оних 3
  • оно 20
  • Оно 3
  • оног 10
  • Оној 2
  • оној 3
  • онолико 2
  • оном 10
  • ономад 1
  • Ономад 2
  • ономе 3
  • ону 5
  • опа 1
  • опада 1
  • опадала 1
  • опадати 3
  • опалим 1
  • опанак 1
  • опанке 2
  • опанци 2
  • опаса 1
  • опасиваше 1
  • опасним 1
  • Опасно 1
  • опасно 5
  • опасности 2
  • опасну 1
  • опашемо 1
  • оперем 1
  • оперу 1
  • опет 37
  • Опет 8
  • опија 1
  • Опијао 1
  • описао 1
  • опкољен 1
  • оплакује 1
  • опомене 1
  • опомену 1
  • опомињаху 1
  • опрана 2
  • опрати 1
  • опреде 1
  • опреми 1
  • опремио 1
  • опремише 1
  • опремљен 1
  • опрљотине 1
  • опрости 5
  • опростио 1
  • опростити 1
  • опроштај 1
  • опсова 1
  • Опсова 1
  • оптужена 1
  • оптужи 1
  • оптужује 1
  • Опчинила 1
  • општим 1
  • Општина 1
  • општине 1
  • општини 1
  • општинске 1
  • општински 2
  • општој 1
  • ора 2
  • орања 1
  • орати 1
  • органа 1
  • организује 1
  • органима 1
  • ординарија 1
  • оре 2
  • Ореже 1
  • ороз 1
  • орозом 1
  • Оружје 1
  • оружјем 1
  • ос 1
  • осам 4
  • осване 1
  • Освану 2
  • освануше 1
  • освежи 1
  • освета 3
  • освете 1
  • освети 1
  • осветлити 1
  • освету 1
  • освиташе 1
  • осети 2
  • осетио 2
  • осећаје 1
  • осећали 1
  • осећам 2
  • осећао 3
  • осећате 1
  • осећати 1
  • осеца 1
  • осечно 1
  • осигура 1
  • осигуравали 1
  • осигуравате 1
  • осипа 1
  • осиромашила 1
  • осиромашише 1
  • ослабио 2
  • ослободите 2
  • ословити 1
  • ослушкивати 1
  • Ослушкиваху 1
  • осмену 1
  • Осмехну 1
  • осморо 1
  • оснажена 1
  • основ 3
  • основа 1
  • основу 4
  • особина 1
  • осолити 1
  • оспорити 1
  • осрамотила 1
  • осрамотио 1
  • оста 5
  • остави 2
  • оставио 1
  • оставите 1
  • оставља 2
  • остављајући 1
  • остављали 1
  • Остаде 2
  • остаде 5
  • остадосмо 1
  • остадоше 4
  • остаје 1
  • остајемо 1
  • остају 1
  • остала 1
  • остале 5
  • Остали 1
  • остали 7
  • осталим 2
  • осталих 2
  • остало 9
  • осталој 1
  • осталом 1
  • остане 8
  • остани 1
  • Остани 1
  • остану 2
  • остао 2
  • Остари 1
  • остати 2
  • Остаће 1
  • Осташе 1
  • осташе 2
  • осу 2
  • осуди 3
  • осудише 1
  • осудлошћу 1
  • осуђен 1
  • осуђени 2
  • осуђиваху 2
  • осујећавају 1
  • осуше 2
  • ота 1
  • отац 23
  • Отац 3
  • отворена 1
  • отворено 1
  • Отвори 1
  • отворио 1
  • Отворише 1
  • отворише 2
  • оте 1
  • отежава 1
  • отео 1
  • отера 1
  • отерали 1
  • Отерали 1
  • отерам 1
  • отерати 1
  • отераше 3
  • отеро 1
  • отетим 1
  • отеше 1
  • Отиди 1
  • отимају 1
  • Отимаху 1
  • отискује 2
  • отискују 1
  • отиснути 1
  • отићи 3
  • отишао 1
  • отишла 2
  • отишли 1
  • отишло 1
  • отишо 5
  • откану 1
  • откинуте 1
  • открио 1
  • Откуд 1
  • Откуда 1
  • откуда 3
  • откупа 1
  • откупи 1
  • откупити 1
  • отмици 1
  • отмицу 1
  • отму 1
  • отпаде 1
  • отпаса 2
  • отплату 1
  • отпоче 19
  • Отпоче 6
  • отправљала 1
  • отправљам 1
  • отправљати 1
  • отрже 1
  • отровна 1
  • отровним 1
  • отрпеће 1
  • отрпићете 1
  • отрчати 1
  • Отуда 1
  • отуђи 1
  • отуђио 1
  • отуђити 1
  • Оћете 2
  • оћете 4
  • Ох 1
  • оца 9
  • оцу 1
  • оче 3
  • очева 1
  • очекивао 1
  • очекиваше 1
  • Очи 1
  • очи 20
  • очигледне 1
  • очигледну 1
  • очију 4
  • очима 7
  • очице 1
  • очњи 1
  • очува 2
  • оџак 1
  • оџака 1
  • ошине 1
  • ошину 1
  • оштар 1
  • оштетити 1
  • оштрија 1
  • оштрим 1
  • па 251
  • Па 67
  • пада 2
  • падајући 1
  • падале 1
  • падало 1
  • падати 1
  • падаћу 2
  • Паде 1
  • паде 6
  • падне 5
  • падну 1
  • пажљиво 3
  • пазари 1
  • пазе 2
  • Пази 2
  • пази 3
  • пак 6
  • пакосна 1
  • пакост 1
  • пакосте 1
  • пакости 1
  • пала 3
  • палац 1
  • палити 1
  • пало 3
  • памет 2
  • паметан 1
  • памети 1
  • паметна 1
  • Памтим 1
  • памтите 1
  • памука 1
  • памуклију 2
  • памучне 1
  • пандур 1
  • пандура 1
  • Панта 1
  • паприка 2
  • пара 4
  • параграфа 1
  • Парај 1
  • Паре 1
  • паре 12
  • парица 2
  • парницу 2
  • парничара 1
  • пару 1
  • парчати 1
  • парче 4
  • парчета 2
  • паса 3
  • пасти 1
  • пастир 1
  • пасу 1
  • пасуљ 5
  • пасуља 4
  • пасуљом 1
  • пате 1
  • патка 1
  • патоку 1
  • патриотизам 1
  • паука 1
  • паукову 1
  • пашчад 2
  • пашчадима 1
  • пашче 1
  • пашчету 1
  • пева 2
  • певају 2
  • певали 1
  • певати 1
  • певаше 1
  • певницом 1
  • певушкајући 1
  • пегица 1
  • пеку 1
  • пењало 1
  • пепелу 1
  • пепео 2
  • Пера 1
  • пере 3
  • Перевића 1
  • перило 1
  • Перића 1
  • перлице 1
  • Перо 2
  • Перовић 3
  • Перовића 17
  • Перовићи 3
  • Перовићка 1
  • перу 1
  • Перуника 5
  • Перунику 1
  • Перуници 1
  • песка 1
  • песма 1
  • Песма 1
  • песмама 1
  • песме 2
  • песми 2
  • песмом 2
  • песницама 7
  • песницу 1
  • пет 4
  • Петар 5
  • пети 1
  • петку 1
  • петлова 1
  • Петнаестог 1
  • петнајест 2
  • Петнест 1
  • петоро 3
  • Петра 1
  • Петре 1
  • Петровадне 1
  • Петронија 2
  • Петроније 5
  • пећанку 1
  • пећи 1
  • пешачка 1
  • пешке 1
  • пи 2
  • пибодову 1
  • пијана 2
  • пијаница 1
  • Пијаница 1
  • пијанице 1
  • пијаници 1
  • пијаницу 1
  • пијанству 2
  • пијаце 1
  • пијацу 1
  • пије 1
  • пијем 1
  • пијемо 1
  • пију 2
  • пијући 2
  • пилад 1
  • пилади 3
  • пиле 1
  • пилета 1
  • пилићима 1
  • пио 3
  • пипава 1
  • пипати 1
  • пипнем 1
  • Пипнуше 1
  • писали 1
  • писаше 1
  • писка 3
  • писма 2
  • писмен 1
  • писмена 1
  • писмо 1
  • Писмо 1
  • писмоноша 1
  • Писну 1
  • писну 2
  • пистићи 1
  • Пита 1
  • пита 2
  • питам 3
  • питан 1
  • питања 3
  • питање 1
  • питати 3
  • питаш 1
  • пити 2
  • пито 1
  • пића 7
  • пиће 1
  • пићем 2
  • пићу 1
  • пише 4
  • пиштало 1
  • пиште 1
  • пиштећи 1
  • пјевцу 1
  • плаве 1
  • плакали 1
  • плакање 1
  • плакао 1
  • плакати 6
  • Плакаше 1
  • плакаше 2
  • пламен 1
  • пламеном 1
  • план 4
  • плана 1
  • планина 1
  • планине 2
  • планини 2
  • планинка 2
  • планинке 2
  • планинку 1
  • планинском 1
  • планину 1
  • планове 3
  • плануше 1
  • плас 1
  • пласје 1
  • пласт 1
  • пласте 1
  • пластиоци 1
  • плате 1
  • плати 6
  • платила 1
  • платили 2
  • платим 1
  • платио 1
  • платити 4
  • платиш 1
  • платно 2
  • плаћа 3
  • Плаћајући 1
  • плаћали 1
  • плаћање 1
  • плаћате 1
  • плаћаху 1
  • плаћаш 1
  • плаћени 1
  • плач 8
  • плача 1
  • плаче 2
  • плачу 1
  • плачући 5
  • плашити 1
  • плашиш 1
  • плашће 1
  • плела 1
  • племениту 1
  • плести 1
  • плету 1
  • плећат 1
  • плинуше 2
  • плитко 1
  • плод 1
  • плода 1
  • плоту 1
  • плуг 8
  • плуга 1
  • плугове 1
  • пљачкала 1
  • пљеска 1
  • пљесну 1
  • Пљусак 1
  • пљуску 1
  • По 11
  • по 121
  • побегне 3
  • побего 3
  • победи 1
  • победу 1
  • побеђени 1
  • побеже 2
  • побећи 1
  • Побија 1
  • побијане 1
  • побила 1
  • побили 1
  • Побили 1
  • побољшање 1
  • поборник 1
  • побратима 1
  • побратиме 1
  • повадиле 1
  • поведемо 1
  • повезани 1
  • повезаше 1
  • повезујући 1
  • повела 1
  • повелика 1
  • повеликом 1
  • Поверилац 1
  • повериоц 1
  • повериоца 1
  • повериоци 1
  • поверу 1
  • повести 1
  • поветарац 2
  • повеће 1
  • повећи 1
  • повија 1
  • повије 1
  • повика 3
  • Повика 6
  • повикаше 3
  • Повикаше 6
  • повикише 1
  • Повиш 1
  • повише 1
  • повлачити 1
  • повода 1
  • повратила 1
  • повратили 1
  • поврћа 1
  • површно 1
  • повуче 3
  • погађаш 1
  • погађаше 1
  • погази 1
  • погазили 1
  • погазише 1
  • погашени 1
  • погибе 2
  • погине 3
  • погинула 1
  • погинуо 3
  • погинути 1
  • поглед 2
  • Погледа 1
  • погледа 2
  • погледати 1
  • погледе 4
  • погледима 2
  • погледом 1
  • погледу 2
  • погњаве 1
  • погоди 1
  • погодити 1
  • погорша 1
  • погоршавала 1
  • погоршање 1
  • пограбити 1
  • Поградио 1
  • погреши 1
  • погрешили 1
  • погрешке 1
  • погрешку 1
  • погријати 1
  • погубити 1
  • погубљену 1
  • Под 1
  • под 22
  • подави 1
  • подај 1
  • подал 1
  • податкивају 1
  • подвуче 1
  • подговорити 1
  • подгриза 1
  • подебелу 1
  • подела 1
  • поделе 2
  • подели 3
  • поделили 2
  • поделите 1
  • Поделити 1
  • поделити 3
  • поделиш 1
  • поделише 1
  • поделу 1
  • подељен 1
  • подземне 1
  • подигла 1
  • подиже 1
  • Подиже 1
  • подједнака 1
  • подједнако 1
  • подјелили 1
  • подла 1
  • подлеже 1
  • Подмеће 1
  • подмећу 1
  • подмиривале 1
  • подмиривати 1
  • подмићивао 1
  • подморао 1
  • подмукло 1
  • подне 2
  • поднети 1
  • подобне 1
  • подобрио 1
  • подозревање 1
  • подражавало 1
  • подржава 1
  • подрум 1
  • подрума 1
  • подруму 1
  • подсјекоше 1
  • подсмевкама 1
  • поду 1
  • подуже 1
  • подужег 1
  • подузима 1
  • подушје 2
  • пође 11
  • пођоше 5
  • пођу 1
  • пожали 2
  • пожар 1
  • пожаром 1
  • пожару 1
  • пожње 2
  • позајмица 1
  • позајмицу 1
  • позва 3
  • позвати 1
  • Позваше 1
  • позваше 2
  • поздрави 1
  • поздравише 2
  • поздраво 1
  • позив 1
  • Позива 1
  • позиве 1
  • позиву 1
  • позлила 1
  • познаде 1
  • познадоше 1
  • познаје 1
  • познали 1
  • познанике 1
  • познанства 1
  • познати 1
  • познатој 1
  • позорја 1
  • поинати 1
  • појава 2
  • појави 2
  • појавом 1
  • појас 3
  • појаса 2
  • појасове 1
  • поједе 3
  • појединости 1
  • појединца 1
  • поједу 1
  • појели 2
  • појео 1
  • појести 2
  • појури 1
  • пок 1
  • покаже 1
  • покажеш 1
  • показа 3
  • показао 1
  • показати 1
  • показивао 2
  • показује 3
  • показују 1
  • показујући 1
  • покају 1
  • покварен 1
  • покваси 1
  • Покидан 1
  • покипи 1
  • Покипи 1
  • покисне 2
  • поклали 1
  • поклану 1
  • поклати 2
  • поклонила 1
  • поклонио 1
  • покојна 1
  • Покојни 2
  • покојни 4
  • покојног 8
  • покојном 2
  • покорава 1
  • покорити 1
  • покрадене 1
  • покрали 1
  • Покрали 1
  • покрасти 1
  • покрет 2
  • покрете 1
  • покрети 1
  • покривке 1
  • покупи 2
  • покупити 1
  • покуша 1
  • Покушавали 1
  • покушај 2
  • покушао 1
  • пола 13
  • полажу 1
  • полазак 1
  • полазише 1
  • полазна 1
  • полако 3
  • полетеше 2
  • полеће 1
  • полећеше 2
  • полицајаца 1
  • полиција 3
  • полиције 1
  • полицију 1
  • половине 2
  • половину 5
  • половна 1
  • положај 1
  • положи 3
  • поломљена 1
  • поломљено 1
  • полугласним 1
  • полугодишњицу 1
  • Полудела 1
  • полумртва 1
  • поље 7
  • пољу 8
  • пољуби 3
  • пољубити 1
  • пољубиш 1
  • пољубише 2
  • пољубце 1
  • пољупце 1
  • пољупцима 2
  • помагао 1
  • помагати 1
  • помагаћу 1
  • помаже 1
  • помажеш 1
  • помажу 2
  • помало 1
  • поменемо 1
  • помену 1
  • поменути 2
  • помешана 1
  • помешано 1
  • помешао 1
  • помилован 1
  • помилуши 1
  • помињали 1
  • помиње 1
  • помињеш 1
  • помињућ 1
  • помирљивост 1
  • помисли 4
  • помислити 1
  • помишљајући 1
  • помог 1
  • помогао 1
  • помогла 1
  • помогло 1
  • помогнута 1
  • помого 2
  • помогох 1
  • помогоше 1
  • помодира 1
  • помодно 1
  • поможе 3
  • помози 2
  • помоли 1
  • помолити 1
  • помоћ 3
  • помоћи 1
  • помрачи 2
  • помрете 1
  • Помреше 1
  • помријесте 1
  • помрјеше 1
  • помрла 2
  • помрли 1
  • помрчина 1
  • помрчини 1
  • помрчином 1
  • помрчину 3
  • помузе 1
  • помусти 1
  • помућеним 1
  • понајвише 1
  • понајпре 1
  • понајчешће 1
  • Понашајте 1
  • понашао 1
  • понедељник 1
  • понизим 1
  • понио 1
  • поништи 1
  • Понјеше 1
  • понова 3
  • понови 1
  • поносом 1
  • понуди 1
  • понудив 1
  • понудили 1
  • понудио 1
  • поњаве 1
  • поњави 1
  • пообаљива 1
  • пооране 2
  • поп 1
  • попа 1
  • попадаше 1
  • попе 1
  • попије 1
  • попио 1
  • попити 1
  • попића 1
  • попићи 1
  • поплава 1
  • поплашена 1
  • поплашити 1
  • поплашише 1
  • Поповић 1
  • поправљена 1
  • попреко 1
  • попрскану 1
  • попушта 1
  • поражена 1
  • поражени 2
  • порани 1
  • поранио 2
  • порасте 1
  • Поред 1
  • поред 6
  • порез 2
  • Пореза 1
  • порезе 2
  • порезу 5
  • порекоше 1
  • порећи 1
  • поречна 1
  • пори 1
  • пород 1
  • порода 2
  • породица 2
  • породице 5
  • породицу 1
  • породичне 1
  • порођају 1
  • порожје 1
  • порока 1
  • пороси 1
  • поротник 1
  • пороци 1
  • пороцима 2
  • посађен 1
  • посао 9
  • посатиру 1
  • посветио 1
  • поседа 1
  • Поседаше 1
  • поседнуто 1
  • посејали 1
  • посеје 1
  • посећивања 1
  • посијо 1
  • посл 1
  • посла 12
  • послати 1
  • послатке 1
  • после 19
  • После 8
  • последице 1
  • последње 3
  • последњи 3
  • последњој 1
  • последњу 1
  • послетку 2
  • посло 1
  • послове 5
  • пословица 2
  • послу 9
  • послужење 1
  • послужи 1
  • послужовнику 1
  • послуша 1
  • Послушај 1
  • послушати 1
  • послушна 1
  • посматра 1
  • посматралаца 1
  • посматраоцу 1
  • посматраше 5
  • посо 2
  • посрамљени 1
  • посредник 1
  • Посреством 1
  • посреством 2
  • посрну 1
  • постави 1
  • поставив 1
  • поставио 1
  • Поставите 1
  • поставити 1
  • постаде 5
  • постадоше 1
  • постајала 1
  • постаје 1
  • Постала 1
  • постала 2
  • постали 1
  • постанка 1
  • постану 1
  • Постао 1
  • постао 2
  • постарао 1
  • постарати 1
  • постарији 1
  • постати 1
  • посте 1
  • постеље 4
  • постељу 1
  • постигла 1
  • постигли 1
  • постигну 1
  • постиго 1
  • постиже 1
  • постизава 1
  • постизавају 1
  • постизавати 1
  • поступале 1
  • поступати 1
  • поступаху 1
  • поступком 3
  • посуктали 1
  • посуто 1
  • потајник 3
  • потајника 3
  • потајнике 1
  • потезати 1
  • потера 1
  • потерајте 1
  • потере 1
  • потеру 4
  • поткићено 1
  • поткићеном 1
  • поткрадала 1
  • поткрвавио 1
  • поткресати 1
  • поткресо 1
  • поткресује 1
  • потомност 1
  • поточаре 1
  • потписату 1
  • потпише 1
  • потплати 1
  • потплатити 1
  • потпора 2
  • потпуно 3
  • потрбушке 2
  • потребе 2
  • потребно 1
  • потреви 1
  • потрже 1
  • потрица 1
  • потроши 1
  • потрча 2
  • Потрче 1
  • Потрчи 2
  • потрчи 4
  • потужи 1
  • потуко 1
  • потуку 1
  • поћи 1
  • поубијаше 1
  • поужина 1
  • поуку 1
  • ПОУКУ 1
  • похарани 1
  • похари 1
  • похвата 1
  • похваташе 1
  • поцепан 1
  • поцепана 2
  • поцепане 1
  • поцепаности 1
  • поцицијали 1
  • поцркале 1
  • почасте 1
  • почастим 1
  • Поче 2
  • поче 26
  • почек 1
  • почела 1
  • почело 2
  • почео 1
  • почетка 1
  • почешати 1
  • почеше 14
  • почивке 1
  • почини 1
  • починиле 1
  • починили 1
  • починио 1
  • починисте 1
  • починише 1
  • почиње 2
  • почне 6
  • почнемо 2
  • почну 2
  • почупана 1
  • почупаше 1
  • пошалицу 1
  • пошла 2
  • пошли 2
  • пошљем 1
  • пошљи 1
  • пошо 2
  • поштар 1
  • поштеде 1
  • поштедом 1
  • поштен 1
  • поштени 1
  • поштено 1
  • поштеног 1
  • пошто 10
  • Пошто 7
  • пошту 1
  • поштује 1
  • пр 2
  • права 2
  • правде 2
  • правди 1
  • правдом 1
  • Праве 1
  • праведних 1
  • правећи 1
  • прави 7
  • правила 1
  • правилан 1
  • правиле 2
  • правилник 2
  • правилног 1
  • правио 1
  • правити 1
  • право 18
  • Право 4
  • правом 1
  • праг 2
  • прага 1
  • прагу 1
  • празна 1
  • празне 1
  • празнија 1
  • празник 2
  • празника 3
  • празнина 1
  • празничића 1
  • празничког 1
  • празнично 2
  • празничног 2
  • прам 2
  • прамен 1
  • прасад 1
  • прасе 1
  • прати 3
  • пратила 1
  • пратилац 2
  • пратњу 2
  • прашине 1
  • прашином 2
  • Праштајте 1
  • праштао 2
  • прв 1
  • прва 3
  • првенчетом 1
  • први 15
  • Први 3
  • Прво 1
  • прво 7
  • првог 1
  • првоженци 1
  • првом 2
  • прву 1
  • Пре 1
  • пре 12
  • пребаци 2
  • пребацивање 1
  • преберу 1
  • пребира 1
  • пребискаше 1
  • пребрала 1
  • преварбавају 1
  • преваривати 1
  • преварила 1
  • преварио 1
  • преведе 1
  • превијала 1
  • превијати 1
  • превили 1
  • превити 1
  • превлаче 1
  • превлачише 1
  • преврну 1
  • преврнуше 1
  • превући 1
  • превуче 1
  • прегледамо 1
  • прегору 1
  • пред 21
  • Пред 3
  • преда 1
  • предавање 1
  • предаде 1
  • предаду 1
  • предала 1
  • предати 1
  • предијаше 1
  • Предложи 1
  • предложио 1
  • предњи 1
  • Председник 1
  • председник 2
  • председника 1
  • председнику 1
  • предсказује 1
  • преду 1
  • предузећа 1
  • предузимао 1
  • предузимљив 2
  • предузимљивости 1
  • предузме 1
  • пређа 1
  • пређе 3
  • пређите 1
  • пређоше 1
  • пређубравата 1
  • презају 1
  • презиме 1
  • презнајући 1
  • презрела 1
  • презрелиле 1
  • презриво 1
  • прекида 1
  • прекиде 2
  • Преклињем 1
  • Преко 1
  • преко 18
  • Прекомеран 1
  • прекосутра 1
  • прекрајају 1
  • Прекрив 1
  • прекрсти 1
  • прексутра 1
  • прелазу 1
  • прелива 1
  • прелиставале 1
  • прелиставаше 1
  • прелистамо 2
  • преломив 1
  • према 10
  • Према 3
  • премештише 1
  • премишљала 1
  • премлатити 1
  • пренеражен 1
  • пренерази 1
  • пренеразише 1
  • преобуке 2
  • преобуку 1
  • преодену 1
  • преораше 1
  • препирања 1
  • препородио 1
  • препредена 1
  • препредоше 1
  • пресадити 1
  • пресече 1
  • пресказивало 1
  • прескочи 1
  • преслано 1
  • престаде 1
  • прести 2
  • преступа 1
  • преступе 2
  • пресуда 2
  • пресуде 2
  • пресуди 1
  • пресудили 1
  • Претеран 1
  • претераног 1
  • претећим 1
  • претио 1
  • претискивати 1
  • преткане 1
  • претња 1
  • претње 1
  • претњом 1
  • претражи 1
  • претрес 1
  • претресали 1
  • претресао 1
  • претресу 1
  • претрзали 1
  • претрча 1
  • претурено 1
  • претурив 1
  • претурише 2
  • прећутати 1
  • прећути 1
  • преудала 1
  • преухитрене 1
  • пречишћа 1
  • прешло 1
  • пржио 1
  • При 1
  • при 5
  • приближава 1
  • приближавајући 1
  • приближавао 1
  • приближаваху 1
  • прибором 1
  • прибра 1
  • прибран 1
  • прибрати 1
  • прибро 1
  • приватних 1
  • привредити 1
  • привређује 1
  • привукоше 1
  • пригњави 1
  • приграбимо 1
  • придевало 1
  • придене 1
  • придобијао 1
  • придојим 1
  • приђе 2
  • приђоше 1
  • призван 1
  • призива 1
  • призна 1
  • признаде 1
  • признадоше 1
  • признајем 2
  • признала 1
  • Признање 1
  • призор 1
  • пријаве 1
  • пријатељ 1
  • пријатеља 1
  • пријатеље 2
  • пријатељима 2
  • пријатељству 2
  • пријатељу 1
  • пријатност 2
  • пријеклад 1
  • прикољке 1
  • прикрада 1
  • прикривао 1
  • прикрио 1
  • прикупљујете 1
  • приликама 1
  • приликом 1
  • прилично 7
  • приличну 1
  • прилог 1
  • прима 3
  • примедба 1
  • примедбе 2
  • примедбу 1
  • примене 1
  • применити 1
  • пример 2
  • примери 1
  • примером 1
  • Примети 8
  • приметив 1
  • приметити 2
  • примећава 1
  • примећаваху 1
  • прими 6
  • примили 1
  • примио 1
  • примити 1
  • примитиван 1
  • примљен 3
  • припаја 1
  • припеке 1
  • припијао 1
  • приписује 1
  • приповетка 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • припомоћ 1
  • припрема 1
  • прирасла 2
  • прирастају 1
  • приредио 1
  • природан 1
  • природи 1
  • природни 1
  • природном 1
  • природом 2
  • присебан 2
  • пристави 1
  • приставила 1
  • приставити 1
  • пристављати 1
  • пристаде 1
  • пристадоше 1
  • пристајем 2
  • пристати 2
  • пристојно 2
  • приступише 1
  • присуством 1
  • притеже 1
  • притиско 1
  • притискује 1
  • притиште 1
  • приткама 1
  • притке 1
  • Причају 1
  • Причао 1
  • причес 1
  • причесте 1
  • причо 1
  • пришуњам 1
  • пробирач 1
  • пробрцнуо 1
  • Пробуди 1
  • пробуди 2
  • пробудим 1
  • пробудимо 1
  • пробурљало 1
  • провео 1
  • провирише 1
  • проводаџијског 1
  • провредио 1
  • прогласила 1
  • прод 1
  • прода 3
  • продавала 1
  • продавали 1
  • продавао 1
  • продавати 2
  • продавачица 2
  • продаво 1
  • продаде 1
  • продадосмо 1
  • продаје 2
  • продају 2
  • продали 2
  • продам 1
  • продао 1
  • продата 1
  • продати 1
  • Продера 3
  • продо 1
  • Продужаваше 1
  • продужи 3
  • продужише 1
  • прође 12
  • прођи 2
  • прозборити 1
  • прозор 2
  • прозорчић 1
  • произведе 1
  • произведу 2
  • произвести 1
  • производа 1
  • производе 1
  • производи 3
  • проказати 1
  • проклет 1
  • проклета 2
  • проклете 1
  • проклето 1
  • проклету 1
  • прокло 1
  • прокопкале 1
  • пролаз 1
  • пролазе 2
  • пролази 1
  • пролазили 1
  • пролетив 1
  • пролећа 5
  • Пролеће 1
  • пролеће 2
  • пролећног 1
  • пролећњег 1
  • пролију 1
  • промена 1
  • промене 2
  • промени 3
  • променљиви 1
  • промену 1
  • промењиво 1
  • промиче 1
  • промуца 1
  • Промуца 1
  • пронела 1
  • пронесе 1
  • прониче 1
  • пропада 1
  • пропаднемо 1
  • пропадосмо 1
  • пропадоше 1
  • пропало 2
  • пропалом 1
  • пропао 1
  • пропаст 1
  • Пропаст 1
  • пропасти 2
  • прописно 1
  • пропису 1
  • Пропратио 1
  • пророка 1
  • просечно 1
  • просипа 1
  • просјаку 1
  • проспе 2
  • прост 1
  • простирке 1
  • просто 2
  • простог 1
  • простодушнији 1
  • простодушним 1
  • просу 1
  • просула 1
  • просуши 1
  • Против 1
  • против 4
  • противио 1
  • противник 1
  • противника 1
  • противници 1
  • противницима 1
  • противном 1
  • проткана 1
  • протура 1
  • проћи 1
  • проузроковач 1
  • проузроковачевог 1
  • процеди 1
  • процедити 1
  • процепе 2
  • процепи 1
  • прочевља 1
  • прочевље 1
  • прочевљу 2
  • прочељу 1
  • прочиташ 1
  • прошао 1
  • Прошапта 3
  • прошење 1
  • прошла 3
  • прошло 2
  • прошлост 1
  • прошћем 1
  • прса 2
  • прси 3
  • прсну 1
  • прст 2
  • прстен 1
  • прстом 3
  • пруге 1
  • пружајући 1
  • пружи 5
  • пружим 1
  • пршуте 1
  • пса 5
  • псето 1
  • пси 1
  • псоваху 1
  • псовка 1
  • псовкама 1
  • псовке 1
  • псовку 1
  • Пст 2
  • псује 1
  • птице 1
  • пузавци 1
  • пузити 1
  • пука 1
  • пукет 1
  • пукета 1
  • пукетић 1
  • пуки 4
  • пуких 1
  • пукне 1
  • пун 4
  • Пуна 1
  • пуна 7
  • пуне 2
  • пуним 1
  • пунио 1
  • пуних 1
  • пуно 6
  • пуној 1
  • пунолетне 1
  • пунолетних 1
  • пунољетних 1
  • пуну 1
  • Пуру 1
  • пусти 1
  • пустила 1
  • пустите 1
  • пусто 1
  • пустог 1
  • Пут 1
  • пут 20
  • пута 17
  • путевима 1
  • путем 1
  • путнику 1
  • путова 2
  • путовима 1
  • путом 1
  • путу 5
  • пуцати 1
  • пуцаху 1
  • пуче 1
  • Пуче 2
  • пучи 1
  • пушака 1
  • пуши 3
  • пушка 3
  • пушкарању 1
  • пушкарати 1
  • пушке 8
  • пушком 3
  • пушкомет 1
  • пушку 4
  • пушнице 2
  • пушти 1
  • Пуштих 1
  • пчела 2
  • пшеница 2
  • пшенице 3
  • пшеницу 2
  • рабаџије 3
  • рабаџијом 1
  • рабаџиски 1
  • работа 1
  • равне 1
  • равни 1
  • равно 2
  • равнодушношћу 1
  • Равнотежа 1
  • Рад 1
  • рад 29
  • рада 15
  • Раде 1
  • раде 15
  • радећи 2
  • Ради 1
  • ради 19
  • радила 2
  • радиле 1
  • радили 1
  • Радило 1
  • радило 2
  • Радим 1
  • радим 2
  • радимо 1
  • радио 6
  • радисмо 1
  • радите 2
  • радити 11
  • радна 1
  • радник 1
  • радника 1
  • раднике 1
  • раднику 1
  • радним 1
  • радницима 2
  • радо 1
  • радови 1
  • радознало 1
  • радом 3
  • радост 3
  • радости 3
  • раду 7
  • радује 3
  • рађа 2
  • рађају 2
  • рађати 3
  • рађаху 3
  • рађаше 1
  • разабра 1
  • разбарушеном 1
  • разбарушену 1
  • разбацати 1
  • разбијао 1
  • разбије 1
  • разбијена 1
  • Разбијена 1
  • разбој 3
  • разбоје 1
  • разбојничке 1
  • разбојнички 1
  • разбојништву 1
  • разболи 2
  • развијао 1
  • развијен 2
  • развијено 1
  • развила 1
  • развиле 1
  • развод 3
  • развуче 1
  • разгласиле 1
  • разговара 1
  • разговарају 1
  • разговарајући 2
  • разговарале 1
  • разговарали 1
  • Разговарали 1
  • разговарамо 1
  • разговарао 1
  • разговарати 1
  • разговараше 2
  • разговор 8
  • разговора 2
  • разговору 1
  • раздвоили 1
  • раздвојио 1
  • раздвојише 1
  • раздражен 1
  • раздраживања 1
  • разиђете 1
  • разиђоше 2
  • разјарен 1
  • разјарена 2
  • разјарени 1
  • разјарити 2
  • разлика 3
  • разликом 1
  • разлику 1
  • разлити 1
  • различити 1
  • различитим 1
  • различитих 1
  • разлога 1
  • разлози 1
  • разлозима 1
  • разљути 1
  • размимоиђоше 1
  • размимоишло 1
  • размисли 1
  • размишљаше 1
  • разна 1
  • разне 7
  • Разним 1
  • разним 5
  • разних 1
  • разно 1
  • разноврсних 2
  • разноврсног 1
  • разном 1
  • разоружао 1
  • разр 1
  • разрасла 1
  • разреже 1
  • разреши 2
  • разум 1
  • Разум 1
  • разума 4
  • разуман 1
  • рају 1
  • Ракија 1
  • ракија 3
  • ракије 8
  • ракијо 1
  • ракијом 1
  • ракију 6
  • ралице 1
  • рамена 1
  • раменима 3
  • раменица 1
  • рамену 2
  • рана 1
  • рани 1
  • раније 5
  • Рано 1
  • рано 13
  • раној 2
  • рану 1
  • рањеника 2
  • раонике 1
  • расветлити 1
  • расвит 1
  • расејане 1
  • расипа 1
  • расипање 1
  • расклопити 1
  • раскомаданој 1
  • раскопча 1
  • раскошно 1
  • раскршћу 2
  • раскућимо 1
  • расла 3
  • распазарује 1
  • расплетеном 1
  • распојаса 1
  • распојаси 1
  • расположен 1
  • расположења 1
  • расправи 1
  • раста 1
  • растадоше 3
  • раствара 1
  • растојање 1
  • растопите 1
  • растргнем 1
  • растројством 1
  • растројству 1
  • растрчи 1
  • расходи 1
  • ратар 1
  • ратарске 1
  • рачун 5
  • рачуна 6
  • рачунала 1
  • рачунао 1
  • рачунате 1
  • рачунати 1
  • раширило 1
  • рђаво 1
  • ревносно 1
  • револвер 2
  • ред 7
  • реда 1
  • редом 6
  • реду 2
  • редуше 1
  • ређају 1
  • ређала 1
  • ређам 1
  • ређаше 1
  • Ређаше 2
  • Режу 1
  • резонирају 1
  • резонирала 1
  • резоновале 1
  • рек 1
  • рекао 2
  • реке 1
  • рекла 1
  • рекли 1
  • реко 1
  • рекоше 1
  • рекрутују 1
  • ретке 1
  • ретким 1
  • ретко 5
  • рећи 6
  • реформатора 1
  • реч 7
  • Рече 14
  • рече 29
  • речено 1
  • речете 1
  • речи 30
  • речима 5
  • речју 2
  • решили 1
  • решио 1
  • рзао 1
  • риба 1
  • рибе 1
  • риби 1
  • рикаху 1
  • рјечи 1
  • роб 1
  • Робија 1
  • робије 6
  • робији 1
  • робију 3
  • робовања 1
  • робови 1
  • род 4
  • рода 4
  • роди 5
  • родила 5
  • родиле 1
  • родило 2
  • родитеља 2
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • родитељима 1
  • родјевало 1
  • родољуба 1
  • роду 1
  • рођена 2
  • рођене 1
  • рођено 1
  • рођеног 2
  • рођенога 1
  • рођења 1
  • рој 1
  • рока 1
  • роса 3
  • Роса 3
  • рубље 1
  • ругобу 1
  • ружи 1
  • Ружица 14
  • Ружице 3
  • Ружици 1
  • ружна 1
  • ружно 1
  • рука 1
  • рукаве 1
  • рукавице 1
  • рукама 14
  • руке 17
  • руковаше 1
  • Руковаше 1
  • руководило 1
  • руком 9
  • руку 10
  • рукује 1
  • рума 1
  • руменилом 1
  • рупе 1
  • рупицу 1
  • рухо 2
  • руци 3
  • ручају 1
  • ручак 2
  • ручамо 1
  • ручица 1
  • ручице 2
  • ручка 1
  • ручковиште 1
  • ручни 1
  • ручно 2
  • с 34
  • са 249
  • Са 3
  • саборе 1
  • сабору 2
  • сав 6
  • Сава 1
  • савесно 3
  • савесну 1
  • савести 1
  • савета 1
  • савети 1
  • саветовао 1
  • савија 1
  • савијао 1
  • савила 1
  • Савића 1
  • Савка 9
  • Савком 1
  • Савку 1
  • Савци 1
  • сагореће 1
  • Сад 22
  • сад 38
  • сада 13
  • Сада 2
  • садањег 1
  • садржи 1
  • сажаљење 1
  • сазна 1
  • сазнаде 1
  • сазнати 1
  • сазнаш 1
  • сазрело 1
  • сакати 1
  • сакри 1
  • сакрију 1
  • сакрила 1
  • салаш 2
  • салаша 2
  • салашове 1
  • саломио 1
  • сам 74
  • сама 11
  • самац 3
  • саме 7
  • сами 6
  • самим 3
  • Само 10
  • само 60
  • самовољан 1
  • самовољнији 1
  • самовољу 1
  • самог 3
  • самој 3
  • самом 1
  • самоубилци 1
  • самрти 1
  • самртних 1
  • саму 4
  • самца 1
  • самци 3
  • Сан 1
  • сан 3
  • сандук 1
  • сандуку 1
  • сандуцима 1
  • санке 1
  • санови 2
  • сањајући 1
  • саопштава 1
  • саопштавају 1
  • саопштавање 1
  • саопштаваху 1
  • саопштено 1
  • саопштење 1
  • саопшти 3
  • саопштио 1
  • Саопштише 1
  • сасвим 1
  • Сасвим 1
  • саслуша 1
  • Саслушах 1
  • састав 2
  • саставио 2
  • састављене 1
  • саставни 1
  • састадоше 1
  • састајала 1
  • састајати 1
  • састали 1
  • састану 1
  • састати 2
  • састоји 1
  • сат 2
  • сата 3
  • сати 1
  • сатирати 1
  • сатире 1
  • сатиру 1
  • сатове 1
  • саужава 1
  • сахат 1
  • сахата 1
  • сахрани 1
  • сахранио 1
  • сахранише 1
  • сахрану 1
  • сахрањена 1
  • сахрањеном 1
  • сачува 1
  • сва 14
  • Сва 2
  • свадбе 1
  • свади 1
  • свадити 1
  • свађа 6
  • Свађајте 1
  • свађају 1
  • свађали 1
  • свађао 2
  • свађе 3
  • свађи 7
  • Свак 1
  • свак 3
  • свака 12
  • Свака 2
  • свакад 1
  • Сваке 1
  • сваке 4
  • сваки 19
  • Сваки 4
  • сваким 3
  • свако 6
  • сваковрсне 1
  • сваког 17
  • свакога 3
  • свакодневним 1
  • свакој 1
  • свакојака 1
  • Сваком 1
  • сваком 14
  • свакоме 1
  • Сваконоћни 1
  • сваку 2
  • свали 1
  • свану 1
  • Свану 1
  • свануло 1
  • сванути 1
  • сванућа 1
  • сватове 1
  • Сватови 1
  • сватови 2
  • сватовима 1
  • свачега 1
  • свачему 1
  • свачији 1
  • Све 12
  • све 141
  • свега 10
  • сведе 1
  • сведемо 1
  • сведок 2
  • сведока 7
  • сведоке 1
  • сведоци 3
  • сведоцима 1
  • сведоче 3
  • сведочити 1
  • сведоџбом 1
  • сведу 1
  • свежа 1
  • свежањ 1
  • свежу 1
  • свекрве 1
  • свели 1
  • свему 3
  • свест 1
  • свестран 1
  • свестрано 2
  • свет 10
  • Свет 2
  • света 6
  • светац 1
  • светаца 1
  • свете 2
  • свети 1
  • светила 1
  • светла 1
  • светлости 1
  • свето 1
  • светога 1
  • светој 1
  • светом 1
  • светски 1
  • светско 1
  • свету 3
  • свећу 3
  • свеца 4
  • сви 53
  • Сви 6
  • свију 9
  • свила 1
  • свилена 1
  • свим 9
  • свима 15
  • свиња 4
  • свињама 3
  • свиње 9
  • свињца 1
  • свињче 2
  • свира 1
  • свирање 1
  • свиреп 1
  • свирепија 1
  • свих 3
  • свици 1
  • сво 12
  • свог 29
  • свога 7
  • свој 12
  • своја 4
  • своје 81
  • својег 1
  • својим 30
  • својима 1
  • својих 15
  • својој 16
  • својом 17
  • својстава 1
  • своју 44
  • свом 11
  • своме 5
  • сврати 1
  • свратисмо 1
  • свраћај 1
  • сврдлове 1
  • сврхани 1
  • сврхе 1
  • свршава 1
  • свршена 1
  • сврши 1
  • свршила 1
  • свршио 1
  • свршити 1
  • сву 15
  • свуд 3
  • свуда 5
  • свуче 1
  • се 758
  • себе 27
  • себи 5
  • себичњаштво 1
  • Себичњаштво 1
  • север 1
  • седа 1
  • седам 1
  • Седам 1
  • седамнаести 1
  • седе 3
  • Седела 1
  • седећи 1
  • седи 1
  • седиш 1
  • седми 2
  • седморо 3
  • седне 2
  • седо 1
  • седом 1
  • седоше 1
  • сеђаше 4
  • Сеире 1
  • сеирити 1
  • сејао 1
  • сејати 1
  • секира 1
  • секирацију 1
  • секире 1
  • секцију 1
  • села 5
  • село 9
  • селу 9
  • сељака 3
  • сељаке 1
  • сељана 1
  • сељаци 1
  • сељачке 1
  • Сељачке 1
  • Сем 1
  • сем 2
  • сена 1
  • Сено 1
  • сено 5
  • Сео 1
  • сео 2
  • сеоска 1
  • сеоске 1
  • сеоском 1
  • Сервус 1
  • сести 1
  • Сестра 1
  • сестра 9
  • сестрама 1
  • сестре 6
  • сестри 2
  • сестрића 1
  • сестрицама 1
  • сестрицу 1
  • сестром 1
  • сестру 3
  • сете 1
  • Сети 1
  • сети 4
  • сетити 1
  • сећам 1
  • Сећам 1
  • си 41
  • сигналом 1
  • сиђу 1
  • сикире 3
  • сила 2
  • силава 2
  • силама 1
  • силан 3
  • силе 1
  • силни 1
  • силно 1
  • силног 4
  • силном 1
  • силну 1
  • силом 1
  • Сима 1
  • Симиног 1
  • Симо 1
  • Симово 1
  • Симу 2
  • син 7
  • Сина 1
  • сина 7
  • сине 1
  • синко 2
  • синова 2
  • синовац 2
  • синоваца 1
  • Синоваца 1
  • синове 1
  • синови 1
  • синовица 1
  • синовца 2
  • синовче 1
  • Синоћ 1
  • синоћ 3
  • сину 4
  • синчић 1
  • синчића 3
  • сињи 1
  • Сир 1
  • сир 3
  • сира 3
  • сири 1
  • сирома 1
  • Сиромаси 1
  • сиромаси 6
  • сиромасима 1
  • Сиромах 1
  • сиромах 2
  • Сиромаха 1
  • сиромаха 3
  • Сиромахе 1
  • сиромахе 2
  • сиромаху 1
  • сиромашни 1
  • сиромашних 1
  • сиромашног 1
  • сиромаштва 1
  • Сиромаштво 2
  • сиромаштина 2
  • сиромаштину 1
  • Сирота 1
  • сиротан 1
  • сироте 1
  • сиротињу 1
  • сиротна 1
  • сиротовати 1
  • сирочад 1
  • сиса 1
  • сисице 1
  • сису 2
  • ситне 1
  • ситнио 1
  • ситних 1
  • ситница 2
  • сићи 2
  • сјеме 1
  • скакавци 1
  • скарадне 1
  • скиде 6
  • скине 2
  • скинеш 1
  • склапаху 1
  • склоне 2
  • склони 2
  • склониле 1
  • склопа 1
  • склопи 1
  • Склопите 1
  • скљокаше 1
  • сковаше 1
  • Сковчала 1
  • скок 1
  • скора 3
  • скоро 19
  • скотови 1
  • скотрљаше 2
  • скочи 6
  • скочише 1
  • Скочише 1
  • скраћује 1
  • скува 1
  • скувао 1
  • скупа 2
  • скупи 2
  • Скупи 2
  • скупише 2
  • скупљао 1
  • скупу 1
  • скут 1
  • скученом 1
  • скучену 1
  • слаб 1
  • слаба 1
  • слабости 1
  • слабошћу 1
  • слабуњави 1
  • славно 1
  • славу 1
  • сладе 1
  • сладили 1
  • слаже 1
  • сламе 1
  • слами 1
  • сланине 3
  • сланину 3
  • сласт 1
  • слатка 1
  • слатко 2
  • слатком 1
  • следи 1
  • слепа 3
  • слепац 1
  • слепи 2
  • слепим 1
  • слепце 1
  • слеће 1
  • Слијепче 1
  • сликама 1
  • слику 2
  • сличан 1
  • слободе 1
  • слободни 1
  • слободним 1
  • слободно 1
  • сложише 1
  • сложу 1
  • слој 1
  • сломи 1
  • сломљеним 1
  • слуга 2
  • слугама 1
  • слуге 4
  • слуги 1
  • слугу 2
  • служаше 1
  • службе 3
  • службу 2
  • служе 1
  • служи 2
  • служио 2
  • служити 3
  • случај 1
  • случајева 1
  • случајно 1
  • случају 3
  • Слушај 1
  • Слушајте 1
  • слушала 2
  • слушао 4
  • слушаоца 1
  • слушати 1
  • Слушати 1
  • слушаху 2
  • слушаше 2
  • сљедовао 1
  • Смак 1
  • сматрајући 1
  • сматрала 1
  • сме 5
  • смеђе 1
  • смејање 1
  • смејањем 1
  • смеју 2
  • смејући 1
  • смела 2
  • смели 2
  • Смем 1
  • смем 4
  • смео 4
  • смераш 1
  • смерно 1
  • смести 1
  • сметао 1
  • сметати 1
  • смете 1
  • сметња 1
  • смех 2
  • смеха 1
  • смеху 1
  • смеш 3
  • смешећи 6
  • смијем 1
  • Смиљком 1
  • смо 24
  • смочи 1
  • смрдљиве 1
  • смркнути 1
  • Смрт 2
  • смрт 5
  • смрти 3
  • смртном 1
  • смрћу 2
  • снага 5
  • снаге 1
  • снаго 1
  • снагу 2
  • снажан 5
  • снажна 2
  • снажних 2
  • снажно 2
  • снази 1
  • снаха 1
  • снахе 1
  • снашо 1
  • снег 3
  • снега 4
  • снегом 1
  • снопље 1
  • сну 2
  • снужден 1
  • снуждено 1
  • со 1
  • собе 3
  • соби 1
  • собом 8
  • собу 7
  • соја 1
  • сок 2
  • сокаке 2
  • сокацима 2
  • соли 4
  • солити 1
  • сопственика 2
  • сопственици 1
  • софре 2
  • софру 1
  • спава 2
  • спавај 1
  • спавајте 1
  • спавајући 1
  • спавање 1
  • спавао 1
  • спавати 1
  • спази 3
  • спазив 1
  • спазих 1
  • спазише 1
  • спакована 1
  • спане 2
  • спарити 1
  • спас 1
  • спасе 1
  • спасења 1
  • Спасовадне 1
  • Спасовдан 1
  • Спасоја 1
  • Спасоје 2
  • Спасојем 2
  • Спасоју 1
  • сплеткама 1
  • спојиле 1
  • спокојнији 1
  • спокојно 1
  • споменици 1
  • споменути 2
  • спора 1
  • способан 1
  • способности 1
  • способношћу 1
  • спотицања 1
  • спрам 6
  • спрема 1
  • Спрема 1
  • спремај 1
  • спремала 1
  • спремаше 1
  • спреми 10
  • спремили 1
  • спремимо 1
  • спремио 2
  • спремити 1
  • спремише 1
  • спремљен 1
  • спремљено 1
  • спремно 1
  • спремном 1
  • спрему 1
  • Спроведоше 1
  • спусти 1
  • спуштајући 1
  • спушташе 1
  • спуштена 1
  • спушти 1
  • сразмеран 1
  • срамотовати 1
  • срамоту 1
  • срда 1
  • срдачку 1
  • сребрна 1
  • Сребрни 1
  • сребрник 1
  • сребрним 1
  • сред 2
  • средине 1
  • средином 1
  • средњег 1
  • срез 1
  • срезу 1
  • Срески 1
  • срестава 1
  • сретање 1
  • Срете 1
  • Сретен 3
  • Сретена 1
  • Сретеновом 1
  • Сретенову 1
  • сретоше 1
  • срећа 2
  • срећан 5
  • среће 2
  • срећна 1
  • срећне 3
  • срећни 5
  • Срећније 1
  • срећнији 3
  • срећним 1
  • срећнима 1
  • срећно 3
  • срећну 1
  • срећом 1
  • срећу 5
  • сркати 1
  • срми 1
  • сродством 1
  • сроством 1
  • срца 8
  • срце 7
  • срцу 1
  • срча 2
  • стави 1
  • ставив 1
  • стављаш 1
  • стада 1
  • стаде 5
  • Стаде 5
  • стазица 1
  • стазице 1
  • стаја 1
  • стајала 1
  • стајало 1
  • стајао 2
  • стајаху 1
  • стајаше 3
  • стаји 1
  • стају 1
  • стаклени 1
  • стаклетом 1
  • стакло 1
  • сталан 1
  • сталежа 1
  • стална 1
  • стално 1
  • стало 1
  • Стана 2
  • Станија 2
  • Станови 1
  • стану 1
  • стања 1
  • стање 1
  • стању 4
  • стао 1
  • стара 1
  • старање 1
  • стараоце 1
  • старешина 6
  • старешине 1
  • старешини 1
  • старешиница 1
  • старешинство 2
  • старешину 1
  • стари 3
  • старија 4
  • старији 7
  • старини 1
  • старице 2
  • старјество 1
  • старо 1
  • старога 1
  • старој 1
  • старом 1
  • старост 2
  • старости 5
  • старце 1
  • старци 1
  • стаса 1
  • стати 1
  • ствар 6
  • ствара 1
  • стварају 1
  • ствари 11
  • стварима 4
  • створа 2
  • створења 2
  • створење 2
  • створењу 1
  • створи 1
  • створише 1
  • створова 1
  • сте 22
  • Стева 2
  • Стеван 1
  • Стевану 1
  • Стево 2
  • Стевом 1
  • стегла 1
  • стегнуте 2
  • стегнутим 3
  • стеже 1
  • Стеже 1
  • стежући 1
  • стекао 1
  • стекоше 1
  • стене 1
  • степен 1
  • стеченог 2
  • стигне 1
  • стигну 1
  • стигоше 3
  • стидело 1
  • стидећи 1
  • стидљиво 1
  • Стиже 1
  • стиже 6
  • стижу 1
  • стизала 1
  • стиснутим 1
  • стих 1
  • стишаше 1
  • Сто 1
  • сто 6
  • стог 1
  • Стоја 23
  • Стојан 3
  • Стојара 1
  • Стојаре 1
  • стојати 1
  • стојаше 1
  • стоје 1
  • стојеће 1
  • стојећег 1
  • стојећи 1
  • стоји 6
  • Стојине 1
  • Стојиној 1
  • стојиш 1
  • Стојо 2
  • Стоју 4
  • Стока 1
  • стока 4
  • Стоке 1
  • стоке 14
  • стоком 2
  • стоку 12
  • столицу 2
  • стомак 2
  • стопа 1
  • стопарци 1
  • стопе 1
  • стопи 1
  • стопице 1
  • стопу 1
  • сточија 1
  • сточну 1
  • стра 1
  • страдају 1
  • страна 2
  • стране 15
  • страну 8
  • страст 1
  • страсти 1
  • страх 2
  • страха 3
  • страшила 1
  • страшило 1
  • страшна 2
  • страшним 2
  • страшно 1
  • стрељао 1
  • стрепе 1
  • стрепи 1
  • стрепим 1
  • стреха 1
  • стрехе 1
  • стрехом 1
  • стрином 1
  • стрица 2
  • стрмене 1
  • стрменост 1
  • стрмености 2
  • строгост 1
  • струка 1
  • стручић 1
  • ступе 1
  • ступимо 1
  • су 187
  • сув 1
  • сува 1
  • суве 1
  • суви 1
  • сувим 1
  • суво 2
  • сувопаран 1
  • суву 1
  • суд 4
  • суда 2
  • судбина 2
  • судбином 1
  • судбину 3
  • суде 1
  • суди 1
  • судија 3
  • судију 1
  • суднице 1
  • судници 2
  • судницу 2
  • судова 2
  • судове 2
  • судовима 1
  • судом 3
  • суду 1
  • суђено 1
  • суза 1
  • сузама 2
  • Сузе 1
  • сузе 8
  • сузне 1
  • сукнено 1
  • сукно 1
  • сукње 2
  • сукњи 1
  • сума 3
  • суме 1
  • сумира 3
  • сумња 3
  • Сумњајући 1
  • сумњати 3
  • суморност 1
  • суму 2
  • сунца 3
  • сунце 6
  • сунцу 1
  • сунчане 1
  • супротности 1
  • суров 1
  • суруџија 1
  • Суруџија 1
  • сусед 1
  • суседа 1
  • Суседе 1
  • суседи 3
  • суседу 3
  • сусетке 1
  • сусрет 2
  • сутон 1
  • Сутон 1
  • сутра 11
  • Сутра 12
  • сутру 1
  • суха 1
  • сухи 1
  • суховине 1
  • сухопаран 1
  • суша 1
  • сушаху 2
  • суше 1
  • суши 2
  • сушисмо 1
  • сушне 1
  • схватање 1
  • т 47
  • Та 1
  • та 8
  • тавна 1
  • тавници 1
  • тад 1
  • Тад 1
  • тада 3
  • тај 29
  • Тај 5
  • тајити 1
  • Тајна 1
  • тајне 1
  • тајних 1
  • тајно 2
  • тајном 1
  • Такав 2
  • такав 6
  • таква 2
  • такви 5
  • таквог 1
  • таквом 1
  • таке 1
  • таки 2
  • Тако 23
  • тако 67
  • такође 1
  • таксе 1
  • таку 1
  • таласаше 1
  • таманиш 1
  • тамо 14
  • Тамо 3
  • танак 2
  • танке 2
  • тапију 2
  • тарка 1
  • тачка 1
  • тачно 5
  • тварка 1
  • твог 1
  • твога 1
  • твој 2
  • твоја 2
  • Твоја 2
  • твоје 1
  • Твоје 1
  • твоји 2
  • твојим 1
  • твојој 1
  • твоју 2
  • твоме 1
  • тврдој 1
  • тврду 3
  • те 119
  • Те 3
  • Тебе 1
  • тебе 14
  • теби 2
  • Теби 2
  • тегобно 1
  • тежачком 1
  • теже 1
  • тежећи 1
  • тежином 1
  • тек 13
  • Тек 3
  • тел 1
  • тела 5
  • телад 1
  • телесним 1
  • телесног 1
  • тело 4
  • телом 2
  • телу 4
  • темељ 2
  • теменом 1
  • тепа 1
  • тепсије 1
  • тера 1
  • терају 1
  • терала 1
  • терано 1
  • терет 1
  • тесне 1
  • тесним 1
  • тесној 2
  • тестије 1
  • тесто 1
  • тета 1
  • тетка 4
  • тетке 1
  • тече 1
  • течу 1
  • Тешића 2
  • Тешићу 1
  • тешки 2
  • тешких 1
  • Тешко 1
  • тешко 5
  • тешког 1
  • тешком 1
  • ти 148
  • Ти 26
  • тигање 1
  • тигању 1
  • тиква 1
  • Тим 1
  • тим 36
  • Тиме 2
  • тиме 9
  • тих 6
  • тиха 1
  • тихе 1
  • тихо 4
  • тица 1
  • тиче 2
  • тичурину 1
  • тјеши 1
  • ткати 1
  • ткива 1
  • то 200
  • То 45
  • тобож 2
  • товар 1
  • товаре 1
  • товаром 1
  • Тог 1
  • тог 9
  • Тога 1
  • тога 22
  • тој 7
  • толики 2
  • Толико 1
  • толико 19
  • том 8
  • томе 16
  • тоном 3
  • топла 1
  • топло 1
  • топлоте 1
  • топљењу 1
  • топом 1
  • топот 1
  • тор 1
  • тора 1
  • торбе 1
  • торбице 1
  • торокуше 1
  • точкове 1
  • точку 1
  • траварицама 1
  • трави 1
  • травку 1
  • траг 3
  • трага 1
  • трагедија 1
  • трагове 1
  • траже 5
  • тражено 1
  • тражећи 2
  • Тражи 1
  • тражи 8
  • тражила 1
  • тражили 1
  • тражим 1
  • тражимо 2
  • тражио 1
  • тражите 2
  • тражити 5
  • трајати 1
  • траје 1
  • трап 1
  • трбу 1
  • трговцу 1
  • Треба 1
  • треба 53
  • требају 2
  • Требало 1
  • требало 7
  • требао 3
  • треви 2
  • тревили 1
  • тревимо 1
  • тревише 1
  • тренут 2
  • тренутак 3
  • тренутака 1
  • тренутка 4
  • трептели 1
  • треса 1
  • тресао 1
  • трећа 1
  • треће 1
  • трећи 4
  • трећу 1
  • трефи 1
  • трефимо 1
  • трефише 1
  • Трешња 1
  • трешње 3
  • трештена 1
  • трже 1
  • три 19
  • триста 1
  • Тристу 1
  • трлиће 1
  • трљајући 1
  • троили 1
  • троица 2
  • Троици 1
  • троје 2
  • тројица 1
  • троножну 1
  • трону 1
  • тронут 1
  • троше 1
  • трошио 1
  • трошка 3
  • трошкова 1
  • трпе 2
  • трпезе 1
  • трпети 3
  • трпећи 1
  • трпи 1
  • трпљење 1
  • трскама 1
  • тртљај 1
  • трубице 1
  • трубу 2
  • труда 1
  • трудбом 1
  • труде 2
  • трудећи 1
  • трудио 1
  • трудна 2
  • трудном 1
  • трула 1
  • труне 1
  • труњаво 1
  • трци 1
  • трчала 1
  • Трчало 1
  • трчање 1
  • Трчао 1
  • трчао 2
  • трчати 1
  • трче 1
  • трчи 1
  • Трчим 1
  • трчу 1
  • ту 43
  • Ту 6
  • туђег 2
  • туђи 1
  • туђим 1
  • тужби 1
  • тужи 2
  • тужиоц 1
  • тужиоцу 1
  • Тужитељ 1
  • тужити 1
  • тужише 1
  • тужна 1
  • тужним 1
  • тукла 2
  • туко 3
  • туку 1
  • тумачио 1
  • тури 1
  • турила 1
  • турим 2
  • турио 1
  • турити 1
  • тутње 1
  • тутњи 1
  • тући 1
  • туча 2
  • туче 3
  • тучу 2
  • ћалетак 1
  • ћасе 1
  • ће 92
  • ћемо 21
  • ћерамиде 1
  • ћери 3
  • ћерка 4
  • ћерке 1
  • ћерку 2
  • ћерчице 1
  • ћете 7
  • ћеш 17
  • Ћилиме 1
  • ћосав 1
  • ћошку 1
  • Ћу 1
  • ћу 32
  • ћуди 1
  • ћудљиви 1
  • ћулбастима 1
  • ћупове 1
  • ћурака 1
  • ћуран 1
  • ћурка 1
  • ћурки 2
  • ћутања 2
  • ћутање 2
  • ћуте 1
  • ћутећи 1
  • ћутећки 3
  • ћути 1
  • Ћути 4
  • ћутим 1
  • ћутке 1
  • ћушне 1
  • У 52
  • у 532
  • убедити 1
  • убеђења 1
  • Уби 1
  • уби 2
  • убија 1
  • убијања 1
  • убије 2
  • убијем 1
  • убијеног 1
  • убијеш 1
  • убију 1
  • убила 2
  • убили 1
  • Убили 1
  • убио 1
  • Убио 1
  • убиства 2
  • убиство 1
  • убите 2
  • Убити 1
  • убити 6
  • Убиће 1
  • убиће 3
  • ублажава 1
  • ублажи 1
  • ублажила 1
  • убоги 1
  • убогима 1
  • убоје 1
  • убрзају 1
  • убрисајући 1
  • Увати 1
  • уватив 1
  • уватили 1
  • уватим 1
  • увек 19
  • Увек 2
  • увеличавате 1
  • уверења 1
  • уверење 1
  • увери 1
  • уверио 1
  • увета 1
  • увече 1
  • увидео 2
  • увиђаван 1
  • увиђај 2
  • увијати 1
  • увио 1
  • увлачи 1
  • уво 1
  • увреде 1
  • увредило 1
  • увредио 1
  • угарци 2
  • угасе 1
  • угаси 3
  • угинути 1
  • углављен 1
  • углевља 1
  • углед 1
  • угљеварама 1
  • угљевља 1
  • угљевље 1
  • уговорише 1
  • угодника 1
  • угуши 1
  • уд 1
  • уда 1
  • удави 2
  • удављена 1
  • удаја 1
  • удалише 1
  • удаљено 1
  • удаљише 1
  • удао 2
  • удараше 1
  • удари 5
  • ударила 2
  • ударило 1
  • ударио 1
  • ударише 3
  • ударца 1
  • удати 2
  • удесила 1
  • удешено 1
  • удобан 1
  • удобније 1
  • удобности 1
  • удобравати 1
  • удова 1
  • удовац 1
  • удовичка 1
  • удовци 1
  • удомиле 1
  • удостојавате 1
  • удостојим 1
  • удостојите 1
  • удри 1
  • удружио 1
  • удружују 2
  • удурисати 1
  • Уђе 1
  • уђе 18
  • уђоше 3
  • ужасно 2
  • ужива 1
  • уживао 1
  • ужима 1
  • ужина 1
  • ужинати 1
  • ужину 1
  • уз 9
  • узајамно 2
  • узајамност 1
  • узајмно 1
  • узалуд 2
  • узалудно 2
  • узан 1
  • узвари 2
  • узварити 1
  • узверена 1
  • узвикну 1
  • узври 1
  • узгред 3
  • узданица 1
  • уздах 1
  • уздахну 1
  • уздахнувши 1
  • уздахом 1
  • уздиго 1
  • уздише 1
  • уздржао 1
  • узду 1
  • уздуж 1
  • узе 11
  • узев 2
  • узела 1
  • узели 4
  • узело 1
  • узео 5
  • узет 1
  • узети 5
  • узетог 1
  • Узећемо 1
  • узеше 1
  • Узеше 1
  • узимали 1
  • узимао 3
  • узимаш 1
  • узме 11
  • Узмем 1
  • узмем 2
  • узмемо 1
  • узмеш 1
  • Узмите 2
  • узо 1
  • узор 1
  • узрок 3
  • узрока 1
  • узроке 1
  • ујаци 1
  • ујацима 1
  • ујдурисава 1
  • уједаш 1
  • уједе 2
  • указ 1
  • Уклоните 1
  • укошено 1
  • украде 2
  • украдем 1
  • украденим 1
  • украсти 1
  • украти 1
  • укупише 1
  • укусима 1
  • укућана 3
  • Укућани 1
  • укућани 2
  • укућанима 1
  • укућанин 1
  • укућанина 1
  • улегла 1
  • улетило 1
  • уливадио 1
  • улицу 1
  • ум 1
  • умакла 1
  • умало 4
  • уме 1
  • умедне 1
  • умеђаху 1
  • умела 1
  • умели 1
  • умем 1
  • умео 4
  • умерен 1
  • умесити 1
  • умешати 1
  • умивена 1
  • умију 1
  • умиљавало 1
  • уминути 1
  • умиру 1
  • умови 1
  • умор 1
  • умора 3
  • уморан 2
  • уморни 1
  • Умре 2
  • умре 4
  • умрем 1
  • умрети 5
  • умрије 1
  • умрла 2
  • умрло 2
  • умрлог 1
  • умро 2
  • уму 1
  • умудрио 1
  • умукну 1
  • унесе 1
  • унесите 1
  • унесрећила 1
  • уништи 2
  • унук 1
  • унутра 1
  • Упаде 2
  • упаде 3
  • упадоше 1
  • упија 1
  • упињања 1
  • упитају 1
  • уплаши 1
  • уплива 1
  • упознали 1
  • упознаш 1
  • упоређења 1
  • упоређивао 1
  • управио 1
  • управише 1
  • управља 1
  • управљала 1
  • управљам 1
  • управљао 1
  • управљати 1
  • управљена 1
  • управљене 1
  • управо 4
  • упропасте 1
  • упропастили 1
  • упропастисмо 1
  • упрсте 1
  • упутствима 1
  • ураде 1
  • уради 1
  • урадисмо 1
  • урадити 1
  • уранио 1
  • уредимо 1
  • уредна 1
  • уређена 2
  • урежу 1
  • урезане 1
  • урнебесном 1
  • усамљеног 1
  • усејане 1
  • усекњиваше 1
  • усече 1
  • усијане 2
  • усирити 1
  • уским 1
  • Ускочи 2
  • Ускрса 1
  • Ускрснућа 1
  • ускрчим 1
  • услед 1
  • услов 1
  • услуге 1
  • услугу 1
  • усљед 10
  • Усљед 2
  • усмено 1
  • усмрдео 1
  • усмуцале 1
  • усне 1
  • усни 1
  • усницама 1
  • усну 1
  • успушило 1
  • усрећавала 1
  • уста 3
  • устаде 5
  • Устане 1
  • устане 2
  • устану 2
  • устанца 1
  • устао 1
  • устати 1
  • устезања 2
  • устезањем 1
  • устима 3
  • устражи 1
  • уступа 1
  • усуд 1
  • усуде 1
  • усхићава 1
  • усчекамо 1
  • утаји 1
  • утају 1
  • утакмичар 2
  • утврђен 1
  • утврђује 1
  • утеха 1
  • утицајем 1
  • утиша 1
  • утјеха 1
  • утјехе 1
  • утопљеник 1
  • утрапи 1
  • утрине 1
  • утроше 1
  • ућутка 1
  • ућуткаше 1
  • ухапси 1
  • Ухвати 1
  • ухвати 7
  • ухватив 1
  • ухватио 2
  • уцењена 1
  • уцрвао 1
  • учаше 1
  • уче 2
  • учила 1
  • учине 3
  • учини 5
  • учинила 3
  • учинили 2
  • учиним 1
  • учинио 4
  • учинисте 1
  • учинити 10
  • учиних 1
  • учинише 1
  • учињени 1
  • учињено 1
  • учињену 1
  • учио 2
  • учитељ 1
  • Учитељ 3
  • учитељем 2
  • учитељу 1
  • учо 2
  • ушима 1
  • ушо 1
  • ушпарају 1
  • ушпарање 1
  • фајата 1
  • фајату 1
  • фактички 1
  • фали 2
  • Фебруарски 1
  • фијакер 1
  • филозофији 1
  • фине 1
  • фини 1
  • финоћом 1
  • фланела 1
  • флуенција 1
  • фризера 1
  • фруштука 1
  • Ха 1
  • ха 2
  • хајдук 9
  • хајдука 6
  • хајдуке 5
  • хајдуци 5
  • хајдуцима 3
  • Хајдучије 1
  • хајдучки 1
  • хапс 1
  • хара 2
  • харамбаша 1
  • хармонија 1
  • хармонију 1
  • хартија 1
  • Хвала 2
  • хвата 3
  • хватају 1
  • хваташ 1
  • хиљаду 2
  • хладне 1
  • хлеб 2
  • хлеба 1
  • хлебом 1
  • хлебу 1
  • ход 1
  • хода 2
  • хоре 1
  • хотимице 1
  • хоће 12
  • хоћеш 5
  • хоћу 7
  • храна 1
  • хране 3
  • Храни 1
  • хранило 1
  • храну 3
  • Хрвали 1
  • хрвању 1
  • хрвача 1
  • хрђав 1
  • хрђава 2
  • хрђави 1
  • хрђавих 1
  • хрђаво 1
  • Христа 2
  • Христовог 1
  • Христос 3
  • Христу 2
  • хришћанин 1
  • Хришћанин 1
  • хте 4
  • хтеде 1
  • Хтеде 1
  • хтедеш 1
  • хтедне 1
  • хтели 2
  • Хтео 2
  • хтео 5
  • царовала 1
  • цароваше 1
  • цванцик 1
  • цветали 1
  • Цвете 1
  • Цвети 1
  • Цветић 1
  • Цветића 1
  • цвету 1
  • Цвећа 1
  • цвећа 3
  • цвеће 1
  • цвјет 1
  • цврчи 1
  • цев 1
  • цедила 1
  • Целе 1
  • целе 3
  • цели 1
  • целим 1
  • Цело 1
  • цело 3
  • целог 1
  • целога 1
  • целој 6
  • целокупан 1
  • целокупне 1
  • целокупни 1
  • целокупном 1
  • целом 2
  • Целу 1
  • целу 3
  • цељи 1
  • цене 1
  • цени 1
  • ценити 1
  • цениш 1
  • ценом 1
  • цену 6
  • цео 10
  • цигана 1
  • циганском 1
  • циганчино 1
  • цигару 4
  • цика 1
  • Цикнуше 1
  • циљ 1
  • циљеве 1
  • циљевима 1
  • цинцарин 1
  • Цинцарин 1
  • Цинцарина 1
  • ципун 1
  • Цицовићка 1
  • цича 1
  • цмака 2
  • Цмиља 2
  • Цмиљевка 1
  • Цмиљи 1
  • Цмиљичина 1
  • Цмиљка 19
  • Цмиљке 3
  • Цмиљком 4
  • Цмиљку 2
  • Цмиљу 3
  • Цмиљчин 1
  • Цмиљчино 1
  • црв 1
  • црва 1
  • црвеног 1
  • црвима 1
  • црвљива 1
  • црева 2
  • цркви 3
  • црквина 1
  • цркву 1
  • црн 2
  • црна 1
  • црне 1
  • црних 2
  • Црномањаст 1
  • црну 1
  • црње 1
  • цртама 1
  • црћи 1
  • чабар 1
  • чабриће 1
  • чаброве 1
  • чагрљну 1
  • чак 4
  • чакшире 2
  • чанак 2
  • чантрицу 1
  • чарапе 4
  • чарапом 1
  • чардаклије 1
  • чаробну 1
  • чаршија 1
  • чаршији 2
  • чаршију 2
  • Час 1
  • час 8
  • часа 9
  • часних 1
  • часно 1
  • часну 1
  • част 6
  • части 2
  • часу 1
  • чаша 1
  • чаше 1
  • чашу 2
  • чврст 1
  • чврсте 1
  • чега 4
  • чедо 1
  • чедом 1
  • Чедомир 7
  • Чедомира 2
  • чека 7
  • чекај 2
  • чекају 1
  • чекало 2
  • чекамо 1
  • чекао 1
  • чекати 4
  • чекаш 2
  • чекаше 2
  • чела 4
  • Челично 1
  • челом 2
  • челу 1
  • чељад 2
  • чељаде 2
  • чељади 5
  • чељусти 1
  • чем 1
  • чемеран 1
  • чему 3
  • чепајући 1
  • чергаша 1
  • чергом 1
  • чесму 1
  • чести 1
  • честита 1
  • честитом 1
  • честих 1
  • често 10
  • Често 2
  • четврти 1
  • Четврти 2
  • четвртина 1
  • чете 1
  • четири 4
  • Четрдесет 1
  • четрдесет 2
  • четрдесницу 1
  • четрес 1
  • чету 1
  • чешће 2
  • Чи 1
  • чибучићи 1
  • чивијица 1
  • чивилука 1
  • чивит 1
  • чизме 1
  • чиј 1
  • чија 3
  • чије 3
  • чији 2
  • чијим 1
  • Чилаш 9
  • Чилаша 2
  • Чилашевој 1
  • Чилашов 1
  • Чим 10
  • чим 13
  • чиме 1
  • чине 5
  • чини 11
  • чинила 2
  • чиниле 1
  • чинили 2
  • чинилице 1
  • чинио 9
  • Чините 2
  • чинити 1
  • чиновника 1
  • чипке 1
  • чипчице 1
  • чист 2
  • чиста 3
  • чисти 1
  • Чисти 1
  • чистила 1
  • чистим 1
  • чистити 2
  • чисто 11
  • Чисто 2
  • чистог 2
  • чистоту 2
  • чисту 2
  • чита 2
  • читав 1
  • читаву 1
  • читала 2
  • читао 2
  • читаоц 1
  • читаоце 1
  • читаоче 1
  • чича 7
  • члан 2
  • члана 1
  • чланове 1
  • чланови 3
  • члановима 2
  • чобана 1
  • чобани 2
  • чобанима 1
  • чобанин 2
  • човек 23
  • Човек 4
  • човека 12
  • човеков 1
  • човеку 9
  • човечански 1
  • човечанству 1
  • човече 1
  • човечији 1
  • човечно 1
  • Човечност 1
  • човечуљка 1
  • чојано 1
  • чојану 1
  • чопор 1
  • чопора 1
  • чорек 1
  • чохано 1
  • чохану 1
  • чу 2
  • чува 3
  • Чувајте 1
  • чувају 3
  • чувала 2
  • чувам 1
  • чување 1
  • чувању 1
  • чувао 1
  • чувар 1
  • чувари 1
  • чувати 5
  • чуваће 1
  • чуваш 1
  • чувена 1
  • чувеног 1
  • чуда 2
  • чудан 1
  • чудећи 1
  • Чудим 1
  • чудим 2
  • чудно 1
  • чудновата 1
  • чудновате 1
  • чудноватом 1
  • чудну 1
  • чудо 2
  • чудовиште 1
  • чуђењу 1
  • чујаше 3
  • чује 3
  • чујем 1
  • Чујем 3
  • чујемо 2
  • чула 2
  • чуле 1
  • чулима 1
  • чуло 1
  • чуо 5
  • чупава 1
  • чупараше 1
  • чупати 1
  • чупера 1
  • Чусмо 1
  • чути 2
  • чутура 1
  • чутуре 2
  • чутуру 2
  • чух 1
  • Џакале 1
  • џакати 1
  • џбуну 1
  • џелепа 1
  • џепа 1
  • џора 1
  • шакама 1
  • шаке 1
  • шаком 1
  • шала 2
  • шалама 1
  • шале 1
  • шали 1
  • шалити 1
  • шалиш 1
  • шалом 1
  • шамара 1
  • шамарати 1
  • шамарима 2
  • шанчева 1
  • шапну 1
  • шаптало 1
  • шапташе 1
  • Шапташе 1
  • шапће 2
  • шапћући 3
  • шапућим 1
  • шарају 1
  • шарене 1
  • шашине 1
  • шашину 1
  • швапском 1
  • Шеснајест 1
  • шест 4
  • шесто 1
  • шесторица 1
  • шесторо 2
  • шетњу 1
  • шећера 1
  • шибају 1
  • шибату 1
  • Шива 1
  • шију 1
  • шиљала 1
  • шиљао 2
  • шиљеже 1
  • шиљтета 1
  • шине 1
  • шини 1
  • Шини 1
  • шину 1
  • шипа 1
  • шити 1
  • шишке 1
  • шишћући 1
  • шкоди 1
  • школе 2
  • школовала 1
  • школу 7
  • шкргућући 1
  • шкрипут 1
  • шљивама 1
  • шљиве 8
  • шљивићима 1
  • шљиву 1
  • Шта 26
  • шта 53
  • штали 1
  • Штампарија 1
  • штампаће 1
  • штапом 1
  • штедити 1
  • штедњу 1
  • штета 1
  • штете 2
  • штети 1
  • штету 9
  • што 184
  • Што 20
  • штогод 1
  • шћела 1
  • шумом 1
  • шуму 3
  • Шурак 1
  • шурака 1
  • шураци 1
31109 matches
.{S} Кад овамо викну је „покипи млеко“, а она опет потрчи преко пилади те удави опет седморо —  
S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, а, (пљеска руком по јастуку) тако била га мајка.{S} Нем 
чи им разум, и они невидећи коме треба, а коме не чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат 
ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се привређује, код појединца то је обратно.{S} Г 
уба и омраза.{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} 
ицу, али су сви волели Марка него њега, а многи нису ни смели од Марка сведочити.</p> <p>Марко  
 бедни људи одрекоше се мотике и плуга, а издржавају себе и своје са оним што плуг производи.{S 
дин. готова новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица, док н 
он мора да чини.{S} Тако време не чека, а сваком раду има одређено време.{S} Кад беху у задрузи 
е све своје имање.{S} Пореза је велика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb n="48" />  
 ни рече: „ево једна пара тебе Даринка, а једна оном малом што плаче.“ За тим извади кутију и з 
че Ружица и спреми се па оде код Марка, а одатле обоје у окр. варош.</p> <milestone unit="subSe 
плануше две пушке у рукама два хајдука, а Иван и Даринка скљокаше се на прочевље.{S} Деца удари 
га узе на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а куче умукну — погоди га по сред чела.{S} У исти мах з 
ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зор 
ени шибају вочиће, батинама и приткама, а понајчешће држаљицом секире коју носи у рукама; уз ог 
им најодабранијим заслугама и врлинама, а зла, са најгрознијим својим неделима и злочинима. <pb 
ле род свој својим пријатељима свињама, а сада се диже коров на њему.{S} Место рода одроњала се 
ве.{S} Стаде цика меденице на воловима, а кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби  
ћи у школу па нека се он дода чобанима, а мене ослободите од дужности планинке, јер ја имам пос 
 беху му искакали по леђима и раменима, а и иначе сав испребијан кундацима.</p> <p>„Ружице!“ От 
но исто што и надничари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — 
љади са различитим укусима и апетитима, а нарочито задовољити око двадесеторо деце за разним на 
ова, толико треба да служи као половна, а два пут толико, као окрпљена и поправљена.{S} Мог оца 
и дроњава, увек не опрана и не умивена, а што је најгоре и најгадније напунили се вашки као шип 
ивно девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, 
-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се млад ожени уве 
<pb n="15" /> <p>Задруга је као машина, а чланови њени — то су саставни делови машине.{S} Нећу  
д дана када је пресуда постала извршна, а Иван се венча <pb n="118" /> са Даринком Сретеновом.{ 
дена.</p> <p>Даница беше ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу вична.{S} Највећа жеља кој 
ад догодило, то је била само пред-игра, а сада настаје главна трагедија која ће се на раскомада 
>„Зар годину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам чаше ракије да јој пружим, н 
аре, сретоше се две жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се 
ате.</p> <p>„Сад ти тражимо 100 дуката, а ако те усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе  
 тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити 
чисто криво.{S} Немајући много којешта, а често пута и суха хлеба, и гледајући — како неки имај 
 два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} Место готова новаца Марко п 
} Тај камен беше Даница најмлађа снаха, а жена задругара Живана.</p> <p>Да је усуд цео свет пре 
ца и отераше кукуруз у село код салаша, а берачи осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра д 
Даница ће чувати овце.{S} Савка јагњад, а Ружица свиње.{S} Тако <pb n="22" /> ћемо ми сви мушки 
и почешати се.{S} Храни нас као пашчад, а плаћа као милостињу убогима.{S} Ако мало задоцниш, од 
ац натраг, јер није ни заведен у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати од свој 
S} Он, па и син му скоро ништа не раде, а живе много раскошно.{S} Одело носе обојица чојано у с 
се нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па 
тељем и понуди га да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћњаку као овце за опалим шљивама и  
аху судници на саопштење.{S} Милан оде, а Милорад оста код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би  
деце.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприметно погледа преко свију и виде: да сви  
покушао да побегне, али га чувар убије, а старији је после 6—7 година робовања умро.</p> <p>Цми 
дахну.</p> <p>Дотрчаше оближње комшије, а за њима и Даница која беше отишла ради разговора код  
о муке придобијао многе жене и девојке, а она се не да никако покорити.{S} И на послетку, он се 
ивао своје поцепане и нечисте преобуке, а деца су му била: као деца цигана — чергаша.</p> <p>На 
S} Сузе јој лете низ образе као грашке, а уздах за уздахом отискује се из њених болних груди ка 
 Јеша оставио је аманет да се не дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар постиже их нека клетва 
ећ је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити и потк 
{S} Али опет ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузет 
еше друм високо издигнут са обе стране, а при том прилично узан, јер се осипа земља са оне стрм 
пошљем побратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па 
 волове, неки краве, неки овце и свиње, а неки узели у зајам са интересом цванцик на дукат месе 
е далеко, поздравише се и растадоше се, а мали Милош испрати их својом чудноватом песмом.{S} И  
вану.{S} И сунце одскочи на ручковиште, а Ружице и Марка још нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Иск 
за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга укућана, звао се заповедник, а у ствари је извр 
је никад десило код оволике ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрве чувају децу својих дру 
морам одевати себе, мужа и петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као што сам  
икој опасности.</p> <p>Сутон се повуче, а Марка и Ружице још нема.{S} Са великим нестрплењем из 
о за девојку.{S} Тек се они зауставише, а Иван као ветром ношен — ухвати Даринку за руку.</p> < 
о оне стрмености.{S} Кола се претурише, а са њим Милан полеће и лупи самим теменом о суву и твр 
 силама труде да што мање снаге утроше, а да што лепше и удобније живе, док сопственици који се 
.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зими усљед мраза.{S} Еле ја сирома морам носит изједн 
шенице — па после да се суди и дангуби, а често и главу разбије ту сам своју или свом брату — с 
Једног празничног вечера, вечераше сви, а Даница не хте.{S} Нешто је љута.{S} По вечери одоше с 
како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто из кућ 
ад кућни старешина устане — устану сви, а зими кад жене шију, плету, везу, преду, гребенају и т 
/> <p>Пошто је претурено све по згради, а није ништа однешено, одмах се констатовало да је нешт 
 пашчету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије.{S} А 
 бар колико толико за живот човечански, а ми никако.{S} Ишли смо само на то да што више имања п 
ата у злату увек, нисмо мање претрзали, а некада смо имали и по триста.{S} Данак смо плаћали од 
амо глогови не беху цветали ни листали, а остало све, оживело све — све се радује дивном мају.< 
ика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.</p> <p>Овим речима 
ика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће ду 
номад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђе све што је 
м ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — 
ко ове јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, х 
гљивама као псето које се почне лињати, а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и  
ак — да жене не треба ни за шта питати, а треба их тући у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло  
биђе истина, ту се морао Марко умешати, а где се он заузме, у победу не треба сумњати.{S} Он је 
а свим изгуби.{S} Научио помало радити, а имати свега доста за себе и своје — па му то необично 
 кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном и пропалом надом стоје нове и боље.</p> 
и изучени, од ничега се неће поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S}  
ји себи раде мање гледају на удобности, а труде се да што више произведу добара и намарница рад 
е једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба покупити.{S} Они треба да га преврну па 
зведе живот преко лета ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови гр 
ола.{S} Опчинила их те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад  
ине.{S} Овај званичник беше млад човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужност са пуно в 
е, а слуга укућана, звао се заповедник, а у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је био највећи,  
а?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не ос 
нула дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет д 
гне.</p> <p>— Ја ћу радити што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка пос 
Но нису сви.{S} Марко стоји на главном, а Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво и 
на година како он поче управљати кућом, а незадовољство поче извирати међу задругарима.{S} Ђаво 
ицу.{S} Он до крајности прост и наиван, а она до крајности лукава и препредена.</p> <p>Даница б 
пробуди Милана.{S} Он спава као заклан, а волови уватили коловоз средином пута, па само дундају 
аје празна.{S} Њихова јава личи на сан, а живот на машту.{S} Инокоштина ствара сиромаштину, а с 
брату Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чистог карактера и јасноће душе свуда важан 
 је много, па тако се са сваким свађао, а често пута и потуко.{S} Он је због својих преступа им 
 мужевима завадио и леђа им испребијао, а има их неколико, које је раздвојио од својих мужева.< 
му позајмица, коју је од сваког узимао, а ником не враћао.</p> <p>Од страха његовог, давали су  
же га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S}  
и одатле се не диже.{S} Не прође много, а наиђоше неке рабаџије, па приметив кола и волове заус 
покрали и појели.{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказују: како су видели сестру, свака 
 што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задруга најбољи ус 
ипи по ватри, онда неко јој нешта реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна 
мо у једној кући.{S} По мало се радило, а имало се свега доста.{S} Нико није знао шта је мука н 
н.{S} Његово благо лице увек насмејано, а поткићено као сребрним зрнцима — његовом седом и ковр 
аво време.{S} Некад је родјевало добро, а сад се изопачи све.{S} Пропаст.{S} Смак света“.{S} И  
г је надничио и радио сваки посо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о  
 се левом руком <pb n="31" /> за појас, а десном усекњиваше нос и брисаше сузе.{S} За тим оде у 
школовала и дала га на браварски занат, а код суда са доказима прогласила га за законог наследн 
 велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме 
 све, али ја нисам ни речи рекла синоћ, а он ме удари певницом за врат, све ми свици полећеше и 
Чим то спази Чилаш он у највећем гњеву, а сем тога раздражен усљед великог пића ободе свог вран 
 раде изједна, и они чекају време раду, а не чека време на њих.{S} Овако се сви траже, сви иду  
м’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, а нарочито тежачком <pb n="60" /> требају једне ствари  
маси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрс 
маси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрс 
 зађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи поветарац дахну и освежи свако живо створење, 
и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа на робију.{S} Робија опет рађа хајдуке.{S} Чим  
S} Ако немају, ни од кога и не презају, а ја сваког тренутка надам се штети, похари и отмици“.< 
да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И тако му морадне дати и 
едала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким 
ја сама да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у мест 
и Миленку ђацима Милорадовим да остану, а он са осталим поздрави се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{ 
ашту.{S} Инокоштина ствара сиромаштину, а сиромаштина све друге незгоде, које се називају једни 
тво је основ и темељ сваком благостању, а сиромаштина и инокоштина мајке су које рађају сва зла 
оката.{S} Отуда је он пунио своју кесу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна асприца  
 целој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебдио непрестано над првен 
} Па нас груваш крвнички чим достигнеш, а твоју женку само мало окреса по сукњи крајем од коноп 
се убијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уздахну — она није кри 
 <pb n="70" /> чарапе, рукавице и т. д. а поред тога радила је варошкама разне послове, и зарађ 
 па да се наврши Живановом сину 4. год. А он умре.{S} За овим седамнаести дан умре му и ћерка.{ 
од. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година старости.</p> <p>Ни Стоја не ради н 
други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један човек у швапском оделу.{ 
о им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у школу. 
емље морамо узајмно служити и помагати; а што нас је год више — за толико морамо удобравати зем 
треба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једн 
ила непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила оног вајног Жи 
стају у ред светаца и Бого-угодника.{S} А зле, стидећи се свог живота и својих дела која су при 
а је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка и 
јом (Јешином женом) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски  
војку — и он му војвода у сватовима.{S} А како је дошо са робије — мало вештије хара и краде —  
жа, најрадије држе повећи број паса.{S} А то су: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лоп 
о је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка има падаћу болест...{S} Немо да буде друкше,  
им се разреже за целу годину напред.{S} А од како се изделисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ј 
 Један иде и свршава послове за све.{S} А њих осам раде изједна, и они чекају време раду, а не  
 и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на по само.{S} Они згруписаше своје делове 
ецу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју меће у уста од 
им устаде, оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Мар 
и свећу кукајући што га грло доноси.{S} А Савка паде крај Милорада грувајући се песницама у прс 
ете ни за живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Милан бранећи.</p> <p 
мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви треба да се разиђете по обетинама па и Цмиљка  
оје неће ни с ким парчати ни делити.{S} А што је најглавније нећемо никад сејати конопље, нити  
обри, неће они ђетету ништа учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ај 
убите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А децу, жене и слуге, немојте дирати већ им пустите рок 
је велика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} У години има 
е неко наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно за девојку.{S} Тек се они  
а, али пази са које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добр 
ра исшибати све жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће, нема живо 
 ти оне минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах из 
>Овај Петар, био је деликатан човек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у двор 
вај хајдук кажњен је смртном казном.{S} А браћа Мартићи осуђени на вечну робију.{S} Млађи је по 
њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је с 
 посо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Свак 
вати.{S} Из собе није никуд излазио.{S} А свако вече скупљао је све своје пунолетне задругаре о 
ици.{S} Он је ово као момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја је младост прошла  
најстарији брат Милош два пут женио.{S} А њих тројица само по једном — и да ни једном домаћица  
вде изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам остати са Сп 
и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира упрсте Цмиљка је затруднела пре 2 месец 
 ме мој слепац (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже 
ше на поњави кући где је одмах умро.{S} А сватови продужише свој пут.{S} Сутра дан Панта би око 
да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би која дру 
е јагње од месеца дана за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је година по  
о је за мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогуће учинити док не одвојим душу од овог 
се и нехотице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим рукама раскопча <pb n="105" /> дугме 
коле.</p> <p>— Казаћу ти благо ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— 
/p> <p>— Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са наличја много ружно.{ 
Ђеца се једнако рађају и прирастају.{S} А ваше имање није тако велико.{S} Нама треба још земље“ 
њих ће двије готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати 
са уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, то он страшно бегенише.{S} Она истина у дубоко  
гурну прстом у обарачу.{S} Пуче пушка — а он се пружи по поду собе и не мрднув ничим издахну.</ 
 — срце се раствара и купа у милинама — а душа одлеће на небо и рукује се с анђелима.</p> <p>Ср 
ком осудлошћу отрже и оде комишиоцима — а они одоше кући.</p> <p>Кад су се вратили, запита их С 
 n="101" /> <p>Није прошло ни 15 дана — а Даница обуче лепу чохану памуклију.{S} Она је извлачи 
{S} Кад се Јеши навршила 65-та година — а то беше месеца Јануара — он је осетио нешто необично  
и.</p> <p>Не прође ни три пуна месеца — а пред духовним судом стојаше Иван и Цмиљка Перовићи ту 
поречна истина трону свакога слушаоца — а нарочито Стојине јетрове које то све слушаху — и дођо 
весеље и песма усхићава живот човеков — а шта је тек остало за младост бујну и свежу.{S} Она до 
ијасмо заједно, радисмо сви за једног — а кад се изделисмо, ја морам радити за све сам.{S} Јер  
.{S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу св 
олине гунђало и шаптало: „Никакав рад — а оволико богаство.{S} То се краде.{S} Нису чиста посла 
дунче.{S} У ватру беше управио поглед — а мисли су му прелиставале далеку прошлост.{S} Сети се  
ред њега гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време н 
у народу и поче немилице сатирати све — а нарочито децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и пообаљ 
ин, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а нарочито од како му умрије добра домаћица Стана, за к 
д сам се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право рече, она неће имати 
 јесени погибе један хајдук од потере — а други се жив предаде.{S} Вештином полицајаца он призн 
ом Сретеновом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ли 
 треба за Стоју — да се плати из куће — а она нека гледа свој посао.</p> <p>„То не може.{S} То  
аши — да је се тресао као од грознице — а био је у стању напитом, почне купити камење по путу и 
намиривала стоку са своје две ћерчице — а Иван је отишо у виноград да обере неке чардаклије (ви 
ити и наљутити као то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога вечера, ума 
прошло ни 2 месеца како су се састали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Дар 
{S} Чудим се оној Даници како их трпи — а оне су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада друго!{S}  
 као страшна бујица са огромне врлети — а лупање срца могло се чути на 2—3 корака.{S} У томе сл 
м.</p> <p>— То се само може замислити — а не исказати, каква је милост и радост.{S} Одговори Да 
 сам крив.{S} То изрече скоро шапћући — а неколико суза скотрљаше му се низ запламтеле образе.< 
ива ће трајати још 15 дана да се суши — а кукуруз нисмо ни струка обрали.</p> <p>„Што се бринеш 
на прочевље.{S} Деца ударише у врисак — а они изађоше на поље и изгубише се у помрчину.{S} Посл 
м.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био човек на спрам једног створења које 
Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} П 
мрети — док те с Мартићима не измирим — а други начин <pb n="110" /> нема до тај — да узмем њих 
ића покојног Милана и одвели га собом — а њему казали да сутра до подне донесе 200 дуката код „ 
Те је Даринка нагнана бесном природом — а обавештена лажним разлозима поклонила своју невиност  
оку.{S} Све њиве окопате са кукурузом — а његов се кукуруз уливадио и посветио се, јер он мора  
> <p>Како се беше искупило силан свет — а нарочито момчад због лепе Даре, то се све рано окомиш 
<p>Даница се извуче испод Дарини руку — а на место њено дође Иван који је обема рукама притиште 
ри млеко, док јој врисне дете на пољу — а она потрчи тамо — па преко квочке и пилади те удави с 
ве су душе бато — запита Иван унук му — а најстарији син синовца му Марка — који беше у 12 год, 
поздравише се и одоше, хајдуци у шуму — а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена створења 
 не знаде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је т 
 обалио неко за инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете 
е је он дуговао одмах затражи наплату — а за овим и полиција извршење пресуде.{S} И Гвоздену од 
и — јер проклета лепота само је штету — а никад и никакво добро није доносила човечанству.</p>  
ање рађа нерадника, нерадник пијаницу — а пијаница сиротињу.{S} Ово се зову пороци.{S} Људи нак 
н није ни полугодишњицу дао своме оцу — а и мајка му умре после шесто-дневног боловања.{S} Он о 
извршите дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Мил 
ему опростио живот него њојзи.</p> <p>— А како о томе вели Цмиља?{S} Запита један хајдук.</p> < 
.{S} И рекао је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не треф 
ери били.{S} Рече први хајдук.</p> <p>— А она девојчица казаће — како сте ви непознати и како с 
лиш? запита Иван са устезањем.</p> <p>— А што питаш!?{S} Да ниси ти коју заволео.</p> <p>— Па п 
та не може бити.{S} Опет Иван.</p> <p>— А нарочито удаја и женидба — додаде Стоја. </p> <p>— Ин 
ш чути.{S} Мене је то њезин отац причо’ а то се крије као змија ноге, само да се коме утрапи на 
о уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дје 
и је стара не може више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гл 
 из пушке и тиме учинио покушај убиства а пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да и 
ај који жуди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Човек уморан, 
 да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је љ 
с пролећа полиција уђе у траг хајдуцима а за њима и пред њима направи заседе.{S} Кад хајдуци на 
на једну страну.{S} Веђа једна спуштена а друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и д 
ше невремно.{S} Вук имађаше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе 
>„Не, не, Миле.{S} Ти ћеш са мном сутра а сада нека Стева, нека иде са ујацима.{S} Упаде у реч  
евље и крца се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта је прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја ту 
ар код оваца моћи радити свој ручни рад а овако никако“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Али ти знаш 
оме вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све остале да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање 
{S} Све њиве пооране и усејане на време а његова најзад, јер је он морао да изнадничи волове и  
 свиреп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} На сваком скупу, на сабору, на иг 
ије завидећи на његовом нераду са једне а лепом животу са друге стране — често пута запитали би 
0 које мушко које женско, нешто из куће а нешто надничара — осуђиваху жене и доведоше закључак  
ти већ му казује.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува немилосрдно и грозно.{S} Сутра  
, рад и живот синова покојног чича Јеше а задружне браће Милорада и Милана.{S} Они се нису дели 
уда ли овом човеку траје, те овако живи а ништа не ради?</p> <p>За овим сљедовао би одговор — а 
 ни говедима кошаре.{S} Станови никакви а хране ни мало, па откуда ће то ваљати и одговарати св 
{S} И они као и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови.{S} Разбијена војска мора да плати г 
еку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет отац.</p> <p>— Бога ти прођи с 
<p>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а не природни закон произведе — она је света за оно дру 
Доцније се они покају што су то учинили а и <pb n="96" /> бојали су се од Петронија као од гује 
 то сазнаш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и поштено умрети.</p> <p>В. Јањић.</p> </body>  
и ма какав рад, не може се никако проћи а да се неко не наљути.</p> <p>Опасно је свако дјелање  
там што тако учини.“ — На последње речи а с погледом на борбу Иванову и њему полетеше сузе.</p> 
аграфа.{S} Био је много пута и поротник а скоро највише председник изабраних судова за деобе —  
</p> <p>— Дужност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одговори Иван ч 
 да узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{ 
м куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је 
ивот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам 
с том разликом — што она лупи затијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше и почупаше по н 
вор жене, ухвати је за прса левом руком а десном око појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је л 
вати га за разбарушену косу левом руком а десном за велики нож, који му стајаше за чарапом десн 
какво зло.</p> <p>Он је давао са једном а узимао са две руке.</p> <pb n="95" /> <p>„Чините шта  
какве вредности.{S} Миладин је развијао а Вук читао све редом, али узалуд.{S} Квите нигде ни од 
а буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а очи му се склапаху од силног дремања, јер две ноћи и  
 по нека петоро, нека троје, нека једно а по нека ни једно дете.</p> <p>Каква жалосна упоређења 
рулило, па по влажном дану пола овршено а пола остало у слами.{S} Каца му само са једним обручо 
ако иду од руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{S} Па кад се све окомиша — онда се с 
Сено укошено па не зденуто, или зденуто а не ограђено, те га чупера и буче које чија стока.{S}  
 био први ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држава.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
се одадоше неваљалству, не раде о хлебу а једу га.{S} Тај хлеб морам ја сам произвести, прво њи 
Марко је многима починио силну неправду а нарочито људима мирним и простодушним.{S} Ови мирни љ 
У оном гњеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио врхом о 
p>Некад је врвио чопор свиња по воћњаку а гране његове дователе су до земље и нудиле род свој с 
 пролетив кроз собу његовом непријатељу а господару убијеног пса, који скочи, па и сам испали 7 
пробудим.{S} Он је заркао у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну 
а се сва кућа користи мојом способношћу а ја сама да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту  
акве зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на роби 
иста који рече: „Гледајте ствари својих а не своје“.{S} Себичњаштво је највећи противник напрет 
стос заповедио „Гледај те створи својих а не своје“.</p> <p>Многи нам завиде, и називају нас ср 
 очију зелено-граорастих, бркова густих а кратких; зуба ситних и честих; врата кратког, плећат, 
 се рјечи испунише.{S} Ти си био светац а не човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па завика дршћ 
м.{S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, а, (пљеска руком по јастуку) тако била га мајка.{S}  
</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се у 17 
 буди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећ 
ицу?</p> <p>„Позива нас обадва.</p> <p>„А кад?</p> <p>„Петнаестог треба да будемо у месту.</p>  
е заједно“.{S} Одговори Даница.</p> <p>„А ђе?!</p> <p>— Код њеног винограда. —</p> <p>— Еј, што 
 дуката</hi>“.{S} Рече Милорад.</p> <p>„А!{S} Беше му работа.{S} То је отишло као зрно песка у  
се састадоше две сељачке торокуше — две аброноше најординарније врсте:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„ 
аестог треба да будемо у месту.</p> <p>„Авај људи!{S} Што ћемо се сада оштетити.{S} Шива ће тра 
чету и његовом домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе  
а, час по кући, час око куће и по целој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој, <pb n="87"  
} Он разјарен као лаф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим с 
горчине и нестрплења слушала одајући по авлији да што чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде куд 
нији ће бити у згради под заклоном но у авлији — јер би га могао неко са стране видети.{S} Чим  
</p> <p>Обоица пођоше напред, и уђоше у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран, који је  
мшија!{S} Оди помози кумим те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се  
 учинисте вас двоје за толико?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало код куће.{S} Ја помогох мало сес 
 оне су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће њих и поделити.{S} Они тучу све 
а ђеца Даници?{S} Запита једна.</p> <p>„Ада ја!{S} Помреше сирочад.{S} Одговори друга.</p> <p>„ 
 судија, сведока, вештака, заступника и адвоката.{S} Отуда је он пунио своју кесу, а ретко кад  
знаје сваког чиновника, сваког судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу, —  
само да ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад како су му прирасла два млађа брата — који ће к 
/p> <p>„Да можемо обрати бар оне њиве у ади — све ће стока појести, и покрасти народ за ово30 д 
 раду али ништа немају — који само трчу ади нигде не стижу.{S} Њихова свака циљ, сваки план — с 
 — Потрчи на врат на нос.{S} Ај Суседе, ај комшија!{S} Оди помози кумим те Богом.{S} Ада не мог 
 и отежава рад.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Марко.{S} Еј побратиме.{S} Потрче помози хоће да нам 
 се спрема. — Потрчи на врат на нос.{S} Ај Суседе, ај комшија!{S} Оди помози кумим те Богом.{S} 
о и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и 
 За овим ухвати Стева за руку и викну: „ајде са нама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, ако сте људи,  
ети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако заплачеш, одлетеће ти главица као 
ако?!{S} Повикаше сви.</p> <p>„Убили га ајдуци.</p> <p>„На мртво!?</p> <pb n="90" /> <p>„Не.{S} 
јде са нама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мог 
} Боље је штедити него радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то  
/p> <p>„Ах, немојте њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је си 
p> <p>„Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</ 
 Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете делити пре но док н 
’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш ми <pb n="29" /> ни ти више живити.{S 
оишло те није мртвих пало.“</p> <p>Ако, ако, то ми је мило, нека пукне тиква једном.{S} Њина св 
вог и издржљивог члана породице.{S} Но, ако дете почнемо испочетка његовог живота брижљиво чува 
одини чашу ракије.{S} Ама смем у живот, ако сад немадне Стојара готови 200 дуката што јој даје  
у“.</p> <p>Ја сам учинио своју дужност, ако ти будем отворио очи разума, да са њима видиш како  
еци био би на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако се не шалиш?!</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врло доба 
ба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 1 говече, 2 ов 
 које се у том погледу учине.{S} Н. пр. ако дете почнемо од рођења његовог на примитиван начин  
 К томе треба додати — да има слабости; ако је човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне  
} Примети Круна. </p> <p>Ја не знам!{S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на друг 
ање и отпоче:</p> <p>„То није право!{S} Ако си старија, старија ти кожа на челу.{S} Шта се мене 
епа и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од сад за три месеца — ја ћу те одуст 
ори Даница смешећи се, па продужи...{S} Ако ми њега тревимо — немој ти да се плашиш.{S} Он ћете 
.{S} Шта се мене тиче за твога мужа.{S} Ако ти може образ поднети ти га немој ни прати ни крпит 
ћнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не презају, а ја сваког тренут 
шчад, а плаћа као милостињу убогима.{S} Ако мало задоцниш, одбије ти грош, или те не прима ника 
ручно извршивао својим противницима.{S} Ако се који ухвати у коло код женске коју он воли, тај  
ло, али нико не ради, рад се одмара.{S} Ако се у задрузи разболи 1 мушки члан остали убрзају ма 
 мало не обзире на време и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје стопице како ш 
“ не чине људи, већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је настало време да се у људски живот пр 
ма нешто да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабу 
и ја нећу више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој слепац (муж) слушати, добро.{S} А ако нећ 
pb n="109" /> <p>— Зашто да не смем.{S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако искв 
ије ти грош, или те не прима никако.{S} Ако ти један сат смете киша рад он ти рачуна пола дана  
ше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мен 
 рад и надокнађавају његову дангубу.{S} Ако се жена разболи њу гледају остале јетрове и мужа јо 
коју заволео.</p> <p>— Па право и има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у р 
и ћемо га код комишиоца.</p> <p>— Јој — ако нас трефи, нешто ме стра’.</p> <p>— Али то се не зо 
 Иванову и њему полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми ј 
 ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га код комишиоца.</p> <p> 
 — јер си млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ако ове јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш 
 чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} За  
одне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ако то не учини убиће му дете и све кућане поклати.</p> 
е.</p> <p>„Сад ти тражимо 100 дуката, а ако те усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да 
изучени, од ничега се неће поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он 
е мој слепац (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже н 
д њега гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време не  
т.“</p> <p>У народу је такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, онда новорођеним 
 само живот нек ти остане.</p> <p>— Она ако хтедне нека ми да дјете — па опет се може удати, ре 
упан разбој и доведи те га до ткива, па ако немате срдачку (на којој се окреће цев), не можете  
 мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека побегне.</p> <p>— 
е ми свици полећеше испред очију.{S} Па ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не мар 
повише те све окомишајте, па прекосутра ако озго ко не дође ти нађи онде у селу једног те унеси 
другови сваког самца уче без прекида, и ако својим немуштим језиком оно пак живим примером и св 
ости.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако му она није ништа шиљала, већ га Даница лагала.</p> 
оживели после неумитне и хладне зиме, и ако немају никаква стеченог искуства, немају никаквих к 
полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме п 
ла — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван оженио — опет је се са њом морао састати 
а, удао три ћери и девет синовица.{S} И ако је у 65. години своје старости — још су му сви зуби 
м и тако постизавају своје циљеве.{S} И ако икад, данас је настало оно доба које је велики побо 
 бесмртности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сумњати: да човек горчину 
врви са својим песмама.{S} Благо њима И ако су тек јуче оживели после неумитне и хладне зиме, и 
 Право велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне 
те да враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то право имала, већ је се преудала за једног  
на, истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> <p>„Г 
ја сирома морам носит изједна.</p> <p>И ако досад нисам ништа крао, гледаћу да украдем ову квит 
свима својим најглавнијим деловима, али ако немате ципун сразмеран води која окреће коло, она в 
опите цео плуг и запрегните волове, али ако вам једна чивијица фали — морате сви дангубити.</p> 
ко су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако заплачеш, одлетеће ти главица као врапцу“.{S} Рече  
е заговарао, чинио се да није чуо — или ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али је  
} Ала синко мајчин ја ти нећу опростити ако будем жива?{S} Плакаше Даница и заврташе рукаве сво 
ако кумим вас Богом!{S} Немојте наопако ако Бога знате!{S} Зар сте накастили (решили се) да рас 
ј правилник штампаће се у засебну књигу ако могне.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
оже сваког тренутка погинути.{S} Па још ако дете почне плакати, то ће их најпре разјарити да му 
азмимоишло те није мртвих пало.“</p> <p>Ако, ако, то ми је мило, нека пукне тиква једном.{S} Њи 
бегенише.{S} Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема ништа плитко“.{S} Рече јед 
ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако се изделите, биће те пуки сиромаси.{S} Сиромаштво н 
 ћеш бити примљен за потајника.</p> <p>„Ако то буде, добићеш од мене добру напојницу.{S} И одис 
ека буде љубав и доброчинство._</p> <p>„Ако све изделите, бићете пуки сиромаси.{S} Сиромаштво н 
, пића, пресуде, саопштавање и одношење акта прв. суду 300 динара.{S} Еле 800 дин. кошта деоба. 
ј га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно и једном и другом.</p> <p>Њихови жете 
беше се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једна пегица порока у стању је да помрачи огромно с 
ина требао је то још увече да расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено. <pb n="4 
, па немогу да идем.{S} Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне брже па одоше“.{S} Ређаше Даница плачућ 
а, да су самоубилци велики грешници.{S} Ал тај исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђец 
ајка чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} 
дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао 
из раменица!{S} Гле остаде на риби?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S 
као звона, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја несрећно створење на земљи.</p> <p>Моја жена 
о окреса по сукњи крајем од конопца.{S} Ала синко мајчин ја ти нећу опростити ако будем жива?{S 
 те да ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати своје вочиће — па не носити дрва ч 
 му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто  
војка је као анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу  
 снагу сточну, ни људску ни на спрему и алате није се чекало ни дангубило.</p> <p>Док други — г 
а је Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред судом је изгледао тако крота 
ом сандуку нађоше један свежањ хартија, али од мање и никакве вредности.{S} Миладин је развијао 
аринка презриво <pb n="99" /> одбијала, али она га извештаваше да она све прима са пуно радости 
 колаца.{S} Она је све радила и трчала, али нигде није стизала, није ништа могла урадити.{S} У  
 уништи.{S} У осталом година је родила, али нема ничему цене.{S} Стока, од како је почеше слуге 
 са свима својим најглавнијим деловима, али ако немате ципун сразмеран води која окреће коло, о 
 на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима, али пази са које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до кућ 
кав је рад.{S} У години има доста дана, али нису сви за рад одређени.{S} Главни су радови земљо 
 увек одевена, обувена, чиста и опрана, али ево, запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и 
е код својих пријатеља и тражио савета, али нигде и ништа — утјехе нема нити је може имати.</p> 
шта деоба.</p> <p>Имали су свега доста, али то доста кад се подели на 9 части изгледа много мал 
>— Признање твоје највећа ми је утјеха, али болове срца ништа не лечи — за то те питам што тако 
да беху и они нешто продали од главног, али опет имађаху доста и држаху по мало стоке од свију  
и нећете знати шта је мука, беда и јад, али зато морате одржати један завјет мој.{S} Морате уве 
 него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он <pb n="128" /> клону 
ека више; и долазило се често до деобе, али Јешин старији син Милорад није никако дао.</p> <mil 
 Склопите цео плуг и запрегните волове, али ако вам једна чивијица фали — морате сви дангубити. 
пруге плаве као чивит.</p> <p>„Све све, али ја нисам ни речи рекла синоћ, а он ме удари певницо 
а је понизим — кад она то не заслужује, али ипак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са  
 чисто.{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је морао играти онако како му Даница свира.</p> <p> 
{S} Јер њихово имање пређе у моје руке, али не пређе и њихова радна снага, јер они у место рада 
е кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се задрктаваше, нека га језа подузима кроз сво т 
јбољи извор за новчане издатке кућевне, али се рађаше како ваља.{S} Сваке године по једна четвр 
робију.{S} Млађи је покушао да побегне, али га чувар убије, а старији је после 6—7 година робов 
> <p>Тако се животарило две три године, али у великој свађи, кавзи и незадовољству.</p> <p>Једн 
ће њих и поделити.{S} Они тучу све оне, али њу ни малим прстом не смеју — дохватити.{S} Какву ч 
 свратисмо у 5—6 дућана и искасмо паре, али нико ни паре.{S} Праве комендију.{S} Сеире за нама. 
кшати грех...</p> <p>— Верујем да неће, али шта ћу сад!?</p> <p>— Треба да се измириш са Цмиљко 
„Јес’ истина, истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“ 
<p>„Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су ти волови? 
ствар и направише читав вашар у згради, али нигде и ништа.</p> <p>„Шта ћемо сад!{S} Повика Вук. 
бави који често загрева срца у младежи, али строгост њеног оца и мајке чинили су те је она увек 
у се љубили и једно за другим боловали, али је све то било удешено, те се нико није могао сетит 
ло ослабио. <pb n="17" /> Мало он вели, али то старом и за гроб спремном човеку много је.</p> < 
ожда изделити, и постати пуки сиромаси, али и као такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помр 
 и сами укућани да ће се тада поделити, али опет се измирише, нити се тужише која за убоје.{S}  
 час — кад треба детету живот откупити, али нема откупа, нема ни оних који су за њ’ отишли.</p> 
вота.{S} Теби ће се још данас смркнути, али ће многима сванути.</p> <p>Дође мрак, разне птице п 
аше овде на путу.{S} Саслушах све речи, али не знадо’ ко их изговори.</p> <p>Па шта чух?{S} Пам 
ше му сузе.{S} Сад се сећам њених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ ј 
алих.</p> <p>Живан је био добар радник, али хрђав господар.{S} Нити је умео да броји ни да рачу 
ети, јер је боља од мене, то признајем, али она ми неће никад имати порода.{S} Она ми је добра. 
адин је развијао а Вук читао све редом, али узалуд.{S} Квите нигде ни од корова.{S} За тим прет 
 више заједно, и поделили се са ватром, али не и са имањем.{S} Покушавали су неколико пута да и 
овори Стоја.</p> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p 
јој кући иначе доста леба и соли појео, али тога се немој плашити.</p> <p>— Али да чекамо док с 
к ни Миладин не признадоше дело никако, али се опет осудише по 20 год. робије.</p> <milestone u 
м послу и т. д.{S} Они сви раде полако, али стално и савесно.{S} Имали су свега доста што треба 
им више но што им је у задрузи требало, али нико не ради, рад се одмара.{S} Ако се у задрузи ра 
Ма да се све ово ради тајно и невиђено, али се опет уђе у траг.{S} Док јетрвице изаткаше неке в 
ивети у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад в 
мање на жену.{S} Он има земље прилично, али усљед нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код друго 
уше.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина живота.{S} Добра душа у  
ога обли крв.{S} Марко потрже револвер, али му га овај оте и добро га исћушка песницама и шамар 
 зауставише се.{S} Зовнуше два три пут, али се нико не одазва.{S} Они почеше палити машину и пи 
аница, то је жалосна појава, у друштву, али треба знати, да свака појава има свога узрока.{S} О 
 зградама.{S} Мој отац није имао мачку, али није имало ни мишева.{S} Мрва леба никад не падне с 
есали питања о Марковој части и животу, али просто нису смели, он познаје сваког чиновника, сва 
би тих нашао да му сведоче у позајмицу, али су сви волели Марка него њега, а многи нису ни смел 
деш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш право — ја сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мис 
сестра Мартићева — беше лепа девојка —- али опет није као Даринка.{S} После подужег устезања Ив 
е моја сестра — њена мајка послушати —- али ја ’хоћу, — да ми напред купиш једну чојану памукли 
ига води о чувању и неговању мале деце; али то не шкоди толико, као знатне промене које се у то 
 и част, ради свог мужа и своје дечице; али док је на то мислила и чувала на другом је месту гу 
е.{S} Грех је најслађа тварка на земљи; али никаква ме сила нити нужда на њ’ не би могла навест 
 је да се туче са сваким, <pb n="40" /> али и беше снажан и чврст те нико му речи није смео осл 
а би настало још нешто — <pb n="104" /> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам 
о љутито.</p> <p>„Можете како оћете!{S} Али ја нећу више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој 
колико су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако заплачеш, одлетеће ти главица као врапцу“.{S} Р 
е чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, хоћу!{S} Али морамо се често састајати.</p> <p>— Доста више ђаво 
емља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опет ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија 
п момак — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то су баш несрећни — јер проклета лепота само је 
ора била — која је Марка усрећавала.{S} Али она није тако корисна колико у себе садржи варки и  
 Ивану — да је помилуши по ножицама.{S} Али је се јуначки уздржао — јер тако му је Даница запов 
а ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет отац.</p> < 
ојног оца. „Мој отац — сад је мртав.{S} Али ови калеми то су му споменици.{S} Он је ово као мом 
ше се сви куд које.{S} Одоше на рад.{S} Али рађаху ћутке, без здоговора, без смеха, без весеља  
па имао да плати неке огромне глобе.{S} Али Марко га научи те преведе имање на жену.{S} Он има  
е не примећава одлазак њене свекрве.{S} Али Иван постаје све несноснији и самовољнији.{S} Поста 
пасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да ј 
у се око закачило за неке миразџике.{S} Али отац његов покојни Јеша, саветовао свог сина да узм 
рче помози хоће да нам сено покисне.{S} Али кад <pb n="11" /> грми свак за себе дрхти.{S} Свак  
 прешло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где М 
 вечере <pb n="103" /> за комишиоце.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет много што шта мо 
 се средине једино рекрутују лопови.{S} Али није им давао што их жали, већ што стрепи од њих, д 
 и стоку и имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада грозно свете.{S} Ја им признај 
било и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад није тако, ми се на овој стопи земље морамо уза 
за младости његове свађали и мрзили.{S} Али после кратке истраге сви су поштени — пошто су се с 
ворио о смрти, — без нимало бојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3  
д онако богатог стања пуки сиромаси.{S} Али тиме нисмо још све казали.{S} Што се год до сад дог 
ије знао које су, нити хтеде видети.{S} Али је пажљиво слушао њихов разговор.</p> <p>„Бога ти,  
pb n="44" /> <p>„То је лако учинити.{S} Али тиме ми би погазили аманет нашег покојног „Бате“ тр 
ђечице“, ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Али као главна и стална потпора беше му позајмица, коју 
све је задовољно и срећно довршивао.{S} Али његова предузећа нису крњила ничије интересе.</p> < 
енити он ју је увек наопачке узимао.{S} Али овог часа промени се, као кад се за један тренут ка 
о би живео и друштву од користи био.{S} Али слепа освета на то не гледа, њу ништа не задовољава 
ио — провредио и у свему препородио.{S} Али та нагла промена задивила је све гледаоце.{S} Ено о 
кад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нема места чуђењу.{S} Незнање рађа нерадника, нерад 
о; обоје здраво; снажно и развијено.{S} Али немају нешто — су чим би живели.{S} Немају нешто чи 
 за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је несрећница највише учинила, те се они издјел 
кураже самци и полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, готовити јело, гледати и чув 
 умео да цениш ничију част ни живот.{S} Али дела твоја и заслуга твог оца помогнута моћном прир 
 што треба човеку за свестран живот.{S} Али тој изобиљности нико није као основ упоређивао саве 
о отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — нема.</p> <p>Једног дана, о 
дрекну рада — па да краду и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико криви колико им се припи 
 близу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред волова он писну у трубу и волови се по 
велиш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш ми <pb n="29" /> ни 
 толики новац могао наћи до Милорад?{S} Али он не може са постеље да се дигне.{S} Водени клобуц 
 до онај Мојсијев закон — око за око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што 
твом.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако 
оје шта на рачун проводаџијског посла — али није смела никако ни поменути њеним родитељима, јер 
ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му <pb n="112" /> поможе дизгин коња те не паде, до 
излази.{S} Небо начичкано са звездама — али опет беше тавна и мрачна ноћ.{S} Иван помого те се  
 са многим жентурачама и са девојкама — али ништа <pb n="116" /> зато.{S} Ни волу, ни овну, ни  
ва дана јурила је потера за хајдуцима — али ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни од детета.</p> 
 до Спасовадне само је четрдесет дана — али Иван са својом Даринком не би срећан да доживи тај  
утиша се.</p> <p>— Иван отпаса појаса — али од силног треса и дрхтања, не могоше да заметне кра 
н је с прам ње био суров и немилостив — али она беше, доброг срца — па увек и добре воље с прам 
ма и траварицама, и неком би од вајде — али Марковој и Стојиној деци не поможе ништа.{S} Умре ј 
разговараше се мало веселије но пређе — али и о другим стварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да 
.</p> <p>Ми имамо доста и добре земље — али 3/4 од те целокупне имовине ја сам својом руком куп 
су променљиви и влажни, снега не беше — али блато је било огромно по путовима.{S} Сватови пошли 
цање и плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да би то прикрио окрете се на другу страну и леже.< 
аде имање наше надницом или наполицом — али никад им се не да колико заслужују.{S} Према њима н 
00 дин.{S} Такав је план био спремљен — али не испаде онако како људи желе већ како судбина дон 
аше га да што ужина.{S} Учитељ је пио — али ужинати не хте — пошто је скоро било време и вечери 
а то питан, он је одговарао да је чуо — али је са свим други значај речи изговорених тумачио т. 
и?</p> <p>За овим сљедовао би одговор — али он није смео бити.{S} Многи би претресали питања о  
суством његовим повратили мајци свест — али она га не познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и т 
 Тужитељ је требао да положи заклетву — али није смео, јер је сам обио врата на подруму, и да ј 
сироте дошли су да се напију и наједу — али сви за то морали су платити.{S} Сребрни стопарци би 
клоњени пијанству и нераду, хрђави су — али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на 
довци већ и првоженци — да је испросу — али се преварила.{S} Нико и не помену.{S} Она, кад то в 
веку удова <pb n="129" /> врло гадних — али најпотребних и најсветих.{S} И ти си Иване тај уд „ 
ако нас трефи, нешто ме стра’.</p> <p>— Али то се не зове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога м 
ли, ја би са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, 
ћу ти кад будем ствар удесила.</p> <p>— Али окрећи јој памет нека она још ове јесени пође за ме 
ц свом једином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на зло нагони —</p> <p>— По чему то?</p> <p>— По 
ео, али тога се немој плашити.</p> <p>— Али да чекамо док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! 
спремај.{S} Викну отац љутито.</p> <p>— Али ја нећу!</p> <p>— Зар смеш да говориш.</p> <pb n="1 
кама које му око паса стајаху.</p> <p>— Али, још ове јесени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си  
светих.{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме користи.</p> <p>Твоја ће смр 
 издаји.{S} Поверилац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов ј 
воју дечурлију.{S} Ти си се то навадила али нема више, кривак!</p> <p>Настаде подуже ћутање.</p 
ли није.{S} Ево свануло је није ударила али се спрема. — Потрчи на врат на нос.{S} Ај Суседе, а 
 је она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Даринци мило 
авали су неколико пута да и њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају,  
том на Даринку.</p> <p>Она приђе и поче али не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у 
еше послушна и верна као извежбано куче али само беше много пипава (спора у послу).</p> <p>Није 
ери.{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излу 
грешници над грешницима, који увек раду али ништа немају — који само трчу ади нигде не стижу.{S 
, оне би још ту разговарале о које чему али не могаху, и тако се размимоиђоше и одоше свака и н 
ија.</p> <p>Разговарали су се о свачему али Мића је очекивао да које од њих двоје упитају за зд 
ињену штету, осуђиваху све жене за исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан освиташе пра 
 га самом себи, он мора угинути.</p> <p>Али проклето себичњаштво везује људма очи и наводи их н 
тарости подлеже снази Чилашевој.</p> <p>Али како је то било на путу, наиђе један њихов сусед и  
 према томе опроштај је излишан.</p> <p>Али бато — ти си се мучио око нас?{S} Поче Вук синовац  
ако никако“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Али ти знаш, да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А  
д и они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треба жалити сиромахе.{S} Сваки нека ради  
е и босотиње, па је заразио своје живце алхохолом, који пате без пића, као риба без воде.{S} Та 
 баци и тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ или чакшире он хоће ново; Остари му капа, оп 
} Кад оде мајка у варош, њему ће купити аљинице ко што варошчад носе, па гаћице, па чипчице, па 
S} Што пође за слепа и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од сад за три месеца 
јетрвама) кад ја са њима не говорим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Није то бадава.{S} Ти брате, кад 
отомност моје шесторо ђечице“, ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Али као главна и стална потпора б 
у добити у целој години чашу ракије.{S} Ама смем у живот, ако сад немадне Стојара готови 200 ду 
де на риби?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S} Не би он меса уз ове п 
ом.{S} Њина свила досади целом селу.{S} Ама живота ми мога, давно би се они поделили — да није  
е.{S} Па сисице несретне као јабучице — ама просто кад је пипнем по телу узври ми крв као да са 
рођи се.{S} Продужаваше Милан.</p> <p>— Ама ти си луд човек.{S} Зар није крива она, која се кур 
око врата па цмака ли га цмака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то био несрећник“?{S} Запи 
 да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је 
а, сви разлози и савети, све опомене на аманет покојног Јеше не помогоше ништа.</p> <p>Жене се  
и пропадоше.{S} Покојни Јеша оставио је аманет да се не дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар 
ако учинити.{S} Али тиме ми би погазили аманет нашег покојног „Бате“ треба ли се бојати клетве  
 и тек што изађоше пред зграду — док из амбара помоли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Јерин 
аса овде — са мојом ђецом — са моја два анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што се разгов 
н</p> <p>— да обљуби ову Даринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за п 
а оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је људ 
решили о своју дечицу која су расла као анђели.</p> <p>Даница је се много мучила при порођају ћ 
а — а душа одлеће на небо и рукује се с анђелима.</p> <p>Сретен Цветић, отац Даринкин, једног в 
е чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћи.{ 
 га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Бо 
а и није се преварио.{S} Девојка је као анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је  
ђен 15 година робије.</p> <p>После више апелата, пресуда би оснажена, и Петроније Чилаш оде да  
ики број чељади са различитим укусима и апетитима, а нарочито задовољити око двадесеторо деце з 
рчаше жандарми и одвукоше је.</p> <p>„У апс!“ Прошапта Милорад.</p> <p>Не!{S} Већ у болницу —</ 
пови сву као и кријумчари монополисаних артикли — они не смеју тужити ником своје дужнике.{S} К 
 кад — да је по која златна или сребрна асприца пала у руке онима којима је у ствари и намењена 
о где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху казани који пеку ракију.{S} Даљ 
празничића скраћује се време рада усљед атмосверних уплива.{S} Кад је киша, никав се рад не мож 
 лутам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти си био свет 
 Звоне као звона, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја несрећно створење на земљи.</p> <p>Мо 
Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду најкривљи.{S} Да сам први п 
а руку и викну: „ајде са нама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S 
ке, сврдлове, сикире, мотике, будакове, ашове, плугове, ралице, раонике, разбоје, брда, ступе,  
ку радост Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од 
а она још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не дад 
ма да се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у ш 
 крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у плач.</p> <p>„Шта ћ 
орим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Није то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што  
 све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један  
 ломкала суво грање гледајући пажљиво у бакрач, (котао).{S} Док врисну најмлађе јој дете на пољ 
 јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На п 
дове, као: чабриће, ведрице, (крављаче) бакраче, кружиће, карлице, кутлаче, грудњаче, цедила и  
ступе, лопаре, наћваре, кукаче, тигање, бакраче, тепсије, тестије, кревете и т. д. и т. д. оста 
да им се допадне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то не умедне, они су ћудљиви, одмах  
енице на воловима, а кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше ув 
од ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћемо пред конзисторију.{S} Нек н 
 до кога је кривица, да даду задоволења бар колико толико.</p> <p>Пошто се искупише сви, Марко  
била јако жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S} Неодољива жудња тера је да хвата  
ру и умију, и преко тога опет да остане бар штогод времена живом телу и души да се одмори.{S} Т 
који не производи ђецу...{S} Сад сам се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене га 
 их нека раде.</p> <p>„Да можемо обрати бар оне њиве у ади — све ће стока појести, и покрасти н 
женио — опет је се са њом морао састати бар у месец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па 
у се тиме сладили и троили.{S} Знали су бар колико толико за живот човечански, а ми никако.{S}  
>„Ја пристајем да чувам овце, и тако ћу бар код оваца моћи радити свој ручни рад а овако никако 
Па комад сланине, чанак сира и кајмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се т 
е као стари фијакер.{S} Направи шишке и бароке (зулке) намаца се белилом и руменилом и отпоче с 
ве готово и спремно.{S} Понјеше пушке и барута — и одоше право Мартића кући.</p> <p>Цмиљка, сес 
полугласним.</p> <p>„Сећам се добро.{S} Бата је био овога часа овде — са мојом ђецом — са моја  
моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да су самоубилци велики грешници.{S} Ал тај исти  
оубилци велики грешници.{S} Ал тај исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре п 
 — то је још и боље.{S} Клетва покојног Бате постигла нас је...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта  
е ми би погазили аманет нашег покојног „Бате“ треба ли се бојати клетве његове.</p> <p>Ове речи 
очкове и онако разјарени шибају вочиће, батинама и приткама, а понајчешће држаљицом секире коју 
ам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти си био светац а 
е.</p> <pb n="18" /> <p>— Какве су душе бато — запита Иван унук му — а најстарији син синовца м 
ма томе опроштај је излишан.</p> <p>Али бато — ти си се мучио око нас?{S} Поче Вук синовац му — 
они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треба жалити сиромахе.{S} Сваки нека ради па н 
па мали носић — мала устанца, почело ми баурати (пузити) чекај да га придојим.{S} О, колико ме  
леко се пробурљало, све се то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава 
рети.{S} Болест га је све више у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још присебан — да се опро 
као јабука.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали се каменом, он сваког пребаци.{S} Хрвали се с ки 
200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми више од 100 дуката.{S}  
поче извирати међу задругарима.{S} Ђаво баци камен спотицања у ову срећну задругу.{S} Тај камен 
је.{S} Чим се коме опанци процепе он их баци и тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ или ч 
Нећу криво тако ми умрлог часа.{S} Нећу бацити у потомност моје шесторо ђечице“, ит.д.{S} Ама п 
 очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим.</p> <pb n="123" /> <p>— Добро — добро, ре 
 око које опасиваше пешачка стазица.{S} Баш више кошаре, сретоше се две жене, једна иде са, а д 
овораше: да је она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Д 
овичка.</p> <p>— Бога ти — зар она мене баш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љубљења оног 
 <p>„Немојте наопако говорити!{S} То би баш право било“!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„Можете  
Нисам те Иване виђо одавно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пит 
’ истина, истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> 
Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више личио на л 
 ми није жалије — но што ћеш ти мислити баш одиста — да сам ја учинила нешто са Обреном.“</p> < 
.</p> <p>— Бога ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све. 
главни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли језиц 
во исписниче!</p> <pb n="69" /> <p>„Зар баш у надницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време дошло. 
инка још лепша девојка.{S} Али за то су баш несрећни — јер проклета лепота само је штету — а ни 
уж испреграђивано, и то више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сад 
на и мала, он вазда чека стоку у својој башти коју чувају мала и нејака дечица оних очева који  
т Круна, Ономад ја седо’ под ора доле у башти, па нешто мислим, — док спазих онамо у вотњаку гд 
недеља и празник.{S} Ено га где обилази башту.{S} Побија прикољке и увлачи трлиће онде где би м 
вом делу поможе му заливати купус и сву башту дотерати у ред.</p> <p>Живан каза својој Даници д 
 нема у стоке, они и не заграђују своје башчице већ ту на раскршћу, између путова и т. д. посеј 
.</p> <p>Живан каза својој Даници да је башчу окрепио и довео у ред она одмах оздрави и устаде. 
 ти други пут.{S} Гле!{S} Ускочи овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истера“.</p> <p>„Не 
ка ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S 
иладин.</p> <p>Нисмо ништа узели.{S} Да бегамо.{S} Одговори Вук.</p> <p>„Он може казати да му ј 
 да га убијеш.{S} А рибе, то он страшно бегенише.{S} Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дуб 
S} После подужег устезања Иван рече да „бегенише девојку“ и девојка узе јабуку са 10 дуката.{S} 
.</p> <p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и јад, али зато морате одржати један завјет мој.{S 
ву и тесној вези са бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа на робију.{S} Робија  
си.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски 
си.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски 
е — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О несрећни Јанко, што огреши душу... „Г 
е одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Ја би нешто 
 треба називати силом.{S} Ко год помаже бедне и невољне, тај показује своју одвратност према та 
ре награде за услуге ваше...{S} Сви ови бедни људи одрекоше се мотике и плуга, а издржавају себ 
у напред, да се одвоји <pb n="83" /> од бедних и невољних, тај остане последњи кад се окрене „н 
довољно и само певају и веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазлен 
еликом су пријатељству и тесној вези са бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа н 
добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не треба називати силом.{S} Ко год помаже бедне и  
и сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви биће 
и сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви биће 
оји се беше одео густом шумом.</p> <p>— Бежимо овамо!{S} Увати је за руку и потрча у шуму у нам 
хватају децу и тучу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију се — у место да уче школу и течу 
н, жена му и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у њој ск 
ад.{S} Али рађаху ћутке, без здоговора, без смеха, без весеља и шале.{S} Тако прође неколико да 
на камена створења.{S} Како без страха, без устезања говорите о тако страшним стварима, о смрти 
рађаху ћутке, без здоговора, без смеха, без весеља и шале.{S} Тако прође неколико дана.</p> <mi 
.{S} Одоше на рад.{S} Али рађаху ћутке, без здоговора, без смеха, без весеља и шале.{S} Тако пр 
надничари сатове.{S} Они раде без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S} Они се свима  
 ладној и тврдој земљи крај ладне пећи, без простирке и покривке; једите црн сухи хлеб овсени,  
акрију, и тако животаре са крађом дуго, без да падну власти у шаке.</p> <p>Чедомир, чим се поде 
а увек је каваљерски говорио о смрти, — без нимало бојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био 
д ваш не плаћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати  
ристаде да да сто дуката свом тужиоцу — без помисли на то откуда ће то дати.</p> <p>Његов повер 
алхохолом, који пате без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерадником.{S} Рад производи  
им и ја за њом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну на врата кроз једну собу па кроз друг 
о његов једини син.</p> <p>Милорад оста без свога брата.{S} На имању великом, и са великим број 
у ноћ и сутра дан превлачише њих двоица без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан нато 
ове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се п 
данове, и надничари сатове.{S} Они раде без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S} Они 
аразио своје живце алхохолом, који пате без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерадником 
мери, ти верни другови сваког самца уче без прекида, и ако својим немуштим језиком оно пак живи 
ивицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу  
 пороцима као и у крви својих злочина и без помисли на грех.</p> <p>Тешко оном, који избегне ка 
аде у кућу носећи конопац у рукама па и без једне речи поче их по врату шибату, по раменима и г 
ма њиве и ливаде не може држати стоке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Л 
е.{S} На овај начин остају инокосници и без ово мало стоке и почну опадати у свима гранама.{S}  
е копа.{S} Усљед овога самци људи, људи без задруге губе много.{S} К томе треба додати — да има 
ревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише све своје имање.{S} Пореза је  
али су квите са новим датумом и годином без обзира на то: што су ти дугови учињени у задрузи па 
ра дан одоше обојица капетану и Милутин без и једне речи би примљен у потајнике да хвата на дал 
а деци коју је волео као своје очи — он без питања и одобрења својих задругара, купи у чаршији  
песницу у нос.{S} Иван је све ово чинио без страха и бојазни — заклоњен за тврду бусију — за ле 
 <p>О ви ладна камена створења.{S} Како без страха, без устезања говорите о тако страшним ствар 
 добро“!{S} Повика Миладин. „Сад можемо без бриге овде тражити до мрака“.</p> <p>У првом сандук 
 да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио.{S} Једну ћу њиву продати, да имаднем ш 
 не може имати имаћа каква му треба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде н 
у?!{S} Додаде Стоја.</p> <p>„Ти погађаш без углевља“.{S} Опет Круна, Ономад ја седо’ под ора до 
коме му писаше „Перо! немој да се мучиш без трошка.{S} Тражи кад ти год нестане“ и напослетку с 
удство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазлених створова.</p> <p>Месец беше у последњој четв 
рата свога за срећу јавне <pb n="77" /> безбедности и личне слободе — то је више него патриотиз 
олести заљуљати, оборити — и отиснути у бездно море што се зове смрт.</p> <p>Једне јесени флуен 
ко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су безобразне, што једна на другу пакосте, и хоће да нам у 
исам радио.{S} Моја је младост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна  
 постизава и увек ће постизавати сваког безумног човека, који мисли да му је лакше живети као с 
им од паре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху казани који пеку ракију.{S} Даље или ближе куће  
глатке и беле.{S} Па ногице дебељашне — беле и чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска ски 
е жене, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се за 
диш — какве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} Па ногице дебељашне — беле и чврсте — као год  
аправи шишке и бароке (зулке) намаца се белилом и руменилом и отпоче стари занат.{S} Она постад 
 заврташе рукаве своје кошуље, на чијим белим и пуним рукама примећаваху се издалека пруге плав 
.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа густих и црних, очију црних 
која се таласаше на њеном бујном телу и бељаше као снег, отпоче љутито и набусито повезујући св 
>ВЕЛИСЛАВА ЈАЊИЋА</p> <p>економа</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Савића и Компаније</p> <p>189 
а обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два д 
 и отераше кукуруз у село код салаша, а берачи осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан 
 скоро набраше једна кола док стигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па похваташе волове њих дво 
ући преберу их и поједу и тако сврши се берба.</p> <p>Човек није запуштио имаће своје усљед лењ 
тати време не промењиво.{S} Кукурузи се беру на јако.{S} Целу ноћ стоји шкрипут кола путевима у 
уруз у село код салаша, а берачи осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан превлачише њи 
р.{S} По неко дугме на грозду зрело они берући преберу их и поједу и тако сврши се берба.</p> < 
ткупи дјете.</p> <p>На ове речи она као бесемучна растрчи се па право у начелство.{S} Трчим и ј 
мљи удостојите се за живот вјечни.{S} У бесмртност душе немојте сумњати, ко у њу сумња, тај нем 
 чича Јеши, у оне речи, које говораше о бесмртности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у  
енио па ништа.{S} Те је Даринка нагнана бесном природом — а обавештена лажним разлозима поклони 
и нераднику, ни силном, ни невољном, ни бесном, ни јадном, па је било свакад добро.{S} То је ва 
ико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху обоје мртви.</p> <p>Сутра дан јавише власти, која  
S} Нису се много ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто продали од главног, али опет имађаху д 
аног чела жарила су два велика ока која беху управљена <pb n="28" /> на покрет тела своје лепе  
 сваком раду има одређено време.{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде на позиве власти, тај исти 
испродавато за кривицу.</p> <p>Месојеђе беху дуге.{S} Чисти понедељник 4. или 5. марта.{S} Годи 
 псовке са једним сломљеним вилама које беху побијане у оџак трешње у место притке, и затвори ј 
} Пролеће у велико, још само глогови не беху цветали ни листали, а остало све, оживело све — св 
куцијом порезу — јер имађаше их који не беху платили по за три године.{S} Овај званичник беше м 
} Она скочи брзо преко куће по којој се беху усмуцале две три квочке са малим пилићима, и док и 
о.{S} У механи беше пуно обвезника који беху пошли у команду, међу којима имађаше и Миланових к 
 постеље да се дигне.{S} Водени клобуци беху му искакали по леђима и раменима, а и иначе сав ис 
бору са још два наоружана човека.{S} То беху хајдуци.{S} Међу њима се водио овакав разговор.</p 
уђе један човек у швапском оделу.{S} То беху ђаци са својим учитељем.</p> <p>Деца приђоше руци  
 веселе по 3—6 ватри у једном реду — то беху пушнице — где сушаху сељаци шљиве.{S} По где се из 
акарадног телесног склопа.{S} Вилице му беху дугачке са ретким зубима.{S} Нос крив на једну стр 
и врата на соби те и њих две које се ту беху склониле изудара.{S} У оном гњеву он би ударио и м 
ubSection" /> <p>Милорадова жена Савка, беше одлична женска.{S} Висока, младоликаста, здрава и  
ерка једног поштеног и доброг домаћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледа 
 <p>Кад су последњу четрдесницу давали, беше се искупио силан свет.{S} Многи сиромаси и сироте  
писник, који је са њим служио у војсци, беше наредник жандармерије у окр. вароши.{S} Једном га  
а</hi>“.{S} Рече Милорад.</p> <p>„А!{S} Беше му работа.{S} То је отишло као зрно песка у море“  
к нагазише на човека.{S} Пипнуше га.{S} Беше врућ.{S} Ослушкиваху и чу се дисање помешано са кр 
кући.</p> <p>Цмиљка, сестра Мартићева — беше лепа девојка —- али опет није као Даринка.{S} Посл 
bSection" /> <p>Код суднице општинске — беше заноћило много разне стоке.{S} Срески званичник бе 
на.</p> <p>Даница беше ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу вична.{S} Највећа жеља која  
е.{S} Овај званичник беше млад човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужност са пуно вољ 
ој живи 36 чељади.{S} Име његови синова беше:{S} Милорад и Милан.{S} Синоваца:{S} Марко, Чедоми 
атури порожје и пусти волове.{S} Сан га беше притиско као мора.{S} Он се попе на кола озго врз  
вом пљуску или топљењу снега услед чега беше друм високо издигнут са обе стране, а при том прил 
ст уз припомоћ своје јетрве Круне, која беше послушна и верна као извежбано куче али само беше  
ближње комшије, а за њима и Даница која беше отишла ради разговора код једне коне, и осу се пла 
ривицу <pb n="33" /> према јетрови која беше ту у близини, стаде немилице грувати обоје песница 
milestone unit="subSection" /> <p>Стоја беше врло добра женска.{S} Нарави тихе и мирне.{S} Свак 
та: да се сваком допадне.{S} Ова женска беше се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једна пегиц 
ајне лоповске и разбојничке чете којима беше глава Марко.</p> <p>Но сведоци не порекоше ништа.{ 
} Повикаше неколико женских међу којима беше прва Даница.</p> <pb n="24" /> <p>„Немојте наопако 
ју ђаке који иду у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград б 
рам ње био суров и немилостив — али она беше, доброг срца — па увек и добре воље с прам њега.{S 
ла велику бригу о тој ствари, којој она беше највећи узрок.{S} Она изведе план да се то саопшти 
Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора беше зарудила, једног дана одмах по познатој свађи Перо 
рен.{S} Али као главна и стална потпора беше му позајмица, коју је од сваког узимао, а ником не 
ости лукава и препредена.</p> <p>Даница беше ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу вична. 
pb n="50" /> дангуба и омраза.{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ н 
 И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше све родило обилато.{S} У јесен се говораше да ће б 
на који порезу плаћате.</p> <p>Виноград беше најбољи извор за новчане издатке кућевне, али се р 
тамо у сами расвит.{S} Несретни Милорад беше се спремио да пође на пут, па очекиваше Милана и н 
продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад  
 опалим шљивама и браху разно воће које беше сазрело.</p> <pb n="78" /> <p>„Ви сте ишли мало са 
 за предњи крај — па оним орозом у коме беше углављен кремен, лупи марка по глави и сав му ороз 
и увек су променљиви и влажни, снега не беше — али блато је било огромно по путовима.{S} Сватов 
ођоше напред и дођоше до механе која не беше далеко.{S} У механи беше пуно обвезника који беху  
о лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му 
е постеље.</p> <p>Дође Марко, Ружица не беше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} Викнуше деца.</p> <p> 
их страна опкољен пожаром.{S} Даница не беше још пустила овце, јер чекаше да спане роса, која н 
тва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше оволики терет на леђима, оне би још ту разговарале 
ој ни прати ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију.{S} Ти си се  
цама и подсмевкама.</p> <p>Вук нешто не беше добро расположен.{S} Жаљаше се како га пори низ пр 
е кући.{S} Дође у собу.{S} Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ са чивилука  
у све жене за исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан освиташе празник.{S} Живан порани 
је и својима изузимајући Стоју; која се беше предала и душом и телом свом планинском позиву са  
уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на путу треви Симу Тешића садањег сопст 
а.</p> <p>То беше у једном лугу који се беше одео густом шумом.</p> <p>— Бежимо овамо!{S} Увати 
ући.{S} Одговори Даница.</p> <p>Како се беше искупило силан свет — а нарочито момчад због лепе  
горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше издржавати 1 кућу са девет људи, но са једним или  
ецом својом.{S} Само ради у млекару — и беше у истом повратила стари ред и чистоту.</p> <p>„Јед 
 се туче са сваким, <pb n="40" /> али и беше снажан и чврст те нико му речи није смео ословити  
ило о ивицу неког брвнета самим челом и беше обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче му  
ом најмлађем брату Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чистог карактера и јасноће душ 
 најстарији син синовца му Марка — који беше у 12 год, и учаше III разр. ос. школе.</p> <p>— Ка 
 истог пролећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана. 
у, па шапну председнику те општине који беше врло енергичан и предузимљив, и те ноћи сам оде по 
т врати натраг — прође кроз воћњак који беше огроман род понио.{S} По неки калеми што их је ота 
</p> <p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше легао на кревет и само му се глава виђаше испод гу 
 нема ништа плитко“.{S} Рече један који беше изашо на јарак пружајући прст у његову мотику — ко 
механе која не беше далеко.{S} У механи беше пуно обвезника који беху пошли у команду, међу кој 
Највећа жеља која цароваше у њеној души беше та: да се сваком допадне.{S} Ова женска беше се за 
а паде преко сва три гроба у којима јој беше поломљена и сахрањена срећа, <pb n="38" /> нада и  
та, са своје породичне задруге, у којој беше 4 брата, од којих сваки имађаше умерен број мушке  
 своје миле дечице.</p> <p>Некад воћњак беше само наоколо заграђен и ту ограду издржаваху 9 сна 
 много разне стоке.{S} Срески званичник беше дошо да наплаћује егзекуцијом порезу — јер имађаше 
или по за три године.{S} Овај званичник беше млад човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше  
м дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше врати 
цања у ову срећну задругу.{S} Тај камен беше Даница најмлађа снаха, а жена задругара Живана.</p 
е и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха.{S} Јутрења роса и вечерњи поветарац  
заплака мало дете у фајату — на кога он беше и заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево једна пар 
има, на куповину и продају, јер и Марко беше увиђаван и свему вичан човек.</p> <pb n="7" /> <p> 
шна и верна као извежбано куче али само беше много пипава (спора у послу).</p> <p>Није то лак п 
ад се Јеши навршила 65-та година — а то беше месеца Јануара — он је осетио нешто необично на се 
н је, он је — продужи Даница.</p> <p>То беше у једном лугу који се беше одео густом шумом.</p>  
х осам јетрва — омрзоше на њу за то што беше од свију најлепша, најбистрија и најдосетљивија.{S 
дно им се родило и седми дан умрло, јер беше невремно.{S} Вук имађаше много махна а ни једну вр 
} Небо начичкано са звездама — али опет беше тавна и мрачна ноћ.{S} Иван помого те се намирила  
мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм 
ну једном врло вештом лупежу.{S} Сад му беше настао тренутак да покуша извршење свог плана.{S}  
овој и помилован дође кући.{S} Имање му беше сво испродавато за кривицу.</p> <p>Месојеђе беху д 
ани у чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше једна страшна сметња, јер му отераше коња за порез 
тиме што га је више избегавала.{S} Њему беше за чудо, откуда таква немарност код ње — јер он је 
крилу своје женско младунче.{S} У ватру беше управио поглед — а мисли су му прелиставале далеку 
{S} Запита Стоја смешећи се чиј се смех беше помешао сва великим знацима злобе.</p> <pb n="30"  
/p> <p>За несрећу своју па и још многих беше ванредно леп.{S} Црномањаст, ћосав, здрав, снажан  
 нас опомињаху да је то јесен.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као кристал.{S} Звезде некако р 
 ових безазлених створова.</p> <p>Месец беше у последњој четврти — он тек у зору излази.{S} Неб 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше у очи недеље.{S} Марко био у вароши — па рано дошо 
част моју, његову па и свију нас.{S} Да би ја што купила или платила рад другом вама ни једном  
 ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Ив 
еце нађе код оног малог рањеника, па да би тиме ублажила своју кривицу <pb n="33" /> према јетр 
ених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола  
 који немађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо  
плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да би то прикрио окрете се на другу страну и леже.</p> <p> 
едан слој овчијег згореног ђубрета тада би добро било и сви би људи подједнако имали.{S} Али ка 
 и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још нешто — <pb n="104" /> али ја вам то не  
ије.</p> <p>После више апелата, пресуда би оснажена, и Петроније Чилаш оде да издржава робију н 
иш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац 
} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удо 
еним људима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему опростио живот него њојзи.</p> <p>— А како  
<p>— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море д 
 на то рећи.</p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она  
Даринку, не би ни година дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} 
S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Х 
мила сиромаха у нашем селу. </p> <p>„Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Шта  
несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде 
м као какав велики говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дужности ослободите.{S}  
 прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чу 
је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто но ј 
да је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се за онаким голубом!</p> <p>— Па што је мајка не да 
е као <pb n="125" /> змија ноге.{S} Она би пре погинула — него што би дозволила да они изгину.{ 
и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала сву децу редом  
е вочиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и 
 продужише свој пут.{S} Сутра дан Панта би окован у срезу и након 2 месеца дана осуди се на 5 г 
 нама.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би и ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Одговори Ив 
 вече он дође чисто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} Запита Милорад.</p> <p>„Саопштише вежбу.</p> <p 
их двоица без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан натовари једна кола пуна са наплет 
та код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође чисто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} Зап 
.{S} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу 
} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљу дао толико земље 
сле тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би која друга била планинка због ђеце би се правиле сва 
 мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред волова он писну у трубу и волови се поплашише  
о би учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три  
га ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то што си је 
 је писмена.“</p> <pb n="61" /> <p>„Кад би се некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватр 
 удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио.{S} Једну ћу њиву прода 
мо усијане вериге по голом телу.{S} Тад би посуктали жути дукати као жар“.{S} Одговарају нам он 
ут узео Даринку као што сам и хтео, куд би сад био срећнији и напреднији.{S} Овако Бог зна шта  
} Па да су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетет 
вечера, умало се није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јут 
обија прикољке и увлачи трлиће онде где би му се прасад могла извући и коме штету учинити.{S} Е 
 су чим би живели.{S} Немају нешто чиме би се срећни назвали.{S} Немају нешто што би им умиљава 
дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину — узео би за половину 
p> <p>Да је усуд цео свет претресао, не би нашао и саставио две супротности, као што је састави 
ашчад глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни година дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ал 
} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене  
{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S} Не би он меса уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, 
вчица.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио на оваком дугом дану 
али никаква ме сила нити нужда на њ’ не би могла навести.{S} И као год што је мене будући добро 
ека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</ 
поведила.{S} Сумњајући и сам — да га не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро, животе мој —- 
 — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не би пала сумња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да и 
или ти био потајник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помог’о.</p> <p>„Онда, спреми се сутра.{S} Су 
 ти дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти помого!.</p> <p>„И то у коњанике.</p> <p>„Не 
 овако мислила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њега?{S} Онакав диван младић — као јабука.{ 
— Она треба да погине.{S} Јер Цмиљка не би могла ништа учинити са њом живом.{S} Очи би повадиле 
а смешећи се.</p> <p>— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да ј 
више но што треба гаранције да такав не би био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за рад, — заузд 
ом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“</p>  
о је прилично велика сума.</p> <p>„И не би била, господине учо, да је као што треба.{S} Нас сељ 
не учине зло — па да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим се убиће тебе — несрећниче мој  
т дана — али Иван са својом Даринком не би срећан да доживи тај дан.</p> <p>У недељу пред Спасо 
ли платила рад другом вама ни једном не би било право.{S} Сад од Петровадне Иван неће више ићи  
је деликатан човек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2 год 
 Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да њу не би требало.{S} Примети Милан.</p> <p>— Она је узрок цел 
по планини.{S} Одведоше га у болницу не би ли присуством његовим повратили мајци свест — али он 
им не беше оволики терет на леђима, оне би још ту разговарале о које чему али не могаху, и тако 
д би која друга била планинка због ђеце би се правиле свађе и незгоде.{S} Рече Милорад.</p> <p> 
ши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уб 
, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и једоше, п 
ореног ђубрета тада би добро било и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад није тако, ми се н 
говор — али он није смео бити.{S} Многи би претресали питања о Марковој части и животу, али про 
ас нема на овој земљи живог човека који би могао рећи да је срећан и задовољан.{S} Примети учит 
к крила своје погледе од мушкараца који би у њу бленули.{S} Ивану је она постајала све милија и 
се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук.</p>  
 побили.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вредно било — да поменемо „паре хајдука Мартића“ ваш 
ају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честито 
едом: „Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно прасе. 
у са друге стране — често пута запитали би се:</p> <p>„Откуда ли овом човеку траје, те овако жи 
 <p>„То је лако учинити.{S} Али тиме ми би погазили аманет нашег покојног „Бате“ треба ли се бо 
.{S} Какву чудну браћу она има?!{S} Они би дошли и поклали све само да се она што потужи“.</p>  
ћи дете?</p> <p>— Неда њима Цмиља — они би то учинили.{S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад  
 отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пито шта почини са Цмиљком — шта вам 
ица капетану и Милутин без и једне речи би примљен у потајнике да хвата на далеко чувеног хајду 
огла ништа учинити са њом живом.{S} Очи би повадиле.{S} Овако кад она погине.{S} Цмиљка може ко 
и по авлији да што чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде куда одоше и на коју страну — а да је  
поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="100" /> <p>— Она никак 
ни пито шта почини са Цмиљком — шта вам би буди Бог с нама.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би 
очад.{S} Одговори друга.</p> <p>„Шта им би, кумим кога Богом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница 
развијено.{S} Али немају нешто — су чим би живели.{S} Немају нешто чиме би се срећни назвали.{S 
арама, докторима и траварицама, и неком би од вајде — али Марковој и Стојиној деци не поможе ни 
дуката.</p> <p>Чилаш немаде сведока, он би тих нашао да му сведоче у позајмицу, али су сви воле 
 цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у  
 исказе, и да се тиме није заваравао он би открио многе тајне лоповске и разбојничке чете којим 
ху склониле изудара.{S} У оном гњеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу  
 ништа не ради?</p> <p>За овим сљедовао би одговор — али он није смео бити.{S} Многи би претрес 
дан кувар, који сам за себе кува скувао би за 20 са онолико труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ј 
век.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта 
емам коња. </p> <p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест месеци био би на чи 
и је сву ни продаво већ половину — узео би за половину 50 дуката па квит посла.{S} За ту би сум 
зволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, ал 
едног на отплату.{S} За шест месеци био би на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако се не шалиш?!</p> < 
е у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други толики новац могао наћи до Милорад?{S} Али он  
, како је Цмиљка код ње говорила — како би учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јо 
Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Како би оне поступале да нас нема.{S} Спасоја момка који суш 
 повикаше њих неколико.</p> <p>„Требало би, да сав рад женски што се тиче, и што треба за Стоју 
окупи и остави.{S} У нашој кући хранило би се још оволико чељади од оног што се проспе — сваки  
елом селу.{S} Ама живота ми мога, давно би се они поделили — да није оне чинилице Стојаре.{S} О 
ворише.{S} Такав као што си сад, срећно би живео и друштву од користи био.{S} Али слепа освета  
пржена са ћулбастима меса и сланине, то би требало погријати и појести.{S} Па и стока вам опада 
 /> <p>„Немојте наопако говорити!{S} То би баш право било“!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„Може 
о наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно за девојку.{S} Тек се они зауст 
свим тако“.{S} Рече Гвозден.</p> <p>„То би било право“.{S} Додаде Чедомир.</p> <pb n="23" /> <p 
 те нико му речи није смео ословити што би њега увредило.{S} Једном, на копању кукуруза — почеш 
то ови санови нису тако јасни — као што би били, да је се душа са животом одвоила од тела — дак 
ноге.{S} Она би пре погинула — него што би дозволила да они изгину.{S} Одговори Мића.</p> <p>—  
 се срећни назвали.{S} Немају нешто што би им умиљавало <pb n="113" /> живот.{S} Немају од срда 
уги хајдук.</p> <p>— Па немојте.{S} Јер би већа сумња пала на нас — да смо ми то убиство из осв 
иоце.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет много што шта могао измишљати.{S} За то ју је п 
у згради под заклоном но у авлији — јер би га могао неко са стране видети.{S} Чим уђе у нутра,  
о лагано као да се прикрада нечему; час би застао и стегнутим песницама показивао неке мимике.{ 
с је ишао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као да се прикрада нечему; час би застао  
ошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга 
лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то признајем, али 
овину 50 дуката па квит посла.{S} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S 
и и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 15 година робије.</p> <p>После више апелата,  
 остало да прелистамо и судбину њиховог бившег кућнег старешине Марка и његова сина Ивана.</p>  
очеше продавати парче по парче од наших бивших задругара ми смо куповали.{S} Прво, покојни Жива 
— па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо заједно, радисмо сви за једног — а кад се издел 
омир и Круна имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом до увета.{S} И они су грешници свел 
ћу — па га развиле.{S} И све наше свиње бијаху се искупиле.{S} Па да су га поједе или нагрдиле  
<p>Стоја, док из задруге одјеваше децу, била су јој увек одевена, обувена, чиста и опрана, али  
ојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила оног вајног Живана, и није га сматрал 
.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга њива“ била онаква кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук 
аш понајвише ђеце, па кад би која друга била планинка због ђеце би се правиле свађе и незгоде.{ 
о убедити, јер свака му је реч проткана била најчистијом истином и правдом.{S} И чланови његове 
зети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесе 
е треба рачунати да је то нечија намера била.{S} Оној турио неко пепео у лонац.{S} Зар није бил 
 ствари и намењена.{S} То је та потпора била — која је Марка усрећавала.{S} Али она није тако к 
ом трговцу у чаршији.{S} Главна несрећа била је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страс 
њу.{S} Наполица и <pb n="68" /> надница била им је верна другарица.{S} Стоке нису имали, сем ко 
аше се па се разиђоше.</p> <p>Цмиљка је била добро чељаде — свакоме послу вична и досетљива.{S} 
инар на дукат месечно.</p> <p>Цмиљка је била јако жалостива што јој бог не даде бар једно детен 
чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она је била непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не ми 
с око куће и по целој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебдио непре 
 То је са свим немогуће било.{S} Она је била као на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца“,  
 кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ограде око које опасиваше пешачка стазица.{S} Б 
многи почеше плакати.</p> <p>— То ми је била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својој. — Ј 
ди и уништи.{S} Ова наша имовина, то је била имовина ових пуких сиромаха који нас окружују са с 
и.{S} Што се год до сад догодило, то је била само пред-игра, а сада настаје главна трагедија ко 
 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се Ива 
ртићи повести парницу каква одавно није била.{S} Они већ имају сведока који им се нуде — да обе 
д тренутка — када ова приповетка почиње била су му сва три брата помрла после 60-тих година сво 
а да су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету,  
е прилично велика сума.</p> <p>„И не би била, господине учо, да је као што треба.{S} Нас сељаке 
ер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад се пр 
.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.</p>  
ј тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте 
аш а, а, (пљеска руком по јастуку) тако била га мајка.{S} Немој <pb n="114" /> плакати злато мо 
а Стоја у мал’ није све побила.{S} Кажу била је трештена пијана“.{S} Па... наставила да узвари  
цепане и нечисте преобуке, а деца су му била: као деца цигана — чергаша.</p> <p>На селу, врло с 
вим у другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Д 
роке — како су те погрешке <pb n="8" /> биле неминовне и морале су избити.{S} Кад је ко говорио 
рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по ноћи биле заједно“.{S} Одговори Даница.</p> <p>„А ђе?!</p> < 
 изговорених тумачио т. ј. речи које су биле са свим одстрањене од сваке увреде.</p> <p>Јеша је 
таше на механџији.{S} Председник написа билете и механџија одведе волове и донесе новац те поло 
е.{S} И браћа Цмиљичина у очи тога дана били су на тајном збору са још два наоружана човека.{S} 
 Нас девет пунољетних људи и девет жена били смо у једној кући.{S} По мало се радило, а имало с 
 сведоцима одбранили, где су тог вечера били.</p> <pb n="131" /> <p>У раној јесени погибе један 
озден није никако пио ракију док су год били у задрузи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ше попити од Ивана и тако обојица су се били прилично пићем загрејали.{S} Даринка је спремала р 
 немилосрднији но ви према њима што сте били, јер то сте их ви научили.</p> <p>Поставите се у п 
па за то су сви чланови његове породице били свестрано задовољни у свима погледима и захтевима  
ови санови нису тако јасни — као што би били, да је се душа са животом одвоила од тела — дакле  
е велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и примили само 10 дуката.</p> <p>Да је моја дуг 
 да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече први хајдук.</p> <p>— А она девојчица каз 
 морали су платити.{S} Сребрни стопарци били су сузе свију њих кад мајка паде преко сва три гро 
арко је навео потеру на хајдуке који су били у некаквој кошари те су изгинули – и за то је прим 
м руком купио и платио, од људи који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио кор 
по мало стоке од свију врста.{S} Они су били и дужни приличну суму новаца неком трговцу у чарши 
и идол на свету.{S} У главном, и они су били на прагу пропасти, и да сведу своју имовину на ону 
утин и Роса имађаху 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и сви остали.{S} Најстаријег синчића 
ћу и не понудив њих двоицу за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо  
ед добро бити“.</p> <p>— Ти и твој отац били сте немилостиви, па ни за вас нема милости.</p> <p 
> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и  
го, само се овако више не може.</p> <p>„Били ти био потајник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помо 
дете и једну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти  
доброг домаћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18 
био у време женидбе велики пробирач.{S} Било му се око закачило за неке миразџике.{S} Али отац  
ко оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто из куће  
мо нека то буде њихово као што је некад било.{S} Често су пута они помињали „дугу њиву“ коју је 
би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, п 
ту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се задрктаваше, нека га језа п 
 су двоје ту морали бити.{S} На њима је било одело увек лепо, помодно и чисто.{S} Он је нерадо  
и невољном, ни бесном, ни јадном, па је било свакад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нем 
упише сви, Марко запита.</p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја са 
њега је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљено од куће му највећи пушкомет ода.{S} За то  
њаник и даде му неко писмо.{S} Писмо је било од окр. начелника, који му наређује да предузме ме 
 и влажни, снега не беше — али блато је било огромно по путовима.{S} Сватови пошли цркви на вен 
увече да расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено. <pb n="41" /> Изјутра он пошт 
 пушке, ножеве и сикире — те умало није било окршаја.{S} Кажем <pb n="35" /> ти умало се размим 
ј турио неко пепео у лонац.{S} Зар није било случајева — да прегору угарци и преломив се одскоч 
да се одмори.{S} То је са свим немогуће било.{S} Она је била као на осуди.</p> <p>„Врана не мож 
мешећи се.</p> <p>— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је ч 
платила рад другом вама ни једном не би било право.{S} Сад од Петровадне Иван неће више ићи у ш 
аићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно за девојку.{S} Тек се они заустави 
м тако“.{S} Рече Гвозден.</p> <p>„То би било право“.{S} Додаде Чедомир.</p> <pb n="23" /> <p>Ос 
реном.“</p> <p>— Сирота, па није јој ни било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тражити?</p> < 
те наопако говорити!{S} То би баш право било“!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„Можете како оћете 
} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вредно било — да поменемо „паре хајдука Мартића“ вашег брата?{ 
трана.{S} Па ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њихове.</p> <p>Не може сиромах р 
 овчијег згореног ђубрета тада би добро било и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад није та 
о — али ужинати не хте — пошто је скоро било време и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стевану и Милен 
једно за другим боловали, али је све то било удешено, те се нико није могао сетити.</p> <p>Дари 
 снази Чилашевој.</p> <p>Али како је то било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе.</p> <p>Чи 
Вук.</p> <p>„Он може казати да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за децом  
потпуно срећан са њом.{S} Овај Милорад, био је темељ њихове задруге, он је био као гвоздени обр 
м стоје нове и боље.</p> <p>Овај Петар, био је деликатан човек.{S} А како још то не би био кад  
ио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се т 
ума, но по пропису кривих параграфа.{S} Био је много пута и поротник а скоро највише председник 
 и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао предузимљив.</p 
и — да је се тресао као од грознице — а био је у стању напитом, почне купити камење по путу и п 
а ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би 
ар постиже их нека клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше оволики терет на леђима, оне 
ојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало ослабио. <pb 
>И Иван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{ 
 Даринку као што сам и хтео, куд би сад био срећнији и напреднији.{S} Овако Бог зна шта ће бити 
место њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје т 
ио.{S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи па нас није ни понудио.{S} Сутра 
ним.</p> <p>„Сећам се добро.{S} Бата је био овога часа овде — са мојом ђецом — са моја два анђе 
е — несрећних задругара.</p> <p>Јеша је био средњег раста, косе смеђе, очију зелено-граорастих, 
ао правити неку грађевину.{S} Па кад је био поред куће једног свог сељака, са којим је био у св 
ликаста, здрава и снажна.{S} Милорад је био у време женидбе велики пробирач.{S} Било му се око  
о: да се у кући Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко с 
у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држава 
ху страст за пићем.{S} Ракија, то им је био највећи идол на свету.{S} У главном, и они су били  
ед куће једног свог сељака, са којим је био у свађи, јурне на њега онако из ненада куче и толик 
 измирили „крвну освету“.{S} Но Иван је био некако сувопаран према њој.{S} Није прошло ни 2 мес 
а ћемо после и осталих.</p> <p>Живан је био добар радник, али хрђав господар.{S} Нити је умео д 
рад, био је темељ њихове задруге, он је био као гвоздени обруч оглавник са још 8 дрвених обруче 
у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служио најмање.{S} Од његове предуз 
 за једног и један за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга укућана, звао се заповедник, 
оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми д 
писну танак глас мале трубице.{S} То је био писмоноша, поштар — суруџија.{S} Па је кроз трубу д 
, и оне песме које сте певали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, а 
ишта.</p> <p>Обрен се закле, да он није био тај, за кога сведоче Стојан и Илија.</p> <p>На осно 
их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров и немилостив — али она беше, доброг срца — па 
н дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград 
е но што треба гаранције да такав не би био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за рад, — зауздава 
деликатан човек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2 године 
</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уби м 
 сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом с 
е он гађао пса те према томе он није ни био крив, колико му се придевало.{S} И тако пристадоше  
о!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти си био светац а не човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па  
а на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био човек на спрам једног створења које је ниже од тебе 
 се овако више не може.</p> <p>„Били ти био потајник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помог’о.</p> 
p>Е мој жалосни Иване, до скора ниси ти био тако разуман и њежан на спрам истине и правде.{S} Д 
д, срећно би живео и друштву од користи био.{S} Али слепа освета на то не гледа, њу ништа не за 
стане њена старија.</p> <p>У њиној кући био је такав ред — да кад кућни старешина устане — уста 
ти једног на отплату.{S} За шест месеци био би на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако се не шалиш?!</ 
 разговор:</p> <p>„У нашој је кући увек био обичај да се с’ пролећа, управо кад настаје кад, од 
 се заповедник, а у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служио најмање.{S 
ко ја управљам овом кућом.{S} Какав сам био, то је тешко сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви 
ву Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је план био спремљен — али не испаде онако како људи желе већ к 
tion" /> <p>Беше у очи недеље.{S} Марко био у вароши — па рано дошо.{S} Сео у кућу на троножну  
/p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то био несрећник“?{S} Запита Стоја смешећи се чиј се смех  
а анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што се разговараше овде на путу.{S} Саслушах све ре 
е постеље и учио их.</p> <p>Његов говор био је тих, одмерен, правилан.{S} Његово благо лице уве 
 нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и 
ног, веђа густих и црних, очију црних и бистрих као кристал.{S} Једном речи речено све дражи ко 
ад то постигну — они ће тада према вама бити немилосрднији но ви према њима што сте били, јер т 
ти...</p> <p>— Под морање ништа не може бити.{S} Опет Иван.</p> <p>— А нарочито удаја и женидба 
 немој ти да се плашиш.{S} Он ћете може бити загрлити па и пољубити; па ће ти турити руку у нед 
.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може бити нећемо се више видети.{S} Гледај богати добро немо 
Предложи Милан.</p> <p>„Тако ће најбоље бити“.{S} Одговори Милорад. „Наксутра ћеш ти овде изаћи 
посао.</p> <p>„То не може.{S} То не сме бити!{S} Повикаше неколико женских међу којима беше прв 
азао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} Ти Марко <pb n="80" /> власт.{S} Ти Петр 
о обилато.{S} У јесен се говораше да ће бити вежбање војника.</p> <p>Обвезници се зваху судници 
и и напреднији.{S} Овако Бог зна шта ће бити.{S} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера 
 не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде Стоја.</p> <p>„Ти пога 
пође за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у згради под заклоном но у авлији — јер би га мога 
рапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} Повика отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам 
шу... „Господине!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} Кад првог човека у селу упропастисмо — шт 
а тако захтевају.{S} И то не сме друкше бити.</p> <p>Интереси живота и будућности захтевају да  
S} Тако <pb n="22" /> ћемо ми сви мушки бити слободни и радити о земљи.</p> <p>„Па тако је добр 
воте мој —- како си слатка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван као каквим дрвеним устима,  
есеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} На њима је било одело увек лепо, помодно и чис 
ом и нека ти опрости.</p> <p>— То ће ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо з 
 сљедовао би одговор — али он није смео бити.{S} Многи би претресали питања о Марковој части и  
Ено они ти сви веле „Неће му пред добро бити“.</p> <p>— Ти и твој отац били сте немилостиви, па 
могу ништа окусити.</p> <p>— Како ће то бити? кад ниси после фруштука ништ јео.</p> <p>— Па нис 
вде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако  
<p>„Онда, спреми се сутра.{S} Сутра ћеш бити примљен за потајника.</p> <p>„Ако то буде, добићеш 
оног свеца, оне речи: „Ако се изделите, биће те пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду 
тос рекао је: „Што год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио своју дужн 
слим да уредимо овако:{S} Стоја и Круна биће <hi>планинке</hi> (редуше) њих ће двије готовити ј 
вити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и  
о.{S} Ко му пресече коло кад га он води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год противио, з 
оброчинство._</p> <p>„Ако све изделите, бићете пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, 
а у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика искушењ 
а у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, и отрпићете велика искушењ 
ровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најлепше стојеће рухо и далеко одавде  
ти.{S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то се поједе; лепа пића, то се 
се дуго чупараше и почупаше по неколико бичева косе — обадве шарене у крви, дотрчаше и кућани и 
„Али ти знаш, да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти имаш понајвише ђеце, па к 
какавци само врви са својим песмама.{S} Благо њима И ако су тек јуче оживели после неумитне и х 
 моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему ће купити а 
III разр. ос. школе.</p> <p>— Казаћу ти благо ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не 
а шта ти велиш?{S} Одговори она са свим благо, трудећи се да му болове не погорша.</p> <p>„Отид 
ио је тих, одмерен, правилан.{S} Његово благо лице увек насмејано, а поткићено као сребрним зрн 
ко.{S} Многе домаћине поубијаше и силно благо отеше.{S} Вук Перовић побего је с робије и удружи 
ца дана осуди се на 5 година робије.{S} Благодарећи исказу сведока његових, који се више нису б 
амно потуку и посатиру.{S} За ово треба благодарити светој природи која са њима тако мудро упра 
лости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо вам благодарни, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт много 
>Свет је од постанка свог вазда налазио благодети у задругарству, и што се год више приближавао 
рам тога.{S} Његово срце не жуди за тим благом као што жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је доб 
 за свестрано образовање омладине, и за благостање и удобан живот свију и свакога.{S} И сам је  
својим отровним зубима подгриза срећу и благостање роду људском.</p> <milestone unit="subSectio 
<p>Задругарство је основ и темељ сваком благостању, а сиромаштина и инокоштина мајке су које ра 
ватру те се кува ручак.</p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, 
венчање — па нису могли путом од силног блата, већ ено их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их 
вар па целу ноћ гурају голим раменима у блатаве точкове и онако разјарени шибају вочиће, батина 
лазе кроз стрмене, <pb n="9" /> тесне и блатне сокаке, док многи други натоварили на своје буџа 
ина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним сокацима, чији пролаз сеоска кучад саопштаваху  
роменљиви и влажни, снега не беше — али блато је било огромно по путовима.{S} Сватови пошли црк 
своје погледе од мушкараца који би у њу бленули.{S} Ивану је она постајала све милија и дражија 
ветар дува и отежава рад.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Марко.{S} Еј побратиме.{S} Потрче помози х 
а мету једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђете 
ху казани који пеку ракију.{S} Даље или ближе куће види се велика ватра код житног коша, ту сто 
> вољом наносио је огромне штете својим ближњим у погледу моралног живота.{S} Многе је девојке  
ћњаку, одакле носаху воду многе куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду правио мајстори су 
 возе сено, кукуруз, шљиве и т. д.{S} У близини скоро сваке куће виде се веселе по 3—6 ватри у  
у.{S} Он дозва сестрицу Милеву — која у близини напасаше „краве, и опомену је да не задрема — т 
 n="33" /> према јетрови која беше ту у близини, стаде немилице грувати обоје песницама и шамар 
це хоће.{S} Ја сам изабрао девојку овде близу, рече Иван смешећи се.</p> <p>— Коју то!?{S} Пови 
риближаваху њему на сусрет.{S} Кад дође близу до на сто метара, док из те двоколице писну танак 
Даница и која не дође за овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} Овце 
едало је као пусто.{S} Они се привукоше близу <pb n="63" /> куће у једну кошару и управише свој 
у ногу пред ногу.{S} Суруџија приђе већ близу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред 
вачица свог и туђег тела.{S} Постала је блудница, <pb n="58" /> тај гадни црв — који са својим  
дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти помого!.</p> <p>„И то у коњанике.</p> <p>„Немам  
је не знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} Повика Стоја.</p> <pb n="1 
а живи — да се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе људско.{S} И ов 
сваком вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти све поцркале.{S} Забољело ме нешто под ложичи 
ретераног рада брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год 
јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви то 
те њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је синовац сиротан.{S} 
.{S} Сестра му је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца сроством везао.{S} Позваше  
 сваког живог створа срећним, и њему је Бог одузео све што га подржава да живи — да се радује и 
 јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком по рамену — тражила сам те синоћ  
ве је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљу дао толико земље ко 
 ти био потајник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помог’о.</p> <p>„Онда, спреми се сутра.{S} Сутра 
шта почини са Цмиљком — шта вам би буди Бог с нама.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би и ја се 
о да не смем.{S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прокло, да м 
 ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старост мучи и секира.</p 
p>Цмиљка је била јако жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S} Неодољива жудња тера  
вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора беше зарудила,  
огати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Послушај оца —  
повика први.</p> <pb n="130" /> <p>— Он Бог и душа не...{S} Хтеде да каже Даринка.</p> <p>– Пст 
сад био срећнији и напреднији.{S} Овако Бог зна шта ће бити.{S} Обадве су ми родиле синове.{S}  
епоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила оног вајног Живана, 
 очима.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S} Он 
све.{S} Па зар постиже их нека клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше оволики терет на 
>„Шта им би, кумим кога Богом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница више неће имати ђеце!“.</p> <p 
ај пукет савила рука удовичка.</p> <p>— Бога ти — зар она мене баш воли? отпоче Иван после дуже 
ми је сад лакше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, 
а ружна кућу кући — опет отац.</p> <p>— Бога ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и 
ту.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем чекати оног зграновника 
ј — све нешто шапће, крсти се и призива Бога у помоћ; помиње име свог мужа покојног Милана.{S}  
 рећи.</p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела  
Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„ 
 је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S} Чус 
 не зове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S 
 и ти са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан 
о, али усљед нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки посо добр 
 Она је луда.{S} Као да нам није сестра Бога јој њеног...{S} Ми то кријемо од ње као <pb n="125 
где може.</p> <p>„Немам тако ми истиног Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p 
свог живота — те да што пре однесе пред Бога правде своју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год  
S} Преклињем те.{S} Моли се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ 
ли да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији у целој 
аког часа...{S} Послушај оца — па у име Бога нећеш се кајати.{S} Повика мајка чисто молећи.</p> 
ој несрећи.{S} Опет Мића.</p> <p>— Море бога ти прођи се.{S} Продужаваше Милан.</p> <p>— Ама ти 
те никако губити из вида.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више делом но речима.</p> <p 
и викач и два одборника.</p> <p>Назваше Бога, и сви се редом здравише.</p> <p>За овим кмет отпо 
 Чилаш оде да издржава робију на правди Бога.</p> <pb n="97" /> <p>Кад Марко дође у вече кући з 
новата ствар.{S} На једном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе  
ри ми крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи  
кумим вас Богом!{S} Немојте наопако ако Бога знате!{S} Зар сте накастили (решили се) да раскући 
!“.</p> <p>„Кажу да неће“.</p> <p>„Немо Бога ти да се чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она је б 
вика Мића.</p> <p>— Немој таки да будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не 
а шиљала, већ га Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Си 
 пажљиво слушао њихов разговор.</p> <p>„Бога ти, зар помрјеше она вајна ђеца Даници?{S} Запита  
се дан води кавга и свађа због путова и богаза, због штета и потрица.{S} Грување стоке камењем  
е изједна, у место да увеличавате своје богаство за децу своју.{S} Ти, са твојим братом остани  
ало и шаптало: „Никакав рад — а оволико богаство.{S} То се краде.{S} Нису чиста посла“.</p> <p> 
 им.</p> <p>„Ја, ја.{S} Наша је планина богата са тим знаковима.{S} У њој има неких манастира,  
S} Милева и Милунка обе су се удомиле у богате куће.</p> <p>Милоша је узела мајка Даринчина, да 
ене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чин 
ом купио и платио, од људи који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећ 
е бити нећемо се више видети.{S} Гледај богати добро немој да буде „какве штете“.{S} Ово је гов 
ћни људи унесрећила; часних осрамотила, богатих осиромашила; добрих позлила и праведних огрешил 
еца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато искићеном оделу, са пушком у рукама држећи је на 
чали, како су Перовићи постали од онако богатог стања пуки сиромаси.{S} Али тиме нисмо још све  
 — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва 
 умало ручица не отпаде и не оста дјете богљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој кући но под чергом 
и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадна у послу великом.</l> <l>Не през 
ри Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти  
ре душе с поносом стају у ред светаца и Бого-угодника.{S} А зле, стидећи се свог живота и своји 
ри друга.</p> <p>„Шта им би, кумим кога Богом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница више неће имат 
еде, ај комшија!{S} Оди помози кумим те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И так 
 немам.</p> <p>„Немој те људи кумим вас Богом сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме глобите п 
слушаху.</p> <p>„Немојте тако кумим вас Богом!{S} Немојте наопако ако Бога знате!{S} Зар сте на 
ти сву чељад по кући.</p> <p>„Кумим вас Богом убите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А децу, ж 
>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти Мартићи назову д 
злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења док  
злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, и отрпићете велика искушења и мучења док  
а ни празника,</l> <l>Не помињућ’ имена Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој  
.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до  
а ти ниси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад се први пут састану момак и девојка 
би на леву сису, па узвикну „опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покој 
ромени.{S} Сад ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и празник.{S} Е 
у Исусу Христу.{S} Тамо је после службе Божије остао цео свет у весељу, у игри и песми, у шали  
ких, па мисли да ће тако избећи и казне Божије.</p> <pb n="18" /> <p>— Какве су душе бато — зап 
{S} Тога вечера, умало се није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> 
.{S} Иван је све ово чинио без страха и бојазни — заклоњен за тврду бусију — за леђа свог оца — 
аваљерски говорио о смрти, — без нимало бојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био.{S} Сада ј 
ају што су то учинили а и <pb n="96" /> бојали су се од Петронија као од гује, те му се исповед 
казу сведока његових, који се више нису бојали Марка.</p> <p>Марко је многима починио силну неп 
манет нашег покојног „Бате“ треба ли се бојати клетве његове.</p> <p>Ове речи Милорадове ућутка 
њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако сложише се да их поде 
трепе од лопова, и људи лопови, који се боје од свакога.{S} Ови лопови — док једу крадену слани 
у и туку.</p> <p>Људи то забашуравају и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима о 
ог пса, који скочи, па и сам испали 7—8 бојевих метака.{S} За овим у зору, узме једну велику кл 
> <p>„Тиме сам натеро сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <mil 
ћ време ти је.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да не умрем скоро.{S} Мајка ти је стара не мож 
да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим се убиће тебе — несрећниче мој — који си тек на с 
а.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу болест.</p> <p>— Ко ти то ка 
овор и сви покрети личили су на покрете болесна човека, док се никако не жаљаше да га што боли. 
p> <p>Он је знао да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у незнан бацала.{S} Он зажели — д 
дођоше ли“ толико му се по један степен болест погоршавала.</p> <p>Званичник летимично извиде и 
ва је као врча.{S} А Даринка има падаћу болест...{S} Немо да буде друкше, већ иди па се спреми  
S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу болест.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до сад нисам ч 
ве смрт.</p> <p>Једне јесени флуенција (болест) појави се рано у народу и поче немилице сатират 
д великог умора.{S} Човек уморан, као и болестан.{S} Они су продавали парче по парче, па су се  
свог механизма, која ће и најмања олуја болести заљуљати, оборити — и отиснути у бездно море шт 
века, док се никако не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годишњицу с 
 Јетрове, из почетка жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доц 
а уздах за уздахом отискује се из њених болних груди као стене низ какву огромну стрменост.</p> 
е где лута по планини.{S} Одведоше га у болницу не би ли присуством његовим повратили мајци све 
“ Прошапта Милорад.</p> <p>Не!{S} Већ у болницу —</p> <p>„Шта ће тамо?</p> <p>„Полудела је“.{S} 
/p> <p>Милорад сву ноћ кукаше од тешких болова који га мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до  
још више су се љубили и једно за другим боловали, али је све то било удешено, те се нико није м 
— а и мајка му умре после шесто-дневног боловања.{S} Он оста сам са својом женом Смиљком и са д 
ризнање твоје највећа ми је утјеха, али болове срца ништа не лечи — за то те питам што тако учи 
ори она са свим благо, трудећи се да му болове не погорша.</p> <p>„Отиди код Марка, њему само к 
у.</p> <p>Милорад је се надао, да ће му болови уминути до сванућа, па да рани у чаршију и тражи 
ст Иванову.</p> <p>Цмиљка је са великим болом издржала оволику неправду и смерно отишла код сво 
им?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то признајем, али она ми неће никад имати 
ше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи па нас н 
окоши, 20 ћурки, 12 гуски, 15 патка.{S} Боље је штедити него радити.{S} Овде, ако има, лепа јел 
 и отпоче.</p> <p>„Па и поделите се.{S} Боље вам је „сиротовати него срамотовати“.{S} У овој се 
си, али и као такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помрете од глади, но да се захраните хле 
им признајем да су срећнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не преза 
нови са собом у вечан живот, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог овоме, и в 
ади.{S} Оне су се надметале шта ће која боље <pb n="72" /> и више привредити, и ишло им је све  
нио.{S} Човек кад се млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p>  
 земљи не могу више живети.{S} Зар није боље <pb n="57" /> гледати ђецу своју како се играју по 
згубљеном и пропалом надом стоје нове и боље.</p> <p>Овај Петар, био је деликатан човек.{S} А к 
и рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S} Клетва покојног Бате постигла нас је...{S} Шта 
са Христа што си се звао хришћанин, или боље лагао си сам себе.{S} Ти ниси ником праштао — као  
и порода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како да  
 пласје, и тек што преврнуше да се мало боље просуши и укупише један плас, грмљавина већ подмук 
И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз. 
надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је свуда први.{S} На саборе сву 
ву и нераду, хрђави су — али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на земљи који не  
ни.“ — На последње речи а с погледом на борбу Иванову и њему полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви чов 
и ево, запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана, распојаса, гологлава, неу 
 ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој 
 време и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје стопице како шарају по њему, лом 
ди, на рачун бриге, на рачун голотиње и босотиње, па је заразио своје живце алхохолом, који пат 
о добити по неку штету, као:{S} Покидан бостан, изломљени калеми, почупана паприка у јастуку, и 
скидана црева — та врежна од кромпира и бостана.{S} Ја сам из наднице то све купио и посијо — п 
мира је подигла, школовала и дала га на браварски занат, а код суда са доказима прогласила га з 
 очима гледа — како дете упија усницама брадавице њених сиса.{S} По неко меће у недра и протура 
г, суд у пуној својој пресуди и поништи брак у корист Иванову.</p> <p>Цмиљка је са великим боло 
конзисторију.{S} Нек нам потпише развод брака.{S} Цмиљка је добра, она ће се опет удати за друг 
ради на томе — како да се изврши развод брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и пла 
е нуде — да обелодане неправедан развод брака њихове сестре.{S} Они су свуда одговарали тихо и  
 несноснији и самовољнији.{S} Постао је браколомник и прави курвар.{S} Не ради ништа, Дуван пуш 
А за њу већ шта му драго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не би пала сумња на вас.{S} Ми ћем 
х љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S} Отимах 
овори.{S} Он палац леве ноге завуче под браник, за тим стеже срце и гурну прстом у обарачу.{S}  
вац стајао пред судом — њега је Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред с 
дође.{S} Зар није усљед претераног рада брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> < 
или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му и јесте  
су Христу.</p> <p>Мића Мартић, најмлађи брат Цмиљчин, ваљда је заборавио — да му сестра није та 
 и њу да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин.</p> <p>— И њу и њу.{S} Него шта!?{S} Опет М 
споменути — да му је се само најстарији брат Милош два пут женио.{S} А њих тројица само по једн 
Робија опет рађа хајдуке.{S} Чим је наш брат Вук побего у хајдуке — он је тога часа казао остал 
своје породичне задруге, у којој беше 4 брата, од којих сваки имађаше умерен број мушке и женск 
у у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем чекати оног  
дини син.</p> <p>Милорад оста без свога брата.{S} На имању великом, и са великим бројем разне с 
} Ади сад како су му прирасла два млађа брата — који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја стреп 
а поменемо „паре хајдука Мартића“ вашег брата?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— Па немојте.{S}  
од власти са смрћу хајдука Вука њиховог брата.{S} Убити брата свога за срећу јавне <pb n="77" / 
наш ти, да смо ми издали власти њиховог брата као хајдука — те је погинуо у нашем пољу и за то  
 ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заб 
ни <pb n="76" /> свог рођеног и јединог брата, па се спреми и оде сам на вежбање.</p> <mileston 
 две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби све што га је подражавало на живот.{S} Ње 
ва приповетка почиње била су му сва три брата помрла после 60-тих година своје старости, па и с 
ћу хајдука Вука њиховог брата.{S} Убити брата свога за срећу јавне <pb n="77" /> безбедности и  
је заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо ко брата рођенога — немој ме за то питати.</p> <p>— Дужнос 
} Он сиромах то не зна, већ се тужи: „Е брате настаде рђаво време.{S} Некад је родјевало добро, 
исам ја слепа.{S} Није то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год зат 
<p>„хоћу, ако се не шалиш?!</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео у в 
 и не чекаше да спане роса — већ почеше брати, и скоро набраше једна кола док стигоше и берачи. 
у плач молећи свог девера.</p> <p>„Ћути брато!{S} Нека га, нека га, нека иде.{S} Ови су људи до 
м и са великим натезањем.</p> <p>„Чујем брато!{S} Одговори она.</p> <p>„Шта ћемо сад љута гујо? 
и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Добро брато, ја одо’ одма.{S} Рече Ружица и спреми се па оде  
сестра те се и она са њим као са својим братом пољуби у образ.{S} И збиља нису погрешили.{S} Се 
огаство за децу своју.{S} Ти, са твојим братом остани заједно.{S} Ја и Ружица чини ми се нећемо 
 отпоче плакати. „Још ни годишњицу није брату издао.{S} Њега убили на мртво име — одвели му дет 
тен, дадоше старешинство свом најмлађем брату Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чис 
о и главу разбије ту сам своју или свом брату — суседу.</p> <p>Некад је врвио чопор свиња по во 
 се спремаше за годишњицу свом покојном брату Милану.</p> <p>Једног празничког лепог дана, тек  
зи су.{S} И сво имање оних шест њихових братучеда они су купили и платили.{S} Плаћајући им више 
 и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и издадоше му за подушје.</ 
 <pb n="82" /> и стоку и имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада грозно свете.{S} 
ј хајдук кажњен је смртном казном.{S} А браћа Мартићи осуђени на вечну робију.{S} Млађи је поку 
нико јој није веровао па ни рођена њена браћа нити снахе.</p> <p>Не прође ни пуна три месеца од 
го огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду најкривљи 
асовдан објетине су на све стране.{S} И браћа Цмиљичина у очи тога дана били су на тајном збору 
у комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико изненађење целога света  
не коне, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и издадоше му за по 
лику неправду и смерно отишла код своје браће да оплакује своју горку судбину и да камен по кам 
 Што постаде најнесрећнији од све своје браће“.</p> <p>Ускочи друга, па трећа обали једну врљик 
от синова покојног чича Јеше а задружне браће Милорада и Милана.{S} Они се нису делили, па им с 
е чудим се ником, већ овој нашој назови браћи Милораду и Милану.{S} До скора они човечно поступ 
хајдуке — он је тога часа казао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} Ти Марко <pb  
 корети жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско 
ом не смеју — дохватити.{S} Какву чудну браћу она има?!{S} Они би дошли и поклали све само да с 
по воћњаку као овце за опалим шљивама и браху разно воће које беше сазрело.</p> <pb n="78" /> < 
тврти, пети и седми узели бучук (мерац) брашна, бучук пасуља, два пшенице, три кукуруза и т. д. 
све стране провирише кроз <pb n="64" /> брвна и видеше да се ко не приближава.{S} Не спазише ни 
е потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвнета самим челом и беше обливено сво у крви.{S} Док  
да Милица лупи својом главом о оно исто брвно и на оном истом месту — само с том разликом — што 
ове, плугове, ралице, раонике, разбоје, брда, ступе, лопаре, наћваре, кукаче, тигање, бакраче,  
пог дана, тек што сунце зађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи поветарац дахну и осве 
дем.{S} Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне брже па одоше“.{S} Ређаше Даница плачући и држећи се ле 
да имаднем што више новаца — са њима ћу брже и лакше ту ствар свршити.</p> <p>Не прође ни три п 
јака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са сваким, <pb n="40" /> ал 
.{S} Немамо кад.“ Рече кмет и одоше сви брзим корацима.</p> <p>Учитељ посматраше овај призор, п 
га неке чудновате мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као да се п 
це.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприметно погледа преко свију и виде: да сви од 
окивају и муче душу.“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим корацима пође кући.{S} Дође у собу. 
 као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко куће по којој се беху усмуцале две три квочк 
де Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати коња, на коме јахаше вођ 
чергаша.</p> <p>На селу, врло се хрђава брига води о чувању и неговању мале деце; али то не шко 
ти опрости.</p> <p>— То ће ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи 
ро“!{S} Повика Миладин. „Сад можемо без бриге овде тражити до мрака“.</p> <p>У првом сандуку на 
 како овце чине штету па ни мукает“ (ни бриге).</p> <p>„Исто тако, као и ти ономад што седиш кр 
.{S} Он је пио на рачун глади, на рачун бриге, на рачун голотиње и босотиње, па је заразио свој 
ој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се привређује, к 
неш за то?{S} Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Како би оне поступале да нас нема.{S} Спасоја  
лепоту.{S} Даница је сада водила велику бригу о тој ствари, којој она беше највећи узрок.{S} Он 
вече долази муж са рада свог или туђег, брижан, зловољан и уморан. <pb n="10" /> Она не сме да  
о дете почнемо испочетка његовог живота брижљиво чувати и неговати по упутствима науке о здрављ 
S} Продера се онај млађи.</p> <p>Ружица бризну у плач молећи свог девера.</p> <p>„Ћути брато!{S 
љу у колевци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која 
а својим задругарима да се свак за себе брине; да вуче свак на своју страну.{S} Сад <pb n="26"  
 нисмо ни струка обрали.</p> <p>„Што се бринеш за то?{S} Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Как 
ле — док порасте и само о себе почне се бринути; од тог детета можемо имати у свему здравог и и 
 /> за појас, а десном усекњиваше нос и брисаше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кре 
Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто и бристро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје њего 
 онако омрзо живот“.{S} Говораше Ружица бришући сузе.</p> <pb n="42" /> <p>„Замислите какав је  
 Једини ратар не уступа сунцу, већ ради бришући са лица крупне капље зноја.{S} Ради за то што м 
а, косе смеђе, очију зелено-граорастих, бркова густих а кратких; зуба ситних и честих; врата кр 
ве.{S} Једном речју — задовољити толики број чељади са различитим укусима и апетитима, а нарочи 
елу, два сталежа, најрадије држе повећи број паса.{S} А то су: људи имућни, који стрепе од лопо 
е воћњаке и винограде; окалемио огроман број разноврсног воћа, оградио сво своје имање прошћем  
 4 брата, од којих сваки имађаше умерен број мушке и женске деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, да 
олико смо имали у задрузи.{S} Јер слуге броје данове, и надничари сатове.{S} Они раде без воље, 
рата.{S} На имању великом, и са великим бројем разне стоке са 7 нејаке деце и две немоћне жене. 
 али хрђав господар.{S} Нити је умео да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њ 
 поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми в 
а.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} Упаде 
онце, кашике, сврдлове, сикире, мотике, будакове, ашове, плугове, ралице, раонике, разбоје, брд 
еши и заварава га разним досеткама — да буде мирно и да се покорава вољи њиховој — све нешто ша 
нема никаква разлога, никаква основа да буде поштен и моралан човек, тај се може купати у пороц 
и живог створа на земљи који не жели да буде најбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас,  
видети.{S} Гледај богати добро немој да буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а очи му се склап 
Даринка има падаћу болест...{S} Немо да буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не 
их људи.{S} Оружје ваше против њих нека буде љубав и доброчинство._</p> <p>„Ако све изделите, б 
змите пример мудрих и вредних пчела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико исто  
} Па ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њихове.</p> <p>Не може сиромах радити ка 
оро умрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде вечити пример у вашем животу.{S} Понашајте се као  
им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају — оне од тешког умора место ручка  
аћајући им више но други — само нека то буде њихово као што је некад било.{S} Често су пута они 
ти примљен за потајника.</p> <p>„Ако то буде, добићеш од мене добру напојницу.{S} И одиста сутр 
 кад ми помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био чове 
 луд — право велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам пос 
 ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удесила.</p> <p>— Али окрећи јој памет нека 
 <p>Ја сам учинио своју дужност, ако ти будем отворио очи разума, да са њима видиш како ничу „Л 
а синко мајчин ја ти нећу опростити ако будем жива?{S} Плакаше Даница и заврташе рукаве своје к 
 <p>„А кад?</p> <p>„Петнаестог треба да будемо у месту.</p> <p>„Авај људи!{S} Што ћемо се сада  
чини, све сам вам казао што треба па да будете срећни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и ра 
 исто и у кошници остане.{S} Немојте да будете простодушнији од пчела и мрава.</p> <p>„Чувајте  
{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{S}  
ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим 
 послужи, те да свуда и на сваком месту будеш сталан и присебан и тако избегнеш оне незгоде, ко 
резањем:</p> <pb n="93" /> <p>„Марко, — буди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за т 
пито шта почини са Цмиљком — шта вам би буди Бог с нама.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би и  
м и украденим. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Је 
ом свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У 
могла навести.{S} И као год што је мене будући доброг учинити злим — тако је тешко и још теже з 
а да прикупљујете земљу, да осигуравате будућност својој деци.{S} Ђеца се једнако рађају и прир 
о зараде у штедњу и тиме су осигуравали будућност своју.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ично трпљење — чемеран живот.{S} Нада у будућност више куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах д 
е друкше бити.</p> <p>Интереси живота и будућности захтевају да се узме оно што срце хоће.{S} Ј 
>„Ђе су паре, старога чича Јеше.{S} Оне буђаве дукате донеси нам, или ћемо ти поклати сву чељад 
ерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница се откану више мо 
S} Крв појури на све стране као страшна бујица са огромне врлети — а лупање срца могло се чути  
ну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при каквом пљуску или топљењу снега услед чега бе 
 самој кошуљи која се таласаше на њеном бујном телу и бељаше као снег, отпоче љутито и набусито 
овеков — а шта је тек остало за младост бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе осећаје  
и разбацати њихове делове по дворишту и буњишту — који ће се за извесно време повлачити па и по 
за дан које каква јела.{S} Док се усече буранија, или кромпири, док се обари купус или зеље — т 
едрим небом сва <pb n="53" /> трула.{S} Буре му стоји под стрехом и на њ капље вода труне и про 
ре, ограде и т д.{S} Док купише качице, буриће, чаброве, ћупове, чутуре, вреће, торбе, лонце, к 
 који је обема рукама притиште на своје бурне груди.{S} Даринка му поче враћати пољубце и прети 
ез страха и бојазни — заклоњен за тврду бусију — за леђа свог оца — од кога су сви дрхтали.</p> 
и зденуто а не ограђено, те га чупера и буче које чија стока.{S} Зденута пшеница у стог или крс 
ети и седми узели бучук (мерац) брашна, бучук пасуља, два пшенице, три кукуруза и т. д.{S} Па к 
 чување.{S} Четврти, пети и седми узели бучук (мерац) брашна, бучук пасуља, два пшенице, три ку 
за онако добре волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која од мршавости и изнурености заплећу н 
ше не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сада један издржава, толико о 
ке, док многи други натоварили на своје буџаљиће незнатан товар па целу ноћ гурају голим рамени 
 за штету неће залећи још оволико твоји бушина да имаш!?</p> <p>Она занеми од јада, угуши се од 
мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу кукају 
живети а часно и поштено умрети.</p> <p>В. Јањић.</p> </body> <back> <div type="notes"> <note x 
ђавола на врата да сваки дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изабро.</p> <p> 
г чистог карактера и јасноће душе свуда важан, призван и прибран.{S} Јеша је од изласка свог из 
 измена у кући Перевића постала је врло важна полазна тачка која води растројству задруге, која 
што му је неки хајдук поклонио.{S} Неке важне мисли обузеле су га.{S} Пред њим је стајала чутур 
 на одело, обућу и чистоту.{S} Ове врло важне намирнице које су у <pb n="36" /> тесној вези са  
не, има ћемо ми да разговарамо о некоме важном послу“.{S} И тако се растадоше.</p> <milestone u 
губити.</p> <p>Свет је од постанка свог вазда налазио благодети у задругарству, и што се год ви 
ницу која је до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој башти коју чувају мала и неја 
ичарима.{S} Сад се и они поцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни почешати се.{S} Хран 
у.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радницима.{S} Никад с 
уће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су свиње нагрдиле дјете, опет не тре 
рисала.{S} Да пошљем побратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и 
 је нећу узети.{S} За тим устаде, оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је био опремљен — јер је 
ан узе зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више стојећи но се 
 је неприметно дошао и сео на праг свог вајата и слушао своју Цмиљку како тепа ономе чега они н 
знали Обрена Мандића — кад је изашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшире у рукама, како  
жећи чакшире у рукама, како је одмах из вајата изљегла Цмиљка са расплетеном и разбарушеном кос 
пце.{S} Он устаде — те заклопи врата на вајату и понова се врати у кревет...</p> <milestone uni 
 докторима и траварицама, и неком би од вајде — али Марковој и Стојиној деци не поможе ништа.{S 
своју, кад оне ту нису?</p> <p>„Није ти вајде то говорити ништа лудом народу.{S} Ми се морамо с 
колико је мого.{S} Често пута, он је се вајкао код Данице, како су они лакомислено упропастили  
овор.</p> <p>„Бога ти, зар помрјеше она вајна ђеца Даници?{S} Запита једна.</p> <p>„Ада ја!{S}  
ог не милује.{S} Била је закрочила оног вајног Живана, и није га сматрала ни за луду дувана.</p 
и је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и о 
де у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло вод 
 више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају 
крњити.{S} Једном речи ишло је све како ваља.</p> <p>Од тренутка — када ова приповетка почиње б 
ане издатке кућевне, али се рађаше како ваља.{S} Сваке године по једна четвртина његова пређубр 
м — па да одевам нас седморо онако како ваља“.</p> <p>— „Сасвим тако“.{S} Рече Гвозден.</p> <p> 
так.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли језици говоре, 
има земље то је заузето, управо оно што ваља.{S} И они раде, то не треба губити из вида; раде и 
 заклопац — док не изиђе све што је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?!{S}  
ван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} Повика Стоја.</p> <pb n="108" /> <p>— Девој 
би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ повикаше њи 
икакви а хране ни мало, па откуда ће то ваљати и одговарати својим циљевима.{S} И шта мислите,  
 <p>Мића Мартић, најмлађи брат Цмиљчин, ваљда је заборавио — да му сестра није тамо код Ивана,  
е умела да цени неваљалство Иваново.{S} Ваљда утицајем своје тетке Данице — она је овако мислил 
са робије — мало вештије хара и краде — ваљда се тамо научио.{S} Фебруарски данови увек су пром 
p>— Еле, шта би и ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Одговори Иван тужним гласом гледајући  
е дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, хоћу!{S} Али морамо се често саст 
е половину празне земље што рачунате да вам је воћњак на који порезу плаћате.</p> <p>Виноград б 
о су саставни делови машине.{S} Нећу да вам ређам машине индустриске, кад и ви имате машине рат 
Section" /> <p>Ето драги читаоче.{S} Ја вам, ма и површно описао овај жалосни и грозни случај,  
на руке, па после радите што оћете — ја вам нећу осветлити.</p> <p>Ћу де.{S} Ете некога право к 
стало још нешто — <pb n="104" /> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не 
ци у ладној тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l> < 
тетим и украденим. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> < 
у скоро умрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде вечити пример у вашем животу.{S} Понашајте се  
а оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p>  
бало погријати и појести.{S} Па и стока вам опада сваки дан — мој отац продаје јагње од месеца  
ун сразмеран води која окреће коло, она вам мора лежати.{S} Наместите целокупан разбој и доведи 
 те ни пито шта почини са Цмиљком — шта вам би буди Бог с нама.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шт 
ајам.{S} Немојте никоме казивати за шта вам треба, јер може полиција дознати — па ће за њима у  
 руке.</p> <pb n="95" /> <p>„Чините шта вам драго, ја вас нећу проказати, и помагаћу вам, само  
поче.</p> <p>„Па и поделите се.{S} Боље вам је „сиротовати него срамотовати“.{S} У овој се кући 
ли и као такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помрете од глади, но да се захраните хлебом о 
јте ми више од 100 дуката.{S} Толико ће вам се донети где речете.</p> <p>„Ни паре од 200.{S} Ре 
оји вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора беше заруди 
ати већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.</p> <p>„Сад ти тражимо 100 дуката, а 
имо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — док вам не опашемо усијане вериге по  
о не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не мете прстен на руке, па после радите што оће 
<p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — док вам не опашемо усијане вериге по голом телу.{S} Тад би  
поче Јеша.</p> <p>Мени се чини, све сам вам казао што треба па да будете срећни.{S} Ја ћу скоро 
е цео плуг и запрегните волове, али ако вам једна чивијица фали — морате сви дангубити.</p> <p> 
а милости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо вам благодарни, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт м 
{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје  
посла, како се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа,  
муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге ваше...{S} Сви ови б 
раго, ја вас нећу проказати, и помагаћу вам, само моје не дирајте“.{S} Тако је он говорио крадљ 
ости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S} Зар ниј 
а — кад то постигну — они ће тада према вама бити немилосрднији но ви према њима што сте били,  
ећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама свима на равне делове, јер више <pb n="16" /> вред 
дном, па је било свакад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нема места чуђењу.{S} Незнање р 
би ја што купила или платила рад другом вама ни једном не би било право.{S} Сад од Петровадне И 
 сви, Марко запита.</p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их  
 сви други знати када мене нестане међу вама.</p> <pb n="12" /> <p>Ова кућа није никад затворил 
по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> <p>Вама пролази време узалудно Ви сад кад можете, кад сте  
.{S} Оно не може ништа сметати пошто је ванбрачно.{S} Њега ће узети женски род — и квит посла.{ 
лукава и препредена.</p> <p>Даница беше ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу вична.{S} Н 
p>За несрећу своју па и још многих беше ванредно леп.{S} Црномањаст, ћосав, здрав, снажан и пот 
као у неком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радн 
ру па задовољно седи и пуши.{S} Даринка вари млеко и узгред припрема вечеру, док на један мах о 
 није тако корисна колико у себе садржи варки и обмана, опасности и неприлика.</p> <p>Једини он 
па оде код Марка, а одатле обоје у окр. варош.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код судни 
ај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему ће купити аљинице ко што варошчад носе, па  
јсци, беше наредник жандармерије у окр. вароши.{S} Једном га спази где стоји на пијацу међу гом 
 Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали назоби их и из 
/> <p>Беше у очи недеље.{S} Марко био у вароши — па рано дошо.{S} Сео у кућу на троножну столиц 
рукавице и т. д. а поред тога радила је варошкама разне послове, и зарађивала лепих пара.{S} За 
 у варош, њему ће купити аљинице ко што варошчад носе, па гаћице, па чипчице, па капицу од вуни 
зов те се кад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се навикли,</l> <l>У гробници у лад 
вој отац били сте немилостиви, па ни за вас нема милости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо вам благ 
љи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на 
 n="95" /> <p>„Чините шта вам драго, ја вас нећу проказати, и помагаћу вам, само моје не дирајт 
имена Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </ 
ранећи.</p> <p>— Да не би пала сумња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па 
 поломљено цвеће,</l> <l>Озов те се кад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се навикл 
н:</p> <pb n="106" /> <p>— Шта учинисте вас двоје за толико?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало ко 
ао какав велики говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дужности ослободите.{S} Шес 
>„Ја немам.</p> <p>„Немој те људи кумим вас Богом сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме глоби 
 га слушаху.</p> <p>„Немојте тако кумим вас Богом!{S} Немојте наопако ако Бога знате!{S} Зар ст 
оклати сву чељад по кући.</p> <p>„Кумим вас Богом убите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А дец 
олетних мушких глава још толико, колико вас је данас.{S} Узмите пример мудрих и вредних пчела к 
ача и једног одборника, и рече:</p> <p>„Вас двојица идите у поље, те потерајте сва 4 вола и коњ 
ек кад се млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти  
а јадна на живој је муци — месила леб — ватра велика — па се само успушило по кући.{S} Одговори 
.{S} Даље или ближе куће види се велика ватра код житног коша, ту стоји као пласт велика гомила 
рата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђаше Перуника и предијаше кудељу.</p 
у 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, један лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 јарма воло 
p>Једног дана рано с пролећа, запуши се ватра, по качарама, коморама и зградама око куће Перови 
о.{S} Па зар да се у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како имају сестру врло лепу девојчиц 
.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оче проклет да си.{S} Земља ти 
просу се.</p> <p>Док скиде оно млека са ватре што је остало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо с 
о забашуравају и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, о 
апослетку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре и спушти велику котарицу грожђа крај себе — па је 
тави га да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво грање гледајући пажљиво у бакрач,  
ху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу своје женско младунче.{S} У ват 
Куку мене.{S} Остаде ми дјете само крај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти ухватио стоку у мо 
одскочи угљевља у лонац који се ту крај ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за инат кошуљицу у 
то тако, као и ти ономад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док  
у те оптужи Марка за покушај убиства са ватреним оружјем.</p> <p>Сутра дан, Марко долази са лек 
 скоро сваке куће виде се веселе по 3—6 ватри у једном реду — то беху пушнице — где сушаху сеља 
на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам за себе кува скувао би  
та умесити леб један за све и на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} Један кувар, ко 
оро — осморо, и млеко јој сво искипи по ватри, онда неко јој нешта реко, а она дочепа мотку па  
су могли више заједно, и поделили се са ватром, али не и са имањем.{S} Покушавали су неколико п 
ири сир — пере и чисти — и узгред тарка ватру те се кува ручак.</p> <p>Иван пун блаженства и ми 
и положи воловима, дотле Спасоје наложи ватру и пристави лонац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чек 
ше на крилу своје женско младунче.{S} У ватру беше управио поглед — а мисли су му прелиставале  
 што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ватру — повика први Даринци.</p> <p>— Не требају вериге 
о до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“</p> <p>„Оно ист 
ла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају 
 сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало ручица не отпаде и не оста дјете бо 
е да се мало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца нису могла дохватити.{S} Додаде К 
т дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На против то се у нашој кући  
о пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{ 
вој опет обалио неко за инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пасти.{S} Оној гурн 
} Онај старији скиде вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отпоче млађи.</p> <p>„ 
те рада, како немате посла, како се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зноја. 
м благодарни, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт много да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвим 
ада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге ваше 
“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово изреч 
е нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У народу је такав обичај, да а 
а дана за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је година по 3—4 динара.{S} Т 
ребискаше сваку ствар и направише читав вашар у згради, али нигде и ништа.</p> <p>„Шта ћемо сад 
о њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту мо 
на неколико места.{S} Једном на сеоском вашару Марко потплати неке пијанице и своје љубавнике д 
био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири године он се про 
ца се једнако рађају и прирастају.{S} А ваше имање није тако велико.{S} Нама треба још земље“.{ 
песме које сте певали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака 
а ћу вам давати добре награде за услуге ваше...{S} Сви ови бедни људи одрекоше се мотике и плуг 
те се од злих и хрђавих људи.{S} Оружје ваше против њих нека буде љубав и доброчинство._</p> <p 
ло — да поменемо „паре хајдука Мартића“ вашег брата?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— Па немојт 
озвољених срестава да постану господари вашег добра — кад то постигну — они ће тада према вама  
вот и рад нека вам буде вечити пример у вашем животу.{S} Понашајте се као што сам се ја понашао 
што је најгоре и најгадније напунили се вашки као шипа.</p> <p>Кад Марко виђе ову ругобу на сво 
цепана, распојаса, гологлава, неумивена,вашљива и т. д.{S} При том кад се узме <pb n="37" /> у  
ећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се  
ну недеља, скоро при концу маја.{S} Дан ведар и чист као огледало.{S} Од рана јутра почеше крст 
о са једним обручом стоји у воћњаку под ведрим небом сва <pb n="53" /> трула.{S} Буре му стоји  
.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ведрице, (крављаче) бакраче, кружиће, карлице, кутлаче, 
ући.{S} Вечераше и разиђоше се.{S} Небо ведро као стакло, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше  
 лица жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа густих и црних, очију црних и бистрих као кристал. 
зубима.{S} Нос крив на једну страну.{S} Веђа једна спуштена а друга дигнута до по чела.{S} Ноге 
ну или нижу цену.{S} Други опет, иду на вежбања војна сами или са стоком, па траже трошка и кад 
единог брата, па се спреми и оде сам на вежбање.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мартић  
лато.{S} У јесен се говораше да ће бити вежбање војника.</p> <p>Обвезници се зваху судници на с 
“.{S} Запита Милорад.</p> <p>„Саопштише вежбу.</p> <p>„Колико?</p> <p>„Месец дана у месту.</p>  
 отпаса појас и даде једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи заповеди слуга 
људског Исус Христос рекао је: „Што год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја сам  
ња, не могоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера се други показујући прстом на Да 
иоци долазе на њиву — једни жању, други вежу — трећи товаре на кола, вуку и дену — све лагано — 
де једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи заповеди слугама и Савци — да ид 
Даринку.</p> <p>Она приђе и поче али не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ватру  
у око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} Званичник изађе на поље и з 
у — само остадоше још 4 Милорадова вола везана који од јуче нису окусили, ни сена ни воде, и ко 
екао је: „Што год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио своју дужност,  
је Бог тако хтео и њихова срца сроством везао.{S} Позваше га у кућу и одмах метуше јастук где ћ 
ах уђе Даринка у кућу и донесе најлепше везене чарапе — те му их тури преко крила и пољуби га у 
амирнице које су у <pb n="36" /> тесној вези са здрављем и животом човека, радиле су све јетрви 
људи у великом су пријатељству и тесној вези са бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а 
едном и другом.</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци долазе на њиву — једни жању, други вежу — трећи 
стану сви, а зими кад жене шију, плету, везу, преду, гребенају и т. д. <pb n="21" /> Устане ста 
е, газда Иване — повика један.</p> <p>— Везуј се! — повикаше други.</p> <p>— Шта оћете.{S} Пови 
стаде спуштајући дете на земљу.</p> <p>„Везуј се, викну онај први.</p> <pb n="84" /> <p>Милорад 
гинути.</p> <p>Али проклето себичњаштво везује људма очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у 
вила је све гледаоце.{S} Ено они ти сви веле „Неће му пред добро бити“.</p> <p>— Ти и твој отац 
говарају нам они.{S} Кад нам тако у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу к 
бриса своје крваве руке о његове кошуље велећи му: „На овај грех ти си ме навео, прими крв ове  
ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ћ 
ивот него њојзи.</p> <p>— А како о томе вели Цмиља?{S} Запита један хајдук.</p> <p>— Она је луд 
јући им онај стих из светога писма који вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платити јав 
 је мало ослабио. <pb n="17" /> Мало он вели, али то старом и за гроб спремном човеку много је. 
milestone unit="subSection" /> <p>Право вели народна пословица „Каква клада, такав ивер“ или „о 
p> <p>„Врана не може на два коца“, тако вели народна пословица.{S} За Стоју је имало више колац 
ресудили, она све лепо са мном — и само вели „ништа ми није жалије — но што ћеш ти мислити баш  
ла да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништа.</p> <p>Обрен  
вата их у кола — дотле Милан спреми 3—4 велика кукурузна леба, лонац, ћасе, кашике, соли, сира  
 великог и зализаног чела жарила су два велика ока која беху управљена <pb n="28" /> на покрет  
а на живој је муци — месила леб — ватра велика — па се само успушило по кући.{S} Одговори Даниц 
 крвљу пренеразише се од чуда и настаде велика ларма и граја, псовка и претња и то не толико зб 
 задужише све своје имање.{S} Пореза је велика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb n= 
је велика сума.{S} Петнест и сто, то је велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и примили 
та готова новца“.{S} Шапташе он. „То је велика сума.{S} Петнест и сто, то је велика разлика.{S} 
 ракију.{S} Даље или ближе куће види се велика ватра код житног коша, ту стоји као пласт велика 
руги пут“.{S} Дали ко више.{S} Скупи се велика гомилица лицитаната, дође и механџија — један ци 
ићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и 
ићете мрски и Богу и људма, и отрпићете велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и 
твори врата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђаше Перуника и предијаше куд 
да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опет ни стопе једне нема земље, а да се  
 динара годишње.</p> <p>„То је прилично велика сума.</p> <p>„И не би била, господине учо, да је 
тра код житног коша, ту стоји као пласт велика гомила не окомишана кукуруза.{S} Око ње се врзма 
икама јавним и чистим као сунце.</p> <p>Велика позорја ћутећки науче више људе од најпризнатији 
жна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су сви пристати: да се ж 
азбарушену косу левом руком а десном за велики нож, који му стајаше за чарапом десне ноге.{S} Н 
и отпоче врло одмереним тоном као какав велики говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од 
ажна.{S} Милорад је био у време женидбе велики пробирач.{S} Било му се око закачило за неке мир 
собу.{S} Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ са чивилука и мету уста његова 
икад, данас је настало оно доба које је велики поборник светски Исус Христос заповедио „Гледај  
и слободним вољама, <pb n="25" /> то је велики и крупан посао; и од свега тога украсти времена  
{S} Пропаст.{S} Смак света“.{S} И порез велики, рад још већи, род никакав.{S} Да се прода.{S} Т 
ти се и не живети.{S} У прилог овоме, и велики ђеније рода људског Исус Христос рекао је: „Што  
И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши.{S} Они хоће да се надмећу један над д 
ао ми је покојни Бата, да су самоубилци велики грешници.{S} Ал тај исти Бата са моје двоје неви 
смешећи се чиј се смех беше помешао сва великим знацима злобе.</p> <pb n="30" /> <p>„Казаћу ти  
овуче, а Марка и Ружице још нема.{S} Са великим нестрплењем изгледа се на њих.{S} Дође и мрак.< 
к у корист Иванову.</p> <p>Цмиљка је са великим болом издржала оволику неправду и смерно отишла 
p> <p>И тако се радило.{S} Радило се са великим натезањем и незадовољством.</p> <milestone unit 
 полећеше му сузе...{S} За овим рече са великим напрезањем:</p> <pb n="93" /> <p>„Марко, — буди 
 свога брата.{S} На имању великом, и са великим бројем разне стоке са 7 нејаке деце и две немоћ 
“ Отпоче Милорад изнемоглим гласом и са великим натезањем.</p> <p>„Чујем брато!{S} Одговори она 
нала и Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико изненађење целога света пронесе се глас да је и  
 Од његове предузимљивости стидело се и велико и мало.{S} Од његова карактера све је дрхтало.{S 
{S} Скупи се цело село и плакаше мало и велико.{S} Милорад сахрани <pb n="76" /> свог рођеног и 
постеље.{S} Све мушко и женско, мало им велико стајало је крај њега.</p> <p>„Драга децо —- отпо 
и прирастају.{S} А ваше имање није тако велико.{S} Нама треба још земље“.{S} Савка ово изређа к 
јиле се у једно.{S} То предсказује неко велико зло.</p> <p>Рано с пролећа полиција уђе у траг х 
е дан Ускрснућа Христовог.{S} Пролеће у велико, још само глогови не беху цветали ни листали, а  
а виђаше испод губера.{S} Испод његовог великог и зализаног чела жарила су два велика ока која  
већем гњеву, а сем тога раздражен усљед великог пића ободе свог вранчића те дође до Марка, одма 
 онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Човек уморан, као и болестан.{S} Они  
ш 8 дрвених обручева на каквој огромној великој каци.</p> <p>Једног вечера он леже у кревет са  
.{S} Према томе, детету је живот у врло великој опасности.</p> <p>Сутон се повуче, а Марка и Ру 
ако се животарило две три године, али у великој свађи, кавзи и незадовољству.</p> <p>Једног про 
 неколико пута пољубише за тим се он са великом осудлошћу отрже и оде комишиоцима — а они одоше 
 што више имања приграбимо, и кад смо с великом муком и трудбом то постигли — сад ће да нам гла 
не, преухитрене, у наглости, у журби, у великом послу и т. д.{S} Они сви раде полако, али сталн 
ама које податкивају људски живот.{S} У великом раду, у непрекидној журби, човек измени и оно о 
ло.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад у великом послу нисам могла ни кошуље да му оперем како т 
ен пијанству и т. д.{S} Инокосни људи у великом су пријатељству и тесној вези са бедом и невољо 
задрузи богме,</l> <l>Јој јадна у послу великом.</l> <l>Не презнајући свеца ни празника,</l> <l 
лорад оста без свога брата.{S} На имању великом, и са великим бројем разне стоке са 7 нејаке де 
ојачку лепоту.{S} Даница је сада водила велику бригу о тој ствари, којој она беше највећи узрок 
 <p>Дође дан — и она роди мушко дете на велику радост Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Ив 
за усијане вериге и подиже, па онда узе велику кукачу са прочевља и око Милорада опаса вериге.{ 
, па одједаред тога се одрећи и учинити велику и наглу промену — опасно је за здравље и живот с 
н.</p> <p>Иван седе крај ватре и спушти велику котарицу грожђа крај себе — па једаше са својим  
х метака.{S} За овим у зору, узме једну велику кладу па гурне у врата свог подрума и иста извал 
која се даду превити на све стране, већ велим за самог себе.{S} Грех је најслађа тварка на земљ 
>НАМЕЊЕНО ЗАДРУГАРСТВУ</p> <p>од</p> <p>ВЕЛИСЛАВА ЈАЊИЋА</p> <p>економа</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Ш 
мет да се убијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уздахну — она н 
давде не могу устати.</p> <p>„Па шта ти велиш?{S} Одговори она са свим благо, трудећи се да му  
“.{S} Опет Живан.</p> <p>„Јес!{S} Право велиш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчи 
и л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није  
не да?{S} Она није мала.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море  
а је пресуда постала извршна, а Иван се венча <pb n="118" /> са Даринком Сретеновом.{S} Живе ле 
 по путовима.{S} Сватови пошли цркви на венчање — па нису могли путом од силног блата, већ ено  
ви код Маркове куће и доведоше девојку, венчаше се па се разиђоше.</p> <p>Цмиљка је била добро  
дужнике.{S} Кад се набере повелика сума вересије — онда дужник у место новца даје лакат са најв 
 па и самог злата.{S} Па колико пропало вересије?{S} И кад се сумира — кућа с дана на дан све п 
аку, за незнатну цену, па најчешће и на вересију.{S} Кућни лопови сву као и кријумчари монополи 
ком.{S} Ономад турим ђетињу кошуљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат обали у ватру те и 
кукачу са прочевља и око Милорада опаса вериге.{S} Врело гвожђе падало је на тело голо које је  
веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ватру — повика први Даринци.</p> <p>— Не треба 
е главом платити.{S} Онај старији скиде вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отп 
 гвоздену кукачицу те закучи за усијане вериге и подиже, па онда узе велику кукачу са прочевља  
е верујемо — док вам не опашемо усијане вериге по голом телу.{S} Тад би посуктали жути дукати к 
си.</p> <p>“Ми смо сви повезани у једне вериге, па кад један падне он повуче и остале за собом. 
 Рече млађи — и даде знак ономе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми више од 100 дуката.{S} Толик 
овика први Даринци.</p> <p>— Не требају вериге, него паре, или живот — рече други.</p> <p>У тај 
лица и <pb n="68" /> надница била им је верна другарица.{S} Стоке нису имали, сем кокоши.{S} Че 
воје јетрве Круне, која беше послушна и верна као извежбано куче али само беше много пипава (сп 
игледну пропаст, и ти чести примери, ти верни другови сваког самца уче без прекида, и ако своји 
де и назоре.{S} Довде смо мислим изнели верну слику из које се види како страдају самци и иноко 
казивала невиност своју — нико јој није веровао па ни рођена њена браћа нити снахе.</p> <p>Не п 
</p> <p>Мало по мало, крадљивци стекоше веру у њему, и увек су му се исповедали: шта су и где п 
?</p> <pb n="100" /> <p>— Она никако не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вел 
да ће ти смрт олакшати грех...</p> <p>— Верујем да неће, али шта ћу сад!?</p> <p>— Треба да се  
 је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћ 
 Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у кући, па  
Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом старини чича Јеши, у оне речи, к 
е него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — док вам не опашемо усијане вериге по голом т 
ећи дан — иде се пријатељима, пева се и весела и напија се чаша у славу узор мученику Исусу Хри 
.{S} У близини скоро сваке куће виде се веселе по 3—6 ватри у једном реду — то беху пушнице — г 
.{S} Они живе задовољно и само певају и веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути дух 
то га подржава да живи — да се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе 
ше и једоше, пише и разговараше се мало веселије но пређе — али и о другим стварима.</p> <p>Тек 
дина управљао кућом.{S} Пропратио многа весеља и жалости, крстио и сахранио, оженио и удао.{S}  
ху ћутке, без здоговора, без смеха, без весеља и шале.{S} Тако прође неколико дана.</p> <milest 
а.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} На њи 
Један иде на позиве власти, тај исти на весеље, на жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Једа 
ла — па цели месојеђа све саме свадбе и весеље.{S} Шурак Чилашов доводи девојку — и он му војво 
ко се и осване.{S} Ова узајамност — ово весеље и песма усхићава живот човеков — а шта је тек ос 
је после службе Божије остао цео свет у весељу, у игри и песми, у шали и смеху пијући и разгова 
е шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сва 
и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од радости и милине.</p> <p>Сутра  
дан плас, грмљавина већ подмукло тутњи, ветар дува и отежава рад.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Ма 
тако се изређају сви као зубци на точку ветрењаче.</p> <p>Нестало три овце, двоје свиња, ћурака 
у.{S} Тек се они зауставише, а Иван као ветром ношен — ухвати Даринку за руку.</p> <p>Даницу ст 
естре.{S} Оне се не ређају шта ће која, већ раде што стигну и што је на реду да се уради.{S} Он 
 нешта, и ако му она није ништа шиљала, већ га Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро  
ено огњиште и ако је на то право имала, већ је се преудала за једног доброг домаћина са којим к 
 мајка.</p> <p>— Она није из овог села, већ из Г...</p> <p>— Па чија је?{S} Повикаше радознало  
вао савесну поделу рада међу члановима, већ се обично из околине гунђало и шаптало: „Никакав ра 
да једно друго носимо на својим леђима, већ ја сама морам одевати себе, мужа и петоро деце, а к 
авом да удари.{S} Он сиромах то не зна, већ се тужи: „Е брате настаде рђаво време.{S} Некад је  
 — па нису могли путом од силног блата, већ ено их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко  
 по образу.</p> <p>Стево не рече ништа, већ оде са овим зликовцима, и изгубише се у густу помрч 
„То ти не мож’ наћи код приватних лица, већ иди код начелника па нека ти да државни новац те от 
вине или сламе.{S} Нема свињама свињца, већ му се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{ 
 тихо и мирно, како они ништа не траже, већ им је најглавнија утеха та, што је част њихове сест 
ва, која се даду превити на све стране, већ велим за самог себе.{S} Грех је најслађа тварка на  
еграђивано, и то више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сада један 
адаћу болест...{S} Немо да буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ј 
 Тај обрт, тај „левокруг“ не чине људи, већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је настало време 
а за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одго 
пови.{S} Али није им давао што их жали, већ што стрепи од њих, да му не учине какво зло.</p> <p 
и.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S} Отимаху се че 
рече.</p> <p>— Не само ви моји укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене није увредио — и 
их снага — они нису могли више стојати, већ седоше.{S} Даница се и нехотице сакри за један жбун 
ије запуштио имаће своје усљед лењости, већ усљед немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом да удари. 
ак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ овој нашој назови браћи Милораду и Милану.{S} До ск 
.</p> <p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кројио планове — како ће једног вечера исшибати  
ком.{S} Рад производи не само у човеку, већ и у свима животињама које раде саме за себе љубав — 
равку.{S} Једини ратар не уступа сунцу, већ ради бришући са лица крупне капље зноја.{S} Ради за 
ова.</p> <p>„Ја се не жалим што узимаш, већ се жалиш што си одљуд.{S} Што волиш да се свађа и < 
У апс!“ Прошапта Милорад.</p> <p>Не!{S} Већ у болницу —</p> <p>„Шта ће тамо?</p> <p>„Полудела ј 
На мртво!?</p> <pb n="90" /> <p>„Не.{S} Већ га свога испребијали и испекли, тражећи да да новац 
p>„Је ли издала тапију?</p> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дуплом ценом своје-ручно написату и потпис 
х руку.{S} Не!{S} Ни једно ни друго.{S} Већ продавачица свог и туђег тела.{S} Постала је блудни 
едно место, да ти испросимо девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да н 
ег синчића дали су...{S} Не у школу.{S} Већ у службу — те чува овце и свиње код једног имућније 
з њу.{S} Па и не чекаше да спане роса — већ почеше брати, и скоро набраше једна кола док стигош 
 па да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим се убиће тебе — несрећниче мој — који си тек  
ако Гвозден није тог вечера имо пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздв 
ра’.</p> <p>— Али то се не зове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p 
х, после познанства са Даринком.{S} Има већ 3 год. како она од то <pb n="115" /> доба још девуј 
љиво гледа пред-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се 
совка и претња и то не толико због жена већ само због деце, јер родитеље ништа не може разјарит 
просуши и укупише један плас, грмљавина већ подмукло тутњи, ветар дува и отежава рад.{S} Пљусак 
 никад — па нека узме сама, не само она већ свака.</p> <p>„Да узмем сама.{S} Па ти да се жалиш  
/p> <p>Милорад на ово не одговори ништа већ дуго размишљаше и у томе заспа.</p> <milestone unit 
такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, онда новорођеним дају имена груба као:{ 
е као поплава, као пожар.</p> <p>Даница већ стиже и, изагна овце које починише за непуних 5 мин 
 њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или  
ндају ногу пред ногу.{S} Суруџија приђе већ близу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би п 
 ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20  
као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико места обелоданио и сам Обрен, који је з 
ен — али не испаде онако како људи желе већ како судбина донесе.</p> <p>Марко окарактериса и се 
тог или крстине, па не овршена на време већ чекати кишовиту и магловиту јесен — док све миши по 
ти све жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће, нема живота, нема  
окопкале да је Даринка трудна — и то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су 
 n="37" /> у обзир младост не само деце већ свију животиња, која се ни мало не обзире на време  
стоке, они и не заграђују своје башчице већ ту на раскршћу, између путова и т. д. посејали неко 
пољуби га у руку.{S} Мића ништа не рече већ извади двоје по пола динара и мете на софру.{S} Док 
вјет у ливади.“</p> <p>Сељачке намигуше већ су прокопкале да је Даринка трудна — и то се већ ни 
н пуши и опија се — свађа се и туче — и већ пише облегације са интересом динар на дукат месечно 
на има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном одреди се претрес.</p> <pb n="67" /> < 
алиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} Упаде јој у реч Роса жен 
е откану више моде и посећивања игранки већ је само гледала децу своје двије очи.{S} Живан је с 
у сузе.{S} Сад се сећам њених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је до 
 парницу каква одавно није била.{S} Они већ имају сведока који им се нуде — да обелодане неправ 
S} А децу, жене и слуге, немојте дирати већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.< 
ића по други пут — немој ме више мучити већ ето ти пушка па ме уби.</p> <pb n="122" /> <p>— Мис 
ан. <pb n="10" /> Она не сме да прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и  
унала да ће се пограбити не само удовци већ и првоженци — да је испросу — али се преварила.{S}  
оше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога живота.{S} Узеше свећу од механџије 
о је даде?</p> <p>„Није је он ни прод’о већ Перуника.</p> <p>„И то за петнајест дуката.</p> <p> 
 л’ посло новац?</p> <p>„Он није посл’о већ тражи.</p> <p>„Кад до сад није нашо, одоцнио је.</p 
моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину — узео би за половину 50 дуката па квит по 
а како су се састали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка му се улегла 
 доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем 
еце.{S} Ружица, никако не седа на земљу већ само хода, час по кући, час око куће и по целој авл 
а живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не 
 хајдук.</p> <p>— Па немојте.{S} Јер би већа сумња пала на нас — да смо ми то убиство из освете 
ужују се са другим друштвима и стварају веће друштво.{S} Па и државе се удружују једна са друго 
ић оштар са обе стране и поче са недара већи кошуљу свуд наоколо, па доњи део свали као кожу са 
Смак света“.{S} И порез велики, рад још већи, род никакав.{S} Да се прода.{S} То је најбољи лек 
} Пореза је велика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} У г 
ављали.</p> <p>Водити коресподенцију са већином њих и радити ма какав рад, не може се никако пр 
цу на Марка.</p> <p>Петроније омрзе још већма Марка.</p> <p>Једном га потреви у пољу на путу.{S 
сположење своје савести нови са собом у вечан живот, то је овда боље и не рађати се и не живети 
ока, нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде своју поклану децу пренерази  
 без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан натовари једна кола пуна са наплетима и реч 
 Из собе није никуд излазио.{S} А свако вече скупљао је све своје пунолетне задругаре око своје 
и дан побећи у хајдуке ја стрепим свако вече и страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па 
ај ми шта хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ј 
 помоћи.{S} Кад ти Мартићи назову добро вече, и кад ти пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не  
ад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољни, њима се саопштав 
те ко жаром посуто, све село чује.{S} У вече долази муж са рада свог или туђег, брижан, зловоља 
ка са оно радника пожње шашину.{S} Па у вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} 
.</p> <pb n="97" /> <p>Кад Марко дође у вече кући запита га Стоја, његова жена:</p> <p>„Што се  
једно више и нема сво испребијала; те у вече људи дочепали пушке, ножеве и сикире — те умало ни 
д пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође чисто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} Запита М 
комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад видеше улицу попрскану к 
 своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дознадоше за учињену штету,  
рочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога вечера, умало се није дошло до боја где би дошле на ред 
 па му је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечера Гвозден се враћао са мобе на којој је своме сусе 
<p>Сретен Цветић, отац Даринкин, једног вечера и он приредио комишање — и код њега је дошо сила 
 већ је кројио планове — како ће једног вечера исшибати све жене у њиховој кући.{S} А кад се ве 
нема живота, нема ничега.</p> <p>Једног вечера он дође раније кући — па стаде ослушкивати око к 
ој огромној великој каци.</p> <p>Једног вечера он леже у кревет са својом добром женом Савком,  
страну и леже.</p> <p>Од овог значајног вечера, не прође много и Јеша испусти своју племениту д 
 незадовољству.</p> <p>Једног пролећног вечера.{S} Марко позва све чланове своје породице и поч 
и нечовечност.</p> <p>Једног празничног вечера, вечераше сви, а Даница не хте.{S} Нешто је љута 
 сведока сведоче — како су Гвоздена тог вечера тревили да је прошао некуд по мраку са пушком.</ 
 око 12 да докажу како Гвозден није тог вечера имо пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек  
у се са сведоцима одбранили, где су тог вечера били.</p> <pb n="131" /> <p>У раној јесени погиб 
 се све окомиша — онда се славно пије и вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те тако 
народ за ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечерас н 
с са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} Те  
чност.</p> <p>Једног празничног вечера, вечераше сви, а Даница не хте.{S} Нешто је љута.{S} По  
Тако копаше до мрака.{S} Одоше кући.{S} Вечераше и разиђоше се.{S} Небо ведро као стакло, месеч 
} За тим осуше пуцати из пушака, певаше вечераше и пише док и освануше.{S} У јутру одоше код по 
окомиша.{S} За тим одоше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божанск 
треба спремити кашика и виљушака — па и вечере <pb n="103" /> за комишиоце.{S} Али она неће сам 
љка — и да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече први хајдук.</p> <p>— А она девојч 
ти не хте — пошто је скоро било време и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стевану и Миленку ђацима Мил 
 Даница не хте.{S} Нешто је љута.{S} По вечери одоше сви на спавање.{S} Живан узе зубљу луча па 
ађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи поветарац дахну и освежи свако живо створење, к 
ен беше топла и тиха.{S} Јутрења роса и вечерњи поветарац једва нас опомињаху да је то јесен.{S 
S} Даринка вари млеко и узгред припрема вечеру, док на један мах отворише се обоја врата и у ку 
е.{S} Ја помогох мало сестри приставити вечеру.{S} Она јадна на живој је муци — месила леб — ва 
армонија разних тица и попића у мајском вечеру.{S} Две чутуре једнако иду од руке до руке — у ј 
мрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде вечити пример у вашем животу.{S} Понашајте се као што с 
д ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина живота.{S} Добра 
а само добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, док не умре природном смрћу.{S} Људи, који 
м животињама преткане.{S} Оне ту остану вечито и лутају по помрчини.{S} За њих нема милости ник 
{S} Моја је младост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много  
асветлити и показати им спасења.{S} Пут вечног живота.{S} Теби ће се још данас смркнути, али ће 
ечи, које говораше о бесмртности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сумња 
 има два начина живота.{S} Добра душа у вечности ужива са својим најодабранијим заслугама и врл 
м казном.{S} А браћа Мартићи осуђени на вечну робију.{S} Млађи је покушао да побегне, али га чу 
дник између парничара, судија, сведока, вештака, заступника и адвоката.{S} Отуда је он пунио св 
има.{S} А како је дошо са робије — мало вештије хара и краде — ваљда се тамо научио.{S} Фебруар 
у.</p> <p>Посреством својег лукавства и вештине, посреством много жена, девојака и људи трудио  
 од потере — а други се жив предаде.{S} Вештином полицајаца он признаде све па и то дело да је  
 се стави у службу код њих, и ко својом вештином и финоћом уме да им се допадне, тај добива врл 
пштио свом комшији Миладину једном врло вештом лупежу.{S} Сад му беше настао тренутак да покуша 
ам његове куће, па чим се сутон повуче, ви пређите и извршите дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А  
 своје вољно урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда изделити, и постати пуки сиромаси, али 
е људи кумим вас Богом сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме глобите па то ти је!{S} За име Б 
нима и чулима.{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи распојаси спавати под кровом ове 
 такав треба да има пристојно одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад у великом послу нисам мо 
а, у противном никад и никако.</p> <p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и јад, али зато морат 
ло мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви треба да се разиђете по обетинама па и Цмиљка —  
 <p>— То ми је била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својој. — Ја ту немам никакве заслуг 
ишта шта се ради.{S} Мене се чини да се ви задужујете изједна, у место да увеличавате своје бог 
, то је тешко сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви други знати када мене нестане међу вама.</ 
ерина од 9 година.</p> <p>„Кога тражите ви!?{S} Викну Илија.</p> <p>„Ми докони“.{S} Промуца Вук 
о је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми да 
ршује но онај који заповеда.{S} Сви сте ви скупа чинили да ме удостојавате са задовољством цело 
 <p>— А она девојчица казаће — како сте ви непознати и како сте их мучили тражећи новац — па по 
уштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на све стране,  
аспојаси спавати под кровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најлепше стојеће 
у промиче киша помешана са снегом.{S} И ви осећате још ону пријатност и задовољство, памтите он 
 да вам ређам машине индустриске, кад и ви имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и пл 
 гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омр 
огу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду најкривљи.{S} Да сам први пут узео Да 
у шуму — а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена створења.{S} Како без страха, без устез 
а знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — док вам не  
нову и њему полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, п 
S} Па смешећи се рече.</p> <p>— Не само ви моји укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене 
е тада према вама бити немилосрднији но ви према њима што сте били, јер то сте их ви научили.</ 
еда.</p> <p>Вама пролази време узалудно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрави треба да прик 
апита.</p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су  
е жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} Упаде јој у реч Роса  
м очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђео.</p> <p 
Ну ми живи остајемо вам благодарни, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт много да оживи.</p> < 
 према њима што сте били, јер то сте их ви научили.</p> <p>Поставите се у положај сиромаха, обу 
е, и ваш ће смрт много да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма 
.{S} Рече млађи осечно, за тим додаде: „Ви сви изласте из собе“.{S} Они изађоше.</p> <p>„Слушај 
оје беше сазрело.</p> <pb n="78" /> <p>„Ви сте ишли мало са децом у шетњу — учо?!{S} Отпоче Мил 
појавом не умеђаху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја  
паде у кућу пи викну кроз плач.</p> <p>„Ви гледате својим очима, како овце чине штету па ни мук 
 некад могла; издала ме снага па и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се крупне сузе низ скор 
а.{S} И они раде, то не треба губити из вида; раде имање наше надницом или наполицом — али ника 
а делио.{S} То немојте никако губити из вида.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више дел 
<p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба покупити.{S} Они 
ком на рамену, и чисто га пожали кад га виде, онако јадна, испијена, удављена и изнурена.{S} Па 
 позва све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар колико  
виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде своју поклану децу пренерази се од чуда.{S} Стаде  
Шта чекаш?</p> <p>Дете једно врисну кад виде да му ударише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици да  
е и т. д.{S} У близини скоро сваке куће виде се веселе по 3—6 ватри у једном реду — то беху пуш 
брзо и неприметно погледа преко свију и виде: да сви одоше цркви на причес која је далеко пун с 
о преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати коња, на ком 
ла.{S} Нико и не помену.{S} Она, кад то виде.{S} Дотера се као стари фијакер.{S} Направи шишке  
ти је може имати.</p> <p>Једна намигуша видела обоје деце — па пронела глас, да су обоје као дв 
докони“.{S} Промуца Вук.</p> <p>Деца су видела где изађоше из зграде ови људи — и пођоше право  
<p>Стојан и Илија — заклеше се, како су видели и лично познали Обрена Мандића — кад је изашао и 
уго, а комшије и коне доказују: како су видели сестру, свака или шурака тог и тог укућанина где 
глас по делом селу, одмах изађе дело на видело, да је због тог детета Иван и отеро своју закони 
као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задруга нај 
{S} Живан није знао које су, нити хтеде видети.{S} Али је пажљиво слушао њихов разговор.</p> <p 
ао својих особина, каквих се ретко може видети код самртних људи.</p> <p>Он је на основу свог с 
авлији — јер би га могао неко са стране видети.{S} Чим уђе у нутра, он затвори за собом врата и 
такође обученим и искићеним.{S} Ту ћете видети све своје познанике, пријатеље и непријатеље.{S} 
и читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задруга најбољи услов за свестра 
 сутра рано, и може бити нећемо се више видети.{S} Гледај богати добро немој да буде „какве ште 
пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За ово време они поражени овом појавом не ум 
шу, ни његове задругаре нико није могао видети: расејане, преухитрене, у наглости, у журби, у в 
ста чудновата ствар.{S} На једном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Св 
узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} А 
/p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад видеше улицу попрскану крвљу пренеразише се од чуда и н 
не провирише кроз <pb n="64" /> брвна и видеше да се ко не приближава.{S} Не спазише никога.{S} 
 који га познадоше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога живота.{S} Узеше све 
> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb n="89" /> стоку своју“.{S} Примети званичник ч 
а — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју меће у уста од неке неописан 
мо мислим изнели верну слику из које се види како страдају самци и инокосни људи.{S} На начин о 
оји пеку ракију.{S} Даље или ближе куће види се велика ватра код житног коша, ту стоји као плас 
ци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела м 
лика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} У години има дост 
а смо помрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{S}  
} Ово су ујаци твоји, ти њи ниси пре ни видио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо 
нам надничари.</p> <p>„Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо 
рчета.{S} Твоја сточија досади мене.{S} Видиш, та моја искидана црева — та врежна од кромпира и 
ога ми ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, одговори Даринка задојавајући дете?</p>  
 за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} Па н 
ти будем отворио очи разума, да са њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међу соб 
чи и рума као сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја служити једно по једно цео дан.{S} 
ражи.{S} Лопови су сваки дан носили под видом зајма и наднице, жито, ракију, сланину, маст, кај 
па какве дроњке па их савија и повија у виду малог детета и одмах их припаја и притискује на гр 
ћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је поздр 
да се обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њихово добро“.</p> <p>„Молим те!{S} Ти доб 
беше легао на кревет и само му се глава виђаше испод губера.{S} Испод његовог великог и зализан 
> <p>Дође викач зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их одведе механџија, па помисли да су д 
и надаше му се сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у колима, стаде се лупати песницама у прси и 
на дан све празнија.{S} Кућни старешина виђе ово зло, па заклопи све под кључ.</p> <p>Сад се да 
било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе.</p> <p>Чилаш задржа код себе револвер пошто овај  
{S} Чисто и бристро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди се и поч 
е изврши за тренут ока, нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде своју покл 
ржа код себе револвер пошто овај сведок виђе, и оде у полицију те оптужи Марка за покушај убист 
 код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у сретање.{S} Руковаше се па у образ  
или се вашки као шипа.</p> <p>Кад Марко виђе ову ругобу на својој жени, себи и на деци коју је  
ц.{S} Ти то ниси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало руч 
 ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у  
агала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по ноћи биле з 
ога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти си са њима.{S}  
ето ме добри мој пријатељу.“</p> <p>„До виђења!</p> <p>„Сервус.</p> <p>Као заточеника коме се ч 
ке Мића отпоче.</p> <p>— Нисам те Иване виђо одавно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта  
ећи са стиснутим зубима и песницама.{S} Вијао је главом на све стране, као ћурка која тражи пог 
напред, и уђоше у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негде у облаку  
. д.{S} На основу тога мора све трчати, викати, дерати и досадити својом лармом целом селу — ко 
ц те положи.{S} Коњ остаде.</p> <p>Дође викач зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их одведе 
осподине његову стоку продавати“ — рече викач дрхтећи од умора.</p> <p>„Је л’ посло новац?</p>  
оји прими кметство од Марка), општински викач и два одборника.</p> <p>Назваше Бога, и сви се ре 
/p> <p>„И он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и једног одборника, и рече:</p> <p>„Вас двојица  
е дирати.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не би пала сумња на в 
га дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па заману начелнику право у главу.{S}  
тајући дете на земљу.</p> <p>„Везуј се, викну онај први.</p> <pb n="84" /> <p>Милорад као изван 
 говорити!{S} То би баш право било“!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„Можете како оћете!{S} Али ј 
на и пође да је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Н 
вом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко трљајући своје сузне очи стегну 
ут.{S} Гле!{S} Ускочи овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну  
 <p>— Ћути ту, па иди те се спремај.{S} Викну отац љутито.</p> <p>— Али ја нећу!</p> <p>— Зар с 
Куд се ђеде ти! камо те — оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђе у кућу убрисајући сузе.</p> <p> 
ола и коња.</p> <p>„Парај му кошуљу.{S} Викну млађи.</p> <p>Овај узе иза силава мали ножић ошта 
обоје у плач.</p> <p>„Шта ћемо сад!?{S} Викну Миладин.</p> <p>Нисмо ништа узели.{S} Да бегамо.{ 
 9 година.</p> <p>„Кога тражите ви!?{S} Викну Илија.</p> <p>„Ми докони“.{S} Промуца Вук.</p> <p 
од љубави као грудве снега од топлоте — викну Даница приближавајући им се, и њих двоје скочише  
коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више личио на лавеж каквог пса 
 кроз другу и у трећу код начелника, па викну што је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крво 
и дете.“ За овим ухвати Стева за руку и викну: „ајде са нама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, ако ст 
ти је снашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} Док повикише неки. „ 
тор, па онако разјарена упаде у кућу пи викну кроз плач.</p> <p>„Ви гледате својим очима, како  
и пилади те удави седморо.{S} Кад овамо викну је „покипи млеко“, а она опет потрчи преко пилади 
да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p>На овај глас он се  
арима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непознати зликовац гађао га је из пушк 
ца не беше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} Викнуше деца.</p> <p>Милорад се мало разабра.</p> <pb n 
арији човек, обучен као први, и обојица викнуше у један мах:</p> <p>„Пст!“ Милорад устаде спушт 
шином у намери да му заустави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете и т 
м секире коју носи у рукама; уз огромну вику и псовку свега што је свето на земљи и небу.</p> < 
о ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабуља — потрчи сад ове тражи по туђим кошарам 
нђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти Март 
јординарније псовке са једним сломљеним вилама које беху побијане у оџак трешње у место притке, 
 његовог накарадног телесног склопа.{S} Вилице му беху дугачке са ретким зубима.{S} Нос крив на 
 је гледала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са 
же мајци колико треба спремити кашика и виљушака — па и вечере <pb n="103" /> за комишиоце.{S}  
то на тигању, дотле Иван донесе пршуте, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата  
уса, ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни вина ни ракије.</p> <p>Сиромаха и инокосника можете поз 
е пута кући отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба спремити кашика и в 
ате — осећати мирис цвећа, — пријатност вина и сласт јела.{S} Само што ови санови нису тако јас 
 сира и кајмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и  
леко, сир, кајмак, месо, маст, сланину, вино, ракију. и т.д.{S} Па разна одела, обичног и стоје 
адену сланину и месо, док пију ракију и вино, док се разговарају о крађи и утаји — док преварба 
 једнако иду од руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{S} Па кад се све окомиша — онда 
м и почастим, сваки камичак изнесем.{S} Виноград ћу да ђубрим и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо 
добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше све родило обилато.{S} У јесен се говораш 
<p>Једног пролећа — рано се поче копати виноград.{S} Око 20 њих копали су код Милорада и забашу 
о на њима.{S} Ове године пошто урадисмо виноград и задужисмо се на име његовог рада 50 дуката у 
им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он <pb n="128 
а своје две ћерчице — а Иван је отишо у виноград да обере неке чардаклије (вињаге) сви уђоше у  
е воћњак на који порезу плаћате.</p> <p>Виноград беше најбољи извор за новчане издатке кућевне, 
ница.</p> <p>„А ђе?!</p> <p>— Код њеног винограда. —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја до 
е грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и винограде; окалемио огроман број разноврсног воћа, огра 
к.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши.{S} Они хоће да се надмећу ј 
 умели спарити <pb n="111" /> са својим вином, па још кад се сете —- да су измирили „крвну осве 
е сви.{S} Нагоше још по једном чутуру с вином која стајаше међу <pb n="126" /> њима, поздравише 
шо у виноград да обере неке чардаклије (вињаге) сви уђоше у кућу па напослетку и Иван.</p> <p>И 
вадив га из мале торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љуб 
ова жена Савка, беше одлична женска.{S} Висока, младоликаста, здрава и снажна.{S} Милорад је би 
им Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негде у облаку углед’о неку тичурину.{S} Док Мил 
 или топљењу снега услед чега беше друм високо издигнут са обе стране, а при том прилично узан, 
едног дана позвати Грујицу — он је томе вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све остале  
дају, јер и Марко беше увиђаван и свему вичан човек.</p> <pb n="7" /> <p>Јеша је четрдесет годи 
прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува немилосрдно и грозно.{S} С 
ка је била добро чељаде — свакоме послу вична и досетљива.{S} Отац и мајка осећали су се срећни 
едно лепа, а беше вредна и сваком послу вична.{S} Највећа жеља која цароваше у њеној души беше  
у (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више стојећи но седећи уз један сандук изу се, за тим с 
 дужности, вршио их је тачно и савесно, више по гласу свог чистог и непомућеног разума, но по п 
он понова.{S} Ни мање ни <pb n="119" /> више — он је знао да ту цену мора својим животом платит 
 — паре!...</p> <p>— Од четири динара — више ни паре немам — промуца Иван дрхћућим гласом.{S} Ч 
 мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се привређује, код појединца то је обратно.{S} Где 
" /> <p>Освану један дан, коме се можда више од половине света на земљи радује.{S} То је дан Ус 
не, и он тамо направи мало кућице, која више личи на трап но на кућу.{S} О проклета ракијо.{S}  
 па и остале њене јетрве нека мање нека више; и долазило се често до деобе, али Јешин старији с 
но и отворено: „Ком више треба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека петоро, не 
ушкомет ода.{S} За то је Даринка морала више пута кући отрчати да донесе ракије им вина — и да  
лила и чувала на другом је месту губила више.{S} Марко је куповао сукнено одело па и лети и зим 
рлију.{S} Ти си се то навадила али нема више, кривак!</p> <p>Настаде подуже ћутање.</p> <p>„Ти  
и.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће, нема живота, нема ничега.</p> <p>Једног веч 
 нам је двоје деце — два живота.{S} Она више неће ни рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље 
рамо се често састајати.</p> <p>— Доста више ђаволи једни.{S} Оћете да се растопите од љубави к 
огом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница више неће имати ђеце!“.</p> <p>„Кажу да неће“.</p> <p>„ 
но служити и помагати; а што нас је год више — за толико морамо удобравати земљу — да нам она д 
 благодети у задругарству, и што се год више приближавао моралном и интелектуалном врхунцу све  
е кућних лопова.</p> <p>Што је кућа све више опадала то се незадовољство све више пењало.</p> < 
 ординарија, и на тај се начин кућа све више пљачкала и поткрадала од стране кућних лопова.</p> 
да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још присеба 
ве више опадала то се незадовољство све више пењало.</p> <p>Казали смо, какве је последице доне 
рем скоро.{S} Мајка ти је стара не може више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Ив 
ала све милија и дражија тиме што га је више избегавала.{S} Њему беше за чудо, откуда таква нем 
оралном и интелектуалном врхунцу све је више у задругама находио гаранције за сврхе своје.{S} Ш 
 /> безбедности и личне слободе — то је више него патриотизам.{S} Тиме се најбоље показује одвр 
рамо удобравати земљу — да нам она даје више производа са којима ћемо своје животне намирнице п 
ст према таквом животу.{S} Он тиме даје више но што треба гаранције да такав не би био.{S} Он с 
и осуђен 15 година робије.</p> <p>После више апелата, пресуда би оснажена, и Петроније Чилаш од 
p>Молим те Мића по други пут — немој ме више мучити већ ето ти пушка па ме уби.</p> <pb n="122" 
што треба.{S} Нас сељаке сатире незнање више но све друге незгоде.</p> <p>„Како ти то мислиш??< 
се морамо скоро поделити.{S} Не може се више овако“.{S} Примети Марко јако забринут.</p> <pb n= 
одарећи исказу сведока његових, који се више нису бојали Марка.</p> <p>Марко је многима починио 
отићи сутра рано, и може бити нећемо се више видети.{S} Гледај богати добро немој да буде „какв 
p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више делом но речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мало в 
ћерке, и коне су разгласиле да она неће више ни рађати децу.</p> <p>Још само два месеца, па да  
о право.{S} Сад од Петровадне Иван неће више ићи у школу па нека се он дода чобанима, а мене ос 
це.</p> <p>Велика позорја ћутећки науче више људе од најпризнатијих говорника и реформатора на  
 и плуг, све су то машине састављене из више делова.{S} Наместите воденицу са свима својим најг 
метале шта ће која боље <pb n="72" /> и више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад 
/p> <p>„Отиди код Марка, њему само кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n= 
заносу издаде их снага — они нису могли више стојати, већ седоше.{S} Даница се и нехотице сакри 
ма око куће Перовића.</p> <p>Нису могли више заједно, и поделили се са ватром, али не и са имањ 
е у њиховим мозговима, који су одлазили више посрамљени него побеђени.</p> <p>Кад му млађи ма и 
а после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски рад, па да једно друг 
номе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми више од 100 дуката.{S} Толико ће вам се донети где рече 
редише и сковаше ми несрећу, за коју ми више пута дође нека памет да се убијем.</p> <p>— Ти нис 
и ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа 
ко ја одем нећеш ми <pb n="29" /> ни ти више живити.{S} Море ћу те премлатити као свако пашче“. 
ба нечовечно поступати, треба им давати више но што искају.{S} Не дозволити им никако да дођу д 
ој живот и своју снагу — да мора радити више од оне, која није родила ни једно, која је још све 
оше сви, само остаде Милорад — кукајући више за дететом но за себе.</p> <p>Свану.{S} И сунце од 
 — од то доба Стоја постаде деци својој више маћа но мајка.{S} Поред тога што их није гледала к 
вако се сви траже, сви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, али нико не ради,  
ни су купили и платили.{S} Плаћајући им више но други — само нека то буде њихово као што је нек 
није говорило се јавно и отворено: „Ком више треба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих имала ј 
м и коврџастом косом.{S} Он је изгледао више на свеца но на човека.</p> <p>Јеша отпоче своје пр 
 да им он што врати.</p> <p>Он је живео више трпећи но једући и пијући — јер крадени је леб врл 
а се у кући Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко сме п 
ги.</p> <p>„Први други пут“.{S} Дали ко више.{S} Скупи се велика гомилица лицитаната, дође и ме 
ура, или за шта му драго, само се овако више не може.</p> <p>„Били ти био потајник.</p> <p>„Как 
нџија.</p> <p>„И први други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на механџи 
народна пословица.{S} За Стоју је имало више колаца.{S} Она је све радила и трчала, али нигде н 
Даринка трудна — и то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да  
ци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала; те у вече људи дочепали пу 
 и попреко и уздуж испреграђивано, и то више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад 
гледају на удобности, а труде се да што више произведу добара и намарница радом својим.</p> <p> 
и никако.{S} Ишли смо само на то да што више имања приграбимо, и кад смо с великом муком и труд 
} Једну ћу њиву продати, да имаднем што више новаца — са њима ћу брже и лакше ту ствар свршити. 
елим са вама свима на равне делове, јер више <pb n="16" /> вреди онај који извршује но онај кој 
баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене, ухвати 
ње — чемеран живот.{S} Нада у будућност више куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразни 
 — могу троица, што не могу троица могу више њих, и тако се организује друштво.{S} И сама ова д 
егам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S} Зар није боље <pb n="57" /> гледати ђец 
ши душу... „Господине!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} Кад првог човека у селу упропастисмо 
већом претњом о издаји.{S} Поверилац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са 
у и расла на зарок.{S} Даница се откану више моде и посећивања игранки већ је само гледала децу 
> <p>„Можете како оћете!{S} Али ја нећу више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој слепац (муж 
ти.</p> <p>Мића није хтео ни једну чашу више попити од Ивана и тако обојица су се били прилично 
 које опасиваше пешачка стазица.{S} Баш више кошаре, сретоше се две жене, једна иде са, а друга 
иност ожењеном Ивану.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за другим боловали, али је св 
але за собом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у напред, да се одвоји <pb n="83" /> од бедних и 
бадве су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био 
 живите на земљи удостојите се за живот вјечни.{S} У бесмртност душе немојте сумњати, ко у њу с 
еним устима, јер немађаше у њима нимало влаге.</p> <p>— хоћу -— одшапта му Дара са истим гласом 
чу се у подземне рупе и канале, мрачне, влажне, смрдљиве и са многим гадним и страшним животиња 
 Фебруарски данови увек су променљиви и влажни, снега не беше — али блато је било огромно по пу 
миши појели, закисло и иструлило, па по влажном дану пола овршено а пола остало у слами.{S} Кац 
е бити јатак.{S} Ти Марко <pb n="80" /> власт.{S} Ти Петре жандарм да чуваш и помажеш власт.{S} 
ити крадене ствари и код њега крити.{S} Власт, па ни похарани не долазе и на ту мисао: да се у  
рко нађе 5 сведока који кад се испиташе власт ухапси Чилаша и мете му на ноге тешко гвожђе.</p> 
{S} Ти Петре жандарм да чуваш и помажеш власт.{S} Ти Милутине потајник да ме хваташ.{S} Кукали  
тарешина и скоро сваки дан иде на позив власти и судова.{S} Он као такав треба да има пристојно 
ктериса и себе и потајника Милутина код власти са смрћу хајдука Вука њиховог брата.{S} Убити бр 
 беху у задрузи.{S} Један иде на позиве власти, тај исти на весеље, на жалост, на гробље, у сва 
ху обоје мртви.</p> <p>Сутра дан јавише власти, која дође сва доктором те изврши секцију и отпо 
ума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах дође на увиђај пи констатује да је не 
ту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали власти њиховог брата као хајдука — те је погинуо у наше 
 је уцењена 2000 динара ко га убије или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Перови 
{S} Овај траг хајдучки показао је Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, па да се т 
о животаре са крађом дуго, без да падну власти у шаке.</p> <p>Чедомир, чим се подели и изађе из 
рка најстаријег синовца свог судовима и властима, на куповину и продају, јер и Марко беше увиђа 
Ја“.{S} Ко му пребаци камена црћи ће му во.{S} Ко му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у х 
ради — и све јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} Он се опет врати натраг — прође кроз воћњак ко 
 ноћи и два дана није стао колико мутна вода — нити је што год спавао.{S} За овим ухвати волове 
 Буре му стоји под стрехом и на њ капље вода труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му пола јед 
Разум тражи исту и заповеда очима да га воде, ногама да носе, мирису да куша, рукама <pb n="39" 
е бринеш за то?{S} Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Како би оне поступале да нас нема.{S} Спа 
по познатој свађи Перовића укућана, код воде ове се састадоше две сељачке торокуше — две аброно 
и, па им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На против то се у 
ешког умора место ручка напију се ладне воде.{S} Лањске године сушисмо шљиве и изгубисмо на њим 
холом, који пате без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерадником.{S} Рад производи не с 
а мало застаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они му додадоше.</p> <p>Он погледа по свима.{S 
а који од јуче нису окусили, ни сена ни воде, и који на изменице један за другим рикаху чепајућ 
 немајући кад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољни, њима  
и он не може са постеље да се дигне.{S} Водени клобуци беху му искакали по леђима и раменима, а 
е, кад и ви имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и плуг, све су то машине састављене 
састављене из више делова.{S} Наместите воденицу са свима својим најглавнијим деловима, али ако 
гу, значи толико исто колико расклопити воденицу, разбој и плуг и разбацати њихове делове по дв 
шија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} Новим по 40—50 ока чак на 2 сата даљине и  
 укућанима.{S} И чобани, и казанџије, и воденичари и рабаџије скупише се око његове постеље.{S} 
а.</p> <p>На селу, врло се хрђава брига води о чувању и неговању мале деце; али то не шкоди тол 
чка која води растројству задруге, која води општој несрећи своју задругу.</p> <p>Тако се живот 
остала је врло важна полазна тачка која води растројству задруге, која води општој несрећи свој 
а их.{S} Нек је кошта њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша 
х 9. У тим тесним сокацима сваки се дан води кавга и свађа због путова и богаза, због штета и п 
еловима, али ако немате ципун сразмеран води која окреће коло, она вам мора лежати.{S} Наместит 
у сено.{S} Ко му пресече коло кад га он води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год против 
оли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет отац.</p> <p>— Бога ти пр 
оју девојачку лепоту.{S} Даница је сада водила велику бригу о тој ствари, којој она беше највећ 
о?!{S} Отпоче Милорад.</p> <p>„Јест.{S} Водио сам децу у планину, тамо код манастира и друге не 
ка.{S} То беху хајдуци.{S} Међу њима се водио овакав разговор.</p> <p>— Тако, дакле, можете још 
оносили и ту код њега остављали.</p> <p>Водити коресподенцију са већином њих и радити ма какав  
биш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још нешто — <pb n="104" /> ал 
илорад изгуби реч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше крај његове постеље.</p> <p>Дође Марко,  
<p>Ружица донесе на послужовнику кафу и воду — са једним стаклетом љуте ракије па оде — они поч 
куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду правио мајстори су га понудили — да урежу, у камен 
ђе јој дете на пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко куће по којој се беху усм 
ена чесму у свом воћњаку, одакле носаху воду многе куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду 
краденим. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша ма 
ету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У наро 
о нећу џакати, кад јуче остало ми дјете вође на прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо’ до на б 
„са оно моје једно прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих ји из затвора, нека мало пасу, и тек шт 
 пред њих и ухвати коња, на коме јахаше вођевина, за узду — па поче враћати је назад.</p> <p>Чи 
а његова задруга.{S} Пуна волујска кога возаше се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и прође,  
тњу песми рабаџиски. <pb n="102" /> Они возе сено, кукуруз, шљиве и т. д.{S} У близини скоро св 
оскочицама.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јармови.{S} Једни превлаче сено у плашће — дру 
 Шурак Чилашов доводи девојку — и он му војвода у сватовима.{S} А како је дошо са робије — мало 
ижу цену.{S} Други опет, иду на вежбања војна сами или са стоком, па траже трошка и кад га имај 
 У јесен се говораше да ће бити вежбање војника.</p> <p>Обвезници се зваху судници на саопштење 
робови а трпе као скотови.{S} Разбијена војска мора да плати главом своју самовољу.{S} То је пр 
 прибран.{S} Јеша је од изласка свог из војске одмах узет од својих сељана за одборника, за тим 
и и поцепаности, као год што се користи војсковођа растројством свог противника —- те га победи 
 ким, он га надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је свуда први.{S} Н 
му на ум — како је он за време службе у војсци сваке недеље разбијао (ситнио) наполеоне и немил 
и врло добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која т 
руг и исписник, који је са њим служио у војсци, беше наредник жандармерије у окр. вароши.{S} Је 
војица идите у поље, те потерајте сва 4 вола и коња судници“.{S} То рече па се окрену и пође.{S 
Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му кошуљу.{S} Викну млађи.</ 
ком две <pb n="47" /> краве — неком два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их им 
 стоку — само остадоше још 4 Милорадова вола везана који од јуче нису окусили, ни сена ни воде, 
да се прода.{S} Шта ко да за ова четири вола?</p> <p>„Двеста динара“ рече један.</p> <p>„Двеста 
p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела — па да  
о да му сведоче у позајмицу, али су сви волели Марка него њега, а многи нису ни смели од Марка  
 Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са сваким, <pb n="40" /> али и беше 
{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добр 
 на својој жени, себи и на деци коју је волео као своје очи — он без питања и одобрења својих з 
ц подморао да узме жену коју никад није волео нити ће је волети.{S} Несрећна тетка Даница, из п 
а сиромаха у нашем селу. </p> <p>„Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу  
е жену коју никад није волео нити ће је волети.{S} Несрећна тетка Даница, из пустог кристољубља 
.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то признајем, али она ми н 
јка.</p> <p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна к 
е који ухвати у коло код женске коју он воли, тај ће добити песницу у нос.{S} Иван је све ово ч 
ка.</p> <p>— Бога ти — зар она мене баш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љубљења оног пук 
сени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, хоћу!{S} А 
имаш, већ се жалиш што си одљуд.{S} Што волиш да се свађа и <pb n="43" /> ларма.{S} Што си подл 
/> <p>— Она никако не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом с 
н лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 јарма волова, 1 чобанин за све овце, 1 за све свиње, 1 за зва 
н да зађе у страну.{S} Али кад би поред волова он писну у трубу и волови се поплашише јурнув по 
едним или ниједним.{S} Два јарма добрих волова, него осам.{S} Један гвоздени плуг за онако добр 
 натраг, јер није ни заведен у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати од своје  
преми за полазак.{S} Док Спасоје дотера волове и похвата их у кола — дотле Милан спреми 3—4 вел 
 ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О несрећни Јанко, што огреши душу... „Господ 
седник написа билете и механџија одведе волове и донесе новац те положи.{S} Коњ остаде.</p> <p> 
Дође викач зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их одведе механџија, па помисли да су дати н 
.{S} Један гвоздени плуг за онако добре волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која од мршавост 
дити.{S} Склопите цео плуг и запрегните волове, али ако вам једна чивијица фали — морате сви да 
ерачи.{S} Набраше и друга, па похваташе волове њих двоица и отераше кукуруз у село код салаша,  
иђоше неке рабаџије, па приметив кола и волове зауставише се.{S} Зовнуше два три пут, али се ни 
м од 200 дин.{S} За ово су неки продали волове, неки краве, неки овце и свиње, а неки узели у з 
ооране земље, или толико мора да нагони волове на изниклу пшеницу и овраћајући волове да погази 
ти је што год спавао.{S} За овим ухвати волове.{S} Стаде цика меденице на воловима, а кола закр 
ржавни друм — он затури порожје и пусти волове.{S} Сан га беше притиско као мора.{S} Он се попе 
 волове на изниклу пшеницу и овраћајући волове да погази скоро половину пшенице — па после да с 
ва најзад, јер је он морао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и храну за раднике и стоку.{S}  
ћане поклати.</p> <p>И ми му продадосмо волове.{S} Шта учиних кукавац сињи!{S} Јадиковаше Јанко 
акије и метуше у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и у саму зору стигоше на  
Пре но што је заспао помисли у себи:{S} Волови су матори и изучени, од ничега се неће поплашити 
обуди Милана.{S} Он спава као заклан, а волови уватили коловоз средином пута, па само дундају н 
обудим.{S} Он је заркао у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну л 
 кад би поред волова он писну у трубу и волови се поплашише јурнув под пут преко оне стрмености 
 жалоснијих посматралаца?</p> <p>Њихови волови под најтежим товаром са својим рабаџијом ћутећки 
немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су ти волови?</p> <p>„У пољу.</p> <p>„И коњ.</p> <p>„И он.</p 
анка који ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово волови и коњ?</p> <p>„Милорада Перовића једног доброг д 
хвати волове.{S} Стаде цика меденице на воловима, а кола закркташе као банда и мало по мало он  
иву.{S} Док Милан пожње шашине и положи воловима, дотле Спасоје наложи ватру и пристави лонац с 
 — али ништа <pb n="116" /> зато.{S} Ни волу, ни овну, ни пјевцу није одређена само једна жена  
а њим иђаше сва његова задруга.{S} Пуна волујска кога возаше се мале деце.{S} Вук се здрави са  
оро деце за разним нарафима и слободним вољама, <pb n="25" /> то је велики и крупан посао; и од 
ва 5 јутара орања.{S} То је зависило од воље њиховог повериоца.{S} Само да их тужи па му је зор 
она беше, доброг срца — па увек и добре воље с прам њега.{S} Ту доброту он није умео ценити он  
ве, и надничари сатове.{S} Они раде без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S} Они се  
леда у свог исписника па се онако преко воље мало осмену и одазва се овим речима.</p> <p>„Извол 
{S} Примети отац смејући се чисто преко воље.</p> <p>— Па и није се преварио.{S} Девојка је као 
 указ добио — па вршаше дужност са пуно воље и енергије.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео  
еткама — да буде мирно и да се покорава вољи њиховој — све нешто шапће, крсти се и призива Бога 
чине из душа њихових, које су оне своје вољно урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда издел 
, са својом неограниченом <pb n="98" /> вољом наносио је огромне штете својим ближњим у погледу 
д Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више  
в не би био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за рад, — зауздава своје жеље и страсти, и показуј 
, па нешто мислим, — док спазих онамо у вотњаку где се нешто пучи.{S} Узмем за мету једну дебел 
раде; окалемио огроман број разноврсног воћа, оградио сво своје имање прошћем и летвама.{S} Нам 
ао овце за опалим шљивама и браху разно воће које беше сазрело.</p> <pb n="78" /> <p>„Ви сте иш 
рњи око своје миле дечице.</p> <p>Некад воћњак беше само наоколо заграђен и ту ограду издржавах 
ину празне земље што рачунате да вам је воћњак на који порезу плаћате.</p> <p>Виноград беше нај 
S} Он се опет врати натраг — прође кроз воћњак који беше огроман род понио.{S} По неки калеми ш 
оге и дивне грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и винограде; окалемио огроман број разноврсног  
свог направио је од камена чесму у свом воћњаку, одакле носаху воду многе куће из близине.{S} П 
у.</p> <p>Некад је врвио чопор свиња по воћњаку а гране његове дователе су до земље и нудиле ро 
да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћњаку као овце за опалим шљивама и браху разно воће к 
 Каца му само са једним обручом стоји у воћњаку под ведрим небом сва <pb n="53" /> трула.{S} Бу 
најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши.{S} Они хоће да се 
д љутине.{S} Ала је то лепо имати своје вочиће — па не носити дрва чак из планине на својој грб 
т посла.{S} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја лепо рад 
латаве точкове и онако разјарени шибају вочиће, батинама и приткама, а понајчешће држаљицом сек 
 сто ђавола.{S} Опчинила их те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, да  
 — да је то дете његово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас по делом селу, одмах изађе дело на вид 
о.{S} Она је била као на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца“, тако вели народна пословица 
раздражен усљед великог пића ободе свог вранчића те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади  
и ако заплачеш, одлетеће ти главица као врапцу“.{S} Рече старији узев дете за руку.</p> <pb n=" 
 рекла синоћ, а он ме удари певницом за врат, све ми свици полећеше испред очију.{S} Па ако.{S} 
оје ти се сваког тренутка и нехотице на врат намећу.</p> <p>Задругарство је основ и темељ свако 
о змија ноге, само да се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} Повика отац.</ 
није ударила али се спрема. — Потрчи на врат на нос.{S} Ај Суседе, ај комшија!{S} Оди помози ку 
ој трци.{S} Кад утакмичар падне и сломи врат онда гледаоци прсну у смех и пошалицу, гледаоци то 
густих а кратких; зуба ситних и честих; врата кратког, плећат, снажан и развијен потпуно и мора 
ећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мало постарији човек, обучен као први,  
еру, док на један мах отворише се обоја врата и у кућу упадоше два наоружана човека.{S} Иван ск 
12" /> <p>Ова кућа није никад затворила врата ни путнику, ни намјернику — ни просјаку, ни сиром 
ме — што ћеш му довести неког ђавола на врата да сваки дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај  
вочке са малим пилићима, и док изађе на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, де 
мо како дође — она без пријаве јурну на врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начел 
трану.{S} Сад <pb n="26" /> су отворена врата свима сплеткама и интригама од стране сиромашних  
 неку скучену подебелу жицу и дође пред врата Симиног фајата.{S} Мете онај тел у рупицу и нави  
жава.{S} Не спазише никога.{S} Отворише врата, и тек што изађоше пред зграду — док из амбара по 
 и камењем.{S} За тим се врати и одвали врата на соби те и њих две које се ту беху склониле изу 
е му пољупце.{S} Он устаде — те заклопи врата на вајату и понова се врати у кревет...</p> <mile 
доведоше до прага своје куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај ко 
S} Чим уђе у нутра, он затвори за собом врата и закључа.</p> <p>„Врло добро“!{S} Повика Миладин 
клетву — али није смео, јер је сам обио врата на подруму, и да је непажњом Гвозденовом зрно уда 
/p> <p>Даницу стегла Даринка рукама око врата као утопљеник и као полумртва метула јој главу на 
зашло из школе.{S} Сковчала му руке око врата па цмака ли га цмака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S 
— одговори Иван, ухватив Дару руком око врата и обоје се по неколико пута пољубише за тим се он 
ору, узме једну велику кладу па гурне у врата свог подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави  
пет и чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата и она се отворише.{S} Он уђе унутра и поче ломити 
ер није ни заведен у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати од своје стране дук 
авао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад како су му прирасла два  
 те заклопи врата на вајату и понова се врати у кревет...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
на погине.{S} Цмиљка може комотно да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете  
градом и поче га шамарати.{S} За тим се врати, и њено двоје деце нађе код оног малог рањеника,  
на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали врата на соби те и њих две које се ту бе 
јој кући, узме пибодову пушку и опет се врати натраг — да се освети кучету и његовом домаћину.{ 
ге му се подсјекоше — снага га издаде и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до  
о, и то нису тражили никад да им он што врати.</p> <p>Он је живео више трпећи но једући и пијућ 
 као <pb n="127" /> вода.{S} Он се опет врати натраг — прође кроз воћњак који беше огроман род  
ну, и те ноћи ноћила је у комшилуку, не вратив се својој кући.</p> <p>Сутра дан њих неколико по 
ма — а они одоше кући.</p> <p>Кад су се вратили, запита их Сретен:</p> <pb n="106" /> <p>— Шта  
 ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред  
о механи да купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на путу треви Симу Тешића садањег сопственик 
ћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добро — добро — одговори Иван, ухвати 
> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница ће сваком вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти све поцркале 
Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има какви дивни ора, лешника, јабука и 
о полазише кметовој кући па се двоумећи вратише.{S} Марко, као кућни старешина требао је то још 
 старији лупи га грлићем своје пушке по врату тако снажно, да посрну.</p> <p>„Шта чекаш?</p> <p 
у рукама па и без једне речи поче их по врату шибату, по раменима и глави.{S} Стаде писка жена  
бовања умро.</p> <p>Цмиљка се не хте да враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то право им 
Она занеми од јада, угуши се од плача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све сел 
а, коју је од сваког узимао, а ником не враћао.</p> <p>Од страха његовог, давали су му људи што 
> <p>Једног пролећњег вечера Гвозден се враћао са мобе на којој је своме суседу помогао правити 
коме јахаше вођевина, за узду — па поче враћати је назад.</p> <p>Чим то спази Чилаш он у највећ 
а своје бурне груди.{S} Даринка му поче враћати пољубце и претискивати га на своје груди.{S} Та 
осад није обасипао.{S} Она се пробуди и враћаше му пољупце.{S} Он устаде — те заклопи врата на  
песме — и жабе и попићи и скакавци само врви са својим песмама.{S} Благо њима И ако су тек јуче 
ћи се не чујаше нико.{S} У место чељади врвила је ларма од кокоши, петлова, гусака и ћурки.{S}  
ли свом брату — суседу.</p> <p>Некад је врвио чопор свиња по воћњаку а гране његове дователе су 
о, при том здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео и предузи 
на равне делове, јер више <pb n="16" /> вреди онај који извршује но онај који заповеда.{S} Сви  
те постигла нас је...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Рад 
г човека у селу упропастисмо — шта нама вреди живот.{S} Молим те разреши ме...</p> <p>„Шта је т 
имаћа каква му треба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати с 
p> <p>Даница беше ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу вична.{S} Највећа жеља која царов 
вас је данас.{S} Узмите пример мудрих и вредних пчела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих и 
добрих позлила и праведних огрешила.{S} Вредно је споменути: да овај Гвозден није никако пио ра 
ао је удовац пре непуну годину дана.{S} Вредно је споменути — да му је се само најстарији брат  
били.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вредно било — да поменемо „паре хајдука Мартића“ вашег  
н свежањ хартија, али од мање и никакве вредности.{S} Миладин је развијао а Вук читао све редом 
зник.{S} Живан поранио и уздиго обаљена врежна трешње — поткресо их и окрепио, па и купус, који 
.{S} Видиш, та моја искидана црева — та врежна од кромпира и бостана.{S} Ја сам из наднице то с 
 у кући, па им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На против т 
еописане радости дрхтао је — и обасипао врелим пољупцима Даринчину косу — грло — лице и усне.</ 
рочевља и око Милорада опаса вериге.{S} Врело гвожђе падало је на тело голо које је пиштало.{S} 
најмлађе јој дете на пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко куће по којој се бе 
ко му даде колибу те у њој склони се за време — док му општински одбор даде сеоске утрине један 
урена.{S} Паде му на ум — како је он за време службе у војсци сваке недеље разбијао (ситнио) на 
дна, и они чекају време раду, а не чека време на њих.{S} Овако се сви траже, сви иду — и треба  
ца у стог или крстине, па не овршена на време већ чекати кишовиту и магловиту јесен — док све м 
ацима:{S} Све њиве пооране и усејане на време а његова најзад, јер је он морао да изнадничи вол 
 животиња, која се ни мало не обзире на време и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа 
ре — никад не доспавају, нити им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају — он 
 пример мудрих и вредних пчела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико исто и у к 
 зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају — оне од тешког умора место ручка напиј 
 у надницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време дошло.{S} Мора се.</p> <p>„Колико имаш деце?</p>  
ви.{S} Марко је знао коме је у последње време давао повеће суме новаца — па је пред деобу отишо 
дитељима, јер је Иван постао у последње време извикан као по све покварен младић.{S} Но Даринку 
много празника и празничића скраћује се време рада усљед атмосверних уплива.{S} Кад је киша, ни 
 „левокруг“ не чине људи, већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је настало време да се у људск 
.{S} Тако и говеда.</p> <p>Вама пролази време узалудно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрав 
о је пресказивало да ће још дуго остати време не промењиво.{S} Кукурузи се беру на јако.{S} Цел 
Ништа ме није руководило, да ти одузмем време, док ову књижицу прочиташ до жеља, да <pb n="132" 
на, већ се тужи: „Е брате настаде рђаво време.{S} Некад је родјевало добро, а сад се изопачи св 
{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За ово време они поражени овом појавом не умеђаху ни да кроче. 
мала ручак и убила кокош.</p> <p>За сво време разговора Иван није смео погледати у очи Мићи.{S} 
 жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време не чека, а сваком раду има одређено време.{S} Кад 
зрелости.{S} Тако и Стоја.{S} За кратко време она постаде сасвим свирепија и немилостивија под  
а и време.{S} Ако икад, сада је настало време да се у људски живот примене оне свете речи мучен 
ли ужинати не хте — пошто је скоро било време и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стевану и Миленку ђа 
е и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се задрктаваше, нека га језа подузима кро 
еме не чека, а сваком раду има одређено време.{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде на позиве вл 
ришту и буњишту — који ће се за извесно време повлачити па и погубити.</p> <p>Свет је од постан 
на и од људи у један час и у једно исто време, тако — да се ретко што могло знати шта ко говори 
учинио који су му јатаковали.{S} У исто време казао је да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И  
 место, да ти испросимо девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да не ум 
а, здрава и снажна.{S} Милорад је био у време женидбе велики пробирач.{S} Било му се око закачи 
} А њих осам раде изједна, и они чекају време раду, а не чека време на њих.{S} Овако се сви тра 
 је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</p> <p>У саму јесен Марко је навео потер 
 и преко тога опет да остане бар штогод времена живом телу и души да се одмори.{S} То је са сви 
бари купус или зеље — ту прилично прође времена.{S} Па запржити и осолити јело, поставити, приб 
и крупан посао; и од свега тога украсти времена — да се са десет ноката опреде пређа за платно, 
речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мало времена док живите на земљи удостојите се за живот вјеч 
ели доктора те издао уверење да је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад с 
— у место да тече нову интелигентност у времену зрелости.{S} Тако и Стоја.{S} За кратко време о 
су очи као магнетна сила правиле ужасно врење у њиховим мозговима, који су одлазили више посрам 
ачице, буриће, чаброве, ћупове, чутуре, вреће, торбе, лонце, кашике, сврдлове, сикире, мотике,  
ко као мора.{S} Он се попе на кола озго врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S 
ила не окомишана кукуруза.{S} Око ње се врзма гајдаш и ујдурисава своје кораблице -— из даљине  
 те пригњави још 2—3.{S} Кад тамо млеко ври по пепелу и угарци погашени пиште као гује у каквом 
окаше се на прочевље.{S} Деца ударише у врисак — а они изађоше на поље и изгубише се у помрчину 
 пренерази се од чуда.{S} Стаде писка и вриска чељади, скупи се сав комшилук и цело село.</p> < 
а... наставила да узвари млеко, док јој врисне дете на пољу — а она потрчи тамо — па преко квоч 
ајући пажљиво у бакрач, (котао).{S} Док врисну најмлађе јој дете на пољу као да паде у врелу во 
у.</p> <p>„Шта чекаш?</p> <p>Дете једно врисну кад виде да му ударише оца.{S} Онај млађи нареди 
ве стране као страшна бујица са огромне врлети — а лупање срца могло се чути на 2—3 корака.{S}  
.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} На сваком скупу, на сабору, на игранци он мо 
ока у стању је да помрачи огромно сунце врлина.</p> <p>Њених осам јетрва — омрзоше на њу за то  
ва са својим најодабранијим заслугама и врлинама, а зла, са најгрознијим својим неделима и злоч 
ва женска беше се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једна пегица порока у стању је да помрачи 
.{S} Вук имађаше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи прове 
 деца цигана — чергаша.</p> <p>На селу, врло се хрђава брига води о чувању и неговању мале деце 
.{S} Има на човеку удова <pb n="129" /> врло гадних — али најпотребних и најсветих.{S} И ти си  
иноћом уме да им се допадне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то не умедне, они су ћудљ 
у за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали, како су  
а таква немарност код ње — јер он је са врло мало муке придобијао многе жене и девојке, а она с 
но једући и пијући — јер крадени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад 
ио и радио сваки посо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити 
дноси на одело, обућу и чистоту.{S} Ове врло важне намирнице које су у <pb n="36" /> тесној вез 
 тући у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кројио планове — како ће једн 
у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при каквом пљуску или топљењу снега услед че 
 мала измена у кући Перевића постала је врло важна полазна тачка која води растројству задруге, 
е у траг.{S} Док јетрвице изаткаше неке врло фине сукње и кецеље од саме жице и вунице, па чара 
 сви људи.</p> <p>Стоја устаде и отпоче врло одмереним тоном као какав велики говорник.</p> <p> 
tone unit="subSection" /> <p>Стоја беше врло добра женска.{S} Нарави тихе и мирне.{S} Сваки пос 
 шапну председнику те општине који беше врло енергичан и предузимљив, и те ноћи сам оде под про 
 путу и потезати се на куче са разним и врло гнусним псовкама.{S} Куче усљед раздраживања корис 
 не шалиш?!</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођено 
о саопштио свом комшији Миладину једном врло вештом лупежу.{S} Сад му беше настао тренутак да п 
и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно за девојку.{S} Тек се они зауставише, а 
 је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опет ни стопе једне нема земље, а д 
а имају једно дете мушко.{S} Они живе у врло скученом стању.{S} Наполица и <pb n="68" /> надниц 
јавно.{S} Према томе, детету је живот у врло великој опасности.</p> <p>Сутон се повуче, а Марка 
ек ватра угаси.{S} Па како имају сестру врло лепу девојчицу — ја сам намислио да је за тебе узм 
твори за собом врата и закључа.</p> <p>„Врло добро“!{S} Повика Миладин. „Сад можемо без бриге о 
> <p>Ускочи друга, па трећа обали једну врљику и уђоше око 30 њих.{S} Трешња у цвету, купус тек 
у доста и држаху по мало стоке од свију врста.{S} Они су били и дужни приличну суму новаца неко 
 торокуше — две аброноше најординарније врсте:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перо 
азише на човека.{S} Пипнуше га.{S} Беше врућ.{S} Ослушкиваху и чу се дисање помешано са крчањем 
 одмах спремише послужење — док стаса и врућа ракија.</p> <p>Разговарали су се о свачему али Ми 
перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака имати разне монете новца,  
ивама као псето које се почне лињати, а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пу 
ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио врхом од конопца па му је умакла у помрчину, и те ноћи  
е приближавао моралном и интелектуалном врхунцу све је више у задругама находио гаранције за св 
.{S} А што је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка има падаћу болест...{S} Немо да буде 
д човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужност са пуно воље и енергије.{S} Чим је устао 
едника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, више по гласу свог чистог  
кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, више п 
ан имао је своје дужности које је тачно вршио, исто тако уживао је своја права која му се нису  
, чистити и прати, и на послетку, ко ће вршити онај најсветији посао матерњи око своје миле деч 
о.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга њи 
су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, ш 
ђеним дају имена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића да 
арко, Чедомир, Петар, Гвозден, Милутин, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а нарочито од како  
 састајала четири Перовића, Марко кмет, Вук хајдук, Гвозден јатак и Милутин потајник.{S} Ово је 
 и поче ломити катанце на сандуцима.{S} Вук и сам пође за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити  
а волујска кога возаше се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприметно погл 
аћине поубијаше и силно благо отеше.{S} Вук Перовић побего је с робије и удружио се са њима.{S} 
 као стакло, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним сокацима, чији пролаз сеоска  
 седми дан умрло, јер беше невремно.{S} Вук имађаше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се  
кве вредности.{S} Миладин је развијао а Вук читао све редом, али узалуд.{S} Квите нигде ни од к 
 ништа.</p> <p>„Шта ћемо сад!{S} Повика Вук.</p> <p>„У другу зграду.{S} Има он и облигација.{S} 
 Чедомир одаде се крађи и нераду.{S} Па Вук разбојништву.{S} Гвозден пијанству и т. д.{S} Иноко 
у Илија.</p> <p>„Ми докони“.{S} Промуца Вук.</p> <p>Деца су видела где изађоше из зграде ови љу 
арамбаша, па да се то придене као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица, и 
тар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} До 
у пута они помињали „дугу њиву“ коју је Вук продао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу за то шт 
 бато — ти си се мучио око нас?{S} Поче Вук синовац му — мало њежним тоном, и питање његово иза 
 у срез и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Миладин не признадоше дело никако, али се опет о 
оће да нам упропасте кућу“.{S} Одговори Вук.</p> <p>На ове речи осуше жене као туча.</p> <p>„Је 
 ништа узели.{S} Да бегамо.{S} Одговори Вук.</p> <p>„Он може казати да му је ту било 200 жутих  
оше напред, и уђоше у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негде у обл 
 сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој жени Перуници.{S} Сутра  
а сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше в 
кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{ 
а опет рађа хајдуке.{S} Чим је наш брат Вук побего у хајдуке — он је тога часа казао осталој бр 
у и почеше се пушкарати у ком пушкарању Вук погибе.{S} Овај траг хајдучки показао је Марко влас 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вук и Перуника немајући деце.{S} Једно им се родило и с 
лама, доскочицама и подсмевкама.</p> <p>Вук нешто не беше добро расположен.{S} Жаљаше се како г 
, а треба их тући у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кројио планове —  
ка Милутина код власти са смрћу хајдука Вука њиховог брата.{S} Убити брата свога за срећу јавне 
 Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића дадоше му то име.{S} И он је у ствари лич 
му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, н 
кљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве руке о његове кошуље велећи  
ту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S} То пред 
ени Перуници.{S} Сутра дан — повезаше и Вука и Миладина, и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше и 
едузимљив, и те ноћи сам оде под прозор Вуков који немађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што мог 
ању, други вежу — трећи товаре на кола, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док 
се, па гаћице, па чипчице, па капицу од вунице.{S} Ене, ене, почело тајити.{S} Пази како рашири 
 чупава шиљтета и јастуке — све од саме вунице.{S} Па чипке и карнере, злато и перлице, ђинђуве 
врло фине сукње и кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ирам 
/p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су безобра 
адругарима да се свак за себе брине; да вуче свак на своју страну.{S} Сад <pb n="26" /> су отво 
, сира сланине и т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше у кола па се кренуше.{S} Волови  
 дају имена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића дадоше  
</p> <p>— Она није из овог села, већ из Г...</p> <p>— Па чија је?{S} Повикаше радознало Иван и  
о из ненада куче и толико <pb n="66" /> га уплаши — да је се тресао као од грознице — а био је  
осипа земља са оне стрмености и саужава га.</p> <p>Из даљине чујаше се топот неке двоколице, ко 
рске ћуди.{S} Дете пак тјеши и заварава га разним досеткама — да буде мирно и да се покорава во 
дшапта му Дара са истим гласом и понова га притеже обема рукама које му око паса стајаху.</p> < 
/> клону, ноге му се подсјекоше — снага га издаде и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосн 
 је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасм 
ица заповедила.{S} Сумњајући и сам — да га не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро, животе  
ољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још нешто — <pb n="104" /> 
сено им треба покупити.{S} Они треба да га преврну па за тим да почну купити у пласје, и тек шт 
ву стоку, процеди млеко и настави га да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво грање 
S} Разум тражи исту и заповеда очима да га воде, ногама да носе, мирису да куша, рукама <pb n=" 
за лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Човек уморан, као и болест 
стоке, те им по који сребрник остане да га предаду својој доброј жени на чување.{S} Четврти, пе 
обрих па само добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, док не умре природном смрћу.{S} Људ 
рти дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде где лута по планини.{S} Одведоше га у 
есна човека, док се никако не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годи 
ђи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућ 
рад отпаса појас и даде једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи заповеди сл 
ове, једном речју — кад су год хтели да га почасте незадовољством — они су само муцали и муцали 
ише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она 
ца, почело ми баурати (пузити) чекај да га придојим.{S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, а, 
тко моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу,  
S} Не би он меса уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, то он страшно бегенише.{S} Она ис 
ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи уз 
је Јеша своју породицу често пута, која га је слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p 
ли.</p> <p>Милорад изгуби реч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше крај његове постеље.</p> <p> 
а.</p> <p>„Ћути брато!{S} Нека га, нека га, нека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђетету ниш 
опло време, али он се задрктаваше, нека га језа подузима кроз сво тело.</p> <p>„Докле ћу ја трп 
вог девера.</p> <p>„Ћути брато!{S} Нека га, нека га, нека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђ 
p>Чедомира је подигла, школовала и дала га на браварски занат, а код суда са доказима прогласил 
S} Како се то може помислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{ 
 а, (пљеска руком по јастуку) тако била га мајка.{S} Немој <pb n="114" /> плакати злато моје, н 
анат, а код суда са доказима прогласила га за законог наследника масе пок. Ивана Перовића — пос 
е.{S} Нави дете преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано нададе се за Илијом 
 гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве руке о њ 
неће другом оженити до Даринком — па ма га то главе стало.</p> <p>Једног јесењег празничног дан 
 да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућутка.{S} Милорад отпаса појас и даде 
резриво <pb n="99" /> одбијала, али она га извештаваше да она све прима са пуно радости.{S} Па  
његовим повратили мајци свест — али она га не познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је п 
ам која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле.{S} И све наше свиње бијаху се искупиле.{S}  
и нави два три пут.{S} За тим извади па га поче превијати.{S} Мете га опет и чагрљну по кључаон 
} Он издахну.{S} Један од комшија отера га кући који стиже тамо у сами расвит.{S} Несретни Мило 
/> <p>Кад Марко дође у вече кући запита га Стоја, његова жена:</p> <p>„Што се закле — да ти је  
дена и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га у затвор.</p> <p>Марко га је научио —- да не призна  
 из недара овај пукетић цвећа — извадив га из мале торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p 
и речи управљене против њега, не спазив га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио 
Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старост мучи и секира.</p> <p 
на и надаше му се сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у колима, стаде се лупати песницама у прс 
ми или са стоком, па траже трошка и кад га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те им по к 
отиком на рамену, и чисто га пожали кад га виде, онако јадна, испијена, удављена и изнурена.{S} 
реће му сено.{S} Ко му пресече коло кад га он води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год  
ног оца и мајке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се потпуно срећан са њом.{S} Овај  
рити и потплатити да је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до прага своје куће.{S} Отвори врата  
 /> <p>Ружица клекну код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје 
нешто необично на себе —- осетио је где га снага нагло почиње издавати.{S} Из собе није никуд и 
помрчином и његовом неприсебношћу уједе га за ногу.{S} Усљед чега се он јако разљути и у тој љу 
м трскама од корова и мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен 
 тражити.{S} Као лафица разјарена стиже га за једном зградом и поче га шамарати.{S} За тим се в 
опом терано нададе се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном гурну нож 
део узетог новца утају и за себе задрже га казав старешини мању количину или нижу цену.{S} Друг 
је закрочила оног вајног Живана, и није га сматрала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} А 
 или на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца отискују камен по каме 
 нешто љута на себе или на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца оти 
а на себе или на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца отискују каме 
 зденуто, или зденуто а не ограђено, те га чупера и буче које чија стока.{S} Зденута пшеница у  
вођа растројством свог противника —- те га победи и уништи.{S} Ова наша имовина, то је била имо 
 Наместите целокупан разбој и доведи те га до ткива, па ако немате срдачку (на којој се окреће  
илоша — па села крај њега на прочељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дара само чини изнет:{S} Од 
им извади па га поче превијати.{S} Мете га опет и чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата и она 
свега тога одузмите му једно и оставите га самом себи, он мора угинути.</p> <p>Али проклето себ 
аше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај  
рве Милице.{S} Она изађе на поље и поче га тражити.{S} Као лафица разјарена стиже га за једном  
арена стиже га за једном зградом и поче га шамарати.{S} За тим се врати, и њено двоје деце нађе 
м домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и ок 
 њихова срца сроством везао.{S} Позваше га у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести — па од 
.{S} За овим служаше му ракију и нуђаше га да што ужина.{S} Учитељ је пио — али ужинати не хте  
а познадоше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога живота.{S} Узеше свећу од м 
ање.</p> <p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и издадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као  
 негде где лута по планини.{S} Одведоше га у болницу не би ли присуством његовим повратили мајц 
а научише овога несрећника и препредоше га до крајњи граница.{S} Како није могао <pb n="59" />  
ла — док нагазише на човека.{S} Пипнуше га.{S} Беше врућ.{S} Ослушкиваху и чу се дисање помешан 
пут, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе која не  
 то рећи.</p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шће 
гради под заклоном но у авлији — јер би га могао неко са стране видети.{S} Чим уђе у нутра, он  
пе — те му их тури преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништа не рече већ извади двоје по по 
чи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђео.</p> <p>—  
музе сву стоку, процеди млеко и настави га да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво 
ишо мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у сретање.{S} Руковаше се па  
 се имало — онда отпоче Милорад.{S} Сви га слушаху.</p> <p>„Немојте тако кумим вас Богом!{S} Не 
а и устима.{S} Један га је пржио, други га је туко’.</p> <pb n="85" /> <p>„Ђе су паре, старога  
S} Једни превлаче сено у плашће — други га дену, и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду  
.{S} Пуче пушка, а куче умукну — погоди га по сред чела.{S} У исти мах зрно удари у мали стакле 
послетку здрави се са учитељем и понуди га да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћњаку као  
е могоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера се други показујући прстом на Даринку 
е торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати  
ојима имађаше и Миланових комшија, који га познадоше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у  
ад сву ноћ кукаше од тешких болова који га мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до мале деце.{S 
ко се јадаше Милорад своме учитељу који га слушаше и посматраше пажљиво.{S} За овим служаше му  
 Сковчала му руке око врата па цмака ли га цмака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то био н 
ју.{S} Млађи је покушао да побегне, али га чувар убије, а старији је после 6—7 година робовања  
ом једином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на зло нагони —</p> <p>— По чему то?</p> <p>— По том 
 ђака, синчића покојног Милана и одвели га собом — а њему казали да сутра до подне донесе 200 д 
>„Како?!{S} Повикаше сви.</p> <p>„Убили га ајдуци.</p> <p>„На мртво!?</p> <pb n="90" /> <p>„Не. 
 грозно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође  
утију и зави цигару.{S} Мића пође — они га обоје испратише далеко, поздравише се и растадоше се 
да лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми 
дног час у другог.{S} Онај старији лупи га грлићем своје пушке по врату тако снажно, да посрну. 
а мужа.{S} Ако ти може образ поднети ти га немој ни прати ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S}  
 му поче враћати пољубце и претискивати га на своје груди.{S} Тако су остали неколико тренутака 
даде се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан 
ма — стиже на прелазу оно женско ухвати га за разбарушену косу левом руком а десном за велики н 
он се промени.{S} Сад ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и празни 
ујацима.{S} Упаде у реч Ружица милујући га шаком по образу.</p> <p>Стево не рече ништа, већ оде 
>Милоша је узела мајка Даринчина, давши га у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак 
{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно 
дмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И тако му морадне дати и новца, 
елом и беше обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати прашином у намери д 
к жандармерије у окр. вароши.{S} Једном га спази где стоји на пијацу међу гомилом надничара са  
је омрзе још већма Марка.</p> <p>Једном га потреви у пољу на путу.{S} Опсова му сунце и шину га 
 са стегнутим зубима и устима.{S} Један га је пржио, други га је туко’.</p> <pb n="85" /> <p>„Ђ 
ад је подељен на осам парчета и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, 
н затури порожје и пусти волове.{S} Сан га беше притиско као мора.{S} Он се попе на кола озго в 
 сваког пребаци.{S} Хрвали се с ким, он га надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема бољег хрвача 
куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а куче умукну — 
и.{S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи узроке — како су те по 
јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајућ 
кнуо за помоћ, непознати зликовац гађао га је из пушке и тиме учинио покушај убиства а пре свег 
ј на разбојнички начин напао, разоружао га, злостављао и отео му 50 дуката.</p> <p>Чилаш немаде 
.{S} Он је и за живота његовог заступао га и помагао у извесним приликама.{S} Не прође ни пуна  
 му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању обали, сагореће му сено.{S} Ко му пресече к 
ка и глава му је уцењена 2000 динара ко га убије или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Г 
о си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старост  
 ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га код комишиоца.</p> <p>— Јо 
е се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац подморао да узме жену коју никад није волео  
еше добро расположен.{S} Жаљаше се како га пори низ прса онај ладан пасуљ, паприка и ракија кој 
рад.</p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи мојом способношћу  
 и чупати косу на глави кукајући колико га грло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као црва у 
 плати неке огромне глобе.{S} Али Марко га научи те преведе имање на жену.{S} Он има земље прил 
ку и муницију и пође у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му нешто шапташе.{S} Напослет 
гвожђе ставив га у затвор.</p> <p>Марко га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Г 
</p> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га код комишиоца.</p> <p>— Јој — ако нас трефи, нешто м 
 ли он није дошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} Отпоче Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи, јо 
гла извући и коме штету учинити.{S} Ено га сад где поткресује суво грање на младим шљивићима, п 
и ништа што је недеља и празник.{S} Ено га где обилази башту.{S} Побија прикољке и увлачи трлић 
же револвер, али му га овај оте и добро га исћушка песницама и шамарима, који усљед старости по 
надничара са мотиком на рамену, и чисто га пожали кад га виде, онако јадна, испијена, удављена  
бом и оптужује код полиције Чилаша, што га је овај на разбојнички начин напао, разоружао га, зл 
ом и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{S} Ово су грешници над грешницима, који увек  
Он, од кад изгуби брата, изгуби све што га је подражавало на живот.{S} Његов рад, ход, разговор 
а срећним, и њему је Бог одузео све што га подржава да живи — да се радује и весели.{S} Кога Бо 
постајала све милија и дражија тиме што га је више избегавала.{S} Њему беше за чудо, откуда так 
 Марко скочи тражити свећу кукајући што га грло доноси.{S} А Савка паде крај Милорада грувајући 
 даде једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи заповеди слугама и Савци — да 
н је знао да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у незнан бацала.{S} Он зажели — док је ј 
та, и ако му она није ништа шиљала, већ га Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђе 
ртво!?</p> <pb n="90" /> <p>„Не.{S} Већ га свога испребијали и испекли, тражећи да да новац — п 
оше неваљалству, не раде о хлебу а једу га.{S} Тај хлеб морам ја сам произвести, прво њима, па  
 парчета и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову л 
{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину  
и крв.{S} Марко потрже револвер, али му га овај оте и добро га исћушка песницама и шамарима, ко 
е сено у плашће — други га дену, и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду све што им треба 
пољу на путу.{S} Опсова му сунце и шину га штапом по глави, кога обли крв.{S} Марко потрже рево 
ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком по рамену — тражила сам те синоћ — па те ниђе  
е свиње бијаху се искупиле.{S} Па да су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да  
н у поље, па онако усамљеног обузеле су га неке чудновате мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим  
оклонио.{S} Неке важне мисли обузеле су га.{S} Пред њим је стајала чутура са ракијом са којом ј 
ушним.{S} Ови мирни људи окуражавали су га својом равнодушношћу — и сад је он умео у свако доба 
ају, кад је ову воду правио мајстори су га понудили — да урежу, у камен његово име и презиме, и 
едаше са својим сестрицама.</p> <p>Отац га је за појединости запиткивао — и он му је све присто 
 Постала је блудница, <pb n="58" /> тај гадни црв — који са својим отровним зубима подгриза сре 
х и најсветих.{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме користи.</p> <p>Твоја 
е, мрачне, влажне, смрдљиве и са многим гадним и страшним животињама преткане.{S} Оне ту остану 
Има на човеку удова <pb n="129" /> врло гадних — али најпотребних и најсветих.{S} И ти си Иване 
еновом зрно ударило у прозор, кад је он гађао пса те према томе он није ни био крив, колико му  
о и викнуо за помоћ, непознати зликовац гађао га је из пушке и тиме учинио покушај убиства а пр 
зјарен као лаф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати 
.</p> <p>— Кога тражите!</p> <p>— Тебе, газда Иване — повика један.</p> <p>— Везуј се! — повика 
о 1000 дин. готова новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица 
руз уливадио и посветио се, јер он мора газдама да окопа прво жито па онда своје, за то што дуг 
p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> <p>„Газдарица Стоја у мал’ није све побила.{S} Кажу била је 
а.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде?“ Отпоче Јана.</p> <p>„Нешто мало.“ Одговори Ђука 
 окомишана кукуруза.{S} Око ње се врзма гајдаш и ујдурисава своје кораблице -— из даљине хоре с 
дело носе обојица чојано у самој срми и гајтану, јаше добре коње и троше новац немилице где год 
у не беше.{S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ са чивилука и мету уста његова себи на леву сис 
воту.{S} Он тиме даје више но што треба гаранције да такав не би био.{S} Он с тим утврђује свој 
врхунцу све је више у задругама находио гаранције за сврхе своје.{S} Што човек један не може —  
 служити у дворцу краљевом 2 године као гардист.{S} Против његовог карактера — нема се шта рећи 
 је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право рече, она неће имати никад ђеце.{S} Па зар 
и, гурни Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало из раменица!{S} Гле ос 
купити аљинице ко што варошчад носе, па гаћице, па чипчице, па капицу од вунице.{S} Ене, ене, п 
а позваше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га у затвор.</p> <p>Марко га је научио —- 
т ухапси Чилаша и мете му на ноге тешко гвожђе.</p> <p>Код суда на претресу, Чилаш је рачунао д 
 Спроведоше их у срез и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Миладин не признадоше дело никако, 
а и око Милорада опаса вериге.{S} Врело гвожђе падало је на тело голо које је пиштало.{S} Стаде 
етири Перовића, Марко кмет, Вук хајдук, Гвозден јатак и Милутин потајник.{S} Ово је заиста чудн 
{S} Синоваца:{S} Марко, Чедомир, Петар, Гвозден, Милутин, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а 
ђи и нераду.{S} Па Вук разбојништву.{S} Гвозден пијанству и т. д.{S} Инокосни људи у великом су 
да новорођеним дају имена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Пе 
је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечера Гвозден се враћао са мобе на којој је своме суседу помо 
и где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им 
 ваља“.</p> <p>— „Сасвим тако“.{S} Рече Гвозден.</p> <p>„То би било право“.{S} Додаде Чедомир.< 
Главна несрећа била је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страст за пићем.{S} Ракија, то 
решила.{S} Вредно је споменути: да овај Гвозден није никако пио ракију док су год били у задруз 
и спремио сведоке око 12 да докажу како Гвозден није тог вечера имо пушку — већ да је са рада о 
ласти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му и јесте место 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гвозден и Милица имађаху 4 деце.{S} Нису се много ни ис 
ло.{S} И тако пристадоше на суд.</p> <p>Гвозден пристаде да да сто дуката свом тужиоцу — без по 
рши дело.</p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га у затвор 
" /> <p>Седам сведока сведоче — како су Гвоздена тог вечера тревили да је прошао некуд по мраку 
га часа казао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} Ти Марко <pb n="80" /> власт.{S 
арма добрих волова, него осам.{S} Један гвоздени плуг за онако добре волове нег’ 8 дрвених за б 
 је темељ њихове задруге, он је био као гвоздени обруч оглавник са још 8 дрвених обручева на ка 
ини.{S} Зли језици говоре, да се у кући Гвозденовој неколико пута састајала четири Перовића, Ма 
обио врата на подруму, и да је непажњом Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад је он гађао пса  
 овим и полиција извршење пресуде.{S} И Гвоздену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за к 
 са овце, за тим извади иза силава малу гвоздену кукачицу те закучи за усијане вериге и подиже, 
и — пошто су се са сведоцима одбранили, где су тог вечера били.</p> <pb n="131" /> <p>У раној ј 
е је Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну 
.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — п 
оке и почну опадати у свима гранама.{S} Где нема тора, ту нема ни леба, ни кромпира, ни лука, н 
ређује, код појединца то је обратно.{S} Где рађаху 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, 
 протура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне — она дочепа какве дроњке па их савија и  
ватри у једном реду — то беху пушнице — где сушаху сељаци шљиве.{S} По где се извија дим од пар 
чекало ни дангубило.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено  
S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, д 
ђе истина, ту се морао Марко умешати, а где се он заузме, у победу не треба сумњати.{S} Он је п 
ишта што је недеља и празник.{S} Ено га где обилази башту.{S} Побија прикољке и увлачи трлиће о 
ога вечера, умало се није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У 
.{S} Промуца Вук.</p> <p>Деца су видела где изађоше из зграде ови људи — и пођоше право у њу.{S 
у саму зору тревише их на раскршћу села где отераше пред <pb n="27" /> собом оне овце, оне исте 
у, свака или шурака тог и тог укућанина где у саму зору тревише их на раскршћу села где отераше 
ан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба толико исто, и ствари и чоба 
ући и коме штету учинити.{S} Ено га сад где поткресује суво грање на младим шљивићима, па накуп 
кач зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их одведе механџија, па помисли да су дати на храну 
де дјете који рече да га је нашао негде где лута по планини.{S} Одведоше га у болницу не би ли  
к други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба покупити.{S} Они треб 
S} Побија прикољке и увлачи трлиће онде где би му се прасад могла извући и коме штету учинити.{ 
ма па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече први хајдук.</p> <p>— А 
тио нешто необично на себе —- осетио је где га снага нагло почиње издавати.{S} Из собе није ник 
 јаше добре коње и троше новац немилице где год дођу.{S} Сиромахе помажу прилично, гладне нахра 
у, и увек су му се исповедали: шта су и где починили, сматрајући то као олакшицу свога греха.{S 
ерије у окр. вароши.{S} Једном га спази где стоји на пијацу међу гомилом надничара са мотиком н 
шло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милут 
 100 дуката.{S} Толико ће вам се донети где речете.</p> <p>„Ни паре од 200.{S} Рече млађи осечн 
обливен.{S} Марка однеше на поњави кући где је одмах умро.{S} А сватови продужише свој пут.{S}  
Позваше га у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести — па одмах спремише послужење — док ста 
 Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне п 
ушнице — где сушаху сељаци шљиве.{S} По где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То  
то мислим, — док спазих онамо у вотњаку где се нешто пучи.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву  
а је то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да донесу пића. 
димо, ми видимо да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{S} На пољу у место оног сунца и цв 
о је све у место њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих 
ко је год имао какву замашну парницу, — гди је требало да се заобиђе истина, ту се морао Марко  
ени, од ничега се неће поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је  
 Даринчина, давши га у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина му даје п 
е коло кад га он води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год противио, за то је морао доби 
 који беше легао на кревет и само му се глава виђаше испод губера.{S} Испод његовог великог и з 
лоповске и разбојничке чете којима беше глава Марко.</p> <p>Но сведоци не порекоше ништа.{S} За 
 са њима.{S} Он је оглашен за хајдука и глава му је уцењена 2000 динара ко га убије или власти  
ове, из почетка жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доцније  
ера за хајдуцима — али ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни од детета.</p> <p>Четврти дан Марко 
 пре но док немаднете пунолетних мушких глава још толико, колико вас је данас.{S} Узмите пример 
дужности планинке, јер ја имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас седморо онако како в 
м и трудбом то постигли — сад ће да нам главе дође.{S} Зар није усљед претераног рада брат ми л 
ругом оженити до Даринком — па ма га то главе стало.</p> <p>Једног јесењег празничног дана разг 
упати песницама у прси и чупати косу на глави кукајући колико га грло доносило.{S} Стаде писка  
 поче их по врату шибату, по раменима и глави.{S} Стаде писка жена и деце по кући — нека побеже 
у као „зифт“ косу на маленој и округлој глави неком са златом поткићеном марамицом.</p> <p>„Је  
оме беше углављен кремен, лупи марка по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља —  
{S} Опсова му сунце и шину га штапом по глави, кога обли крв.{S} Марко потрже револвер, али му  
осећи у рукама обраницу и лупи Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Сто 
 мали!{S} Али ако заплачеш, одлетеће ти главица као врапцу“.{S} Рече старији узев дете за руку. 
суму новаца неком трговцу у чаршији.{S} Главна несрећа била је међу њима, што и Гвозден и Милиц 
 је била само пред-игра, а сада настаје главна трагедија која ће се на раскомаданој задрузи Пер 
 ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Али као главна и стална потпора беше му позајмица, коју је од с 
 дана, али нису сви за рад одређени.{S} Главни су радови земљоделца пролеће и лето.{S} И у том  
у штету, осуђиваху све жене за исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан освиташе празник 
овори се, да му је брат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{ 
и.{S} Ма да беху и они нешто продали од главног, али опет имађаху доста и држаху по мало стоке  
шише.{S} Но нису сви.{S} Марко стоји на главном, а Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су.{S 
о им је био највећи идол на свету.{S} У главном, и они су били на прагу пропасти, и да сведу св 
иснутим зубима и песницама.{S} Вијао је главом на све стране, као ћурка која тражи погубљену пи 
 већ усљед немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом да удари.{S} Он сиромах то не зна, већ се тужи:  
икако не усуде из ње помолити се јер ће главом платити.{S} Онај старији скиде вериге и мете их  
 и уђоше у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негде у облаку углед’о 
тови.{S} Разбијена војска мора да плати главом своју самовољу.{S} То је природан закон — који с 
S} Примети званичник чудећи се и машући главом у знак претње.{S} За тим додаде:</p> <p>„Деде да 
 куд да се треви, да Милица лупи својом главом о оно исто брвно и на оном истом месту — само с  
живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је план био спремљен 
S} За тим седе на праг.{S} Стеже шакама главу по слепим очима, и поче говором полугласним.</p>  
а после да се суди и дангуби, а често и главу разбије ту сам своју или свом брату — суседу.</p> 
ао утопљеник и као полумртва метула јој главу на прси.</p> <p>Иван киптећи од неке неописане ра 
узе столицу па заману начелнику право у главу.{S} Цикнуше меденице, дотрчаше жандарми и одвукош 
га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у затвору.</ 
 род — и квит посла.{S} Дете ни за живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго — вик 
104" /> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не мете прстен на руке, па  
 се прелива“, и тако се одаде крађи.{S} Глад и немаштина научише овога несрећника и препредоше  
ле фруштука ништ јео.</p> <p>— Па нисам гладан.</p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и 
е грешити.{S} Боље вам је да помрете од глади, но да се захраните хлебом отетим и украденим. „Л 
има свога узрока.{S} Он је пио на рачун глади, на рачун бриге, на рачун голотиње и босотиње, па 
 год дођу.{S} Сиромахе помажу прилично, гладне нахране и жедне напоје.</p> <pb n="94" /> <p>Сто 
 ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у 
намигуша видела обоје деце — па пронела глас, да су обоје као две половине једне јабуке.</p> <p 
а си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене, у 
лико изненађење целога света пронесе се глас да је и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да ро 
дете његово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас по делом селу, одмах изађе дело на видело, да је з 
у.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p>На овај глас он се трже и одвоји своје очи са једног малог црве 
метара, док из те двоколице писну танак глас мале трубице.{S} То је био писмоноша, поштар — сур 
му нешто шапташе.{S} Напослетку рече му гласно „свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми да разго 
 <p>„Ружице!“ Отпоче Милорад изнемоглим гласом и са великим натезањем.</p> <p>„Чујем брато!{S}  
е ваљда суђено.{S} Одговори Иван тужним гласом гледајући непомично право у земљу.</p> <p>— Није 
> <p>— хоћу -— одшапта му Дара са истим гласом и понова га притеже обема рукама које му око пас 
спакована“.{S} Одговори Миладин шапућим гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све с 
е ни паре немам — промуца Иван дрхћућим гласом.{S} Чим он заврши, плануше две пушке у рукама дв 
војка.{S} Запита Даринка чисто дрхћућим гласом.</p> <p>— То се само може замислити — а не исказ 
же руке и очи к небу па завика дршћућим гласом. „Молим те.{S} Преклињем те.{S} Моли се за мене  
и, вршио их је тачно и савесно, више по гласу свог чистог и непомућеног разума, но по пропису к 
оре да видиш — какве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} Па ногице дебељашне — беле и чврсте — 
оту?{S} Шини, шини мало из раменица!{S} Гле остаде на риби?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он  
за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало  
b n="30" /> <p>„Казаћу ти други пут.{S} Гле!{S} Ускочи овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да  
ости; ако је човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то о 
тоју — да се плати из куће — а она нека гледа свој посао.</p> <p>„То не може.{S} То не сме бити 
е неописане жеље, па са помућеним очима гледа — како дете упија усницама брадавице њених сиса.{ 
 ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Ја  
ристи био.{S} Али слепа освета на то не гледа, њу ништа не задовољава до онај Мојсијев закон —  
погоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје стопице како шарају по њему, ломи леденице  
е још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја  
, и може бити нећемо се више видети.{S} Гледај богати добро немој да буде „какве штете“.{S} Ово 
а капетаном.{S} Сад око ове „Хајдучије“ гледај те ми учини мало места или за потајника, или за  
оборник светски Исус Христос заповедио „Гледај те створи својих а не своје“.</p> <p>Многи нам з 
лите му се више делом но речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мало времена док живите на земљи уд 
 свете речи мученика Христа који рече: „Гледајте ствари својих а не своје“.{S} Себичњаштво је н 
ве, док сопственици који себи раде мање гледају на удобности, а труде се да што више произведу  
гову дангубу.{S} Ако се жена разболи њу гледају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на  
дела је крај ватре и ломкала суво грање гледајући пажљиво у бакрач, (котао).{S} Док врисну најм 
о којешта, а често пута и суха хлеба, и гледајући — како неки имају и кркају; млеко, сир, кајма 
т се може удати, рече Иван смешећи се и гледајући шта ће она на то рећи.</p> <pb n="124" /> <p> 
 суђено.{S} Одговори Иван тужним гласом гледајући непомично право у земљу.</p> <p>— Није лепо о 
оше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у 
аћа но мајка.{S} Поред тога што их није гледала како треба, није их одевала и чистила, она их ј 
 пута, која га је слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p> <milestone unit="subSectio 
е моде и посећивања игранки већ је само гледала децу своје двије очи.{S} Живан је се осећао сре 
мео погледати у очи Мићи.{S} Он је само гледао преда се.</p> <p>После мале почивке Мића отпоче. 
епоштена, и ја то све као муж њен мирно гледао својим очима.{S} То је истина, и за то је нас Бо 
S} Али та нагла промена задивила је све гледаоце.{S} Ено они ти сви веле „Неће му пред добро би 
 онда гледаоци прсну у смех и пошалицу, гледаоци то су нерадници и сиромаси.</p> <p>“Ми смо сви 
} Кад утакмичар падне и сломи врат онда гледаоци прсну у смех и пошалицу, гледаоци то су нерадн 
е у кућу пи викну кроз плач.</p> <p>„Ви гледате својим очима, како овце чине штету па ни мукает 
и ко ће онда месити леб, готовити јело, гледати и чувати стоку, шити одело, прести, ткати, плес 
 живети.{S} Зар није боље <pb n="57" /> гледати ђецу своју како се играју по рају — но трпети о 
цене.{S} Стока, од како је почеше слуге гледати поче јако опадати.{S} Ја осећам да с дана на да 
 обесчастио.</p> <p>— Тако ћемо нешто и гледати.</p> <p>Од Ускрса до Спасовадне само је четрдес 
а.</p> <p>И ако досад нисам ништа крао, гледаћу да украдем ову квиту, или ћу кога подговорити и 
b n="84" /> <p>Милорад као изван памети гледаше час у једног час у другог.{S} Онај старији лупи 
јих преступа имао да плати неке огромне глобе.{S} Али Марко га научи те преведе имање на жену.{ 
сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као чове 
ристовог.{S} Пролеће у велико, још само глогови не беху цветали ни листали, а остало све, оживе 
 кости из себе избацила, нека их пашчад глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни година дана про 
есто рода одроњала се свака маховином и гљивама као псето које се почне лињати, а врхови им до  
ори Миладин шапућим гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све стране провирише кроз 
ука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са  
 и потезати се на куче са разним и врло гнусним псовкама.{S} Куче усљед раздраживања користећи  
/p> <p>Чим то спази Чилаш он у највећем гњеву, а сем тога раздражен усљед великог пића ободе св 
 се ту беху склониле изудара.{S} У оном гњеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перуни 
н за све овце, 1 за све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад гд 
ати јело.{S} Роса и Перуника чуваће сва говеда.{S} Даница ће чувати овце.{S} Савка јагњад, а Ру 
д им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> <p>Вама пролази време узалудно Ви сад кад м 
 живи.</p> <p>Ови грешници, што имају 2 говеди, 3 свиње и 5 оваца, који им чувају деца од 6 до  
увари стада оваца, чопора свиња, џелепа говеди, ергеле коња, ћутећки пролазе кроз село, изузев  
 и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, ни говедима кошаре.{S} Станови никакви а хране ни мало, па 
 има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 1 говече, 2 овце и т.д.</p> <pb n="49" /> <p>И зар самац  
ас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене, ухвати је за прса левом руком а десном око  
о своје постеље и учио их.</p> <p>Његов говор био је тих, одмерен, правилан.{S} Његово благо ли 
 Само да си чуо, како уздише кад о тебе говор поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би она по 
ла.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{S} Говораше Ружица бришући сузе.</p> <pb n="42" /> <p>„Зам 
је Иван са својом стрином Даницом, која говораше: да је она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али 
том старини чича Јеши, у оне речи, које говораше о бесмртности душе и вечном животу.{S} И ако ј 
 беше све родило обилато.{S} У јесен се говораше да ће бити вежбање војника.</p> <p>Обвезници с 
судом је изгледао тако кротак и фини, и говораше увек: „Нећу криво тако ми умрлог часа.{S} Нећу 
на, за којом он плакаше као мало дете и говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Марка нај 
ник изабраних судова за деобе — како он говораше — несрећних задругара.</p> <p>Јеша је био сред 
нас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако говораше кроз плач и јецање кмет Јанко.{S} Званичник уз 
 посао, она је легла на кревет па јасно говораше ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, кака му 
 Кућа му у самој планини.{S} Зли језици говоре, да се у кући Гвозденовој неколико пута састајал 
 Коњ те чека са целим прибором“.{S} Ово говорећи пружи му руку, руковаше се и он пође.</p> <p>„ 
обуди се и поче зверати по кошари нешто говорећи са стиснутим зубима и песницама.{S} Вијао је г 
 динара ко га убије или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Перовић главни јатак.{ 
е не зна — тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S} Према томе, детету је живот у врло  
ко — да се ретко што могло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто се изручило све што се имало — онд 
Станија се закле, како је Цмиљка код ње говорила — како би учинила ма с ким обљубу — само кад б 
 задовољство, памтите оне речи које сте говорили, и оне песме које сте певали.{S} То је био рад 
 т. д. па не могу да устану.{S} Доцније говорило се јавно и отворено: „Ком више треба тај нека  
им курвама (јетрвама) кад ја са њима не говорим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Није то бадава.{S} Т 
 немој да буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а очи му се склапаху од силног дремања, јер две 
та.{S} Наш чича Јеша увек је каваљерски говорио о смрти, — без нимало бојазни.{S} Али то је чин 
м, само моје не дирајте“.{S} Тако је он говорио крадљивцима.</p> <p>Мало по мало, крадљивци сте 
иновне и морале су избити.{S} Кад је ко говорио какве скарадне речи, или речи управљене против  
аку стопу.</p> <p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кројио планове — како ће једног вечера  
орења.{S} Како без страха, без устезања говорите о тако страшним стварима, о смрти неприродној. 
.</p> <pb n="24" /> <p>„Немојте наопако говорити!{S} То би баш право било“!{S} Викну Марко љути 
еру.</p> <p>Перовића задруга поче јавно говорити о деоби.{S} Сва упињања, сви разлози и савети, 
д оне ту нису?</p> <p>„Није ти вајде то говорити ништа лудом народу.{S} Ми се морамо скоро поде 
 <p>— Али ја нећу!</p> <p>— Зар смеш да говориш.</p> <pb n="109" /> <p>— Зашто да не смем.{S} А 
 па цмака ли га цмака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то био несрећник“?{S} Запита Стоја  
синоћ — па те ниђе нема. —</p> <p>— Шта говориш!</p> <p>— Јес очију ми!</p> <p>— Па оћете ли се 
ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са оним курвама (јетрвама) кад ја са њима не го 
е врло одмереним тоном као какав велики говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дуж 
тећки науче више људе од најпризнатијих говорника и реформатора на речи и перу.</p> <p>Перовића 
же шакама главу по слепим очима, и поче говором полугласним.</p> <p>„Сећам се добро.{S} Бата је 
а све је дрхтало.{S} У његовим очима, у говору, у цртама лица читала се неизмерна љубав и помир 
сеца, па да се наврши Живановом сину 4. год. А он умре.{S} За овим седамнаести дан умре му и ће 
 дело никако, али се опет осудише по 20 год. робије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гво 
Section" /> <p>Петроније Чилаш издржа 2 год. робије по тужби Марковој и помилован дође кући.{S} 
и син синовца му Марка — који беше у 12 год, и учаше III разр. ос. школе.</p> <p>— Казаћу ти бл 
ле познанства са Даринком.{S} Има већ 3 год. како она од то <pb n="115" /> доба још девује.{S}  
ој младости, сад имају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 г 
 5 оваца, који им чувају деца од 6 до 8 год. старости, долазе кући, хватају децу и тучу их неми 
тура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне — она дочепа какве дроњке па их савија и пови 
е добре коње и троше новац немилице где год дођу.{S} Сиромахе помажу прилично, гладне нахране и 
им је се она грозно светила.{S} Која је год почела са њом да се поинати морала је исплакати сво 
е у место њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су дво 
 своју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год казивала невиност своју — нико јој није веровао па  
ику, па од тога да се обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њихово добро“.</p> <p>„Мол 
је се издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега је  
а, сваког судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу, — гди је требало да се  
м, вредан као мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео и предузимао све је задовољно и срећно довршив 
Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са наличја много ружно.{S} Како ј 
инеш заклопац — док не изиђе све што је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?! 
траха његовог, давали су му људи што је год затражио, и то нису тражили никад да им он што врат 
зајмно служити и помагати; а што нас је год више — за толико морамо удобравати земљу — да нам о 
биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год противио, за то је морао добити по неку штету, као: 
ли тиме нисмо још све казали.{S} Што се год до сад догодило, то је била само пред-игра, а сада  
> <pb n="45" /> <p>У овој кући — што се год заради то се све потроши и развуче се.{S} Моја мајк 
азио благодети у задругарству, и што се год више приближавао моралном и интелектуалном врхунцу  
ад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси требао ни да се жениш.“ Поче плак 
да се мучиш без трошка.{S} Тражи кад ти год нестане“ и напослетку сети се, како је њему овај ис 
ш шта ли ће ми тражити?</p> <p>— Што ти год устражи подај, само живот нек ти остане.</p> <p>— О 
се састоји у неслози и поцепаности, као год што се користи војсковођа растројством свог противн 
 ногице дебељашне — беле и чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S} Па сисице нес 
и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год утакмичар на коњској трци.{S} Кад утакмичар падне и 
 имају подједнака права на сажаљење као год и они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не  
жда на њ’ не би могла навести.{S} И као год што је мене будући доброг учинити злим — тако је те 
д и беду не треба називати силом.{S} Ко год помаже бедне и невољне, тај показује своју одвратно 
S} Дође и мрак.</p> <p>Милорад — колико год пута запита „дођоше ли“ толико му се по један степе 
 радити кад нема чим ни на чему.{S} Што год има земље то је заузето, управо оно што ваља.{S} И  
је стао колико мутна вода — нити је што год спавао.{S} За овим ухвати волове.{S} Стаде цика мед 
рате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси требао ни да се жениш.“ По 
ода људског Исус Христос рекао је: „Што год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја  
ве породице, и суседи и комшије, кад су год хтели да оговарају, и завађају, да компромитују и о 
у његове планове, једном речју — кад су год хтели да га почасте незадовољством — они су само му 
ј Гвозден није никако пио ракију док су год били у задрузи.</p> <milestone unit="subSection" /> 
, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне  
езу и након 2 месеца дана осуди се на 5 година робије.{S} Благодарећи исказу сведока његових, к 
све што су навели, и Чилаш би осуђен 15 година робије.</p> <p>После више апелата, пресуда би ос 
еда пред-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се млад о 
> доба још девује.{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — јер је се 
 га чувар убије, а старији је после 6—7 година робовања умро.</p> <p>Цмиљка се не хте да враћа  
иш??</p> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8 година како смо се ми подјелили.{S} Нас девет пунољетни 
 деце Симово, Илија од 11 и Јерина од 9 година.</p> <p>„Кога тражите ви!?{S} Викну Илија.</p> < 
лку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година старости.</p> <p>Ни Стоја не ради ништа.{S} Све  
S} Чисти понедељник 4. или 5. марта.{S} Година прошла добро родила — па цели месојеђа све саме  
извесним приликама.{S} Не прође ни пуна година како он поче управљати кућом, а незадовољство по 
ом „Зло“.{S} Кад се Јеши навршила 65-та година — а то беше месеца Јануара — он је осетио нешто  
ће се опет удати за другога пошто прође година дана.{S} Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је 
 n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> <p>Вама про 
глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни година дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ј 
а удари туча и све уништи.{S} У осталом година је родила, али нема ничему цене.{S} Стока, од ка 
редом:</p> <p>„Драга децо!{S} Четрдесет година има, како ја управљам овом кућом.{S} Какав сам б 
.</p> <pb n="7" /> <p>Јеша је четрдесет година управљао кућом.{S} Пропратио многа весеља и жало 
од те дужности ослободите.{S} Шеснајест година има како сам ја дошла у ову кућу и како отправља 
рече Даница смешећи се.</p> <p>— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и  
 <pb n="59" /> да краде у извесном добу година — он је се издржавао кривоклеством.{S} Ко је год 
су му сва три брата помрла после 60-тих година своје старости, па и сам Јеша остао је удовац пр 
- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ је 
ица имају ђаке који иду у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и вин 
е имао част служити у дворцу краљевом 2 године као гардист.{S} Против његовог карактера — нема  
да ни једном домаћица није умрла пре 58 године просечно.</p> <p>Јеша је оженио два своја сина и 
шисмо шљиве и изгубисмо на њима.{S} Ове године пошто урадисмо виноград и задужисмо се на име ње 
евне, али се рађаше како ваља.{S} Сваке године по једна четвртина његова пређубравата је и дава 
људи — и на место снега, да падне сваке године по један слој овчијег згореног ђубрета тада би д 
о ручка напију се ладне воде.{S} Лањске године сушисмо шљиве и изгубисмо на њима.{S} Ове године 
а дужност коју ће отправљати преко целе године.{S} Ја мислим да уредимо овако:{S} Стоја и Круна 
ваца, са тим мрсила сву кућу преко целе године и опет прода по неки чанак млада кајмака те купи 
 вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири године он се промени.{S} Сад ни онај Иван нити га дај Б 
ађаше их који не беху платили по за три године.{S} Овај званичник беше млад човек, а беше скоро 
ругу.</p> <p>Тако се животарило две три године, али у великој свађи, кавзи и незадовољству.</p> 
јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништа.</p> <p>Обрен се закле, 
subSection" /> <p>Навршује се скоро три године, како заједно живи Иван са својом Цмиљком.{S} Об 
ан није способан за плод деце — јер три године како се оженио па ништа.{S} Те је Даринка нагнан 
мче!{S} Да узмеш онако пиле.{S} Још три године мајка је не да — рече Даница смешећи се.</p> <p> 
ери и девет синовица.{S} И ако је у 65. години своје старости — још су му сви зуби здрави; још  
аница му роди сина.{S} За овим у другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујал 
на лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије.{S} Ама смем у живот, ако сад немадн 
видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} У години има доста дана, али нису сви за рад одређени.{S} 
луг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа каква 
иоци писали су квите са новим датумом и годином без обзира на то: што су ти дугови учињени у за 
ћутећи.</p> <p>Она настави.</p> <p>„Зар годину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па  
же га и окопа, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере грожђе <pb n="51" /> и 
мо плаћали одмах чим се разреже за целу годину напред.{S} А од како се изделисмо, ми пропадосмо 
а и сам Јеша остао је удовац пре непуну годину дана.{S} Вредно је споменути — да му је се само  
орез Милораде?</p> <p>„Преко 400 динара годишње.</p> <p>„То је прилично велика сума.</p> <p>„И  
и до сад?</p> <p>„Које лањске, које ово годишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође 
.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годишњицу свом покојном брату Милану.</p> <p>Једног пра 
 нешто у гуши — отпоче плакати. „Још ни годишњицу није брату издао.{S} Њега убили на мртво име  
куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живел 
едни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадна  
реми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабуља — потрчи сад ове тра 
аљиће незнатан товар па целу ноћ гурају голим раменима у блатаве точкове и онако разјарени шиба 
риге.{S} Врело гвожђе падало је на тело голо које је пиштало.{S} Стаде се увијати несретни чове 
оса и лети и зими, поцепана, распојаса, гологлава, неумивена,вашљива и т. д.{S} При том кад се  
 — док вам не опашемо усијане вериге по голом телу.{S} Тад би посуктали жути дукати као жар“.{S 
а рачун глади, на рачун бриге, на рачун голотиње и босотиње, па је заразио своје живце алхохоло 
Море да сам мушко убила би се за онаким голубом!</p> <p>— Па што је мајка не да?{S} Она није ма 
штини тако одговараш шта ће ми рећи ова гомила сиромаха у нашем селу. </p> <p>„Ја би волео да п 
 житног коша, ту стоји као пласт велика гомила не окомишана кукуруза.{S} Око ње се врзма гајдаш 
 донесу пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и комишиоца оне почеше тих’ разговор.</p> <p>— Ш 
е по свакој стаји, по сваком ћошку леже гомиле пшенице — куруза, пасуља, комада леба, и миши пр 
Мало по мало искупи се група народа око гомиле поседа све и почне журно комишати.{S} Песма — ра 
т“.{S} Дали ко више.{S} Скупи се велика гомилица лицитаната, дође и механџија — један цинцарин. 
едном га спази где стоји на пијацу међу гомилом надничара са мотиком на рамену, и чисто га пожа 
кушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.</p> <p>Овим речима учио  
кушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нек 
може држати стоке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше издржавати 
е.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђаше Перуника и предиј 
на.{S} Он је постао прави неваљалац.{S} Горд је, напрасит, немилостив, самовољан, подал, свиреп 
 не оста дјете богљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој кући но под чергом циганском.{S} Ономад тур 
ле онај ћалетак натовари у кола те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може бити  
ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — д 
 резоновале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све сусетке и суседи који окружу 
дана на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и куповао <pb  
е и подозревање од комшија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} Новим по 40—50 ока ч 
тишла код своје браће да оплакује своју горку судбину и да камен по камен отискује из лепе грађ 
} Два пуна сата, Ружица је плачући пуна горчине и нестрплења слушала одајући по авлији да што ч 
стина у коју не треба сумњати: да човек горчину своје душе и нерасположење своје савести нови с 
посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге ваше...{ 
<p>Живан је био добар радник, али хрђав господар.{S} Нити је умео да броји ни да рачуна, ни да  
једног и један за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга укућана, звао се заповедник, а у 
је жеље и страсти, и показује своју моћ господарења над њима.</p> <p>Пијаница, то је жалосна по 
ених и недозвољених срестава да постану господари вашег добра — кад то постигну — они ће тада п 
ролетив кроз собу његовом непријатељу а господару убијеног пса, који скочи, па и сам испали 7—8 
ично велика сума.</p> <p>„И не би била, господине учо, да је као што треба.{S} Нас сељаке сатир 
 си рећи динара.</p> <p>„Дуката, дуката господине.{S} Човек је пропао са свим.</p> <p>„Како?!{S 
p> <p>„Милорад Перовић“</p> <p>„Немојте господине његову стоку продавати“ — рече викач дрхтећи  
} О несрећни Јанко, што огреши душу... „Господине!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} Кад прво 
 се добро за своје старјество 1000 дин. готова новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна до 
 оне проклете квите.</p> <p>„Сто дуката готова новца“.{S} Шапташе он. „То је велика сума.{S} Пе 
кућа, а пет њих нису их имали.{S} Место готова новаца Марко показа дуга 1000, динара за који се 
а смем у живот, ако сад немадне Стојара готови 200 дуката што јој даје онај лопов и што сама из 
на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, готовити јело, гледати и чувати стоку, шити одело, прес 
<hi>планинке</hi> (редуше) њих ће двије готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешај 
ах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спремно.{S} Понјеше пушке и барута — и одоше п 
ајдуке ја стрепим свако вече и страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па да хоће мене уб 
сад?{S} Запита Милорад шапћући.</p> <p>„Готово ништа“ дубоко уздахнувши Марко обриса зној са че 
г — он дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота одасути мало ономе коме се прелива“, и тако се о 
тарешина, код њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим се оној  
отрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабуља — потрчи сад ове тражи по туђим кошарама и коли 
наковима.{S} У њој има неких манастира, градина, црквина, шанчева и т. д.</p> <p>„Јесте.</p> <p 
ну и да камен по камен отискује из лепе грађе свог живота — те да што пре однесе пред Бога прав 
женио и удао.{S} Поградио многе и дивне грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и винограде; окалем 
ој је своме суседу помогао правити неку грађевину.{S} Па кад је био поред куће једног свог сеља 
ише се од чуда и настаде велика ларма и граја, псовка и претња и то не толико због жена већ сам 
 ово мало стоке и почну опадати у свима гранама.{S} Где нема тора, ту нема ни леба, ни кромпира 
Некад је врвио чопор свиња по воћњаку а гране његове дователе су до земље и нудиле род свој сво 
посматраше заруделе шљиве којима пуцаху гране од силног рода.</p> <p>Залаја куче.{S} Док на кап 
га несрећника и препредоше га до крајњи граница.{S} Како није могао <pb n="59" /> да краде у из 
{S} Седела је крај ватре и ломкала суво грање гледајући пажљиво у бакрач, (котао).{S} Док врисн 
нити.{S} Ено га сад где поткресује суво грање на младим шљивићима, па накупи пун нарамак оне су 
средњег раста, косе смеђе, очију зелено-граорастих, бркова густих а кратких; зуба ситних и чест 
Милана.{S} Сузе јој лете низ образе као грашке, а уздах за уздахом отискује се из њених болних  
не носити дрва чак из планине на својој грбини, и опет пребацивање и подозревање од комшија као 
 Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно и  
ице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи узроке — как 
.</p> <p>Дознавши Иван, увидео је своју грдну погрешку и увидео је да је на крају своје очиглед 
зими кад жене шију, плету, везу, преду, гребенају и т. д. <pb n="21" /> Устане старешиница, па  
 се.{S} Небо ведро као стакло, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним сокацима, ч 
све стране, већ велим за самог себе.{S} Грех је најслађа тварка на земљи; али никаква ме сила н 
 у крви својих злочина и без помисли на грех.</p> <p>Тешко оном, који избегне казне за своја де 
е не чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат — и таке се они међу собом узајамно потуку и 
> <p>— Мислиш ли да ће ти смрт олакшати грех...</p> <p>— Верујем да неће, али шта ћу сад!?</p>  
уке о његове кошуље велећи му: „На овај грех ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју душу 
 зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом стари 
инили, сматрајући то као олакшицу свога греха.{S} За овим они почеше доносити крадене ствари и  
родном смрћу.{S} Људи, који се причесте грехом, тога часа помрачи им разум, и они невидећи коме 
ене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна запевка, 
д ђеце имати.{S} Ја истина јесам одавна грешио — са многим жентурачама и са девојкама — али ниш 
 пуки сиромаси, али и као такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помрете од глади, но да се з 
 О, оче, оче проклет да си.{S} Земља ти грешне кости из себе избацила, нека их пашчад глођу.{S} 
крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови грешници, што имају 2 говеди, 3 свиње и 5 оваца, који и 
е покојни Бата, да су самоубилци велики грешници.{S} Ал тај исти Бата са моје двоје невино, мил 
јаху једно другом до увета.{S} И они су грешници свели своје имовно стање на најмању меру.{S} О 
ју залогај леба што га једу“.{S} Ово су грешници над грешницима, који увек раду али ништа немај 
ба што га једу“.{S} Ово су грешници над грешницима, који увек раду али ништа немају — који само 
уће учинити док не одвојим душу од овог грешног тела“...</p> <p>Кад ово изговори.{S} Он палац л 
руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса 
а хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју меће  
 <p>Ружица клекну код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S 
г час у другог.{S} Онај старији лупи га грлићем своје пушке по врату тако снажно, да посрну.</p 
сипао врелим пољупцима Даринчину косу — грло — лице и усне.</p> <p>Даница се извуче испод Дарин 
чупати косу на глави кукајући колико га грло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као црва у ог 
рко скочи тражити свећу кукајући што га грло доноси.{S} А Савка паде крај Милорада грувајући се 
 сено покисне.{S} Али кад <pb n="11" /> грми свак за себе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и  
мало боље просуши и укупише један плас, грмљавина већ подмукло тутњи, ветар дува и отежава рад. 
17" /> Мало он вели, али то старом и за гроб спремном човеку много је.</p> <p>Он је знао да ће  
 свију њих кад мајка паде преко сва три гроба у којима јој беше поломљена и сахрањена срећа, <p 
асти, тај исти на весеље, на жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свршава послов 
ас питам, јесте л’ се навикли,</l> <l>У гробници у ладној тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нисам 
вата је и даваше огромну количину добра грожђа.{S} Сад је подељен на осам парчета и ниједан га  
еде крај ватре и спушти велику котарицу грожђа крај себе — па једаше са својим сестрицама.</p>  
а целу годину.{S} У јесен дође да обере грожђе <pb n="51" /> и по испрекрштаној лози и разном к 
набере један чабар.{S} По неко дугме на грозду зрело они берући преберу их и поједу и тако сврш 
вам, ма и површно описао овај жалосни и грозни случај, који је постиго задругаре некад срећне з 
и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.</p> <p>Овим речима учио је Јеша 
и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам б 
" /> га уплаши — да је се тресао као од грознице — а био је у стању напитом, почне купити камењ 
 братучеди.{S} Али ми се за то они сада грозно свете.{S} Ја им признајем да су срећнији од мене 
најдосетљивија.{S} И за то им је се она грозно светила.{S} Која је год почела са њом да се поин 
е а најчешће туче и грува немилосрдно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди  
 у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја несрећно створење на земљ 
богима.{S} Ако мало задоцниш, одбије ти грош, или те не прима никако.{S} Ако ти један сат смете 
радио на оваком дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и да <pb n="6 
 Какав рачун имам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене с 
умиру рано, онда новорођеним дају имена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи ро 
х једна огромна разлика, једна празнина груба и необична.{S} То се дало приметити прво на деци, 
S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува немилосрдно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и м 
о доноси.{S} А Савка паде крај Милорада грувајући се песницама у прси и пиштећи као гуја у огњу 
това и богаза, због штета и потрица.{S} Грување стоке камењем и кољем, јурење са пашчадима и из 
 која беше ту у близини, стаде немилице грувати обоје песницама и шамарима, па и самог малог ра 
Јес!{S} Ти си паметан судија.{S} Па нас груваш крвнички чим достигнеш, а твоју женку само мало  
{S} Оћете да се растопите од љубави као грудве снега од топлоте — викну Даница приближавајући и 
тета и одмах их припаја и притискује на груди.{S} Подмеће дроњке на трбу и прави се трудном — п 
ћати пољубце и претискивати га на своје груди.{S} Тако су остали неколико тренутака — шапћући н 
је обема рукама притиште на своје бурне груди.{S} Даринка му поче враћати пољубце и претискиват 
 за уздахом отискује се из њених болних груди као стене низ какву огромну стрменост.</p> <p>У т 
че) бакраче, кружиће, карлице, кутлаче, грудњаче, цедила и т. д. сваки дан прати и чистити, сол 
 ћу рано на пролеће једног дана позвати Грујицу — он је томе вичан — да ми на једном само покаж 
 на комишање.{S} Мало по мало искупи се група народа око гомиле поседа све и почне журно комиша 
чиних кукавац сињи!{S} Јадиковаше Јанко грцајући нешто у гуши — отпоче плакати. „Још ни годишњи 
ема свињама свињца, већ му се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, н 
укат у злату.</p> <pb n="91" /> <p>„Што гу се данас пазари сутру се на распазарује“.{S} Одговор 
сљед овога самци људи, људи без задруге губе много.{S} К томе треба додати — да има слабости; а 
си.</p> <p>Она се подвуче крај њега под губер и једнако плачући ређаше које какве неправде које 
 кревет и само му се глава виђаше испод губера.{S} Испод његовог великог и зализаног чела жарил 
љиве.{S} По где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху казани који пеку раки 
 то мислила и чувала на другом је месту губила више.{S} Марко је куповао сукнено одело па и лет 
но што ваља.{S} И они раде, то не треба губити из вида; раде имање наше надницом или наполицом  
 је затруднила, и поче знатно опадати и губити своју девојачку лепоту.{S} Даница је сада водила 
 што сам ја делио.{S} То немојте никако губити из вида.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му с 
 се превијала <pb n="55" /> као отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема 
ајући се песницама у прси и пиштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је потера за хајдуц 
96" /> бојали су се од Петронија као од гује, те му се исповеде претурив’ сву кривицу на Марка. 
и по пепелу и угарци погашени пиште као гује у каквом џбуну који је са свих страна опкољен пожа 
Одговори она.</p> <p>„Шта ћемо сад љута гујо?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде не могу устати 
ма.{S} Кад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа.</p> <p>„Ћути, не тртљај ту“!{S} Рече Жива 
еђу члановима, већ се обично из околине гунђало и шаптало: „Никакав рад — а оволико богаство.{S 
 тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ или чакшире он хоће ново; Остари му капа, опет нову 
 људма очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигледну пропаст, и ти чести примери, ти вер 
оје буџаљиће незнатан товар па целу ноћ гурају голим раменима у блатаве точкове и онако разјаре 
овим у зору, узме једну велику кладу па гурне у врата свог подрума и иста извали.{S} За тим оде 
 које су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плоту?{S} Ш 
 ракија које су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плот 
ете га опет и чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата и она се отворише.{S} Он уђе унутра и поч 
 завуче под браник, за тим стеже срце и гурну прстом у обарачу.{S} Пуче пушка — а он се пружи п 
иси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало ручица не отпаде 
 Ухвати га левом руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим ст 
3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, дете гурнула старија деца које је потрбушке пало и лупило о  
ар није она могла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пу 
то је остало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене јетрве Милице.{S} Она изађе на поље  
ади врвила је ларма од кокоши, петлова, гусака и ћурки.{S} Свака стаја затворена.{S} Изгледало  
рава, 80 оваца, 50 кокоши, 20 ћурки, 12 гуски, 15 патка.{S} Боље је штедити него радити.{S} Овд 
ло он се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он зату 
 На пољу у место оног сунца и цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто кроз коју промиче киша помешана 
ла је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа густ 
 смеђе, очију зелено-граорастих, бркова густих а кратких; зуба ситних и честих; врата кратког,  
 жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа густих и црних, очију црних и бистрих као кристал.{S} Ј 
То беше у једном лугу који се беше одео густом шумом.</p> <p>— Бежимо овамо!{S} Увати је за рук 
оде са овим зликовцима, и изгубише се у густу помрчину.{S} Два пуна сата, Ружица је плачући пун 
ите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се у сузама.</p> <p>„Џакале смо!{S} Како нећу џа 
у код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди са овим љу 
и!{S} Јадиковаше Јанко грцајући нешто у гуши — отпоче плакати. „Још ни годишњицу није брату изд 
па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у сузама.</p> <p>— Човечност кад ми помињеш — ја 
ађе, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора све трчати, викати,  
 све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора све трчати, викати, дерати и  
и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку свој 
а у јастуку, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршивао својим прот 
ардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђено, неизмере 
 тепсије, тестије, кревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише све своје  
настира, градина, црквина, шанчева и т. д.</p> <p>„Јесте.</p> <p>Опет залаја куче.</p> <p>На ка 
јаса, гологлава, неумивена,вашљива и т. д.{S} При том кад се узме <pb n="37" /> у обзир младост 
 већ ту на раскршћу, између путова и т. д. посејали неколико оџака поврћа, и место да иду, да р 
другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца отискују камен по камен из сво 
 пасуља, два пшенице, три кукуруза и т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и кајмака, бардак ра 
ршуте, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и једо 
карлице, кутлаче, грудњаче, цедила и т. д. сваки дан прати и чистити, солити и преваривати.{S}  
b n="47" /> краве — неком два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} Ме 
јмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђено,  
ао дводинарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p>На о 
пити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милујући нешто у сну. 
" /> Они возе сено, кукуруз, шљиве и т. д.{S} У близини скоро сваке куће виде се веселе по 3—6  
о, сукње, поњаве, чарапе, појасове и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, 
е, на жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свршава послове за све.{S} А њих осам 
 год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} На њима је било о 
куша, рукама <pb n="39" /> да узме и т. д. од свега тога одузмите му једно и оставите га самом  
, ћасе, кашике, соли, сира сланине и т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше у кола па се 
бакраче, тепсије, тестије, кревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише св 
 им <pb n="70" /> чарапе, рукавице и т. д. а поред тога радила је варошкама разне послове, и за 
злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака имати разне монете 
е један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један човек 
иле се, како их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доцније говорило се јавно и 
 груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића дадоше му то име.{ 
носи памучне кошуље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељ 
разбојништву.{S} Гвозден пијанству и т. д.{S} Инокосни људи у великом су пријатељству и тесној  
ију, плету, везу, преду, гребенају и т. д. <pb n="21" /> Устане старешиница, па за тим све оста 
наглости, у журби, у великом послу и т. д.{S} Они сви раде полако, али стално и савесно.{S} Има 
јају разне ствари за одело и обућу и т. д. дотле њихови пси својим сигналом јављају свачији дол 
дна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна запевка, ова жалосна и не  
 кошаре, салашове, кокошаре, ограде и т д.{S} Док купише качице, буриће, чаброве, ћупове, чутур 
еда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба толико исто, и ств 
 месо, маст, сланину, вино, ракију. и т.д.{S} Па разна одела, обичног и стојећег, зимског и лет 
нин чува 1 свињче, 1 говече, 2 овце и т.д.</p> <pb n="49" /> <p>И зар самац има рачуна да плати 
лог учинити добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не треба називати силом.{S} Ко год пом 
аправити кисело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ведрице, (крав 
ечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са обе стране оставља 
емилостив, самовољан, подал, свиреп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} На св 
ти у потомност моје шесторо ђечице“, ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Али као главна и стална пот 
бе у очи и рума као сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја служити једно по једно цео д 
знате!{S} Зар сте накастили (решили се) да раскућимо, да пропаднемо сви.{S} Немојте од такви си 
не, ја сам казао Лазару (првом комшији) да дође.{S} Но дед спреми се да идемо на <pb n="107" /> 
а зар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи мојом способношћу а ја сама да с 
ма намножавању људи — и на место снега, да падне сваке године по један слој овчијег згореног ђу 
/p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти Мартићи на 
и говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дужности ослободите.{S} Шеснајест година  
реме, док ову књижицу прочиташ до жеља, да <pb n="132" /> ти она за поуку послужи, те да свуда  
жност, ако ти будем отворио очи разума, да са њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се са 
ва интересе куће и расположења укућана, да очува своје име и част, ради свог мужа и своје дечиц 
 окружују са свих страна.{S} Па ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њихове.</p> < 
рсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да су самоубилци велики грешници.{S} Ал тај исти Бата с 
и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, и преко тога опет да остане бар шт 
жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар колико толико.</p> <p>Пошто се и 
Ко мисли да побегне од вишине у напред, да се одвоји <pb n="83" /> од бедних и невољних, тај ос 
е је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се пот 
p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом старини чича Јеши, у оне р 
</p> <p>Разним испитивањем доказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али  
 живим па ништа.</p> <p>Обрен се закле, да он није био тај, за кога сведоче Стојан и Илија.</p> 
Ја им признајем да су срећнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не пр 
 у самој планини.{S} Зли језици говоре, да се у кући Гвозденовој неколико пута састајала четири 
га убије или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му 
 више делом но речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мало времена док живите на земљи удостојите с 
е њему овај исти Перо давао дводинарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„ 
икаше њих неколико.</p> <p>„Требало би, да сав рад женски што се тиче, и што треба за Стоју — д 
вом тежином тела, и од куд да се треви, да Милица лупи својом главом о оно исто брвно и на оном 
и јер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да чим она роди дете Иван ће је отерати.</p> <p>Дође да 
нови нису тако јасни — као што би били, да је се душа са животом одвоила од тела — дакле да смо 
рв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали власти њиховог брата као хајдука — те  
 муке свршио.{S} Једну ћу њиву продати, да имаднем што више новаца — са њима ћу брже и лакше ту 
сна појава, у друштву, али треба знати, да свака појава има свога узрока.{S} Он је пио на рачун 
ивот.“</p> <p>У народу је такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, онда новорође 
где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} Док биј 
но да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук 
м Милораду.</p> <p>Милорад је се надао, да ће му болови уминути до сванућа, па да рани у чаршиј 
се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“. 
сахат ода.{S} Он је се из раније решио, да квиту украде пошто по то, па је то саопштио свом ком 
делом селу, одмах изађе дело на видело, да је због тог детета Иван и отеро своју закониту и као 
друзи.</p> <p>Ништа ме није руководило, да ти одузмем време, док ову књижицу прочиташ до жеља,  
>— О ко га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старост мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш  
сте накастили (решили се) да раскућимо, да пропаднемо сви.{S} Немојте од такви ситница које су  
лићем своје пушке по врату тако снажно, да посрну.</p> <p>„Шта чекаш?</p> <p>Дете једно врисну  
 и пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из шк 
да идемо на <pb n="107" /> једно место, да ти испросимо девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам  
а.</p> <p>„И не би била, господине учо, да је као што треба.{S} Нас сељаке сатире незнање више  
ша видела обоје деце — па пронела глас, да су обоје као две половине једне јабуке.</p> <p>Деца  
а само краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дуката у злату.{S} Марко кућни старе 
 неколико оџака поврћа, и место да иду, да раде код имућнији под надницу која је до душе сиротн 
 су год хтели да оговарају, и завађају, да компромитују и осујећавају његове планове, једном ре 
и и здрави треба да прикупљујете земљу, да осигуравате будућност својој деци.{S} Ђеца се једнак 
вао што их жали, већ што стрепи од њих, да му не учине какво зло.</p> <p>Он је давао са једном  
рно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете делити пре но док немаднете пунолетних муш 
S} Одговори Стоја.</p> <p>„Али ти знаш, да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти 
гом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му пијем пат 
 са својим вином, па још кад се сете —- да су измирили „крвну освету“.{S} Но Иван је био некако 
 у затвор.</p> <p>Марко га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Година дана има к 
ко се постарао и спремио сведоке око 12 да докажу како Гвозден није тог вечера имо пушку — већ  
еља која цароваше у њеној души беше та: да се сваком допадне.{S} Ова женска беше се закитила и  
 са ватре што је остало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене јетрве Милице.{S} Она иза 
 неприметно погледа преко свију и виде: да сви одоше цркви на причес која је далеко пун сахат о 
 својом стрином Даницом, која говораше: да је она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али ипак тетк 
корити.{S} И на послетку, он се завери: да се неће другом оженити до Даринком — па ма га то гла 
 ако је истина у коју не треба сумњати: да човек горчину своје душе и нерасположење своје савес 
вађе и ларме, и морали су сви пристати: да се жене са својим женским радом поделе.</p> <p>Овај  
едних огрешила.{S} Вредно је споменути: да овај Гвозден није никако пио ракију док су год били  
 телом свом планинском позиву са жељом: да очува интересе куће и расположења укућана, да очува  
па ни похарани не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који је био више пута и км 
 кола пуна са наплетима и рече Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у 
м задругарима да се свак за себе брине; да вуче свак на своју страну.{S} Сад <pb n="26" /> су о 
своју старост — кад треба <pb n="32" /> да је милосрднија и њежнија, што највећма краси старице 
е, мирису да куша, рукама <pb n="39" /> да узме и т. д. од свега тога одузмите му једно и остав 
аница.{S} Како није могао <pb n="59" /> да краде у извесном добу година — он је се издржавао кр 
?</p> <p>— Е, убиће те у срце момче!{S} Да узмеш онако пиле.{S} Још три године мајка је не да — 
До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је 
и нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви  
> <p>Добро је Даница измајсторисала.{S} Да пошљем побратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у др 
з велики, рад још већи, род никакав.{S} Да се прода.{S} То је најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њ 
ње, поњаве, чарапе, појасове и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, и пре 
ти ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију.{S} Ти си се то навади 
у Миладин.</p> <p>Нисмо ништа узели.{S} Да бегамо.{S} Одговори Вук.</p> <p>„Он може казати да м 
 оче ти ви томе моме јаду најкривљи.{S} Да сам први пут узео Даринку као што сам и хтео, куд би 
ост кад ми помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био ч 
аоцу ове срећне задруге, напомињемо.{S} Да, ни Јешу, ни његове задругаре нико није могао видети 
ре част моју, његову па и свију нас.{S} Да би ја што купила или платила рад другом вама ни једн 
себе избацила, нека их пашчад глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни година дана прошла ја би  
оче Мића.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин 
ће сваком вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти све поцркале.{S} Забољело ме нешто под лож 
/p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет мајка.</p> <p> 
са устезањем.</p> <p>— А што питаш!?{S} Да ниси ти коју заволео.</p> <p>— Па право и има — ако  
} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми в 
њена мајка послушати —- али ја ’хоћу, — да ми напред купиш једну чојану памуклију од 83 дуката. 
о у лонац.{S} Зар није било случајева — да прегору угарци и преломив се одскочи угљевља у лонац 
.</p> <p>Сад се дало свима материјала — да кукају на старешину, на његову неправичност и нечове 
закле, како је Цмиљка код ње признала — да је извршила обљубу са Обреном Мандићем.</p> <p>— Ста 
 тјеши и заварава га разним досеткама — да буде мирно и да се покорава вољи њиховој — све нешто 
осао; и од свега тога украсти времена — да се са десет ноката опреде пређа за платно, сукно, су 
дња тера је да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сис 
 то све слушаху — и дођоше до убеђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасно живети у за 
дмах траже новог слугу, новог фризера — да их помодира и кицоши.</p> <p>Сиромаси, који нема у с 
је — но што ћеш ти мислити баш одиста — да сам ја учинила нешто са Обреном.“</p> <p>— Сирота, п 
пибодову пушку и опет се врати натраг — да се освети кучету и његовом домаћину.{S} Чим дође до  
имао“:</p> <p>„Тиме сам натеро сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“ 
а је он пунио своју кесу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна асприца пала у руке он 
</p> <p>У њиној кући био је такав ред — да кад кућни старешина устане — устану сви, а зими кад  
и турити руку у недра.{S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да г 
м свако вече и страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па да хоће мене убити не би ни жел 
Они већ имају сведока који им се нуде — да обелодане неправедан развод брака њихове сестре.{S}  
сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је најгл 
 n="100" /> <p>— Она никако не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би  
ја, његова жена:</p> <p>„Што се закле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме са 
љаду динара.{S} Према томе мислило се — да је Марко и навео хајдуке на Милорада.</p> <milestone 
та хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу за 
д неке милине — и том приликом изјави — да је то дете његово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас п 
ог одузео све што га подржава да живи — да се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај п 
но извиде и саслуша усмено, па нареди — да цело село иде у потеру за хајдуцима.{S} Чим он то на 
 би са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће 
у воду правио мајстори су га понудили — да урежу, у камен његово име и презиме, и он им не даде 
ота ми мога, давно би се они поделили — да није оне чинилице Стојаре.{S} Она зна сто ђавола.{S} 
 да буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе 
и је за руку и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ оне стазице, што у сваком случају може н 
овор поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="100" /> <p>— Она  
ге губе много.{S} К томе треба додати — да има слабости; ако је човек слаб жена поред њега глед 
је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задруга најбољи услов за свестрано образо 
адене ствари.{S} Нити ко сме поменути — да се његова кућа претражи.{S} Лопови су сваки дан носи 
у годину дана.{S} Вредно је споменути — да му је се само најстарији брат Милош два пут женио.{S 
рко љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај пукет савила рука удовичка.</p> <p>— Бога ти  
а онај млађи заповеди слугама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде из ње помол 
рабити не само удовци већ и првоженци — да је испросу — али се преварила.{S} Нико и не помену.{ 
куче и толико <pb n="66" /> га уплаши — да је се тресао као од грознице — а био је у стању напи 
руги начин <pb n="110" /> нема до тај — да узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — 
лике ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрве чувају децу својих друга, као и своју, кад он 
 — осуђиваху жене и доведоше закључак — да жене не треба ни за шта питати, а треба их тући у св 
Даница заповедила.{S} Сумњајући и сам — да га не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро, живо 
а.{S} Он зажели — док је још присебан — да се опрости са својим укућанима.{S} И чобани, и казан 
на позвати Грујицу — он је томе вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све остале да окале 
а је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад т 
лађи брат Цмиљчин, ваљда је заборавио — да му сестра није тамо код Ивана, па се лепо опремио и  
 један час и у једно исто време, тако — да се ретко што могло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто 
е Мића.</p> <p>— Да ли би вредно било — да поменемо „паре хајдука Мартића“ вашег брата?{S} Запи 
јте.{S} Јер би већа сумња пала на нас — да смо ми то убиство из освете спремили.{S} Одговори Ми 
лепше празнично одело и отишо у цркву — да ода заслужну пошту мученику Исусу Христу.{S} Тамо је 
це и просула свој живот и своју снагу — да мора радити више од оне, која није родила ни једно,  
ски што се тиче, и што треба за Стоју — да се плати из куће — а она нека гледа свој посао.</p>  
е — за толико морамо удобравати земљу — да нам она даје више производа са којима ћемо своје жив 
крило.{S} Отимаху се често руке Ивану — да је помилуши по ножицама.{S} Али је се јуначки уздржа 
својој доброј Марти и свом милом сину — да им саопшти њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и к 
а пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још нешто — <pb n="104" 
сле их побили.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вредно било — да поменемо „паре хајдука Мартић 
 драго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не би пала сумња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре  
а пристојно одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад у великом послу нисам могла ни кошуље да м 
ојака и људи трудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ову Даринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је 
} Али опет ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето. 
илама труде да што мање снаге утроше, а да што лепше и удобније живе, док сопственици који себи 
 велика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} У години има д 
е знаде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је тер 
ма какав рад, не може се никако проћи а да се неко не наљути.</p> <p>Опасно је свако дјелање са 
а неће, али шта ћу сад!?</p> <p>— Треба да се измириш са Цмиљком и нека ти опрости.</p> <p>— То 
 <p>— Ја ћу радити што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка послушати — 
у.{S} Одговори Мића.</p> <p>— Она треба да погине.{S} Јер Цмиљка не би могла ништа учинити са њ 
 власти и судова.{S} Он као такав треба да има пристојно одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до с 
/p> <p>„А кад?</p> <p>„Петнаестог треба да будемо у месту.</p> <p>„Авај људи!{S} Што ћемо се са 
т.</p> <p>У том свану.</p> <p>Сад треба да се иде у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би друг 
о — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се за онаким 
ад можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљујете земљу, да осигуравате будућност својој  
 ћемо их после убити.{S} А ви сви треба да се разиђете по обетинама па и Цмиљка — и да имате ја 
 а сено им треба покупити.{S} Они треба да га преврну па за тим да почну купити у пласје, и тек 
нека ствар служи као нова, толико треба да служи као половна, а два пут толико, као окрпљена и  
ушношћу — и сад је он умео у свако доба да пребира своје жртве и да прави разлику између њих и  
 њему је Бог одузео све што га подржава да живи — да се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и ка 
вију дозвољених и недозвољених срестава да постану господари вашег добра — кад то постигну — он 
ај нема никаква разлога, никаква основа да буде поштен и моралан човек, тај се може купати у по 
ечи управљене против њега, не спазив га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио се 
} За овим служаше му ракију и нуђаше га да што ужина.{S} Учитељ је пио — али ужинати не хте — п 
е сву стоку, процеди млеко и настави га да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво гр 
летку здрави се са учитељем и понуди га да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћњаку као овц 
тиме учинио покушај убиства а пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.< 
 заједу надничару и раднику, па од тога да се обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њи 
 ми се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> < 
доше на суд.</p> <p>Гвозден пристаде да да сто дуката свом тужиоцу — без помисли на то откуда ћ 
свога испребијали и испекли, тражећи да да новац — па кад није имао — они му узели дете — синов 
ету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије.{S} Ама см 
ли на мртво име — одвели му дете — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О несрећ 
е огади надница.{S} Какав рачун имам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки да 
арта је прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, к 
ила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са 
 насљедница заоставшег имаћа — рачунала да ће се пограбити не само удовци већ и првоженци — да  
 <p>— То ће ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p 
и то ниси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало ручица не  
 човечанству.</p> <p>Даринка није умела да цени неваљалство Иваново.{S} Ваљда утицајем своје те 
рада. —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком п 
је трештена пијана“.{S} Па... наставила да узвари млеко, док јој врисне дете на пољу — а она по 
би пре погинула — него што би дозволила да они изгину.{S} Одговори Мића.</p> <p>— Она треба да  
од дужности планинке, јер ја имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас седморо онако как 
ше, нити се тужише која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета мржња и злоба увек ц 
у лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се задрктаваше, нека га  
ову Даринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љубави који чес 
е.{S} Нису се много ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто продали од главног, али опет имађах 
лан остадоше у старој кући заједно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви  
иње, што сву тобож покрадене.</p> <p>Ма да се све ово ради тајно и невиђено, али се опет уђе у  
сту и заповеда очима да га воде, ногама да носе, мирису да куша, рукама <pb n="39" /> да узме и 
адио и посветио се, јер он мора газдама да окопа прво жито па онда своје, за то што дугује за р 
ућа користи мојом способношћу а ја сама да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту услугу да  
" /> за комишиоце.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет много што шта могао измишљати.{S}  
а и рече Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S} Њему пак  
крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја 
ке и даде маха свима својим задругарима да се свак за себе брине; да вуче свак на своју страну. 
ику између њих и добрих па само добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, док не умре приро 
а.{S} Разум тражи исту и заповеда очима да га воде, ногама да носе, мирису да куша, рукама <pb  
штетити.{S} Шива ће трајати још 15 дана да се суши — а кукуруз нисмо ни струка обрали.</p> <p>„ 
ам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} Повика Стоја.</p> <pb n="108" /> < 
ај кров плач па за тим замоли Цинцарина да прими новац натраг, јер није ни заведен у књиге, а в 
његов покојни Јеша, саветовао свог сина да узме Савку ћерку једног сиромашног оца и мајке из ко 
ту неће залећи још оволико твоји бушина да имаш!?</p> <p>Она занеми од јада, угуши се од плача  
 и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 1 говече, 2 овце и т.д.</p> < 
<pb n="49" /> <p>И зар самац има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у годин 
е деце нађе код оног малог рањеника, па да би тиме ублажила своју кривицу <pb n="33" /> према ј 
 да ће му болови уминути до сванућа, па да рани у чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше једна  
ти децу.</p> <p>Још само два месеца, па да се наврши Живановом сину 4. год. А он умре.{S} За ов 
 ишо је на то да погине — харамбаша, па да се то придене као да је Вук учинио, те да му се спас 
ше не радимо заједно наш женски рад, па да једно друго носимо на својим леђима, већ ја сама мор 
мац има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке,  
ве наше свиње бијаху се искупиле.{S} Па да су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{ 
д би се некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“</p 
иромахе да се са свим одрекну рада — па да краду и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико к 
оје очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то што си је обесчастио.</p> < 
е Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо заједно, рад 
р ја имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас седморо онако како ваља“.</p> <p>— „Сасви 
м из наднице то све купио и посијо — па да ми ти таманиш.{S} Море овде ће имати посла и кметови 
готово поједе — да ми не учине зло — па да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим се убиће  
се чини, све сам вам казао што треба па да будете срећни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и 
и тако могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове 
ље колико он може на њој лако живети па да то не може ни у ком случају отуђити, па према томе д 
ка ће њему купити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милујући 
е као скотови.{S} Разбијена војска мора да плати главом своју самовољу.{S} То је природан закон 
ослове — а ако је жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време не чека, а сваком раду има одређ 
тавља не пооране земље, или толико мора да нагони волове на изниклу пшеницу и овраћајући волове 
то ћеш му довести неког ђавола на врата да сваки дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво ш 
 да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућутка.{S} Милорад 
 имањем.{S} Покушавали су неколико пута да и њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да 
амо да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од м 
левци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјел 
ом вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти све поцркале.{S} Забољело ме нешто под ложичицом, 
који сами копају или косе, немајући кад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кућ 
е год затражио, и то нису тражили никад да им он што врати.</p> <p>Он је живео више трпећи но ј 
е јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека п 
ве ћерчице — а Иван је отишо у виноград да обере неке чардаклије (вињаге) сви уђоше у кућу па н 
м њених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у по 
ви мешовите младежи; довикује се момчад да дођу на комишање.{S} Мало по мало искупи се група на 
нису делили, па им се то на први поглед да приметити.{S} Доста имаћа, доста стоке, доста пића и 
ма на њу са свом тежином тела, и од куд да се треви, да Милица лупи својом главом о оно исто бр 
ков који немађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно ч 
, јер није ни заведен у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати од своје стране  
 на изниклу пшеницу и овраћајући волове да погази скоро половину пшенице — па после да се суди  
 Ономад турим ђетињу кошуљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре,  
стадоше на суд.</p> <p>Гвозден пристаде да да сто дуката свом тужиоцу — без помисли на то откуд 
 то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да донесу пића.{S}  
 претње.{S} За тим додаде:</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за ова четири вола?</p> <p>„Д 
0" /> <p>— Он Бог и душа не...{S} Хтеде да каже Даринка.</p> <p>– Пст!{S} Писну други окренув н 
екаш?</p> <p>Дете једно врисну кад виде да му ударише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици да га но 
суда би оснажена, и Петроније Чилаш оде да издржава робију на правди Бога.</p> <pb n="97" /> <p 
о осуђени.{S} Они се свима силама труде да што мање снаге утроше, а да што лепше и удобније жив 
</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb n="89" /> стоку своју“.{S} Примети званични 
сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере грожђе <pb n="51" /> и по испрекрштаној лози и 
чи овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив је за  
а то питати.</p> <p>— Дужност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одг 
ди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Човек уморан, као и бол 
оже да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци људи, људ 
а.{S} Кад је киша, никав се рад не може да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се  
пре ово доба.</p> <p>„Колико има порезе да плати до сад?</p> <p>„Које лањске, које ово годишње  
дно детенце.{S} Неодољива жудња тера је да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад 
о такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помрете од глади, но да се захраните хлебом отетим и 
му јатаковали.{S} У исто време казао је да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И овај хајдук каж 
део је своју грдну погрешку и увидео је да је на крају своје очигледне пропасти.{S} Мартићима ј 
неван, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са сваким, <pb n="40" /> али и беше снажан и 
 Свака стаја затворена.{S} Изгледало је да ту нема живе душе.</p> <p>Обоица пођоше напред, и уђ 
у близини напасаше „краве, и опомену је да не задрема — те да крава не учини штету.{S} Мала Мил 
ама, ал’ једна пегица порока у стању је да помрачи огромно сунце врлина.</p> <p>Њених осам јетр 
 а данас ми дође — па немам чаше ракије да јој пружим, нити залогај леба као што треба!?{S} Сли 
н тиме даје више но што треба гаранције да такав не би био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за  
ило од окр. начелника, који му наређује да предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p>  
која одмах дође на увиђај пи констатује да је некакав зликовац напао на кућу овом човеку.{S} Из 
отплати неке пијанице и своје љубавнике да Петронија мало ошину.{S} Што они и учинише.{S} Доцни 
без и једне речи би примљен у потајнике да хвата на далеко чувеног хајдука Мартића и његово дру 
> <p>Сељачке намигуше већ су прокопкале да је Даринка трудна — и то се већ није могло више ни к 
ека воде бригу.{S}Како би оне поступале да нас нема.{S} Спасоја момка који суши шљиве сада не т 
а једном само покаже а ја ћу све остале да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање да ускрчим и почас 
ри порођају ћерке, и коне су разгласиле да она неће више ни рађати децу.</p> <p>Још само два ме 
душа са животом одвоила од тела — дакле да смо помрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежи 
огази скоро половину пшенице — па после да се суди и дангуби, а често и главу разбије ту сам св 
о Милорад?{S} Али он не може са постеље да се дигне.{S} Водени клобуци беху му искакали по леђи 
д у великом послу нисам могла ни кошуље да му оперем како треба, иде поцепан и нечист као какав 
, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећа срећа и радос 
реме јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају — оне од тешког умора место ручка напију се л 
еме.{S} Ако икад, сада је настало време да се у људски живот примене оне свете речи мученика Хр 
мо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми више од 100 дуката.{ 
ни у ком случају отуђити, па према томе да попушта земљу према намножавању људи — и на место сн 
ољан и уморан. <pb n="10" /> Она не сме да прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче а најче 
њих, и ко својом вештином и финоћом уме да им се допадне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко  
им голубом!</p> <p>— Па што је мајка не да?{S} Она није мала.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње је 
ако пиле.{S} Још три године мајка је не да — рече Даница смешећи се.</p> <p>— И шест година не  
бијао многе жене и девојке, а она се не да никако покорити.{S} И на послетку, он се завери: да  
у.{S} То је природан закон — који се не да ничим оспорити.</p> <p>Једног дана дође Милутин Марк 
ицом или наполицом — али никад им се не да колико заслужују.{S} Према њима не треба нечовечно п 
 они поцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни почешати се.{S} Храни нас као пашчад, а  
Поверилац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућанин с 
од стоке, те им по који сребрник остане да га предаду својој доброј жени на чување.{S} Четврти, 
ле да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање да ускрчим и почастим, сваки камичак изнесем.{S} Виногр 
ди, они довели доктора те издао уверење да је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено. 
 је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} П 
p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се за онаким голубом!</p> <p>— Па 
е мање гледају на удобности, а труде се да што више произведу добара и намарница радом својим.< 
еле али не могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако сложише се да их подели избра 
се да се не изварају, и тако сложише се да их подели избрани суд.</p> <p>Девет судија, председн 
м комшији) да дође.{S} Но дед спреми се да идемо на <pb n="107" /> једно место, да ти испросимо 
 Одговори она са свим благо, трудећи се да му болове не погорша.</p> <p>„Отиди код Марка, њему  
и је.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да не умрем скоро.{S} Мајка ти је стара не може више да 
јно ту дошао, он је заговарао, чинио се да није чуо — или ако је за то питан, он је одговарао д 
 n="132" /> ти она за поуку послужи, те да свуда и на сваком месту будеш сталан и присебан и та 
 се то придене као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за  
„краве, и опомену је да не задрема — те да крава не учини штету.{S} Мала Милунка помогла Дари о 
отискује из лепе грађе свог живота — те да што пре однесе пред Бога правде своју чисту душу и т 
дна.{S} Само се још чекало да роди — те да се сазна чије је дете.{S} И одиста она роди мушко де 
и да <pb n="62" /> му пијем патоку — те да ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имат 
и добрих па само добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, док не умре природном смрћу.{S}  
е те половину празне земље што рачунате да вам је воћњак на који порезу плаћате.</p> <p>Виногра 
 <p>— Доста више ђаволи једни.{S} Оћете да се растопите од љубави као грудве снега од топлоте — 
ико исто и у кошници остане.{S} Немојте да будете простодушнији од пчела и мрава.</p> <p>„Чувај 
свака нешто са иглама и ни једна не хте да одбрани млеко које пола изађе и просу се.</p> <p>Док 
 робовања умро.</p> <p>Цмиљка се не хте да враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то право 
ом муком и трудбом то постигли — сад ће да нам главе дође.{S} Зар није усљед претераног рада бр 
еправду и смерно отишла код своје браће да оплакује своју горку судбину и да камен по камен оти 
једе она се нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сув 
а највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су последњу четрдесницу давали, б 
зне, што једна на другу пакосте, и хоће да нам упропасте кућу“.{S} Одговори Вук.</p> <p>На ове  
{S} Еј побратиме.{S} Потрче помози хоће да нам сено покисне.{S} Али кад <pb n="11" /> грми свак 
виногради велики су кицоши.{S} Они хоће да се надмећу један над другим.{S} Ко је срећан да се с 
 поступком, имућни људи нагоне сиромахе да се са свим одрекну рада — па да краду и отимају.{S}  
 кућни старешина требао је то још увече да расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и надур 
етврти дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде где лута по планини.{S} Одведоше г 
ка.{S} После подужег устезања Иван рече да „бегенише девојку“ и девојка узе јабуку са 10 дуката 
99" /> одбијала, али она га извештаваше да она све прима са пуно радости.{S} Па и он је добијао 
нац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чекаше да спане роса — већ почеше брати, и скоро набраше једна 
ца не беше још пустила овце, јер чекаше да спане роса, која највише чини те се овце метиљају.{S 
болесна човека, док се никако не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за г 
 родило обилато.{S} У јесен се говораше да ће бити вежбање војника.</p> <p>Обвезници се зваху с 
ирише кроз <pb n="64" /> брвна и видеше да се ко не приближава.{S} Не спазише никога.{S} Отвори 
коро.{S} Мајка ти је стара не може више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћу 
ли од силног треса и дрхтања, не могоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера се дру 
ну купити у пласје, и тек што преврнуше да се мало боље просуши и укупише један плас, грмљавина 
ју, и тако животаре са крађом дуго, без да падну власти у шаке.</p> <p>Чедомир, чим се подели и 
а му се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је пла 
теро сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <milestone unit="subS 
е сведоци порећи своје раније исказе, и да се тиме није заваравао он би открио многе тајне лопо 
ше до убеђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте оп 
ном, и они су били на прагу пропасти, и да сведу своју имовину на ону законску меру — која им з 
/p> <p>Сад треба да се иде у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други толики новац могао на 
ео, јер је сам обио врата на подруму, и да је непажњом Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад ј 
ед — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још неш 
е разиђете по обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече пр 
ћи отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба спремити кашика и виљушака — 
, који му наређује да предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви, само ос 
ио.{S} А њих тројица само по једном — и да ни једном домаћица није умрла пре 58 године просечно 
а никако не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била 
 има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта 
рашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су свиње нагрдиле дјете, опет не треба рачунати да ј 
Мене се чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти по 
о у свако доба да пребира своје жртве и да прави разлику између њих и добрих па само добрима да 
ња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви  
а.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му пијем патоку — те да ми се кидају ц 
да учиним неправду, како да је отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, али ипак морам 
утра ћеш ти овде изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам 
а те издао уверење да је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира у 
а га разним досеткама — да буде мирно и да се покорава вољи њиховој — све нешто шапће, крсти се 
слугама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити се јер ће главом п 
млађи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и 
ем сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} 
на изведе план да се то саопшти Ивану и да се ради на томе — како да се изврши развод брака изм 
браће да оплакује своју горку судбину и да камен по камен отискује из лепе грађе свог живота —  
але ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} 
го што му је нужно и потребно.</p> <p>И да сведемо сада своје погледе и назоре.{S} Довде смо ми 
илорад отпаса појас и даде једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи заповеди 
ан порани у команду.{S} Њему пак нареди да превуче оно што је још остало, и нека са оно радника 
<pb n="71" /> <p>„Па шта ћеш, хоће људи да заједу надничару и раднику, па од тога да се обогате 
 n="13" /> задовољство.{S} Па кога мрзи да ради, тај нема тих својстава што чине сваког живог с 
 и нестрплења слушала одајући по авлији да што чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде куда одоше 
те!{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{ 
 уби.</p> <pb n="122" /> <p>— Мислиш ли да ће ти смрт олакшати грех...</p> <p>— Верујем да неће 
 и плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да би то прикрио окрете се на другу страну и леже.</p>  
али тога се немој плашити.</p> <p>— Али да чекамо док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! кам 
илана и одвели га собом — а њему казали да сутра до подне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ак 
а ли живог створа на земљи који не жели да буде најбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за ва 
е, и суседи и комшије, кад су год хтели да оговарају, и завађају, да компромитују и осујећавају 
ланове, једном речју — кад су год хтели да га почасте незадовољством — они су само муцали и муц 
е — како су Гвоздена тог вечера тревили да је прошао некуд по мраку са пушком.</p> <p>Марко се  
ји заповеда.{S} Сви сте ви скупа чинили да ме удостојавате са задовољством целог мог живота.{S} 
Богом сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти ка 
а и позва све оне који су се ту затекли да пођу са њим на увиђај код Перовића куће.</p> <p>Кмет 
 своја дела од закона људских, па мисли да ће тако избећи и казне Божије.</p> <pb n="18" /> <p> 
вати сваког безумног човека, који мисли да му је лакше живети као самац, у место да живи у задр 
н повуче и остале за собом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у напред, да се одвоји <pb n="83"  
ове где их одведе механџија, па помисли да су дати на храну.{S} Чим уђе у судницу — он скиде ка 
еђаху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође 
а нас није ни понудио.{S} Сутра нека ми да од ње тапију — добиће од мене равни <hi>сто дуката</ 
остане.</p> <p>— Она ако хтедне нека ми да дјете — па опет се може удати, рече Иван смешећи се  
„свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми да разговарамо о некоме важном послу“.{S} И тако се рас 
 дин. месечно кирије.{S} Марта се прими да пере рубље жандармима, као и то: плела им <pb n="70" 
 Нити је умео да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њега чинила Даница.{S} Г 
 пољу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци људи, људи без задруге 
в господар.{S} Нити је умео да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њега чинил 
 год си год затражио, ти ниси требао ни да се жениш.“ Поче плакати. „О, несрећница што се окова 
деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као што сам некад могла; издала ме снага па и  
они поражени овом појавом не умеђаху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови је 
ли ли су многи суседи па и сами укућани да ће се тада поделити, али опет се измирише, нити се т 
беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на путу треви 
ји памука за платно и плати једној жени да му изатке, купи деци материје и фланела те их обуче  
 зна ништа шта се ради.{S} Мене се чини да се ви задужујете изједна, у место да увеличавате сво 
што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да 
поче му рану засипати прашином у намери да му заустави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“ 
<p>„Кажу да неће“.</p> <p>„Немо Бога ти да се чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она је била непо 
 лица, већ иди код начелника па нека ти да државни новац те откупи дјете.</p> <p>На ове речи он 
 свака.</p> <p>„Да узмем сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чи 
љутито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш ли ти да платиш порезу?</p> <p>„Ја немам.</p> <p>„Немој те љу 
жи...{S} Ако ми њега тревимо — немој ти да се плашиш.{S} Он ћете може бити загрлити па и пољуби 
S} Одговори Вук.</p> <p>„Он може казати да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потр 
 нагрдиле дјете, опет не треба рачунати да је то нечија намера била.{S} Оној турио неко пепео у 
лакати свој јед и секирацију и пристати да остане њена старија.</p> <p>У њиној кући био је така 
е Даринка морала више пута кући отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба 
такви ситница које су неизбежне мислити да се оне чине у инат некога. „Изнела дјете пред свиње“ 
ли косе, немајући кад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољн 
очне плакати, то ће их најпре разјарити да му угасе млађану свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопо 
у, или ћу кога подговорити и потплатити да је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до прага своје  
ри Милорад. „Наксутра ћеш ти овде изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати 
га свога испребијали и испекли, тражећи да да новац — па кад није имао — они му узели дете — си 
ј земљи живог човека који би могао рећи да је срећан и задовољан.{S} Примети учитељ и поче срка 
<p>— Несрећниче један —- како смеш рећи да отац свом једином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на 
 да сачува оно што је имао како ће моћи да заради друго што му је нужно и потребно.</p> <p>И да 
 још и загризне по неки пут помишљајући да су то чибучићи од шећера; и тако добро озебе и долаз 
где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да донесу пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и коми 
гладан.</p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш п 
дарише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S}  
 у ред.</p> <p>Живан каза својој Даници да је башчу окрепио и довео у ред она одмах оздрави и у 
не бар штогод времена живом телу и души да се одмори.{S} То је са свим немогуће било.{S} Она је 
танца, почело ми баурати (пузити) чекај да га придојим.{S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, 
слатко моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лул 
/p> <p>„У нашој је кући увек био обичај да се с’ пролећа, управо кад настаје кад, одреди сваком 
рица Јеше у коме му писаше „Перо! немој да се мучиш без трошка.{S} Тражи кад ти год нестане“ и  
ше видети.{S} Гледај богати добро немој да буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а очи му се ск 
жали све код ње како је настао тренутак да се морају делити.</p> <p>Савка се мало размисли и от 
 лупежу.{S} Сад му беше настао тренутак да покуша извршење свог плана.{S} Идући оде код Миладин 
 можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са оним курвама (јетрвама) кад ј 
 помажеш власт.{S} Ти Милутине потајник да ме хваташ.{S} Кукали сте како немате рада, како нема 
отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оже 
</p> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ 
гледати поче јако опадати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је не 
и сада грозно свете.{S} Ја им признајем да су срећнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако не 
сам луд — право велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам  
трпети како тако“.</p> <p>„Ја пристајем да чувам овце, и тако ћу бар код оваца моћи радити свој 
 смрт олакшати грех...</p> <p>— Верујем да неће, али шта ћу сад!?</p> <p>— Треба да се измириш  
раво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га к 
отио и саломио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са свој 
че Стевану и Миленку ђацима Милорадовим да остану, а он са осталим поздрави се и оде.</p> <p>До 
n="60" /> требају једне ствари са којим да се произведу друге.{S} Он ничега није имао.</p> <p>Ј 
рављати преко целе године.{S} Ја мислим да уредимо овако:{S} Стоја и Круна биће <hi>планинке</h 
 шта!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да њу не би требало.{S} Примети Милан.</p> <p>— Она је  
и.{S} Они треба да га преврну па за тим да почну купити у пласје, и тек што преврнуше да се мал 
љед немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом да удари.{S} Он сиромах то не зна, већ се тужи: „Е брат 
.</p> <p>Савка је терала сву децу редом да мокре у једну карлицу — ту је закувала кртичњаке и с 
 нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети 
о светила.{S} Која је год почела са њом да се поинати морала је исплакати свој јед и секирацију 
pb n="80" /> власт.{S} Ти Петре жандарм да чуваш и помажеш власт.{S} Ти Милутине потајник да ме 
 беше највећи узрок.{S} Она изведе план да се то саопшти Ивану и да се ради на томе — како да с 
дмећу један над другим.{S} Ко је срећан да се стави у службу код њих, и ко својом вештином и фи 
ли Иван са својом Даринком не би срећан да доживи тај дан.</p> <p>У недељу пред Спасовдан објет 
S} Суруџија приђе већ близу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред волова он писну у 
ње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb n="89" /> стоку своју“.{S} Приме 
дана.{S} Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио. 
о, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са  
 чуле су се пушке.{S} Тужитељ је требао да положи заклетву — али није смео, јер је сам обио вра 
ли су се о свачему али Мића је очекивао да које од њих двоје упитају за здравље његове сестре Ц 
{S} И шта мислите, кад човек није могао да сачува оно што је имао како ће моћи да заради друго  
S} Они раде без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S} Они се свима силама труде да шт 
ан хајдук.</p> <p>— Она је луда.{S} Као да нам није сестра Бога јој њеног...{S} Ми то кријемо о 
чега они немађаху.{S} И тога часа — као да му се скиде нека црна копрена са срца — те њене речи 
ребацивање и подозревање од комшија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} Новим по 40 
 кад је пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шт 
ло јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-бе 
на са срца — те њене речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров 
не — харамбаша, па да се то придене као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи крив 
?{S} Запиткиваше Круна — правећи се као да ништа о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница 
оштрим корацима — час би ишо лагано као да се прикрада нечему; час би застао и стегнутим песниц 
ок врисну најмлађе јој дете на пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко куће по к 
уко.{S} Он је због својих преступа имао да плати неке огромне глобе.{S} Али Марко га научи те п 
ање ни <pb n="119" /> више — он је знао да ту цену мора својим животом платити.</p> <p>Одмах се 
мном човеку много је.</p> <p>Он је знао да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у незнан б 
>Код суда на претресу, Чилаш је рачунао да ће сведоци порећи своје раније исказе, и да се тиме  
или ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али је са свим други значај речи изговорени 
 време а његова најзад, јер је он морао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и храну за раднике 
 чак и плакао, како га је отац подморао да узме жену коју никад није волео нити ће је волети.{S 
 да му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена  
p>Чилаш немаде сведока, он би тих нашао да му сведоче у позајмицу, али су сви волели Марка него 
ни на вечну робију.{S} Млађи је покушао да побегне, али га чувар убије, а старији је после 6—7  
ви сами помријесте, и ваш ће смрт много да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђели живима. 
маха у нашем селу. </p> <p>„Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу сад!?< 
ик, али хрђав господар.{S} Нити је умео да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у мест 
тине и правде.{S} До скора ти ниси умео да цениш ничију част ни живот.{S} Али дела твоја и засл 
м стварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да устане иза софре, он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли 
у врло лепу девојчицу — ја сам намислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродством крвна освет 
ит.{S} Несретни Милорад беше се спремио да пође на пут, па очекиваше Милана и надаше му се свак 
изводи ђецу...{S} Сад сам се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право  
н.{S} Не би он меса уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, то он страшно бегенише.{S} Она 
де:</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за ова четири вола?</p> <p>„Двеста динара“ рече једа 
ја.{S} Па како да учиним неправду, како да је отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, 
општи Ивану и да се ради на томе — како да се изврши развод брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њем 
ва и крјепи но покојна маја.{S} Па како да учиним неправду, како да је отерам и да је понизим — 
 <p>„Били ти био потајник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помог’о.</p> <p>„Онда, спреми се сутра. 
>„Били ти дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти помого!.</p> <p>„И то у коњанике.</p>  
о што искају.{S} Не дозволити им никако да дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозво 
и Христос заповеда, па и теби неће нико да опрости.</p> <p>Ти си се сад умудрио, подобрио — про 
какву замашну парницу, — гди је требало да се заобиђе истина, ту се морао Марко умешати, а где  
езде некако ретке — што је пресказивало да ће још дуго остати време не промењиво.{S} Кукурузи с 
е ништа однешено, одмах се констатовало да је нешто тражено.{S} Сима се сети за ову проклету кв 
 и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да роди — те да се сазна чије је дете.{S} И одиста она  
адругара Перовића.{S} Још нам је остало да прелистамо и судбину њиховог бившег кућнег старешине 
 само кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништ 
полицајаца он признаде све па и то дело да је посреством Мартића учинио који су му јатаковали.{ 
ичо’ а то се крије као змија ноге, само да се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће би 
 и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S} Сиромах <pb n="52" /> наплати добро с 
сило од воље њиховог повериоца.{S} Само да их тужи па му је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечер 
адио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљ 
г пукета.</p> <p>— Те још како.{S} Само да си чуо, како уздише кад о тебе говор поведемо.</p> < 
е могуће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад како су му п 
ма?!{S} Они би дошли и поклали све само да се она што потужи“.</p> <p>Овако су резоновале Јана  
 А Даринка има падаћу болест...{S} Немо да буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако 
 Да не би пала сумња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после у 
омрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{S} На пољу 
{S} Боље вам је да помрете од глади, но да се захраните хлебом отетим и украденим. „Лутајуће ду 
о ју је пратила тета Даница.{S} У једно да што узгред олакша својој сестри (од стрица) мало изм 
 кад она погине.{S} Цмиљка може комотно да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и 
убрим и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у пријатељству и љубави.{S} Само не знам куд ћ 
 показао је Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, па да се то придене као да је Ву 
ки, а ми никако.{S} Ишли смо само на то да што више имања приграбимо, и кад смо с великом муком 
посејали неколико оџака поврћа, и место да иду, да раде код имућнији под надницу која је до душ 
лебом за 15—20 дана па сутра опет место да иде на рад чека стоку других и хвата је — и по други 
ни да се ви задужујете изједна, у место да увеличавате своје богаство за децу своју.{S} Ти, са  
у, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца 
а му је лакше живети као самац, у место да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме није руководило, да  
Она бежу по корову и крију се — у место да уче школу и течу знање.{S} На овај начин остају инок 
криљем својих родитеља стекао — у место да тече нову интелигентност у времену зрелости.{S} Тако 
ђи ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи 
она је овако мислила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њега?{S} Онакав диван младић — као ја 
 говориш.</p> <pb n="109" /> <p>— Зашто да не смем.{S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О к 
и свак за себе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са г 
не стоке.{S} Срески званичник беше дошо да наплаћује егзекуцијом порезу — јер имађаше их који н 
е, она неће имати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оч 
— који си тек на свет настао.{S} Па зар да се у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како имај 
изненађење целога света пронесе се глас да је и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да роди —  
ек ватра угаси?!{S} О, оче, оче проклет да си.{S} Земља ти грешне кости из себе избацила, нека  
у, за коју ми више пута дође нека памет да се убијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она  
доше.{S} Покојни Јеша оставио је аманет да се не дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар постиж 
 да се оперу и умију, и преко тога опет да остане бар штогод времена живом телу и души да се од 
 налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одговори Иван чисто заводњелим очим 
Гвозден није тог вечера имо пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздвоили 
ко су се састали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка му се улегла у с 
у динара.</p> <p>Сваки од њих имали сву да плате трошка, са дугом од 200 дин.{S} За ово су неки 
х боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доцније говорило се јавно и отворено: „Ко 
олико пута да и њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако сложи 
 шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве ову децу а за 
ољело ме нешто под ложичицом, па немогу да идем.{S} Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне брже па одо 
нем у тешком послу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у 
а, већ раде што стигну и што је на реду да се уради.{S} Оне су се надметале шта ће која боље <p 
довикивао рабаџије који му у сусрет иду да се склоне у једну страну пута.{S} Његово свирање не  
Хрвали се с ким, он га надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је свуда 
ца више неће имати ђеце!“.</p> <p>„Кажу да неће“.</p> <p>„Немо Бога ти да се чује.{S} Даница је 
>Интереси живота и будућности захтевају да се узме оно што срце хоће.{S} Ја сам изабрао девојку 
а, из пустог кристољубља, увери Даринку да Иван није способан за плод деце — јер три године как 
ало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо 
p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин.</p> <p>—  
поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S}  
ет.{S} Многи сиромаси и сироте дошли су да се напију и наједу — али сви за то морали су платити 
чима да га воде, ногама да носе, мирису да куша, рукама <pb n="39" /> да узме и т. д. од свега  
, сваки камичак изнесем.{S} Виноград ћу да ђубрим и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у  
p>И ако досад нисам ништа крао, гледаћу да украдем ову квиту, или ћу кога подговорити и потплат 
— то су саставни делови машине.{S} Нећу да вам ређам машине индустриске, кад и ви имате машине  
а буде најбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се дад 
 да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> < 
ј ту“!{S} Рече Живан тихо.</p> <p>„Нећу да ћутим!{S} Шта ми хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли? 
кад нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то с 
а, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S}  
ви, позва све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар коли 
и вечерњи поветарац једва нас опомињаху да је то јесен.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као кр 
 куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном и пропалом надом стоје н 
ћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека са целим пр 
> <p>— Бога ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S}  
 ћу радити што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка послушати —- али ја 
жити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана.{S} Сем тога млекар  
/p> <p>— Али ја нећу!</p> <p>— Зар смеш да говориш.</p> <pb n="109" /> <p>— Зашто да не смем.{S 
Ја немам ниђе марјаша.</p> <p>„Зар смеш да лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кундаком у л 
едиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђе све што је год ваљало 
већ се жалиш што си одљуд.{S} Што волиш да се свађа и <pb n="43" /> ларма.{S} Што си подла и па 
l>Озов те се кад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се навикли,</l> <l>У гробници у  
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Да прелистамо прво судбину нашег Живана и његове Данице 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Да прегледамо сада, рад и живот синова покојног чича Је 
 нека клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше оволики терет на леђима, оне би још ту ра 
је рађају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном ч 
 снаха, а жена задругара Живана.</p> <p>Да је усуд цео свет претресао, не би нашао и саставио д 
или 5, и примили само 10 дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ полов 
ме сама, не само она већ свака.</p> <p>„Да узмем сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме бру 
и покрасти народ за ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти јо 
ш једног’ па нека их нека раде.</p> <p>„Да можемо обрати бар оне њиве у ади — све ће стока поје 
 ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ повикаше њих неколико.</p> <p>„Требало би, д 
о бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси требао ни 
ом не враћао.</p> <p>Од страха његовог, давали су му људи што је год затражио, и то нису тражил 
уди.</p> <p>Кад су последњу четрдесницу давали, беше се искупио силан свет.{S} Многи сиромаси и 
има незнатна надница, 2. журба у раду и давање мање одмора и 3. даје <pb n="81" /> им се хрђава 
 да му не учине какво зло.</p> <p>Он је давао са једном а узимао са две руке.</p> <pb n="95" /> 
 Марко је знао коме је у последње време давао повеће суме новаца — па је пред деобу отишо’ код  
 Од то доба — ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна ос 
једино рекрутују лопови.{S} Али није им давао што их жали, већ што стрепи од њих, да му не учин 
ку сети се, како је њему овај исти Перо давао дводинарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то  
 и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге ваше...{S} Сви ови бедни 
 не треба нечовечно поступати, треба им давати више но што искају.{S} Не дозволити им никако да 
една четвртина његова пређубравата је и даваше огромну количину добра грожђа.{S} Сад је подељен 
сади целом селу.{S} Ама живота ми мога, давно би се они поделили — да није оне чинилице Стојаре 
/p> <p>Милоша је узела мајка Даринчина, давши га у школу — за тим и гимназију у којој је био пр 
астати?</p> <p>— То се не зна.</p> <p>— Даде ли јој ти оне минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А он 
му „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад 
а тим извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе кутиј 
као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто но је даде?</p> <p>„Није је он ни прод’о већ Перуника.</p> <p 
а је била јако жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S} Неодољива жудња тера је да х 
 камен његово име и презиме, и он им не даде објашњујући им онај стих из светога писма који вел 
 а ако те усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми више 
/p> <p>Овим поступком, он одреши руке и даде маха свима својим задругарима да се свак за себе б 
 он то нареди дође му жандарм коњаник и даде му неко писмо.{S} Писмо је било од окр. начелника, 
есе и ућутка.{S} Милорад отпаса појас и даде једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда о 
ни се за време — док му општински одбор даде сеоске утрине један део, чак на крај села до саме  
 крова, без игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у њој склони се за време — док му општин 
} Цвете мио.</p> <p>— Ако ове јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати  
тин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо заједно, радисмо с 
>— Даде ли јој ти оне минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад 
женске деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, дадоше старешинство свом најмлађем брату Јеврему — Јеши 
т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића дадоше му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, ил 
е у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар колико толико.</p> <p>Пошто се иску 
да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека побегне.</p> <p>— Ја ћу радити што знадне 
вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на све стране, већ велим за самог себе.{S} 
заклопили под свој катанац, па тебе што даду — онако као каквом пашчету!{S} Она сваки дан пијан 
се промени.{S} Сад ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и празник.{ 
.</p> <p>— Кокош немам кад чекати, него дај по залогај леба обичаја ради.{S} Одговори Мића.</p> 
 журба у раду и давање мање одмора и 3. даје <pb n="81" /> им се хрђава храна и пиће.{S} Овим п 
ко морамо удобравати земљу — да нам она даје више производа са којима ћемо своје животне намирн 
ма вересије — онда дужник у место новца даје лакат са највећом претњом о издаји.{S} Поверилац м 
ратност према таквом животу.{S} Он тиме даје више но што треба гаранције да такав не би био.{S} 
мадне Стојара готови 200 дуката што јој даје онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пош 
ељади од оног што се проспе — сваки дан даје се свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржен 
утуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђено, неизмерено и по мраку, з 
 у којој је био први ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држава.</p> <milestone unit="subSe 
т дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда 
 могу и хоћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека с 
ити.{S} Додаде Круна.</p> <p>„Ти Стојо, дајеш повода највише свађи и кавзи.{S} Што моја жена је 
 дајте ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу п 
кну што је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац 
једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па заману начелнику п 
ма, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — на почек.{S} Повиш’те нам надницу.{ 
е деца већ умиру рано, онда новорођеним дају имена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у  
е водио овакав разговор.</p> <p>— Тако, дакле, можете још за дана сићи у ону шуму спрам његове  
{S} Сад могу и хоћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те 
је се душа са животом одвоила од тела — дакле да смо помрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо д 
епрекидно јецање као мало дете.</p> <p>„Дакле све је пропало.“ Прошапта Милорад и полећеше му с 
штво у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што се човек дели на много разли 
/p> <p>Чедомира је подигла, школовала и дала га на браварски занат, а код суда са доказима прог 
речи би примљен у потајнике да хвата на далеко чувеног хајдука Мартића и његово друштво.{S} Пош 
е: да сви одоше цркви на причес која је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из раније решио, да к 
 напред и дођоше до механе која не беше далеко.{S} У механи беше пуно обвезника који беху пошли 
.{S} Мића пође — они га обоје испратише далеко, поздравише се и растадоше се, а мали Милош испр 
ићете обучени у најлепше стојеће рухо и далеко одавде 2—3 дана хода играће те у колу са многобр 
а клада, такав ивер“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са правом применити на И 
вио поглед — а мисли су му прелиставале далеку прошлост.{S} Сети се на свог доброг оца Јешу, и  
рече други.</p> <p>„Први други пут“.{S} Дали ко више.{S} Скупи се велика гомилица лицитаната, д 
ао и сви остали.{S} Најстаријег синчића дали су...{S} Не у школу.{S} Већ у службу — те чува овц 
. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха.{S}  
 па заклопи све под кључ.</p> <p>Сад се дало свима материјала — да кукају на старешину, на њего 
дна празнина груба и необична.{S} То се дало приметити прво на деци, на њој па и на њеном мужу. 
} То бејаху казани који пеку ракију.{S} Даље или ближе куће види се велика ватра код житног кош 
цу.{S} Новим по 40—50 ока чак на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед с 
јдаш и ујдурисава своје кораблице -— из даљине хоре се двопеви мешовите младежи; довикује се мо 
 оне стрмености и саужава га.</p> <p>Из даљине чујаше се топот неке двоколице, које се приближа 
као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на  
нешто — <pb n="104" /> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не мете прст 
.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то што си је обесчастио.</p> <p>— Так 
лати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа 
Освану недеља, скоро при концу маја.{S} Дан ведар и чист као огледало.{S} Од рана јутра почеше  
уседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно и једном и другом. 
ати.{S} За тим — пристављати три пут за дан које каква јела.{S} Док се усече буранија, или кром 
 наизменицу.</p> <p>Овако се с’ дана на дан правила ларма и свађа све оштрија и ординарија, и н 
јако опадати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је него смрт.{S} Ј 
је?{S} И кад се сумира — кућа с дана на дан све празнија.{S} Кућни старешина виђе ово зло, па з 
 догађај својој жени Перуници.{S} Сутра дан — повезаше и Вука и Миладина, и нађоше трагове крви 
 и грува немилосрдно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у  
 А сватови продужише свој пут.{S} Сутра дан Панта би окован у срезу и након 2 месеца дана осуди 
 али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан освиташе празник.{S} Живан поранио и уздиго обаљена 
мене добру напојницу.{S} И одиста сутра дан одоше обојица капетану и Милутин без и једне речи б 
ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S} Њему пак нареди да превуче оно 
е берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан превлачише њих двоица без застоја и одморка.{S} Кад 
птели од радости и милине.</p> <p>Сутра дан оде Петар и прими се у жандарме са коњем.{S} На ско 
шаше.{S} Беху обоје мртви.</p> <p>Сутра дан јавише власти, која дође сва доктором те изврши сек 
 не вратив се својој кући.</p> <p>Сутра дан њих неколико полазише кметовој кући па се двоумећи  
иства са ватреним оружјем.</p> <p>Сутра дан, Марко долази са лекарском сведоџбом и оптужује код 
д се млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мисли 
ди дете Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и она роди мушко дете на велику радост Иванову, и 
оловине света на земљи радује.{S} То је дан Ускрснућа Христовог.{S} Пролеће у велико, још само  
 свих 9. У тим тесним сокацима сваки се дан води кавга и свађа због путова и богаза, због штета 
укали и плакали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су послед 
b n="55" /> као отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — нема.</p> <p> 
рошење).</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватови код Маркове куће и дов 
 све се радује дивном мају.</p> <p>Први дан цео свет обукао се у најлепше празнично одело и оти 
сла два млађа брата — који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја стрепим свако вече и страх ме г 
кутлаче, грудњаче, цедила и т. д. сваки дан прати и чистити, солити и преваривати.{S} За тим —  
ко чељади од оног што се проспе — сваки дан даје се свињама по пола лонца ладна јела лепа и зап 
 довести неког ђавола на врата да сваки дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га  
 појести.{S} Па и стока вам опада сваки дан — мој отац продаје јагње од месеца дана за жут дука 
о 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и оп 
 онако као каквом пашчету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години  
зи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S} Примети Милутин.</p> <p>„За 
не помогоше ништа.</p> <p>Жене се сваки дан свађају и туку.</p> <p>Људи то забашуравају и боје  
 Марко је кућни старешина и скоро сваки дан иде на позив власти и судова.{S} Он као такав треба 
егова кућа претражи.{S} Лопови су сваки дан носили под видом зајма и наднице, жито, ракију, сла 
епо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио на оваком дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} 
мем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим.</p> <pb n="123" /> <p>— Добро 
 чиста и светла.{S} И тако су пролазили дан за даном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ос 
ући деце.{S} Једно им се родило и седми дан умрло, јер беше невремно.{S} Вук имађаше много махн 
 ни од њих ни од детета.</p> <p>Четврти дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде г 
 год. А он умре.{S} За овим седамнаести дан умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао с 
ка.</p> <pb n="120" /> <p>Други и трећи дан — иде се пријатељима, пева се и весела и напија се  
 салаша, а берачи осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан превлачише њих двоица без за 
јом Даринком не би срећан да доживи тај дан.</p> <p>У недељу пред Спасовдан објетине су на све  
дељу.</p> <p>Овог истог пролећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механ 
ne unit="subSection" /> <p>Освану један дан, коме се можда више од половине света на земљи раду 
бо ведро као стакло, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним сокацима, чији пролаз 
} Не могу ја служити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана.{S}  
пника равно петнајест дјелаше пуних 10. дана по 5. дин. = 500 дин. других трошкова, као: хране, 
адницу и осигура кућу са лебом за 15—20 дана па сутра опет место да иде на рад чека стоку други 
тока појести, и покрасти народ за ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и са обоје 
е, немојте дирати већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.</p> <p>„Сад ти тражимо 
јлепше стојеће рухо и далеко одавде 2—3 дана хода играће те у колу са многобројним светом оба п 
/p> <pb n="101" /> <p>Није прошло ни 15 дана — а Даница обуче лепу чохану памуклију.{S} Она је  
ада оштетити.{S} Шива ће трајати још 15 дана да се суши — а кукуруз нисмо ни струка обрали.</p> 
д другог наизменицу.</p> <p>Овако се с’ дана на дан правила ларма и свађа све оштрија и ординар 
у од силног дремања, јер две ноћи и два дана није стао колико мутна вода — нити је што год спав 
 их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати и превући у село код салаша.{S} Нека су 
и и пиштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је потера за хајдуцима — али ниђе ни трага  
стране.{S} И браћа Цмиљичина у очи тога дана били су на тајном збору са још два наоружана човек 
 је друго мислио, но о оном што су тога дана разговарали, о дугој њиви, и крађи оне проклете кв 
ор.</p> <p>— Тако, дакле, можете још за дана сићи у ону шуму спрам његове куће, па чим се сутон 
ан сат смете киша рад он ти рачуна пола дана дангубе.“</p> <pb n="71" /> <p>„Па шта ћеш, хоће љ 
у. „Паре ћеш послати прексутра око пола дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити  
пет удати за другога пошто прође година дана.{S} Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је отац ж 
S} Да сам узео Даринку, не би ни година дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био с 
 призна ни за живу главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва јед 
 /> какав је рад.{S} У години има доста дана, али нису сви за рад одређени.{S} Главни су радови 
анта би окован у срезу и након 2 месеца дана осуди се на 5 година робије.{S} Благодарећи исказу 
 дан — мој отац продаје јагње од месеца дана за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајет 
} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана.{S} Сем тога млекар није заклопљен никад — па нека 
> <p>Тек што зора беше зарудила, једног дана одмах по познатој свађи Перовића укућана, код воде 
их дрвета, па ћу рано на пролеће једног дана позвати Грујицу — он је томе вичан — да ми на једн 
ilestone unit="subSection" /> <p>Једног дана рано с пролећа, запуши се ватра, по качарама, комо 
узалуд, кога нема — нема.</p> <p>Једног дана, он је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он дође у 
са неком жудњом посматра.</p> <p>Једног дана празника, пошто је свршила свој посао, она је легл 
а краси старице и старце.</p> <p>Једног дана, она рано помузе сву стоку, процеди млеко и настав 
 се не да ничим оспорити.</p> <p>Једног дана дође Милутин Марковој кући па рече.</p> <p>„О Марк 
пштено и план је утврђен.</p> <p>Једног дана поранио Иван у поље, па онако усамљеног обузеле су 
ила стари ред и чистоту.</p> <p>„Једног дана, дођоше овце раније но обично и плинуше по дворишт 
стало.</p> <p>Једног јесењег празничног дана разговарао се је Иван са својом стрином Даницом, к 
 Милану.</p> <p>Једног празничког лепог дана, тек што сунце зађе за оближња брда тежећи ка захо 
сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гвожђе стави 
.</p> <p>Не прође ни пуна три месеца од дана када је пресуда постала извршна, а Иван се венча < 
оћи на јабуку — (на прошење).</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватови к 
абуку — (на прошење).</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватови код Марко 
з весеља и шале.{S} Тако прође неколико дана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Милорадова 
ти поче јако опадати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је него см 
о вересије?{S} И кад се сумира — кућа с дана на дан све празнија.{S} Кућни старешина виђе ово з 
 Ускрса до Спасовадне само је четрдесет дана — али Иван са својом Даринком не би срећан да дожи 
</p> <p>Она настави.</p> <p>„Зар годину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам ч 
 Јеша остао је удовац пре непуну годину дана.{S} Вредно је споменути — да му је се само најстар 
 је се са њом морао састати бар у месец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плака 
ше вежбу.</p> <p>„Колико?</p> <p>„Месец дана у месту.</p> <p>„уда ли ће нас обојицу?</p> <p>„По 
али, а некада смо имали и по триста.{S} Данак смо плаћали одмах чим се разреже за целу годину н 
тако ми истиног Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му кошуљу.{S 
остизавају своје циљеве.{S} И ако икад, данас је настало оно доба које је велики поборник светс 
 Милораде.{S} Добро си казао, фактички, данас нема на овој земљи живог човека који би могао рећ 
 све тихо и мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} 
Вук је беше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи 
</p> <p>„Немам тако ми истиног Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Пар 
Зар годину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам чаше ракије да јој пружим, нит 
 је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је поздраво доћ 
 једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако говораше кроз 
“ била онаква кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S} Д 
 мушких глава још толико, колико вас је данас.{S} Узмите пример мудрих и вредних пчела кад буде 
 злату.</p> <pb n="91" /> <p>„Што гу се данас пазари сутру се на распазарује“.{S} Одговори Цинц 
ди који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећи <pb n="14" /> се њихов 
S} Пут вечног живота.{S} Теби ће се још данас смркнути, али ће многима сванути.</p> <p>Дође мра 
метовима, плаћање таксе — <pb n="50" /> дангуба и омраза.{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и т 
т смете киша рад он ти рачуна пола дана дангубе.“</p> <pb n="71" /> <p>„Па шта ћеш, хоће људи д 
кува скувао би за 20 са онолико труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим се речима 
оловину пшенице — па после да се суди и дангуби, а често и главу разбије ту сам своју или свом  
 ни на спрему и алате није се чекало ни дангубило.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје,  
ко вам једна чивијица фали — морате сви дангубити.</p> <p>Поделити задругу, значи толико исто к 
убрзају мало рад и надокнађавају његову дангубу.{S} Ако се жена разболи њу гледају остале јетро 
као свака марва“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће њих и поделити.{S} Они тучу све оне, али њу н 
о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница ће сваком вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог д 
} Роса и Перуника чуваће сва говеда.{S} Даница ће чувати овце.{S} Савка јагњад, а Ружица свиње. 
и Цмиљка Перовићи тужиоц и оптужена.{S} Даница Перовићка <pb n="117" /> сведок, Обрен Мандић пр 
е“.</p> <p>„Немо Бога ти да се чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она је била непоштена и као дев 
нису могли више стојати, већ седоше.{S} Даница се и нехотице сакри за један жбунић.{S} А Иван с 
а јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница се откану више моде и посећивања игранки већ је  
за својом сахрањеном срећом и надом.{S} Даница је се превијала <pb n="55" /> као отровна гуја и 
и је са свих страна опкољен пожаром.{S} Даница не беше још пустила овце, јер чекаше да спане ро 
 корацима пође кући.{S} Дође у собу.{S} Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ 
ати и губити своју девојачку лепоту.{S} Даница је сада водила велику бригу о тој ствари, којој  
дног празничног вечера, вечераше сви, а Даница не хте.{S} Нешто је љута.{S} По вечери одоше сви 
="101" /> <p>Није прошло ни 15 дана — а Даница обуче лепу чохану памуклију.{S} Она је извлачила 
 неколико женских међу којима беше прва Даница.</p> <pb n="24" /> <p>„Немојте наопако говорити! 
 и ако му она није ништа шиљала, већ га Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђела? 
ео нити ће је волети.{S} Несрећна тетка Даница, из пустог кристољубља, увери Даринку да Иван ни 
о и плинуше по дворишту, које је чувала Даница и која не дође за овцама нити се близу чујаше.</ 
ј тобож чине.</p> <p>Тако је резонирала Даница, па и остале њене јетрве нека мање нека више; и  
мисли.{S} То је све у место њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т 
 измишљати.{S} За то ју је пратила тета Даница.{S} У једно да што узгред олакша својој сестри ( 
) мало измета (посла).{S} Ова курјачица Даница знала је то, па је повела Ивана и казала му где  
сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Даница измајсторисала.{S} Да пошљем побратима Обрена у  
 је се јуначки уздржао — јер тако му је Даница заповедила.{S} Сумњајући и сам — да га не би за  
S} Још три године мајка је не да — рече Даница смешећи се.</p> <p>— И шест година не би било ду 
 не мож’, оне брже па одоше“.{S} Ређаше Даница плачући и држећи се левом руком <pb n="31" /> за 
ћу опростити ако будем жива?{S} Плакаше Даница и заврташе рукаве своје кошуље, на чијим белим и 
у ову срећну задругу.{S} Тај камен беше Даница најмлађа снаха, а жена задругара Живана.</p> <p> 
p>Дотрчаше оближње комшије, а за њима и Даница која беше отишла ради разговора код једне коне,  
оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више стојећи но седећи уз један сандук  
 стаде!</p> <p>— Он је, он је — продужи Даница.</p> <p>То беше у једном лугу који се беше одео  
о до по ноћи биле заједно“.{S} Одговори Даница.</p> <p>„А ђе?!</p> <p>— Код њеног винограда. —< 
а се само успушило по кући.{S} Одговори Даница.</p> <p>Како се беше искупило силан свет — а нар 
, каква је милост и радост.{S} Одговори Даница смешећи се, па продужи...{S} Ако ми њега тревимо 
 А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже на поље плачући.</p> <p>После дужег пр 
анке, али је морао играти онако како му Даница свира.</p> <p>Пошто је Живан скоро сво најглавни 
ави као грудве снега од топлоте — викну Даница приближавајући им се, и њих двоје скочише на ног 
 имаће отуђио и доспео само на окутњицу Даница му роди сина.{S} За овим у другој години и ћерку 
о крајности лукава и препредена.</p> <p>Даница беше ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу 
а лепо и издадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као насљедница заоставшег имаћа — рачунала да 
нчину косу — грло — лице и усне.</p> <p>Даница се извуче испод Дарини руку — а на место њено до 
pb n="23" /> <p>Остали сви ћуте.</p> <p>Даница прекиде ћутање и отпоче:</p> <p>„То није право!{ 
дечицу која су расла као анђели.</p> <p>Даница је се много мучила при порођају ћерке, и коне су 
асплетеном и разбарушеном косом.</p> <p>Даница се закле, како је Цмиљка код ње признала — да је 
гоше све као поплава, као пожар.</p> <p>Даница већ стиже и, изагна овце које починише за непуни 
 кога Богом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница више неће имати ђеце!“.</p> <p>„Кажу да неће“.</ 
вор.</p> <p>— Што ли он није дошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} Отпоче Даринка.</p> <p>—  
ого.{S} Често пута, он је се вајкао код Данице, како су они лакомислено упропастили своје лепо  
тамо прво судбину нашег Живана и његове Данице, па ћемо после и осталих.</p> <p>Живан је био до 
 Иваново.{S} Ваљда утицајем своје тетке Данице — она је овако мислила о Ивану:{S} Па што да не  
p>„Бога ти, зар помрјеше она вајна ђеца Даници?{S} Запита једна.</p> <p>„Ада ја!{S} Помреше сир 
отерати у ред.</p> <p>Живан каза својој Даници да је башчу окрепио и довео у ред она одмах оздр 
а“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим се оној Даници како их трпи — а оне су друге као свака марва“.< 
аш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Даринци милосне послатке, које је Даринка  
разговарао се је Иван са својом стрином Даницом, која говораше: да је она тетка Даринци.{S} Не  
 као што је саставио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до крајности прост и наиван, а она до кра 
 ношен — ухвати Даринку за руку.</p> <p>Даницу стегла Даринка рукама око врата као утопљеник и  
смо имали у задрузи.{S} Јер слуге броје данове, и надничари сатове.{S} Они раде без воље, без е 
е — ваљда се тамо научио.{S} Фебруарски данови увек су променљиви и влажни, снега не беше — али 
и светла.{S} И тако су пролазили дан за даном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану је 
дницу сваки дан и радио на оваком дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан п 
ели, закисло и иструлило, па по влажном дану пола овршено а пола остало у слами.{S} Каца му сам 
p>„Немам коња. </p> <p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест месеци био би н 
и Јешин старији син Милорад није никако дао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стоја напуш 
 би Бог сваком човеку чим дође на земљу дао толико земље колико он може на њој лако живети па д 
авља“</p> <p>Иван није ни полугодишњицу дао своме оцу — а и мајка му умре после шесто-дневног б 
а тим одоше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божанску вилу, а так 
ијаше као лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је само дрхтала л 
 прочељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дара само чини изнет:{S} Одлива млеко, сири сир — пере  
мало влаге.</p> <p>— хоћу -— одшапта му Дара са истим гласом и понова га притеже обема рукама к 
илан свет — а нарочито момчад због лепе Даре, то се све рано окомиша.{S} За тим одоше кући те п 
не учини штету.{S} Мала Милунка помогла Дари окупати Пуру-Милоша — па села крај њега на прочељу 
е и усне.</p> <p>Даница се извуче испод Дарини руку — а на место њено дође Иван који је обема р 
копча <pb n="105" /> дугмета на недрима Дариним и завуче обе руке у њих.{S} Извади дојке које с 
ти! камо те — оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђе у кућу убрисајући сузе.</p> <p>— Кокош нема 
очео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка му се улегла у срце он само о њој мисли непрест 
укама притиште на своје бурне груди.{S} Даринка му поче враћати пољубце и претискивати га на св 
су се били прилично пићем загрејали.{S} Даринка је спремала ручак и убила кокош.</p> <p>За сво  
песмом.{S} И то ће му нешто значити.{S} Даринка је много премишљала о тој појави.</p> <p>— Чист 
лио цигару па задовољно седи и пуши.{S} Даринка вари млеко и узгред припрема вечеру, док на јед 
оје планове.</p> <p>Иван је леп момак — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то су баш несрећни 
је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка има падаћу болест...{S} Немо да буде друкше, ве 
и Даринку за руку.</p> <p>Даницу стегла Даринка рукама око врата као утопљеник и као полумртва  
јући и сам — да га не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро, животе мој —- како си слатка!{S 
 пут састану момак и девојка.{S} Запита Даринка чисто дрхћућим гласом.</p> <p>— То се само може 
н се сети ни рече: „ево једна пара тебе Даринка, а једна оном малом што плаче.“ За тим извади к 
маче се мало од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе најлепше везене чарапе — те му  
>— Он Бог и душа не...{S} Хтеде да каже Даринка.</p> <p>– Пст!{S} Писну други окренув на њу зап 
ељачке намигуше већ су прокопкале да је Даринка трудна — и то се већ није могло више ни крити ј 
шиљао Даринци милосне послатке, које је Даринка презриво <pb n="99" /> одбијала, али она га изв 
одине како се оженио па ништа.{S} Те је Даринка нагнана бесном природом — а обавештена лажним р 
ће му највећи пушкомет ода.{S} За то је Даринка морала више пута кући отрчати да донесе ракије  
ка Данице — кад смо га звали?{S} Отпоче Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи, још је рано.</p> <p>—  
ве пушке у рукама два хајдука, а Иван и Даринка скљокаше се на прочевље.{S} Деца ударише у врис 
е те лопови.{S} Видиш каки су, одговори Даринка задојавајући дете?</p> <p>— Неда њима Цмиља — о 
вори Мића.</p> <p>Скочише обоје.{S} Док Даринка спреми нешто на тигању, дотле Иван донесе пршут 
 беше лепа девојка —- али опет није као Даринка.{S} После подужег устезања Иван рече да „бегени 
и дрва за пријеклад, па посматраше како Даринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n="127 
е је раздвојио од својих мужева.</p> <p>Даринка ћерка Сретена Цветића, ћерка једног поштеног и  
 де.{S} Ете некога право к нама.</p> <p>Даринка стаде!</p> <p>— Он је, он је — продужи Даница.< 
о, те се нико није могао сетити.</p> <p>Даринка је затруднила, и поче знатно опадати и губити с 
добро није доносила човечанству.</p> <p>Даринка није умела да цени неваљалство Иваново.{S} Ваљд 
} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је најглавније зд 
 с анђелима.</p> <p>Сретен Цветић, отац Даринкин, једног вечера и он приредио комишање — и код  
о не заслужује, али ипак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети.</p> <p>Д 
ршна, а Иван се венча <pb n="118" /> са Даринком Сретеновом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и н 
је се оженио одмах, после познанства са Даринком.{S} Има већ 3 год. како она од то <pb n="115"  
 је четрдесет дана — али Иван са својом Даринком не би срећан да доживи тај дан.</p> <p>У недељ 
се завери: да се неће другом оженити до Даринком — па ма га то главе стало.</p> <p>Једног јесењ 
} Продера се други показујући прстом на Даринку.</p> <p>Она приђе и поче али не веза, као што о 
У тај мах наперише своје пушке један на Даринку, и повикаше претећим тоном кроз стегнуте зубе — 
кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и том  
ка Даница, из пустог кристољубља, увери Даринку да Иван није способан за плод деце — јер три го 
авише, а Иван као ветром ношен — ухвати Даринку за руку.</p> <p>Даницу стегла Даринка рукама ок 
а, нека их пашчад глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни година дана прошла ја би добио синчић 
јаду најкривљи.{S} Да сам први пут узео Даринку као што сам и хтео, куд би сад био срећнији и н 
викан као по све покварен младић.{S} Но Даринку је ипак добила за своје планове.</p> <p>Иван је 
рудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ову Даринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и она овако м 
Повикаше отац и мајка.</p> <p>— Ја хоћу Даринку Сретенову.</p> <p>— Ха, ха, ха.{S} Дивна избора 
Даницом, која говораше: да је она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по 
>— Мети де вериге у ватру — повика први Даринци.</p> <p>— Не требају вериге, него паре, или жив 
 ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Даринци милосне послатке, које је Даринка презриво <pb  
гате куће.</p> <p>Милоша је узела мајка Даринчина, давши га у школу — за тим и гимназију у којо 
дрхтао је — и обасипао врелим пољупцима Даринчину косу — грло — лице и усне.</p> <p>Даница се и 
 не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро, животе мој —- како си слатка!{S} хоћеш ли бити мо 
 Добро — добро — одговори Иван, ухватив Дару руком око врата и обоје се по неколико пута пољуби 
и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер 
 мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете делити пре но док немаднет 
 осеца као хајдук.{S} И тако му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не су 
<p>— Али, још ове јесени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ако о 
<p>— Ако ове јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— х 
ту ништа учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако 
олове да врати човеку, и за то ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p> <pb n="91" /> < 
ужиоцу — без помисли на то откуда ће то дати.</p> <p>Његов повериоц, коме је он дуговао одмах з 
е их одведе механџија, па помисли да су дати на храну.{S} Чим уђе у судницу — он скиде капу и у 
а била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у срце момче! 
 Они повериоци писали су квите са новим датумом и годином без обзира на то: што су ти дугови уч 
а тежећи ка заходу, а вечерњи поветарац дахну и освежи свако живо створење, која су се од огром 
ле се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазлених створова.</p> <p>Месец бе 
ели бучук (мерац) брашна, бучук пасуља, два пшенице, три кукуруза и т. д.{S} Па комад сланине,  
 имају 5—6 оваца и 2—3 пса.{S} На селу, два сталежа, најрадије држе повећи број паса.{S} А то с 
вет људи, но са једним или ниједним.{S} Два јарма добрих волова, него осам.{S} Један гвоздени п 
има, и изгубише се у густу помрчину.{S} Два пуна сата, Ружица је плачући пуна горчине и нестрпл 
с Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S} Она више неће ни рађати децу.{S} Па нека 
а, толико треба да служи као половна, а два пут толико, као окрпљена и поправљена.{S} Мог оца с 
га часа овде — са мојом ђецом — са моја два анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што се ра 
 освета.{S} Ади сад како су му прирасла два млађа брата — који ће кроз који дан побећи у хајдук 
м он заврши, плануше две пушке у рукама два хајдука, а Иван и Даринка скљокаше се на прочевље.{ 
е душе живе вечито, али свака за се има два начина живота.{S} Добра душа у вечности ужива са св 
 као на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца“, тако вели народна пословица.{S} За Стоју је  
урлије — и нека окомишају.{S} После она два који сиђу метуће у салаш и свршена посла“.{S} Предл 
творише се обоја врата и у кућу упадоше два наоружана човека.{S} Иван скочи и крв му се следи — 
кола и волове зауставише се.{S} Зовнуше два три пут, али се нико не одазва.{S} Они почеше палит 
апаху од силног дремања, јер две ноћи и два дана није стао колико мутна вода — нити је што год  
и кметство од Марка), општински викач и два одборника.</p> <p>Назваше Бога, и сви се редом здра 
ајата.{S} Мете онај тел у рупицу и нави два три пут.{S} За тим извади па га поче превијати.{S}  
изгин коња те не паде, док Чилаш понови два ударца — и Марко паде на земљу сав у крви обливен.{ 
 јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај ма 
е.</p> <p>„Немам коња. </p> <p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест месеци  
— неком две <pb n="47" /> краве — неком два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису и 
ошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати и превући у село код салаша.{S} Нек 
 године просечно.</p> <p>Јеша је оженио два своја сина и седам синоваца, удао три ћери и девет  
ће више ни рађати децу.</p> <p>Још само два месеца, па да се наврши Живановом сину 4. год. А он 
уруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са обе стране оставља не пооране земље, или т 
овог великог и зализаног чела жарила су два велика ока која беху управљена <pb n="28" /> на пок 
ога дана били су на тајном збору са још два наоружана човека.{S} То беху хајдуци.{S} Међу њима  
 да му је се само најстарији брат Милош два пут женио.{S} А њих тројица само по једном — и да н 
 прси и пиштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је потера за хајдуцима — али ниђе ни тр 
 и апетитима, а нарочито задовољити око двадесеторо деце за разним нарафима и слободним вољама, 
зних тица и попића у мајском вечеру.{S} Две чутуре једнако иду од руке до руке — у једној вино  
ове се састадоше две сељачке торокуше — две аброноше најординарније врсте:{S} Јана и Ђука.</p>  
S} Умре једно, друго, па и треће.{S} За две недеље троје деце!{S} То је ужасно.{S} Остаде им на 
 поплашена Савка.{S} За њом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек  
p> <p>Он је давао са једном а узимао са две руке.</p> <pb n="95" /> <p>„Чините шта вам драго, ј 
.{S} Стоја је намиривала стоку са своје две ћерчице — а Иван је отишо у виноград да обере неке  
вка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно прасе.{S} Сад осташе  
зо преко куће по којој се беху усмуцале две три квочке са малим пилићима, и док изађе на врата  
стазица.{S} Баш више кошаре, сретоше се две жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на 
вића укућана, код воде ове се састадоше две сељачке торокуше — две аброноше најординарније врст 
ћућим гласом.{S} Чим он заврши, плануше две пушке у рукама два хајдука, а Иван и Даринка скљока 
м бројем разне стоке са 7 нејаке деце и две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби св 
лађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајка  
м по 20 оваца по пет шест свиња — неком две <pb n="47" /> краве — неком два вола и т. д.{S} Тро 
деце — па пронела глас, да су обоје као две половине једне јабуке.</p> <p>Деца су расла и напре 
м човеку.{S} Савка и Ружица пазе се као две рођене сестре.{S} Оне се не ређају шта ће која, већ 
 свет претресао, не би нашао и саставио две супротности, као што је саставио овога Живана и ову 
воју задругу.</p> <p>Тако се животарило две три године, али у великој свађи, кавзи и незадовољс 
и му се склапаху од силног дремања, јер две ноћи и два дана није стао колико мутна вода — нити  
е врати и одвали врата на соби те и њих две које се ту беху склониле изудара.{S} У оном гњеву о 
ана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да донесу пића.{S} Кад се мало удалише  
чини те се овце метиљају.{S} Она са још две три јетрове, сеђаше на прочевљу —- радећи свака неш 
н оста сам са својом женом Смиљком и са двема сестрама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ије нашо, одоцнио је.</p> <p>„Није шала двеста дуката.</p> <p>„Хтео си рећи динара.</p> <p>„Дук 
 <p>„Двеста динара“ рече један.</p> <p>„Двеста четрес“ рече други.</p> <p>„Први други пут“.{S}  
} Шта ко да за ова четири вола?</p> <p>„Двеста динара“ рече један.</p> <p>„Двеста четрес“ рече  
 игранки већ је само гледала децу своје двије очи.{S} Живан је се осећао срећнији но икад.{S} Т 
 биће <hi>планинке</hi> (редуше) њих ће двије готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће  
и се, како је њему овај исти Перо давао дводинарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то му вик 
абраше и друга, па похваташе волове њих двоица и отераше кукуруз у село код салаша, а берачи ос 
н, и сву ноћ и сутра дан превлачише њих двоица без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Мил 
Вук продао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу  
чку ветрењаче.</p> <p>Нестало три овце, двоје свиња, ћурака и кокоши.{S} Па шта је са њима?{S}  
и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S} Она више неће ни рађати дец 
и грешници.{S} Ал тај исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да  
е пред зграду — док из амбара помоли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Јерина од 9 година.</p 
о.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба покупити. 
 руку.{S} Мића ништа не рече већ извади двоје по пола динара и мете на софру.{S} Док се заплака 
га шамарати.{S} За тим се врати, и њено двоје деце нађе код оног малог рањеника, па да би тиме  
p> <pb n="106" /> <p>— Шта учинисте вас двоје за толико?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало код ку 
р, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} На њима је било одело увек леп 
ему али Мића је очекивао да које од њих двоје упитају за здравље његове сестре Цмиљке и његовог 
икну Даница приближавајући им се, и њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима, ал 
и једног одборника, и рече:</p> <p>„Вас двојица идите у поље, те потерајте сва 4 вола и коња су 
више се и одоше, хајдуци у шуму — а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена створења.{S} К 
.</p> <p>Из даљине чујаше се топот неке двоколице, које се приближаваху њему на сусрет.{S} Кад  
 дође близу до на сто метара, док из те двоколице писну танак глас мале трубице.{S} То је био п 
ва своје кораблице -— из даљине хоре се двопеви мешовите младежи; довикује се момчад да дођу на 
бој и плуг и разбацати њихове делове по дворишту и буњишту — који ће се за извесно време повлач 
ђоше овце раније но обично и плинуше по дворишту, које је чувала Даница и која не дође за овцам 
то не би био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2 године као гардист.{S} Против његовог 
х неколико полазише кметовој кући па се двоумећи вратише.{S} Марко, као кућни старешина требао  
не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ватру — повика први Даринци.</p> <p>— Не тр 
ћете — ја вам нећу осветлити.</p> <p>Ћу де.{S} Ете некога право к нама.</p> <p>Даринка стаде!</ 
е се нешто пучи.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да  
руке пуне — глатке и беле.{S} Па ногице дебељашне — беле и чврсте — као год јаје кувано кад му  
/p> <p>Ружица бризну у плач молећи свог девера.</p> <p>„Ћути брато!{S} Нека га, нека га, нека и 
</p> <p>Лакше беше издржавати 1 кућу са девет људи, но са једним или ниједним.{S} Два јарма доб 
а то је обратно.{S} Где рађаху 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, један лонац, једна  
дјелили.{S} Нас девет пунољетних људи и девет жена били смо у једној кући.{S} По мало се радило 
 сина и седам синоваца, удао три ћери и девет синовица.{S} И ако је у 65. години своје старости 
година како смо се ми подјелили.{S} Нас девет пунољетних људи и девет жена били смо у једној ку 
ише се да их подели избрани суд.</p> <p>Девет судија, председник и деловођа, као и 4 заступника 
верење да је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира упрсте Цмиљка 
вства и вештине, посреством много жена, девојака и људи трудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ов 
а, и поче знатно опадати и губити своју девојачку лепоту.{S} Даница је сада водила велику бригу 
оље.</p> <p>— Па и није се преварио.{S} Девојка је као анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти 
} Повика Стоја.</p> <pb n="108" /> <p>— Девојка је добра — и ми је морамо узети...</p> <p>— Под 
<p>Цмиљка, сестра Мартићева — беше лепа девојка —- али опет није као Даринка.{S} После подужег  
 <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженити нећу 
дећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је најглавније здрава је као врча.{S} 
p>Иван је леп момак — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то су баш несрећни — јер проклета ле 
ећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} За тим устаде 
езања Иван рече да „бегенише девојку“ и девојка узе јабуку са 10 дуката.{S} За тим осуше пуцати 
ко је — кад се први пут састану момак и девојка.{S} Запита Даринка чисто дрхћућим гласом.</p> < 
акојака.{S} Она је била непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закр 
вна грешио — са многим жентурачама и са девојкама — али ништа <pb n="116" /> зато.{S} Ни волу,  
 у погледу моралног живота.{S} Многе је девојке осрамотио и саломио им срећу, обећавајући им да 
 врло мало муке придобијао многе жене и девојке, а она се не да никако покорити.{S} И на послет 
ећи.{S} А то би било врло непријатно за девојку.{S} Тек се они зауставише, а Иван као ветром но 
подужег устезања Иван рече да „бегенише девојку“ и девојка узе јабуку са 10 дуката.{S} За тим о 
лни сватови код Маркове куће и доведоше девојку, венчаше се па се разиђоше.</p> <p>Цмиљка је би 
вадбе и весеље.{S} Шурак Чилашов доводи девојку — и он му војвода у сватовима.{S} А како је дош 
ме оно што срце хоће.{S} Ја сам изабрао девојку овде близу, рече Иван смешећи се.</p> <p>— Коју 
n="107" /> једно место, да ти испросимо девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам нешто ослабио, б 
 поштеног и доброг домаћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је као д 
ли.{S} Рече први хајдук.</p> <p>— А она девојчица казаће — како сте ви непознати и како сте их  
гаси.{S} Па како имају сестру врло лепу девојчицу — ја сам намислио да је за тебе узмемо и тако 
 како она од то <pb n="115" /> доба још девује.{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још лепш 
о Лазару (првом комшији) да дође.{S} Но дед спреми се да идемо на <pb n="107" /> једно место, д 
 знак претње.{S} За тим додаде:</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за ова четири вола?</p>  
Тешко оном, који избегне казне за своја дела од закона људских, па мисли да ће тако избећи и ка 
 од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душ 
о да цениш ничију част ни живот.{S} Али дела твоја и заслуга твог оца помогнута моћном природом 
.</p> <p>— То ће ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње.</ 
 А зле, стидећи се свог живота и својих дела која су прирасла уз њих, завлачу се у подземне руп 
 — Равнотежа је најбољи пријатељ сваком делателном створењу па и стварима.</p> <p>Стоја, док из 
има дала живот.</p> <p>Као што се човек дели на много различитих делова, тако су и умови људски 
 нове и боље.</p> <p>Овај Петар, био је деликатан човек.{S} А како још то не би био кад је имао 
браће Милорада и Милана.{S} Они се нису делили, па им се то на први поглед да приметити.{S} Дос 
 јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама свима на равне делове, јер више <pb n="16 
м ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио.{S} То немојте никако губити из вида.</p> <p>Имај 
ао, казните као што сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио.{S} То немојте никако губит 
ти, ако ми дате часну реч, да се нећете делити пре но док немаднете пунолетних мушких глава још 
S} Имање своје неће ни с ким парчати ни делити.{S} А што је најглавније нећемо никад сејати кон 
ње како је настао тренутак да се морају делити.</p> <p>Савка се мало размисли и отпоче.</p> <p> 
е, пуче глас по делом селу, одмах изађе дело на видело, да је због тог детета Иван и отеро свој 
 се сутон повуче, ви пређите и извршите дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да  
жђе.{S} Ни Вук ни Миладин не признадоше дело никако, али се опет осудише по 20 год. робије.</p> 
убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена и метуше н 
ином полицајаца он признаде све па и то дело да је посреством Мартића учинио који су му јатаков 
уг, све су то машине састављене из више делова.{S} Наместите воденицу са свима својим најглавни 
сличан задрузи, на њему има разноврсних делова који се узајамно помажу и одржавају људски живот 
о што се човек дели на много различитих делова, тако су и умови људски различити.{S} Као што су 
еницу, разбој и плуг и разбацати њихове делове по дворишту и буњишту — који ће се за извесно вр 
сви на по само.{S} Они згруписаше своје делове и опет имали су са чим радити.{S} Марко пак, нап 
заслугу ја делим са вама свима на равне делове, јер више <pb n="16" /> вреди онај који извршује 
ови људски различити.{S} Као што су сви делови човечији састав човека, тако су сви људи састав  
машина, а чланови њени — то су саставни делови машине.{S} Нећу да вам ређам машине индустриске, 
е воденицу са свима својим најглавнијим деловима, али ако немате ципун сразмеран води која окре 
 суд.</p> <p>Девет судија, председник и деловођа, као и 4 заступника равно петнајест дјелаше пу 
>Имајте Бога на уму и молите му се више делом но речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мало времен 
ово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас по делом селу, одмах изађе дело на видело, да је због тог  
 Круна, поражена својом кривицом у овом делу поможе му заливати купус и сву башту дотерати у ре 
Једни превлаче сено у плашће — други га дену, и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду све 
уги вежу — трећи товаре на кола, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док други. 
 опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица, док направише куће, премештише з 
 испродавао нешто имања задржав најбољи део своме сину Ивану.{S} Он, па и син му скоро ништа не 
едара већи кошуљу свуд наоколо, па доњи део свали као кожу са овце, за тим извади иза силава ма 
мал на пијаце и тамо их продају — један део узетог новца утају и за себе задрже га казав стареш 
пштински одбор даде сеоске утрине један део, чак на крај села до саме планине, и он тамо направ 
епо и спокојно — остављајући по извесан део зараде у штедњу и тиме су осигуравали будућност сво 
 суду 300 динара.{S} Еле 800 дин. кошта деоба.</p> <p>Имали су свега доста, али то доста кад се 
 највише председник изабраних судова за деобе — како он говораше — несрећних задругара.</p> <p> 
.</p> <p>Људи то забашуравају и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше 
 мање нека више; и долазило се често до деобе, али Јешин старији син Милорад није никако дао.</ 
р мудрих и вредних пчела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико исто и у кошници 
>Перовића задруга поче јавно говорити о деоби.{S} Сва упињања, сви разлози и савети, све опомен 
е давао повеће суме новаца — па је пред деобу отишо’ код њих и затражио квите.{S} Они повериоци 
 му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном срећом и надом. 
На основу тога мора све трчати, викати, дерати и досадити својом лармом целом селу — које ће из 
д свега тога украсти времена — да се са десет ноката опреде пређа за платно, сукно, сукње, поња 
На против то се у нашој кући није никад десило код оволике ситне деце, а то је најбољи знак — д 
 велики нож, који му стајаше за чарапом десне ноге.{S} Нави дете преко леве ноге и закла га.{S} 
 десном око појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући озго и сама на 
 га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За 
е левом руком <pb n="31" /> за појас, а десном усекњиваше нос и брисаше сузе.{S} За тим оде у с 
р жене, ухвати је за прса левом руком а десном око појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је луп 
ти га за разбарушену косу левом руком а десном за велики нож, који му стајаше за чарапом десне  
ре на време и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје стопице како шарају по њему 
зи 2—3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, дете гурнула старија деца које је потрбушке пало и лупи 
 ће узети женски род — и квит посла.{S} Дете ни за живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шт 
и смејањем ублажава им зверске ћуди.{S} Дете пак тјеши и заварава га разним досеткама — да буде 
том разликом — што она лупи затијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше и почупаше по нек 
она могла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које 
 из куће „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете и трчи у кућу опет преко пилади те пригњави још 2— 
авица као врапцу“.{S} Рече старији узев дете за руку.</p> <pb n="86" /> <p>Ружица клекну код де 
тре што је остало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене јетрве Милице.{S} Она изађе на  
и довели доктора те издао уверење да је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А  
чекало да роди — те да се сазна чије је дете.{S} И одиста она роди мушко детенце ко златну јабу 
мој таки да будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не може ништа сметати по 
ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога вечера, умало се није дошло до боја где б 
ставила да узвари млеко, док јој врисне дете на пољу — а она потрчи тамо — па преко квочке и пи 
ати?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— И дете и дете!{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да буд 
 поштеде од доктора пет месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала 
 Запита други хајдук.</p> <p>— И дете и дете!{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да будеш Бога 
маће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— И дете и 
 коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и том приликом и 
стаде снужден и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код своји 
е са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу за коју 
ција дознати — па ће за њима у потеру и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Добро брато, ја одо’ од 
 стајаше за чарапом десне ноге.{S} Нави дете преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топ 
и.{S} Сви су се надали, да чим она роди дете Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и она роди м 
новац — па кад није имао — они му узели дете — синовче — ђака, синчића покојног Милана и одвели 
 Примети му син Милан.</p> <p>„Хвала ти дете, кад ми таква питања стављаш“.{S} Опет Јеша.</p> < 
жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим ухвати Стева за руку и викну: „ајде са н 
 каки су, одговори Даринка задојавајући дете?</p> <p>— Неда њима Цмиља — они би то учинили.{S}  
/p> <p>„Пст!“ Милорад устаде спуштајући дете на земљу.</p> <p>„Везуј се, викну онај први.</p> < 
се од плача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све село чује.{S} У вече долази м 
ач, (котао).{S} Док врисну најмлађе јој дете на пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брз 
и издржљивог члана породице.{S} Но, ако дете почнемо испочетка његовог живота брижљиво чувати и 
е се у том погледу учине.{S} Н. пр. ако дете почнемо од рођења његовог на примитиван начин чува 
сваког тренутка погинути.{S} Па још ако дете почне плакати, то ће их најпре разјарити да му уга 
еље, па са помућеним очима гледа — како дете упија усницама брадавице њених сиса.{S} По неко ме 
ати.</p> <p>Дође дан — и она роди мушко дете на велику радост Иванову, и кад дођоше коне на баб 
и мете на софру.{S} Док се заплака мало дете у фајату — на кога он беше и заборавио.{S} Он се с 
плакати кроз непрекидно јецање као мало дете.</p> <p>„Дакле све је пропало.“ Прошапта Милорад и 
ица Стана, за којом он плакаше као мало дете и говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Ма 
ка троје, нека једно а по нека ни једно дете.</p> <p>Каква жалосна упоређења.{S} Жена која је р 
p>„Колико имаш деце?</p> <p>„Само једно дете и једну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у  
ection" /> <p>Петар и Марта имају једно дете мушко.{S} Они живе у врло скученом стању.{S} Напол 
лине — и том приликом изјави — да је то дете његово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас по делом с 
д „љуте круне“ ако то не учини убиће му дете и све кућане поклати.</p> <p>И ми му продадосмо во 
{S} Њега убили на мртво име — одвели му дете — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове. 
о, да посрну.</p> <p>„Шта чекаш?</p> <p>Дете једно врисну кад виде да му ударише оца.{S} Онај м 
нашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} Док повикише неки. „То ти н 
ије је дете.{S} И одиста она роди мушко детенце ко златну јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, он 
жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S} Неодољива жудња тера је да хвата децу своји 
у — опасно је за здравље и живот сваког детета.</p> <p>Колико је опасно нагло погоршање, толико 
оњке па их савија и повија у виду малог детета и одмах их припаја и притискује на груди.{S} Под 
ах изађе дело на видело, да је због тог детета Иван и отеро своју закониту и као злато чисту же 
 и само о себе почне се бринути; од тог детета можемо имати у свему здравог и издржљивог члана  
ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни од детета.</p> <p>Четврти дан Марко доведе дјете који рече 
</p> <pb n="86" /> <p>Ружица клекну код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „С 
 само остаде Милорад — кукајући више за дететом но за себе.</p> <p>Свану.{S} И сунце одскочи на 
 чуло и говори се јавно.{S} Према томе, детету је живот у врло великој опасности.</p> <p>Сутон  
е.{S} Искуца и последњи час — кад треба детету живот откупити, али нема откупа, нема ни оних ко 
а уво, а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје  
 а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним 
н и Даринка скљокаше се на прочевље.{S} Деца ударише у врисак — а они изађоше на поље и изгубиш 
{S} За овим у другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зар 
љем и понуди га да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћњаку као овце за опалим шљивама и бр 
ао своје поцепане и нечисте преобуке, а деца су му била: као деца цигана — чергаша.</p> <p>На с 
.{S} За њом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато искићен 
и их.{S} Кад тамо, дете гурнула старија деца које је потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвн 
у је такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, онда новорођеним дају имена груба  
ше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} Викнуше деца.</p> <p>Милорад се мало разабра.</p> <pb n="92" /> 
 леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код другог 
о просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не умивен 
не га, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца отискују камен по камен из свог органа свог механи 
ечисте преобуке, а деца су му била: као деца цигана — чергаша.</p> <p>На селу, врло се хрђава б 
веди, 3 свиње и 5 оваца, који им чувају деца од 6 до 8 год. старости, долазе кући, хватају децу 
асове и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, и преко тога опет да остане  
е као две половине једне јабуке.</p> <p>Деца су расла и напредовала.</p> <p>Свет је мислио, сад 
 <p>„Ми докони“.{S} Промуца Вук.</p> <p>Деца су видела где изађоше из зграде ови људи — и пођош 
То беху ђаци са својим учитељем.</p> <p>Деца приђоше руци Милорадовој који чим их спази скочи н 
е како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у школу.</p> <p>Го 
Section" /> <p>Милутин и Роса имађаху 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и сви остали.{S} Н 
за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p> <p>Марко м 
ction" /> <p>Гвозден и Милица имађаху 4 деце.{S} Нису се много ни испустили.{S} Ма да беху и он 
b n="94" /> <p>Стоја је родила са њим 8 деце па су јој помрла још у раној младости, сад имају с 
 и то не толико због жена већ само због деце, јер родитеље ништа не може разјарити и наљутити к 
и Даринку да Иван није способан за плод деце — јер три године како се оженио па ништа.{S} Те је 
овај грех ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за тренут о 
о на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди се и поче зверати по кошари нешто гово 
ати.</p> <p>Једна намигуша видела обоје деце — па пронела глас, да су обоје као две половине је 
о је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S} Она више неће ни рађати децу.{S}  
 зграду — док из амбара помоли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Јерина од 9 година.</p> <p>„ 
арати.{S} За тим се врати, и њено двоје деце нађе код оног малог рањеника, па да би тиме ублажи 
уго, па и треће.{S} За две недеље троје деце!{S} То је ужасно.{S} Остаде им најстарији син Иван 
 великим бројем разне стоке са 7 нејаке деце и две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, из 
ваки имађаше умерен број мушке и женске деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, дадоше старешинство св 
а.{S} Пуна волујска кога возаше се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприм 
у, и нико те ноћи не склопи очи до мале деце.{S} Ружица, никако не седа на земљу већ само хода, 
ава брига води о чувању и неговању мале деце; али то не шкоди толико, као знатне промене које с 
ући није никад десило код оволике ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрве чувају децу свој 
раменима и глави.{S} Стаде писка жена и деце по кући — нека побеже у собу и заклопи се, нека на 
га грло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као црва у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше м 
bSection" /> <p>Вук и Перуника немајући деце.{S} Једно им се родило и седми дан умрло, јер беше 
е <pb n="37" /> у обзир младост не само деце већ свију животиња, која се ни мало не обзире на в 
поређења.{S} Жена која је родила петоро деце и просула свој живот и своју снагу — да мора радит 
 сама морам одевати себе, мужа и петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као шт 
, а нарочито задовољити око двадесеторо деце за разним нарафима и слободним вољама, <pb n="25"  
" /> <p>Чедомир и Круна имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом до увета.{S} И они су гр 
а, да оно што је њино било не буде опет деце њихове.</p> <p>Не може сиромах радити кад нема чим 
 дошло.{S} Мора се.</p> <p>„Колико имаш деце?</p> <p>„Само једно дете и једну жену.“ Осмехну се 
 била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својој. — Ја ту немам никакве заслуге.{S} На ове р 
ђе ову ругобу на својој жени, себи и на деци коју је волео као своје очи — он без питања и одоб 
обична.{S} То се дало приметити прво на деци, на њој па и на њеном мужу.</p> <p>Укућани почеше  
не производе — од то доба Стоја постаде деци својој више маћа но мајка.{S} Поред тога што их ни 
д другога — па је доносио својој жени и деци све што је требало и задовољавао их у свима поглед 
 и плати једној жени да му изатке, купи деци материје и фланела те их обуче и преодену.</p> <p> 
 земљу, да осигуравате будућност својој деци.{S} Ђеца се једнако рађају и прирастају.{S} А ваше 
м би од вајде — али Марковој и Стојиној деци не поможе ништа.{S} Умре једно, друго, па и треће. 
ико стајало је крај њега.</p> <p>„Драга децо —- отпоче Јеша.</p> <p>Мени се чини, све сам вам к 
оје предавање овим редом:</p> <p>„Драга децо!{S} Четрдесет година има, како ја управљам овом ку 
жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за децом шкргућући зубима — стиже на прелазу оно женско ух 
> <pb n="78" /> <p>„Ви сте ишли мало са децом у шетњу — учо?!{S} Отпоче Милорад.</p> <p>„Јест.{ 
ослове, па и матерњу негу и старање над децом својом.{S} Само ради у млекару — и беше у истом п 
ите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А децу, жене и слуге, немојте дирати већ им пустите рока  
 све слушаху — и дођоше до убеђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасно живети у задру 
ако је човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то он мора 
 место да увеличавате своје богаство за децу своју.{S} Ти, са твојим братом остани заједно.{S}  
 посећивања игранки већ је само гледала децу своје двије очи.{S} Живан је се осећао срећнији но 
це.{S} Неодољива жудња тера је да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не  
.</p> <p>Стоја, док из задруге одјеваше децу, била су јој увек одевена, обувена, чиста и опрана 
 њу гледају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи  
 два живота.{S} Она више неће ни рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S} Клетва покојног 
у разгласиле да она неће више ни рађати децу.</p> <p>Још само два месеца, па да се наврши Живан 
оче Милорад.</p> <p>„Јест.{S} Водио сам децу у планину, тамо код манастира и друге неке историс 
поче немилице сатирати све — а нарочито децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и пообаљива чељад н 
еду какве зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на 
шла за њима.</p> <p>Савка је терала сву децу редом да мокре у једну карлицу — ту је закувала кр 
а то је најбољи знак — да јетрве чувају децу својих друга, као и своју, кад оне ту нису?</p> <p 
о 8 год. старости, долазе кући, хватају децу и тучу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију  
вече дође Симо и кад виде своју поклану децу пренерази се од чуда.{S} Стаде писка и вриска чеља 
Лазар и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху обоје мртви.</p> <p>Сутра дан јав 
 својој башти коју чувају мала и нејака дечица оних очева који сами копају или косе, немајући к 
воје име и част, ради свог мужа и своје дечице; али док је на то мислила и чувала на другом је  
најсветији посао матерњи око своје миле дечице.</p> <p>Некад воћњак беше само наоколо заграђен  
по имаће, и како су се огрешили о своју дечицу која су расла као анђели.</p> <p>Даница је се мн 
Залаја куче.{S} Док на капију уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за 
о то не беше.{S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију.{S} Ти си се то навадила али нема више, крива 
ма па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се окова.{S} Што постаде најнесрећниј 
} Рече Милорад.</p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи мојом с 
а што да не би пошла за њега?{S} Онакав диван младић — као јабука.{S} Он је свуда као први.{S}  
{S} Примети учитељ и поче сркати кафу — дивећи се филозофији овог простог сељака.</p> <p>„Имао  
инку Сретенову.</p> <p>— Ха, ха, ха.{S} Дивна избора.{S} У шта се он замлатио.{S} Примети отац  
нио, оженио и удао.{S} Поградио многе и дивне грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и винограде;  
о се заједно вратити.{S} Тамо има какви дивни ора, лешника, јабука и крушака, има мале ђеце — п 
једног поштеног и доброг домаћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је 
остало све, оживело све — све се радује дивном мају.</p> <p>Први дан цео свет обукао се у најле 
рад?{S} Али он не може са постеље да се дигне.{S} Водени клобуци беху му искакали по леђима и р 
планинке, јер ја имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас седморо онако како ваља“.</p> 
 страну.{S} Веђа једна спуштена а друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке к 
у, купус тек посађен и примљен.{S} Овце дигоше све као поплава, као пожар.</p> <p>Даница већ ст 
беше обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати прашином у намери да му за 
ом о суву и тврду земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође много, а наиђоше неке рабаџије, па пр 
ј својим пријатељима свињама, а сада се диже коров на њему.{S} Место рода одроњала се свака мах 
ајући прст у његову мотику — коју једва дизаше и спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нек 
е заљуља — али му <pb n="112" /> поможе дизгин коња те не паде, док Чилаш понови два ударца — и 
ушаху сељаци шљиве.{S} По где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху казани  
ијално, при том здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео и пр 
оже помислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су с 
 петнајест дјелаше пуних 10. дана по 5. дин. = 500 дин. других трошкова, као: хране, пића, прес 
плати се добро за своје старјество 1000 дин. готова новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му јед 
а, и да се узме за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је план био спремљен — али не испаде онак 
ли сву да плате трошка, са дугом од 200 дин.{S} За ово су неки продали волове, неки краве, неки 
дјелаше пуних 10. дана по 5. дин. = 500 дин. других трошкова, као: хране, пића, пресуде, саопшт 
е акта прв. суду 300 динара.{S} Еле 800 дин. кошта деоба.</p> <p>Имали су свега доста, али то д 
> <p>„Које лањске, које ово годишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb 
И зар самац има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема 
х у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} Марта се прими да пере рубље жа 
че — и већ пише облегације са интересом динар на дукат месечно.</p> <p>Цмиљка је била јако жало 
о готова новаца Марко показа дуга 1000, динара за који се мораде заклети.{S} Па знате какви су  
н за хајдука и глава му је уцењена 2000 динара ко га убије или власти изда.{S} Говори се, да му 
општавање и одношење акта прв. суду 300 динара.{S} Еле 800 дин. кошта деоба.</p> <p>Имали су св 
лаћаш порез Милораде?</p> <p>„Преко 400 динара годишње.</p> <p>„То је прилично велика сума.</p> 
а јагњад дајете кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> <p>Вама пролази време уза 
 ништа не рече већ извади двоје по пола динара и мете на софру.{S} Док се заплака мало дете у ф 
о да за ова четири вола?</p> <p>„Двеста динара“ рече један.</p> <p>„Двеста четрес“ рече други.< 
нуте зубе — паре!...</p> <p>— Од четири динара — више ни паре немам — промуца Иван дрхћућим гла 
ала двеста дуката.</p> <p>„Хтео си рећи динара.</p> <p>„Дуката, дуката господине.{S} Човек је п 
о се закле и користи сам себе са хиљаду динара.</p> <p>Сваки од њих имали сву да плате трошка,  
гинули – и за то је примио једну хиљаду динара.{S} Према томе мислило се — да је Марко и навео  
анџија — један цинцарин.</p> <p>„Тристу динара“ рече механџија.</p> <p>„И први други пут, и ник 
ш земље“.{S} Савка ово изређа као какав дипломат и показа своје схватање о њиховој задрузи које 
проказати, и помагаћу вам, само моје не дирајте“.{S} Тако је он говорио крадљивцима.</p> <p>Мал 
учити.{S} А децу, жене и слуге, немојте дирати већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико и 
посла.{S} Дете ни за живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Милан бран 
а.{S} Беше врућ.{S} Ослушкиваху и чу се дисање помешано са крчањем.{S} За овим изручише жито из 
 неко не наљути.</p> <p>Опасно је свако дјелање са опасним људма.</p> <p>Петроније Чилаш, један 
ођа, као и 4 заступника равно петнајест дјелаше пуних 10. дана по 5. дин. = 500 дин. других тро 
Покојни Јеша оставио је аманет да се не дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар постиже их нека 
ше они корети жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које  
ане.</p> <p>— Она ако хтедне нека ми да дјете — па опет се може удати, рече Иван смешећи се и г 
и да се оне чине у инат некога. „Изнела дјете пред свиње“.{S} Како се то може помислити.{S} Изн 
 те му умало ручица не отпаде и не оста дјете богљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој кући но под  
детета.</p> <p>Четврти дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде где лута по планин 
 као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало ручица не отпаде и не оста  
ст ваздух.{S} Па и да су свиње нагрдиле дјете, опет не треба рачунати да је то нечија намера би 
им се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле.{S} И све наше свиње би 
 некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дјете само крај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти ух 
S} Како нећу џакати, кад јуче остало ми дјете вође на прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо’ д 
а па нека ти да државни новац те откупи дјете.</p> <p>На ове речи она као бесемучна растрчи се  
, које немају јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах у 
ка, па викну што је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте м 
 канцеларију.{S} Званичник прелиставаше дневник порезе и рече.</p> <p>„Милорад Перовић“</p> <p> 
 рачун имам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за  
и или никакви, и радите по 14 и 18 сати дневно најтеже послове, па ћете знати како је њима, у п 
оме оцу — а и мајка му умре после шесто-дневног боловања.{S} Он оста сам са својом женом Смиљко 
и снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до скора ниси ти био тако разуман и њежан на спрам исти 
иње и 5 оваца, који им чувају деца од 6 до 8 год. старости, долазе кући, хватају децу и тучу их 
ан и њежан на спрам истине и правде.{S} До скора ти ниси умео да цениш ничију част ни живот.{S} 
 — он сео у судницу па прима порезу.{S} До пред саму ноћ није од стоке ништа продавао — јер мно 
ашој назови браћи Милораду и Милану.{S} До скора они човечно поступаху са надничарима.{S} Сад с 
прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не зна 
 на то не гледа, њу ништа не задовољава до онај Мојсијев закон — око за око. — Али и ти си Мојс 
местите целокупан разбој и доведи те га до ткива, па ако немате срдачку (на којој се окреће цев 
аучише овога несрећника и препредоше га до крајњи граница.{S} Како није могао <pb n="59" /> да  
тојно одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад у великом послу нисам могла ни кошуље да му опер 
оске утрине један део, чак на крај села до саме планине, и он тамо направи мало кућице, која ви 
ру и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ограде око које опасиваше пешачка стазица.{S} Баш ви 
рим — а други начин <pb n="110" /> нема до тај — да узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и вид 
а јабуку — (на прошење).</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватови код Ма 
} Он до крајности прост и наиван, а она до крајности лукава и препредена.</p> <p>Даница беше ва 
 не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{S} Говораше 
двели га собом — а њему казали да сутра до подне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ако то не у 
 ћемо нешто и гледати.</p> <p>Од Ускрса до Спасовадне само је четрдесет дана — али Иван са свој 
{S} Веђа једна спуштена а друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила 
>„Он није посл’о већ тражи.</p> <p>„Кад до сад није нашо, одоцнио је.</p> <p>„Није шала двеста  
име нисмо још све казали.{S} Што се год до сад догодило, то је била само пред-игра, а сада наст 
познатим миљем — стежући се за руке све до зоре и тад се растадоше.</p> <milestone unit="subSec 
а све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар колико толик 
еликог пића ободе свог вранчића те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади своју пећанку (ку 
 кучету и његовом домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га у 
а раде код имућнији под надницу која је до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој ба 
прилично, али усљед нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки по 
ђају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто из куће а нешто над 
адрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задр 
черу.{S} Две чутуре једнако иду од руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{S} Па кад се 
 се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право рече, она неће имати ника 
 шали и смеху пијући и разговарајући се до мрака.</p> <pb n="120" /> <p>Други и трећи дан — иде 
снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су сви пристати: да с 
ра.</p> <pb n="92" /> <p>„Шта починисте до сад?{S} Запита Милорад шапћући.</p> <p>„Готово ништа 
е на други разговор.</p> <p>Тако копаше до мрака.{S} Одоше кући.{S} Вечераше и разиђоше се.{S}  
да је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до прага своје куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у кој 
 јетрове које то све слушаху — и дођоше до убеђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасн 
ше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе која не беше далеко.{S} У механи беше пуно об 
се нећемо се никад свадити —— јер то ни до сад нисмо чиниле.</p> <pb n="45" /> <p>У овој кући — 
оба.</p> <p>„Колико има порезе да плати до сад?</p> <p>„Које лањске, које ово годишње 320 дин.< 
дин. „Сад можемо без бриге овде тражити до мрака“.</p> <p>У првом сандуку нађоше један свежањ х 
он се завери: да се неће другом оженити до Даринком — па ма га то главе стало.</p> <p>Једног је 
ад је се надао, да ће му болови уминути до сванућа, па да рани у чаршију и тражи новац.{S} И ту 
{S} Ко би други толики новац могао наћи до Милорад?{S} Али он не може са постеље да се дигне.{S 
га мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до мале деце.{S} Ружица, никако не седа на земљу већ са 
..{S} Сад сам се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право рече, она не 
псето које се почне лињати, а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љушт 
 шесторо деце и сва бијаху једно другом до увета.{S} И они су грешници свели своје имовно стање 
ставио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до крајности прост и наиван, а она до крајности лукава  
</p> <pb n="61" /> <p>„Кад би се некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би 
те.{S} Тога вечера, умало се није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.< 
о виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по ноћи биле заједно“.{S} Одговори Даница.</p> <p>„А 
са које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добро — добро —  
у, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким непознатим миљем — стежући се за рук 
олест.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</p> <p>— Шта ти можеш чут 
ека мање нека више; и долазило се често до деобе, али Јешин старији син Милорад није никако дао 
а се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга њива“ била о 
кају.{S} Не дозволити им никако да дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозвољених и  
аваху њему на сусрет.{S} Кад дође близу до на сто метара, док из те двоколице писну танак глас  
а по воћњаку а гране његове дователе су до земље и нудиле род свој својим пријатељима свињама,  
 здрава.{S} И ја се другом оженити нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, па иди те се спремај.{S} Викн 
, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један човек у швапском о 
на, чиста и опрана, али ево, запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана, рас 
одузмем време, док ову књижицу прочиташ до жеља, да <pb n="132" /> ти она за поуку послужи, те  
— коју једва дизаше и спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуг 
но ето ме добри мој пријатељу.“</p> <p>„До виђења!</p> <p>„Сервус.</p> <p>Као заточеника коме с 
ећ 3 год. како она од то <pb n="115" /> доба још девује.{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је 
д је ово дотерато?</p> <p>„Јуче пре ово доба.</p> <p>„Колико има порезе да плати до сад?</p> <p 
авнодушношћу — и сад је он умео у свако доба да пребира своје жртве и да прави разлику између њ 
ве.{S} И ако икад, данас је настало оно доба које је велики поборник светски Исус Христос запов 
 и за то сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам  
своју невиност ожењеном Ивану.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за другим боловали,  
ле на планинку и њене производе — од то доба Стоја постаде деци својој више маћа но мајка.{S} П 
мо после и осталих.</p> <p>Живан је био добар радник, али хрђав господар.{S} Нити је умео да бр 
алиш?!</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног бра 
ности, а труде се да што више произведу добара и намарница радом својим.</p> <p>Ова разлика мањ 
ном и финоћом уме да им се допадне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то не умедне, они  
остало за младост бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе осећаје — срце се раствара и к 
ху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико колико смо имали у задрузи.{S} Јер слу 
ве прима са пуно радости.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако му она није ништа шиљала, већ г 
игне.{S} Јадна Милица сва испребијана — добила, поштеде од доктора пет месеци.{S} Па и дете јој 
 покварен младић.{S} Но Даринку је ипак добила за своје планове.</p> <p>Иван је леп момак — Дар 
 је погинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чинио све могуће  
ик беше млад човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужност са пуно воље и енергије.{S} Ч 
инку, не би ни година дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја 
 у коло код женске коју он воли, тај ће добити песницу у нос.{S} Иван је све ово чинио без стра 
о му је се год противио, за то је морао добити по неку штету, као:{S} Покидан бостан, изломљени 
 сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије.{S} Ама смем у живот, 
дио.{S} Сутра нека ми да од ње тапију — добиће од мене равни <hi>сто дуката</hi>“.{S} Рече Мило 
а своје место — на прописно растојање и добиће те половину празне земље што рачунате да вам је  
мљен за потајника.</p> <p>„Ако то буде, добићеш од мене добру напојницу.{S} И одиста сутра дан  
p> <p>У јутру, обе жене одоше доктору и добише уверења са повеликом поштедом.{S} Мисли ли су мн 
и свака за се има два начина живота.{S} Добра душа у вечности ужива са својим најодабранијим за 
добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је нека 
и то учинили.{S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад смо се пресудили, она све лепо са мном —  
них срестава да постану господари вашег добра — кад то постигну — они ће тада према вама бити н 
оја.</p> <pb n="108" /> <p>— Девојка је добра — и ми је морамо узети...</p> <p>— Под морање ниш 
 нам потпише развод брака.{S} Цмиљка је добра, она ће се опет удати за другога пошто прође годи 
то жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је добра и уредна домаћица.{S} У дому њеном ништа се не пр 
и неће никад имати порода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна мај 
з раније — а нарочито од како му умрије добра домаћица Стана, за којом он плакаше као мало дете 
тих из светога писма који вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платити јавно“.</p> <p>Те 
ке који иду у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше с 
авет покојног Јеше, у томе што је чинио добра сиромасима из чије се средине једино рекрутују ло 
сци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити.{S} Сад могу и х 
unit="subSection" /> <p>Стоја беше врло добра женска.{S} Нарави тихе и мирне.{S} Сваки посао др 
еђубравата је и даваше огромну количину добра грожђа.{S} Сад је подељен на осам парчета и нијед 
па квит посла.{S} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја ле 
јим неделима и злочинима. <pb n="19" /> Добре душе с поносом стају у ред светаца и Бого-угодник 
ица чојано у самој срми и гајтану, јаше добре коње и троше новац немилице где год дођу.{S} Сиро 
евали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два н 
це подмиривати.</p> <p>Ми имамо доста и добре земље — али 3/4 од те целокупне имовине ја сам св 
— али она беше, доброг срца — па увек и добре воље с прам њега.{S} Ту доброту он није умео цени 
а.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге ваше...{S} Сви ови бедни људи о 
о осам.{S} Један гвоздени плуг за онако добре волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која од мр 
се и он пође.</p> <p>„Сутра рано ето ме добри мој пријатељу.“</p> <p>„До виђења!</p> <p>„Сервус 
а га, нека га, нека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђетету ништа учинити.{S} А ми ћемо одне 
оји, ти њи ниси пре ни видио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно врати 
— тако је тешко и још теже злог учинити добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не треба н 
ави разлику између њих и добрих па само добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, док не ум 
часних осрамотила, богатих осиромашила; добрих позлила и праведних огрешила.{S} Вредно је споме 
но са једним или ниједним.{S} Два јарма добрих волова, него осам.{S} Један гвоздени плуг за она 
е жртве и да прави разлику између њих и добрих па само добрима да чини зла те да га ови вечито  
{S} Ако ће ме мој слепац (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница 
p> <p>„Заиста, све је тако Милораде.{S} Добро си казао, фактички, данас нема на овој земљи живо 
 молим.</p> <pb n="123" /> <p>— Добро — добро, рече Мића па се прекрсти и измаче се мало од соф 
; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добро — добро — одговори Иван, ухватив Дару руком око врата и о 
, баш те молим.</p> <pb n="123" /> <p>— Добро — добро, рече Мића па се прекрсти и измаче се мал 
 до куће; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добро — добро — одговори Иван, ухватив Дару руком око в 
 — да је се нагрлим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад буд 
е па се разиђоше.</p> <p>Цмиљка је била добро чељаде — свакоме послу вична и досетљива.{S} Отац 
ељник 4. или 5. марта.{S} Година прошла добро родила — па цели месојеђа све саме свадбе и весељ 
ни бесном, ни јадном, па је било свакад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нема места чуђе 
е.{S} Ено они ти сви веле „Неће му пред добро бити“.</p> <p>— Ти и твој отац били сте немилости 
 — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван са устезањем. 
ни и радити о земљи.</p> <p>„Па тако је добро“.{S} Повикаше сви људи.</p> <p>Стоја устаде и отп 
са чим радити.{S} Марко пак, наплати се добро за своје старјество 1000 дин. готова новца.{S} Он 
е говором полугласним.</p> <p>„Сећам се добро.{S} Бата је био овога часа овде — са мојом ђецом  
и подсмевкама.</p> <p>Вук нешто не беше добро расположен.{S} Жаљаше се како га пори низ прса он 
о потрже револвер, али му га овај оте и добро га исћушка песницама и шамарима, који усљед старо 
н слој овчијег згореног ђубрета тада би добро било и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад н 
 њихово добро“.</p> <p>„Молим те!{S} Ти добро стојиш са капетаном.{S} Сад око ове „Хајдучије“ г 
нећемо се више видети.{S} Гледај богати добро немој да буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а  
 суде.{S} Сиромах <pb n="52" /> наплати добро своју надницу и осигура кућу са лебом за 15—20 да 
 изговори.</p> <p>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S} Још ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као зв 
епота само је штету — а никад и никакво добро није доносила човечанству.</p> <p>Даринка није ум 
 је год тако чинио, виђао сам ја њихово добро“.</p> <p>„Молим те!{S} Ти добро стојиш са капетан 
ући да су то чибучићи од шећера; и тако добро озебе и долази у собу плачући.{S} Мајка нешто љут 
таде рђаво време.{S} Некад је родјевало добро, а сад се изопачи све.{S} Пропаст.{S} Смак света“ 
 за собом врата и закључа.</p> <p>„Врло добро“!{S} Повика Миладин. „Сад можемо без бриге овде т 
д другог је надничио и радио сваки посо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што ниј 
еће ти помоћи.{S} Кад ти Мартићи назову добро вече, и кад ти пролију крв на твоме огњишту.{S} З 
 ће ми и сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Даница измајсторисала.{S} Да пошљем побратима  
отеру и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Добро брато, ја одо’ одма.{S} Рече Ружица и спреми се п 
 био суров и немилостив — али она беше, доброг срца — па увек и добре воље с прам њега.{S} Ту д 
але далеку прошлост.{S} Сети се на свог доброг оца Јешу, и на његове речи које на самрти изгово 
аво имала, већ је се преудала за једног доброг домаћина са којим красан пород има.</p> <p>Чедом 
и коњ?</p> <p>„Милорада Перовића једног доброг домаћина.</p> <p>„Кад је ово дотерато?</p> <p>„Ј 
ретена Цветића, ћерка једног поштеног и доброг домаћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14  
авести.{S} И као год што је мене будући доброг учинити злим — тако је тешко и још теже злог учи 
који као крилима ношен жураше се својој доброј Марти и свом милом сину — да им саопшти њихову с 
ји сребрник остане да га предаду својој доброј жени на чување.{S} Четврти, пети и седми узели б 
едног вечера он леже у кревет са својом добром женом Савком, и учини једну примедбу, управо пож 
а разума и способности коју је достигла добротом немаштине и сиромаштва.</p> <p>Милорад на ово  
па увек и добре воље с прам њега.{S} Ту доброту он није умео ценити он ју је увек наопачке узим 
ружје ваше против њих нека буде љубав и доброчинство._</p> <p>„Ако све изделите, бићете пуки си 
домир бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред судом је изгледао тако кротак и фин 
а.</p> <p>„Ако то буде, добићеш од мене добру напојницу.{S} И одиста сутра дан одоше обојица ка 
 да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни у чем  
ог карактера — нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здр 
могао <pb n="59" /> да краде у извесном добу година — он је се издржавао кривоклеством.{S} Ко ј 
и земљоделца пролеће и лето.{S} И у том добу, поред много празника и празничића скраћује се вре 
ф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали вра 
о чопор свиња по воћњаку а гране његове дователе су до земље и нудиле род свој својим пријатељи 
сведемо сада своје погледе и назоре.{S} Довде смо мислим изнели верну слику из које се види как 
} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали, како су Перовићи постали од онако бога 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Довде смо упознали читаоце са судбином задругара Перови 
 ни од детета.</p> <p>Четврти дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде где лута по 
ими се у жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у једну мал 
лежати.{S} Наместите целокупан разбој и доведи те га до ткива, па ако немате срдачку (на којој  
ће а нешто надничара — осуђиваху жене и доведоше закључак — да жене не треба ни за шта питати,  
купише силни сватови код Маркове куће и доведоше девојку, венчаше се па се разиђоше.</p> <p>Цми 
тплатити да је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до прага своје куће.{S} Отвори врата и уђе у к 
 јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели доктора те издао уверење да је дете времено и да 
ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је оти 
аза својој Даници да је башчу окрепио и довео у ред она одмах оздрави и устаде. </p> <milestone 
 чему то?</p> <p>— По томе — што ћеш му довести неког ђавола на врата да сваки дан са њим очи в 
Јес очију ми!</p> <p>— Па оћете ли се и довече састати?</p> <p>— То се не зна.</p> <p>— Даде ли 
 поштар — суруџија.{S} Па је кроз трубу довикивао рабаџије који му у сусрет иду да се склоне у  
аљине хоре се двопеви мешовите младежи; довикује се момчад да дођу на комишање.{S} Мало по мало 
— на почек.{S} Повиш’те нам надницу.{S} Довикују нам надничари.</p> <p>„Немамо ни ми.{S} Видите 
 саме свадбе и весеље.{S} Шурак Чилашов доводи девојку — и он му војвода у сватовима.{S} А како 
 и предузимао све је задовољно и срећно довршивао.{S} Али његова предузећа нису крњила ничије и 
епо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој жени Перуници.{S} Сутра дан — повезаше и 
о сврати код механџије и исприча му цео догађај кров плач па за тим замоли Цинцарина да прими н 
мо још све казали.{S} Што се год до сад догодило, то је била само пред-игра, а сада настаје гла 
ван неће више ићи у школу па нека се он дода чобанима, а мене ослободите од дужности планинке,  
рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ повикаше њих неколик 
.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде Стоја.</p> <p>„Ти погађаш без углевља“.{S} Опет  
 Гвозден.</p> <p>„То би било право“.{S} Додаде Чедомир.</p> <pb n="23" /> <p>Остали сви ћуте.</ 
 тражећи новац — па после их побили.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вредно било — да поменем 
е изгоре, ђеца нису могла дохватити.{S} Додаде Круна.</p> <p>„Ти Стојо, дајеш повода највише св 
.</p> <p>— А нарочито удаја и женидба — додаде Стоја. </p> <p>— Интереси куће и живота тако зах 
ре од 200.{S} Рече млађи осечно, за тим додаде: „Ви сви изласте из собе“.{S} Они изађоше.</p> < 
 машући главом у знак претње.{S} За тим додаде:</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за ова ч 
ад ово изрече и затражи воде.{S} Они му додадоше.</p> <p>Он погледа по свима.{S} Па смешећи се  
без задруге губе много.{S} К томе треба додати — да има слабости; ако је човек слаб жена поред  
— (на прошење).</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватови код Маркове кућ 
S} Скупи се велика гомилица лицитаната, дође и механџија — један цинцарин.</p> <p>„Тристу динар 
о окрете и живим корацима пође кући.{S} Дође у собу.{S} Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и 
одели на 9 части изгледа много мало.{S} Дође им по 20 оваца по пет шест свиња — неком две <pb n 
ликим нестрплењем изгледа се на њих.{S} Дође и мрак.</p> <p>Милорад — колико год пута запита „д 
 ја сам казао Лазару (првом комшији) да дође.{S} Но дед спреми се да идемо на <pb n="107" /> је 
и.</p> <p>Сутра дан јавише власти, која дође сва доктором те изврши секцију и отпоче истрагу.{S 
е да ничим оспорити.</p> <p>Једног дана дође Милутин Марковој кући па рече.</p> <p>„О Марко.</p 
 сатирати све — а нарочито децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и пообаљива чељад на постељу кој 
е се у помрчину.{S} После једног сахата дође комшија Лазар и још неколико људи и жена те ону де 
коваше ми несрећу, за коју ми више пута дође нека памет да се убијем.</p> <p>— Ти ниси крив вел 
 им саопшти њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од радост 
 се приближаваху њему на сусрет.{S} Кад дође близу до на сто метара, док из те двоколице писну  
{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у плач.</p> <p>„Шта ћемо сад!? 
олови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна 
удбом то постигли — сад ће да нам главе дође.{S} Зар није усљед претераног рада брат ми лане по 
 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb n="89" /> стоку своју“.{S} Примети зва 
оришту, које је чувала Даница и која не дође за овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је о 
комишајте, па прекосутра ако озго ко не дође ти нађи онде у селу једног те унесите жито у салаш 
љед великог пића ободе свог вранчића те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади своју пећанк 
нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде своју поклану децу пренерази се од 
ди из џепа неку скучену подебелу жицу и дође пред врата Симиног фајата.{S} Мете онај тел у рупи 
отеру за хајдуцима.{S} Чим он то нареди дође му жандарм коњаник и даде му неко писмо.{S} Писмо  
у дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам чаше ракије да јој пружим, нити залогај 
д чега се он јако разљути и у тој љутњи дође својој кући, узме пибодову пушку и опет се врати н 
уча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више стојећи но седећи уз један  
амак оне суховине и однесе кући.{S} Чим дође пред кућу.{S} Он дозва сестрицу Милеву — која у бл 
свети кучету и његовом домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он 
аузето.{S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљу дао толико земље колико он може на њој ла 
д. робије по тужби Марковој и помилован дође кући.{S} Имање му беше сво испродавато за кривицу. 
у је сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере грожђе <pb n="51" /> и по испрекрштаној л 
је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он дође у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је бил 
ичног и стојећег, зимског и летњег — он дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота одасути мало он 
а, нема ничега.</p> <p>Једног вечера он дође раније кући — па стаде ослушкивати око куће као ка 
е јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође чисто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} Запита Милорад.< 
тво.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну на врата кроз једну собу п 
ди Бога.</p> <pb n="97" /> <p>Кад Марко дође у вече кући запита га Стоја, његова жена:</p> <p>„ 
уче испод Дарини руку — а на место њено дође Иван који је обема рукама притиште на своје бурне  
 Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он <pb n="128" /> клону, ноге му с 
назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спремно.{ 
{S} За тим оде и јави власти која одмах дође на увиђај пи констатује да је некакав зликовац нап 
 новац те положи.{S} Коњ остаде.</p> <p>Дође викач зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их о 
он са осталим поздрави се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Ми 
ом и кукаше крај његове постеље.</p> <p>Дође Марко, Ружица не беше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} 
никако не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годишњицу свом покојном  
на роди дете Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и она роди мушко дете на велику радост Ивано 
мркнути, али ће многима сванути.</p> <p>Дође мрак, разне птице по ливадама и лугу певају своје  
/p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком по рамену 
га ми не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим.</p> <pb n="123" />  
ари ред и чистоту.</p> <p>„Једног дана, дођоше овце раније но обично и плинуше по дворишту, кој 
ко дете на велику радост Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шт 
је и једва их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад видеше улицу попрскану крвљу  
у зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дознадоше за учињену штету, осуђи 
Стојине јетрове које то све слушаху — и дођоше до убеђења — да децу треба чувати, и да је за њи 
 и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе која не беше далеко.{S} У механи беше  
цију и отпоче истрагу.{S} На прво место дођоше у хапс његови први шураци Мартићи са својом сест 
p> <p>Милорад — колико год пута запита „дођоше ли“ толико му се по један степен болест погоршав 
мешовите младежи; довикује се момчад да дођу на комишање.{S} Мало по мало искупи се група народ 
то искају.{S} Не дозволити им никако да дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозвољен 
 леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољни, њима се саопштава како је  
бре коње и троше новац немилице где год дођу.{S} Сиромахе помажу прилично, гладне нахране и жед 
Иван са својом Даринком не би срећан да доживи тај дан.</p> <p>У недељу пред Спасовдан објетине 
несе кући.{S} Чим дође пред кућу.{S} Он дозва сестрицу Милеву — која у близини напасаше „краве, 
е.{S} Она би пре погинула — него што би дозволила да они изгину.{S} Одговори Мића.</p> <p>— Она 
диле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање 
еба им давати више но што искају.{S} Не дозволити им никако да дођу до огорчења,јер као такви л 
 огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозвољених и недозвољених срестава да постану господари 
то је Обрен ову комендију извео.</p> <p>Дознавши Иван, увидео је своју грдну погрешку и увидео  
ет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дознадоше за учињену штету, осуђиваху све жене за исту  
 дуката извео сву ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико изнен 
 за осталим.</p> <p>Откуд је ово пандур дознао то се не зна — тек сво село за то је чуло и гово 
ати за шта вам треба, јер може полиција дознати — па ће за њима у потеру и дете ће убити зликов 
иним и завуче обе руке у њих.{S} Извади дојке које се у оном заладку засијаше као лабудови и по 
м створењу па и стварима.</p> <p>Стоја, док из задруге одјеваше децу, била су јој увек одевена, 
ти личили су на покрете болесна човека, док се никако не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јес 
ет.{S} Кад дође близу до на сто метара, док из те двоколице писну танак глас мале трубице.{S} Т 
у једна дошла на део.{S} Они шесторица, док направише куће, премештише зграде качаре, кошаре, с 
утроше, а да што лепше и удобније живе, док сопственици који себи раде мање гледају на удобност 
"112" /> поможе дизгин коња те не паде, док Чилаш понови два ударца — и Марко паде на земљу сав 
не, <pb n="9" /> тесне и блатне сокаке, док многи други натоварили на своје буџаљиће незнатан т 
е није руководило, да ти одузмем време, док ову књижицу прочиташ до жеља, да <pb n="132" /> ти  
а да чини зла те да га ови вечито трпе, док не умре природном смрћу.{S} Људи, који се причесте  
S} Док се усече буранија, или кромпири, док се обари купус или зеље — ту прилично прође времена 
а“.{S} Па... наставила да узвари млеко, док јој врисне дете на пољу — а она потрчи тамо — па пр 
сланину и месо, док пију ракију и вино, док се разговарају о крађи и утаји — док преварбавају и 
пови — док једу крадену сланину и месо, док пију ракију и вино, док се разговарају о крађи и ут 
ка вари млеко и узгред припрема вечеру, док на један мах отворише се обоја врата и у кућу упадо 
гледајући пажљиво у бакрач, (котао).{S} Док врисну најмлађе јој дете на пољу као да паде у врел 
буни викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} Док повикише неки. „То ти не мож’ наћи код приватних ли 
ац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућанин са други 
љати три пут за дан које каква јела.{S} Док се усече буранија, или кромпири, док се обари купус 
} Праве комендију.{S} Сеире за нама.{S} Док она удари у плач — па кукај, па кукај — скупи се св 
 и невиђено, али се опет уђе у траг.{S} Док јетрвице изаткаше неке врло фине сукње и кецеље од  
е, салашове, кокошаре, ограде и т д.{S} Док купише качице, буриће, чаброве, ћупове, чутуре, вре 
Одговори Мића.</p> <p>Скочише обоје.{S} Док Даринка спреми нешто на тигању, дотле Иван донесе п 
тим песницама показивао неке мимике.{S} Док поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, ж 
ести, прво њима, па мене шта остане.{S} Док рађаху они надницом, зарађиваху и за мене и за себе 
 од силног рода.</p> <p>Залаја куче.{S} Док на капију уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. 
им челом и беше обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати прашином у наме 
монију разноврсних звона и звонцади.{S} Док други ће овим редом: „Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта 
S} Покрали лопови, покрали и појели.{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказују: како су в 
његове речи које на самрти изговори.{S} Док од једаред уђе у кућу узверена и поплашена Савка.{S 
коше и приступише спреми за полазак.{S} Док Спасоје дотера волове и похвата их у кола — дотле М 
упи се сва чаршија као на неко чудо.{S} Док један запита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и  
оге, само да се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} Повика отац.</p> <p>То  
олако и у саму зору стигоше на њиву.{S} Док Милан пожње шашине и положи воловима, дотле Спасоје 
аде — па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо заједно, радисмо сви за једног — а кад се и 
егде у облаку углед’о неку тичурину.{S} Док Миладин извади из џепа неку скучену подебелу жицу и 
воје по пола динара и мете на софру.{S} Док се заплака мало дете у фајату — на кога он беше и з 
од ора доле у башти, па нешто мислим, — док спазих онамо у вотњаку где се нешто пучи.{S} Узмем  
очеше палити машину и пипати око кола — док нагазише на човека.{S} Пипнуше га.{S} Беше врућ.{S} 
 прашином у намери да му заустави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете 
ван начин чувати и неговати све дотле — док порасте и само о себе почне се бринути; од тог дете 
де колибу те у њој склони се за време — док му општински одбор даде сеоске утрине један део, ча 
н сести — па одмах спремише послужење — док стаса и врућа ракија.</p> <p>Разговарали су се о св 
оји се боје од свакога.{S} Ови лопови — док једу крадену сланину и месо, док пију ракију и вино 
о, док се разговарају о крађи и утаји — док преварбавају и прекрајају разне ствари за одело и о 
ве више у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још присебан — да се опрости са својим укућанима 
аву.{S} Ја не могу, ја не смем умрети — док те с Мартићима не измирим — а други начин <pb n="11 
ам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не мете прстен на руке, па после радите што 
већ чекати кишовиту и магловиту јесен — док све миши појели, закисло и иструлило, па по влажном 
/p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — док вам не опашемо усијане вериге по голом телу.{S} Тад 
 врата, и тек што изађоше пред зграду — док из амбара помоли се двоје деце Симово, Илија од 11  
ц кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђе све што је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. 
очеше брати, и скоро набраше једна кола док стигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па похваташе  
/p> <p>Гледајте, да за ово мало времена док живите на земљи удостојите се за живот вјечни.{S} У 
а и отрпеће те велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“. 
а, и отрпићете велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.< 
p>„Марш одатле циганчино једна!{S} Море док те уватим искидаћу те у парчета.{S} Твоја сточија д 
уцати из пушака, певаше вечераше и пише док и освануше.{S} У јутру одоше код попа те се испиташ 
е тражи по туђим кошарама и колибама, и док се то све изнађе, киша све покваси и престаде, и. т 
але две три квочке са малим пилићима, и док изађе на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{S} 
х и за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, 
аст, ради свог мужа и своје дечице; али док је на то мислила и чувала на другом је месту губила 
 радост.{S} А то ми је немогуће учинити док не одвојим душу од овог грешног тела“...</p> <p>Кад 
 без нимало бојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало 
е немој плашити.</p> <p>— Али да чекамо док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди 
е часну реч, да се нећете делити пре но док немаднете пунолетних мушких глава још толико, колик 
 да овај Гвозден није никако пио ракију док су год били у задрузи.</p> <milestone unit="subSect 
 те премлатити као свако пашче“.</p> <p>Док ово изређа луч се угаси.</p> <p>Она се подвуче крај 
леко које пола изађе и просу се.</p> <p>Док скиде оно млека са ватре што је остало, дотле сазна 
ате није се чекало ни дангубило.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо м 
— све лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас жена жњела, муж косио код другог је 
се постарао и спремио сведоке око 12 да докажу како Гвозден није тог вечера имо пушку — већ да  
S} Опет Јеша.</p> <p>Разним испитивањем доказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло ве 
обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече први хајдук.</p> 
ла га на браварски занат, а код суда са доказима прогласила га за законог наследника масе пок.  
{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказују: како су видели сестру, свака или шурака тог и 
га језа подузима кроз сво тело.</p> <p>„Докле ћу ја трпети ово зло у кући“.</p> <p>Живан је пос 
тражите ви!?{S} Викну Илија.</p> <p>„Ми докони“.{S} Промуца Вук.</p> <p>Деца су видела где изађ 
ца сва испребијана — добила, поштеде од доктора пет месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно 
.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели доктора те издао уверење да је дете времено и да је тач 
ер.{S} Трчало се угљеварама, картарама, докторима и траварицама, и неком би од вајде — али Марк 
>Сутра дан јавише власти, која дође сва доктором те изврши секцију и отпоче истрагу.{S} На прво 
 ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одоше доктору и добише уверења са повеликом поштедом.{S} Мисл 
е паса, и слушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук и 
ови пси својим сигналом јављају свачији долазак, и они одмах то све склоне и сакрију, и тако жи 
им чувају деца од 6 до 8 год. старости, долазе кући, хватају децу и тучу их немилице.{S} Она бе 
њега крити.{S} Власт, па ни похарани не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који 
другом.</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци долазе на њиву — једни жању, други вежу — трећи товаре  
 жаром посуто, све село чује.{S} У вече долази муж са рада свог или туђег, брижан, зловољан и у 
ибучићи од шећера; и тако добро озебе и долази у собу плачући.{S} Мајка нешто љута на себе или  
треним оружјем.</p> <p>Сутра дан, Марко долази са лекарском сведоџбом и оптужује код полиције Ч 
тале њене јетрве нека мање нека више; и долазило се често до деобе, али Јешин старији син Милор 
{S} Опет Круна, Ономад ја седо’ под ора доле у башти, па нешто мислим, — док спазих онамо у вот 
 њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима, али пази са које ћеш стране доћи.{S}  
 са чела па настави.</p> <p>„Кад одосмо доле, ми свратисмо у 5—6 дућана и искасмо паре, али ник 
множио најбољег соја сваковрсне стоке и домаће животиње.{S} Свака стопа његове земље уређена је 
у у новцу и неким стварима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непознати зликова 
ла, већ је се преудала за једног доброг домаћина са којим красан пород има.</p> <p>Чедомира је  
/p> <p>„Милорада Перовића једног доброг домаћина.</p> <p>„Кад је ово дотерато?</p> <p>„Јуче пре 
Цветића, ћерка једног поштеног и доброг домаћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14 година, 
во постадоше страшило светско.{S} Многе домаћине поубијаше и силно благо отеше.{S} Вук Перовић  
 натраг — да се освети кучету и његовом домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче га осети и опет н 
иљчино.</p> <p>Цмиљка је добра и уредна домаћица.{S} У дому њеном ништа се не примећава одлазак 
је — а нарочито од како му умрије добра домаћица Стана, за којом он плакаше као мало дете и гов 
тројица само по једном — и да ни једном домаћица није умрла пре 58 године просечно.</p> <p>Јеша 
Цмиљка је добра и уредна домаћица.{S} У дому њеном ништа се не примећава одлазак њене свекрве.{ 
.</p> <p>Казали смо, какве је последице донела подела рада женског, који се односи на одело, об 
аринка морала више пута кући отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба сп 
е онако како људи желе већ како судбина донесе.</p> <p>Марко окарактериса и себе и потајника Ми 
 штети, похари и отмици“.</p> <p>Ружица донесе на послужовнику кафу и воду — са једним стаклето 
собом — а њему казали да сутра до подне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ако то не учини убић 
писа билете и механџија одведе волове и донесе новац те положи.{S} Коњ остаде.</p> <p>Дође вика 
офре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе најлепше везене чарапе — те му их тури преко кри 
инка спреми нешто на тигању, дотле Иван донесе пршуте, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би 
старога чича Јеше.{S} Оне буђаве дукате донеси нам, или ћемо ти поклати сву чељад по кући.</p>  
 да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да донесу пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и комишио 
више од 100 дуката.{S} Толико ће вам се донети где речете.</p> <p>„Ни паре од 200.{S} Рече млађ 
јте дирати већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.</p> <p>„Сад ти тражимо 100 ду 
шину.{S} Па у вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните њих повише те све 
ије од стоке ништа продавао — јер многи донеше новац и одведоше своју стоку — само остадоше још 
ав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Даница измајсторисала.{S} Да  
иланових комшија, који га познадоше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога жив 
кочи тражити свећу кукајући што га грло доноси.{S} А Савка паде крај Милорада грувајући се песн 
је штету — а никад и никакво добро није доносила човечанству.</p> <p>Даринка није умела да цени 
е ове ствари које су узимали — они су и доносили и ту код њега остављали.</p> <p>Водити кореспо 
и косу на глави кукајући колико га грло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као црва у огњу.{S 
 радио и код себе и код другога — па је доносио својој жени и деци све што је требало и задовољ 
шицу свога греха.{S} За овим они почеше доносити крадене ствари и код њега крити.{S} Власт, па  
 са недара већи кошуљу свуд наоколо, па доњи део свали као кожу са овце, за тим извади иза сила 
>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} За тим устаде, оде у вај 
 својом вештином и финоћом уме да им се допадне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то не 
ваше у њеној души беше та: да се сваком допадне.{S} Ова женска беше се закитила и пороцима и вр 
басипајући је пољупцима каквим је никад досад није обасипао.{S} Она се пробуди и враћаше му пољ 
ирома морам носит изједна.</p> <p>И ако досад нисам ништа крао, гледаћу да украдем ову квиту, и 
искидаћу те у парчета.{S} Твоја сточија досади мене.{S} Видиш, та моја искидана црева — та вреж 
 нека пукне тиква једном.{S} Њина свила досади целом селу.{S} Ама живота ми мога, давно би се о 
 тога мора све трчати, викати, дерати и досадити својом лармом целом селу — које ће изрећи свој 
{S} Дете пак тјеши и заварава га разним досеткама — да буде мирно и да се покорава вољи њиховој 
ла добро чељаде — свакоме послу вична и досетљива.{S} Отац и мајка осећали су се срећни — што с 
уравали свој тешки посао разним шалама, доскочицама и подсмевкама.</p> <p>Вук нешто не беше доб 
ци пласте за урнебесном песмом, шалом и доскочицама.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јармо 
ицима.{S} Никад се не одморе — никад не доспавају, нити им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им 
ан скоро сво најглавније имаће отуђио и доспео само на окутњицу Даница му роди сина.{S} За овим 
ви поглед да приметити.{S} Доста имаћа, доста стоке, доста пића и новаца и свега што треба живо 
приметити.{S} Доста имаћа, доста стоке, доста пића и новаца и свега што треба живом човеку.{S}  
м се то на први поглед да приметити.{S} Доста имаћа, доста стоке, доста пића и новаца и свега ш 
ап но на кућу.{S} О проклета ракијо.{S} Доста ли си срећни људи унесрећила; часних осрамотила,  
Али морамо се често састајати.</p> <p>— Доста више ђаволи једни.{S} Оћете да се растопите од љу 
по се одева и издржава и увек има свега доста.{S} Па онда самац је.{S} Имање своје неће ни с ки 
{S} По мало се радило, а имало се свега доста.{S} Нико није знао шта је мука ни умор.{S} Увек о 
{S} Научио помало радити, а имати свега доста за себе и своје — па му то необично и чисто криво 
али стално и савесно.{S} Имали су свега доста што треба човеку за свестран живот.{S} Али тој из 
дин. кошта деоба.</p> <p>Имали су свега доста, али то доста кад се подели на 9 части изгледа мн 
n="48" /> какав је рад.{S} У години има доста дана, али нису сви за рад одређени.{S} Главни су  
 постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и соли појео, али тога се немој плашити.</p> 
ам тамо о јесени пресадити и поткресати доста младих дрвета, па ћу рано на пролеће једног дана  
по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана.{S} Сем тога млекар није заклоп 
 намирнице подмиривати.</p> <p>Ми имамо доста и добре земље — али 3/4 од те целокупне имовине ј 
ба.</p> <p>Имали су свега доста, али то доста кад се подели на 9 части изгледа много мало.{S} Д 
то продали од главног, али опет имађаху доста и држаху по мало стоке од свију врста.{S} Они су  
 моћ свога разума и способности коју је достигла добротом немаштине и сиромаштва.</p> <p>Милора 
н судија.{S} Па нас груваш крвнички чим достигнеш, а твоју женку само мало окреса по сукњи крај 
н облака скине са сунца — тако се скиде дотадања суморност његова са срца му и лица.{S} Па од ј 
ко и не помену.{S} Она, кад то виде.{S} Дотера се као стари фијакер.{S} Направи шишке и бароке  
упише спреми за полазак.{S} Док Спасоје дотера волове и похвата их у кола — дотле Милан спреми  
лу поможе му заливати купус и сву башту дотерати у ред.</p> <p>Живан каза својој Даници да је б 
 које ово годишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb n="89" /> стоку с 
ног доброг домаћина.</p> <p>„Кад је ово дотерато?</p> <p>„Јуче пре ово доба.</p> <p>„Колико има 
м.{S} За овим изручише жито из кола.{S} Дотераше кола у исправност и извукоше их на пут, за тим 
к Милан пожње шашине и положи воловима, дотле Спасоје наложи ватру и пристави лонац с’ пасуљом  
скиде оно млека са ватре што је остало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене јетрве Мил 
{S} Док Даринка спреми нешто на тигању, дотле Иван донесе пршуте, вина, ракије, сира, кајмака и 
у разне ствари за одело и обућу и т. д. дотле њихови пси својим сигналом јављају свачији долаза 
оје дотера волове и похвата их у кола — дотле Милан спреми 3—4 велика кукурузна леба, лонац, ћа 
 примитиван начин чувати и неговати све дотле — док порасте и само о себе почне се бринути; од  
ве жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће, нема живота, нема ниче 
па и самог малог рањеника.{S} У тај мах дотрча Милица носећи у рукама обраницу и лупи Стоју по  
ику право у главу.{S} Цикнуше меденице, дотрчаше жандарми и одвукоше је.</p> <p>„У апс!“ Прошап 
ико бичева косе — обадве шарене у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише.</p>  
 собе и не мрднув ничим издахну.</p> <p>Дотрчаше оближње комшије, а за њима и Даница која беше  
да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабуља — потр 
идио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има какви ди 
омишиоцима, али пази са које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вратити.</p>  
оћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га код ком 
 попа те се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабуку — (на прошење).</p> <p>Од дана до дана,  
и?{S} Отпоче Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас  
</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— 
и се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека са целим прибором“ 
 а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио врхом од конопца па му је умакла у помрчину, и 
 оне, али њу ни малим прстом не смеју — дохватити.{S} Какву чудну браћу она има?!{S} Они би дош 
бали у ватру те изгоре, ђеца нису могла дохватити.{S} Додаде Круна.</p> <p>„Ти Стојо, дајеш пов 
{S} Сад се сећам њених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан —  
.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Мо 
ја мало ошину.{S} Што они и учинише.{S} Доцније се они покају што су то учинили а и <pb n="96"  
стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доцније говорило се јавно и отворено: „Ком више треба т 
ра и кроз појас.{S} Где год седне — она дочепа какве дроњке па их савија и повија у виду малог  
 ватри, онда неко јој нешта реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна Милиц 
 и нема сво испребијала; те у вече људи дочепали пушке, ножеве и сикире — те умало није било ок 
јући нешто у сну.{S} Иван је неприметно дошао и сео на праг свог вајата и слушао своју Цмиљку к 
га, не спазив га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио се да није чуо — или ако  
те.{S} Шеснајест година има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужност, прво за п 
{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица, док направише куће, пре 
астави.</p> <p>„Зар годину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам чаше ракије да 
у и лупи Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више л 
> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} Овце дошле“.{S} Примети Круна. </p> <p>Ја не знам!{S} Ако не 
ера, умало се није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, 
 силан свет.{S} Многи сиромаси и сироте дошли су да се напију и наједу — али сви за то морали с 
 не умеђаху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу ка 
} Какву чудну браћу она има?!{S} Они би дошли и поклали све само да се она што потужи“.</p> <p> 
 млада и снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су сви прист 
ине дете.{S} Тога вечера, умало се није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и но 
е у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће, нема живота, нема ничега.</p 
ницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време дошло.{S} Мора се.</p> <p>„Колико имаш деце?</p> <p>„Са 
61" /> <p>„Кад би се некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо д 
 и он приредио комишање — и код њега је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљено од куће му 
он му војвода у сватовима.{S} А како је дошо са робије — мало вештије хара и краде — ваљда се т 
ми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали назоби 
 тих’ разговор.</p> <p>— Што ли он није дошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} Отпоче Даринка 
о разне стоке.{S} Срески званичник беше дошо да наплаћује егзекуцијом порезу — јер имађаше их к 
едну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти помого!. 
 Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга њива“ б 
недеље.{S} Марко био у вароши — па рано дошо.{S} Сео у кућу на троножну столицу па пуши дуван н 
им велико стајало је крај њега.</p> <p>„Драга децо —- отпоче Јеша.</p> <p>Мени се чини, све сам 
оче своје предавање овим редом:</p> <p>„Драга децо!{S} Четрдесет година има, како ја управљам о 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Ето драги читаоче.{S} Ја вам, ма и површно описао овај жало 
д првенчетом својим, над својим милим и драгим чедом, које је улетило у чељусти лафа, и које мо 
 чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати Иване — тако и јесте —  
 исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То ј 
е.</p> <pb n="95" /> <p>„Чините шта вам драго, ја вас нећу проказати, и помагаћу вам, само моје 
 за жандарма или пандура, или за шта му драго, само се овако више не може.</p> <p>„Били ти био  
у немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не би пала су 
 као кристал.{S} Једном речи речено све дражи које заносе младост код ње су.</p> <p>Посреством  
{S} Ивану је она постајала све милија и дражија тиме што га је више избегавала.{S} Њему беше за 
у да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на све стране, већ велим за  
 лепо имати своје вочиће — па не носити дрва чак из планине на својој грбини, и опет пребацивањ 
ун блаженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, па посматраше како Даринка само лети 
 бити моја?{S} Прошапта Иван као каквим дрвеним устима, јер немађаше у њима нимало влаге.</p> < 
здени плуг за онако добре волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која од мршавости и изнуреност 
ио као гвоздени обруч оглавник са још 8 дрвених обручева на каквој огромној великој каци.</p> < 
ени пресадити и поткресати доста младих дрвета, па ћу рано на пролеће једног дана позвати Груји 
ше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали врата на  
 од огромне припеке сунчане сакрила под дрво, под листић, под травку.{S} Једини ратар не уступа 
 говорио а очи му се склапаху од силног дремања, јер две ноћи и два дана није стао колико мутна 
ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држава.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето драг 
штвима и стварају веће друштво.{S} Па и државе се удружују једна са другом и тако постизавају с 
ца, већ иди код начелника па нека ти да државни новац те откупи дјете.</p> <p>На ове речи она к 
е увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он затури порожје и пусти волове.{S} Сан 
чиће, батинама и приткама, а понајчешће држаљицом секире коју носи у рукама; уз огромну вику и  
ива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једног и другог горак је живот земљо 
ли од главног, али опет имађаху доста и држаху по мало стоке од свију врста.{S} Они су били и д 
 — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу своје женско младунче.{S} У ватру беше  
пса.{S} На селу, два сталежа, најрадије држе повећи број паса.{S} А то су: људи имућни, који ст 
народу је такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, онда новорођеним дају имена г 
ато искићеном оделу, са пушком у рукама држећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе др 
е па одоше“.{S} Ређаше Даница плачући и држећи се левом руком <pb n="31" /> за појас, а десном  
д је изашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшире у рукама, како је одмах из вајата изљегл 
нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућутк 
 И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не умивена, а што је најгоре  
ас.{S} Где год седне — она дочепа какве дроњке па их савија и повија у виду малог детета и одма 
ипаја и притискује на груди.{S} Подмеће дроњке на трбу и прави се трудном — па то са неком жудњ 
а сваки посао предузимљив.</p> <p>Његов друг и исписник, који је са њим служио у војсци, беше н 
</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а  
е, сретоше се две жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се з 
 једну страну.{S} Веђа једна спуштена а друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дуг 
 ти имаш понајвише ђеце, па кад би која друга била планинка због ђеце би се правиле свађе и нез 
ма држећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мало постарији човек, обучен као  
кола док стигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па похваташе волове њих двоица и отераше кукуруз 
Ада ја!{S} Помреше сирочад.{S} Одговори друга.</p> <p>„Шта им би, кумим кога Богом“.</p> <p>„Бо 
нији од све своје браће“.</p> <p>Ускочи друга, па трећа обали једну врљику и уђоше око 30 њих.{ 
ољи знак — да јетрве чувају децу својих друга, као и своју, кад оне ту нису?</p> <p>„Није ти ва 
 <pb n="68" /> надница била им је верна другарица.{S} Стоке нису имали, сем кокоши.{S} Челично  
мио.</p> <p>— Ако ове јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</ 
говом нераду са једне а лепом животу са друге стране — често пута запитали би се:</p> <p>„Откуд 
а ствара сиромаштину, а сиромаштина све друге незгоде, које се називају једним општим именом „З 
} Нас сељаке сатире незнање више но све друге незгоде.</p> <p>„Како ти то мислиш??</p> <p>„Ево  
ам децу у планину, тамо код манастира и друге неке историске знакове показивао им.</p> <p>„Ја,  
у једне ствари са којим да се произведу друге.{S} Он ничега није имао.</p> <p>Једног пролећа —  
 се оној Даници како их трпи — а оне су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће 
 зубима и устима.{S} Један га је пржио, други га је туко’.</p> <pb n="85" /> <p>„Ђе су паре, ст 
 и везиоци долазе на њиву — једни жању, други вежу — трећи товаре на кола, вуку и дену — све ла 
арешини мању количину или нижу цену.{S} Други опет, иду на вежбања војна сами или са стоком, па 
мови.{S} Једни превлаче сено у плашће — други га дену, и отму га испред непогоде.{S} За то што  
есени погибе један хајдук од потере — а други се жив предаде.{S} Вештином полицајаца он признад 
ети — док те с Мартићима не измирим — а други начин <pb n="110" /> нема до тај — да узмем њихов 
ска у море“ Рече последњи, и пређоше на други разговор.</p> <p>Тако копаше до мрака.{S} Одоше к 
хајдука Мартића“ вашег брата?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— Па немојте.{S} Јер би већа сумња 
ли би требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— И дете и дете!{S} Завика Мића.</ 
.{S} Док на капију уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напос 
руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мало постарији човек, обучен као први, и обојица  
рај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера се други показујући прстом на Даринку.</p> <p>Она приђе и  
ају вериге, него паре, или живот — рече други.</p> <p>У тај мах наперише своје пушке један на Д 
рече један.</p> <p>„Двеста четрес“ рече други.</p> <p>„Први други пут“.{S} Дали ко више.{S} Ску 
ка један.</p> <p>— Везуј се! — повикаше други.</p> <p>— Шта оћете.{S} Повика Иван пренеражен.</ 
 чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други толики новац могао наћи до Милорад?{S} Али он не  
 динара“ рече механџија.</p> <p>„И први други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p 
Двеста четрес“ рече други.</p> <p>„Први други пут“.{S} Дали ко више.{S} Скупи се велика гомилиц 
 сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви други знати када мене нестане међу вама.</p> <pb n="12" 
"9" /> тесне и блатне сокаке, док многи други натоварили на своје буџаљиће незнатан товар па це 
 злобе.</p> <pb n="30" /> <p>„Казаћу ти други пут.{S} Гле!{S} Ускочи овца у башчу“.{S} Викну Кр 
ју разноврсних звона и звонцади.{S} Док други ће овим редом: „Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли  
није се чекало ни дангубило.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, 
е лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас жена жњела, муж косио код другог јер је 
је одговарао да је чуо — али је са свим други значај речи изговорених тумачио т. ј. речи које с 
. </p> <p>„Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су ти  
пили и платили.{S} Плаћајући им више но други — само нека то буде њихово као што је некад било. 
ниже од тебе...</p> <p>Молим те Мића по други пут — немој ме више мучити већ ето ти пушка па ме 
рад чека стоку других и хвата је — и по други пут наплаћује оно што је јуче наплатио.{S} Тако о 
и је стручић са свим ишчупан он је мето други нов; коме су пак само лиске откинуте њему ништа н 
да каже Даринка.</p> <p>– Пст!{S} Писну други окренув на њу запету пушку.{S} Све занеми и утиша 
јући се до мрака.</p> <pb n="120" /> <p>Други и трећи дан — иде се пријатељима, пева се и весел 
на ни воде, и који на изменице један за другим рикаху чепајући ногама и шишћући кроз нос на рој 
о доба још више су се љубили и једно за другим боловали, али је све то било удешено, те се нико 
о.{S} И сама ова друштва удружују се са другим друштвима и стварају веће друштво.{S} Па и држав 
то чинио са једним његов је укућанин са другим.{S} И они се сад промене, и тако се изређају сви 
ши.{S} Они хоће да се надмећу један над другим.{S} Ко је срећан да се стави у службу код њих, и 
аше се мало веселије но пређе — али и о другим стварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да устане  
ше пуних 10. дана по 5. дин. = 500 дин. других трошкова, као: хране, пића, пресуде, саопштавање 
тра опет место да иде на рад чека стоку других и хвата је — и по други пут наплаћује оно што је 
ој деци не поможе ништа.{S} Умре једно, друго, па и треће.{S} За две недеље троје деце!{S} То ј 
 су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће њих и поделити.{S} Они тучу све оне 
а — нешто дубоко замишљен.{S} Па шта је друго мислио, но о оном што су тога дана разговарали, о 
двоица без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан натовари једна кола пуна са наплетима 
 оно што је имао како ће моћи да заради друго што му је нужно и потребно.</p> <p>И да сведемо с 
х и снажних руку.{S} Не!{S} Ни једно ни друго.{S} Већ продавачица свог и туђег тела.{S} Постала 
имо заједно наш женски рад, па да једно друго носимо на својим леђима, већ ја сама морам одеват 
у пропаст, и ти чести примери, ти верни другови сваког самца уче без прекида, и ако својим нему 
нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки посо добро, а код себе 
уги.{S} Данас жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, или није.{S 
тавају — подмећу, и клеветају једно код другог наизменицу.</p> <p>Овако се с’ дана на дан прави 
аде не може држати стоке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше изд 
а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким непознатим миљем — стежући се за руке с 
изван памети гледаше час у једног час у другог.{S} Онај старији лупи га грлићем своје пушке по  
миљка је добра, она ће се опет удати за другога пошто прође година дана.{S} Све ће то људи удур 
ући.{S} Мајка нешто љута на себе или на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим посту 
етко су кад и шта радили и то чешће код другога но код себе.</p> <p>Они су живели на штету друш 
д.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па је доносио својој жени и деци све што је т 
иду од руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{S} Па кад се све окомиша — онда се славн 
тњицу Даница му роди сина.{S} За овим у другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабук 
е; али док је на то мислила и чувала на другом је месту губила више.{S} Марко је куповао сукнен 
е с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде Стоја.</p> <p>„Ти погађаш без  
во.{S} Па и државе се удружују једна са другом и тако постизавају своје циљеве.{S} И ако икад,  
{S} Да би ја што купила или платила рад другом вама ни једном не би било право.{S} Сад од Петро 
 та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженити нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, па иди те 
И на послетку, он се завери: да се неће другом оженити до Даринком — па ма га то главе стало.</ 
згру рада, ал прође узалудно и једном и другом.</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци долазе на њиву  
и пролаз сеоска кучад саопштаваху једно другом.{S} Он иде полако носећи своју мотику преко раме 
имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом до увета.{S} И они су грешници свели своје имовн 
. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година старости.</p> <p>Ни Стоја не ради ниш 
х туко: што су безобразне, што једна на другу пакосте, и хоће да нам упропасте кућу“.{S} Одгово 
очи — али да би то прикрио окрете се на другу страну и леже.</p> <p>Од овог значајног вечера, н 
 јурну на врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начелника, па викну што је игде мог 
„Шта ћемо сад!{S} Повика Вук.</p> <p>„У другу зграду.{S} Има он и облигација.{S} Квита је са њи 
ка има падаћу болест...{S} Немо да буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не хтед 
и живота тако захтевају.{S} И то не сме друкше бити.</p> <p>Интереси живота и будућности захтев 
љуску или топљењу снега услед чега беше друм високо издигнут са обе стране, а при том прилично  
уст и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он затури порожје и пусти волове.{S} Сан га беше 
ко се организује друштво.{S} И сама ова друштва удружују се са другим друштвима и стварају веће 
код себе.</p> <p>Они су живели на штету друштва.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вук и П 
 сама ова друштва удружују се са другим друштвима и стварају веће друштво.{S} Па и државе се уд 
ица могу више њих, и тако се организује друштво.{S} И сама ова друштва удружују се са другим др 
 се са другим друштвима и стварају веће друштво.{S} Па и државе се удружују једна са другом и т 
далеко чувеног хајдука Мартића и његово друштво.{S} Пошто прими пушку и муницију и пође у своју 
unit="subSection" /> <p>Мартић и његово друштво постадоше страшило светско.{S} Многе домаћине п 
и закон произведе — она је света за оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала живот.< 
а у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја је н 
љи који не жели да буде најбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада  
Такав као што си сад, срећно би живео и друштву од користи био.{S} Али слепа освета на то не гл 
p> <p>Пијаница, то је жалосна појава, у друштву, али треба знати, да свака појава има свога узр 
ратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћемо пред 
е беше у стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S} Отимаху се често руке Ива 
ију — за леђа свог оца — од кога су сви дрхтали.</p> <p>За несрећу своју па и још многих беше в 
о и мало.{S} Од његова карактера све је дрхтало.{S} У његовим очима, у говору, у цртама лица чи 
н отпаса појаса — али од силног треса и дрхтања, не могоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га ти 
>Иван киптећи од неке неописане радости дрхтао је — и обасипао врелим пољупцима Даринчину косу  
{S} Нарави тихе и мирне.{S} Сваки посао дрхтао је од њених руку.{S} Она је тачно и савесно отпр 
не његову стоку продавати“ — рече викач дрхтећи од умора.</p> <p>„Је л’ посло новац?</p> <p>„Он 
Али кад <pb n="11" /> грми свак за себе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и спреми од кише.{S} 
већ му се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, ни говедима кошаре.{S 
 младићи који су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог страшила — од месеца Марта — јер он, као к 
“.{S} Одговори Миладин шапућим гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све стране про 
ице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим рукама раскопча <pb n="105" /> дугмета на недр 
ара — више ни паре немам — промуца Иван дрхћућим гласом.{S} Чим он заврши, плануше две пушке у  
омак и девојка.{S} Запита Даринка чисто дрхћућим гласом.</p> <p>— То се само може замислити — а 
.{S} Подиже руке и очи к небу па завика дршћућим гласом. „Молим те.{S} Преклињем те.{S} Моли се 
 Милорад шапћући.</p> <p>„Готово ништа“ дубоко уздахнувши Марко обриса зној са чела па настави. 
p> <p>Учитељ посматраше овај призор, па дубоко тронут запита.</p> <p>„Колико плаћаш порез Милор 
осећи своју мотику преко рамена — нешто дубоко замишљен.{S} Па шта је друго мислио, но о оном ш 
то он страшно бегенише.{S} Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема ништа плитко 
 Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема ништа плитко“.{S} Рече један који беше 
нути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад  
ас, грмљавина већ подмукло тутњи, ветар дува и отежава рад.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Марко.{S 
омник и прави курвар.{S} Не ради ништа, Дуван пуши и опија се — свађа се и туче — и већ пише об 
 Сео у кућу на троножну столицу па пуши дуван на муштиклу што му је неки хајдук поклонио.{S} Не 
 и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на путу треви Симу Те 
г Живана, и није га сматрала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је несрећница на 
у мали стаклени прозорчић — па одатле у дувар пролетив кроз собу његовом непријатељу а господар 
ену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без  
врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пре но што је заспао помисли у себи:{S 
} За непуних 6 месеци службе Пера одужи дуг и остаде његов коњ, па су после живели лепо и споко 
</p> <p>— То ми је била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својој. — Ја ту немам никакве за 
ли.{S} Место готова новаца Марко показа дуга 1000, динара за који се мораде заклети.{S} Па знат 
имили само 10 дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину — узео  
о до парица.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга њива“ била онаква кад је продата као што је данас. 
} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако је 
а до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила јастребова.</p> <p>Овај Петроније сва 
дног телесног склопа.{S} Вилице му беху дугачке са ретким зубима.{S} Нос крив на једну страну.{ 
 Симу Тешића садањег сопственика његове дуге њиве.{S} Са њим иђаше сва његова задруга.{S} Пуна  
давато за кривицу.</p> <p>Месојеђе беху дуге.{S} Чисти понедељник 4. или 5. марта.{S} Година пр 
зеленака набере један чабар.{S} По неко дугме на грозду зрело они берући преберу их и поједу и  
дрхћућим рукама раскопча <pb n="105" /> дугмета на недрима Дариним и завуче обе руке у њих.{S}  
пови, покрали и појели.{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказују: како су видели сестру, 
упи затијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше и почупаше по неколико бичева косе — обад 
у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му нешто шапташе.{S} Напослетку рече му гласно „св 
не и сакрију, и тако животаре са крађом дуго, без да падну власти у шаке.</p> <p>Чедомир, чим с 
и се.</p> <p>— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш. 
<p>Милорад на ово не одговори ништа већ дуго размишљаше и у томе заспа.</p> <milestone unit="su 
6" /> <p>Живан мишљаше о овом разговору дуго и тако заспа.{S} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Ч 
 собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и поштено умрети.</p> <p>В 
о ретке — што је пресказивало да ће још дуго остати време не промењиво.{S} Кукурузи се беру на  
дати.</p> <p>Његов повериоц, коме је он дуговао одмах затражи наплату — а за овим и полиција из 
м и годином без обзира на то: што су ти дугови учињени у задрузи па у њој и плаћени.{S} Марко с 
мораде заклети.{S} Па знате какви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње време давао 
 о оном што су тога дана разговарали, о дугој њиви, и крађи оне проклете квите.</p> <p>„Сто дук 
ки од њих имали сву да плате трошка, са дугом од 200 дин.{S} За ово су неки продали волове, нек 
о у надницу сваки дан и радио на оваком дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем л 
ад било.{S} Често су пута они помињали „дугу њиву“ коју је Вук продао Симу Тешићу и не понудив  
копа прво жито па онда своје, за то што дугује за разне потребе.{S} Сено укошено па не зденуто, 
жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, или није.{S} Ево свануло  
ар она мене баш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љубљења оног пукета.</p> <p>— Те још как 
па побеже на поље плачући.</p> <p>После дужег препирања и објашнења остаде све онако како је Ма 
, то је велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и примили само 10 дуката.</p> <p>Да је мо 
 стоке од свију врста.{S} Они су били и дужни приличну суму новаца неком трговцу у чаршији.{S}  
се набере повелика сума вересије — онда дужник у место новца даје лакат са највећом претњом о и 
тикли — они не смеју тужити ником своје дужнике.{S} Кад се набере повелика сума вересије — онда 
енога — немој ме за то питати.</p> <p>— Дужност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми 
во кад настаје кад, одреди сваком своја дужност коју ће отправљати преко целе године.{S} Ја мис 
 почеше плакати.</p> <p>— То ми је била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својој. — Ја ту  
жност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одговори Иван чисто заводње 
, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужност са пуно воље и енергије.{S} Чим је устао и попи 
Она је тачно и савесно отправљала своју дужност уз припомоћ своје јетрве Круне, која беше послу 
 и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио своју дужност, ако ти будем отворио очи разума, да са њима ви 
ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужност, прво за покојном мајом (Јешином женом) па посл 
 он дода чобанима, а мене ослободите од дужности планинке, јер ја имам посла да главе не дигнем 
и за председника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, више по гласу св 
породице пуно-и малолетан имао је своје дужности које је тачно вршио, исто тако уживао је своја 
> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дужности ослободите.{S} Шеснајест година има како сам ј 
и узели у зајам са интересом цванцик на дукат месечно.</p> <p>Милорад и Милан остадоше у старој 
ћ пише облегације са интересом динар на дукат месечно.</p> <p>Цмиљка је била јако жалостива што 
, и за то ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p> <pb n="91" /> <p>„Што гу се данас па 
тац продаје јагње од месеца дана за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је  
p>„Хтео си рећи динара.</p> <p>„Дуката, дуката господине.{S} Човек је пропао са свим.</p> <p>„К 
 вериге.</p> <p>„Немојте ми више од 100 дуката.{S} Толико ће вам се донети где речете.</p> <p>„ 
лико искате.</p> <p>„Сад ти тражимо 100 дуката, а ако те усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде зна 
је.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дуката у злату.{S} Марко кућни старешина, код њега кеса 
ему казали да сутра до подне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ако то не учини убиће му дете и 
вот, ако сад немадне Стојара готови 200 дуката што јој даје онај лопов и што сама издаје из кућ 
ише девојку“ и девојка узе јабуку са 10 дуката.{S} За тим осуше пуцати из пушака, певаше вечера 
од тога дужни били 5, и примили само 10 дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни пр 
д и задужисмо се на име његовог рада 50 дуката удари туча и све уништи.{S} У осталом година је  
, разоружао га, злостављао и отео му 50 дуката.</p> <p>Чилаш немаде сведока, он би тих нашао да 
о већ половину — узео би за половину 50 дуката па квит посла.{S} За ту би суму купио 1 добре во 
пред купиш једну чојану памуклију од 83 дуката.</p> <pb n="101" /> <p>Није прошло ни 15 дана —  
та обелоданио и сам Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка 
о, одоцнио је.</p> <p>„Није шала двеста дуката.</p> <p>„Хтео си рећи динара.</p> <p>„Дуката, ду 
 суд.</p> <p>Гвозден пристаде да да сто дуката свом тужиоцу — без помисли на то откуда ће то да 
р.{S} Увек одевени и обувени.{S} По сто дуката у злату увек, нисмо мање претрзали, а некада смо 
е тапију — добиће од мене равни <hi>сто дуката</hi>“.{S} Рече Милорад.</p> <p>„А!{S} Беше му ра 
и крађи оне проклете квите.</p> <p>„Сто дуката готова новца“.{S} Шапташе он. „То је велика сума 
већ Перуника.</p> <p>„И то за петнајест дуката.</p> <p>„Је ли издала тапију?</p> <p>„Јок.{S} Ве 
 може казати да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за децом шкргућући зубим 
а.</p> <p>„Хтео си рећи динара.</p> <p>„Дуката, дуката господине.{S} Човек је пропао са свим.</ 
 паре, старога чича Јеше.{S} Оне буђаве дукате донеси нам, или ћемо ти поклати сву чељад по кућ 
по голом телу.{S} Тад би посуктали жути дукати као жар“.{S} Одговарају нам они.{S} Кад нам тако 
 уватили коловоз средином пута, па само дундају ногу пред ногу.{S} Суруџија приђе већ близу и м 
зроковач кривице, Стојан Поповић, Илија Дуњић и Станија Цицовићка, сведоци.</p> <p>Стојан и Или 
ла тапију?</p> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дуплом ценом своје-ручно написату и потписату.“</p> <p> 
<p>„Кад одосмо доле, ми свратисмо у 5—6 дућана и искасмо паре, али нико ни паре.{S} Праве комен 
.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} 
.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, 
елој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебдио непрестано над првенче 
а постељу која попадаше као снопље када духне север.{S} Трчало се угљеварама, картарама, доктор 
<p>Не прође ни три пуна месеца — а пред духовним судом стојаше Иван и Цмиљка Перовићи тужиоц и  
} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазлених створова.</p> <p>Месец беше у пос 
 срце се раствара и купа у милинама — а душа одлеће на небо и рукује се с анђелима.</p> <p>Срет 
а за се има два начина живота.{S} Добра душа у вечности ужива са својим најодабранијим заслугам 
е осећам.{S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рјечи испун 
убави.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, м 
 тако јасни — као што би били, да је се душа са животом одвоила од тела — дакле да смо помрли.{ 
ер нико не може изрезати оне злочине из душа њихових, које су оне своје вољно урезане.</p> <p>К 
Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Послушај оца — па у и 
 први.</p> <pb n="130" /> <p>— Он Бог и душа не...{S} Хтеде да каже Даринка.</p> <p>– Пст!{S} П 
 И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао преду 
ви наши најбоље показују слику душе.{S} Душе, то смо ми овако целокупни — са свима својим орган 
ворена.{S} Изгледало је да ту нема живе душе.</p> <p>Обоица пођоше напред, и уђоше у авлију.{S} 
е треба сумњати: да човек горчину своје душе и нерасположење своје савести нови са собом у веча 
 је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина живота 
> <p>Твоја ће смрт многе и многе мрачне душе расветлити и показати им спасења.{S} Пут вечног жи 
делима и злочинима. <pb n="19" /> Добре душе с поносом стају у ред светаца и Бого-угодника.{S}  
 а и за свог чистог карактера и јасноће душе свуда важан, призван и прибран.{S} Јеша је од изла 
" /> <div type="titlepage"> <p>ЛУТАЈУЋЕ ДУШЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ЗА ПОУКУ</p> <p>НАМЕЊЕНО ЗАДРУГА 
e="titlepage"> <pb n="2" /> <p>ЛУТАЈУЋЕ ДУШЕ</p> <pb n="3" /> <pb n="4" /> </div> </front> <bod 
те хлебом отетим и украденим. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни ж 
грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни жи 
а, да са њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међу собом сатиру.{S} Кад то сазна 
 које сте певали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за с 
у оне речи, које говораше о бесмртности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треб 
аде код имућнији под надницу која је до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој башти 
ите се за живот вјечни.{S} У бесмртност душе немојте сумњати, ко у њу сумња, тај нема никаква р 
оћни санови наши најбоље показују слику душе.{S} Душе, то смо ми овако целокупни — са свима сво 
Божије.</p> <pb n="18" /> <p>— Какве су душе бато — запита Иван унук му — а најстарији син сино 
задовољни у свима погледима и захтевима душевним и телесним.{S} Овде, што највише пада у очи св 
 остане бар штогод времена живом телу и души да се одмори.{S} То је са свим немогуће било.{S} О 
.{S} Највећа жеља која цароваше у њеној души беше та: да се сваком допадне.{S} Ова женска беше  
узимајући Стоју; која се беше предала и душом и телом свом планинском позиву са жељом: да очува 
кла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна запевка, ова жал 
ело које као тешки ланац окивају и муче душу.“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим корацима п 
волове.{S} О несрећни Јанко, што огреши душу... „Господине!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} 
о ми је немогуће учинити док не одвојим душу од овог грешног тела“...</p> <p>Кад ово изговори.{ 
ме навео, прими крв ове деце и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за тренут ока, нити ко чу н 
ђе много и Јеша испусти своју племениту душу.</p> <pb n="20" /> <p>За подушје и сахрану све је  
пре однесе пред Бога правде своју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год казивала невиност своју  
ство поче извирати међу задругарима.{S} Ђаво баци камен спотицања у ову срећну задругу.{S} Тај  
им у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дјете само крај ватре! 
дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђе 
<p>— По томе — што ћеш му довести неког ђавола на врата да сваки дан са њим очи вади.</p> <p>—  
ствар.{S} На једном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле 
 би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{S} Говораше Ру 
оју једва дизаше и спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њ 
је оне чинилице Стојаре.{S} Она зна сто ђавола.{S} Опчинила их те раде као вочићи, а она само к 
ш ће смрт много да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма и злик 
се често састајати.</p> <p>— Доста више ђаволи једни.{S} Оћете да се растопите од љубави као гр 
детенце ко златну јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели доктора те издао уверење да је  
 за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држава.</p> <mi 
је имао — они му узели дете — синовче — ђака, синчића покојног Милана и одвели га собом — а њем 
 има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И к 
едан човек у швапском оделу.{S} То беху ђаци са својим учитељем.</p> <p>Деца приђоше руци Милор 
и.</p> <p>Учитељ рече Стевану и Миленку ђацима Милорадовим да остану, а он са осталим поздрави  
за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван са устезањем.</p> <p>— А што  
заједно“.{S} Одговори Даница.</p> <p>„А ђе?!</p> <p>— Код њеног винограда. —</p> <p>— Еј, што м 
S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде Стоја.</p> <p>„Т 
та реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна Милица сва испребијана — добил 
руги га је туко’.</p> <pb n="85" /> <p>„Ђе су паре, старога чича Јеше.{S} Оне буђаве дукате дон 
за овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} Овце дошле“.{S} Примети Кр 
скиде вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отпоче млађи.</p> <p>„Ја немам ниђе м 
 али кад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су ти волови?</p> <p>„У пољу.</p> <p>„И коњ.</p> <p> 
рса“?{S} Примети Милутин.</p> <p>„За то ђевере, што твоја жена кад се једе она се нађе нешто у  
чекамо док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђ 
зр. ос. школе.</p> <p>— Казаћу ти благо ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита. 
 не живети.{S} У прилог овоме, и велики ђеније рода људског Исус Христос рекао је: „Што год веж 
она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из школе.{S} Сковчала му руке о 
ека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђетету ништа учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им кол 
ја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавол 
о под чергом циганском.{S} Ономад турим ђетињу кошуљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат 
е и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца нису могла дохватити.{S} Додаде Круна.</p> <p>„Ти  
а осигуравате будућност својој деци.{S} Ђеца се једнако рађају и прирастају.{S} А ваше имање ни 
/p> <p>„Бога ти, зар помрјеше она вајна ђеца Даници?{S} Запита једна.</p> <p>„Ада ја!{S} Помреш 
ве речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад ђ 
ад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништа.</p>  
па кад би која друга била планинка због ђеце би се правиле свађе и незгоде.{S} Рече Милорад.</p 
је лола, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина јесам одавна грешио — са многи 
гатара право рече, она неће имати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси 
ра, лешника, јабука и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш.</p>  
 мрс.{S} А после тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би која друга била планинка због ђеце би с 
ог зна“.</p> <p>„Даница више неће имати ђеце!“.</p> <p>„Кажу да неће“.</p> <p>„Немо Бога ти да  
Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То је за м 
<p>„Марко, — буди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи  
јадовање овим редом:</p> <quote> <l>Јој ђецо, поломљено цвеће,</l> <l>Озов те се кад вас мајка  
У гробници у ладној тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајк 
њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се окова 
 Бата је био овога часа овде — са мојом ђецом — са моја два анђела.{S} Само што не знам, ко је  
а међу њима ни једног који не производи ђецу...{S} Сад сам се бар уверио да је узрок до ње — а  
пред очију.{S} Па ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја гуше 
{S} Зар није боље <pb n="57" /> гледати ђецу своју како се играју по рају — но трпети ово тегоб 
S} Нећу бацити у потомност моје шесторо ђечице“, ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Али као главна  
а зовну мало <pb n="73" /> мобе — какве ђечурлије — и нека окомишају.{S} После она два који сиђ 
S} Па чипке и карнере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико заве 
е године по један слој овчијег згореног ђубрета тада би добро било и сви би људи подједнако има 
може имати имаћа каква му треба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не мо 
едостатку ћерамиде — па је ту мето мало ђубрета од кровине или сламе.{S} Нема свињама свињца, в 
подељен на осам парчета и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад ј 
ваки камичак изнесем.{S} Виноград ћу да ђубрим и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у при 
броноше најординарније врсте:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде?“ Отпо 
ужи“.</p> <p>Овако су резоновале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све сусетке 
оче Јана.</p> <p>„Нешто мало.“ Одговори Ђука.</p> <p>„Јес’ истина, истукли су се као овнови, ал 
еко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиже га.{S} Ух 
Вуков који немађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно 
нети ти га немој ни прати ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију 
 Бога ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти н 
е је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у срце момче!{S} Да узмеш онако пиле.{S} Јо 
издаде и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до скора ниси ти био тако разуман  
{S} Он сиромах то не зна, већ се тужи: „Е брате настаде рђаво време.{S} Некад је родјевало добр 
даде је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се  
ан.{S} Ноћас ударила киша, или није.{S} Ево свануло је није ударила али се спрема. — Потрчи на  
м (Јешином женом) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски ра 
к одевена, обувена, чиста и опрана, али ево, запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зим 
ше и заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево једна пара тебе Даринка, а једна оном малом што пла 
ђе Марко, Ружица не беше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} Викнуше деца.</p> <p>Милорад се мало раза 
де.</p> <p>„Како ти то мислиш??</p> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8 година како смо се ми подјел 
Срески званичник беше дошо да наплаћује егзекуцијом порезу — јер имађаше их који не беху платил 
д.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Марко.{S} Еј побратиме.{S} Потрче помози хоће да нам сено покисне 
узври ми крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изве 
p> <p>— Код њеног винограда. —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те  
стаде ми дјете само крај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти ухватио стоку у моме житу.{S} Мол 
 звонцади.{S} Док други ће овим редом: „Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне моје две овц 
коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p>На овај глас он се трже и одвоји с 
p> <p>од</p> <p>ВЕЛИСЛАВА ЈАЊИЋА</p> <p>економа</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Савића и Компа 
чаре усљед суше, а зими усљед мраза.{S} Еле ја сирома морам носит изједна.</p> <p>И ако досад н 
 одношење акта прв. суду 300 динара.{S} Еле 800 дин. кошта деоба.</p> <p>Имали су свега доста,  
уди Бог с нама.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би и ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Од 
 покривке; једите црн сухи хлеб овсени, ељдани или никакви, и радите по 14 и 18 сати дневно нај 
а чипчице, па капицу од вунице.{S} Ене, ене, почело тајити.{S} Пази како раширило ручице.{S} Од 
а.{S} Мајка њега љуби — слатко моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми 
це, па чипчице, па капицу од вунице.{S} Ене, ене, почело тајити.{S} Пази како раширило ручице.{ 
ичари сатове.{S} Они раде без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S} Они се свима сила 
обио — па вршаше дужност са пуно воље и енергије.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео у судни 
у председнику те општине који беше врло енергичан и предузимљив, и те ноћи сам оде под прозор В 
ла промена задивила је све гледаоце.{S} Ено они ти сви веле „Неће му пред добро бити“.</p> <p>— 
д могла извући и коме штету учинити.{S} Ено га сад где поткресује суво грање на младим шљивићим 
 мари ништа што је недеља и празник.{S} Ено га где обилази башту.{S} Побија прикољке и увлачи т 
а нису могли путом од силног блата, већ ено их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде 
ада оваца, чопора свиња, џелепа говеди, ергеле коња, ћутећки пролазе кроз село, изузев ону чита 
ја вам нећу осветлити.</p> <p>Ћу де.{S} Ете некога право к нама.</p> <p>Даринка стаде!</p> <p>— 
ате посла, како се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш го 
коваше се и он пође.</p> <p>„Сутра рано ето ме добри мој пријатељу.“</p> <p>„До виђења!</p> <p> 
по други пут — немој ме више мучити већ ето ти пушка па ме уби.</p> <pb n="122" /> <p>— Мислиш  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето драги читаоче.{S} Ја вам, ма и површно описао овај  
 ливадама и лугу певају своје песме — и жабе и попићи и скакавци само врви са својим песмама.{S 
ују лопови.{S} Али није им давао што их жали, већ што стрепи од њих, да му не учине какво зло.< 
по са мном — и само вели „ништа ми није жалије — но што ћеш ти мислити баш одиста — да сам ја у 
 много одустало.{S} Јетрове, из почетка жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д. па не мог 
Умре им један син и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајка највише.{S} И дан и  
 Роса жена Милутинова.</p> <p>„Ја се не жалим што узимаш, већ се жалиш што си одљуд.{S} Што вол 
есец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац подморао да узме 
ати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треба жалити сиромахе.{S} Сваки нека ради па нека има“.{S} Пр 
.</p> <p>„Да узмем сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила н 
> <p>„Ја се не жалим што узимаш, већ се жалиш што си одљуд.{S} Што волиш да се свађа и <pb n="4 
аде.{S} Нису чиста посла“.</p> <p>Каква жалосна примедба, још жалоснијих посматралаца?</p> <p>Њ 
о а по нека ни једно дете.</p> <p>Каква жалосна упоређења.{S} Жена која је родила петоро деце и 
</l> </quote> <p>Ова тужна запевка, ова жалосна и не поречна истина трону свакога слушаоца — а  
дарења над њима.</p> <p>Пијаница, то је жалосна појава, у друштву, али треба знати, да свака по 
че.{S} Ја вам, ма и површно описао овај жалосни и грозни случај, који је постиго задругаре нека 
 и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до скора ниси ти био тако разуман и њежа 
ла“.</p> <p>Каква жалосна примедба, још жалоснијих посматралаца?</p> <p>Њихови волови под најте 
ећег, зимског и летњег — он дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота одасути мало ономе коме се  
а позиве власти, тај исти на весеље, на жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свр 
епо, лјепо!{S} Даница ће сваком вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти све поцркале.{S} Заб 
вљао кућом.{S} Пропратио многа весеља и жалости, крстио и сахранио, оженио и удао.{S} Поградио  
кат месечно.</p> <p>Цмиљка је била јако жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S} Нео 
>Вук нешто не беше добро расположен.{S} Жаљаше се како га пори низ прса онај ладан пасуљ, папри 
окрете болесна човека, док се никако не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спрема 
пет залаја куче.</p> <p>На капију уђе 1 жандарм са пушком, кмет Јанко (који прими кметство од М 
 Марко <pb n="80" /> власт.{S} Ти Петре жандарм да чуваш и помажеш власт.{S} Ти Милутине потајн 
 хајдуцима.{S} Чим он то нареди дође му жандарм коњаник и даде му неко писмо.{S} Писмо је било  
ини мало места или за потајника, или за жандарма или пандура, или за шта му драго, само се овак 
/p> <p>Сутра дан оде Петар и прими се у жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код 
ну.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти помого!.</p> <p 
е са њим служио у војсци, беше наредник жандармерије у окр. вароши.{S} Једном га спази где стој 
 у главу.{S} Цикнуше меденице, дотрчаше жандарми и одвукоше је.</p> <p>„У апс!“ Прошапта Милора 
кирије.{S} Марта се прими да пере рубље жандармима, као и то: плела им <pb n="70" /> чарапе, ру 
етеоци и везиоци долазе на њиву — једни жању, други вежу — трећи товаре на кола, вуку и дену —  
 што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се окова.{S} Што п 
лу.{S} Тад би посуктали жути дукати као жар“.{S} Одговарају нам они.{S} Кад нам тако у очи веле 
 Испод његовог великог и зализаног чела жарила су два велика ока која беху управљена <pb n="28" 
 и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај пук 
ача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све село чује.{S} У вече долази муж са ра 
{S} Даница се и нехотице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим рукама раскопча <pb n="10 
омахе помажу прилично, гладне нахране и жедне напоје.</p> <pb n="94" /> <p>Стоја је родила са њ 
 ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јо 
премљен — али не испаде онако како људи желе већ како судбина донесе.</p> <p>Марко окарактериса 
S} Има ли живог створа на земљи који не жели да буде најбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем  
не зло — па да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим се убиће тебе — несрећниче мој — који 
S} Њихова свака циљ, сваки план — свака жеља остаје празна.{S} Њихова јава личи на сан, а живот 
вредна и сваком послу вична.{S} Највећа жеља која цароваше у њеној души беше та: да се сваком д 
змем време, док ову књижицу прочиташ до жеља, да <pb n="132" /> ти она за поуку послужи, те да  
ује своју вољу за рад, — зауздава своје жеље и страсти, и показује своју моћ господарења над њи 
ису своју меће у уста од неке неописане жеље, па са помућеним очима гледа — како дете упија усн 
душом и телом свом планинском позиву са жељом: да очува интересе куће и расположења укућана, да 
и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p 
ете.</p> <p>Каква жалосна упоређења.{S} Жена која је родила петоро деце и просула свој живот и  
Тај камен беше Даница најмлађа снаха, а жена задругара Живана.</p> <p>Да је усуд цео свет претр 
ође у вече кући запита га Стоја, његова жена:</p> <p>„Што се закле — да ти је узо паре кад их н 
tone unit="subSection" /> <p>Милорадова жена Савка, беше одлична женска.{S} Висока, младоликаст 
илутин.</p> <p>„За то ђевере, што твоја жена кад се једе она се нађе нешто у послу, па неће да  
вода највише свађи и кавзи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S} При 
несрећно створење на земљи.</p> <p>Моја жена непоштена, и ја то све као муж њен мирно гледао св 
ту, по раменима и глави.{S} Стаде писка жена и деце по кући — нека побеже у собу и заклопи се,  
колико га грло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као црва у огњу.{S} Скупи се цело село и пл 
ожње шашину.{S} Па у вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните њих повише 
вну, ни пјевцу није одређена само једна жена — па опет нема међу њима ни једног који не произво 
 неколико пута.{S} Упаде јој у реч Роса жена Милутинова.</p> <p>„Ја се не жалим што узимаш, већ 
ти — да има слабости; ако је човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне послове — а ако је 
ја, псовка и претња и то не толико због жена већ само због деце, јер родитеље ништа не може раз 
село код салаша.{S} Нека сутра једна од жена однесе шта треба на коњу са још 2 надничара те нек 
подобне примедбе падале су и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — 
гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време не чека, а 
надокнађавају његову дангубу.{S} Ако се жена разболи њу гледају остале јетрове и мужа јој и дец 
дени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код 
 труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим се речима кураже самци и полажу наду на  
нужден и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих прија 
ође комшија Лазар и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху обоје мртви.</p> <p>С 
 <p>„Јес!{S} Право велиш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш  
г лукавства и вештине, посреством много жена, девојака и људи трудио је се Иван</p> <p>— да обљ 
ихо и мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас 
е обратно.{S} Где рађаху 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, један лонац, једна лампа, 
и.{S} Нас девет пунољетних људи и девет жена били смо у једној кући.{S} По мало се радило, а им 
 курва са ожењеним људима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему опростио живот него њојзи.</p 
но и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он  
.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А децу, жене и слуге, немојте дирати већ им пустите рока 2 дана 
здрави се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у к 
осуђиваху жене и доведоше закључак — да жене не треба ни за шта питати, а треба их тући у сваку 
арешина устане — устану сви, а зими кад жене шију, плету, везу, преду, гребенају и т. д. <pb n= 
е и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одоше доктору и добише уверења са повеликом поштед 
ица.{S} Баш више кошаре, сретоше се две жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на мот 
е опремише сви, позва све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задовол 
ве — како ће једног вечера исшибати све жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту не 
знадоше за учињену штету, осуђиваху све жене за исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан 
н је са врло мало муке придобијао многе жене и девојке, а она се не да никако покорити.{S} И на 
 а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији су — или као у неком пожару.{S} По с 
ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са својим мужевима завадио и леђа им испребијао, а 
не стоке са 7 нејаке деце и две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби све што га је  
<pb n="28" /> на покрет тела своје лепе жене, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} М 
 ларме, и морали су сви пристати: да се жене са својим женским радом поделе.</p> <p>Овај корак, 
</p> <p>„Што се бринеш за то?{S} Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Како би оне поступале да на 
 Одговори Вук.</p> <p>На ове речи осуше жене као туча.</p> <p>„Јес!{S} Ти си паметан судија.{S} 
шкивати око куће као какав крадљивац, и жене се псоваху у кући због неких ситница — он упаде у  
е речи Милорадове ућуткаше све и људе и жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S} Одоше н 
утра почеше крстарити преко села људи и жене, обучени у лепо празнично одело, пешке и са коњима 
 на копању кукуруза — почеше они корети жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их 
 је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су безобразне, што је 
е личио на лавеж каквог пса но на говор жене, ухвати је за прса левом руком а десном око појаса 
о из куће а нешто надничара — осуђиваху жене и доведоше закључак — да жене не треба ни за шта п 
покојног Јеше не помогоше ништа.</p> <p>Жене се сваки дан свађају и туку.</p> <p>Људи то забашу 
 <p>Кад Марко виђе ову ругобу на својој жени, себи и на деци коју је волео као своје очи — он б 
 је како Вук исприча цео догађај својој жени Перуници.{S} Сутра дан — повезаше и Вука и Миладин 
бе и код другога — па је доносио својој жени и деци све што је требало и задовољавао их у свима 
чаршији памука за платно и плати једној жени да му изатке, купи деци материје и фланела те их о 
слати прексутра око пола дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим  
рник остане да га предаду својој доброј жени на чување.{S} Четврти, пети и седми узели бучук (м 
 Опет Иван.</p> <p>— А нарочито удаја и женидба — додаде Стоја. </p> <p>— Интереси куће и живот 
ава и снажна.{S} Милорад је био у време женидбе велики пробирач.{S} Било му се око закачило за  
е се само најстарији брат Милош два пут женио.{S} А њих тројица само по једном — и да ни једном 
и год затражио, ти ниси требао ни да се жениш.“ Поче плакати. „О, несрећница што се окова!{S} Ш 
!{S} Ти си слуга Марков.{S} Он и његова женка све заклопили под свој катанац, па тебе што даду  
 груваш крвнички чим достигнеш, а твоју женку само мало окреса по сукњи крајем од конопца.{S} А 
вног боловања.{S} Он оста сам са својом женом Смиљком и са двема сестрама.</p> <milestone unit= 
ужност, прво за покојном мајом (Јешином женом) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не 
ечера он леже у кревет са својом добром женом Савком, и учини једну примедбу, управо пожали све 
и беше та: да се сваком допадне.{S} Ова женска беше се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једн 
 <p>Милорадова жена Савка, беше одлична женска.{S} Висока, младоликаста, здрава и снажна.{S} Ми 
subSection" /> <p>Стоја беше врло добра женска.{S} Нарави тихе и мирне.{S} Сваки посао дрхтао ј 
ицима.{S} Ако се који ухвати у коло код женске коју он воли, тај ће добити песницу у нос.{S} Ив 
којих сваки имађаше умерен број мушке и женске деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, дадоше старешин 
еколико.</p> <p>„Требало би, да сав рад женски што се тиче, и што треба за Стоју — да се плати  
nit="subSection" /> <p>Од како поделише женски рад у Перовића задрузи, и од како почеше падати  
ти пошто је ванбрачно.{S} Њега ће узети женски род — и квит посла.{S} Дете ни за живу главу нем 
 чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски рад, па да једно друго носимо на својим леђима,  
и су сви пристати: да се жене са својим женским радом поделе.</p> <p>Овај корак, ова мала измен 
S} То не сме бити!{S} Повикаше неколико женских међу којима беше прва Даница.</p> <pb n="24" /> 
кући крај ватре и држаше на крилу своје женско младунче.{S} У ватру беше управио поглед — а мис 
сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто из куће а нешто надничара — осуђиваху жен 
е се око његове постеље.{S} Све мушко и женско, мало им велико стајало је крај њега.</p> <p>„Др 
шкргућући зубима — стиже на прелазу оно женско ухвати га за разбарушену косу левом руком а десн 
, какве је последице донела подела рада женског, који се односи на одело, обућу и чистоту.{S} О 
 истина јесам одавна грешио — са многим жентурачама и са девојкама — али ништа <pb n="116" /> з 
али.{S} Прво, покојни Живан уби се због жентурине, за тим Чедомир одаде се крађи и нераду.{S} П 
ио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са својим мужевима  
о.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан старији б 
 Али Марко га научи те преведе имање на жену.{S} Он има земље прилично, али усљед нерада запушт 
лакао, како га је отац подморао да узме жену коју никад није волео нити ће је волети.{S} Несрећ 
жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу  
у он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио врхом од конопца п 
ш деце?</p> <p>„Само једно дете и једну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у жандарме?</p> 
 отеро своју закониту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико места обелодани 
алудно и једном и другом.</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци долазе на њиву — једни жању, други ве 
а се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} Повика отац.</p> <p>То је пука лаж 
ибе један хајдук од потере — а други се жив предаде.{S} Вештином полицајаца он признаде све па  
е то људи удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио.{S} Једну ћу њ 
о мајчин ја ти нећу опростити ако будем жива?{S} Плакаше Даница и заврташе рукаве своје кошуље, 
вим седамнаести дан умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом са 
.{S} По вечери одоше сви на спавање.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њи 
е само гледала децу своје двије очи.{S} Живан је се осећао срећнији но икад.{S} Трчао је и ради 
е ту.{S} Сутра дан освиташе празник.{S} Живан поранио и уздиго обаљена врежна трешње — поткресо 
више па застадоше и почеше разговор.{S} Живан није знао које су, нити хтеде видети.{S} Али је п 
Је ли ти“?!</p> <p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше легао на кревет и само му се глава виђа 
о како му Даница свира.</p> <p>Пошто је Живан скоро сво најглавније имаће отуђио и доспео само  
а.</p> <p>„Ћути, не тртљај ту“!{S} Рече Живан тихо.</p> <p>„Нећу да ћутим!{S} Шта ми хоћеш!?{S} 
Чедомир, Петар, Гвозден, Милутин, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а нарочито од како му умр 
угара ми смо куповали.{S} Прво, покојни Живан уби се због жентурине, за тим Чедомир одаде се кр 
одуставити“.</p> <p>„Мариш ја“.{S} Опет Живан.</p> <p>„Јес!{S} Право велиш.{S} Ти си им’о жена  
и на своју страну.</p> <pb n="56" /> <p>Живан мишљаше о овом разговору дуго и тако заспа.{S} Са 
ле ћу ја трпети ово зло у кући“.</p> <p>Живан је посматраше мирно ћутећи.</p> <p>Она настави.</ 
упус и сву башту дотерати у ред.</p> <p>Живан каза својој Даници да је башчу окрепио и довео у  
Данице, па ћемо после и осталих.</p> <p>Живан је био добар радник, али хрђав господар.{S} Нити  
 супротности, као што је саставио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до крајности прост и наиван, 
Даница најмлађа снаха, а жена задругара Живана.</p> <p>Да је усуд цео свет претресао, не би наш 
 /> <p>Да прелистамо прво судбину нашег Живана и његове Данице, па ћемо после и осталих.</p> <p 
илује.{S} Била је закрочила оног вајног Живана, и није га сматрала ни за луду дувана.</p> <p>„Ј 
и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се окова.{S} Што постаде најнесрећнији од с 
<p>Још само два месеца, па да се наврши Живановом сину 4. год. А он умре.{S} За овим седамнаест 
сти — још су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још је кућни старешина у кући својој  
b n="118" /> са Даринком Сретеновом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што  
 Он, па и син му скоро ништа не раде, а живе много раскошно.{S} Одело носе обојица чојано у сам 
а затворена.{S} Изгледало је да ту нема живе душе.</p> <p>Обоица пођоше напред, и уђоше у авлиј 
снаге утроше, а да што лепше и удобније живе, док сопственици који себи раде мање гледају на уд 
изнајем да су срећнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не презају, а 
ио рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина живота.{S}  
ње ни пакости, свађе ни убијања.{S} Они живе задовољно и само певају и веселе се.{S} О бедно љу 
 и Марта имају једно дете мушко.{S} Они живе у врло скученом стању.{S} Наполица и <pb n="68" /> 
уди то забашуравају и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног све 
ужи дуг и остаде његов коњ, па су после живели лепо и спокојно — остављајући по извесан део зар 
вијено.{S} Али немају нешто — су чим би живели.{S} Немају нешто чиме би се срећни назвали.{S} Н 
вом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{ 
 код другога но код себе.</p> <p>Они су живели на штету друштва.</p> <milestone unit="subSectio 
 никад да им он што врати.</p> <p>Он је живео више трпећи но једући и пијући — јер крадени је л 
ише.{S} Такав као што си сад, срећно би живео и друштву од користи био.{S} Али слепа освета на  
на је света за оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што се чов 
от, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог овоме, и велики ђеније рода људског 
к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S} Зар није боље <pb n="57" /> гледати ђецу сво 
умног човека, који мисли да му је лакше живети као самац, у место да живи у задрузи.</p> <p>Ниш 
држати један завјет мој.{S} Морате увек живети у задрузи.</p> <pb n="15" /> <p>Задруга је као м 
толико земље колико он може на њој лако живети па да то не може ни у ком случају отуђити, па пр 
ецу треба чувати, и да је за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи  
{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и поштено умрети.</p> <p>В. Јањић.</p> < 
му је Бог одузео све што га подржава да живи — да се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни 
у је лакше живети као самац, у место да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме није руководило, да ти  
е једно“.{S} Настави Милорад. „Срећније живи онај који жуди за лебом но онај, кога има а не мож 
 ни за вас нема милости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо вам благодарни, јер ви сами помријесте, и 
е кућни старешина у кући својој у којој живи 36 чељади.{S} Име његови синова беше:{S} Милорад и 
>„Откуда ли овом човеку траје, те овако живи а ништа не ради?</p> <p>За овим сљедовао би одгово 
трашно бегенише.{S} Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема ништа плитко“.{S} Р 
ршује се скоро три године, како заједно живи Иван са својом Цмиљком.{S} Обоје младо; обоје здра 
ћи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови грешници, што имају 2 говеди, 3 свиње  
не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, 
им и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у пријатељству и љубави.{S} Само не знам куд ће м 
 душу.“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим корацима пође кући.{S} Дође у собу.{S} Даница ту  
, и ако својим немуштим језиком оно пак живим примером и свакодневним сликама јавним и чистим к 
 има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништа.</p> <p>Обрен се закле, да он није био т 
.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а н 
оказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опет ни стопе једне нема зем 
ством целог мог живота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се  
<p>Гледајте, да за ово мало времена док живите на земљи удостојите се за живот вјечни.{S} У бес 
 одем нећеш ми <pb n="29" /> ни ти више живити.{S} Море ћу те премлатити као свако пашче“.</p>  
ћете!{S} Али ја нећу више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој слепац (муж) слушати, добро.{S 
 вечерњи поветарац дахну и освежи свако живо створење, која су се од огромне припеке сунчане са 
 тај нема тих својстава што чине сваког живог створа срећним, и њему је Бог одузео све што га п 
али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на земљи који не жели да буде најбољи у св 
зао, фактички, данас нема на овој земљи живог човека који би могао рећи да је срећан и задовоља 
стри приставити вечеру.{S} Она јадна на живој је муци — месила леб — ватра велика — па се само  
, доста пића и новаца и свега што треба живом човеку.{S} Савка и Ружица пазе се као две рођене  
 тога опет да остане бар штогод времена живом телу и души да се одмори.{S} То је са свим немогу 
Цмиљка не би могла ништа учинити са њом живом.{S} Очи би повадиле.{S} Овако кад она погине.{S}  
ешто што би им умиљавало <pb n="113" /> живот.{S} Немају од срда порода.{S} Као што смо напомен 
е празна.{S} Њихова јава личи на сан, а живот на машту.{S} Инокоштина ствара сиромаштину, а сир 
зајамност — ово весеље и песма усхићава живот човеков — а шта је тек остало за младост бујну и  
на док живите на земљи удостојите се за живот вјечни.{S} У бесмртност душе немојте сумњати, ко  
роили.{S} Знали су бар колико толико за живот човечански, а ми никако.{S} Ишли смо само на то д 
у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што се човек дели на много различитих 
та, изгуби све што га је подражавало на живот.{S} Његов рад, ход, разговор и сви покрети личили 
се речима кураже самци и полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, готовити јело, гле 
 да с дана на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и купова 
} Тајна, то је највеће јемство за њихов живот и рад.</p> <p>Она се у намисли са њим разговара и 
о је јуче наплатио.{S} Тако овај изведе живот преко лета ништа не радећи, а зими иде у крађу и  
ти стоке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше издржавати 1 кућу с 
вори се јавно.{S} Према томе, детету је живот у врло великој опасности.</p> <p>Сутон се повуче, 
као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 
ео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и тражио  
ection" /> <p>Да прегледамо сада, рад и живот синова покојног чича Јеше а задружне браће Милора 
 наглу промену — опасно је за здравље и живот сваког детета.</p> <p>Колико је опасно нагло пого 
ка у селу упропастисмо — шта нама вреди живот.{S} Молим те разреши ме...</p> <p>„Шта је теби?{S 
д, сада је настало време да се у људски живот примене оне свете речи мученика Христа који рече: 
и се узајамно помажу и одржавају људски живот.{S} Н. пр. стомак хоће хране и то захтева од разу 
свима незгодама које податкивају људски живот.{S} У великом раду, у непрекидној журби, човек из 
 <p>— Не требају вериге, него паре, или живот — рече други.</p> <p>У тај мах наперише своје пуш 
ра ти ниси умео да цениш ничију част ни живот.{S} Али дела твоја и заслуга твог оца помогнута м 
 буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и затраж 
 буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У народу је такав обичај, да ако им се н 
 мало дете и говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Марка најстаријег синовца свог судов 
ја је родила петоро деце и просула свој живот и своју снагу — да мора радити више од оне, која  
е срећни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде вечити пример у вашем животу. 
е...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта. 
вање омладине, и за благостање и удобан живот свију и свакога.{S} И сам је човек сличан задрузи 
ем кокоши.{S} Челично трпљење — чемеран живот.{S} Нада у будућност више куражи но пуна кеса, је 
вега доста што треба човеку за свестран живот.{S} Али тој изобиљности нико није као основ упоре 
ење своје савести нови са собом у вечан живот, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У 
 па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{S} Говораше Ружица бришући сузе.</p> <pb n="42" 
х са женама?{S} Ја би пре њему опростио живот него њојзи.</p> <p>— А како о томе вели Цмиља?{S} 
/p> <p>— Што ти год устражи подај, само живот нек ти остане.</p> <p>— Она ако хтедне нека ми да 
и, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дуката у злату.{S} Марко кућн 
целој години чашу ракије.{S} Ама смем у живот, ако сад немадне Стојара готови 200 дуката што јо 
скуца и последњи час — кад треба детету живот откупити, али нема откупа, нема ни оних који су з 
г казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S} Она више неће ни рађати децу.{S} Па нека — т 
пу и видеше га — он већ у 12 часу свога живота.{S} Узеше свећу од механџије и запалише му.{S} О 
одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог заступао га и помагао у извесним прилика 
 n="34" /> <p>Покојни чича Јеша, још за живота свог направио је од камена чесму у свом воћњаку, 
S} Њина свила досади целом селу.{S} Ама живота ми мога, давно би се они поделили — да није оне  
ћ дотле дошло, ту нема више среће, нема живота, нема ничега.</p> <p>Једног вечера он дође раниј 
 вечито, али свака за се има два начина живота.{S} Добра душа у вечности ужива са својим најода 
 Но, ако дете почнемо испочетка његовог живота брижљиво чувати и неговати по упутствима науке о 
ен по камен отискује из лепе грађе свог живота — те да што пре однесе пред Бога правде своју чи 
ого-угодника.{S} А зле, стидећи се свог живота и својих дела која су прирасла уз њих, завлачу с 
 удостојавате са задовољством целог мог живота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако м 
штете својим ближњим у погледу моралног живота.{S} Многе је девојке осрамотио и саломио им срећ 
ти и показати им спасења.{S} Пут вечног живота.{S} Теби ће се још данас смркнути, али ће многим 
додаде Стоја. </p> <p>— Интереси куће и живота тако захтевају.{S} И то не сме друкше бити.</p>  
 то не сме друкше бити.</p> <p>Интереси живота и будућности захтевају да се узме оно што срце х 
пре разјарити да му угасе млађану свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопови крију се од *светлости  
и одмах то све склоне и сакрију, и тако животаре са крађом дуго, без да падну власти у шаке.</p 
ј несрећи своју задругу.</p> <p>Тако се животарило две три године, али у великој свађи, кавзи и 
 за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро, животе мој —- како си слатка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} 
 у обзир младост не само деце већ свију животиња, која се ни мало не обзире на време и непогоде 
оизводи не само у човеку, већ и у свима животињама које раде саме за себе љубав — милину и <pb  
 смрдљиве и са многим гадним и страшним животињама преткане.{S} Оне ту остану вечито и лутају п 
најбољег соја сваковрсне стоке и домаће животиње.{S} Свака стопа његове земље уређена је по нај 
аје више производа са којима ћемо своје животне намирнице подмиривати.</p> <p>Ми имамо доста и  
сни — као што би били, да је се душа са животом одвоила од тела — дакле да смо помрли.{S} И кад 
<pb n="36" /> тесној вези са здрављем и животом човека, радиле су све јетрвице и прилично подми 
ише — он је знао да ту цену мора својим животом платити.</p> <p>Одмах се промени, одмах постаде 
би претресали питања о Марковој части и животу, али просто нису смели, он познаје сваког чиновн 
рад нека вам буде вечити пример у вашем животу.{S} Понашајте се као што сам се ја понашао.{S} З 
 показује своју одвратност према таквом животу.{S} Он тиме даје више но што треба гаранције да  
је говораше о бесмртности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сумњати: да  
дећи на његовом нераду са једне а лепом животу са друге стране — често пута запитали би се:</p> 
арко га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у затво 
енски род — и квит посла.{S} Дете ни за живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго  
b n="104" /> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не мете прстен на руке 
олотиње и босотиње, па је заразио своје живце алхохолом, који пате без пића, као риба без воде. 
у морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S} Сиромах <pb n="52" /> н 
икад не падне са његове трпезе.{S} Зрно жита, или пасуља кад падне оно се опет покупи и остави. 
или ближе куће види се велика ватра код житног коша, ту стоји као пласт велика гомила не окомиш 
и дан носили под видом зајма и наднице, жито, ракију, сланину, маст, кајмак и сир.{S} Све ове с 
е ти нађи онде у селу једног те унесите жито у салаш. <pb n="74" /> После онај ћалетак натовари 
омешано са крчањем.{S} За овим изручише жито из кола.{S} Дотераше кола у исправност и извукоше  
ао мора.{S} Он се попе на кола озго врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пр 
о се, јер он мора газдама да окопа прво жито па онда своје, за то што дугује за разне потребе.{ 
море!{S} Ја сам ти ухватио стоку у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми 
е неке врло фине сукње и кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилим 
ин извади из џепа неку скучену подебелу жицу и дође пред врата Симиног фајата.{S} Мете онај тел 
 мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас удар 
е он умео у свако доба да пребира своје жртве и да прави разлику између њих и добрих па само до 
а па и на спрам тога.{S} Његово срце не жуди за тим благом као што жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Ц 
стави Милорад. „Срећније живи онај који жуди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од 
гово срце не жуди за тим благом као што жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је добра и уредна дом 
не даде бар једно детенце.{S} Неодољива жудња тера је да хвата децу својих кона — да их љуби и  
рбу и прави се трудном — па то са неком жудњом посматра.</p> <p>Једног дана празника, пошто је  
 им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним црвима и 
 Петра Перовића, који као крилима ношен жураше се својој доброј Марти и свом милом сину — да им 
плаћа се радницима незнатна надница, 2. журба у раду и давање мање одмора и 3. даје <pb n="81"  
живот.{S} У великом раду, у непрекидној журби, човек измени и оно образованости које је под зак 
ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби покупи пола се проспе, што остане — покисне и про 
и: расејане, преухитрене, у наглости, у журби, у великом послу и т. д.{S} Они сви раде полако,  
па народа око гомиле поседа све и почне журно комишати.{S} Песма — разговор — шала — смејање —  
ој отац продаје јагње од месеца дана за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им 
риге по голом телу.{S} Тад би посуктали жути дукати као жар“.{S} Одговарају нам они.{S} Кад нам 
<p>„Он може казати да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за децом шкргућући 
 јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа густих и црних,  
зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више стојећи но седећи уз 
мах узет од својих сељана за одборника, за тим одмах и за кмета, па и за председника.{S} И док  
од како му умрије добра домаћица Стана, за којом он плакаше као мало дете и говораше: „Стана ми 
и ухвати коња, на коме јахаше вођевина, за узду — па поче враћати је назад.</p> <p>Чим то спази 
здама да окопа прво жито па онда своје, за то што дугује за разне потребе.{S} Сено укошено па н 
о, покојни Живан уби се због жентурине, за тим Чедомир одаде се крађи и нераду.{S} Па Вук разбо 
ојећи но седећи уз један сандук изу се, за тим свуче сво одело и оста у самој кошуљи која се та 
ло, па доњи део свали као кожу са овце, за тим извади иза силава малу гвоздену кукачицу те заку 
 <p>Обрен се закле, да он није био тај, за кога сведоче Стојан и Илија.</p> <p>На основу исказа 
} Он палац леве ноге завуче под браник, за тим стеже срце и гурну прстом у обарачу.{S} Пуче пуш 
ена глава.{S} Ко му је се год противио, за то је морао добити по неку штету, као:{S} Покидан бо 
>„Ни паре од 200.{S} Рече млађи осечно, за тим додаде: „Ви сви изласте из собе“.{S} Они изађоше 
кола у исправност и извукоше их на пут, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше 
ујно и невиђено, неизмерено и по мраку, за незнатну цену, па најчешће и на вересију.{S} Кућни л 
ако људи наредише и сковаше ми несрећу, за коју ми више пута дође нека памет да се убијем.</p>  
 чобанин за све овце, 1 за све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} 
 јарма волова, 1 чобанин за све овце, 1 за све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један 
и и држећи се левом руком <pb n="31" /> за појас, а десном усекњиваше нос и брисаше сузе.{S} За 
и виљушака — па и вечере <pb n="103" /> за комишиоце.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет 
накастили да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији  
ошапта Милорад и полећеше му сузе...{S} За овим рече са великим напрезањем:</p> <pb n="93" /> < 
узалуд.{S} Квите нигде ни од корова.{S} За тим претурише све, пребискаше сваку ствар и направиш 
ави дете преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиж 
нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве руке о његове к 
ено од куће му највећи пушкомет ода.{S} За то је Даринка морала више пута кући отрчати да донес 
у времену зрелости.{S} Тако и Стоја.{S} За кратко време она постаде сасвим свирепија и немилост 
 па и сам испали 7—8 бојевих метака.{S} За овим у зору, узме једну велику кладу па гурне у врат 
е у кућу узверена и поплашена Савка.{S} За њом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђ 
за половину 50 дуката па квит посла.{S} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 краву и 10—12 овч 
амо на окутњицу Даница му роди сина.{S} За овим у другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о зл 
не послове, и зарађивала лепих пара.{S} За непуних 6 месеци службе Пера одужи дуг и остаде њего 
“ и девојка узе јабуку са 10 дуката.{S} За тим осуше пуцати из пушака, певаше вечераше и пише д 
трајући то као олакшицу свога греха.{S} За овим они почеше доносити крадене ствари и код њега к 
ом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато искићеном оделу, 
 коца“, тако вели народна пословица.{S} За Стоју је имало више колаца.{S} Она је све радила и т 
г лепе Даре, то се све рано окомиша.{S} За тим одоше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледал 
динарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p>На овај гл 
 га дену, и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду све што им треба, и ни на снагу сточну, 
ци“.{S} То рече па се окрену и пође.{S} За њим и остали.</p> <pb n="79" /> <p>„Оћете ли пити шт 
есном усекњиваше нос и брисаше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У веч 
 гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све стране провирише кроз <pb n="64" /> брвн 
ћи се и машући главом у знак претње.{S} За тим додаде:</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да з 
ши Живановом сину 4. год. А он умре.{S} За овим седамнаести дан умре му и ћерка.{S} Живан је иш 
а.{S} Умре једно, друго, па и треће.{S} За две недеље троје деце!{S} То је ужасно.{S} Остаде им 
која тражи погубљену пилад по трави.{S} За тим седе на праг.{S} Стеже шакама главу по слепим оч 
 и своје са оним што плуг производи.{S} За несрећу моју — имање њихово махом је прешло у моје р 
 у врата свог подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах дође на увиђај пи к 
 остану вечито и лутају по помрчини.{S} За њих нема милости никад за никад.{S} Јер нико не може 
ати и чистити, солити и преваривати.{S} За тим — пристављати три пут за дан које каква јела.{S} 
 свет много што шта могао измишљати.{S} За то ју је пратила тета Даница.{S} У једно да што узгр 
а једном зградом и поче га шамарати.{S} За тим се врати, и њено двоје деце нађе код оног малог  
о у њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За ово време они поражени овом појавом не умеђаху ни да 
војка не допадне — ја је нећу узети.{S} За тим устаде, оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је  
е брат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у само 
 и чу се дисање помешано са крчањем.{S} За овим изручише жито из кола.{S} Дотераше кола у испра 
гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали врата на соби те и њих две кој 
, окренув леђа кмету и оде у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто кроз стегнуте зубе, узе коња  
а плате трошка, са дугом од 200 дин.{S} За ово су неки продали волове, неки краве, неки овце и  
мутна вода — нити је што год спавао.{S} За овим ухвати волове.{S} Стаде цика меденице на волови 
оји га слушаше и посматраше пажљиво.{S} За овим служаше му ракију и нуђаше га да што ужина.{S}  
нај тел у рупицу и нави два три пут.{S} За тим извади па га поче превијати.{S} Мете га опет и ч 
ица пођоше напред, и уђоше у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негд 
ђу собом узајамно потуку и посатиру.{S} За ово треба благодарити светој природи која са њима та 
два.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест месеци био би на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако  
ити и помагати; а што нас је год више — за толико морамо удобравати земљу — да нам она даје виш 
утјеха, али болове срца ништа не лечи — за то те питам што тако учини.“ — На последње речи а с  
 и бојазни — заклоњен за тврду бусију — за леђа свог оца — од кога су сви дрхтали.</p> <p>За не 
ела мајка Даринчина, давши га у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина  
д „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим ухвати Стева за руку и викну: „ајде са нама,“</ 
Даринка, а једна оном малом што плаче.“ За тим извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} 
хну.</p> <p>Дотрчаше оближње комшије, а за њима и Даница која беше отишла ради разговора код је 
еса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном и пропалом надом стоје нове и боље.</p> < 
уги, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један човек у швапском оделу.{S} 
е ни за живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— 
је он дуговао одмах затражи наплату — а за овим и полиција извршење пресуде.{S} И Гвоздену оде  
пролећа полиција уђе у траг хајдуцима а за њима и пред њима направи заседе.{S} Кад хајдуци наиђ 
ве зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији 
тоја не ради ништа.{S} Све што им треба за одело и преобуке — она купује.</p> <p>Његове комшије 
акав пастир одваја и пречишћа што треба за обадва света.{S} Наш чича Јеша увек је каваљерски го 
сав рад женски што се тиче, и што треба за Стоју — да се плати из куће — а она нека гледа свој  
ћеш примити дете.“ За овим ухвати Стева за руку и викну: „ајде са нама,“</p> <p>„Ах, немојте ње 
оро највише председник изабраних судова за деобе — како он говораше — несрећних задругара.</p>  
аженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, па посматраше како Даринка само лети и ра 
т, а код суда са доказима прогласила га за законог наследника масе пок. Ивана Перовића — постав 
рчином и његовом неприсебношћу уједе га за ногу.{S} Усљед чега се он јако разљути и у тој љутњи 
ажити.{S} Као лафица разјарена стиже га за једном зградом и поче га шамарати.{S} За тим се врат 
— стиже на прелазу оно женско ухвати га за разбарушену косу левом руком а десном за велики нож, 
ука њиховог брата.{S} Убити брата свога за срећу јавне <pb n="77" /> безбедности и личне слобод 
ше делом но речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мало времена док живите на земљи удостојите се з 
</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за ова четири вола?</p> <p>„Двеста динара“ рече један.< 
p>— Бога ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Реч 
Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо заједно, радисмо сви за једног 
на — да се са десет ноката опреде пређа за платно, сукно, сукње, поњаве, чарапе, појасове и т.  
 се па право у начелство.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну на вр 
и опет се измирише, нити се тужише која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета мржњ 
добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина живота.{S} Добра душа у вечности у 
 виђе, и оде у полицију те оптужи Марка за покушај убиства са ватреним оружјем.</p> <p>Сутра да 
ge"> <p>ЛУТАЈУЋЕ ДУШЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ЗА ПОУКУ</p> <p>НАМЕЊЕНО ЗАДРУГАРСТВУ</p> <p>од</p> <p> 
својих задругара, купи у чаршији памука за платно и плати једној жени да му изатке, купи деци м 
ан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном срећом и надом.{S} Даница је се пр 
е на то право имала, већ је се преудала за једног доброг домаћина са којим красан пород има.</p 
ви.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љубави који често загрева срца у младежи, али 
его радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то се поједе; лепа пић 
ен младић.{S} Но Даринку је ипак добила за своје планове.</p> <p>Иван је леп момак — Даринка јо 
е:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде?“ Отпоче Јана.</p> <p>„Нешто мало 
у страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала сву децу редом да мокре 
 <p>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="100" /> <p>— Она никако не верује — 
слила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њега?{S} Онакав диван младић — као јабука.{S} Он је  
ржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега је Чедомир б 
— мој отац продаје јагње од месеца дана за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад 
г из војске одмах узет од својих сељана за одборника, за тим одмах и за кмета, па и за председн 
читаш до жеља, да <pb n="132" /> ти она за поуку послужи, те да свуда и на сваком месту будеш с 
дна страшна сметња, јер му отераше коња за порезу.</p> <p>Милорад сву ноћ кукаше од тешких боло 
д. <pb n="21" /> Устане старешиница, па за тим све остале.{S} Од овога се реда много одустало.{ 
кисело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ведрице, (крављаче) бак 
се његова породица тачно управљала — па за то су сви чланови његове породице били свестрано зад 
иша — онда се славно пије и вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те тако се и осване 
покупити.{S} Они треба да га преврну па за тим да почну купити у пласје, и тек што преврнуше да 
е и исприча му цео догађај кров плач па за тим замоли Цинцарина да прими новац натраг, јер није 
а новаца Марко показа дуга 1000, динара за који се мораде заклети.{S} Па знате какви су то дуго 
би она шћела — па да јој дам нешто пара за то што си је обесчастио.</p> <p>— Тако ћемо нешто и  
 огњу.</p> <p>Два дана јурила је потера за хајдуцима — али ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни 
природни закон произведе — она је света за оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала  
учио помало радити, а имати свега доста за себе и своје — па му то необично и чисто криво.{S} Н 
 да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у место тога  
00 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за децом шкргућући зубима — стиже на прелазу оно женско 
и извади своју пећанку (кубурлију) узев за предњи крај — па оним орозом у коме беше углављен кр 
и — да је паметна задруга најбољи услов за свестрано образовање омладине, и за благостање и удо 
лова, него осам.{S} Један гвоздени плуг за онако добре волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, к 
 помрчини.{S} За њих нема милости никад за никад.{S} Јер нико не може изрезати оне злочине из д 
.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере грожђе <pb n=" 
бору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири године он се промени.{S} Сад ни онај И 
а јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од сад за три месеца — ја ћу те одуставити“.</p> <p>„Мариш ја“ 
 све ће стока појести, и покрасти народ за ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и 
 и т. д.{S} Један иде и свршава послове за све.{S} А њих осам раде изједна, и они чекају време  
нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Н 
дом — њега је Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред судом је изгледао т 
аш госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге ваше...{S} Сви ови бедни људи одрекоше се мот 
азничког лепог дана, тек што сунце зађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи поветарац д 
у, које је чувала Даница и која не дође за овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, т 
гнуте зубе, узе коња Милорадовог и пође за осталим.</p> <p>Откуд је ово пандур дознао то се не  
 јој памет нека она још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац  
катанце на сандуцима.{S} Вук и сам пође за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у згради под за 
О, несрећница што се окова!{S} Што пође за слепа и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не  
 Данак смо плаћали одмах чим се разреже за целу годину напред.{S} А од како се изделисмо, ми пр 
са својим сестрицама.</p> <p>Отац га је за појединости запиткивао — и он му је све пристојно од 
убеђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте опасно,  
 лепу девојчицу — ја сам намислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродством крвна освета пред 
“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав 
 њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он 
мала.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су 
ломио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са својим мужеви 
о места обелоданио и сам Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То је дознала и Ц 
мом.</p> <p>— Бежимо овамо!{S} Увати је за руку и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ оне с 
 каквог пса но на говор жене, ухвати је за прса левом руком а десном око појаса.{S} Нави мало л 
арао, чинио се да није чуо — или ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али је са свим 
нити велику и наглу промену — опасно је за здравље и живот сваког детета.</p> <p>Колико је опас 
ре позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогуће  
бро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, 
 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — а ос 
е је више у задругама находио гаранције за сврхе своје.{S} Што човек један не може — могу троиц 
 n="106" /> <p>— Шта учинисте вас двоје за толико?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало код куће.{S} 
во жито па онда своје, за то што дугује за разне потребе.{S} Сено укошено па не зденуто, или зд 
, па кад један падне он повуче и остале за собом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у напред, да 
им те Мићо ко брата рођенога — немој ме за то питати.</p> <p>— Дужност ми налаже да те питам а  
већ и у свима животињама које раде саме за себе љубав — милину и <pb n="13" /> задовољство.{S}  
се живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је план био спрем 
ше за учињену штету, осуђиваху све жене за исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан осви 
.</p> <p>Тешко оном, који избегне казне за своја дела од закона људских, па мисли да ће тако из 
кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ираме, чупава шиљтета  
 вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните њих повише те све окомишајте,  
о ни паре.{S} Праве комендију.{S} Сеире за нама.{S} Док она удари у плач — па кукај, па кукај — 
S} Али овог часа промени се, као кад се за један тренут какав прамен облака скине са сунца — та 
 За тим као ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво,  
емена док живите на земљи удостојите се за живот вјечни.{S} У бесмртност душе немојте сумњати,  
лове по дворишту и буњишту — који ће се за извесно време повлачити па и погубити.</p> <p>Свет ј 
чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се за онаким голубом!</p> <p>— Па што је мајка не да?{S} О 
 „Молим те.{S} Преклињем те.{S} Моли се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом 
 имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада грозно свете.{S} Ја им признајем да су с 
Марко му даде колибу те у њој склони се за време — док му општински одбор даде сеоске утрине је 
 са неким непознатим миљем — стежући се за руке све до зоре и тад се растадоше.</p> <milestone  
 као врапцу“.{S} Рече старији узев дете за руку.</p> <pb n="86" /> <p>Ружица клекну код детета  
и никад.</p> <p>Њихови пластиоци пласте за урнебесном песмом, шалом и доскочицама.{S} Спрема ли 
<p>„Али ти знаш, да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти имаш понајвише ђеце, п 
реба, јер може полиција дознати — па ће за њима у потеру и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Добр 
дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан стариј 
еде, а деца плинуше по воћњаку као овце за опалим шљивама и браху разно воће које беше сазрело. 
арочито задовољити око двадесеторо деце за разним нарафима и слободним вољама, <pb n="25" /> то 
ја ти кожа на челу.{S} Шта се мене тиче за твога мужа.{S} Ако ти може образ поднети ти га немој 
 ноћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радницима.{S} Никад се не одморе  
а десном за велики нож, који му стајаше за чарапом десне ноге.{S} Нави дете преко леве ноге и з 
оли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годишњицу свом покојном брату Милану.</p> <p>Једног  
а напоље.{S} Он разјарен као лаф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{ 
што га је више избегавала.{S} Њему беше за чудо, откуда таква немарност код ње — јер он је са в 
та и обоје се по неколико пута пољубише за тим се он са великом осудлошћу отрже и оде комишиоци 
ви, само остаде Милорад — кукајући више за дететом но за себе.</p> <p>Свану.{S} И сунце одскочи 
 већ стиже и, изагна овце које починише за непуних 5 минута огромну штету.{S} Она наљућена као  
>У вече дођоше људи са рада и дознадоше за учињену штету, осуђиваху све жене за исту али главни 
гледао својим очима.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два  
лов за свестрано образовање омладине, и за благостање и удобан живот свију и свакога.{S} И сам  
авно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао предузимљив.</p> <p>Његов друг и исписни 
ен у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p>  
пша, најбистрија и најдосетљивија.{S} И за то им је се она грозно светила.{S} Која је год почел 
ли у некаквој кошари те су изгинули – и за то је примио једну хиљаду динара.{S} Према томе мисл 
у Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чистог карактера и јасноће душе свуда важан, пр 
дборника, за тим одмах и за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио и 
е све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без крова, 
ке одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог заступао га и помагао у извесним прил 
ме жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ираме, чупава шиљтета и јастуке —  
ху они надницом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико колико смо им 
n="17" /> Мало он вели, али то старом и за гроб спремном човеку много је.</p> <p>Он је знао да  
родају — један део узетог новца утају и за себе задрже га казав старешини мању количину или ниж 
 хајдука — те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чини 
} Док рађаху они надницом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико кол 
јих сељана за одборника, за тим одмах и за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове ду 
едила.{S} Сумњајући и сам — да га не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро, животе мој —- ка 
ина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и једоше, пише 
 кувар, који сам за себе кува скувао би за 20 са онолико труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и 
е сву ни продаво већ половину — узео би за половину 50 дуката па квит посла.{S} За ту би суму к 
лаже и поштује — како ревносно раде сви за једног и један за све.</p> <p>Он је био господар кућ 
ошли су да се напију и наједу — али сви за то морали су платити.{S} Сребрни стопарци били су су 
ну.{S} Док бијасмо заједно, радисмо сви за једног — а кад се изделисмо, ја морам радити за све  
} У години има доста дана, али нису сви за рад одређени.{S} Главни су радови земљоделца пролеће 
ући са лица крупне капље зноја.{S} Ради за то што мора.{S} Милорад сеђаше на клупи пред кућом и 
и на спрам тога.{S} Његово срце не жуди за тим благом као што жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка 
 Милорад. „Срећније живи онај који жуди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од вели 
и Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућутка.{S} 
дан за све и на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам за себе ку 
 Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред судом је изгледао тако кротак и  
мак — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то су баш несрећни — јер проклета лепота само је ште 
н пасуљ, паприка и ракија које су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле како се обе 
 учини мало места или за потајника, или за жандарма или пандура, или за шта му драго, само се о 
јника, или за жандарма или пандура, или за шта му драго, само се овако више не може.</p> <p>„Би 
чије“ гледај те ми учини мало места или за потајника, или за жандарма или пандура, или за шта м 
{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И тако м 
ам тако ми истиног Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му кошуљу 
</p> <p>Тако рекоше и приступише спреми за полазак.{S} Док Спасоје дотера волове и похвата их у 
доведоше закључак — да жене не треба ни за шта питати, а треба их тући у сваку стопу.</p> <p>Ву 
ог вајног Живана, и није га сматрала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је несре 
p>Марко га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у за 
и твој отац били сте немилостиви, па ни за вас нема милости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо вам б 
и женски род — и квит посла.{S} Дете ни за живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му дра 
 <pb n="104" /> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не мете прстен на р 
 преварбавају и прекрајају разне ствари за одело и обућу и т. д. дотле њихови пси својим сигнал 
ћ седоше.{S} Даница се и нехотице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим рукама раскопча  
 видети.{S} Чим уђе у нутра, он затвори за собом врата и закључа.</p> <p>„Врло добро“!{S} Повик 
{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме користи.</p> <p>Твоја ће смрт многе 
мати посла и кметови и одборници, па ти за штету неће залећи још оволико твоји бушина да имаш!? 
ити у зајам.{S} Немојте никоме казивати за шта вам треба, јер може полиција дознати — па ће за  
} Цмиљка је добра, она ће се опет удати за другога пошто прође година дана.{S} Све ће то људи у 
ло да је нешто тражено.{S} Сима се сети за ову проклету квиту, па шапну председнику те општине  
г — а кад се изделисмо, ја морам радити за све сам.{S} Јер њихово имање пређе у моје руке, али  
ље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен б 
вет настао.{S} Па зар да се у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како имају сестру врло лепу 
икад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оче проклет да си.{S} 
силава малу гвоздену кукачицу те закучи за усијане вериге и подиже, па онда узе велику кукачу с 
 и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за тренут ока, нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пред вече  
ј — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу кукајући ш 
аха свима својим задругарима да се свак за себе брине; да вуче свак на своју страну.{S} Сад <pb 
сне.{S} Али кад <pb n="11" /> грми свак за себе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и спреми од  
кад она то не заслужује, али ипак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети. 
бе на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам за себе кува скувао би за 20 са онолико труда и дангубе 
јбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити 
.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па де 
о у вотњаку где се нешто пучи.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она 
е даду превити на све стране, већ велим за самог себе.{S} Грех је најслађа тварка на земљи; али 
о своју надницу и осигура кућу са лебом за 15—20 дана па сутра опет место да иде на рад чека ст 
ом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла 
а разбарушену косу левом руком а десном за велики нож, који му стајаше за чарапом десне ноге.{S 
ечи рекла синоћ, а он ме удари певницом за врат, све ми свици полећеше испред очију.{S} Па ако. 
ља, увери Даринку да Иван није способан за плод деце — јер три године како се оженио па ништа.{ 
 млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? з 
та и светла.{S} И тако су пролазили дан за даном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану 
ду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за све и на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри. 
 сена ни воде, и који на изменице један за другим рикаху чепајући ногама и шишћући кроз нос на  
ако ревносно раде сви за једног и један за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга укућана 
еми се сутра.{S} Сутра ћеш бити примљен за потајника.</p> <p>„Ако то буде, добићеш од мене добр 
о чинио без страха и бојазни — заклоњен за тврду бусију — за леђа свог оца — од кога су сви дрх 
 и удружио се са њима.{S} Он је оглашен за хајдука и глава му је уцењена 2000 динара ко га убиј 
па, 1 плуг, 1—2 јарма волова, 1 чобанин за све овце, 1 за све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан,  
изнурена.{S} Паде му на ум — како је он за време службе у војсци сваке недеље разбијао (ситнио) 
 кућу и како отправљам ту дужност, прво за покојном мајом (Јешином женом) па после и сама.{S} А 
, у место да увеличавате своје богаство за децу своју.{S} Ти, са твојим братом остани заједно.{ 
 сунца.{S} Тајна, то је највеће јемство за њихов живот и рад.</p> <p>Она се у намисли са њим ра 
p>„Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> < 
ај ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама  
и троили.{S} Знали су бар колико толико за живот човечански, а ми никако.{S} Ишли смо само на т 
задовољава до онај Мојсијев закон — око за око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса  
ава живот човеков — а шта је тек остало за младост бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и мла 
ндур дознао то се не зна — тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S} Према томе, детету  
ки пробирач.{S} Било му се око закачило за неке миразџике.{S} Али отац његов покојни Јеша, саве 
<p>„Шта ћемо сад љута гујо?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде не могу устати.</p> <p>„Па шта т 
ача и пошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати и превући у село код салаша. 
е Милорад — кукајући више за дететом но за себе.</p> <p>Свану.{S} И сунце одскочи на ручковиште 
д то доба још више су се љубили и једно за другим боловали, али је све то било удешено, те се н 
затећи.{S} А то би било врло непријатно за девојку.{S} Тек се они зауставише, а Иван као ветром 
оздену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше б 
оицу за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали, како  
 јер имађаше их који не беху платили по за три године.{S} Овај званичник беше млад човек, а беш 
 радити.{S} Марко пак, наплати се добро за своје старјество 1000 дин. готова новца.{S} Он је оп 
он ни прод’о већ Перуника.</p> <p>„И то за петнајест дуката.</p> <p>„Је ли издала тапију?</p> < 
 кући.{S} Имање му беше сво испродавато за кривицу.</p> <p>Месојеђе беху дуге.{S} Чисти понедељ 
и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непознати зликовац гађао га је из пушке и тим 
ате.</p> <p>Виноград беше најбољи извор за новчане издатке кућевне, али се рађаше како ваља.{S} 
и новина, књижевника ни родољуба — опет за то међу њима нема злобе ни зависти — мржње ни пакост 
, што и Гвозден и Милица имађаху страст за пићем.{S} Ракија, то им је био највећи идол на свету 
епо!{S} Даница ће сваком вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти све поцркале.{S} Забољело м 
ривати.{S} За тим — пристављати три пут за дан које каква јела.{S} Док се усече буранија, или к 
од мршавости и изнурености заплећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за 
е очекивао да које од њих двоје упитају за здравље његове сестре Цмиљке и његовог сестрића Чедо 
} Имали су свега доста што треба човеку за свестран живот.{S} Али тој изобиљности нико није као 
 Иван као ветром ношен — ухвати Даринку за руку.</p> <p>Даницу стегла Даринка рукама око врата  
би био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за рад, — зауздава своје жеље и страсти, и показује сво 
атучеди сахранише га лепо и издадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као насљедница заоставшег  
{S} Идући оде код Миладина и саопшти му за тај тренутак.{S} У кратко измењаше своје мисли и пођ 
 сваки дан и радио на оваком дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ  
надничи волове и плуг, па сјеме и храну за раднике и стоку.{S} Све њиве окопате са кукурузом —  
p> <p>Њених осам јетрва — омрзоше на њу за то што беше од свију најлепша, најбистрија и најдосе 
, па нареди — да цело село иде у потеру за хајдуцима.{S} Чим он то нареди дође му жандарм коњан 
 раде без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S} Они се свима силама труде да што мање 
, али нема откупа, нема ни оних који су за њ’ отишли.</p> <p>Милорад изгуби реч.{S} Савка га за 
дао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</ 
 себе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} Марта се прим 
јој лете низ образе као грашке, а уздах за уздахом отискује се из њених болних груди као стене  
уг за онако добре волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која од мршавости и изнурености заплећ 
ни струка обрали.</p> <p>„Што се бринеш за то?{S} Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Како би он 
<pb n="34" /> <p>Покојни чича Јеша, још за живота свог направио је од камена чесму у свом воћња 
стали Иванови противници који су се још за младости његове свађали и мрзили.{S} Али после кратк 
говор.</p> <p>— Тако, дакле, можете још за дана сићи у ону шуму спрам његове куће, па чим се су 
ју племениту душу.</p> <pb n="20" /> <p>За подушје и сахрану све је учињено онако, како је он н 
е Бога, и сви се редом здравише.</p> <p>За овим кмет отпоче љутито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш л 
ог оца — од кога су сви дрхтали.</p> <p>За несрећу своју па и још многих беше ванредно леп.{S}  
је спремала ручак и убила кокош.</p> <p>За сво време разговора Иван није смео погледати у очи М 
, те овако живи а ништа не ради?</p> <p>За овим сљедовао би одговор — али он није смео бити.{S} 
ешки ланац окивају и муче душу.“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим корацима пође кући.{S} Д 
што је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S}  
куће мрса“?{S} Примети Милутин.</p> <p>„За то ђевере, што твоја жена кад се једе она се нађе не 
ваки дан свађају и туку.</p> <p>Људи то забашуравају и боје се деобе као живе ватре, јер им још 
{S} Око 20 њих копали су код Милорада и забашуравали свој тешки посао разним шалама, доскочицам 
емен, лупи марка по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му <pb n="112" / 
амоту.{S} Да Бог да ти све поцркале.{S} Забољело ме нешто под ложичицом, па немогу да идем.{S}  
Мартић, најмлађи брат Цмиљчин, ваљда је заборавио — да му сестра није тамо код Ивана, па се леп 
 мало дете у фајату — на кога он беше и заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево једна пара тебе  
си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти се одужим.{S} Дакл 
ко ће се сродством крвна освета предати забораву.{S} Ја не могу, ја не смем умрети — док те с М 
е се више овако“.{S} Примети Марко јако забринут.</p> <pb n="44" /> <p>„То је лако учинити.{S}  
а „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} Док повикише  
Многе је срећне жене са својим мужевима завадио и леђа им испребијао, а има их неколико, које ј 
руза — почеше они корети жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које  
мшије, кад су год хтели да оговарају, и завађају, да компромитују и осујећавају његове планове, 
ва им зверске ћуди.{S} Дете пак тјеши и заварава га разним досеткама — да буде мирно и да се по 
 своје раније исказе, и да се тиме није заваравао он би открио многе тајне лоповске и разбојнич 
рина да прими новац натраг, јер није ни заведен у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће м 
инђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака имати разне монете новца, па и самог злата.{S} 
икако покорити.{S} И на послетку, он се завери: да се неће другом оженити до Даринком — па ма г 
 неприлика.</p> <p>Једини он, одржао је завет покојног Јеше, у томе што је чинио добра сиромаси 
 се мало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару.{S} Мића пође — они га обоје испратише дале 
алом што плаче.“ За тим извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и  
ри својих а не своје“.</p> <p>Многи нам завиде, и називају нас срећнима.{S} Ми и јесмо срећни.{ 
уређена је по најновијем методу.</p> <p>Завидео му је цео свет, како се његова породица слаже и 
уке — она купује.</p> <p>Његове комшије завидећи на његовом нераду са једне а лепом животу са д 
руги хајдук.</p> <p>— И дете и дете!{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да будеш Бога ти.{S} Ш 
 човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па завика дршћућим гласом. „Молим те.{S} Преклињем те.{S}  
а им заштићава 5 јутара орања.{S} То је зависило од воље њиховог повериоца.{S} Само да их тужи  
ба — опет за то међу њима нема злобе ни зависти — мржње ни пакости, свађе ни убијања.{S} Они жи 
да и јад, али зато морате одржати један завјет мој.{S} Морате увек живети у задрузи.</p> <pb n= 
 и својих дела која су прирасла уз њих, завлачу се у подземне рупе и канале, мрачне, влажне, см 
да ми одговориш.{S} Одговори Иван чисто заводњелим очима.</p> <p>— Нисам ја крив, тако људи нар 
и отпоче јаче јецање и плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да би то прикрио окрете се на другу 
> <p>— А што питаш!?{S} Да ниси ти коју заволео.</p> <p>— Па право и има — ако је се с којом за 
ити ако будем жива?{S} Плакаше Даница и заврташе рукаве своје кошуље, на чијим белим и пуним ру 
 срећа, <pb n="38" /> нада и узданица и заврши своје јадовање овим редом:</p> <quote> <l>Јој ђе 
промуца Иван дрхћућим гласом.{S} Чим он заврши, плануше две пушке у рукама два хајдука, а Иван  
Кад ово изговори.{S} Он палац леве ноге завуче под браник, за тим стеже срце и гурну прстом у о 
n="105" /> дугмета на недрима Дариним и завуче обе руке у њих.{S} Извади дојке које се у оном з 
ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет мајка.</p> <p>— Она није из овог села, в 
 га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио се да није чуо — или ако је за то пита 
.</p> <p>Некад воћњак беше само наоколо заграђен и ту ограду издржаваху 9 снажних људи.{S} Сада 
p>Сиромаси, који нема у стоке, они и не заграђују своје башчице већ ту на раскршћу, између путо 
млада знала за пламен љубави који често загрева срца у младежи, али строгост њеног оца и мајке  
 тако обојица су се били прилично пићем загрејали.{S} Даринка је спремала ручак и убила кокош.< 
ха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне по неки пут помишљајући да су то чибучићи од ш 
ј ти да се плашиш.{S} Он ћете може бити загрлити па и пољубити; па ће ти турити руку у недра.{S 
S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би нас 
ему препородио.{S} Али та нагла промена задивила је све гледаоце.{S} Ено они ти сви веле „Неће  
њ остаде.</p> <p>Дође викач зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их одведе механџија, па пом 
ућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар колико толико.</p> <p>Пошто се искупише  
лепа освета на то не гледа, њу ништа не задовољава до онај Мојсијев закон — око за око. — Али и 
својој жени и деци све што је требало и задовољавао их у свима погледима колико је мого.{S} Чес 
овека који би могао рећи да је срећан и задовољан.{S} Примети учитељ и поче сркати кафу — дивећ 
рати и опрати судове.{S} Једном речју — задовољити толики број чељади са различитим укусима и а 
личитим укусима и апетитима, а нарочито задовољити око двадесеторо деце за разним нарафима и сл 
 чланови његове породице били свестрано задовољни у свима погледима и захтевима душевним и теле 
а стока и ушо у кућу, запалио цигару па задовољно седи и пуши.{S} Даринка вари млеко и узгред п 
 пакости, свађе ни убијања.{S} Они живе задовољно и само певају и веселе се.{S} О бедно људство 
 /> Што је год хтео и предузимао све је задовољно и срећно довршивао.{S} Али његова предузећа н 
 за себе љубав — милину и <pb n="13" /> задовољство.{S} Па кога мрзи да ради, тај нема тих свој 
м.{S} И ви осећате још ону пријатност и задовољство, памтите оне речи које сте говорили, и оне  
е ви скупа чинили да ме удостојавате са задовољством целог мог живота.{S} Ја сам мирно живио, м 
ови.{S} Видиш каки су, одговори Даринка задојавајући дете?</p> <p>— Неда њима Цмиља — они би то 
лаћа као милостињу убогима.{S} Ако мало задоцниш, одбије ти грош, или те не прима никако.{S} Ак 
ини напасаше „краве, и опомену је да не задрема — те да крава не учини штету.{S} Мала Милунка п 
} Мајка њега љуби — слатко моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чед 
 један њихов сусед и виђе.</p> <p>Чилаш задржа код себе револвер пошто овај сведок виђе, и оде  
p> <p>И Марко је испродавао нешто имања задржав најбољи део своме сину Ивану.{S} Он, па и син м 
исте вас двоје за толико?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало код куће.{S} Ја помогох мало сестри п 
 један део узетог новца утају и за себе задрже га казав старешини мању количину или нижу цену.{ 
S} Ма да је било топло време, али он се задрктаваше, нека га језа подузима кроз сво тело.</p> < 
е дуге њиве.{S} Са њим иђаше сва његова задруга.{S} Пуна волујска кога возаше се мале деце.{S}  
о, а и од сад ће видети — да је паметна задруга најбољи услов за свестрано образовање омладине, 
рматора на речи и перу.</p> <p>Перовића задруга поче јавно говорити о деоби.{S} Сва упињања, св 
 живети у задрузи.</p> <pb n="15" /> <p>Задруга је као машина, а чланови њени — то су саставни  
 и интелектуалном врхунцу све је више у задругама находио гаранције за сврхе своје.{S} Што чове 
it="subSection" /> <p>Марко, најстарији задругар, узео је старешинство у своје руке одмах по см 
амен беше Даница најмлађа снаха, а жена задругара Живана.</p> <p>Да је усуд цео свет претресао, 
>Довде смо упознали читаоце са судбином задругара Перовића.{S} Још нам је остало да прелистамо  
е очи — он без питања и одобрења својих задругара, купи у чаршији памука за платно и плати једн 
за деобе — како он говораше — несрећних задругара.</p> <p>Јеша је био средњег раста, косе смеђе 
родавати парче по парче од наших бивших задругара ми смо куповали.{S} Прво, покојни Живан уби с 
, напомињемо.{S} Да, ни Јешу, ни његове задругаре нико није могао видети: расејане, преухитрене 
ако вече скупљао је све своје пунолетне задругаре око своје постеље и учио их.</p> <p>Његов гов 
алосни и грозни случај, који је постиго задругаре некад срећне задруге Перовића, и који постиза 
он одреши руке и даде маха свима својим задругарима да се свак за себе брине; да вуче свак на с 
ћом, а незадовољство поче извирати међу задругарима.{S} Ђаво баци камен спотицања у ову срећну  
нутка и нехотице на врат намећу.</p> <p>Задругарство је основ и темељ сваком благостању, а сиро 
 <p>ПРИПОВЕТКА ЗА ПОУКУ</p> <p>НАМЕЊЕНО ЗАДРУГАРСТВУ</p> <p>од</p> <p>ВЕЛИСЛАВА ЈАЊИЋА</p> <p>е 
постанка свог вазда налазио благодети у задругарству, и што се год више приближавао моралном и  
ровића кућу.{S} Они самим члановима ове задруге ово све и још црње саопштавају — подмећу, и кле 
м.{S} Овај Милорад, био је темељ њихове задруге, он је био као гвоздени обруч оглавник са још 8 
 који је постиго задругаре некад срећне задруге Перовића, и који постизава и увек ће постизават 
ада у очи сваком посматраоцу ове срећне задруге, напомињемо.{S} Да, ни Јешу, ни његове задругар 
етанија као честита, са своје породичне задруге, у којој беше 4 брата, од којих сваки имађаше у 
па.{S} Усљед овога самци људи, људи без задруге губе много.{S} К томе треба додати — да има сла 
p> <p>Чедомир, чим се подели и изађе из задруге, он паде у канџе интережџија и зеленаша као мух 
ењу па и стварима.</p> <p>Стоја, док из задруге одјеваше децу, била су јој увек одевена, обувен 
жна полазна тачка која води растројству задруге, која води општој несрећи своју задругу.</p> <p 
— морате сви дангубити.</p> <p>Поделити задругу, значи толико исто колико расклопити воденицу,  
задруге, која води општој несрећи своју задругу.</p> <p>Тако се животарило две три године, али  
 Ђаво баци камен спотицања у ову срећну задругу.{S} Тај камен беше Даница најмлађа снаха, а жен 
рад и живот синова покојног чича Јеше а задружне браће Милорада и Милана.{S} Они се нису делили 
>Од како поделише женски рад у Перовића задрузи, и од како почеше падати примедбе као крушке ко 
ломат и показа своје схватање о њиховој задрузи које је пуно непоречне истине.{S} Она показа мо 
на трагедија која ће се на раскомаданој задрузи Перовића одиграти.</p> <pb n="54" /> <milestone 
ију и свакога.{S} И сам је човек сличан задрузи, на њему има разноврсних делова који се узајамн 
 муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се привређује, код појединца 
авном, а Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њихових братучеда  
ви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, али нико не ради, рад се одмара.{S} Ак 
чили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадна у послу великом.</l> <l 
ико не ради, рад се одмара.{S} Ако се у задрузи разболи 1 мушки члан остали убрзају мало рад и  
кше живети као самац, у место да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме није руководило, да ти одузмем 
у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео,  
смо добијали онолико колико смо имали у задрузи.{S} Јер слуге броје данове, и надничари сатове. 
ије никако пио ракију док су год били у задрузи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Петар и 
бзира на то: што су ти дугови учињени у задрузи па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и користи 
дан завјет мој.{S} Морате увек живети у задрузи.</p> <pb n="15" /> <p>Задруга је као машина, а  
 чувати, и да је за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи као ова ш 
 раду има одређено време.{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде на позиве власти, тај исти на вес 
а.{S} Иван скочи и крв му се следи — па задрхта и отпоче.</p> <p>— Кога тражите!</p> <p>— Тебе, 
 очигледне пропасти.{S} Мартићима је се задужио и сам отац његов — па и он понова.{S} Ни мање н 
S} Ове године пошто урадисмо виноград и задужисмо се на име његовог рада 50 дуката удари туча и 
 т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише све своје имање.{S} Пореза је велика, а кућни  
а шта се ради.{S} Мене се чини да се ви задужујете изједна, у место да увеличавате своје богаст 
Суруџија приђе већ близу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред волова он писну у тр 
ог празничког лепог дана, тек што сунце зађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи повета 
т га је све више у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још присебан — да се опрости са својим  
} Па у вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните њих повише те све окомиш 
ден јатак и Милутин потајник.{S} Ово је заиста чудновата ствар.{S} На једном месту видети Бога  
и почеше пити разговарајући се.</p> <p>„Заиста, све је тако Милораде.{S} Добро си казао, фактич 
раве, неки овце и свиње, а неки узели у зајам са интересом цванцик на дукат месечно.</p> <p>Мил 
 код кога <pb n="88" /> треба тражити у зајам.{S} Немојте никоме казивати за шта вам треба, јер 
 сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — на почек.{S} Повиш’те нам надницу.{S} Довикују  
оложи.{S} Коњ остаде.</p> <p>Дође викач зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их одведе механ 
Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по ноћи биле заједно“.{S} Одговори Даница.</p> <p>„А ђе?!</p> <p>— К 
бри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има какви дивни ора, лешника,  
о куће Перовића.</p> <p>Нису могли више заједно, и поделили се са ватром, али не и са имањем.{S 
у своју.{S} Ти, са твојим братом остани заједно.{S} Ја и Ружица чини ми се нећемо се никад свад 
>Милорад и Милан остадоше у старој кући заједно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S}  
> <p>Навршује се скоро три године, како заједно живи Иван са својом Цмиљком.{S} Обоје младо; об 
а, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p>— Ја немогу ништа окусити.</ 
{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски рад, па да једно друго носимо на сво 
им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо заједно, радисмо сви за једног — а кад се изделисмо, ја 
оначно.{S} Ја и покојни Милан остадосмо заједно, и како који почеше продавати парче по парче од 
 n="71" /> <p>„Па шта ћеш, хоће људи да заједу надничару и раднику, па од тога да се обогате.{S 
S} Лопови су сваки дан носили под видом зајма и наднице, жито, ракију, сланину, маст, кајмак и  
идбе велики пробирач.{S} Било му се око закачило за неке миразџике.{S} Али отац његов покојни Ј 
 магловиту јесен — док све миши појели, закисло и иструлило, па по влажном дану пола овршено а  
е сваком допадне.{S} Ова женска беше се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једна пегица порока 
не ноге.{S} Нави дете преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано нададе се за  
десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве ру 
"75" /> пробуди Милана.{S} Он спава као заклан, а волови уватили коловоз средином пута, па само 
{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— И дете и дете 
а Обреном Мандићем.</p> <p>— Станија се закле, како је Цмиљка код ње говорила — како би учинила 
 и разбарушеном косом.</p> <p>Даница се закле, како је Цмиљка код ње признала — да је извршила  
 Иваном живим па ништа.</p> <p>Обрен се закле, да он није био тај, за кога сведоче Стојан и Или 
задрузи па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и користи сам себе са хиљаду динара.</p> <p>Сваки 
а га Стоја, његова жена:</p> <p>„Што се закле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p> 
е пушке.{S} Тужитељ је требао да положи заклетву — али није смео, јер је сам обио врата на подр 
аза дуга 1000, динара за који се мораде заклети.{S} Па знате какви су то дугови.{S} Марко је зн 
/p> <p>Но сведоци не порекоше ништа.{S} Заклеше се и они и Марко на све што су навели, и Чилаш  
вићка, сведоци.</p> <p>Стојан и Илија — заклеше се, како су видели и лично познали Обрена Манди 
ишљаше, спокојнији ће бити у згради под заклоном но у авлији — јер би га могао неко са стране в 
је све ово чинио без страха и бојазни — заклоњен за тврду бусију — за леђа свог оца — од кога с 
ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђе све што је год ваљало“.{S} Одго 
ја.{S} Кућни старешина виђе ово зло, па заклопи све под кључ.</p> <p>Сад се дало свима материја 
и враћаше му пољупце.{S} Он устаде — те заклопи врата на вајату и понова се врати у кревет...</ 
а и деце по кући — нека побеже у собу и заклопи се, нека напоље.{S} Он разјарен као лаф јураше  
 слуга Марков.{S} Он и његова женка све заклопили под свој катанац, па тебе што даду — онако ка 
ла сваког дана.{S} Сем тога млекар није заклопљен никад — па нека узме сама, не само она већ св 
ђе у нутра, он затвори за собом врата и закључа.</p> <p>„Врло добро“!{S} Повика Миладин. „Сад м 
о надничара — осуђиваху жене и доведоше закључак — да жене не треба ни за шта питати, а треба и 
њу ништа не задовољава до онај Мојсијев закон — око за око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си  
 ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им н 
 зликовца — кад је људски а не природни закон произведе — она је света за оно друштво у коме је 
лавом своју самовољу.{S} То је природан закон — који се не да ничим оспорити.</p> <p>Једног дан 
ом, који избегне казне за своја дела од закона људских, па мисли да ће тако избећи и казне Божи 
а је због тог детета Иван и отеро своју закониту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ  
а код суда са доказима прогласила га за законог наследника масе пок. Ивана Перовића — поставив  
опасти, и да сведу своју имовину на ону законску меру — која им заштићава 5 јутара орања.{S} То 
 измени и оно образованости које је под закриљем својих родитеља стекао — у место да тече нову  
Стаде цика меденице на воловима, а кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби у даљин 
лада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила оног вајног Живана, и није га сматрала ни за  
 редом да мокре у једну карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њима облагала опрљотине несрећн 
ди иза силава малу гвоздену кукачицу те закучи за усијане вериге и подиже, па онда узе велику к 
е у њих.{S} Извади дојке које се у оном заладку засијаше као лабудови и поче их љубити.{S} Дара 
чева и т. д.</p> <p>„Јесте.</p> <p>Опет залаја куче.</p> <p>На капију уђе 1 жандарм са пушком,  
има пуцаху гране од силног рода.</p> <p>Залаја куче.{S} Док на капију уђе један дечко, уђе друг 
метови и одборници, па ти за штету неће залећи још оволико твоји бушина да имаш!?</p> <p>Она за 
а својом кривицом у овом делу поможе му заливати купус и сву башту дотерати у ред.</p> <p>Живан 
</p> <p>Милорад изгуби реч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше крај његове постеље.</p> <p>Дођ 
спод губера.{S} Испод његовог великог и зализаног чела жарила су два велика ока која беху управ 
а немам чаше ракије да јој пружим, нити залогај леба као што треба!?{S} Слијепче један!{S} Ти с 
p>— Кокош немам кад чекати, него дај по залогај леба обичаја ради.{S} Одговори Мића.</p> <p>Ско 
ечима: „Ови с муком и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{S} Ово су грешници над грешн 
и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му <pb n="112" /> поможе дизгин коња те не 
анизма, која ће и најмања олуја болести заљуљати, оборити — и отиснути у бездно море што се зов 
ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па заману начелнику право у главу.{S} Цикнуше меденице, до 
у и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу, — гди је требало да се заобиђе истина, 
од силног треса и дрхтања, не могоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера се други  
али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> <p>„Газдарица Стоја у мал’ није све 
ица бришући сузе.</p> <pb n="42" /> <p>„Замислите какав је то народ.{S} Кад ја приставила и мој 
хћућим гласом.</p> <p>— То се само може замислити — а не исказати, каква је милост и радост.{S} 
воју мотику преко рамена — нешто дубоко замишљен.{S} Па шта је друго мислио, но о оном што су т 
ха, ха.{S} Дивна избора.{S} У шта се он замлатио.{S} Примети отац смејући се чисто преко воље.< 
рича му цео догађај кров плач па за тим замоли Цинцарина да прими новац натраг, јер није ни зав 
акав велики говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дужности ослободите.{S} Шеснаје 
> <p>Цмиљка се не хте да враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то право имала, већ је се  
дигла, школовала и дала га на браварски занат, а код суда са доказима прогласила га за законог  
а се белилом и руменилом и отпоче стари занат.{S} Она постаде продавачица — шта мислите?{S} Цве 
чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат — и таке се они међу собом узајамно потуку и поса 
олико твоји бушина да имаш!?</p> <p>Она занеми од јада, угуши се од плача и враћа се кући, тамо 
руги окренув на њу запету пушку.{S} Све занеми и утиша се.</p> <p>— Иван отпаса појаса — али од 
л.{S} Једном речи речено све дражи које заносе младост код ње су.</p> <p>Посреством својег лука 
е чути на 2—3 корака.{S} У томе слатком заносу издаде их снага — они нису могли више стојати, в 
ion" /> <p>Код суднице општинске — беше заноћило много разне стоке.{S} Срески званичник беше до 
замашну парницу, — гди је требало да се заобиђе истина, ту се морао Марко умешати, а где се он  
одушје.</p> <p>Даница је као насљедница заоставшег имаћа — рачунала да ће се пограбити не само  
мого те се намирила стока и ушо у кућу, запалио цигару па задовољно седи и пуши.{S} Даринка вар 
а живота.{S} Узеше свећу од механџије и запалише му.{S} Он издахну.{S} Један од комшија отера г 
 душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна запевка, ова жалосна и не поречна истина трону свакога  
лим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удесила 
 <p>– Пст!{S} Писну други окренув на њу запету пушку.{S} Све занеми и утиша се.</p> <p>— Иван о 
и одоше кући.</p> <p>Кад су се вратили, запита их Сретен:</p> <pb n="106" /> <p>— Шта учинисте  
у све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван са устезањем.</p> <p>— А што питаш!?{S} Да  
 дође чисто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} Запита Милорад.</p> <p>„Саопштише вежбу.</p> <p>„Колико 
се први пут састану момак и девојка.{S} Запита Даринка чисто дрхћућим гласом.</p> <p>— То се са 
вориш!{S} Који је то био несрећник“?{S} Запита Стоја смешећи се чиј се смех беше помешао сва ве 
.</p> <p>— А како о томе вели Цмиља?{S} Запита један хајдук.</p> <p>— Она је луда.{S} Као да на 
 „паре хајдука Мартића“ вашег брата?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— Па немојте.{S} Јер би већ 
 n="92" /> <p>„Шта починисте до сад?{S} Запита Милорад шапћући.</p> <p>„Готово ништа“ дубоко уз 
ам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— И дете и дете!{S} Завика  
 зар помрјеше она вајна ђеца Даници?{S} Запита једна.</p> <p>„Ада ја!{S} Помреше сирочад.{S} Од 
 ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин.</p> <p>— И њу и њу.{S} 
<pb n="18" /> <p>— Какве су душе бато — запита Иван унук му — а најстарији син синовца му Марка 
 мрак.</p> <p>Милорад — колико год пута запита „дођоше ли“ толико му се по један степен болест  
епрекидно.{S} Званичник изађе на поље и запита кмета Јанка који ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово в 
n="97" /> <p>Кад Марко дође у вече кући запита га Стоја, његова жена:</p> <p>„Што се закле — да 
 чаршија као на неко чудо.{S} Док један запита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забуни вик 
то је Мића хтео да устане иза софре, он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што ре 
ко.</p> <p>Пошто се искупише сви, Марко запита.</p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, т 
осматраше овај призор, па дубоко тронут запита.</p> <p>„Колико плаћаш порез Милораде?</p> <p>„П 
пом животу са друге стране — често пута запитали би се:</p> <p>„Откуда ли овом човеку траје, те 
ицама.</p> <p>Отац га је за појединости запиткивао — и он му је све пристојно одговарао.{S} Пос 
ма.{S} Јесу л’ много починиле квара?{S} Запиткиваше Круна — правећи се као да ништа о томе не з 
 пола динара и мете на софру.{S} Док се заплака мало дете у фајату — на кога он беше и заборави 
и — а неколико суза скотрљаше му се низ запламтеле образе.</p> <p>— Признање твоје највећа ми ј 
у рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако заплачеш, одлетеће ти главица као врапцу“.{S} Рече стар 
 јунад, која од мршавости и изнурености заплећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити 
ахтева од разума.{S} Разум тражи исту и заповеда очима да га воде, ногама да носе, мирису да ку 
> вреди онај који извршује но онај који заповеда.{S} Сви сте ви скупа чинили да ме удостојавате 
ниси ником праштао — као што ти Христос заповеда, па и теби неће нико да опрости.</p> <p>Ти си  
ашајте се као што сам се ја понашао.{S} Заповедајте као што сам ја заповедао.{S} Слушајте као ш 
 понашао.{S} Заповедајте као што сам ја заповедао.{S} Слушајте као што сам ја слушао.{S} Свађај 
еже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи заповеди слугама и Савци — да иду и они у собу и да се  
јуначки уздржао — јер тако му је Даница заповедила.{S} Сумњајући и сам — да га не би за то през 
је велики поборник светски Исус Христос заповедио „Гледај те створи својих а не своје“.</p> <p> 
господар куће, а слуга укућана, звао се заповедник, а у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је б 
е можете радити.{S} Склопите цео плуг и запрегните волове, али ако вам једна чивијица фали — мо 
свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржена са ћулбастима меса и сланине, то би требало по 
зеље — ту прилично прође времена.{S} Па запржити и осолити јело, поставити, прибрати и опрати с 
tion" /> <p>Једног дана рано с пролећа, запуши се ватра, по качарама, коморама и зградама око к 
Он има земље прилично, али усљед нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је надничио и р 
вена, обувена, чиста и опрана, али ево, запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, по 
 тако сврши се берба.</p> <p>Човек није запуштио имаће своје усљед лењости, већ усљед немоћи.{S 
анас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са 
слушао њихов разговор.</p> <p>„Бога ти, зар помрјеше она вајна ђеца Даници?{S} Запита једна.</p 
аљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, 
!{S} Немојте наопако ако Бога знате!{S} Зар сте накастили (решили се) да раскућимо, да пропадне 
постигли — сад ће да нам главе дође.{S} Зар није усљед претераног рада брат ми лане погинуо, па 
р овде на земљи не могу више живети.{S} Зар није боље <pb n="57" /> гледати ђецу своју како се  
Милан.</p> <p>— Ама ти си луд човек.{S} Зар није крива она, која се курва са ожењеним људима и  
кад ти пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали власти њиховог брата к 
а.{S} Оној турио неко пепео у лонац.{S} Зар није било случајева — да прегору угарци и преломив  
авила рука удовичка.</p> <p>— Бога ти — зар она мене баш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и 
 љутито.</p> <p>— Али ја нећу!</p> <p>— Зар смеш да говориш.</p> <pb n="109" /> <p>— Зашто да н 
а је узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Ал 
балио неко за инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у 
 не дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар постиже их нека клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Д 
 рече, она неће имати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче 
мој — који си тек на свет настао.{S} Па зар да се у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како  
 и незгоде.{S} Рече Милорад.</p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа ко 
е, 2 овце и т.д.</p> <pb n="49" /> <p>И зар самац има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њим 
здраво исписниче!</p> <pb n="69" /> <p>„Зар баш у надницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време до 
</p> <p>„Ја немам ниђе марјаша.</p> <p>„Зар смеш да лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кун 
рно ћутећи.</p> <p>Она настави.</p> <p>„Зар годину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — 
и спокојно — остављајући по извесан део зараде у штедњу и тиме су осигуравали будућност своју.< 
 сачува оно што је имао како ће моћи да заради друго што му је нужно и потребно.</p> <p>И да св 
b n="45" /> <p>У овој кући — што се год заради то се све потроши и развуче се.{S} Моја мајка му 
га радила је варошкама разне послове, и зарађивала лепих пара.{S} За непуних 6 месеци службе Пе 
шта остане.{S} Док рађаху они надницом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијал 
 у овим речима: „Ови с муком и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{S} Ово су грешници  
ге, на рачун голотиње и босотиње, па је заразио своје живце алхохолом, који пате без пића, као  
Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ са чивилука и мету уста његова себи на  
<p>— Па право и има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— 
ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p 
 к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница се откану више моде и посећивања игран 
сеђаше на клупи пред кућом и посматраше заруделе шљиве којима пуцаху гране од силног рода.</p>  
латити јавно“.</p> <p>Тек што зора беше зарудила, једног дана одмах по познатој свађи Перовића  
S} Поградио многе и дивне грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и винограде; окалемио огроман бро 
P18992_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако могне.</note> </div> </back> </text>  
хајдуцима а за њима и пред њима направи заседе.{S} Кад хајдуци наиђоше на заседу и почеше се пу 
прави заседе.{S} Кад хајдуци наиђоше на заседу и почеше се пушкарати у ком пушкарању Вук погибе 
{S} Извади дојке које се у оном заладку засијаше као лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше 
крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати прашином у намери да му заустави крв — док вик 
чију част ни живот.{S} Али дела твоја и заслуга твог оца помогнута моћном природом — таквог те  
вечности ужива са својим најодабранијим заслугама и врлинама, а зла, са најгрознијим својим нед 
е на деци својој. — Ја ту немам никакве заслуге.{S} На ове речи отпоче јаче јецање и плакање.{S 
ма.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама свима на равне делове, јер виш 
оје сестре и моје куће, кад она то није заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо ко брата рођенога — н 
то смераш, али имаш право — ја сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то ајд постави.{S} Ја  
разнично одело и отишо у цркву — да ода заслужну пошту мученику Исусу Христу.{S} Тамо је после  
 отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, али ипак морам за љубав Даринкину која ће ми 
аполицом — али никад им се не да колико заслужују.{S} Према њима не треба нечовечно поступати,  
о и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пре но што је заспао помисли у себи:{S} Волов 
вори ништа већ дуго размишљаше и у томе заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног да 
ан мишљаше о овом разговору дуго и тако заспа.{S} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто и брист 
олико је дуг па заспа.{S} Пре но што је заспао помисли у себи:{S} Волови су матори и изучени, о 
з цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они му додадо 
 на мотци кошуље.{S} Оне се здравише па застадоше и почеше разговор.{S} Живан није знао које су 
агано као да се прикрада нечему; час би застао и стегнутим песницама показивао неке мимике.{S}  
ћ и сутра дан превлачише њих двоица без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан натовари 
чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог заступао га и помагао у извесним приликама.{S} Не прође 
ђу парничара, судија, сведока, вештака, заступника и адвоката.{S} Отуда је он пунио своју кесу, 
 судија, председник и деловођа, као и 4 заступника равно петнајест дјелаше пуних 10. дана по 5. 
и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га у затвор.</p> <p>Марко га је научио —- да не призна ни за 
се.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих ји из затвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да турим  
петлова, гусака и ћурки.{S} Свака стаја затворена.{S} Изгледало је да ту нема живе душе.</p> <p 
обијане у оџак трешње у место притке, и затвори ји у свој тор, па онако разјарена упаде у кућу  
а стране видети.{S} Чим уђе у нутра, он затвори за собом врата и закључа.</p> <p>„Врло добро“!{ 
p> <pb n="12" /> <p>Ова кућа није никад затворила врата ни путнику, ни намјернику — ни просјаку 
.</p> <p>Година дана има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном одреди се претрес.</ 
свог коња и позва све оне који су се ту затекли да пођу са њим на увиђај код Перовића куће.</p> 
случају може неко наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно за девојку.{S}  
ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћемо пред конзисторију.{S} Нек нам потпише р 
ту — само с том разликом — што она лупи затијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше и поч 
чила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако рано и полетеше му сузе.{S} Сад  
са девојкама — али ништа <pb n="116" /> зато.{S} Ни волу, ни овну, ни пјевцу није одређена само 
 писма који вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора беш 
ћете знати шта је мука, беда и јад, али зато морате одржати један завјет мој.{S} Морате увек жи 
>„До виђења!</p> <p>„Сервус.</p> <p>Као заточеника коме се чита краљевска милост тако озари зра 
> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они му додадоше.</p> <p>Он погледа по  
егов повериоц, коме је он дуговао одмах затражи наплату — а за овим и полиција извршење пресуде 
а његовог, давали су му људи што је год затражио, и то нису тражили никад да им он што врати.</ 
и њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси требао ни да се жениш.“ Поче плакати. 
аца — па је пред деобу отишо’ код њих и затражио квите.{S} Они повериоци писали су квите са нов 
но.{S} А кад се сумира упрсте Цмиљка је затруднела пре 2 месеца — но што је Обрен ову комендију 
ко није могао сетити.</p> <p>Даринка је затруднила, и поче знатно опадати и губити своју девоја 
мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он затури порожје и пусти волове.{S} Сан га беше притиско  
 Он с тим утврђује своју вољу за рад, — зауздава своје жеље и страсти, и показује своју моћ гос 
 ни на чему.{S} Што год има земље то је заузето, управо оно што ваља.{S} И они раде, то не треб 
е зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљу  
 ту се морао Марко умешати, а где се он заузме, у победу не треба сумњати.{S} Он је подмићивао  
евили се од китине.{S} Он своје погледе заустави на калемима — па се сети на покојног оца. „Мој 
у рану засипати прашином у намери да му заустави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“.{S} О 
еке рабаџије, па приметив кола и волове зауставише се.{S} Зовнуше два три пут, али се нико не о 
ло непријатно за девојку.{S} Тек се они зауставише, а Иван као ветром ношен — ухвати Даринку за 
то сунце зађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи поветарац дахну и освежи свако живо с 
ље вам је да помрете од глади, но да се захраните хлебом отетим и украденим. „Лутајуће душе“ не 
живот.{S} Н. пр. стомак хоће хране и то захтева од разума.{S} Разум тражи исту и заповеда очима 
ти.</p> <p>Интереси живота и будућности захтевају да се узме оно што срце хоће.{S} Ја сам изабр 
. </p> <p>— Интереси куће и живота тако захтевају.{S} И то не сме друкше бити.</p> <p>Интереси  
свестрано задовољни у свима погледима и захтевима душевним и телесним.{S} Овде, што највише пад 
 имовину на ону законску меру — која им заштићава 5 јутара орања.{S} То је зависило од воље њих 
меш да говориш.</p> <pb n="109" /> <p>— Зашто да не смем.{S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p 
{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био човек на спрам једног створења које ј 
а маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако рано и полет 
што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад су нашли слепце — па нека 
о са својим братом пољуби у образ.{S} И збиља нису погрешили.{S} Сестра му је као и Цмиљка — је 
оди кавга и свађа због путова и богаза, због штета и потрица.{S} Грување стоке камењем и кољем, 
окацима сваки се дан води кавга и свађа због путова и богаза, због штета и потрица.{S} Грување  
еце, па кад би која друга била планинка због ђеце би се правиле свађе и незгоде.{S} Рече Милора 
искупило силан свет — а нарочито момчад због лепе Даре, то се све рано окомиша.{S} За тим одоше 
селу, одмах изађе дело на видело, да је због тог детета Иван и отеро своју закониту и као злато 
свађао, а често пута и потуко.{S} Он је због својих преступа имао да плати неке огромне глобе.{ 
куповали.{S} Прво, покојни Живан уби се због жентурине, за тим Чедомир одаде се крађи и нераду. 
кав крадљивац, и жене се псоваху у кући због неких ситница — он упаде у кућу носећи конопац у р 
Овај Петроније свади се нешто се Марком због неких својих тајних рачуна и претио му је на некол 
и граја, псовка и претња и то не толико због жена већ само због деце, јер родитеље ништа не мож 
ретња и то не толико због жена већ само због деце, јер родитеље ништа не може разјарити и наљут 
од најопаснијих лопова, кога тако зваху због његовог накарадног телесног склопа.{S} Вилице му б 
ичина у очи тога дана били су на тајном збору са још два наоружана човека.{S} То беху хајдуци.{ 
банин за све овце, 1 за све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Са 
p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи мојом способношћу а ја с 
 он није дошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} Отпоче Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи, још ј 
ораше кроз плач и јецање кмет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и позва све оне који су се ту з 
њ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} Званичник изађе на поље и запита кмета Јанка који ту ст 
— он скиде капу и уђе у канцеларију.{S} Званичник прелиставаше дневник порезе и рече.</p> <p>„М 
е заноћило много разне стоке.{S} Срески званичник беше дошо да наплаћује егзекуцијом порезу — ј 
 <pb n="89" /> стоку своју“.{S} Примети званичник чудећи се и машући главом у знак претње.{S} З 
 беху платили по за три године.{S} Овај званичник беше млад човек, а беше скоро и указ добио —  
један степен болест погоршавала.</p> <p>Званичник летимично извиде и саслуша усмено, па нареди  
 је био господар куће, а слуга укућана, звао се заповедник, а у ствари је извршитељ био сам.{S} 
.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си се звао хришћанин, или боље лагао си сам себе.{S} Ти ниси  
ти вежбање војника.</p> <p>Обвезници се зваху судници на саопштење.{S} Милан оде, а Милорад ост 
један од најопаснијих лопова, кога тако зваху због његовог накарадног телесног склопа.{S} Вилиц 
тек у зору излази.{S} Небо начичкано са звездама — али опет беше тавна и мрачна ноћ.{S} Иван по 
беше пун.{S} Небо чисто као кристал.{S} Звезде некако ретке — што је пресказивало да ће још дуг 
обоје његове деце.{S} Пробуди се и поче зверати по кошари нешто говорећи са стиснутим зубима и  
са њим разговара и смејањем ублажава им зверске ћуди.{S} Дете пак тјеши и заварава га разним до 
 ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја несрећно 
изузев ону читаву хармонију разноврсних звона и звонцади.{S} Док други ће овим редом: „Еј Цмиље 
ро.{S} Још ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ј 
!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много поч 
ну читаву хармонију разноврсних звона и звонцади.{S} Док други ће овим редом: „Еј Цмиљевка.{S}  
алим пилићима, и док изађе на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, дете гурнула 
S} Гле остаде на риби?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S} Не би он ме 
адне сваке године по један слој овчијег згореног ђубрета тада би добро било и сви би људи подје 
ада леба, и миши преораше земљу у свима зградама.{S} Мој отац није имао мачку, али није имало н 
апуши се ватра, по качарама, коморама и зградама око куће Перовића.</p> <p>Нису могли више заје 
сторица, док направише куће, премештише зграде качаре, кошаре, салашове, кокошаре, ограде и т д 
к.</p> <p>Деца су видела где изађоше из зграде ови људи — и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше ш 
 n="65" /> <p>Пошто је претурено све по згради, а није ништа однешено, одмах се констатовало да 
 њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у згради под заклоном но у авлији — јер би га могао неко  
е сваку ствар и направише читав вашар у згради, али нигде и ништа.</p> <p>„Шта ћемо сад!{S} Пов 
Као лафица разјарена стиже га за једном зградом и поче га шамарати.{S} За тим се врати, и њено  
 Отворише врата, и тек што изађоше пред зграду — док из амбара помоли се двоје деце Симово, Или 
.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више стоје 
емо сад!{S} Повика Вук.</p> <p>„У другу зграду.{S} Има он и облигација.{S} Квита је са њима спа 
с и брисаше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са ра 
 пушти ми.{S} Јер не смијем чекати оног зграновника (свог мужа) јер ће ме убити.</p> <p>„Марш о 
оје.{S} А остали сви на по само.{S} Они згруписаше своје делове и опет имали су са чим радити.{ 
те га чупера и буче које чија стока.{S} Зденута пшеница у стог или крстине, па не овршена на вр 
за разне потребе.{S} Сено укошено па не зденуто, или зденуто а не ограђено, те га чупера и буче 
ебе.{S} Сено укошено па не зденуто, или зденуто а не ограђено, те га чупера и буче које чија ст 
 Одоше на рад.{S} Али рађаху ћутке, без здоговора, без смеха, без весеља и шале.{S} Тако прође  
еше ванредно леп.{S} Црномањаст, ћосав, здрав, снажан и потпуно развијен.{S} Као такав, са свој 
мало бојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало ослаби 
у био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао предузимљив.</p> <p>Ње 
отпуно и морално и материјално, при том здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. <pb n="6" 
ије родила ни једно, која је још свежа, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се 
длична женска.{S} Висока, младоликаста, здрава и снажна.{S} Милорад је био у време женидбе вели 
ж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженити нећу до њом.</p> <p>— 
 лепша девојка.{S} А што је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка има падаћу болест...{S 
ска кога возаше се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприметно погледа пре 
удно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљујете земљу, да осигуравате буду 
ини своје старости — још су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још је кућни старешина 
чим их спази скочи на ноге — напослетку здрави се са учитељем и понуди га да седне.{S} Он седе, 
а мислите?{S} Цвећа.{S} Или рада својих здравих и снажних руку.{S} Не!{S} Ни једно ни друго.{S} 
о и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се здравише па застадоше и почеше разговор.{S} Живан није  
ка.</p> <p>Назваше Бога, и сви се редом здравише.</p> <p>За овим кмет отпоче љутито:</p> <p>„Ми 
и велику и наглу промену — опасно је за здравље и живот сваког детета.</p> <p>Колико је опасно  
чекивао да које од њих двоје упитају за здравље његове сестре Цмиљке и његовог сестрића Чедомир 
 које су у <pb n="36" /> тесној вези са здрављем и животом човека, радиле су све јетрвице и при 
чувати и неговати по упутствима науке о здрављу, па одједаред тога се одрећи и учинити велику и 
м речима.</p> <p>„Изволте!{S} О здраво, здраво исписниче!</p> <pb n="69" /> <p>„Зар баш у надни 
а својом Цмиљком.{S} Обоје младо; обоје здраво; снажно и развијено.{S} Али немају нешто — су чи 
а се овим речима.</p> <p>„Изволте!{S} О здраво, здраво исписниче!</p> <pb n="69" /> <p>„Зар баш 
ути; од тог детета можемо имати у свему здравог и издржљивог члана породице.{S} Но, ако дете по 
дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Послушај  
акше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, одговори Д 
зи и разном корову тражи и пола сврхани зеленака набере један чабар.{S} По неко дугме на грозду 
 задруге, он паде у канџе интережџија и зеленаша као муха у мрежу паукову и ту се са свим изгуб 
је био средњег раста, косе смеђе, очију зелено-граорастих, бркова густих а кратких; зуба ситних 
а, или кромпири, док се обари купус или зеље — ту прилично прође времена.{S} Па запржити и осол 
гаси?!{S} О, оче, оче проклет да си.{S} Земља ти грешне кости из себе избацила, нека их пашчад  
зним испитивањем доказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опет ни ст 
, а при том прилично узан, јер се осипа земља са оне стрмености и саужава га.</p> <p>Из даљине  
велика.{S} Али опет ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и 
кад нема чим ни на чему.{S} Што год има земље то је заузето, управо оно што ваља.{S} И они раде 
учи те преведе имање на жену.{S} Он има земље прилично, али усљед нерада запуштена је до зла Бо 
 домаће животиње.{S} Свака стопа његове земље уређена је по најновијем методу.</p> <p>Завидео м 
 метра са обе стране оставља не пооране земље, или толико мора да нагони волове на изниклу пшен 
о растојање и добиће те половину празне земље што рачунате да вам је воћњак на који порезу плаћ 
миривати.</p> <p>Ми имамо доста и добре земље — али 3/4 од те целокупне имовине ја сам својом р 
 Али кад није тако, ми се на овој стопи земље морамо узајмно служити и помагати; а што нас је г 
о воћњаку а гране његове дователе су до земље и нудиле род свој својим пријатељима свињама, а с 
ком човеку чим дође на земљу дао толико земље колико он може на њој лако живети па да то не мож 
ање није тако велико.{S} Нама треба још земље“.{S} Савка ово изређа као какав дипломат и показа 
мог себе.{S} Грех је најслађа тварка на земљи; али никаква ме сила нити нужда на њ’ не би могла 
ољим учинити?{S} Има ли живог створа на земљи који не жели да буде најбољи у своме друштву?{S}  
коме се можда више од половине света на земљи радује.{S} То је дан Ускрснућа Христовог.{S} Прол 
јом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S} Зар није боље <pb n="57"  
 Ах!{S} Ала сам ја несрећно створење на земљи.</p> <p>Моја жена непоштена, и ја то све као муж  
ус Христос рекао је: „Што год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио сво 
е, да за ово мало времена док живите на земљи удостојите се за живот вјечни.{S} У бесмртност ду 
 те велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лута 
ете велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.</p> <p>Овим 
мну вику и псовку свега што је свето на земљи и небу.</p> <p>Њихови чобани, чувари стада оваца, 
 си казао, фактички, данас нема на овој земљи живог човека који би могао рећи да је срећан и за 
лед и снег; спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладне пећи, без простирке и покривке; једите 
о ми сви мушки бити слободни и радити о земљи.</p> <p>„Па тако је добро“.{S} Повикаше сви људи. 
ви за рад одређени.{S} Главни су радови земљоделца пролеће и лето.{S} И у том добу, поред много 
ке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше издржавати 1 кућу са деве 
мале деце.{S} Ружица, никако не седа на земљу већ само хода, час по кући, час око куће и по цел 
лаш понови два ударца — и Марко паде на земљу сав у крви обливен.{S} Марка однеше на поњави кућ 
S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљу дао толико земље колико он може на њој лако живет 
Пст!“ Милорад устаде спуштајући дете на земљу.</p> <p>„Везуј се, викну онај први.</p> <pb n="84 
учају отуђити, па према томе да попушта земљу према намножавању људи — и на место снега, да пад 
те млади и здрави треба да прикупљујете земљу, да осигуравате будућност својој деци.{S} Ђеца се 
а, пасуља, комада леба, и миши преораше земљу у свима зградама.{S} Мој отац није имао мачку, ал 
 год више — за толико морамо удобравати земљу — да нам она даје више производа са којима ћемо с 
жним гласом гледајући непомично право у земљу.</p> <p>— Није лепо од тебе Иване — што сви наниј 
еће и лупи самим теменом о суву и тврду земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође много, а наиђош 
и мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући озго и сама на њу са свом тежином тела,  
ка вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и  
ка вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У народу је такав обичај, да ако и 
 обичају и наоружао се и отишо мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у  
ном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S}  
 целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, ни говедима кошаре.{S} Станови 
њати, а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се р 
{S} Нема свињама свињца, већ му се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овца 
ек јуче оживели после неумитне и хладне зиме, и ако немају никаква стеченог искуства, немају ни 
S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зими усљед мраза.{S} Еле ја сирома морам носит изједна. 
 кућни старешина устане — устану сви, а зими кад жене шију, плету, везу, преду, гребенају и т.  
еде живот преко лета ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови греш 
ко је куповао сукнено одело па и лети и зими њиме прикривао своје поцепане и нечисте преобуке,  
 их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана, распојаса, гологлава, неумивена,вашљива 
40—50 ока чак на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зими усље 
{S} Па разна одела, обичног и стојећег, зимског и летњег — он дође на ову жалосну мисао: „Није  
уљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца нису могла дохватит 
о и набусито повезујући своју црну као „зифт“ косу на маленој и округлој глави неком са златом  
 најодабранијим заслугама и врлинама, а зла, са најгрознијим својим неделима и злочинима. <pb n 
а и инокоштина мајке су које рађају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и т 
ђу њих и добрих па само добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, док не умре природном смр 
и невидећи коме треба, а коме не чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат — и таке се они  
лично, али усљед нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки посо  
ка имати разне монете новца, па и самог злата.{S} Па колико пропало вересије?{S} И кад се сумир 
своју кесу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна асприца пала у руке онима којима је  
гој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница се  
.{S} И одиста она роди мушко детенце ко златну јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели до 
 од саме вунице.{S} Па чипке и карнере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тог 
 мајка.{S} Немој <pb n="114" /> плакати злато моје, неће њега мајка и неће њега рода његова.{S} 
етета Иван и отеро своју закониту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико мес 
лити и љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди са овим људима слободно.{S} Ово су у 
су на маленој и округлој глави неком са златом поткићеном марамицом.</p> <p>„Је ли ти“?!</p> <p 
ем у живот, да она сад има 200 дуката у злату.{S} Марко кућни старешина, код њега кеса и новци  
к одевени и обувени.{S} По сто дуката у злату увек, нисмо мање претрзали, а некада смо имали и  
о ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p> <pb n="91" /> <p>„Што гу се данас пазари сут 
ају у ред светаца и Бого-угодника.{S} А зле, стидећи се свог живота и својих дела која су прира 
} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина жи 
ко ваља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли језици говоре, да се у кући Гвозденовој неколико пу 
е на увиђај пи констатује да је некакав зликовац напао на кућу овом човеку.{S} Извршио опасну к 
куће јавио и викнуо за помоћ, непознати зликовац гађао га је из пушке и тиме учинио покушај уби 
има а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а не природни закон произведе  
 не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим 
 па ће за њима у потеру и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Добро брато, ја одо’ одма.{S} Рече Ру 
<p>Стево не рече ништа, већ оде са овим зликовцима, и изгубише се у густу помрчину.{S} Два пуна 
о год што је мене будући доброг учинити злим — тако је тешко и још теже злог учинити добрим, не 
од пчела и мрава.</p> <p>„Чувајте се од злих и хрђавих људи.{S} Оружје ваше против њих нека буд 
ином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на зло нагони —</p> <p>— По чему то?</p> <p>— По томе — шт 
страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим  
што стрепи од њих, да му не учине какво зло.</p> <p>Он је давао са једном а узимао са две руке. 
е празнија.{S} Кућни старешина виђе ово зло, па заклопи све под кључ.</p> <p>Сад се дало свима  
во тело.</p> <p>„Докле ћу ја трпети ово зло у кући“.</p> <p>Живан је посматраше мирно ћутећи.</ 
 у једно.{S} То предсказује неко велико зло.</p> <p>Рано с пролећа полиција уђе у траг хајдуцим 
ако смеш рећи да отац свом једином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на зло нагони —</p> <p>— По  
 које се називају једним општим именом „Зло“.{S} Кад се Јеши навршила 65-та година — а то беше  
је кавга, свађа пакост, клевета мржња и злоба увек царовала у њиховој кући.</p> <pb n="34" /> < 
ни родољуба — опет за то међу њима нема злобе ни зависти — мржње ни пакости, свађе ни убијања.{ 
е смех беше помешао сва великим знацима злобе.</p> <pb n="30" /> <p>„Казаћу ти други пут.{S} Гл 
ази муж са рада свог или туђег, брижан, зловољан и уморан. <pb n="10" /> Она не сме да прећути  
воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољни, њима се саопштава како је тај и тај ухватио к 
учинити злим — тако је тешко и још теже злог учинити добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и бе 
 разбојнички начин напао, разоружао га, злостављао и отео му 50 дуката.</p> <p>Чилаш немаде све 
е купати у пороцима као и у крви својих злочина и без помисли на грех.</p> <p>Тешко оном, који  
никад.{S} Јер нико не може изрезати оне злочине из душа њихових, које су оне своје вољно урезан 
 зла, са најгрознијим својим неделима и злочинима. <pb n="19" /> Добре душе с поносом стају у р 
нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма и  
нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, и 
ра — нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажа 
 Ми то кријемо од ње као <pb n="125" /> змија ноге.{S} Она би пре погинула — него што би дозвол 
нута огромну штету.{S} Она наљућена као змија удараше овце уз пратњу најординарније псовке са ј 
 то њезин отац причо’ а то се крије као змија ноге, само да се коме утрапи на врат.{S} Док сам  
 — да није оне чинилице Стојаре.{S} Она зна сто ђавола.{S} Опчинила их те раде као вочићи, а он 
е знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} Повика Стоја.</p> <pb n="108"  
раног рада брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год ута 
сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе м 
био срећнији и напреднији.{S} Овако Бог зна шта ће бити.{S} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад  
а им би, кумим кога Богом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница више неће имати ђеце!“.</p> <p>„Ка 
амо ви моји укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене није увредио — и према томе опрошта 
 усљед лењости, већ усљед немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом да удари.{S} Он сиромах то не зна 
уна — правећи се као да ништа о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница ће сваком вратити  
т ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад б 
 се и довече састати?</p> <p>— То се не зна.</p> <p>— Даде ли јој ти оне минђуше?</p> <p>— Дадо 
 <p>Откуд је ово пандур дознао то се не зна — тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S}  
и укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене није увредио — и према томе опроштај је излиш 
него срамотовати“.{S} У овој се кући не зна ништа шта се ради.{S} Мене се чини да се ви задужуј 
ре главом да удари.{S} Он сиромах то не зна, већ се тужи: „Е брате настаде рђаво време.{S} Нека 
тарој кући заједно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на по само.{S} О 
одморе — никад не доспавају, нити им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају  
ажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88" /> треба тражити у зајам.{S} Не 
ме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа  
и нас окружују са свих страна.{S} Па ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њихове.< 
е су оне своје вољно урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда изделити, и постати пуки сиром 
 да што чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и он 
нека побегне.</p> <p>— Ја ћу радити што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њена  
е на путу.{S} Саслушах све речи, али не знадо’ ко их изговори.</p> <p>Па шта чух?{S} Памтим доб 
о те усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми више од 1 
код оволике ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрве чувају децу својих друга, као и своју, 
и званичник чудећи се и машући главом у знак претње.{S} За тим додаде:</p> <p>„Деде да се прода 
мо код манастира и друге неке историске знакове показивао им.</p> <p>„Ја, ја.{S} Наша је планин 
а, ја.{S} Наша је планина богата са тим знаковима.{S} У њој има неких манастира, градина, цркви 
а љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љубави који често загрева срца у младеж 
ме казао је да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И овај хајдук кажњен је смртном казном.{S} А  
измета (посла).{S} Ова курјачица Даница знала је то, па је повела Ивана и казала му где да чека 
е куда одоше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала св 
и учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три год 
рче, па су се тиме сладили и троили.{S} Знали су бар колико толико за живот човечански, а ми ни 
ла дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет дје 
пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из школе 
ш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш право — ја сам то и заслуж 
вика отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се друго 
 (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже на поље плачу 
како са наличја много ружно.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми з 
ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси би 
 да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле.{S 
 Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећам. 
!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам. „Лу 
давно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пито шта почини са Цмиљк 
дошле“.{S} Примети Круна. </p> <p>Ја не знам!{S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бит 
илоша Мартића сестра.</p> <p>— Ја је не знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваља 
тоја.</p> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чу 
рах — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја са 
вим у пријатељству и љубави.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огр 
 комотно да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита други  
ом — са моја два анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што се разговараше овде на путу.{S}  
 Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет мајка.</p> <p>— Она ни 
 крију се — у место да уче школу и течу знање.{S} На овај начин остају инокосници и без ово мал 
 Ни мање ни <pb n="119" /> више — он је знао да ту цену мора својим животом платити.</p> <p>Одм 
 спремном човеку много је.</p> <p>Он је знао да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у нез 
а знате какви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње време давао повеће суме новаца  
тадоше и почеше разговор.{S} Живан није знао које су, нити хтеде видети.{S} Али је пажљиво слуш 
о, а имало се свега доста.{S} Нико није знао шта је мука ни умор.{S} Увек одевени и обувени.{S} 
о ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажет 
 вас Богом!{S} Немојте наопако ако Бога знате!{S} Зар сте накастили (решили се) да раскућимо, д 
динара за који се мораде заклети.{S} Па знате какви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у по 
кав треба да има пристојно одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад у великом послу нисам могла 
<p>„Ах, немојте њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је синова 
је жалосна појава, у друштву, али треба знати, да свака појава има свога узрока.{S} Он је пио н 
18 сати дневно најтеже послове, па ћете знати како је њима, у противном никад и никако.</p> <p> 
вном никад и никако.</p> <p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и јад, али зато морате одржати  
погодити.{S} То ћете ви, па и сви други знати када мене нестане међу вама.</p> <pb n="12" /> <p 
сто време, тако — да се ретко што могло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто се изручило све што с 
Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питати, молим те, и поче  
 мале деце; али то не шкоди толико, као знатне промене које се у том погледу учине.{S} Н. пр. а 
и.</p> <p>Даринка је затруднила, и поче знатно опадати и губити своју девојачку лепоту.{S} Дани 
а и инокосника можете познати и по овим знацима:{S} Све њиве пооране и усејане на време а његов 
се чиј се смех беше помешао сва великим знацима злобе.</p> <pb n="30" /> <p>„Казаћу ти други пу 
оварао да је чуо — али је са свим други значај речи изговорених тумачио т. ј. речи које су биле 
 на другу страну и леже.</p> <p>Од овог значајног вечера, не прође много и Јеша испусти своју п 
сви дангубити.</p> <p>Поделити задругу, значи толико исто колико расклопити воденицу, разбој и  
 чудноватом песмом.{S} И то ће му нешто значити.{S} Даринка је много премишљала о тој појави.</ 
>— Ја ћу радити што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка послушати —- а 
а је као анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу боле 
а њима Цмиља — они би то учинили.{S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад смо се пресудили, она 
, па није јој ни било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тражити?</p> <p>— Што ти год устражи  
пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали власти њиховог брата као хајд 
а служити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана.{S} Сем тога мл 
ако“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Али ти знаш, да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А после т 
о ништа“ дубоко уздахнувши Марко обриса зној са чела па настави.</p> <p>„Кад одосмо доле, ми св 
, већ ради бришући са лица крупне капље зноја.{S} Ради за то што мора.{S} Милорад сеђаше на клу 
аћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награ 
 цвеће,</l> <l>Озов те се кад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се навикли,</l> <l> 
, нешто ме стра’.</p> <p>— Али то се не зове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам как 
ав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно шт 
орити — и отиснути у бездно море што се зове смрт.</p> <p>Једне јесени флуенција (болест) појав 
на жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните њих повише те све окомишајте, па прекосутра ако 
и муницију и пође у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му нешто шапташе.{S} Напослетку  
реба на коњу са још 2 надничара те нека зовну мало <pb n="73" /> мобе — какве ђечурлије — и нек 
риметив кола и волове зауставише се.{S} Зовнуше два три пут, али се нико не одазва.{S} Они поче 
јаницу — а пијаница сиротињу.{S} Ово се зову пороци.{S} Људи наклоњени пијанству и нераду, хрђа 
 повериоца.{S} Само да их тужи па му је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечера Гвозден се враћао  
 вам Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора беше зарудила, једног дана одмах по познатој свађи 
натим миљем — стежући се за руке све до зоре и тад се растадоше.</p> <milestone unit="subSectio 
ерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати и превући у 
сец беше у последњој четврти — он тек у зору излази.{S} Небо начичкано са звездама — али опет б 
испали 7—8 бојевих метака.{S} За овим у зору, узме једну велику кладу па гурне у врата свог под 
и шурака тог и тог укућанина где у саму зору тревише их на раскршћу села где отераше пред <pb n 
 Волови су ишли сву ноћ полако и у саму зору стигоше на њиву.{S} Док Милан пожње шашине и полож 
оме се чита краљевска милост тако озари зрачак среће Петра Перовића, који као крилима ношен жур 
лемио већ је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити 
ити као то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога вечера, умало се није  
један чабар.{S} По неко дугме на грозду зрело они берући преберу их и поједу и тако сврши се бе 
о да тече нову интелигентност у времену зрелости.{S} Тако и Стоја.{S} За кратко време она поста 
еба никад не падне са његове трпезе.{S} Зрно жита, или пасуља кад падне оно се опет покупи и ос 
а подруму, и да је непажњом Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад је он гађао пса те према том 
{S} Беше му работа.{S} То је отишло као зрно песка у море“ Рече последњи, и пређоше на други ра 
— погоди га по сред чела.{S} У исти мах зрно удари у мали стаклени прозорчић — па одатле у дува 
век насмејано, а поткићено као сребрним зрнцима — његовом седом и коврџастом косом.{S} Он је из 
но-граорастих, бркова густих а кратких; зуба ситних и честих; врата кратког, плећат, снажан и р 
и повикаше претећим тоном кроз стегнуте зубе — паре!...</p> <p>— Од четири динара — више ни пар 
За овим кмет опсова нешто кроз стегнуте зубе, узе коња Милорадовог и пође за осталим.</p> <p>От 
. години своје старости — још су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још је кућни стар 
} То изрече и потрча за децом шкргућући зубима — стиже на прелазу оно женско ухвати га за разба 
па.{S} Вилице му беху дугачке са ретким зубима.{S} Нос крив на једну страну.{S} Веђа једна спуш 
тај гадни црв — који са својим отровним зубима подгриза срећу и благостање роду људском.</p> <m 
ти несретни човек кукајући са стегнутим зубима и устима.{S} Један га је пржио, други га је туко 
и по кошари нешто говорећи са стиснутим зубима и песницама.{S} Вијао је главом на све стране, к 
чери одоше сви на спавање.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Д 
Не!{S} Викну Стоја уватив је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав што је вод 
сад промене, и тако се изређају сви као зубци на точку ветрењаче.</p> <p>Нестало три овце, двој 
ући кроз нос на рој муха и обадова који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рз 
>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S} Још ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као гр 
оје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако се и 
ари фијакер.{S} Направи шишке и бароке (зулке) намаца се белилом и руменилом и отпоче стари зан 
 разлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и примили само 10 дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива,  
та одасути мало ономе коме се прелива“, и тако се одаде крађи.{S} Глад и немаштина научише овог 
 пшенице — куруза, пасуља, комада леба, и миши преораше земљу у свима зградама.{S} Мој отац ниј 
ого којешта, а често пута и суха хлеба, и гледајући — како неки имају и кркају; млеко, сир, кај 
е.{S} За то што имаду све што им треба, и ни на снагу сточну, ни људску ни на спрему и алате ни 
<p>Није то лак посао, помусти 12 крава, и 100 оваца, па то процедити, узварити, разлити, усирит 
су: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лопови, који се боје од свакога.{S} Ови лопови — 
ч и два одборника.</p> <p>Назваше Бога, и сви се редом здравише.</p> <p>За овим кмет отпоче љут 
и другови сваког самца уче без прекида, и ако својим немуштим језиком оно пак живим примером и  
ларма и свађа све оштрија и ординарија, и на тај се начин кућа све више пљачкала и поткрадала о 
ружи прст на викача и једног одборника, и рече:</p> <p>„Вас двојица идите у поље, те потерајте  
ог сиромашног оца и мајке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се потпуно срећан са њом 
одоше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала сву децу  
озго и сама на њу са свом тежином тела, и од куд да се треви, да Милица лупи својом главом о он 
о сетити.</p> <p>Даринка је затруднила, и поче знатно опадати и губити своју девојачку лепоту.{ 
априка у јастуку, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршивао својим 
ове тражи по туђим кошарама и колибама, и док се то све изнађе, киша све покваси и престаде, и. 
ма, картарама, докторима и траварицама, и неком би од вајде — али Марковој и Стојиној деци не п 
 Као такви бићете мрски и Богу и људма, и отрпићете велика искушења и мучења док сте на земљи,  
 опасну крађу у новцу и неким стварима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непоз 
уцале две три квочке са малим пилићима, и док изађе на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{ 
рече ништа, већ оде са овим зликовцима, и изгубише се у густу помрчину.{S} Два пуна сата, Ружиц 
{S} Стеже шакама главу по слепим очима, и поче говором полугласним.</p> <p>„Сећам се добро.{S}  
} Била је закрочила оног вајног Живана, и није га сматрала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и т 
ове за све.{S} А њих осам раде изједна, и они чекају време раду, а не чека време на њих.{S} Ова 
осле више апелата, пресуда би оснажена, и Петроније Чилаш оде да издржава робију на правди Бога 
е на земљи.</p> <p>Моја жена непоштена, и ја то све као муж њен мирно гледао својим очима.{S} Т 
Сутра дан — повезаше и Вука и Миладина, и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше их у срез и оковаш 
о гледао својим очима.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — дв 
ло, све се то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана 
де под прозор Вуков који немађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнати.{S}  
} Не спазише никога.{S} Отворише врата, и тек што изађоше пред зграду — док из амбара помоли се 
адости.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако му она није ништа шиљала, већ га Даница лагала.</ 
адругаре некад срећне задруге Перовића, и који постизава и увек ће постизавати сваког безумног  
и т. д. посејали неколико оџака поврћа, и место да иду, да раде код имућнији под надницу која ј 
 чедом, које је улетило у чељусти лафа, и које може сваког тренутка погинути.{S} Па још ако дет 
дук.{S} И тако му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S} Сиромах 
 да му се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је п 
и имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и плуг, све су то машине састављене из више д 
јке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се потпуно срећан са њом.{S} Овај Милорад, био 
који беше врло енергичан и предузимљив, и те ноћи сам оде под прозор Вуков који немађаше паса,  
живе душе.</p> <p>Обоица пођоше напред, и уђоше у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран 
 синовца му Марка — који беше у 12 год, и учаше III разр. ос. школе.</p> <p>— Казаћу ти благо ђ 
илеву — која у близини напасаше „краве, и опомену је да не задрема — те да крава не учини штету 
е најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши.{S} Они хоће да  
тога радила је варошкама разне послове, и зарађивала лепих пара.{S} За непуних 6 месеци службе  
и у задрузи.{S} Јер слуге броје данове, и надничари сатове.{S} Они раде без воље, без енергије, 
натеро сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <milestone unit="su 
{S} То је најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши.{S} Они  
ве изнађе, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора све трчати, ви 
х а не своје“.</p> <p>Многи нам завиде, и називају нас срећнима.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту ср 
 од јуче нису окусили, ни сена ни воде, и који на изменице један за другим рикаху чепајући нога 
д себе револвер пошто овај сведок виђе, и оде у полицију те оптужи Марка за покушај убиства са  
ета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у сретање.{S} Руковаше се па у образ се пољ 
 ће сведоци порећи своје раније исказе, и да се тиме није заваравао он би открио многе тајне ло 
рску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и Перуника чуваћ 
им укућанима.{S} И чобани, и казанџије, и воденичари и рабаџије скупише се око његове постеље.{ 
рну па за тим да почну купити у пласје, и тек што преврнуше да се мало боље просуши и укупише ј 
 је се много мучила при порођају ћерке, и коне су разгласиле да она неће више ни рађати децу.</ 
 побијане у оџак трешње у место притке, и затвори ји у свој тор, па онако разјарена упаде у кућ 
е оживели после неумитне и хладне зиме, и ако немају никаква стеченог искуства, немају никаквих 
да урежу, у камен његово име и презиме, и он им не даде објашњујући им онај стих из светога пис 
ђати се и не живети.{S} У прилог овоме, и велики ђеније рода људског Исус Христос рекао је: „Шт 
мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су сви пристати: да се жене са својим женским  
"28" /> на покрет тела своје лепе жене, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да ј 
нин са другим.{S} И они се сад промене, и тако се изређају сви као зубци на точку ветрењаче.</p 
услов за свестрано образовање омладине, и за благостање и удобан живот свију и свакога.{S} И са 
 део, чак на крај села до саме планине, и он тамо направи мало кућице, која више личи на трап н 
е отишла ради разговора код једне коне, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди сахран 
те — викну Даница приближавајући им се, и њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоци 
ко ми је, па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у сузама.</p> <p>— Човечност кад ми по 
вам благодарни, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт много да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртв 
безобразне, што једна на другу пакосте, и хоће да нам упропасте кућу“.{S} Одговори Вук.</p> <p> 
комислено упропастили своје лепо имаће, и како су се огрешили о своју дечицу која су расла као  
 распојаси спавати под кровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најлепше стоје 
о“.</p> <p>„Ја пристајем да чувам овце, и тако ћу бар код оваца моћи радити свој ручни рад а ов 
 правдом.{S} И чланови његове породице, и суседи и комшије, кад су год хтели да оговарају, и за 
и.{S} Кад ти Мартићи назову добро вече, и кад ти пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш т 
бало би, да сав рад женски што се тиче, и што треба за Стоју — да се плати из куће — а она нека 
рви други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на механџији.{S} Председник  
И први други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на механџији.{S} Председн 
p>„И први други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на механџији.{S} Предс 
су тога дана разговарали, о дугој њиви, и крађи оне проклете квите.</p> <p>„Сто дуката готова н 
н сухи хлеб овсени, ељдани или никакви, и радите по 14 и 18 сати дневно најтеже послове, па ћет 
 мало постарији човек, обучен као први, и обојица викнуше у један мах:</p> <p>„Пст!“ Милорад ус 
 коме отићи, он је некад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непун 
амо кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88" /> треба тражити у зајам.{ 
поделише женски рад у Перовића задрузи, и од како почеше падати примедбе као крушке које су пре 
 се и они и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 15 година робије.</p> <p>После више а 
во, памтите оне речи које сте говорили, и оне песме које сте певали.{S} То је био рад ваше душе 
рости са својим укућанима.{S} И чобани, и казанџије, и воденичари и рабаџије скупише се око њег 
и дрва чак из планине на својој грбини, и опет пребацивање и подозревање од комшија као да им ј 
д судом је изгледао тако кротак и фини, и говораше увек: „Нећу криво тако ми умрлог часа.{S} Не 
о као зрно песка у море“ Рече последњи, и пређоше на други разговор.</p> <p>Тако копаше до мрак 
ђоше до убеђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте  
е шта вам драго, ја вас нећу проказати, и помагаћу вам, само моје не дирајте“.{S} Тако је он го 
екаше да спане роса — већ почеше брати, и скоро набраше једна кола док стигоше и берачи.{S} Наб 
и поче га шамарати.{S} За тим се врати, и њено двоје деце нађе код оног малог рањеника, па да б 
прести, ткати, плести, чистити и прати, и на послетку, ко ће вршити онај најсветији посао матер 
а боље <pb n="72" /> и више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3  
p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда изделити, и постати пуки сиромаси, али и као такви немојте грешит 
авном, и они су били на прагу пропасти, и да сведу своју имовину на ону законску меру — која им 
а рад, — зауздава своје жеље и страсти, и показује своју моћ господарења над њима.</p> <p>Пијан 
 оне њиве у ади — све ће стока појести, и покрасти народ за ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вече 
оју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S} Њему пак нареди да пре 
о пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздвоили чуле су се пушке.{S} Тужи 
шине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и плуг, све су то машине састављене из више делова.{S}  
војим сигналом јављају свачији долазак, и они одмах то све склоне и сакрију, и тако животаре са 
и; направити кисело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ведрице, ( 
у полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме 
<p>— Добро.{S} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удесила.</p> <p>— Али окре 
а што чине сваког живог створа срећним, и њему је Бог одузео све што га подржава да живи — да с 
у кревет са својом добром женом Савком, и учини једну примедбу, управо пожали све код ње како ј 
а без свога брата.{S} На имању великом, и са великим бројем разне стоке са 7 нејаке деце и две  
ио највећи идол на свету.{S} У главном, и они су били на прагу пропасти, и да сведу своју имови 
оче Вук синовац му — мало њежним тоном, и питање његово изазва покрет код свију — од којих мног 
сте грехом, тога часа помрачи им разум, и они невидећи коме треба, а коме не чинити зла, наиђу  
асно.{S} Остаде им најстарији син Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две ћери. 
ша, а берачи осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан превлачише њих двоица без застоја 
 равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао предузимљив.</p> <p>Његов друг и испис 
радени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће к 
 давали су му људи што је год затражио, и то нису тражили никад да им он што врати.</p> <p>Он ј 
говору дуго и тако заспа.{S} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто и бристро он усну као на јав 
ареди да превуче оно што је још остало, и нека са оно радника пожње шашину.{S} Па у вече ће сић 
ваху 9 снажних људи.{S} Сада и наоколо, и попреко и уздуж испреграђивано, и то више не личи на  
о у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве о 
амо на то да што више имања приграбимо, и кад смо с великом муком и трудбом то постигли — сад ћ 
коло, и попреко и уздуж испреграђивано, и то више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке;  
е изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може бити нећемо се више видети.{S} Гледај богати доб 
ровића.</p> <p>Нису могли више заједно, и поделили се са ватром, али не и са имањем.{S} Покушав 
} Ја и покојни Милан остадосмо заједно, и како који почеше продавати парче по парче од наших би 
 пилади те удави опет седморо — осморо, и млеко јој сво искипи по ватри, онда неко јој нешта ре 
годишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb n="89" /> стоку своју“.{S}  
где не ради ни један треба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува  
} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ  
ак лед.{S} Гура их у очигледну пропаст, и ти чести примери, ти верни другови сваког самца уче б 
че механџија.</p> <p>„И први други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на  
ди мушко дете на велику радост Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дет 
вазда налазио благодети у задругарству, и што се год више приближавао моралном и интелектуалном 
се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако сложише се да их подели избрани суд.</p> <p>Деве 
комшије, кад су год хтели да оговарају, и завађају, да компромитују и осујећавају његове планов 
у и преобуку деца, да се оперу и умију, и преко тога опет да остане бар штогод времена живом те 
к, и они одмах то све склоне и сакрију, и тако животаре са крађом дуго, без да падну власти у ш 
.</p> <p>Сад треба да се иде у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други толики новац могао  
еден у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p 
 наперише своје пушке један на Даринку, и повикаше претећим тоном кроз стегнуте зубе — паре!... 
упи самим теменом о суву и тврду земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође много, а наиђоше неке  
по мало, крадљивци стекоше веру у њему, и увек су му се исповедали: шта су и где починили, смат 
смео, јер је сам обио врата на подруму, и да је непажњом Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад 
превлаче сено у плашће — други га дену, и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду све што и 
гомилом надничара са мотиком на рамену, и чисто га пожали кад га виде, онако јадна, испијена, у 
 од конопца па му је умакла у помрчину, и те ноћи ноћила је у комшилуку, не вратив се својој ку 
 сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим с 
 пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На против то се у нашој кући није ни 
} Пуштих ји из затвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих о 
 жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто 
о све и још црње саопштавају — подмећу, и клеветају једно код другог наизменицу.</p> <p>Овако с 
 разговарале о које чему али не могаху, и тако се размимоиђоше и одоше свака и на своју страну. 
кукаше од тешких болова који га мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до мале деце.{S} Ружица, н 
едају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање т 
ст.{S} Сети се на свог доброг оца Јешу, и на његове речи које на самрти изговори.{S} Док од јед 
 неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом старини чич 
је срећан да се стави у службу код њих, и ко својом вештином и финоћом уме да им се допадне, та 
оица, што не могу троица могу више њих, и тако се организује друштво.{S} И сама ова друштва удр 
лушкивати око куће као какав крадљивац, и жене се псоваху у кући због неких ситница — он упаде  
, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора све трчати, викати, дер 
те, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и једоше, 
ка, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђено, неи 
асе, кашике, соли, сира сланине и т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше у кола па се кр 
раче, тепсије, тестије, кревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише све с 
то и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака имати разне монете но 
м — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са обе стране оставља не 
адости, сад имају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година 
мак, месо, маст, сланину, вино, ракију. и т.д.{S} Па разна одела, обичног и стојећег, зимског и 
омоли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Јерина од 9 година.</p> <p>„Кога тражите ви!?{S} Викн 
ени, ељдани или никакви, и радите по 14 и 18 сати дневно најтеже послове, па ћете знати како је 
раза.{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки по 
омишљајући да су то чибучићи од шећера; и тако добро озебе и долази у собу плачући.{S} Мајка не 
чи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сада један издржава, толико ограде ко 
остале њене јетрве нека мање нека више; и долазило се често до деобе, али Јешин старији син Мил 
 n="25" /> то је велики и крупан посао; и од свега тога украсти времена — да се са десет ноката 
есен дође да обере грожђе <pb n="51" /> и по испрекрштаној лози и разном корову тражи и пола св 
адметале шта ће која боље <pb n="72" /> и више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милор 
сам негда трчао и куповао <pb n="82" /> и стоку и имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то  
Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби покупи пола се проспе, што  
ачи све.{S} Пропаст.{S} Смак света“.{S} И порез велики, рад још већи, род никакав.{S} Да се про 
 разговарамо о некоме важном послу“.{S} И тако се растадоше.</p> <milestone unit="subSection" / 
 још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео  
ам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженити нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, п 
тање и удобан живот свију и свакога.{S} И сам је човек сличан задрузи, на њему има разноврсних  
лепша, најбистрија и најдосетљивија.{S} И за то им је се она грозно светила.{S} Која је год поч 
и свиње код једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови. 
мах и за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесн 
е да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И овај хајдук кажњен је смртном казном.{S} А браћа Март 
била — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван оженио — опет је се са њом морао саста 
њихове сестре остала чиста и светла.{S} И тако су пролазили дан за даном.</p> <milestone unit=" 
 то је заузето, управо оно што ваља.{S} И они раде, то не треба губити из вида; раде имање наше 
ваљати и одговарати својим циљевима.{S} И шта мислите, кад човек није могао да сачува оно што ј 
— да се опрости са својим укућанима.{S} И чобани, и казанџије, и воденичари и рабаџије скупише  
 шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло 
у у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше све родило  
чиновника, сваког судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу, — гди је требал 
 и сва бијаху једно другом до увета.{S} И они су грешници свели своје имовно стање на најмању м 
робурљало, све се то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не 
аца, удао три ћери и девет синовица.{S} И ако је у 65. години своје старости — још су му сви зу 
гом и тако постизавају своје циљеве.{S} И ако икад, данас је настало оно доба које је велики по 
за овим и полиција извршење пресуде.{S} И Гвоздену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за 
и једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у плач.</p> <p>„Шта ћемо сад!?{S} Викну 
толико криви колико им се приписује.{S} И они једу оно исто што и надничари кад су са њима, а к 
ске, кад и ви имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и плуг, све су то машине саставље 
 ми дјете пред кућу — па га развиле.{S} И све наше свиње бијаху се искупиле.{S} Па да су га пој 
теља Вука Перовића дадоше му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака 
Спасовдан објетине су на све стране.{S} И браћа Цмиљичина у очи тога дана били су на тајном збо 
 роди — те да се сазна чије је дете.{S} И одиста она роди мушко детенце ко златну јабуку.{S} Ма 
/> <p>Милутин и Роса имађаху 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и сви остали.{S} Најстарије 
> <p>„И први други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на механџији.{S} Пр 
 кукали и плакали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су посл 
 певали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два 
као са својим братом пољуби у образ.{S} И збиља нису погрешили.{S} Сестра му је као и Цмиљка —  
их двоицу за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали,  
воила од тела — дакле да смо помрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту г 
 да би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај свој 
јке, а она се не да никако покорити.{S} И на послетку, он се завери: да се неће другом оженити  
ити нужда на њ’ не би могла навести.{S} И као год што је мене будући доброг учинити злим — тако 
еговог карактера — нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је 
у своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И тако му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S 
 виђала данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем  
 једним његов је укућанин са другим.{S} И они се сад промене, и тако се изређају сви као зубци  
оју промиче киша помешана са снегом.{S} И ви осећате још ону пријатност и задовољство, памтите  
 била најчистијом истином и правдом.{S} И чланови његове породице, и суседи и комшије, кад су г 
испрати их својом чудноватом песмом.{S} И то ће му нешто значити.{S} Даринка је много премишљал 
 јер крадени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то ч 
е њих, и тако се организује друштво.{S} И сама ова друштва удружују се са другим друштвима и ст 
 казни, тај пада на милосрђе људско.{S} И ови јадници нерадници — имају подједнака права на саж 
ни био крив, колико му се придевало.{S} И тако пристадоше на суд.</p> <p>Гвозден пристаде да да 
су радови земљоделца пролеће и лето.{S} И у том добу, поред много празника и празничића скраћуј 
тереси куће и живота тако захтевају.{S} И то не сме друкше бити.</p> <p>Интереси живота и будућ 
за дететом но за себе.</p> <p>Свану.{S} И сунце одскочи на ручковиште, а Ружице и Марка још нем 
 синови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њихових братучеда они су купили и 
 о бесмртности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сумњати: да човек горчи 
у како тепа ономе чега они немађаху.{S} И тога часа — као да му се скиде нека црна копрена са с 
де, добићеш од мене добру напојницу.{S} И одиста сутра дан одоше обојица капетану и Милутин без 
дних — али најпотребних и најсветих.{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме 
 па да рани у чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше једна страшна сметња, јер му отераше коња  
лата.{S} Па колико пропало вересије?{S} И кад се сумира — кућа с дана на дан све празнија.{S} К 
јим моју лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то призн 
били у некаквој кошари те су изгинули – и за то је примио једну хиљаду динара.{S} Према томе ми 
 ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још н 
 Сина мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па заману начелнику право у гл 
 се разиђете по обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече  
лија.</p> <p>На основу исказа сведока — и на основу одрицања проузроковачевог, суд у пуној свој 
по празнично одело, пешке и са коњима — и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао коме отићи,  
ећ су прокопкале да је Даринка трудна — и то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S 
кући отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба спремити кашика и виљушака 
 <pb n="108" /> <p>— Девојка је добра — и ми је морамо узети...</p> <p>— Под морање ништа не мо 
 и спремно.{S} Понјеше пушке и барута — и одоше право Мартића кући.</p> <p>Цмиљка, сестра Марти 
 не паде, док Чилаш понови два ударца — и Марко паде на земљу сав у крви обливен.{S} Марка одне 
анбрачно.{S} Њега ће узети женски род — и квит посла.{S} Дете ни за живу главу немојте дирати.{ 
а скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин.  
е на рад чека стоку других и хвата је — и по други пут наплаћује оно што је јуче наплатио.{S} Т 
и од неке неописане радости дрхтао је — и обасипао врелим пољупцима Даринчину косу — грло — лиц 
 <pb n="73" /> мобе — какве ђечурлије — и нека окомишају.{S} После она два који сиђу метуће у с 
по ливадама и лугу певају своје песме — и жабе и попићи и скакавци само врви са својим песмама. 
 дете и шта ти не ради од неке милине — и том приликом изјави — да је то дете његово.</p> <p>Не 
 једног вечера и он приредио комишање — и код њега је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљ 
ка, који му наређује да предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви, само  
а убили на мртво име — одвели му дете — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О н 
— Па дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Посл 
ван пуши и опија се — свађа се и туче — и већ пише облегације са интересом динар на дукат месеч 
матраше како Даринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} Он се опет вр 
видела где изађоше из зграде ови људи — и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За 
 попушта земљу према намножавању људи — и на место снега, да падне сваке године по један слој о 
а, а ако те усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми ви 
узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај пукет савила рука удовичка.</ 
јмања олуја болести заљуљати, оборити — и отиснути у бездно море што се зове смрт.</p> <p>Једне 
Одлива млеко, сири сир — пере и чисти — и узгред тарка ватру те се кува ручак.</p> <p>Иван пун  
b n="93" /> <p>„Марко, — буди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S}  
енио.{S} А њих тројица само по једном — и да ни једном домаћица није умрла пре 58 године просеч 
мо се пресудили, она све лепо са мном — и само вели „ништа ми није жалије — но што ћеш ти мисли 
е Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и она роди мушко дете на велику радост Иванову, и кад д 
>Отац га је за појединости запиткивао — и он му је све пристојно одговарао.{S} После малог ћута 
коме зна ни не зна, мене није увредио — и према томе опроштај је излишан.</p> <p>Али бато — ти  
ла, наиђу на оне којима је грех занат — и таке се они међу собом узајамно потуку и посатиру.{S} 
а њих.{S} Овако се сви траже, сви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, али ник 
сеље.{S} Шурак Чилашов доводи девојку — и он му војвода у сватовима.{S} А како је дошо са робиј 
 децом својом.{S} Само ради у млекару — и беше у истом повратила стари ред и чистоту.</p> <p>„Ј 
куражавали су га својом равнодушношћу — и сад је он умео у свако доба да пребира своје жртве и  
о Стојине јетрове које то све слушаху — и дођоше до убеђења — да децу треба чувати, и да је за  
Она никако не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна би 
е да — рече Даница смешећи се.</p> <p>— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p> 
клати?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— И дете и дете!{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да б 
 <p>— Ја је не знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} Повика Стоја.</p> 
пита Милан старији брат Мићин.</p> <p>— И њу и њу.{S} Него шта!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мисл 
а дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим ухвати Стева за руку и  
ез трошка.{S} Тражи кад ти год нестане“ и напослетку сети се, како је њему овај исти Перо давао 
са њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међу собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти  
стезања Иван рече да „бегенише девојку“ и девојка узе јабуку са 10 дуката.{S} За тим осуше пуца 
н. готова новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица, док нап 
еху му искакали по леђима и раменима, а и иначе сав испребијан кундацима.</p> <p>„Ружице!“ Отпо 
ату Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чистог карактера и јасноће душе свуда важан,  
то је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задруга најбољи усло 
није ни полугодишњицу дао своме оцу — а и мајка му умре после шесто-дневног боловања.{S} Он ост 
цније се они покају што су то учинили а и <pb n="96" /> бојали су се од Петронија као од гује,  
p> <p>— Дужност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одговори Иван чис 
а узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} 
} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и соли појео, али тога се немој плашити.</p> <p>— Али д 
>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш право — ја сам  
 и има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна ш 
, плаћање таксе — <pb n="50" /> дангуба и омраза.{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не 
а огромна разлика, једна празнина груба и необична.{S} То се дало приметити прво на деци, на њо 
е свуд иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек има свега доста.{S} Па онда самац је.{S} Имање с 
ећне задруге Перовића, и који постизава и увек ће постизавати сваког безумног човека, који мисл 
ост и наиван, а она до крајности лукава и препредена.</p> <p>Даница беше ванредно лепа, а беше  
ара и грди — он га код осталих извињава и наводи узроке — како су те погрешке <pb n="8" /> биле 
женска.{S} Висока, младоликаста, здрава и снажна.{S} Милорад је био у време женидбе велики проб 
 пашчадима и изјаловљавање оваца, крава и крмача.{S} Па онда трчање кметовима, плаћање таксе —  
S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек има свега доста.{S} Па онда самац је. 
оставив му стараоце на имаће.{S} Милева и Милунка обе су се удомиле у богате куће.</p> <p>Милош 
ладин шапућим гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све стране провирише кроз <pb n 
их манастира, градина, црквина, шанчева и т. д.</p> <p>„Јесте.</p> <p>Опет залаја куче.</p> <p> 
распојаса, гологлава, неумивена,вашљива и т. д.{S} При том кад се узме <pb n="37" /> у обзир мл 
зломи прашином, сувим трскама од корова и мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад за цел 
и се дан води кавга и свађа због путова и богаза, због штета и потрица.{S} Грување стоке камење 
шчице већ ту на раскршћу, између путова и т. д. посејали неколико оџака поврћа, и место да иду, 
 су.</p> <p>Посреством својег лукавства и вештине, посреством много жена, девојака и људи труди 
 кува ручак.</p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, па посматр 
рмљавина већ подмукло тутњи, ветар дува и отежава рад.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Марко.{S} Еј  
 руком пребрала пасуљ, па када се скува и поче јести у њему само угљевље и крца се камење.{S} Р 
а ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како да учиним неправду 
рскама од корова и мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен до 
и на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца отискују камен по камен и 
} Он је и за живота његовог заступао га и помагао у извесним приликама.{S} Не прође ни пуна год 
тесним сокацима сваки се дан води кавга и свађа због путова и богаза, због штета и потрица.{S}  
а ствар.{S} На једном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе споји 
живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не презају, а ја сваког тренутка надам се штети, поха 
 <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет мајка.</p> <p>— О 
урити руку у недра.{S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га в 
а. —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком по р 
 остадоше у старој кући заједно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на  
ањем.{S} Покушавали су неколико пута да и њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да се 
ете — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О несрећни Јанко, што огреши душу...  
једно, која је још свежа, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до велике сва 
а и сахрањена срећа, <pb n="38" /> нада и узданица и заврши своје јадовање овим редом:</p> <quo 
јише.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад видеше улицу попрскану крвљу пренеразише се од чу 
евет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дознадоше за учињену штету, осуђиваху све жене за ист 
д.{S} Око 20 њих копали су код Милорада и забашуравали свој тешки посао разним шалама, доскочиц 
ног чича Јеше а задружне браће Милорада и Милана.{S} Они се нису делили, па им се то на први по 
раду издржаваху 9 снажних људи.{S} Сада и наоколо, и попреко и уздуж испреграђивано, и то више  
 <p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и јад, али зато морате одржати један завјет мој.{S} Мор 
на воловима, а кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио гус 
/> ти она за поуку послужи, те да свуда и на сваком месту будеш сталан и присебан и тако избегн 
е кува скувао би за 20 са онолико труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим се речи 
 попрскану крвљу пренеразише се од чуда и настаде велика ларма и граја, псовка и претња и то не 
 што си одљуд.{S} Што волиш да се свађа и <pb n="43" /> ларма.{S} Што си подла и пакосна као ма 
иромашних суседа.</p> <p>И отпоче крађа и расипање.</p> <p>Људи, који терају какав мал на пијац 
а, већ ја сама морам одевати себе, мужа и петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да рад 
 очува своје име и част, ради свог мужа и своје дечице; али док је на то мислила и чувала на др 
бучук пасуља, два пшенице, три кукуруза и т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и кајмака, бард 
 са твојим братом остани заједно.{S} Ја и Ружица чини ми се нећемо се никад свадити —— јер то н 
лисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ја и покојни Милан остадосмо заједно, и како који почеше п 
 доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити и поткресат 
ко труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим се речима кураже самци и полажу наду н 
Марта — јер он, као какав пастир одваја и пречишћа што треба за обадва света.{S} Наш чича Јеша  
S} Опет Иван.</p> <p>— А нарочито удаја и женидба — додаде Стоја. </p> <p>— Интереси куће и жив 
окоши, па је често носила по 20-30 јаја и продавала.{S} Овде 14 музених крава, 80 оваца, 50 кок 
 у виду малог детета и одмах их припаја и притискује на груди.{S} Подмеће дроњке на трбу и прав 
 — она дочепа какве дроњке па их савија и повија у виду малог детета и одмах их припаја и прити 
и.{S} Ивану је она постајала све милија и дражија тиме што га је више избегавала.{S} Њему беше  
д треба <pb n="32" /> да је милосрднија и њежнија, што највећма краси старице и старце.</p> <p> 
атко време она постаде сасвим свирепија и немилостивија под своју старост — кад треба <pb n="32 
што беше од свију најлепша, најбистрија и најдосетљивија.{S} И за то им је се она грозно светил 
а дан правила ларма и свађа све оштрија и ординарија, и на тај се начин кућа све више пљачкала  
из задруге, он паде у канџе интережџија и зеленаша као муха у мрежу паукову и ту се са свим изг 
ничију част ни живот.{S} Али дела твоја и заслуга твог оца помогнута моћном природом — таквог т 
S} Ја мислим да уредимо овако:{S} Стоја и Круна биће <hi>планинке</hi> (редуше) њих ће двије го 
а дан превлачише њих двоица без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан натовари једна к 
ревијала <pb n="55" /> као отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — не 
у, и тако се размимоиђоше и одоше свака и на своју страну.</p> <pb n="56" /> <p>Живан мишљаше о 
ештине, посреством много жена, девојака и људи трудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ову Даринку 
есе пршуте, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и 
p>Нестало три овце, двоје свиња, ћурака и кокоши.{S} Па шта је са њима?{S} Покрали лопови, покр 
ила је ларма од кокоши, петлова, гусака и ћурки.{S} Свака стаја затворена.{S} Изгледало је да т 
 свега што треба живом човеку.{S} Савка и Ружица пазе се као две рођене сестре.{S} Оне се не ре 
 и настаде велика ларма и граја, псовка и претња и то не толико због жена већ само због деце, ј 
ше их на пут, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе 
.{S} И у том добу, поред много празника и празничића скраћује се време рада усљед атмосверних у 
а, судија, сведока, вештака, заступника и адвоката.{S} Отуда је он пунио своју кесу, а ретко ка 
е више људе од најпризнатијих говорника и реформатора на речи и перу.</p> <p>Перовића задруга п 
ад и немаштина научише овога несрећника и препредоше га до крајњи граница.{S} Како није могао < 
велика ватра, крај које сеђаше Перуника и предијаше кудељу.</p> <p>Овог истог пролећа, на сам д 
пори низ прса онај ладан пасуљ, паприка и ракија које су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни В 
каже мајци колико треба спремити кашика и виљушака — па и вечере <pb n="103" /> за комишиоце.{S 
 /> плакати злато моје, неће њега мајка и неће њега рода његова.{S} Мајка њега љуби — слатко мо 
{S} Она је била непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила он 
 ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико изненађење целога свет 
то пута, која га је слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p> <milestone unit="subSect 
оћ.{S} Иван помого те се намирила стока и ушо у кућу, запалио цигару па задовољно седи и пуши.{ 
сности.</p> <p>Сутон се повуче, а Марка и Ружице још нема.{S} Са великим нестрплењем изгледа се 
у њиховог бившег кућнег старешине Марка и његова сина Ивана.</p> <p>И Марко је испродавао нешто 
цу пренерази се од чуда.{S} Стаде писка и вриска чељади, скупи се сав комшилук и цело село.</p> 
оне незгоде, које ти се сваког тренутка и нехотице на врат намећу.</p> <p>Задругарство је основ 
мо има какви дивни ора, лешника, јабука и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и 
детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве руке о његове кошуље велећи му: „ 
дети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S} То предсказу 
еруници.{S} Сутра дан — повезаше и Вука и Миладина, и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше их у с 
се са њима.{S} Он је оглашен за хајдука и глава му је уцењена 2000 динара ко га убије или власт 
де велики и зарђали гарабиљ са чивилука и мету уста његова себи на леву сису, па узвикну „опрос 
јна сами или са стоком, па траже трошка и кад га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те и 
ије гледала како треба, није их одевала и чистила, она их је немилице тукла.</p> <p>Прекомеран  
.</p> <p>Чедомира је подигла, школовала и дала га на браварски занат, а код суда са доказима пр 
изузимајући Стоју; која се беше предала и душом и телом свом планинском позиву са жељом: да очу 
<pb n="55" /> као отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — нема.</p> < 
 на тај се начин кућа све више пљачкала и поткрадала од стране кућних лопова.</p> <p>Што је кућ 
а стоку у својој башти коју чувају мала и нејака дечица оних очева који сами копају или косе, н 
извео сву ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико изненађење це 
кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не 
 и <pb n="43" /> ларма.{S} Што си подла и пакосна као мачка“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>Овакве  
 — иде се пријатељима, пева се и весела и напија се чаша у славу узор мученику Исусу Христу.</p 
емојте да будете простодушнији од пчела и мрава.</p> <p>„Чувајте се од злих и хрђавих људи.{S}  
инокоштина мајке су које рађају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, 
какав је то народ.{S} Кад ја приставила и мојом руком пребрала пасуљ, па када се скува и поче ј 
пша, но што је била — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван оженио — опет је се са  
имало више колаца.{S} Она је све радила и трчала, али нигде није стизала, није ништа могла урад 
иће, карлице, кутлаче, грудњаче, цедила и т. д. сваки дан прати и чистити, солити и преваривати 
ла, богатих осиромашила; добрих позлила и праведних огрешила.{S} Вредно је споменути: да овај Г 
 своје дечице; али док је на то мислила и чувала на другом је месту губила више.{S} Марко је ку 
зене чарапе — те му их тури преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништа не рече већ извади дв 
допадне.{S} Ова женска беше се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једна пегица порока у стању  
а идите у поље, те потерајте сва 4 вола и коња судници“.{S} То рече па се окрену и пође.{S} За  
{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му кошуљу.{S} Викну млађи.</p> <p 
ве <pb n="47" /> краве — неком два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{ 
наиђоше неке рабаџије, па приметив кола и волове зауставише се.{S} Зовнуше два три пут, али се  
 моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха.{S} Јутрења роса и вечерњи поветарац једва нас о 
вине једне јабуке.</p> <p>Деца су расла и напредовала.</p> <p>Свет је мислио, сад ће Мартићи по 
ти таманиш.{S} Море овде ће имати посла и кметови и одборници, па ти за штету неће залећи још о 
, па онда узе велику кукачу са прочевља и око Милорада опаса вериге.{S} Врело гвожђе падало је  
Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и празник.{S} Ено га где обилази башту.{S} Побија прико 
рављао кућом.{S} Пропратио многа весеља и жалости, крстио и сахранио, оженио и удао.{S} Погради 
е, без здоговора, без смеха, без весеља и шале.{S} Тако прође неколико дана.</p> <milestone uni 
и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и тражио савета, али нигде и ништа — утјехе нема нити ј 
па села крај њега на прочељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дара само чини изнет:{S} Одлива мле 
 /> <p>Ето драги читаоче.{S} Ја вам, ма и површно описао овај жалосни и грозни случај, који је  
твима а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а не природни закон произвед 
и него побеђени.</p> <p>Кад му млађи ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — о 
арци и старице, па и младићи који су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог страшила — од месеца М 
е по воћњаку као овце за опалим шљивама и браху разно воће које беше сазрело.</p> <pb n="78" /> 
 један за другим рикаху чепајући ногама и шишћући кроз нос на рој муха и обадова који зујаху ок 
веза — онда онај млађи заповеди слугама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде и 
жива са својим најодабранијим заслугама и врлинама, а зла, са најгрознијим својим неделима и зл 
> <p>Дође мрак, разне птице по ливадама и лугу певају своје песме — и жабе и попићи и скакавци  
6" /> су отворена врата свима сплеткама и интригама од стране сиромашних суседа.</p> <p>И отпоч 
рочевљу —- радећи свака нешто са иглама и ни једна не хте да одбрани млеко које пола изађе и пр 
онако разјарени шибају вочиће, батинама и приткама, а понајчешће држаљицом секире коју носи у р 
 потрчи сад ове тражи по туђим кошарама и колибама, и док се то све изнађе, киша све покваси и  
 запуши се ватра, по качарама, коморама и зградама око куће Перовића.</p> <p>Нису могли више за 
а овај оте и добро га исћушка песницама и шамарима, који усљед старости подлеже снази Чилашевој 
 стаде немилице грувати обоје песницама и шамарима, па и самог малог рањеника.{S} У тај мах дот 
 тешки посао разним шалама, доскочицама и подсмевкама.</p> <p>Вук нешто не беше добро расположе 
м одавна грешио — са многим жентурачама и са девојкама — али ништа <pb n="116" /> зато.{S} Ни в 
} Као такви бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења док сте на земљи, 
етни човек кукајући са стегнутим зубима и устима.{S} Један га је пржио, други га је туко’.</p>  
шари нешто говорећи са стиснутим зубима и песницама.{S} Вијао је главом на све стране, као ћурк 
Марка најстаријег синовца свог судовима и властима, на куповину и продају, јер и Марко беше уви 
 љуште им кору и сладе се разним црвима и инсектима.{S} Уклоните те суве и изваљене шљиве, па к 
друштва удружују се са другим друштвима и стварају веће друштво.{S} Па и државе се удружују јед 
омислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су свиње  
ке камењем и кољем, јурење са пашчадима и изјаловљавање оваца, крава и крмача.{S} Па онда трчањ 
и свестрано задовољни у свима погледима и захтевима душевним и телесним.{S} Овде, што највише п 
а она, која се курва са ожењеним људима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему опростио живот  
дени клобуци беху му искакали по леђима и раменима, а и иначе сав испребијан кундацима.</p> <p> 
 а зла, са најгрознијим својим неделима и злочинима. <pb n="19" /> Добре душе с поносом стају у 
ко целокупни — са свима својим органима и чулима.{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошу 
чи поче их по врату шибату, по раменима и глави.{S} Стаде писка жена и деце по кући — нека побе 
 <p>Дотрчаше оближње комшије, а за њима и Даница која беше отишла ради разговора код једне коне 
полиција уђе у траг хајдуцима а за њима и пред њима направи заседе.{S} Кад хајдуци наиђоше на з 
 се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприметно погледа преко свију и виде 
о врви са својим песмама.{S} Благо њима И ако су тек јуче оживели после неумитне и хладне зиме, 
ало се угљеварама, картарама, докторима и траварицама, и неком би од вајде — али Марковој и Сто 
олики број чељади са различитим укусима и апетитима, а нарочито задовољити око двадесеторо деце 
н натовари једна кола пуна са наплетима и рече Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и су 
око двадесеторо деце за разним нарафима и слободним вољама, <pb n="25" /> то је велики и крупан 
 Ова женска беше се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једна пегица порока у стању је да помра 
ови су сваки дан носили под видом зајма и наднице, жито, ракију, сланину, маст, кајмак и сир.{S 
азише се од чуда и настаде велика ларма и граја, псовка и претња и то не толико због жена већ с 
p>Овако се с’ дана на дан правила ларма и свађа све оштрија и ординарија, и на тај се начин кућ 
 истине.{S} Она показа моћ свога разума и способности коју је достигла добротом немаштине и сир 
ику кладу па гурне у врата свог подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах д 
 Даница знала је то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да  
хтео ни једну чашу више попити од Ивана и тако обојица су се били прилично пићем загрејали.{S}  
 да се изврши развод брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и план је утврђен.</p> < 
ности, као што је саставио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до крајности прост и наиван, а она  
Да прелистамо прво судбину нашег Живана и његове Данице, па ћемо после и осталих.</p> <p>Живан  
мојте дирати већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.</p> <p>„Сад ти тражимо 100  
 аброноше најординарније врсте:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде?“ От 
отужи“.</p> <p>Овако су резоновале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све сусет 
синовче — ђака, синчића покојног Милана и одвели га собом — а њему казали да сутра до подне дон 
мио да пође на пут, па очекиваше Милана и надаше му се сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у ко 
S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не умивена, а што је најгор 
 јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не умивена, а што је најгоре и најгадније напунили се 
. даје <pb n="81" /> им се хрђава храна и пиће.{S} Овим поступком, имућни људи нагоне сиромахе  
 одосмо доле, ми свратисмо у 5—6 дућана и искасмо паре, али нико ни паре.{S} Праве комендију.{S 
S} Ама прави назарен.{S} Али као главна и стална потпора беше му позајмица, коју је од сваког у 
чкано са звездама — али опет беше тавна и мрачна ноћ.{S} Иван помого те се намирила стока и ушо 
ране провирише кроз <pb n="64" /> брвна и видеше да се ко не приближава.{S} Не спазише никога.{ 
аница беше ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу вична.{S} Највећа жеља која цароваше у њ 
</p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га у затвор.</p> <p> 
о раменима и глави.{S} Стаде писка жена и деце по кући — нека побеже у собу и заклопи се, нека  
о га грло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као црва у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше 
шашину.{S} Па у вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните њих повише те с 
не примедбе падале су и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — да с 
је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код друг 
н и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља  
а виде, онако јадна, испијена, удављена и изнурена.{S} Паде му на ум — како је он за време служ 
а три гроба у којима јој беше поломљена и сахрањена срећа, <pb n="38" /> нада и узданица и завр 
половна, а два пут толико, као окрпљена и поправљена.{S} Мог оца служе опанци 6 месеци.{S} Кад  
.{S} Док од једаред уђе у кућу узверена и поплашена Савка.{S} За њом и Ружица па две слуге и св 
 је свакојака.{S} Она је била непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била ј 
ај „левокруг“ не чине људи, већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је настало време да се у људ 
 осећати мирис цвећа, — пријатност вина и сласт јела.{S} Само што ови санови нису тако јасни —  
 и кајмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђ 
е свог плана.{S} Идући оде код Миладина и саопшти му за тај тренутак.{S} У кратко измењаше свој 
о.</p> <p>Јеша је оженио два своја сина и седам синоваца, удао три ћери и девет синовица.{S} И  
 темељ сваком благостању, а сиромаштина и инокоштина мајке су које рађају сва зла и неваљалства 
 у пороцима као и у крви својих злочина и без помисли на грех.</p> <p>Тешко оном, који избегне  
капетанији!{S} Марко је кућни старешина и скоро сваки дан иде на позив власти и судова.{S} Он к 
 ону читаву хармонију разноврсних звона и звонцади.{S} Док други ће овим редом: „Еј Цмиљевка.{S 
uote> <p>Ова тужна запевка, ова жалосна и не поречна истина трону свакога слушаоца — а нарочито 
ији под надницу која је до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој башти коју чувају  
S} Ускочи овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив 
 Марком због неких својих тајних рачуна и претио му је на неколико места.{S} Једном на сеоском  
била добро чељаде — свакоме послу вична и досетљива.{S} Отац и мајка осећали су се срећни — што 
 своје јетрве Круне, која беше послушна и верна као извежбано куче али само беше много пипава ( 
е плачући.</p> <p>После дужег препирања и објашнења остаде све онако како је Марко први пут пре 
 је волео као своје очи — он без питања и одобрења својих задругара, купи у чаршији памука за п 
аш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љубљења оног пукета.</p> <p>— Те још како.{S} Само да 
гу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оно 
гу и људма, и отрпићете велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оно 
а је кавга, свађа пакост, клевета мржња и злоба увек царовала у њиховој кући.</p> <pb n="34" /> 
 кмет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и позва све оне који су се ту затекли да пођу са њим на 
о давао дводинарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p 
ћа те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади своју пећанку (кубурлију) узев за предњи крај  
е велика ларма и граја, псовка и претња и то не толико због жена већ само због деце, јер родите 
аштао — као што ти Христос заповеда, па и теби неће нико да опрости.</p> <p>Ти си се сад умудри 
 грувати обоје песницама и шамарима, па и самог малог рањеника.{S} У тај мах дотрча Милица носе 
 одборника, за тим одмах и за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио 
о завезака имати разне монете новца, па и самог злата.{S} Па колико пропало вересије?{S} И кад  
е.</p> <p>Тако је резонирала Даница, па и остале њене јетрве нека мање нека више; и долазило се 
on" /> <p>Стоја напушти све послове, па и матерњу негу и старање над децом својом.{S} Само ради 
иште једно.{S} Сви старци и старице, па и младићи који су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог с 
 тешко сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви други знати када мене нестане међу вама.</p> <pb  
 после 60-тих година своје старости, па и сам Јеша остао је удовац пре непуну годину дана.{S} В 
 господару убијеног пса, који скочи, па и сам испали 7—8 бојевих метака.{S} За овим у зору, узм 
најбољи део своме сину Ивану.{S} Он, па и син му скоро ништа не раде, а живе много раскошно.{S} 
 поможе ништа.{S} Умре једно, друго, па и треће.{S} За две недеље троје деце!{S} То је ужасно.{ 
ежна трешње — поткресо их и окрепио, па и купус, који је стручић са свим ишчупан он је мето дру 
нест и сто, то је велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и примили само 10 дуката.</p> < 
о би требало погријати и појести.{S} Па и стока вам опада сваки дан — мој отац продаје јагње од 
да она све прима са пуно радости.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако му она није ништа шиљал 
а, поштеде од доктора пет месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребија 
руштвима и стварају веће друштво.{S} Па и државе се удружују једна са другом и тако постизавају 
 пристави лонац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чекаше да спане роса — већ почеше брати, и скоро н 
 прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су свиње нагрдиле дјете, опет не треба рачунати да 
о треба спремити кашика и виљушака — па и вечере <pb n="103" /> за комишиоце.{S} Али она неће с 
има је се задужио и сам отац његов — па и он понова.{S} Ни мање ни <pb n="119" /> више — он је  
 ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад 
мејући се чисто преко воље.</p> <p>— Па и није се преварио.{S} Девојка је као анђео рече мајка. 
било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се з 
— Мене се чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти  
што сам некад могла; издала ме снага па и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се крупне сузе н 
, Иван је сухопаран на спрам свачега па и на спрам тога.{S} Његово срце не жуди за тим благом к 
упаде у кућу носећи конопац у рукама па и без једне речи поче их по врату шибату, по раменима и 
ви треба да се разиђете по обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери бил 
ошта њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се  
 Вештином полицајаца он признаде све па и то дело да је посреством Мартића учинио који су му ја 
>— Право велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пу 
оштедом.{S} Мисли ли су многи суседи па и сами укућани да ће се тада поделити, али опет се изми 
лашиш.{S} Он ћете може бити загрлити па и пољубити; па ће ти турити руку у недра.{S} Онда је ре 
оји ће се за извесно време повлачити па и погубити.</p> <p>Свет је од постанка свог вазда налаз 
 дало приметити прво на деци, на њој па и на њеном мужу.</p> <p>Укућани почеше изјављивати свој 
код Марка, њему само кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88" /> треба  
е.{S} Марко је куповао сукнено одело па и лети и зими њиме прикривао своје поцепане и нечисте п 
 То убија понајпре част моју, његову па и свију нас.{S} Да би ја што купила или платила рад дру 
сви дрхтали.</p> <p>За несрећу своју па и још многих беше ванредно леп.{S} Црномањаст, ћосав, з 
 пријатељ сваком делателном створењу па и стварима.</p> <p>Стоја, док из задруге одјеваше децу, 
и човече.{S} Сад ћу ти убити обојицу па и тебе“.{S} Продера се онај млађи.</p> <p>Ружица бризну 
а се мало размисли и отпоче.</p> <p>„Па и поделите се.{S} Боље вам је „сиротовати него срамотов 
е свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржена са ћулбастима меса и сланине, то би требало  
ница што се окова!{S} Што пође за слепа и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш о 
 млеко се пробурљало, све се то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроња 
а труде се да што више произведу добара и намарница радом својим.</p> <p>Ова разлика мањка, изм 
p> <p>Она се у намисли са њим разговара и смејањем ублажава им зверске ћуди.{S} Дете пак тјеши  
лађе и млађе осећаје — срце се раствара и купа у милинама — а душа одлеће на небо и рукује се с 
имице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи узроке — к 
астали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка му се улегла у срце он сам 
не рече већ извади двоје по пола динара и мете на софру.{S} Док се заплака мало дете у фајату — 
о је дошо са робије — мало вештије хара и краде — ваљда се тамо научио.{S} Фебруарски данови ув 
 се саме расипа, поред тога што се хара и краде по свакој стаји, по сваком ћошку леже гомиле пш 
о наборано лице“.{S} Она се мало прибра и продужи.{S} Наша се кућа рачуна прва у целој капетани 
и срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је добра и уредна домаћица.{S} У дому њеном ништа се не примећав 
ко меће у недра и протура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне — она дочепа какве дроњк 
ице њених сиса.{S} По неко меће у недра и протура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне  
су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им 
или зденуто а не ограђено, те га чупера и буче које чија стока.{S} Зденута пшеница у стог или к 
ше писмен, а и за свог чистог карактера и јасноће душе свуда важан, призван и прибран.{S} Јеша  
ен Цветић, отац Даринкин, једног вечера и он приредио комишање — и код њега је дошо силан свет. 
г слугу, новог фризера — да их помодира и кицоши.</p> <p>Сиромаси, који нема у стоке, они и не  
 искидана црева — та врежна од кромпира и бостана.{S} Ја сам из наднице то све купио и посијо — 
и т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и кајмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{ 
 сам децу у планину, тамо код манастира и друге неке историске знакове показивао им.</p> <p>„Ја 
а и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.</p> <p>Овим речима учио је Је 
а и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам 
а, 2. журба у раду и давање мање одмора и 3. даје <pb n="81" /> им се хрђава храна и пиће.{S} О 
ата и она се отворише.{S} Он уђе унутра и поче ломити катанце на сандуцима.{S} Вук и сам пође з 
па одмах спремише послужење — док стаса и врућа ракија.</p> <p>Разговарали су се о свачему али  
S} Марко кућни старешина, код њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море мани!{S 
јела лепа и запржена са ћулбастима меса и сланине, то би требало погријати и појести.{S} Па и с 
ван отпаса појаса — али од силног треса и дрхтања, не могоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га  
дбина донесе.</p> <p>Марко окарактериса и себе и потајника Милутина код власти са смрћу хајдука 
, запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана, распојаса, гологлава, неумивен 
 и оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и Перуника чуваће сва говеда.{S} Даница ће чувати овце. 
есен беше топла и тиха.{S} Јутрења роса и вечерњи поветарац једва нас опомињаху да је то јесен. 
 му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S} Сиромах <pb n="52" /> 
риметно дошао и сео на праг свог вајата и слушао своју Цмиљку како тепа ономе чега они немађаху 
ок на један мах отворише се обоја врата и у кућу упадоше два наоружана човека.{S} Иван скочи и  
ше до прага своје куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђ 
 уђе у нутра, он затвори за собом врата и закључа.</p> <p>„Врло добро“!{S} Повика Миладин. „Сад 
вори Иван, ухватив Дару руком око врата и обоје се по неколико пута пољубише за тим се он са ве 
чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата и она се отворише.{S} Он уђе унутра и поче ломити катан 
ају и наоружао се и отишо мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у срета 
док изађе на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, дете гурнула старија деца кој 
 их савија и повија у виду малог детета и одмах их припаја и притискује на груди.{S} Подмеће др 
b n="86" /> <p>Ружица клекну код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „Стево зл 
чизме.{S} Ћилиме, ираме, чупава шиљтета и јастуке — све од саме вунице.{S} Па чипке и карнере,  
 свађа због путова и богаза, због штета и потрица.{S} Грување стоке камењем и кољем, јурење са  
ожђа.{S} Сад је подељен на осам парчета и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио;  
 ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— Сваконоћни санови наши најбољ 
му купити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милујући нешто у 
дника.{S} А зле, стидећи се свог живота и својих дела која су прирасла уз њих, завлачу се у под 
сме друкше бити.</p> <p>Интереси живота и будућности захтевају да се узме оно што срце хоће.{S} 
вије готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S 
ила су јој увек одевена, обувена, чиста и опрана, али ево, запушти их до крајности.{S} Увек бос 
 што је част њихове сестре остала чиста и светла.{S} И тако су пролазили дан за даном.</p> <mil 
нице подмиривати.</p> <p>Ми имамо доста и добре земље — али 3/4 од те целокупне имовине ја сам  
дали од главног, али опет имађаху доста и држаху по мало стоке од свију врста.{S} Они су били и 
и Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко сме поменути —  
 кривих параграфа.{S} Био је много пута и поротник а скоро највише председник изабраних судова  
S} Немајући много којешта, а често пута и суха хлеба, и гледајући — како неки имају и кркају; м 
 тако се са сваким свађао, а често пута и потуко.{S} Он је због својих преступа имао да плати н 
ан скочи и крв му се следи — па задрхта и отпоче.</p> <p>— Кога тражите!</p> <p>— Тебе, газда И 
да брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год утакмичар н 
и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За ово време они поражени овом појавом не  
ешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду најкривљи.{S} Д 
е, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и издадоше му за подушје. 
са њима.{S} То је за мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогуће учинити док не одвојим 
/p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Савића и Компаније</p> <p>1899</p> </div> <div type="titlepage 
ито децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и пообаљива чељад на постељу која попадаше као снопље к 
S} Доста имаћа, доста стоке, доста пића и новаца и свега што треба живом човеку.{S} Савка и Руж 
 И тако му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S} Сиромах <pb n= 
хвата на далеко чувеног хајдука Мартића и његово друштво.{S} Пошто прими пушку и муницију и пођ 
есео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и тражи 
ана, ни вина ни ракије.</p> <p>Сиромаха и инокосника можете познати и по овим знацима:{S} Све њ 
ос.{S} Иван је све ово чинио без страха и бојазни — заклоњен за тврду бусију — за леђа свог оца 
и ногама и шишћући кроз нос на рој муха и обадова који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ стаја 
јмању меру.{S} Од стоке имају 5—6 оваца и 2—3 пса.{S} На селу, два сталежа, најрадије држе пове 
имаћа, доста стоке, доста пића и новаца и свега што треба живом човеку.{S} Савка и Ружица пазе  
обре душе с поносом стају у ред светаца и Бого-угодника.{S} А зле, стидећи се свог живота и сво 
едном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S 
есту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S} То пр 
бро брато, ја одо’ одма.{S} Рече Ружица и спреми се па оде код Марка, а одатле обоје у окр. вар 
живе у врло скученом стању.{S} Наполица и <pb n="68" /> надница била им је верна другарица.{S}  
нуше по дворишту, које је чувала Даница и која не дође за овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„ 
стити ако будем жива?{S} Плакаше Даница и заврташе рукаве своје кошуље, на чијим белим и пуним  
на срећа, <pb n="38" /> нада и узданица и заврши своје јадовање овим редом:</p> <quote> <l>Јој  
дина беше добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше све родило обилато.{S} У јесен  
и друга, па похваташе волове њих двоица и отераше кукуруз у село код салаша, а берачи осташе бе 
па изгледа ти као хармонија разних тица и попића у мајском вечеру.{S} Две чутуре једнако иду од 
оћ легли.{S} На пољу у место оног сунца и цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто кроз коју промиче к 
 срца у младежи, али строгост њеног оца и мајке чинили су те је она увек крила своје погледе од 
 узме Савку ћерку једног сиромашног оца и мајке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се 
ш нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Искуца и последњи час — кад треба детету живот откупити, али н 
„И он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и једног одборника, и рече:</p> <p>„Вас двојица идите у 
p>Она занеми од јада, угуши се од плача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све с 
 кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све 
егово издерано рухо кад је на пољу цича и мраз; обујте његову обућу која личи на мрежу паука ка 
а име његовог рада 50 дуката удари туча и све уништи.{S} У осталом година је родила, али нема н 
оји кад се испиташе власт ухапси Чилаша и мете му на ноге тешко гвожђе.</p> <p>Код суда на прет 
 дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се нико 
у цртама лица читала се неизмерна љубав и помирљивост.{S} Њега није нико могао убедити, јер сва 
 Оружје ваше против њих нека буде љубав и доброчинство._</p> <p>„Ако све изделите, бићете пуки  
је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао предузимљив.</p> <p>Његов др 
ат намећу.</p> <p>Задругарство је основ и темељ сваком благостању, а сиромаштина и инокоштина м 
тови 200 дуката што јој даје онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{S} Пра 
цу читала.{S} Он је с прам ње био суров и немилостив — али она беше, доброг срца — па увек и до 
и Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Послушај оца — па у 
ка први.</p> <pb n="130" /> <p>— Он Бог и душа не...{S} Хтеде да каже Даринка.</p> <p>– Пст!{S} 
тог детета можемо имати у свему здравог и издржљивог члана породице.{S} Но, ако дете почнемо ис 
роз стегнуте зубе, узе коња Милорадовог и пође за осталим.</p> <p>Откуд је ово пандур дознао то 
дића — кад је изашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшире у рукама, како је одмах из ваја 
једно ни друго.{S} Већ продавачица свог и туђег тела.{S} Постала је блудница, <pb n="58" /> тај 
 испод губера.{S} Испод његовог великог и зализаног чела жарила су два велика ока која беху упр 
азна одела, обичног и стојећег, зимског и летњег — он дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота о 
тује — како ревносно раде сви за једног и један за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга 
иваде не може држати стоке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше и 
орад сахрани <pb n="76" /> свог рођеног и јединог брата, па се спреми и оде сам на вежбање.</p> 
 Сретена Цветића, ћерка једног поштеног и доброг домаћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 1 
кију. и т.д.{S} Па разна одела, обичног и стојећег, зимског и летњег — он дође на ову жалосну м 
 су видели сестру, свака или шурака тог и тог укућанина где у саму зору тревише их на раскршћу  
но и савесно, више по гласу свог чистог и непомућеног разума, но по пропису кривих параграфа.{S 
оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без кров 
 непуних 6 месеци службе Пера одужи дуг и остаде његов коњ, па су после живели лепо и спокојно  
лико расклопити воденицу, разбој и плуг и разбацати њихове делове по дворишту и буњишту — који  
 не можете радити.{S} Склопите цео плуг и запрегните волове, али ако вам једна чивијица фали —  
ки посао предузимљив.</p> <p>Његов друг и исписник, који је са њим служио у војсци, беше наредн 
и добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не треба називати силом.{S} Ко год помаже бедне  
ћу да вам ређам машине индустриске, кад и ви имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и  
{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код другога но код себе.</p> <p 
проклета лепота само је штету — а никад и никакво добро није доносила човечанству.</p> <p>Дарин 
е знати како је њима, у противном никад и никако.</p> <p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и  
релива“, и тако се одаде крађи.{S} Глад и немаштина научише овога несрећника и препредоше га до 
 слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато искићеном оделу, са пушком у рукам 
bSection" /> <p>Да прегледамо сада, рад и живот синова покојног чича Јеше а задружне браће Мило 
ли 1 мушки члан остали убрзају мало рад и надокнађавају његову дангубу.{S} Ако се жена разболи  
.{S} Ове године пошто урадисмо виноград и задужисмо се на име његовог рада 50 дуката удари туча 
.{S} Име његови синова беше:{S} Милорад и Милан.{S} Синоваца:{S} Марко, Чедомир, Петар, Гвозден 
Дакле све је пропало.“ Прошапта Милорад и полећеше му сузе...{S} За овим рече са великим напрез 
оји на главном, а Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њихових б 
ванцик на дукат месечно.</p> <p>Милорад и Милан остадоше у старој кући заједно — ма да и њино и 
се поинати морала је исплакати свој јед и секирацију и пристати да остане њена старија.</p> <p> 
а личи на мрежу паука када је путем лед и снег; спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладне пе 
 није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одо 
ру — и беше у истом повратила стари ред и чистоту.</p> <p>„Једног дана, дођоше овце раније но о 
ка и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе која не беше далеко.{S} У механи беш 
о било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе.</p> <p>Чилаш задржа код себе револвер пошто ова 
е издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега је Чедо 
ју подједнака права на сажаљење као год и они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треб 
ре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном срећом и надо 
еним. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало з 
.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У народу ј 
дама и лугу певају своје песме — и жабе и попићи и скакавци само врви са својим песмама.{S} Бла 
дила — па цели месојеђа све саме свадбе и весеље.{S} Шурак Чилашов доводи девојку — и он му вој 
 чибучићи од шећера; и тако добро озебе и долази у собу плачући.{S} Мајка нешто љута на себе ил 
ало радити, а имати свега доста за себе и своје — па му то необично и чисто криво.{S} Немајући  
 и кад га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те им по који сребрник остане да га предаду 
но икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па је доносио својој жени и деци све шт 
онесе.</p> <p>Марко окарактериса и себе и потајника Милутина код власти са смрћу хајдука Вука њ 
ше се мотике и плуга, а издржавају себе и своје са оним што плуг производи.{S} За несрећу моју  
Пуче пушка — а он се пружи по поду собе и не мрднув ничим издахну.</p> <p>Дотрчаше оближње комш 
p> <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и д 
; те у вече људи дочепали пушке, ножеве и сикире — те умало није било окршаја.{S} Кажем <pb n=" 
рупе и канале, мрачне, влажне, смрдљиве и са многим гадним и страшним животињама преткане.{S} О 
="102" /> Они возе сено, кукуруз, шљиве и т. д.{S} У близини скоро сваке куће виде се веселе по 
е добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше све родило обилато.{S} У јесен се говор 
не воде.{S} Лањске године сушисмо шљиве и изгубисмо на њима.{S} Ове године пошто урадисмо виног 
убрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једног и другог гор 
ачка“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>Овакве и овом подобне примедбе падале су и киптеле од жена и о 
гурају голим раменима у блатаве точкове и онако разјарени шибају вочиће, батинама и приткама, а 
по само.{S} Они згруписаше своје делове и опет имали су са чим радити.{S} Марко пак, наплати се 
а полазак.{S} Док Спасоје дотера волове и похвата их у кола — дотле Милан спреми 3—4 велика кук 
написа билете и механџија одведе волове и донесе новац те положи.{S} Коњ остаде.</p> <p>Дође ви 
ад, јер је он морао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и храну за раднике и стоку.{S} Све њив 
 изгубљеном и пропалом надом стоје нове и боље.</p> <p>Овај Петар, био је деликатан човек.{S} А 
 жена разболи њу гледају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{ 
 сукно, сукње, поњаве, чарапе, појасове и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и у 
весеље, на жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свршава послове за све.{S} А њих 
и се група народа око гомиле поседа све и почне журно комишати.{S} Песма — разговор — шала — см 
 <p>Мање кошта умесити леб један за све и на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} Јед 
/p> <p>Ове речи Милорадове ућуткаше све и људе и жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S 
Они самим члановима ове задруге ово све и још црње саопштавају — подмећу, и клеветају једно код 
но пије и вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S} Ова узајамнос 
мео у свако доба да пребира своје жртве и да прави разлику између њих и добрих па само добрима  
пке и карнере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака има 
црвима и инсектима.{S} Уклоните те суве и изваљене шљиве, па командујте им нека се поверу свака 
м платити.{S} Онај старији скиде вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отпоче мла 
ну кукачицу те закучи за усијане вериге и подиже, па онда узе велику кукачу са прочевља и око М 
есне ноге.{S} Нави дете преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано нададе се з 
ранио, оженио и удао.{S} Поградио многе и дивне грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и винограде 
име користи.</p> <p>Твоја ће смрт многе и многе мрачне душе расветлити и показати им спасења.{S 
 Савка.{S} За њом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато и 
ноге му се подсјекоше — снага га издаде и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, д 
 у ватру — те му умало ручица не отпаде и не оста дјете богљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој ку 
аре, кошаре, салашове, кокошаре, ограде и т д.{S} Док купише качице, буриће, чаброве, ћупове, ч 
их те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дуката у  
 Повикаше сви људи.</p> <p>Стоја устаде и отпоче врло одмереним тоном као какав велики говорник 
их пријатеља и тражио савета, али нигде и ништа — утјехе нема нити је може имати.</p> <p>Једна  
правише читав вашар у згради, али нигде и ништа.</p> <p>„Шта ћемо сад!{S} Повика Вук.</p> <p>„У 
у жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућиц 
</p> <p>И да сведемо сада своје погледе и назоре.{S} Довде смо мислим изнели верну слику из кој 
. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И 
 гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свршава послове за све.{S} А њих осам раде изједна, и 
непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје стопице како шарају по њему, ломи ледениц 
вала.</p> <p>Званичник летимично извиде и саслуша усмено, па нареди — да цело село иде у потеру 
спавање.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, виш 
ог подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах дође на увиђај пи констатује д 
на зарок.{S} Даница се откану више моде и посећивања игранки већ је само гледала децу своје дви 
н пошто се опремише сви, позва све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да дад 
Ове речи Милорадове ућуткаше све и људе и жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S} Одоше 
 мало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су сви пристати: да се жене са својим 
 планинка због ђеце би се правиле свађе и незгоде.{S} Рече Милорад.</p> <p>„Па зар је право Деш 
не хте да одбрани млеко које пола изађе и просу се.</p> <p>Док скиде оно млека са ватре што је  
а у образ се пољубише — у тај мах изађе и његова сестра т. ј. назови сестра те се и она са њим  
 бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе осећаје — срце се раствара и купа у милинама —  
о имање пређе у моје руке, али не пређе и њихова радна снага, јер они у место рада сви се одадо 
ући прстом на Даринку.</p> <p>Она приђе и поче али не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де в 
 прошење).</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватови код Маркове куће и д 
упи се велика гомилица лицитаната, дође и механџија — један цинцарин.</p> <p>„Тристу динара“ ре 
 нестрплењем изгледа се на њих.{S} Дође и мрак.</p> <p>Милорад — колико год пута запита „дођоше 
рати све — а нарочито децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и пообаљива чељад на постељу која поп 
а оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више стојећи но седећи уз један санду 
и их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спремно.{S} По 
 осталим поздрави се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Милорад 
цео свет, како се његова породица слаже и поштује — како ревносно раде сви за једног и један за 
обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати прашином у намери да му заустав 
ава, као пожар.</p> <p>Даница већ стиже и, изагна овце које починише за непуних 5 минута огромн 
а Ружице и Марка још нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Искуца и последњи час — кад треба детету жи 
 леву сису, па узвикну „опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Ба 
аднем што више новаца — са њима ћу брже и лакше ту ствар свршити.</p> <p>Не прође ни три пуна м 
писниче!</p> <p>На овај глас он се трже и одвоји своје очи са једног малог црвеног човечуљка ко 
за тим се он са великом осудлошћу отрже и оде комишиоцима — а они одоше кући.</p> <p>Кад су се  
ити.{S} Власт, па ни похарани не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који је био 
} Званичник прелиставаше дневник порезе и рече.</p> <p>„Милорад Перовић“</p> <p>„Немојте господ 
уци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — да  
рављене против њега, не спазив га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио се да ни 
ринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љубави који често заг 
 му наређује да предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви, само остаде М 
ђење целога света пронесе се глас да је и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да роди — те да  
 једна четвртина његова пређубравата је и даваше огромну количину добра грожђа.{S} Сад је подељ 
дно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на по само.{S} Они згруписаше с 
иједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{S} Говораше Ружица бришући сузе.< 
руке одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог заступао га и помагао у извесним пр 
се осећао срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па је доносио својој 
без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерадником.{S} Рад производи не само у човеку, већ 
 нагло погоршање, толико исто опасно је и побољшање. — Равнотежа је најбољи пријатељ сваком дел 
ађе на државни друм — он затури порожје и пусти волове.{S} Сан га беше притиско као мора.{S} Он 
теше.{S} Вук Перовић побего је с робије и удружио се са њима.{S} Он је оглашен за хајдука и гла 
не, чанак сира и кајмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако н 
 и т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли сву но 
ад се све окомиша — онда се славно пије и вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те та 
ј жени да му изатке, купи деци материје и фланела те их обуче и преодену.</p> <p>Овим поступком 
ога живота.{S} Узеше свећу од механџије и запалише му.{S} Он издахну.{S} Један од комшија отера 
</p> <p>Кмет Јанко сврати код механџије и исприча му цео догађај кров плач па за тим замоли Цин 
појели.{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказују: како су видели сестру, свака или шурак 
ене у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше људи са рад 
це и прилично подмиривале потребе своје и својима изузимајући Стоју; која се беше предала и душ 
 што га подржава да живи — да се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милоср 
а прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува немилосрдно и грозно.{S} 
у душу.</p> <pb n="20" /> <p>За подушје и сахрану све је учињено онако, како је он наредио.</p> 
то више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сада један издржава, тол 
вне грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и винограде; окалемио огроман број разноврсног воћа, ог 
едну карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њима облагала опрљотине несрећном Милораду.</p> <p 
ове и плуг, па сјеме и храну за раднике и стоку.{S} Све њиве окопате са кукурузом — а његов се  
} Сви ови бедни људи одрекоше се мотике и плуга, а издржавају себе и своје са оним што плуг про 
упитају за здравље његове сестре Цмиљке и његовог сестрића Чедомира.{S} То се морало прећутати. 
а где обилази башту.{S} Побија прикољке и увлачи трлиће онде где би му се прасад могла извући и 
саме жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ираме, чупава шиљтета и јастуке  
чупана паприка у јастуку, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршива 
ута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила јастребова.</p> <p>Овај Петроније с 
епе жене, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се  
Намножио најбољег соја сваковрсне стоке и домаће животиње.{S} Свака стопа његове земље уређена  
нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p 
 остају инокосници и без ово мало стоке и почну опадати у свима гранама.{S} Где нема тора, ту н 
стуке — све од саме вунице.{S} Па чипке и карнере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и 
ој земљи крај ладне пећи, без простирке и покривке; једите црн сухи хлеб овсени, ељдани или ник 
равао он би открио многе тајне лоповске и разбојничке чете којима беше глава Марко.</p> <p>Но с 
видиш — какве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} Па ногице дебељашне — беле и чврсте — као го 
 још горе лажу и резонирају све сусетке и суседи који окружују Перовића кућу.{S} Они самим члан 
плаћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре наг 
 био светац а не човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па завика дршћућим гласом. „Молим те.{S} П 
.</p> <p>Овим поступком, он одреши руке и даде маха свима својим задругарима да се свак за себе 
у — а она потрчи тамо — па преко квочке и пилади те удави седморо.{S} Кад овамо викну је „покип 
, обучени у лепо празнично одело, пешке и са коњима — и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је има 
 се као стари фијакер.{S} Направи шишке и бароке (зулке) намаца се белилом и руменилом и отпоче 
д којих сваки имађаше умерен број мушке и женске деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, дадоше стареш 
 Све готово и спремно.{S} Понјеше пушке и барута — и одоше право Мартића кући.</p> <p>Цмиљка, с 
непознати зликовац гађао га је из пушке и тиме учинио покушај убиства а пре свега да му је убио 
ја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одоше доктору и доби 
е и беле.{S} Па ногице дебељашне — беле и чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S 
 пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и комишиоца оне почеше тих’ разговор.</p> <p>— Што ли о 
и па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и користи сам себе са хиљаду динара.</p> <p>Сваки од њи 
покојном мајом (Јешином женом) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно  
г Живана и његове Данице, па ћемо после и осталих.</p> <p>Живан је био добар радник, али хрђав  
 и наглу промену — опасно је за здравље и живот сваког детета.</p> <p>Колико је опасно нагло по 
 скува и поче јести у њему само угљевље и крца се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта је прекиде:< 
воју вољу за рад, — зауздава своје жеље и страсти, и показује своју моћ господарења над њима.</ 
ди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} На њима је б 
 осване.{S} Ова узајамност — ово весеље и песма усхићава живот човеков — а шта је тек остало за 
е видети све своје познанике, пријатеље и непријатеље.{S} Ту ћете певати, разговарати и шалити  
е пунолетне задругаре око своје постеље и учио их.</p> <p>Његов говор био је тих, одмерен, прав 
аку а гране његове дователе су до земље и нудиле род свој својим пријатељима свињама, а сада се 
са собом у вечан живот, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог овоме, и велики 
 добио — па вршаше дужност са пуно воље и енергије.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео у суд 
ене јетрве Милице.{S} Она изађе на поље и поче га тражити.{S} Као лафица разјарена стиже га за  
 непрекидно.{S} Званичник изађе на поље и запита кмета Јанка који ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово 
дарише у врисак — а они изађоше на поље и изгубише се у помрчину.{S} После једног сахата дође к 
о и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха 
изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био к 
ли ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако рано и полетеше му сузе.{S} Сад се сећам 
ао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и храну за раднике и стоку.{S} Све њиве окопате са куку 
иња, која се ни мало не обзире на време и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје 
нати не хте — пошто је скоро било време и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стевану и Миленку ђацима М 
у да куша, рукама <pb n="39" /> да узме и т. д. од свега тога одузмите му једно и оставите га с 
расположења укућана, да очува своје име и част, ради свог мужа и своје дечице; али док је на то 
понудили — да урежу, у камен његово име и презиме, и он им не даде објашњујући им онај стих из  
аједно, и поделили се са ватром, али не и са имањем.{S} Покушавали су неколико пута да и њега п 
ти и зими њиме прикривао своје поцепане и нечисте преобуке, а деца су му била: као деца цигана  
 и по овим знацима:{S} Све њиве пооране и усејане на време а његова најзад, јер је он морао да  
а силава мали ножић оштар са обе стране и поче са недара већи кошуљу свуд наоколо, па доњи део  
дски живот.{S} Н. пр. стомак хоће хране и то захтева од разума.{S} Разум тражи исту и заповеда  
иромахе помажу прилично, гладне нахране и жедне напоје.</p> <pb n="94" /> <p>Стоја је родила са 
те погрешке <pb n="8" /> биле неминовне и морале су избити.{S} Кад је ко говорио какве скарадне 
на коњској трци.{S} Кад утакмичар падне и сломи врат онда гледаоци прсну у смех и пошалицу, гле 
 називати силом.{S} Ко год помаже бедне и невољне, тај показује своју одвратност према таквом ж 
Немојте ме тако мучити.{S} А децу, жене и слуге, немојте дирати већ им пустите рока 2 дана и до 
са врло мало муке придобијао многе жене и девојке, а она се не да никако покорити.{S} И на посл 
куће а нешто надничара — осуђиваху жене и доведоше закључак — да жене не треба ни за шта питати 
вце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији су — ил 
ђаху они надницом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико колико смо  
лства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом старини чича Јеши, 
омињућ’ имена Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д 
има, па накупи пун нарамак оне суховине и однесе кући.{S} Чим дође пред кућу.{S} Он дозва сестр 
а тим мрсила сву кућу преко целе године и опет прода по неки чанак млада кајмака те купи соли и 
Новим по 40—50 ока чак на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а  
лонац, ћасе, кашике, соли, сира сланине и т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше у кола  
ио тако разуман и њежан на спрам истине и правде.{S} До скора ти ниси умео да цениш ничију част 
сти коју је достигла добротом немаштине и сиромаштва.</p> <p>Милорад на ово не одговори ништа в 
на сата, Ружица је плачући пуна горчине и нестрплења слушала одајући по авлији да што чује.{S}  
гоше на њиву.{S} Док Милан пожње шашине и положи воловима, дотле Спасоје наложи ватру и пристав 
ваке недеље разбијао (ситнио) наполеоне и немилице их трошио.{S} Како је читао писма његовог ст 
чији долазак, и они одмах то све склоне и сакрију, и тако животаре са крађом дуго, без да падну 
дала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа гу 
ролазе кроз стрмене, <pb n="9" /> тесне и блатне сокаке, док многи други натоварили на своје бу 
пи пола се проспе, што остане — покисне и прониче, те ко није имао не може ни имати никад.</p>  
 ако су тек јуче оживели после неумитне и хладне зиме, и ако немају никаква стеченог искуства,  
оји под стрехом и на њ капље вода труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му пола једне стране о 
ињу кошуљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца нису могла д 
 као: хране, пића, пресуде, саопштавање и одношење акта прв. суду 300 динара.{S} Еле 800 дин. к 
не на својој грбини, и опет пребацивање и подозревање од комшија као да им ја горим ограду.{S}  
 на своје место — на прописно растојање и добиће те половину празне земље што рачунате да вам ј 
ађоше један свежањ хартија, али од мање и никакве вредности.{S} Миладин је развијао а Вук читао 
но образовање омладине, и за благостање и удобан живот свију и свакога.{S} И сам је човек слича 
 сви ћуте.</p> <p>Даница прекиде ћутање и отпоче:</p> <p>„То није право!{S} Ако си старија, ста 
луге.{S} На ове речи отпоче јаче јецање и плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да би то прикрио 
и грешници, што имају 2 говеди, 3 свиње и 5 оваца, који им чувају деца од 6 до 8 год. старости, 
лади, на рачун бриге, на рачун голотиње и босотиње, па је заразио своје живце алхохолом, који п 
 јетрвице изаткаше неке врло фине сукње и кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за опанке и з 
у самој срми и гајтану, јаше добре коње и троше новац немилице где год дођу.{S} Сиромахе помажу 
о пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним црвима и инсе 
асла уз њих, завлачу се у подземне рупе и канале, мрачне, влажне, смрдљиве и са многим гадним и 
о нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма  
о нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, 
 неком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радницима 
 шљиве.{S} По где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху казани који пеку ра 
умња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви св 
{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина  
изнет:{S} Одлива млеко, сири сир — пере и чисти — и узгред тарка ватру те се кува ручак.</p> <p 
 Мајка ти је стара не може више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и сти 
ло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одоше доктор 
е опрана и не умивена, а што је најгоре и најгадније напунили се вашки као шипа.</p> <p>Кад Мар 
 миљем — стежући се за руке све до зоре и тад се растадоше.</p> <milestone unit="subSection" /> 
тку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре и спушти велику котарицу грожђа крај себе — па једаше с 
а да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво грање гледајући пажљиво у бакрач, (котао 
ад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу своје женско младунче.{S} У ватру беш 
ви нанијо таку љагу на част моје сестре и моје куће, кад она то није заслужила.</p> <p>— Молим  
трећи дан — иде се пријатељима, пева се и весела и напија се чаша у славу узор мученику Исусу Х 
те ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не  
ништа, Дуван пуши и опија се — свађа се и туче — и већ пише облегације са интересом динар на ду 
 више стојати, већ седоше.{S} Даница се и нехотице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим 
чно поступаху са надничарима.{S} Сад се и они поцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни 
његова сестра т. ј. назови сестра те се и она са њим као са својим братом пољуби у образ.{S} И  
Ово говорећи пружи му руку, руковаше се и он пође.</p> <p>„Сутра рано ето ме добри мој пријатељ 
ведоци не порекоше ништа.{S} Заклеше се и они и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 1 
међу <pb n="126" /> њима, поздравише се и одоше, хајдуци у шуму — а њих двојица у кућу.</p> <p> 
а обоје испратише далеко, поздравише се и растадоше се, а мали Милош испрати их својом чудноват 
 да остану, а он са осталим поздрави се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лучах 
Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди се и поче зверати по кошари нешто говорећи са стиснутим зу 
— Јес очију ми!</p> <p>— Па оћете ли се и довече састати?</p> <p>— То се не зна.</p> <p>— Даде  
те ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Ј 
н живот, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог овоме, и велики ђеније рода љу 
ољи њиховој — све нешто шапће, крсти се и призива Бога у помоћ; помиње име свог мужа покојног М 
 своју“.{S} Примети званичник чудећи се и машући главом у знак претње.{S} За тим додаде:</p> <p 
пет се може удати, рече Иван смешећи се и гледајући шта ће она на то рећи.</p> <pb n="124" /> < 
ко.{S} Па по свом обичају и наоружао се и отишо мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђ 
у коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S} Ова узајамност — ово весеље и песма усхића 
S} Од његове предузимљивости стидело се и велико и мало.{S} Од његова карактера све је дрхтало. 
уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућутка.{S} Милорад отпаса појас и даде једном слуги д 
> После онај ћалетак натовари у кола те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може  
 тим се врати и одвали врата на соби те и њих две које се ту беху склониле изудара.{S} У оном г 
ање, бакраче, тепсије, тестије, кревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужи 
уће „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете и трчи у кућу опет преко пилади те пригњави још 2—3.{S} 
S} Запита други хајдук.</p> <p>— И дете и дете!{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да будеш Бо 
 на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и том приликом изјави 
 снужден и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих при 
тана, за којом он плакаше као мало дете и говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Марка н 
лико имаш деце?</p> <p>„Само једно дете и једну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у жанда 
те круне“ ако то не учини убиће му дете и све кућане поклати.</p> <p>И ми му продадосмо волове. 
 механџији.{S} Председник написа билете и механџија одведе волове и донесе новац те положи.{S}  
че душу.“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим корацима пође кући.{S} Дође у собу.{S} Даница т 
Па ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се у сузама. 
уће, па чим се сутон повуче, ви пређите и извршите дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта ће за ж 
рко потрже револвер, али му га овај оте и добро га исћушка песницама и шамарима, који усљед ста 
вати и неговати све дотле — док порасте и само о себе почне се бринути; од тог детета можемо им 
атрала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је несрећница највише учинила, те се о 
 хте да враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то право имала, већ је се преудала за једно 
 из свог органа свог механизма, која ће и најмања олуја болести заљуљати, оборити — и отиснути  
ола се претурише, а са њим Милан полеће и лупи самим теменом о суву и тврду земљу, и одатле се  
{S} Главни су радови земљоделца пролеће и лето.{S} И у том добу, поред много празника и празнич 
S} Од то доба — ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна  
 скупише силни сватови код Маркове куће и доведоше девојку, венчаше се па се разиђоше.</p> <p>Ц 
позиву са жељом: да очува интересе куће и расположења укућана, да очува своје име и част, ради  
је онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад су нашли  
— додаде Стоја. </p> <p>— Интереси куће и живота тако захтевају.{S} И то не сме друкше бити.</p 
ећ само хода, час по кући, час око куће и по целој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој,  
по мраку, за незнатну цену, па најчешће и на вересију.{S} Кућни лопови сву као и кријумчари мон 
, већ му се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, ни говедима кошаре. 
 беше врло добра женска.{S} Нарави тихе и мирне.{S} Сваки посао дрхтао је од њених руку.{S} Она 
p>Људи, који терају какав мал на пијаце и тамо их продају — један део узетог новца утају и за с 
уди.{S} Даринка му поче враћати пољубце и претискивати га на своје груди.{S} Тако су остали нек 
чобанин чува 1 свињче, 1 говече, 2 овце и т.д.</p> <pb n="49" /> <p>И зар самац има рачуна да п 
у школу.{S} Већ у службу — те чува овце и свиње код једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви 
и продали волове, неки краве, неки овце и свиње, а неки узели у зајам са интересом цванцик на д 
и, ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пре 
грех ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за тренут ока, н 
ким бројем разне стоке са 7 нејаке деце и две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби  
ења.{S} Жена која је родила петоро деце и просула свој живот и своју снагу — да мора радити виш 
<p>Чедомир и Круна имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом до увета.{S} И они су грешниц 
плела им <pb n="70" /> чарапе, рукавице и т. д. а поред тога радила је варошкама разне послове, 
 животом човека, радиле су све јетрвице и прилично подмиривале потребе своје и својима изузимај 
 Марко позва све чланове своје породице и поче овакав разговор:</p> <p>„У нашој је кући увек би 
е врло фине сукње и кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ир 
И сунце одскочи на ручковиште, а Ружице и Марка још нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Искуца и пос 
 пољупцима Даринчину косу — грло — лице и усне.</p> <p>Даница се извуче испод Дарини руку — а н 
ком вашару Марко потплати неке пијанице и своје љубавнике да Петронија мало ошину.{S} Што они и 
а и њежнија, што највећма краси старице и старце.</p> <p>Једног дана, она рано помузе сву стоку 
реви у пољу на путу.{S} Опсова му сунце и шину га штапом по глави, кога обли крв.{S} Марко потр 
ге завуче под браник, за тим стеже срце и гурну прстом у обарачу.{S} Пуче пушка — а он се пружи 
 побећи у хајдуке ја стрепим свако вече и страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па да х 
/p> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они му додадоше.</p> <p>Он погледа п 
ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за децом шкргућући зубима — стиже на прелазу о 
е тај и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за сток 
цама показивао неке мимике.{S} Док поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па  
упи деци материје и фланела те их обуче и преодену.</p> <p>Овим поступком, он одреши руке и дад 
не вериге, па кад један падне он повуче и остале за собом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у н 
ађи, јурне на њега онако из ненада куче и толико <pb n="66" /> га уплаши — да је се тресао као  
.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува немилосрдно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и 
а чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и једоше, пише и разговараше се мало веселије но пређе  
ху пошли у команду, међу којима имађаше и Миланових комшија, који га познадоше кад донијеше лам 
 жени Перуници.{S} Сутра дан — повезаше и Вука и Миладина, и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше 
рст у његову мотику — коју једва дизаше и спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка 
ло светско.{S} Многе домаћине поубијаше и силно благо отеше.{S} Вук Перовић побего је с робије  
о не одговори ништа већ дуго размишљаше и у томе заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше и почупаше по неколико бичева косе — обадве шарене у кр 
а кола док стигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па похваташе волове њих двоица и отераше кукур 
ше до мрака.{S} Одоше кући.{S} Вечераше и разиђоше се.{S} Небо ведро као стакло, месечина греје 
осуше пуцати из пушака, певаше вечераше и пише док и освануше.{S} У јутру одоше код попа те се  
а из мале торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и м 
} У јутру одоше код попа те се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабуку — (на прошење).</p> < 
а косе — обадве шарене у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече 
е Милорад своме учитељу који га слушаше и посматраше пажљиво.{S} За овим служаше му ракију и ну 
ка мало дете у фајату — на кога он беше и заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево једна пара теб 
отворено: „Ком више треба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека петоро, нека тр 
} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала; те у вече људи дочепали пушке,  
 претњом о издаји.{S} Поверилац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једн 
 <p>— Нисам ја крив, тако људи наредише и сковаше ми несрећу, за коју ми више пута дође нека па 
ца највише учинила, те се они издјелише и сви пропадоше.{S} Покојни Јеша оставио је аманет да с 
е спремљено.{S} Поседаше и једоше, пише и разговараше се мало веселије но пређе — али и о други 
о окомиша.{S} За тим одоше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божан 
 и скоро набраше једна кола док стигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па похваташе волове њих д 
кошуље.{S} Оне се здравише па застадоше и почеше разговор.{S} Живан није знао које су, нити хте 
Најгоре јој би, што не знаде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима 
у али не могаху, и тако се размимоиђоше и одоше свака и на своју страну.</p> <pb n="56" /> <p>Ж 
остати са Спасојем“.</p> <p>Тако рекоше и приступише спреми за полазак.{S} Док Спасоје дотера в 
а што мање снаге утроше, а да што лепше и удобније живе, док сопственици који себи раде мање гл 
ба сумњати: да човек горчину своје душе и нерасположење своје савести нови са собом у вечан жив 
 речи, које говораше о бесмртности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сум 
ере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака имати разне м 
ан одоше обојица капетану и Милутин без и једне речи би примљен у потајнике да хвата на далеко  
е трагове крви.{S} Спроведоше их у срез и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Миладин не призн 
</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше све родило обилато.{S 
х речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола зре 
ма.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би и ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Одговори Иван  
.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да 
ко виђе ову ругобу на својој жени, себи и на деци коју је волео као своје очи — он без питања и 
и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и то 
 да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју мећ 
</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара о 
ше углављен кремен, лупи марка по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му 
окрепио и довео у ред она одмах оздрави и устаде. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од ка 
S} Фебруарски данови увек су променљиви и влажни, снега не беше — али блато је било огромно по  
нити стигоше.{S} Цело село отишао цркви и изгледало је као пусто.{S} Они се привукоше близу <pb 
се у оном заладку засијаше као лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани,  
ама.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јармови.{S} Једни превлаче сено у плашће — други га д 
ји ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово волови и коњ?</p> <p>„Милорада Перовића једног доброг домаћина 
.{S} Море овде ће имати посла и кметови и одборници, па ти за штету неће залећи још оволико тво 
е до мрака.</p> <pb n="120" /> <p>Други и трећи дан — иде се пријатељима, пева се и весела и на 
алудно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљујете земљу, да осигуравате бу 
жи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Ја би нешто рек’ 
ојством свог противника —- те га победи и уништи.{S} Ова наша имовина, то је била имовина ових  
 кућу, запалио цигару па задовољно седи и пуши.{S} Даринка вари млеко и узгред припрема вечеру, 
{S} И чланови његове породице, и суседи и комшије, кад су год хтели да оговарају, и завађају, д 
а дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно и једно 
 досад није обасипао.{S} Она се пробуди и враћаше му пољупце.{S} Он устаде — те заклопи врата н 
нца то је обратно.{S} Где рађаху 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, један лонац, једн 
 јутра почеше крстарити преко села људи и жене, обучени у лепо празнично одело, пешке и са коњи 
 дође комшија Лазар и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху обоје мртви.</p> <p 
подјелили.{S} Нас девет пунољетних људи и девет жена били смо у једној кући.{S} По мало се ради 
 половину пшенице — па после да се суди и дангуби, а често и главу разбије ту сам своју или сво 
роковачевог, суд у пуној својој пресуди и поништи брак у корист Иванову.</p> <p>Цмиљка је са ве 
а се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе људско.{S} И ови јадници  
p>„Ти Стојо, дајеш повода највише свађи и кавзи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пу 
адост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила —  
ентурине, за тим Чедомир одаде се крађи и нераду.{S} Па Вук разбојништву.{S} Гвозден пијанству  
кију и вино, док се разговарају о крађи и утаји — док преварбавају и прекрајају разне ствари за 
спрекрштаној лози и разном корову тражи и пола сврхани зеленака набере један чабар.{S} По неко  
 три године, али у великој свађи, кавзи и незадовољству.</p> <p>Једног пролећног вечера.{S} Мар 
е <pb n="51" /> и по испрекрштаној лози и разном корову тражи и пола сврхани зеленака набере је 
ти о деоби.{S} Сва упињања, сви разлози и савети, све опомене на аманет покојног Јеше не помого 
овом слабошћу која се састоји у неслози и поцепаности, као год што се користи војсковођа растро 
рве.{S} Али Иван постаје све несноснији и самовољнији.{S} Постао је браколомник и прави курвар. 
што сам и хтео, куд би сад био срећнији и напреднији.{S} Овако Бог зна шта ће бити.{S} Обадве с 
р смеш да лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам  
} Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ са чивилука и мету уста његова себи н 
дним вољама, <pb n="25" /> то је велики и крупан посао; и од свега тога украсти времена — да се 
тако корисна колико у себе садржи варки и обмана, опасности и неприлика.</p> <p>Једини он, одрж 
и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења до 
и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, и отрпићете велика искушења и мучења до 
ћа.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин.</p>  
фре, он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем  
 изделити, и постати пуки сиромаси, али и као такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помрете  
да се туче са сваким, <pb n="40" /> али и беше снажан и чврст те нико му речи није смео ословит 
ну рада — па да краду и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико криви колико им се приписује 
онај Мојсијев закон — око за око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си  
овараше се мало веселије но пређе — али и о другим стварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да уст 
ји су се још за младости његове свађали и мрзили.{S} Али после кратке истраге сви су поштени —  
 /> <p>„Не.{S} Већ га свога испребијали и испекли, тражећи да да новац — па кад није имао — они 
ин и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хо 
исмо мање претрзали, а некада смо имали и по триста.{S} Данак смо плаћали одмах чим се разреже  
 је са њима?{S} Покрали лопови, покрали и појели.{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказу 
сте незадовољством — они су само муцали и муцали — неумејући ни речи прозборити.{S} Његове су о 
о свет у весељу, у игри и песми, у шали и смеху пијући и разговарајући се до мрака.</p> <pb n=" 
ан и Илија — заклеше се, како су видели и лично познали Обрена Мандића — кад је изашао из вајат 
и у шаке.</p> <p>Чедомир, чим се подели и изађе из задруге, он паде у канџе интережџија и зелен 
о то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога вечера, умало се није дошло  
ло стоке од свију врста.{S} Они су били и дужни приличну суму новаца неком трговцу у чаршији.{S 
ну.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за другим боловали, али је све то било удешено, 
и парче по парче, па су се тиме сладили и троили.{S} Знали су бар колико толико за живот човеча 
ена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код другога но код себе.</p> <p>Они су живел 
их шест њихових братучеда они су купили и платили.{S} Плаћајући им више но други — само нека то 
ари које су узимали — они су и доносили и ту код њега остављали.</p> <p>Водити коресподенцију с 
нутак.{S} У кратко измењаше своје мисли и пођоше право Тешића кући.{S} Нит’ кога трефише нити с 
у делити.</p> <p>Савка се мало размисли и отпоче.</p> <p>„Па и поделите се.{S} Боље вам је „сир 
у чудну браћу она има?!{S} Они би дошли и поклали све само да се она што потужи“.</p> <p>Овако  
ку и псовку свега што је свето на земљи и небу.</p> <p>Њихови чобани, чувари стада оваца, чопор 
 завиде, и називају нас срећнима.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама  
го ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l> 
пак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Даница измајс 
ренув на њу запету пушку.{S} Све занеми и утиша се.</p> <p>— Иван отпаса појаса — али од силног 
г рођеног и јединог брата, па се спреми и оде сам на вежбање.</p> <milestone unit="subSection"  
{S} Цикнуше меденице, дотрчаше жандарми и одвукоше је.</p> <p>„У апс!“ Прошапта Милорад.</p> <p 
 Одело носе обојица чојано у самој срми и гајтану, јаше добре коње и троше новац немилице где г 
обадве шарене у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше љ 
о њему, ломи леденице са стреха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне по неки пут помиш 
ћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене 
"22" /> ћемо ми сви мушки бити слободни и радити о земљи.</p> <p>„Па тако је добро“.{S} Повикаш 
ао шта је мука ни умор.{S} Увек одевени и обувени.{S} По сто дуката у злату увек, нисмо мање пр 
код другога — па је доносио својој жени и деци све што је требало и задовољавао их у свима погл 
раду, у непрекидној журби, човек измени и оно образованости које је под закриљем својих родитељ 
у роди сина.{S} За овим у другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и  
ита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} Док повикиш 
/p> <p>Сиромаси, који нема у стоке, они и не заграђују своје башчице већ ту на раскршћу, између 
 не порекоше ништа.{S} Заклеше се и они и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 15 годи 
ике да Петронија мало ошину.{S} Што они и учинише.{S} Доцније се они покају што су то учинили а 
себе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукам 
у воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољни, њима се саопштава како је тај и тај ухватио 
а вам, ма и површно описао овај жалосни и грозни случај, који је постиго задругаре некад срећне 
или пасуља кад падне оно се опет покупи и остави.{S} У нашој кући хранило би се још оволико чељ 
овим они почеше доносити крадене ствари и код њега крити.{S} Власт, па ни похарани не долазе и  
ди ни један треба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 
ца пала у руке онима којима је у ствари и намењена.{S} То је та потпора била — која је Марка ус 
 сваког тренутка надам се штети, похари и отмици“.</p> <p>Ружица донесе на послужовнику кафу и  
{S} И чобани, и казанџије, и воденичари и рабаџије скупише се око његове постеље.{S} Све мушко  
 Божије остао цео свет у весељу, у игри и песми, у шали и смеху пијући и разговарајући се до мр 
ја сина и седам синоваца, удао три ћери и девет синовица.{S} И ако је у 65. години своје старос 
пао помисли у себи:{S} Волови су матори и изучени, од ничега се неће поплашити, а ако гди стану 
 се и они поцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни почешати се.{S} Храни нас као пашча 
 док се то све изнађе, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора св 
е искупио силан свет.{S} Многи сиромаси и сироте дошли су да се напију и наједу — али сви за то 
 жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадн 
 Милорада грувајући се песницама у прси и пиштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је по 
олима, стаде се лупати песницама у прси и чупати косу на глави кукајући колико га грло доносило 
 „Неће му пред добро бити“.</p> <p>— Ти и твој отац били сте немилостиви, па ни за вас нема мил 
м те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби покупи пола  
ђења његовог на примитиван начин чувати и неговати све дотле — док порасте и само о себе почне  
спочетка његовог живота брижљиво чувати и неговати по упутствима науке о здрављу, па одједаред  
а као хајдук.{S} И тако му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S 
ка је затруднила, и поче знатно опадати и губити своју девојачку лепоту.{S} Даница је сада води 
онда месити леб, готовити јело, гледати и чувати стоку, шити одело, прести, ткати, плести, чист 
меса и сланине, то би требало погријати и појести.{S} Па и стока вам опада сваки дан — мој отац 
а сажаљење као год и они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треба жалити сиромахе.{S} 
а хране ни мало, па откуда ће то ваљати и одговарати својим циљевима.{S} И шта мислите, кад чов 
<p>Сиромаха и инокосника можете познати и по овим знацима:{S} Све њиве пооране и усејане на вре 
евојчица казаће — како сте ви непознати и како сте их мучили тражећи новац — па после их побили 
ијатеље.{S} Ту ћете певати, разговарати и шалити се.{S} Слушати музику уз коју играте — осећати 
 да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам остати са Спасојем“.</p> <p>Тако рекош 
ити и осолити јело, поставити, прибрати и опрати судове.{S} Једном речју — задовољити толики бр 
.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати и превући у село код салаша.{S} Нека сутра једна од жен 
ат дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали врата на соби те и њих две које се ту беху скл 
ву тога мора све трчати, викати, дерати и досадити својом лармом целом селу — које ће изрећи св 
рудњаче, цедила и т. д. сваки дан прати и чистити, солити и преваривати.{S} За тим — пристављат 
арко је куповао сукнено одело па и лети и зими њиме прикривао своје поцепане и нечисте преобуке 
ти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана, распојаса, гологлава, неумивена,вашљи 
о 40—50 ока чак на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зими ус 
д, па посматраше како Даринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} Он с 
тету ништа учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али а 
доброј жени на чување.{S} Четврти, пети и седми узели бучук (мерац) брашна, бучук пасуља, два п 
у.{S} Чим дође до авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и окиде.{S} П 
/p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај пукет савила рук 
 умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити и поткресати доста младих дрвета, па ћу рано на пролеће 
 прилично прође времена.{S} Па запржити и осолити јело, поставити, прибрати и опрати судове.{S} 
овој стопи земље морамо узајмно служити и помагати; а што нас је год више — за толико морамо уд 
т. д. сваки дан прати и чистити, солити и преваривати.{S} За тим — пристављати три пут за дан к 
ица клекну код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди с 
рт многе и многе мрачне душе расветлити и показати им спасења.{S} Пут вечног живота.{S} Теби ће 
е, јер родитеље ништа не може разјарити и наљутити као то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и  
адем ову квиту, или ћу кога подговорити и потплатити да је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до 
и одело, прести, ткати, плести, чистити и прати, и на послетку, ко ће вршити онај најсветији по 
 слушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча це 
ну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи провео неспавајући.{S} Опијао се је много, 
има ношен жураше се својој доброј Марти и свом милом сину — да им саопшти њихову срећу и спас.{ 
а и скоро сваки дан иде на позив власти и судова.{S} Он као такав треба да има пристојно одело. 
ј траг хајдучки показао је Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, па да се то приде 
и би претресали питања о Марковој части и животу, али просто нису смели, он познаје сваког чино 
ених за буџаву јунад, која од мршавости и изнурености заплећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање 
им нову вест сви су трептели од радости и милине.</p> <p>Сутра дан оде Петар и прими се у жанда 
а срећу јавне <pb n="77" /> безбедности и личне слободе — то је више него патриотизам.{S} Тиме  
н, јер се осипа земља са оне стрмености и саужава га.</p> <p>Из даљине чујаше се топот неке дво 
у себе садржи варки и обмана, опасности и неприлика.</p> <p>Једини он, одржао је завет покојног 
Добро — добро, рече Мића па се прекрсти и измаче се мало од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у к 
 ногу.{S} Усљед чега се он јако разљути и у тој љутњи дође својој кући, узме пибодову пушку и о 
а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћемо пред конзисторију.{S} Нек нам потп 
сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 го 
се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— С 
она људских, па мисли да ће тако избећи и казне Божије.</p> <pb n="18" /> <p>— Какве су душе ба 
 о здрављу, па одједаред тога се одрећи и учинити велику и наглу промену — опасно је за здравље 
ју уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један  
е, што у сваком случају може неко наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно 
гу певају своје песме — и жабе и попићи и скакавци само врви са својим песмама.{S} Благо њима И 
 би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он <pb n= 
одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека са целим прибором“.{S}  
клапаху од силног дремања, јер две ноћи и два дана није стао колико мутна вода — нити је што го 
е онде где би му се прасад могла извући и коме штету учинити.{S} Ено га сад где поткресује суво 
p> <p>Он је живео више трпећи но једући и пијући — јер крадени је леб врло непријатан.{S} И он, 
та и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милујући нешто у сну.{S} Иван је неприметно дошао и с 
о му је Даница заповедила.{S} Сумњајући и сам — да га не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Да 
, у игри и песми, у шали и смеху пијући и разговарајући се до мрака.</p> <pb n="120" /> <p>Друг 
и њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од радости и милине 
рже па одоше“.{S} Ређаше Даница плачући и држећи се левом руком <pb n="31" /> за појас, а десно 
} Чим се коме опанци процепе он их баци и тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ или чакшир 
лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши.{S} Они хоће да се надмећу 
ех и пошалицу, гледаоци то су нерадници и сиромаси.</p> <p>“Ми смо сви повезани у једне вериге, 
ање.{S} На овај начин остају инокосници и без ово мало стоке и почну опадати у свима гранама.{S 
и жена“.{S} Овим се речима кураже самци и полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, г 
ику из које се види како страдају самци и инокосни људи.{S} На начин овде изложени Перовићи сви 
 једном и другом.</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци долазе на њиву — једни жању, други вежу — тре 
није било случајева — да прегору угарци и преломив се одскочи угљевља у лонац који се ту крај в 
S} То је чудовиште једно.{S} Сви старци и старице, па и младићи који су ма и најмање слабуњави  
се млађану свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопови крију се од *светлости као слепи миши од сунца 
натијих говорника и реформатора на речи и перу.</p> <p>Перовића задруга поче јавно говорити о д 
и проклето себичњаштво везује људма очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигледну пропас 
а узме сува љеба па се унесе тебе у очи и рума као сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу  
 срца му и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке обасипајући је пољупцима каквим је н 
оше два наоружана човека.{S} Иван скочи и крв му се следи — па задрхта и отпоче.</p> <p>— Кога  
 га прокло, да ме под моју старост мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш наопако ја не марим.</p> <p> 
жава им зверске ћуди.{S} Дете пак тјеши и заварава га разним досеткама — да буде мирно и да се  
и — што се год заради то се све потроши и развуче се.{S} Моја мајка музла је сама пет оваца, са 
ви курвар.{S} Не ради ништа, Дуван пуши и опија се — свађа се и туче — и већ пише облегације са 
к што преврнуше да се мало боље просуши и укупише један плас, грмљавина већ подмукло тутњи, вет 
зловољни, њима се саопштава како је тај и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у мес 
исто колико расклопити воденицу, разбој и плуг и разбацати њихове делове по дворишту и буњишту  
а лежати.{S} Наместите целокупан разбој и доведи те га до ткива, па ако немате срдачку (на којо 
 издржа 2 год. робије по тужби Марковој и помилован дође кући.{S} Имање му беше сво испродавато 
ама, и неком би од вајде — али Марковој и Стојиној деци не поможе ништа.{S} Умре једно, друго,  
ли њу гледају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задруз 
 то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не умив 
је путем лед и снег; спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладне пећи, без простирке и покривк 
и своју црну као „зифт“ косу на маленој и округлој глави неком са златом поткићеном марамицом.< 
су ти дугови учињени у задрузи па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и користи сам себе са хиља 
це, жито, ракију, сланину, маст, кајмак и сир.{S} Све ове ствари које су узимали — они су и дон 
како је — кад се први пут састану момак и девојка.{S} Запита Даринка чисто дрхћућим гласом.</p> 
а жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доцније говорило се ја 
све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ овој нашој наз 
, Марко кмет, Вук хајдук, Гвозден јатак и Милутин потајник.{S} Ово је заиста чудновата ствар.{S 
.{S} Пред судом је изгледао тако кротак и фини, и говораше увек: „Нећу криво тако ми умрлог час 
ан пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац подморао да узме жену коју ни 
загрејали.{S} Даринка је спремала ручак и убила кокош.</p> <p>За сво време разговора Иван није  
в — али она беше, доброг срца — па увек и добре воље с прам њега.{S} Ту доброту он није умео це 
им он то нареди дође му жандарм коњаник и даде му неко писмо.{S} Писмо је било од окр. начелник 
ни суд.</p> <p>Девет судија, председник и деловођа, као и 4 заступника равно петнајест дјелаше  
 Даринка рукама око врата као утопљеник и као полумртва метула јој главу на прси.</p> <p>Иван к 
и самовољнији.{S} Постао је браколомник и прави курвар.{S} Не ради ништа, Дуван пуши и опија се 
и из пушака, певаше вечераше и пише док и освануше.{S} У јутру одоше код попа те се испиташе и  
, Чедомир, Петар, Гвозден, Милутин, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а нарочито од како му у 
оче ломити катанце на сандуцима.{S} Вук и сам пође за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у зг 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Вук и Перуника немајући деце.{S} Једно им се родило и седми 
 и вриска чељади, скупи се сав комшилук и цело село.</p> <pb n="65" /> <p>Пошто је претурено св 
е срећан и задовољан.{S} Примети учитељ и поче сркати кафу — дивећи се филозофији овог простог  
ли јечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са обе стране ост 
оша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му пијем патоку — те да ми се кидају 
о да учиним неправду, како да је отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, али ипак мор 
а — ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна освета.{S} А 
а сам први пут узео Даринку као што сам и хтео, куд би сад био срећнији и напреднији.{S} Овако  
 и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викн 
</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пош 
у <pb n="36" /> тесној вези са здрављем и животом човека, радиле су све јетрвице и прилично под 
има по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали врата на соби те 
ноге — напослетку здрави се са учитељем и понуди га да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћ 
дило.{S} Радило се са великим натезањем и незадовољством.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ета и потрица.{S} Грување стоке камењем и кољем, јурење са пашчадима и изјаловљавање оваца, кра 
г воћа, оградио сво своје имање прошћем и летвама.{S} Намножио најбољег соја сваковрсне стоке и 
 и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју меће у уста од неке неописане жеље, па са  
говао одмах затражи наплату — а за овим и полиција извршење пресуде.{S} И Гвоздену оде све имаћ 
е чудновате мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као да се прикрад 
ечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним сокацима, чији пролаз сеоска кучад саопштавах 
аше рукаве своје кошуље, на чијим белим и пуним рукама примећаваху се издалека пруге плаве као  
над првенчетом својим, над својим милим и драгим чедом, које је улетило у чељусти лафа, и које  
је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу запети што могнем,  
 примером и свакодневним сликама јавним и чистим као сунце.</p> <p>Велика позорја ћутећки науче 
 у свима погледима и захтевима душевним и телесним.{S} Овде, што највише пада у очи сваком посм 
не, влажне, смрдљиве и са многим гадним и страшним животињама преткане.{S} Оне ту остану вечито 
же злог учинити добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не треба називати силом.{S} Ко год 
ројним светом оба пола, такође обученим и искићеним.{S} Ту ћете видети све своје познанике, при 
по путу и потезати се на куче са разним и врло гнусним псовкама.{S} Куче усљед раздраживања кор 
b n="105" /> дугмета на недрима Дариним и завуче обе руке у њих.{S} Извади дојке које се у оном 
силну неправду а нарочито људима мирним и простодушним.{S} Ови мирни људи окуражавали су га сво 
 То рече па се окрену и пође.{S} За њим и остали.</p> <pb n="79" /> <p>„Оћете ли пити што?</p>  
мичак изнесем.{S} Виноград ћу да ђубрим и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у пријатељст 
ка Даринчина, давши га у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина му даје 
глади, но да се захраните хлебом отетим и украденим. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и пратил 
мим.{S} Па ћу сво моје имање да ускрчим и почастим, сваки камичак изнесем.{S} Виноград ћу да ђу 
стрчи се па право у начелство.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну  
ан, Марко долази са лекарском сведоџбом и оптужује код полиције Чилаша, што га је овај на разбо 
Па и државе се удружују једна са другом и тако постизавају своје циљеве.{S} И ако икад, данас ј 
ца разјарена стиже га за једном зградом и поче га шамарати.{S} За тим се врати, и њено двоје де 
 су пријатељству и тесној вези са бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа на роби 
но као сребрним зрнцима — његовом седом и коврџастом косом.{S} Он је изгледао више на свеца но  
 изгуби реч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше крај његове постеље.</p> <p>Дође Марко, Ружица 
о ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном г 
{S} Он оста сам са својом женом Смиљком и са двема сестрама.</p> <milestone unit="subSection" / 
/p> <p>— Треба да се измириш са Цмиљком и нека ти опрости.</p> <p>— То ће ми бити прва брига, н 
 варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радницима.{S} Никад се не одморе — никад не 
а приграбимо, и кад смо с великом муком и трудбом то постигли — сад ће да нам главе дође.{S} За 
ћи свој суд у овим речима: „Ови с муком и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{S} Ово с 
иоци пласте за урнебесном песмом, шалом и доскочицама.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јар 
упило о ивицу неког брвнета самим челом и беше обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче м 
ишке и бароке (зулке) намаца се белилом и руменилом и отпоче стари занат.{S} Она постаде продав 
е (зулке) намаца се белилом и руменилом и отпоче стари занат.{S} Она постаде продавачица — шта  
ериоци писали су квите са новим датумом и годином без обзира на то: што су ти дугови учињени у  
језгру рада, ал прође узалудно и једном и другом.</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци долазе на њив 
се одмах да испразнити, а за изгубљеном и пропалом надом стоје нове и боље.</p> <p>Овај Петар,  
из вајата изљегла Цмиљка са расплетеном и разбарушеном косом.</p> <p>Даница се закле, како је Ц 
 Место рода одроњала се свака маховином и гљивама као псето које се почне лињати, а врхови им д 
е реч проткана била најчистијом истином и правдом.{S} И чланови његове породице, и суседи и ком 
 у службу код њих, и ко својом вештином и финоћом уме да им се допадне, тај добива врло лепих б 
љед раздраживања користећи се помрчином и његовом неприсебношћу уједе га за ногу.{S} Усљед чега 
 и што се год више приближавао моралном и интелектуалном врхунцу све је више у задругама находи 
у узверена и поплашена Савка.{S} За њом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад  
b n="17" /> Мало он вели, али то старом и за гроб спремном човеку много је.</p> <p>Он је знао д 
немуштим језиком оно пак живим примером и свакодневним сликама јавним и чистим као сунце.</p> < 
жице!“ Отпоче Милорад изнемоглим гласом и са великим натезањем.</p> <p>„Чујем брато!{S} Одговор 
хоћу -— одшапта му Дара са истим гласом и понова га притеже обема рукама које му око паса стаја 
на“.{S} Одговори Миладин шапућим гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све стране п 
е као мечка за својом сахрањеном срећом и надом.{S} Даница је се превијала <pb n="55" /> као от 
.{S} Милорад сеђаше на клупи пред кућом и посматраше заруделе шљиве којима пуцаху гране од силн 
 /> трула.{S} Буре му стоји под стрехом и на њ капље вода труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, п 
ући Стоју; која се беше предала и душом и телом свом планинском позиву са жељом: да очува интер 
на сваком месту будеш сталан и присебан и тако избегнеш оне незгоде, које ти се сваког тренутка 
ну и продају, јер и Марко беше увиђаван и свему вичан човек.</p> <pb n="7" /> <p>Јеша је четрде 
ј мушке и женске деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, дадоше старешинство свом најмлађем брату Јевр 
ера и јасноће душе свуда важан, призван и прибран.{S} Јеша је од изласка свог из војске одмах у 
 две пушке у рукама два хајдука, а Иван и Даринка скљокаше се на прочевље.{S} Деца ударише у вр 
о на видело, да је због тог детета Иван и отеро своју закониту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} 
ца — а пред духовним судом стојаше Иван и Цмиљка Перовићи тужиоц и оптужена.{S} Даница Перовићк 
 Па чија је?{S} Повикаше радознало Иван и мајка му.</p> <p>— Милоша Мартића сестра.</p> <p>— Ја 
и и плакали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су последњу ч 
"55" /> као отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — нема.</p> <p>Једн 
радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио на оваком дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па  
еп.{S} Црномањаст, ћосав, здрав, снажан и потпуно развијен.{S} Као такав, са својом неограничен 
и честих; врата кратког, плећат, снажан и развијен потпуно и морално и материјално, при том здр 
сваким, <pb n="40" /> али и беше снажан и чврст те нико му речи није смео ословити што би њега  
њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} Званичник изађе на поље и запита  
он није био тај, за кога сведоче Стојан и Илија.</p> <p>На основу исказа сведока — и на основу  
анија Цицовићка, сведоци.</p> <p>Стојан и Илија — заклеше се, како су видели и лично познали Об 
да свуда и на сваком месту будеш сталан и присебан и тако избегнеш оне незгоде, које ти се свак 
а рада свог или туђег, брижан, зловољан и уморан. <pb n="10" /> Она не сме да прећути већ му ка 
ване, до скора ниси ти био тако разуман и њежан на спрам истине и правде.{S} До скора ти ниси у 
ље да му оперем како треба, иде поцепан и нечист као какав убоги.{S} То убија понајпре част мој 
 човека који би могао рећи да је срећан и задовољан.{S} Примети учитељ и поче сркати кафу — див 
За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији у целој општини тако одговараш шта ће ми 
ш су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још је кућни старешина у кући својој у којој  
ику те општине који беше врло енергичан и предузимљив, и те ноћи сам оде под прозор Вуков који  
опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а куче умукну — погоди га по ср 
Одмах се промени, одмах постаде снужден и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и  
есрећа била је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страст за пићем.{S} Ракија, то им је б 
lestone unit="subSection" /> <p>Гвозден и Милица имађаху 4 деце.{S} Нису се много ни испустили. 
Некад воћњак беше само наоколо заграђен и ту ограду издржаваху 9 снажних људи.{S} Сада и наокол 
х.{S} Трешња у цвету, купус тек посађен и примљен.{S} Овце дигоше све као поплава, као пожар.</ 
Коњ остаде.</p> <p>Дође викач зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их одведе механџија, па п 
аљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годишњицу свом покојном брату Милан 
 разлога, никаква основа да буде поштен и моралан човек, тај се може купати у пороцима као и у  
јмлађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајк 
lestone unit="subSection" /> <p>Милутин и Роса имађаху 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и 
пче један!{S} Ти си слуга Марков.{S} Он и његова женка све заклопили под свој катанац, па тебе  
 Вук.</p> <p>„У другу зграду.{S} Има он и облигација.{S} Квита је са њима спакована“.{S} Одгово 
од њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим се оној Даници како 
и — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу ку 
 то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси требао  
ом са којом је сваког 1/4 часа припијао и савијао нову цигару.{S} Стоја је намиривала стоку са  
да јетрве чувају децу својих друга, као и своју, кад оне ту нису?</p> <p>„Није ти вајде то гово 
евет судија, председник и деловођа, као и 4 заступника равно петнајест дјелаше пуних 10. дана п 
 се прими да пере рубље жандармима, као и то: плела им <pb n="70" /> чарапе, рукавице и т. д. а 
 од великог умора.{S} Човек уморан, као и болестан.{S} Они су продавали парче по парче, па су с 
ает“ (ни бриге).</p> <p>„Исто тако, као и ти ономад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти неће 
овек, тај се може купати у пороцима као и у крви својих злочина и без помисли на грех.</p> <p>Т 
војим органима и чулима.{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи распојаси спавати под  
иља нису погрешили.{S} Сестра му је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца сроством  
д једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови.{S} Разбиј 
 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и сви остали.{S} Најстаријег синчића дали су...{S} Не у 
платио, од људи који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећи <pb n="14 
 и на вересију.{S} Кућни лопови сву као и кријумчари монополисаних артикли — они не смеју тужит 
и начин напао, разоружао га, злостављао и отео му 50 дуката.</p> <p>Чилаш немаде сведока, он би 
аку са пушком.</p> <p>Марко се постарао и спремио сведоке око 12 да докажу како Гвозден није то 
немилице тукла.</p> <p>Прекомеран посао и рад, основ су свима незгодама које податкивају људски 
ао да се прикрада нечему; час би застао и стегнутим песницама показивао неке мимике.{S} Док поч 
а пуно воље и енергије.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео у судницу па прима порезу.{S} До  
ори је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и куповао <pb n="82" /> и стоку и имање од мојих братуч 
је усуд цео свет претресао, не би нашао и саставио две супротности, као што је саставио овога Ж 
ешто у сну.{S} Иван је неприметно дошао и сео на праг свог вајата и слушао своју Цмиљку како те 
купа у милинама — а душа одлеће на небо и рукује се с анђелима.</p> <p>Сретен Цветић, отац Дари 
из куће и продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа 
ниси ти коју заволео.</p> <p>— Па право и има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — у 
 а десном око појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући озго и сама  
 и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спремно.{S} Понјеше пушке и барута — и одоше право Ма 
 па је лупи о тврду земљу падајући озго и сама на њу са свом тежином тела, и од куд да се треви 
д овог значајног вечера, не прође много и Јеша испусти своју племениту душу.</p> <pb n="20" />  
 <p>Живан мишљаше о овом разговору дуго и тако заспа.{S} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто  
м сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и поштено умрети.</p> <p>В. Јањ 
} Такав као што си сад, срећно би живео и друштву од користи био.{S} Али слепа освета на то не  
рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки пос 
 као мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео и предузимао све је задовољно и срећно довршивао.{S} Ал 
 је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца сроством везао.{S} Позваше га у кућу и од 
} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприметно погледа преко свију и виде: да сви одоше ц 
кушај убиства а пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог ист 
тварима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непознати зликовац гађао га је из пу 
 срећне жене са својим мужевима завадио и леђа им испребијао, а има их неколико, које је раздво 
кукурузом — а његов се кукуруз уливадио и посветио се, јер он мора газдама да окопа прво жито п 
а био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удостојим моју ле 
о срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па је доносио својој жени и  
си се сад умудрио, подобрио — провредио и у свему препородио.{S} Али та нагла промена задивила  
иван скоро сво најглавније имаће отуђио и доспео само на окутњицу Даница му роди сина.{S} За ов 
не пропасти.{S} Мартићима је се задужио и сам отац његов — па и он понова.{S} Ни мање ни <pb n= 
није тамо код Ивана, па се лепо опремио и обуко.{S} Па по свом обичају и наоружао се и отишо ма 
 то је већ на неколико места обелоданио и сам Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију. 
јао пред судом — њега је Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред судом је 
 дан освиташе празник.{S} Живан поранио и уздиго обаљена врежна трешње — поткресо их и окрепио, 
ља и жалости, крстио и сахранио, оженио и удао.{S} Поградио многе и дивне грађевине.{S} Засадио 
 каза својој Даници да је башчу окрепио и довео у ред она одмах оздрави и устаде. </p> <milesto 
тана.{S} Ја сам из наднице то све купио и посијо — па да ми ти таманиш.{S} Море овде ће имати п 
купне имовине ја сам својом руком купио и платио, од људи који су били богати као и ми што смо  
е изудара.{S} У оном гњеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало до 
г живота.{S} Многе је девојке осрамотио и саломио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узе 
ропратио многа весеља и жалости, крстио и сахранио, оженио и удао.{S} Поградио многе и дивне гр 
 до зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки посо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А  
о да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабуља — по 
ако су резоновале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све сусетке и суседи који  
енуше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и у саму зору стигоше на њиву.{S} Док Милан пожње шашин 
се процепе, 4 м. нови их окрпљене, тако и све остало.{S} Овди се саме расипа, поред тога што се 
кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> <p>Вама пролази време узалудно Ви сад кад 
елигентност у времену зрелости.{S} Тако и Стоја.{S} За кратко време она постаде сасвим свирепиј 
“.</p> <p>— Па дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа. 
 Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким непозн 
на рано помузе сву стоку, процеди млеко и настави га да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ло 
ољно седи и пуши.{S} Даринка вари млеко и узгред припрема вечеру, док на један мах отворише се  
жних људи.{S} Сада и наоколо, и попреко и уздуж испреграђивано, и то више не личи на баште, већ 
ове предузимљивости стидело се и велико и мало.{S} Од његова карактера све је дрхтало.{S} У њег 
 је испросу — али се преварила.{S} Нико и не помену.{S} Она, кад то виде.{S} Дотера се као стар 
{S} Према томе мислило се — да је Марко и навео хајдуке на Милорада.</p> <milestone unit="subSe 
имена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића дадоше му то  
ући доброг учинити злим — тако је тешко и још теже злог учинити добрим, нерадног радним и т.д.{ 
ише се око његове постеље.{S} Све мушко и женско, мало им велико стајало је крај њега.</p> <p>„ 
о својој жени и деци све што је требало и задовољавао их у свима погледима колико је мого.{S} Ч 
 имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— И дете 
овима, већ се обично из околине гунђало и шаптало: „Никакав рад — а оволико богаство.{S} То се  
у.{S} Скупи се цело село и плакаше мало и велико.{S} Милорад сахрани <pb n="76" /> свог рођеног 
ула старија деца које је потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвнета самим челом и беше облив 
ади ништа.{S} Све што им треба за одело и преобуке — она купује.</p> <p>Његове комшије завидећи 
вају и прекрајају разне ствари за одело и обућу и т. д. дотле њихови пси својим сигналом јављај 
ару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ овој нашој назови браћ 
н сандук изу се, за тим свуче сво одело и оста у самој кошуљи која се таласаше на њеном бујном  
само носи памучне кошуље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји ро 
ет обукао се у најлепше празнично одело и отишо у цркву — да ода заслужну пошту мученику Исусу  
 као црва у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше мало и велико.{S} Милорад сахрани <pb n="76"  
јег згореног ђубрета тада би добро било и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад није тако, м 
ка немајући деце.{S} Једно им се родило и седми дан умрло, јер беше невремно.{S} Вук имађаше мн 
ај исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То 
е жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се здравише па заста 
ту јесен — док све миши појели, закисло и иструлило, па по влажном дану пола овршено а пола ост 
 се не зна — тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S} Према томе, детету је живот у врл 
ића.{S} Још нам је остало да прелистамо и судбину њиховог бившег кућнег старешине Марка и његов 
е ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p>— Ја немо 
послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па се унесе тебе у 
 — ја сам намислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродством крвна освета предати забораву.{S 
о ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много починиле квара?{S} За 
ксутра ћеш ти овде изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће н 
 нити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде своју поклану децу пренерази се од чуда.{S}  
: „Што год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио своју дужност, ако ти  
сам слушао, зато ме и остави овако рано и полетеше му сузе.{S} Сад се сећам њених речи, али већ 
да устану.{S} Доцније говорило се јавно и отворено: „Ком више треба тај нека више и ради“.{S} Ј 
имам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и 
ица лупи својом главом о оно исто брвно и на оном истом месту — само с том разликом — што она л 
ило.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба покупит 
и т. д. од свега тога одузмите му једно и оставите га самом себи, он мора угинути.</p> <p>Али п 
а њима је било одело увек лепо, помодно и чисто.{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је морао и 
иче а најчешће туче и грува немилосрдно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грд 
S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно и једном и другом.</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци дола 
ора те издао уверење да је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира 
је онако нечујно и невиђено, неизмерено и по мраку, за незнатну цену, па најчешће и на вересију 
ђу Ивана и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и план је утврђен.</p> <p>Једног дана поранио Иван у по 
м.{S} Обоје младо; обоје здраво; снажно и развијено.{S} Али немају нешто — су чим би живели.{S} 
ће моћи да заради друго што му је нужно и потребно.</p> <p>И да сведемо сада своје погледе и на 
га писма који вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора б 
ене.</p> <p>Ма да се све ово ради тајно и невиђено, али се опет уђе у траг.{S} Док јетрвице иза 
и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђено, неизмерено и по мраку, за незнатну цену, па 
ат, снажан и развијен потпуно и морално и материјално, при том здрав као срча, лак као дим, вре 
. д.{S} Они сви раде полако, али стално и савесно.{S} Имали су свега доста што треба човеку за  
свађе ни убијања.{S} Они живе задовољно и само певају и веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш  
 год хтео и предузимао све је задовољно и срећно довршивао.{S} Али његова предузећа нису крњила 
 за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али чи 
ава га разним досеткама — да буде мирно и да се покорава вољи њиховој — све нешто шапће, крсти  
азивао неке мимике.{S} Док поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{ 
аш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и поштено умрети.</p> <p>В. Јањић.</p> </body> <back> < 
ругара, купи у чаршији памука за платно и плати једној жени да му изатке, купи деци материје и  
уде.{S} И Гвоздену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 дец 
тког, плећат, снажан и развијен потпуно и морално и материјално, при том здрав као срча, лак ка 
рхтао је од њених руку.{S} Она је тачно и савесно отправљала своју дужност уз припомоћ своје је 
е вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, више по гласу свог чистог и непомућеног разу 
дног дана, дођоше овце раније но обично и плинуше по дворишту, које је чувала Даница и која не  
ста за себе и своје — па му то необично и чисто криво.{S} Немајући много којешта, а често пута  
 <p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и издадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као насљедни 
/> са Даринком Сретеновом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „к 
што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој жени 
таде његов коњ, па су после живели лепо и спокојно — остављајући по извесан део зараде у штедњу 
и вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S} Ова узајамност — ово  
а је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару.{S} Мића пође — они 
званичник беше млад човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужност са пуно воље и енергиј 
 је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ овој  
 што смераш, али имаш право — ја сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то ајд постави.{S} Ј 
ме вунице.{S} Па чипке и карнере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у не 
ра.{S} Он се попе на кола озго врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пре но  
м телу и бељаше као снег, отпоче љутито и набусито повезујући своју црну као „зифт“ косу на мал 
ињама преткане.{S} Оне ту остану вечито и лутају по помрчини.{S} За њих нема милости никад за н 
 па после да се суди и дангуби, а често и главу разбије ту сам своју или свом брату — суседу.</ 
адова који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} Званичник и 
и.{S} Јер колико њих изађе, толико исто и у кошници остане.{S} Немојте да будете простодушнији  
} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто и бристро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје ње 
ави, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено. <pb n="41" /> Изјутра он пошто се опремише  
 не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљ 
} Главна несрећа била је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страст за пићем.{S} Ракија,  
теновом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“ 
е приписује.{S} И они једу оно исто што и надничари кад су са њима, а кад су сами још и лошије. 
и ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држава.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето др 
је обесчастио.</p> <p>— Тако ћемо нешто и гледати.</p> <p>Од Ускрса до Спасовадне само је четрд 
ла, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас жена жњела, муж кос 
сестре.{S} Они су свуда одговарали тихо и мирно, како они ништа не траже, већ им је најглавнија 
као у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне ре 
 бићете обучени у најлепше стојеће рухо и далеко одавде 2—3 дана хода играће те у колу са много 
т, немилостив, самовољан, подал, свиреп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} Н 
м претурише све, пребискаше сваку ствар и направише читав вашар у згради, али нигде и ништа.</p 
еља, скоро при концу маја.{S} Дан ведар и чист као огледало.{S} Од рана јутра почеше крстарити  
 После једног сахата дође комшија Лазар и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху 
 говеда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба толико исто, и 
ти и милине.</p> <p>Сутра дан оде Петар и прими се у жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и же 
milestone unit="subSection" /> <p>Петар и Марта имају једно дете мушко.{S} Они живе у врло скуч 
> <p>Она се подвуче крај њега под губер и једнако плачући ређаше које какве неправде које се њо 
 и властима, на куповину и продају, јер и Марко беше увиђаван и свему вичан човек.</p> <pb n="7 
lestone unit="subSection" /> <p>Чедомир и Круна имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом  
о на живот.{S} Његов рад, ход, разговор и сви покрети личили су на покрете болесна човека, док  
днесе и ућутка.{S} Милорад отпаса појас и даде једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда 
и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — да се ретко што могло знат 
1" /> за појас, а десном усекњиваше нос и брисаше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у к 
ом у овом делу поможе му заливати купус и сву башту дотерати у ред.</p> <p>Живан каза својој Да 
{S} Савка ово изређа као какав дипломат и показа своје схватање о њиховој задрузи које је пуно  
рете је Живан који беше легао на кревет и само му се глава виђаше испод губера.{S} Испод његово 
а.{S} Нећемо.{S} Немамо кад.“ Рече кмет и одоше сви брзим корацима.</p> <p>Учитељ посматраше ов 
и па га поче превијати.{S} Мете га опет и чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата и она се отво 
урјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са сваким, <pb n="40" />  
а, то је највеће јемство за њихов живот и рад.</p> <p>Она се у намисли са њим разговара и смеја 
 је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 5000  
 Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и тражио савета 
родила петоро деце и просула свој живот и своју снагу — да мора радити више од оне, која није р 
ни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде вечити пример у вашем животу.{S} По 
таше он. „То је велика сума.{S} Петнест и сто, то је велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 
ислити — а не исказати, каква је милост и радост.{S} Одговори Даница смешећи се, па продужи...{ 
 из кола.{S} Дотераше кола у исправност и извукоше их на пут, за тим узеше оног јадника и метуш 
гом.{S} И ви осећате још ону пријатност и задовољство, памтите оне речи које сте говорили, и он 
ју на старешину, на његову неправичност и нечовечност.</p> <p>Једног празничног вечера, вечераш 
 и ову Даницу.{S} Он до крајности прост и наиван, а она до крајности лукава и препредена.</p> < 
 се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он затури по 
{S} Рад производи не само у човеку, већ и у свима животињама које раде саме за себе љубав — мил 
 по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} Упаде јој у реч Роса жена Ми 
а да ће се пограбити не само удовци већ и првоженци — да је испросу — али се преварила.{S} Нико 
ач кривице, Стојан Поповић, Илија Дуњић и Станија Цицовићка, сведоци.</p> <p>Стојан и Илија — з 
ilestone unit="subSection" /> <p>Мартић и његово друштво постадоше страшило светско.{S} Многе д 
чи осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан превлачише њих двоица без застоја и одморка 
на, код њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим се оној Даници 
ена и деце по кући — нека побеже у собу и заклопи се, нека напоље.{S} Он разјарен као лаф јураш 
и слугама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити се јер ће главом 
ј млађи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе 
ује на груди.{S} Подмеће дроњке на трбу и прави се трудном — па то са неком жудњом посматра.</p 
ли кад би поред волова он писну у трубу и волови се поплашише јурнув под пут преко оне стрменос 
у би суму купио 1 добре вочиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо 
чи.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким,  
ија и зеленаша као муха у мрежу паукову и ту се са свим изгуби.{S} Научио помало радити, а имат 
едње речи а с погледом на борбу Иванову и њему полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш 
тучу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију се — у место да уче школу и течу знање.{S} На о 
 сваким ћу лепо да живим у пријатељству и љубави.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам 
Инокосни људи у великом су пријатељству и тесној вези са бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у 
ову пороци.{S} Људи наклоњени пијанству и нераду, хрђави су — али ко ји може бољим учинити?{S}  
 Вук разбојништву.{S} Гвозден пијанству и т. д.{S} Инокосни људи у великом су пријатељству и те 
илан полеће и лупи самим теменом о суву и тврду земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође много,  
 напушти све послове, па и матерњу негу и старање над децом својом.{S} Само ради у млекару — и  
нства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења док сте н 
нства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, и отрпићете велика искушења и мучења док сте н 
и ја никад нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи 
азлика мањка, између сопственика, слугу и надничара, чини те се прави ушпарање 1. плаћа се радн 
 на врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начелника, па викну што је игде могла:</p 
ицима незнатна надница, 2. журба у раду и давање мање одмора и 3. даје <pb n="81" /> им се хрђа 
саше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и до 
а се са свим одрекну рада — па да краду и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико криви коли 
м, већ овој нашој назови браћи Милораду и Милану.{S} До скора они човечно поступаху са надничар 
великим болом издржала оволику неправду и смерно отишла код своје браће да оплакује своју горку 
ду зрело они берући преберу их и поједу и тако сврши се берба.</p> <p>Човек није запуштио имаће 
аседе.{S} Кад хајдуци наиђоше на заседу и почеше се пушкарати у ком пушкарању Вук погибе.{S} Ов 
срдно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал 
млађи заповеди слугама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити се  
енција (болест) појави се рано у народу и поче немилице сатирати све — а нарочито децу.{S} Она  
ета ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови грешници, што имају 2 
е Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све сусетке и суседи који окружују Перовић 
новрсних делова који се узајамно помажу и одржавају људски живот.{S} Н. пр. стомак хоће хране и 
т.{S} Сутра дан Панта би окован у срезу и након 2 месеца дана осуди се на 5 година робије.{S} Б 
 пред ногу.{S} Суруџија приђе већ близу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред волов 
рају о крађи и утаји — док преварбавају и прекрајају разне ствари за одело и обућу и т. д. дотл 
ају и туку.</p> <p>Људи то забашуравају и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима 
ња.{S} Они живе задовољно и само певају и веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути д 
гобно тело које као тешки ланац окивају и муче душу.“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим кор 
чеше они корети жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко кој 
ништа.</p> <p>Жене се сваки дан свађају и туку.</p> <p>Људи то забашуравају и боје се деобе као 
 својој деци.{S} Ђеца се једнако рађају и прирастају.{S} А ваше имање није тако велико.{S} Нама 
ха хлеба, и гледајући — како неки имају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, маст, сланину, вино 
ене шију, плету, везу, преду, гребенају и т. д. <pb n="21" /> Устане старешиница, па за тим све 
аже трошка и кад га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те им по који сребрник остане да  
 продају — један део узетог новца утају и за себе задрже га казав старешини мању количину или н 
 опремио и обуко.{S} Па по свом обичају и наоружао се и отишо мало код зета и сестре.</p> <p>Пр 
а брзо и неприметно погледа преко свију и виде: да сви одоше цркви на причес која је далеко пун 
е, и за благостање и удобан живот свију и свакога.{S} И сам је човек сличан задрузи, на њему им 
познаје сваког чиновника, сваког судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу,  
крадену сланину и месо, док пију ракију и вино, док се разговарају о крађи и утаји — док превар 
е пажљиво.{S} За овим служаше му ракију и нуђаше га да што ужина.{S} Учитељ је пио — али ужинат 
сиромаси и сироте дошли су да се напију и наједу — али сви за то морали су платити.{S} Сребрни  
ан се мало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару.{S} Мића пође — они га обоје испратише да 
 малом што плаче.“ За тим извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро  
рала је исплакати свој јед и секирацију и пристати да остане њена старија.</p> <p>У њиној кући  
руштво.{S} Пошто прими пушку и муницију и пође у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му  
оја дође сва доктором те изврши секцију и отпоче истрагу.{S} На прво место дођоше у хапс његови 
минути до сванућа, па да рани у чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше једна страшна сметња, је 
чарапе, појасове и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, и преко тога опет 
 оговарају, и завађају, да компромитују и осујећавају његове планове, једном речју — кад су год 
ире коју носи у рукама; уз огромну вику и псовку свега што је свето на земљи и небу.</p> <p>Њих 
једаред тога се одрећи и учинити велику и наглу промену — опасно је за здравље и живот сваког д 
кочи друга, па трећа обали једну врљику и уђоше око 30 њих.{S} Трешња у цвету, купус тек посађе 
мају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година старости.</p 
о крушке које су презрелиле на планинку и њене производе — од то доба Стоја постаде деци својој 
ше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и том приликом 
а трчао и куповао <pb n="82" /> и стоку и имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада 
(вињаге) сви уђоше у кућу па напослетку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре и спушти велику кот 
други вежу — трећи товаре на кола, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док друг 
 мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна запевк 
ити дете.“ За овим ухвати Стева за руку и викну: „ајде са нама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, ако  
 <p>— Бежимо овамо!{S} Увати је за руку и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ оне стазице,  
 таке се они међу собом узајамно потуку и посатиру.{S} За ово треба благодарити светој природи  
ши Иван, увидео је своју грдну погрешку и увидео је да је на крају своје очигледне пропасти.{S} 
 и његово друштво.{S} Пошто прими пушку и муницију и пође у своју чету Марко га зовну на страну 
и дође својој кући, узме пибодову пушку и опет се врати натраг — да се освети кучету и његовом  
ош 2—3.{S} Кад тамо млеко ври по пепелу и угарци погашени пиште као гује у каквом џбуну који је 
змем сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{ 
да остане бар штогод времена живом телу и души да се одмори.{S} То је са свим немогуће било.{S} 
и која се таласаше на њеном бујном телу и бељаше као снег, отпоче љутито и набусито повезујући  
кад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири године он се 
орову и крију се — у место да уче школу и течу знање.{S} На овај начин остају инокосници и без  
е, у наглости, у журби, у великом послу и т. д.{S} Они сви раде полако, али стално и савесно.{S 
ао хајдука — те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чи 
тно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p> <p>Мар 
де дотадања суморност његова са срца му и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке обаси 
 а друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила јастребова.</p> <p>Ова 
мре.{S} За овим седамнаести дан умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка  
.{S} Поверилац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућа 
постаде снужден и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код сво 
озден Перовић главни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини 
на снагу сточну, ни људску ни на спрему и алате није се чекало ни дангубило.</p> <p>Док други — 
бити из вида.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више делом но речима.</p> <p>Гледајте, д 
ме и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стевану и Миленку ђацима Милорадовим да остану, а он са осталим 
 Она изведе план да се то саопшти Ивану и да се ради на томе — како да се изврши развод брака и 
е у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му нешто шапташе.{S} Напослетку рече му гласно „ 
би то прикрио окрете се на другу страну и леже.</p> <p>Од овог значајног вечера, не прође много 
одиста сутра дан одоше обојица капетану и Милутин без и једне речи би примљен у потајнике да хв 
ређају шта ће која, већ раде што стигну и што је на реду да се уради.{S} Оне су се надметале шт 
рме са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу за ко 
ника па се онако преко воље мало осмену и одазва се овим речима.</p> <p>„Изволте!{S} О здраво,  
 коња судници“.{S} То рече па се окрену и пође.{S} За њим и остали.</p> <pb n="79" /> <p>„Оћете 
е браће да оплакује своју горку судбину и да камен по камен отискује из лепе грађе свог живота  
а свог судовима и властима, на куповину и продају, јер и Марко беше увиђаван и свему вичан чове 
а које раде саме за себе љубав — милину и <pb n="13" /> задовољство.{S} Па кога мрзи да ради, т 
} Ови лопови — док једу крадену сланину и месо, док пију ракију и вино, док се разговарају о кр 
 не одазва.{S} Они почеше палити машину и пипати око кола — док нагазише на човека.{S} Пипнуше  
 — а шта је тек остало за младост бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе осећаје — срце 
ћи ка заходу, а вечерњи поветарац дахну и освежи свако живо створење, која су се од огромне при 
> <p>— Човечност кад ми помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а зашто  
Милан старији брат Мићин.</p> <p>— И њу и њу.{S} Него шта!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да 
елу, врло се хрђава брига води о чувању и неговању мале деце; али то не шкоди толико, као знатн 
ављајући по извесан део зараде у штедњу и тиме су осигуравали будућност своју.</p> <milestone u 
у.{S} Чим уђе у судницу — он скиде капу и уђе у канцеларију.{S} Званичник прелиставаше дневник  
аш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни у че 
а, који га познадоше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога живота.{S} Узеше с 
 шта ћеш, хоће људи да заједу надничару и раднику, па од тога да се обогате.{S} Ко је год тако  
о први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири године он се промени.{S 
ад пороси киша — он дође у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ограде око које 
близу <pb n="63" /> куће у једну кошару и управише своје погледе на кућу.</p> <p>У кући се не ч 
 њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни у чем не леж 
актера — нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и с 
а се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, и преко тога опет да остане бар штогод времена 
лиција дознати — па ће за њима у потеру и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Добро брато, ја одо’  
 он је некад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири год 
е детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним црвима и инсектима.{S} Уклоните те су 
</p> <p>У јутру, обе жене одоше доктору и добише уверења са повеликом поштедом.{S} Мисли ли су  
жи воловима, дотле Спасоје наложи ватру и пристави лонац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чекаше да 
еца су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница се откану више моде и посећ 
ему, и увек су му се исповедали: шта су и где починили, сматрајући то као олакшицу свога греха. 
вакве и овом подобне примедбе падале су и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто  
Све ове ствари које су узимали — они су и доносили и ту код њега остављали.</p> <p>Водити корес 
ели на много различитих делова, тако су и умови људски различити.{S} Као што су сви делови чове 
ислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра  
 Он устаде — те заклопи врата на вајату и понова се врати у кревет...</p> <milestone unit="subS 
ту са дуплом ценом своје-ручно написату и потписату.“</p> <p>„Ја истина, Перуника му је писмена 
} Одговори Цинцарин, окренув леђа кмету и оде у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто кроз стегн 
а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве  
т се врати натраг — да се освети кучету и његовом домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче га осет 
не овршена на време већ чекати кишовиту и магловиту јесен — док све миши појели, закисло и истр 
 тог детета Иван и отеро своју закониту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколи 
 захтева од разума.{S} Разум тражи исту и заповеда очима да га воде, ногама да носе, мирису да  
њу напитом, почне купити камење по путу и потезати се на куче са разним и врло гнусним псовкама 
г и разбацати њихове делове по дворишту и буњишту — који ће се за извесно време повлачити па и  
 ни видио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има как 
живота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете делити пр 
а својим отровним зубима подгриза срећу и благостање роду људском.</p> <milestone unit="subSect 
милом сину — да им саопшти њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су тре 
нима.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама свима на равне делове, јер в 
гу њиву“ коју је Вук продао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу за то што су били у свађи.{S} И 
женског, који се односи на одело, обућу и чистоту.{S} Ове врло важне намирнице које су у <pb n= 
рекрајају разне ствари за одело и обућу и т. д. дотле њихови пси својим сигналом јављају свачиј 
ца сроством везао.{S} Позваше га у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести — па одмах спреми 
 софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе најлепше везене чарапе — те му их тури преко к 
кон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виногр 
година има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужност, прво за покојном мајом (Је 
е познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</p> <p>У саму је 
> <p>Ружица донесе на послужовнику кафу и воду — са једним стаклетом љуте ракије па оде — они п 
{S} Док рађаху они надницом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико к 
ипнуше га.{S} Беше врућ.{S} Ослушкиваху и чу се дисање помешано са крчањем.{S} За овим изручише 
су се много ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто продали од главног, али опет имађаху доста  
човеку.{S} Извршио опасну крађу у новцу и неким стварима, и кад је се домаћин куће јавио и викн 
е човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то он мора да ч 
од. старости, долазе кући, хватају децу и тучу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију се —  
вади из џепа неку скучену подебелу жицу и дође пред врата Симиног фајата.{S} Мете онај тел у ру 
 дотрча Милица носећи у рукама обраницу и лупи Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад  
b n="52" /> наплати добро своју надницу и осигура кућу са лебом за 15—20 дана па сутра опет мес 
ора да нагони волове на изниклу пшеницу и овраћајући волове да погази скоро половину пшенице —  
миног фајата.{S} Мете онај тел у рупицу и нави два три пут.{S} За тим извади па га поче превија 
 у школу, мајка ће њему купити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкају 
стро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди се и поче зверати по ко 
ас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна запевка, ова жалосна  
днесе пред Бога правде своју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год казивала невиност своју — ник 
 рукама држећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мало постарији човек, обучен 
војих сељана за одборника, за тим одмах и за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове  
и сломи врат онда гледаоци прсну у смех и пошалицу, гледаоци то су нерадници и сиромаси.</p> <p 
Марко спреми два коња у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим ко 
иго обаљена врежна трешње — поткресо их и окрепио, па и купус, који је стручић са свим ишчупан  
е на грозду зрело они берући преберу их и поједу и тако сврши се берба.</p> <p>Човек није запуш 
е?{S} Цвећа.{S} Или рада својих здравих и снажних руку.{S} Не!{S} Ни једно ни друго.{S} Већ про 
т место да иде на рад чека стоку других и хвата је — и по други пут наплаћује оно што је јуче н 
ела и мрава.</p> <p>„Чувајте се од злих и хрђавих људи.{S} Оружје ваше против њих нека буде љуб 
"129" /> врло гадних — али најпотребних и најсветих.{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за  
д, да се одвоји <pb n="83" /> од бедних и невољних, тај остане последњи кад се окрене „на левок 
ер као такви лаћаће се свију дозвољених и недозвољених срестава да постану господари вашег добр 
илног, веђа густих и црних, очију црних и бистрих као кристал.{S} Једном речи речено све дражи  
х, бркова густих а кратких; зуба ситних и честих; врата кратког, плећат, снажан и развијен потп 
Марко виде.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати коња, на коме јахаше вођевина, за узду — па по 
оваца — па је пред деобу отишо’ код њих и затражио квите.{S} Они повериоци писали су квите са н 
а“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће њих и поделити.{S} Они тучу све оне, али њу ни малим прстом 
<p>Водити коресподенцију са већином њих и радити ма какав рад, не може се никако проћи а да се  
оје жртве и да прави разлику између њих и добрих па само добрима да чини зла те да га ови вечит 
о вас је данас.{S} Узмите пример мудрих и вредних пчела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих 
олећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад с 
рвно-белог, носа правилног, веђа густих и црних, очију црних и бистрих као кристал.{S} Једном р 
ништа продавао — јер многи донеше новац и одведоше своју стоку — само остадоше још 4 Милорадова 
вакоме послу вична и досетљива.{S} Отац и мајка осећали су се срећни — што су тако чељаде умели 
се.</p> <p>— Коју то!?{S} Повикаше отац и мајка.</p> <p>— Ја хоћу Даринку Сретенову.</p> <p>— Х 
або је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека побегне.</p> <p>— Ја ћу радити 
м стојаше Иван и Цмиљка Перовићи тужиоц и оптужена.{S} Даница Перовићка <pb n="117" /> сведок,  
ими кметство од Марка), општински викач и два одборника.</p> <p>Назваше Бога, и сви се редом зд 
разговора код једне коне, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и  
о овог часа.{S} Тако говораше кроз плач и јецање кмет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и позва 
тина, истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> <p> 
 /> власт.{S} Ти Петре жандарм да чуваш и помажеш власт.{S} Ти Милутине потајник да ме хваташ.{ 
ана кукуруза.{S} Око ње се врзма гајдаш и ујдурисава своје кораблице -— из даљине хоре се двопе 
 После она два који сиђу метуће у салаш и свршена посла“.{S} Предложи Милан.</p> <p>„Тако ће на 
као анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу болест.</ 
 мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{ 
 веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазлених створова.</p> <p>Мес 
.{S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би н 
реха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне по неки пут помишљајући да су то чибучићи од 
 ни рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S} Клетва покојног Бате постигла нас је...{S} Ш 
ичари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — на почек.{S} Пови 
еда.{S} Сваки члан његове породице пуно-и малолетан имао је своје дужности које је тачно вршио, 
ече, 2 овце и т.д.</p> <pb n="49" /> <p>И зар самац има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њ 
ама од стране сиромашних суседа.</p> <p>И отпоче крађа и расипање.</p> <p>Људи, који терају как 
ешине Марка и његова сина Ивана.</p> <p>И Марко је испродавао нешто имања задржав најбољи део с 
е ја сирома морам носит изједна.</p> <p>И ако досад нисам ништа крао, гледаћу да украдем ову кв 
са коњима — и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и 
ће му дете и све кућане поклати.</p> <p>И ми му продадосмо волове.{S} Шта учиних кукавац сињи!{ 
 се прода.{S} То је најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицош 
ако је Марко први пут предложио.</p> <p>И тако се радило.{S} Радило се са великим натезањем и н 
руго што му је нужно и потребно.</p> <p>И да сведемо сада своје погледе и назоре.{S} Довде смо  
дана има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном одреди се претрес.</p> <pb n="67" /> 
„Како да не би, Бог ти помого!.</p> <p>„И то у коњанике.</p> <p>„Немам коња. </p> <p>„Ја имам д 
„Тристу динара“ рече механџија.</p> <p>„И први други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут. 
е је он ни прод’о већ Перуника.</p> <p>„И то за петнајест дуката.</p> <p>„Је ли издала тапију?< 
<p>„То је прилично велика сума.</p> <p>„И не би била, господине учо, да је као што треба.{S} На 
</p> <p>„У пољу.</p> <p>„И коњ.</p> <p>„И он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и једног одборни 
е су ти волови?</p> <p>„У пољу.</p> <p>„И коњ.</p> <p>„И он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и 
ђаше Ружица а Марта је прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то 
уди, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина 
срда порода.{S} Као што смо напоменули, Иван је сухопаран на спрам свачега па и на спрам тога.{ 
у кућу упадоше два наоружана човека.{S} Иван скочи и крв му се следи — па задрхта и отпоче.</p> 
ци.{S} Не баш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Даринци милосне послатке, које  
S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати 
н воли, тај ће добити песницу у нос.{S} Иван је све ово чинио без страха и бојазни — заклоњен з 
 — али опет беше тавна и мрачна ноћ.{S} Иван помого те се намирила стока и ушо у кућу, запалио  
тију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару 
 певушкајући и милујући нешто у сну.{S} Иван је неприметно дошао и сео на праг свог вајата и сл 
 Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке мил 
шку.{S} Све занеми и утиша се.</p> <p>— Иван отпаса појаса — али од силног треса и дрхтања, не  
крив велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уздахну — она није крива ништа ја сам крив.{S} То  
ануше две пушке у рукама два хајдука, а Иван и Даринка скљокаше се на прочевље.{S} Деца ударише 
дана када је пресуда постала извршна, а Иван се венча <pb n="118" /> са Даринком Сретеновом.{S} 
за девојку.{S} Тек се они зауставише, а Иван као ветром ношен — ухвати Даринку за руку.</p> <p> 
 и нехотице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим рукама раскопча <pb n="105" /> дугмета 
миривала стоку са своје две ћерчице — а Иван је отишо у виноград да обере неке чардаклије (виња 
 мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у сретање.{S} Руковаше се па у о 
из пустог кристољубља, увери Даринку да Иван није способан за плод деце — јер три године како с 
ше други.</p> <p>— Шта оћете.{S} Повика Иван пренеражен.</p> <p>— Мало парица, повика први.</p> 
 као Даринка.{S} После подужег устезања Иван рече да „бегенише девојку“ и девојка узе јабуку са 
ла кокош.</p> <p>За сво време разговора Иван није смео погледати у очи Мићи.{S} Он је само глед 
е дело на видело, да је због тог детета Иван и отеро своју закониту и као злато чисту жену Цмиљ 
де добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван са устезањем.</p> <p>— А што питаш!?{S} Да ниси ти 
18" /> <p>— Какве су душе бато — запита Иван унук му — а најстарији син синовца му Марка — који 
тка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван као каквим дрвеним устима, јер немађаше у њима ним 
и динара — више ни паре немам — промуца Иван дрхћућим гласом.{S} Чим он заврши, плануше две пуш 
спод Дарини руку — а на место њено дође Иван који је обема рукама притиште на своје бурне груди 
есењег празничног дана разговарао се је Иван са својом стрином Даницом, која говораше: да је он 
исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршивао својим противницима.{S}  
ко ни поменути њеним родитељима, јер је Иван постао у последње време извикан као по све покваре 
к Даринка спреми нешто на тигању, дотле Иван донесе пршуте, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. 
 не би било право.{S} Сад од Петровадне Иван неће више ићи у школу па нека се он дода чобанима, 
ного жена, девојака и људи трудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ову Даринку — овог анђела љубав 
е се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван оженио — опет је се са њом морао састати бар у мес 
 Сви су се надали, да чим она роди дете Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и она роди мушко  
 да дјете — па опет се може удати, рече Иван смешећи се и гледајући шта ће она на то рећи.</p>  
Ја сам изабрао девојку овде близу, рече Иван смешећи се.</p> <p>— Коју то!?{S} Повикаше отац и  
„Бога ти јеси ли је скоро виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по ноћи биле заједно“.{S} Од 
ића сестра.</p> <p>— Ја је не знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} По 
Бога ти — зар она мене баш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љубљења оног пукета.</p> <p>— 
/p> <p>— Чисто ми је сад лакше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} 
 месеца — а пред духовним судом стојаше Иван и Цмиљка Перовићи тужиоц и оптужена.{S} Даница Пер 
ињаге) сви уђоше у кућу па напослетку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре и спушти велику котар 
 коњима — и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и н 
 се скоро три године, како заједно живи Иван са својом Цмиљком.{S} Обоје младо; обоје здраво; с 
 примећава одлазак њене свекрве.{S} Али Иван постаје све несноснији и самовољнији.{S} Постао је 
Спасовадне само је четрдесет дана — али Иван са својом Даринком не би срећан да доживи тај дан. 
дим — тако је ваљда суђено.{S} Одговори Иван тужним гласом гледајући непомично право у земљу.</ 
је дужност да ми одговориш.{S} Одговори Иван чисто заводњелим очима.</p> <p>— Нисам ја крив, та 
тити.</p> <p>— Добро — добро — одговори Иван, ухватив Дару руком око врата и обоје се по неколи 
ен ову комендију извео.</p> <p>Дознавши Иван, увидео је своју грдну погрешку и увидео је да је  
ри године он се промени.{S} Сад ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недељ 
 је ужасно.{S} Остаде им најстарији син Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две 
 је утврђен.</p> <p>Једног дана поранио Иван у поље, па онако усамљеног обузеле су га неке чудн 
 <p>— Па чија је?{S} Повикаше радознало Иван и мајка му.</p> <p>— Милоша Мартића сестра.</p> <p 
—- да су измирили „крвну освету“.{S} Но Иван је био некако сувопаран према њој.{S} Није прошло  
 Под морање ништа не може бити.{S} Опет Иван.</p> <p>— А нарочито удаја и женидба — додаде Стој 
 ђеде ти! камо те — оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђе у кућу убрисајући сузе.</p> <p>— Коко 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иван је се оженио одмах, после познанства са Даринком.{ 
и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а се.</p> <p>— Теби има 
је ипак добила за своје планове.</p> <p>Иван је леп момак — Даринка још лепша девојка.{S} Али з 
умртва метула јој главу на прси.</p> <p>Иван киптећи од неке неописане радости дрхтао је — и об 
ед тарка ватру те се кува ручак.</p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за п 
оше у кућу па напослетку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре и спушти велику котарицу грожђа кр 
која са њима тако мудро управља“</p> <p>Иван није ни полугодишњицу дао своме оцу — а и мајка му 
сила га за законог наследника масе пок. Ивана Перовића — поставив му стараоце на имаће.{S} Миле 
јачица Даница знала је то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше ку 
.{S} Ово се може са правом применити на Ивана Марковог јединог сина.{S} Он је постао прави нева 
ег кућнег старешине Марка и његова сина Ивана.</p> <p>И Марко је испродавао нешто имања задржав 
ла још у раној младости, сад имају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а  
ића хтео да устане иза софре, он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што рече?</p> 
 није хтео ни једну чашу више попити од Ивана и тако обојица су се били прилично пићем загрејал 
 заборавио — да му сестра није тамо код Ивана, па се лепо опремио и обуко.{S} Па по свом обичај 
е пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Иг 
— како да се изврши развод брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и план је утврђен. 
осле малог ћутања отац отпоче.</p> <p>— Иване, ја сам казао Лазару (првом комшији) да дође.{S}  
<p>— Кога тражите!</p> <p>— Тебе, газда Иване — повика један.</p> <p>— Везуј се! — повикаше дру 
аво у земљу.</p> <p>— Није лепо од тебе Иване — што сви нанијо таку љагу на част моје сестре и  
 почивке Мића отпоче.</p> <p>— Нисам те Иване виђо одавно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не зна 
 се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до скора ниси ти био тако разуман и њежан на спр 
ли најпотребних и најсветих.{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме користи 
а ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се 
својом сестром Цмиљком, па после остали Иванови противници који су се још за младости његове св 
>Даринка није умела да цени неваљалство Иваново.{S} Ваљда утицајем своје тетке Данице — она је  
брена Мандића — кад је изашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшире у рукама, како је одма 
 својој пресуди и поништи брак у корист Иванову.</p> <p>Цмиљка је са великим болом издржала ово 
 и она роди мушко дете на велику радост Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Дари 
 На последње речи а с погледом на борбу Иванову и њему полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и  
огло да има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништа.</p> <p>Обрен се закле, да он ниј 
сваком случају може неко наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно за девој 
е од мушкараца који би у њу бленули.{S} Ивану је она постајала све милија и дражија тиме што га 
 извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе кутију и з 
ћи му у крило.{S} Отимаху се често руке Ивану — да је помилуши по ножицама.{S} Али је се јуначк 
ок.{S} Она изведе план да се то саопшти Ивану и да се ради на томе — како да се изврши развод б 
озима поклонила своју невиност ожењеном Ивану.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за д 
е тетке Данице — она је овако мислила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њега?{S} Онакав дива 
то имања задржав најбољи део своме сину Ивану.{S} Он, па и син му скоро ништа не раде, а живе м 
и народна пословица „Каква клада, такав ивер“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може 
„Каква клада, такав ивер“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са правом применити 
 деца које је потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвнета самим челом и беше обливено сво у к 
е, и њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима, али пази са које ћеш стране доћи. 
 да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати  
 у трећу код начелника, па викну што је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једни.{ 
ена му и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у њој склони 
е старији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми истиног Бога:{S} Данас 
ше на прочевљу —- радећи свака нешто са иглама и ни једна не хте да одбрани млеко које пола иза 
чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали би 
д до сад догодило, то је била само пред-игра, а сада настаје главна трагедија која ће се на рас 
pb n="57" /> гледати ђецу своју како се играју по рају — но трпети ово тегобно тело које као те 
еку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким непознатим миљем — с 
помодно и чисто.{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је морао играти онако како му Даница свира 
Даница се откану више моде и посећивања игранки већ је само гледала децу своје двије очи.{S} Жи 
лина.{S} На сваком скупу, на сабору, на игранци он мора истакнути своје „Ја“.{S} Ко му пребаци  
хна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи провео неспавајући.{S} Опијао  
 и шалити се.{S} Слушати музику уз коју играте — осећати мирис цвећа, — пријатност вина и сласт 
е боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Право в 
 је нерадо ишо на игранке, али је морао играти онако како му Даница свира.</p> <p>Пошто је Жива 
јеће рухо и далеко одавде 2—3 дана хода играће те у колу са многобројним светом оба пола, такођ 
а, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Ст 
лужбе Божије остао цео свет у весељу, у игри и песми, у шали и смеху пијући и разговарајући се  
огла ни кошуље да му оперем како треба, иде поцепан и нечист као какав убоги.{S} То убија понај 
> <pb n="120" /> <p>Други и трећи дан — иде се пријатељима, пева се и весела и напија се чаша у 
> за комишиоце.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет много што шта могао измишљати.{S} За  
 рече Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S} Њему пак нар 
ом за 15—20 дана па сутра опет место да иде на рад чека стоку других и хвата је — и по други пу 
ш са мном сутра а сада нека Стева, нека иде са ујацима.{S} Упаде у реч Ружица милујући га шаком 
>„Ћути брато!{S} Нека га, нека га, нека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђетету ништа учинит 
више кошаре, сретоше се две жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на мотци кошуље.{S 
У колу је свуда први.{S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек има свега доста 
боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван са устеза 
акав ивер“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са правом применити на Ивана Марко 
 <p>У том свану.</p> <p>Сад треба да се иде у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други толи 
остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба,  
ивот преко лета ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови грешници, 
че и. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{ 
ко Даринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} Он се опет врати натраг 
рува немилосрдно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језг 
ко је кућни старешина и скоро сваки дан иде на позив власти и судова.{S} Он као такав треба да  
, на гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свршава послове за све.{S} А њих осам раде изједн 
 време.{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде на позиве власти, тај исти на весеље, на жалост, на 
а кучад саопштаваху једно другом.{S} Он иде полако носећи своју мотику преко рамена — нешто дуб 
аслуша усмено, па нареди — да цело село иде у потеру за хајдуцима.{S} Чим он то нареди дође му  
е и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје стопице како шарају по њему, ломи лед 
 сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а 
играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} 
ило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећа срећа и радост.{ 
ло ме нешто под ложичицом, па немогу да идем.{S} Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне брже па одоше“ 
окрасти народ за ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти још в 
 опадати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је него смрт.{S} Ја са 
 буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе —  
омшији) да дође.{S} Но дед спреми се да идемо на <pb n="107" /> једно место, да ти испросимо де 
а ћеш ти овде изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам ос 
ушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди са овим људима слободно.{S} Ово су ујаци твоји, ти  
е хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати  
енити нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, па иди те се спремај.{S} Викну отац љутито.</p> <p>— Али ј 
ему само кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88" /> треба тражити у за 
ти не мож’ наћи код приватних лица, већ иди код начелника па нека ти да државни новац те откупи 
у болест...{S} Немо да буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја не 
ћи им се, и њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима, али пази са које ћеш стран 
 одборника, и рече:</p> <p>„Вас двојица идите у поље, те потерајте сва 4 вола и коња судници“.{ 
 пићем.{S} Ракија, то им је био највећи идол на свету.{S} У главном, и они су били на прагу про 
 количину или нижу цену.{S} Други опет, иду на вежбања војна сами или са стоком, па траже трошк 
нај млађи заповеди слугама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити 
ејали неколико оџака поврћа, и место да иду, да раде код имућнији под надницу која је до душе с 
 и изнурености заплећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за све и на је 
реме на њих.{S} Овако се сви траже, сви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, а 
илан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуруз и п 
у мајском вечеру.{S} Две чутуре једнако иду од руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{ 
убу довикивао рабаџије који му у сусрет иду да се склоне у једну страну пута.{S} Његово свирање 
нутак да покуша извршење свог плана.{S} Идући оде код Миладина и саопшти му за тај тренутак.{S} 
 стакло, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним сокацима, чији пролаз сеоска куча 
сопственика његове дуге њиве.{S} Са њим иђаше сва његова задруга.{S} Пуна волујска кога возаше  
ће је волети.{S} Несрећна тетка Даница, из пустог кристољубља, увери Даринку да Иван није спосо 
ога се реда много одустало.{S} Јетрове, из почетка жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д 
о може помислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да с 
 где га снага нагло почиње издавати.{S} Из собе није никуд излазио.{S} А свако вече скупљао је  
 гајдаш и ујдурисава своје кораблице -— из даљине хоре се двопеви мешовите младежи; довикује се 
Како се то може помислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{S}  
 недара овај пукетић цвећа — извадив га из мале торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p> < 
е, у томе што је чинио добра сиромасима из чије се средине једино рекрутују лопови.{S} Али није 
н и прибран.{S} Јеша је од изласка свог из војске одмах узет од својих сељана за одборника, за  
ду и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити се јер ће главом платити.{S} Онај стариј 
.</p> <p>Чедомир, чим се подели и изађе из задруге, он паде у канџе интережџија и зеленаша као  
а помоћ, непознати зликовац гађао га је из пушке и тиме учинио покушај убиства а пре свега да м 
о јој даје онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад с 
загледао? опет мајка.</p> <p>— Она није из овог села, већ из Г...</p> <p>— Па чија је?{S} Повик 
ку судбину и да камен по камен отискује из лепе грађе свог живота — те да што пре однесе пред Б 
вку ћерку једног сиромашног оца и мајке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се потпуно 
ој, и плуг, све су то машине састављене из више делова.{S} Наместите воденицу са свима својим н 
} Јер нико не може изрезати оне злочине из душа њихових, које су оне своје вољно урезане.</p> < 
ја је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из раније решио, да квиту украде пошто по то, па је то  
 грашке, а уздах за уздахом отискује се из њених болних груди као стене низ какву огромну стрме 
 осечно, за тим додаде: „Ви сви изласте из собе“.{S} Они изађоше.</p> <p>„Слушај“ окрену се Мил 
 воћњаку, одакле носаху воду многе куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду правио мајстори 
 Вук.</p> <p>Деца су видела где изађоше из зграде ови људи — и пођоше право у њу.{S} Кад имадош 
намери да му заустави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете и трчи у ку 
’о неку тичурину.{S} Док Миладин извади из џепа неку скучену подебелу жицу и дође пред врата Си 
ту их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара овај пукетић цвећа — извадив га из мале торби 
прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих ји из затвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да тур 
иче, и што треба за Стоју — да се плати из куће — а она нека гледа свој посао.</p> <p>„То не мо 
ку са 10 дуката.{S} За тим осуше пуцати из пушака, певаше вечераше и пише док и освануше.{S} У  
ваља.{S} И они раде, то не треба губити из вида; раде имање наше надницом или наполицом — али н 
м ја делио.{S} То немојте никако губити из вида.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више  
проклет да си.{S} Земља ти грешне кости из себе избацила, нека их пашчад глођу.{S} Да сам узео  
ти своје вочиће — па не носити дрва чак из планине на својој грбини, и опет пребацивање и подоз 
ворењу па и стварима.</p> <p>Стоја, док из задруге одјеваше децу, била су јој увек одевена, обу 
S} Кад дође близу до на сто метара, док из те двоколице писну танак глас мале трубице.{S} То је 
та, и тек што изађоше пред зграду — док из амбара помоли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Је 
врежна од кромпира и бостана.{S} Ја сам из наднице то све купио и посијо — па да ми ти таманиш. 
 поступком деца отискују камен по камен из свог органа свог механизма, која ће и најмања олуја  
 познали Обрена Мандића — кад је изашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшире у рукама, ка 
ешином женом) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски рад, п 
умња пала на нас — да смо ми то убиство из освете спремили.{S} Одговори Милан.</p> <p>— Тако је 
јим је био у свађи, јурне на њега онако из ненада куче и толико <pb n="66" /> га уплаши — да је 
сио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало из раменица!{S} Гле остаде на риби?!{S} Ала је смочи зг 
 ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из школе.{S} Сковчала му руке око врата па цмака ли га  
делу рада међу члановима, већ се обично из околине гунђало и шаптало: „Никакав рад — а оволико  
но са крчањем.{S} За овим изручише жито из кола.{S} Дотераше кола у исправност и извукоше их на 
 је до 30 које мушко које женско, нешто из куће а нешто надничара — осуђиваху жене и доведоше з 
} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали назоби их и 
ка.</p> <p>— Она није из овог села, већ из Г...</p> <p>— Па чија је?{S} Повикаше радознало Иван 
{S} Довде смо мислим изнели верну слику из које се види како страдају самци и инокосни људи.{S} 
 држећи чакшире у рукама, како је одмах из вајата изљегла Цмиљка са расплетеном и разбарушеном  
 он им не даде објашњујући им онај стих из светога писма који вели: „Чините добра тајно и зато  
озден, Милутин, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а нарочито од како му умрије добра домаћица 
 са оне стрмености и саужава га.</p> <p>Из даљине чујаше се топот неке двоколице, које се прибл 
кошуљу.{S} Викну млађи.</p> <p>Овај узе иза силава мали ножић оштар са обе стране и поче са нед 
.</p> <p>Тек што је Мића хтео да устане иза софре, он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са м 
о свали као кожу са овце, за тим извади иза силава малу гвоздену кукачицу те закучи за усијане  
а и поротник а скоро највише председник изабраних судова за деобе — како он говораше — несрећни 
да се узме оно што срце хоће.{S} Ја сам изабрао девојку овде близу, рече Иван смешећи се.</p> < 
вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђео.</p> <p>— Па  
ристајем да будем кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и разреши.</p>  
, као пожар.</p> <p>Даница већ стиже и, изагна овце које починише за непуних 5 минута огромну ш 
једна не хте да одбрани млеко које пола изађе и просу се.</p> <p>Док скиде оно млека са ватре ш 
урнуо синчић њене јетрве Милице.{S} Она изађе на поље и поче га тражити.{S} Као лафица разјарен 
 коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он затури порожје и пусти волов 
у шаке.</p> <p>Чедомир, чим се подели и изађе из задруге, он паде у канџе интережџија и зеленаш 
е везан и рзао непрекидно.{S} Званичник изађе на поље и запита кмета Јанка који ту стајаше.</p> 
две три квочке са малим пилићима, и док изађе на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{S} Кад 
е се па у образ се пољубише — у тај мах изађе и његова сестра т. ј. назови сестра те се и она с 
и враже, пуче глас по делом селу, одмах изађе дело на видело, да је због тог детета Иван и отер 
кад буде време деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико исто и у кошници остане.{S} Немојте да бу 
 Промуца Вук.</p> <p>Деца су видела где изађоше из зграде ови људи — и пођоше право у њу.{S} Ка 
одаде: „Ви сви изласте из собе“.{S} Они изађоше.</p> <p>„Слушај“ окрену се Милораду. „Паре ћеш  
чевље.{S} Деца ударише у врисак — а они изађоше на поље и изгубише се у помрчину.{S} После једн 
ше никога.{S} Отворише врата, и тек што изађоше пред зграду — док из амбара помоли се двоје дец 
му — мало њежним тоном, и питање његово изазва покрет код свију — од којих многи почеше плакати 
али се опет уђе у траг.{S} Док јетрвице изаткаше неке врло фине сукње и кецеље од саме жице и в 
ука за платно и плати једној жени да му изатке, купи деци материје и фланела те их обуче и прео 
Одговори Милорад. „Наксутра ћеш ти овде изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде пос 
p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим.</p> <p 
и лично познали Обрена Мандића — кад је изашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшире у рук 
знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из школе.{S} Сковчала му руке око врата па цмака 
 ништа плитко“.{S} Рече један који беше изашо на јарак пружајући прст у његову мотику — коју је 
да си.{S} Земља ти грешне кости из себе избацила, нека их пашчад глођу.{S} Да сам узео Даринку, 
ве милија и дражија тиме што га је више избегавала.{S} Њему беше за чудо, откуда таква немарнос 
омисли на грех.</p> <p>Тешко оном, који избегне казне за своја дела од закона људских, па мисли 
ом месту будеш сталан и присебан и тако избегнеш оне незгоде, које ти се сваког тренутка и нехо 
 од закона људских, па мисли да ће тако избећи и казне Божије.</p> <pb n="18" /> <p>— Какве су  
<pb n="8" /> биле неминовне и морале су избити.{S} Кад је ко говорио какве скарадне речи, или р 
ретенову.</p> <p>— Ха, ха, ха.{S} Дивна избора.{S} У шта се он замлатио.{S} Примети отац смејућ 
зварају, и тако сложише се да их подели избрани суд.</p> <p>Девет судија, председник и деловођа 
има Дариним и завуче обе руке у њих.{S} Извади дојке које се у оном заладку засијаше као лабудо 
 те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади своју пећанку (кубурлију) узев за предњи крај —  
доњи део свали као кожу са овце, за тим извади иза силава малу гвоздену кукачицу те закучи за у 
 у рупицу и нави два три пут.{S} За тим извади па га поче превијати.{S} Мете га опет и чагрљну  
, а једна оном малом што плаче.“ За тим извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван с 
у углед’о неку тичурину.{S} Док Миладин извади из џепа неку скучену подебелу жицу и дође пред в 
би га у руку.{S} Мића ништа не рече већ извади двоје по пола динара и мете на софру.{S} Док се  
би и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара овај пукетић цвећа — извадив га из мал 
х извади из недара овај пукетић цвећа — извадив га из мале торбице што јој о руци висаше и пруж 
ду па гурне у врата свог подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах дође на  
вима и инсектима.{S} Уклоните те суве и изваљене шљиве, па командујте им нека се поверу свака н 
 први.</p> <pb n="84" /> <p>Милорад као изван памети гледаше час у једног час у другог.{S} Онај 
е могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако сложише се да их подели избрани суд.</ 
и, којој она беше највећи узрок.{S} Она изведе план да се то саопшти Ивану и да се ради на томе 
рко спреми два коња у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коње 
 оно што је јуче наплатио.{S} Тако овај изведе живот преко лета ништа не радећи, а зими иде у к 
љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</p> <p> 
је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару.{S} Мића пође — они г 
е Круне, која беше послушна и верна као извежбано куче али само беше много пипава (спора у посл 
оданио и сам Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћ 
 месеца — но што је Обрен ову комендију извео.</p> <p>Дознавши Иван, увидео је своју грдну погр 
живели лепо и спокојно — остављајући по извесан део зараде у штедњу и тиме су осигуравали будућ 
 живота његовог заступао га и помагао у извесним приликама.{S} Не прође ни пуна година како он  
е по дворишту и буњишту — који ће се за извесно време повлачити па и погубити.</p> <p>Свет је о 
ако није могао <pb n="59" /> да краде у извесном добу година — он је се издржавао кривоклеством 
риво <pb n="99" /> одбијала, али она га извештаваше да она све прима са пуно радости.{S} Па и о 
погоршавала.</p> <p>Званичник летимично извиде и саслуша усмено, па нареди — да цело село иде у 
— где сушаху сељаци шљиве.{S} По где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху  
ма, јер је Иван постао у последње време извикан као по све покварен младић.{S} Но Даринку је ип 
о да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи узроке — како су те погрешке <pb n="8 
е управљати кућом, а незадовољство поче извирати међу задругарима.{S} Ђаво баци камен спотицања 
 обуче лепу чохану памуклију.{S} Она је извлачила много које шта на рачун проводаџијског посла  
осмену и одазва се овим речима.</p> <p>„Изволте!{S} О здраво, здраво исписниче!</p> <pb n="69"  
у плаћате.</p> <p>Виноград беше најбољи извор за новчане издатке кућевне, али се рађаше како ва 
 затражи наплату — а за овим и полиција извршење пресуде.{S} И Гвоздену оде све имаће кретно и  
} Сад му беше настао тренутак да покуша извршење свог плана.{S} Идући оде код Миладина и саопшт 
 му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена и м 
ве деце и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за тренут ока, нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пре 
Ивану и да се ради на томе — како да се изврши развод брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њему је с 
авише власти, која дође сва доктором те изврши секцију и отпоче истрагу.{S} На прво место дођош 
 и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршивао својим противницима.{S} Ако се који ухвати у  
 како је Цмиљка код ње признала — да је извршила обљубу са Обреном Мандићем.</p> <p>— Станија с 
 зликовац напао на кућу овом човеку.{S} Извршио опасну крађу у новцу и неким стварима, и кад је 
е, па чим се сутон повуче, ви пређите и извршите дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта ће за жен 
ћана, звао се заповедник, а у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служио  
 месеца од дана када је пресуда постала извршна, а Иван се венча <pb n="118" /> са Даринком Сре 
 јер више <pb n="16" /> вреди онај који извршује но онај који заповеда.{S} Сви сте ви скупа чин 
з кола.{S} Дотераше кола у исправност и извукоше их на пут, за тим узеше оног јадника и метуше  
и трлиће онде где би му се прасад могла извући и коме штету учинити.{S} Ено га сад где поткресу 
 — грло — лице и усне.</p> <p>Даница се извуче испод Дарини руку — а на место њено дође Иван ко 
погинула — него што би дозволила да они изгину.{S} Одговори Мића.</p> <p>— Она треба да погине. 
ке који су били у некаквој кошари те су изгинули – и за то је примио једну хиљаду динара.{S} Пр 
— разговор — шала — смејање — све скупа изгледа ти као хармонија разних тица и попића у мајском 
, али то доста кад се подели на 9 части изгледа много мало.{S} Дође им по 20 оваца по пет шест  
ице још нема.{S} Са великим нестрплењем изгледа се на њих.{S} Дође и мрак.</p> <p>Милорад — кол 
но девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, л 
а и ћурки.{S} Свака стаја затворена.{S} Изгледало је да ту нема живе душе.</p> <p>Обоица пођоше 
ти стигоше.{S} Цело село отишао цркви и изгледало је као пусто.{S} Они се привукоше близу <pb n 
га, али за добру цену.{S} Пред судом је изгледао тако кротак и фини, и говораше увек: „Нећу кри 
овом седом и коврџастом косом.{S} Он је изгледао више на свеца но на човека.</p> <p>Јеша отпоче 
 чуо — али је са свим други значај речи изговорених тумачио т. ј. речи које су биле са свим одс 
а Јешу, и на његове речи које на самрти изговори.{S} Док од једаред уђе у кућу узверена и попла 
од овог грешног тела“...</p> <p>Кад ово изговори.{S} Он палац леве ноге завуче под браник, за т 
 Саслушах све речи, али не знадо’ ко их изговори.</p> <p>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S} Још ми 
тали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка му се улегла у срце он само  
ало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца нису могла дохватити.{S} Додаде Круна.</p> 
моћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби све што га је подражавало на живот.{S} Његов рад 
 деце и две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби све што га је подражавало на живот 
их који су за њ’ отишли.</p> <p>Милорад изгуби реч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше крај ње 
акркташе као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад  
ао муха у мрежу паукову и ту се са свим изгуби.{S} Научио помало радити, а имати свега доста за 
 воде.{S} Лањске године сушисмо шљиве и изгубисмо на њима.{S} Ове године пошто урадисмо виногра 
че ништа, већ оде са овим зликовцима, и изгубише се у густу помрчину.{S} Два пуна сата, Ружица  
рише у врисак — а они изађоше на поље и изгубише се у помрчину.{S} После једног сахата дође ком 
, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном и пропалом надом стоје нове и боље.</p> <p>О 
њена 2000 динара ко га убије или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Перовић главн 
 —- осетио је где га снага нагло почиње издавати.{S} Из собе није никуд излазио.{S} А свако веч 
клону, ноге му се подсјекоше — снага га издаде и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни И 
на 2—3 корака.{S} У томе слатком заносу издаде их снага — они нису могли више стојати, већ седо 
p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и издадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као насљедница 
ката што јој даје онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S 
 те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дуката у зл 
 новца даје лакат са највећом претњом о издаји.{S} Поверилац му више и не иска али му и не да.{ 
гу ни да радим као што сам некад могла; издала ме снага па и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше ј 
И то за петнајест дуката.</p> <p>„Је ли издала тапију?</p> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дуплом цено 
јим белим и пуним рукама примећаваху се издалека пруге плаве као чивит.</p> <p>„Све све, али ја 
е огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали власти њиховог брата као хајдука — те је погинуо 
и су ђаволи људи, они довели доктора те издао уверење да је дете времено и да је тачно деветог  
е плакати. „Још ни годишњицу није брату издао.{S} Њега убили на мртво име — одвели му дете — и  
>Виноград беше најбољи извор за новчане издатке кућевне, али се рађаше како ваља.{S} Сваке годи 
илановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу кукајући што га г 
се пружи по поду собе и не мрднув ничим издахну.</p> <p>Дотрчаше оближње комшије, а за њима и Д 
свећу од механџије и запалише му.{S} Он издахну.{S} Један од комшија отера га кући који стиже т 
једно, радисмо сви за једног — а кад се изделисмо, ја морам радити за све сам.{S} Јер њихово им 
 за целу годину напред.{S} А од како се изделисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ја и покојни М 
 љубав и доброчинство._</p> <p>„Ако све изделите, бићете пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони љу 
ног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако се изделите, биће те пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони љ 
ане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда изделити, и постати пуки сиромаси, али и као такви немо 
е се у положај сиромаха, обуците његово издерано рухо кад је на пољу цича и мраз; обујте његову 
пљењу снега услед чега беше друм високо издигнут са обе стране, а при том прилично узан, јер се 
е несрећница највише учинила, те се они издјелише и сви пропадоше.{S} Покојни Јеша оставио је а 
unit="subSection" /> <p>Петроније Чилаш издржа 2 год. робије по тужби Марковој и помилован дође 
а би оснажена, и Петроније Чилаш оде да издржава робију на правди Бога.</p> <pb n="97" /> <p>Ка 
 На саборе свуд иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек има свега доста.{S} Па онда самац је.{S 
на буџаке; и кад се сумира — сада један издржава, толико ограде колико некад свих 9. У тим тесн 
едни људи одрекоше се мотике и плуга, а издржавају себе и своје са оним што плуг производи.{S}  
краде у извесном добу година — он је се издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као к 
 је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше издржавати 1 кућу са девет људи, но са једним или нијед 
 беше само наоколо заграђен и ту ограду издржаваху 9 снажних људи.{S} Сада и наоколо, и попреко 
нову.</p> <p>Цмиљка је са великим болом издржала оволику неправду и смерно отишла код своје бра 
г детета можемо имати у свему здравог и издржљивог члана породице.{S} Но, ако дете почнемо испо 
 а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђе све што је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бо 
ај ћалетак натовари у кола те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може бити нећем 
ође на прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, 
не ради од неке милине — и том приликом изјави — да је то дете његово.</p> <p>Не лези враже, пу 
 и на њеном мужу.</p> <p>Укућани почеше изјављивати своје незадовољство против јела.{S} Сад нек 
 камењем и кољем, јурење са пашчадима и изјаловљавање оваца, крава и крмача.{S} Па онда трчање  
шава послове за све.{S} А њих осам раде изједна, и они чекају време раду, а не чека време на њи 
ди.{S} Мене се чини да се ви задужујете изједна, у место да увеличавате своје богаство за децу  
љед мраза.{S} Еле ја сирома морам носит изједна.</p> <p>И ако досад нисам ништа крао, гледаћу д 
било све љуто и надурено. <pb n="41" /> Изјутра он пошто се опремише сви, позва све људе и њихо 
еше у последњој четврти — он тек у зору излази.{S} Небо начичкано са звездама — али опет беше т 
 почиње издавати.{S} Из собе није никуд излазио.{S} А свако вече скупљао је све своје пунолетне 
важан, призван и прибран.{S} Јеша је од изласка свог из војске одмах узет од својих сељана за о 
че млађи осечно, за тим додаде: „Ви сви изласте из собе“.{S} Они изађоше.</p> <p>„Слушај“ окрен 
није увредио — и према томе опроштај је излишан.</p> <p>Али бато — ти си се мучио око нас?{S} П 
самци и инокосни људи.{S} На начин овде изложени Перовићи сви јако осиромашише.{S} Но нису сви. 
ро нову лозу од 20 с. м. којих половину изломи прашином, сувим трскама од корова и мотиком.{S}  
 по неку штету, као:{S} Покидан бостан, изломљени калеми, почупана паприка у јастуку, исечене с 
ајвише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су последњу четрдесницу давали, беше 
кшире у рукама, како је одмах из вајата изљегла Цмиљка са расплетеном и разбарушеном косом.</p> 
 собом донијети.</p> <p>Добро је Даница измајсторисала.{S} Да пошљем побратима Обрена у вајат к 
бро — добро, рече Мића па се прекрсти и измаче се мало од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућ 
радом својим.</p> <p>Ова разлика мањка, између сопственика, слугу и надничара, чини те се прави 
ађују своје башчице већ ту на раскршћу, између путова и т. д. посејали неколико оџака поврћа, и 
а томе — како да се изврши развод брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и план је у 
} Он је подмићивао сваког као посредник између парничара, судија, сведока, вештака, заступника  
 пребира своје жртве и да прави разлику између њих и добрих па само добрима да чини зла те да г 
дом поделе.</p> <p>Овај корак, ова мала измена у кући Перевића постала је врло важна полазна та 
еликом раду, у непрекидној журби, човек измени и оно образованости које је под закриљем својих  
ису окусили, ни сена ни воде, и који на изменице један за другим рикаху чепајући ногама и шишћу 
саопшти му за тај тренутак.{S} У кратко измењаше своје мисли и пођоше право Тешића кући.{S} Нит 
д олакша својој сестри (од стрица) мало измета (посла).{S} Ова курјачица Даница знала је то, па 
ојим вином, па још кад се сете —- да су измирили „крвну освету“.{S} Но Иван је био некако сувоп 
 не смем умрети — док те с Мартићима не измирим — а други начин <pb n="110" /> нема до тај — да 
, али шта ћу сад!?</p> <p>— Треба да се измириш са Цмиљком и нека ти опрости.</p> <p>— То ће ми 
ани да ће се тада поделити, али опет се измирише, нити се тужише која за убоје.{S} Ма да је кав 
а иде — јер би свет много што шта могао измишљати.{S} За то ју је пратила тета Даница.{S} У јед 
еме а његова најзад, јер је он морао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и храну за раднике и  
им кошарама и колибама, и док се то све изнађе, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{ 
виње“.{S} Како се то може помислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине на сунце на чист в 
 мислити да се оне чине у инат некога. „Изнела дјете пред свиње“.{S} Како се то може помислити. 
е погледе и назоре.{S} Довде смо мислим изнели верну слику из које се види како страдају самци  
дацима.</p> <p>„Ружице!“ Отпоче Милорад изнемоглим гласом и са великим натезањем.</p> <p>„Чујем 
Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико изненађење целога света пронесе се глас да је и Цмиљка  
ње да ускрчим и почастим, сваки камичак изнесем.{S} Виноград ћу да ђубрим и насељавам.{S} Са св 
љуља и пева му нешто.{S} Дара само чини изнет:{S} Одлива млеко, сири сир — пере и чисти — и узг 
ље, или толико мора да нагони волове на изниклу пшеницу и овраћајући волове да погази скоро пол 
овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле.{S} И све на 
виде, онако јадна, испијена, удављена и изнурена.{S} Паде му на ум — како је он за време службе 
их за буџаву јунад, која од мршавости и изнурености заплећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање к 
ба човеку за свестран живот.{S} Али тој изобиљности нико није као основ упоређивао савесну поде 
.{S} Некад је родјевало добро, а сад се изопачи све.{S} Пропаст.{S} Смак света“.{S} И порез вел 
, добро.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже на поље плачући.</p> <p>Пос 
{S} Нама треба још земље“.{S} Савка ово изређа као какав дипломат и показа своје схватање о њих 
латити као свако пашче“.</p> <p>Док ово изређа луч се угаси.</p> <p>Она се подвуче крај њега по 
гим.{S} И они се сад промене, и тако се изређају сви као зубци на точку ветрењаче.</p> <p>Неста 
сти никад за никад.{S} Јер нико не може изрезати оне злочине из душа њихових, које су оне своје 
дити својом лармом целом селу — које ће изрећи свој суд у овим речима: „Ови с муком и са крвљу  
живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они му додадоше.</p> <p>Он по 
 му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за децом шкргућући зубима — стиже на пр 
она није крива ништа ја сам крив.{S} То изрече скоро шапћући — а неколико суза скотрљаше му се  
ло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто се изручило све што се имало — онда отпоче Милорад.{S} Сви 
 дисање помешано са крчањем.{S} За овим изручише жито из кола.{S} Дотераше кола у исправност и  
 више стојећи но седећи уз један сандук изу се, за тим свуче сво одело и оста у самој кошуљи ко 
и те и њих две које се ту беху склониле изудара.{S} У оном гњеву он би ударио и мајку своју а н 
ергеле коња, ћутећки пролазе кроз село, изузев ону читаву хармонију разноврсних звона и звонцад 
чно подмиривале потребе своје и својима изузимајући Стоју; која се беше предала и душом и телом 
а ће тамо?</p> <p>„Полудела је“.{S} Ово изусти Марко па осу плакати кроз непрекидно јецање као  
о помисли у себи:{S} Волови су матори и изучени, од ничега се неће поплашити, а ако гди стану — 
 чине људи, већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је настало време да се у људски живот примен 
тако постизавају своје циљеве.{S} И ако икад, данас је настало оно доба које је велики поборник 
 очи.{S} Живан је се осећао срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па 
селу. </p> <p>„Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су 
ем.{S} Шта ли би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пу 
е каква јела.{S} Док се усече буранија, или кромпири, док се обари купус или зеље — ту прилично 
е ми учини мало места или за потајника, или за жандарма или пандура, или за шта му драго, само  
име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напраси 
потајника, или за жандарма или пандура, или за шта му драго, само се овако више не може.</p> <p 
е падне са његове трпезе.{S} Зрно жита, или пасуља кад падне оно се опет покупи и остави.{S} У  
ог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, или није.{S} Ево свануло је није ударила али се спрема. 
им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На против то се у нашој 
са обе стране оставља не пооране земље, или толико мора да нагони волове на изниклу пшеницу и о 
</p> <p>— Не требају вериге, него паре, или живот — рече други.</p> <p>У тај мах наперише своје 
 Кад је ко говорио какве скарадне речи, или речи управљене против њега, не спазив га да је и он 
 Јеше.{S} Оне буђаве дукате донеси нам, или ћемо ти поклати сву чељад по кући.</p> <p>„Кумим ва 
 Исуса Христа што си се звао хришћанин, или боље лагао си сам себе.{S} Ти ниси ником праштао —  
потребе.{S} Сено укошено па не зденуто, или зденуто а не ограђено, те га чупера и буче које чиј 
шта крао, гледаћу да украдем ову квиту, или ћу кога подговорити и потплатити да је украде“.{S}  
.{S} Ако мало задоцниш, одбије ти грош, или те не прима никако.{S} Ако ти један сат смете киша  
ојеђе беху дуге.{S} Чисти понедељник 4. или 5. марта.{S} Година прошла добро родила — па цели м 
ена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћемо пред конзистор 
продавачица — шта мислите?{S} Цвећа.{S} Или рада својих здравих и снажних руку.{S} Не!{S} Ни је 
д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише све своје имање.{S} Пореза је велика, а ку 
он је заговарао, чинио се да није чуо — или ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али 
p> <p>Ове јадне жене као на робији су — или као у неком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кува 
дна пословица „Каква клада, такав ивер“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са пр 
 доказују: како су видели сестру, свака или шурака тог и тог укућанина где у саму зору тревише  
 па и свију нас.{S} Да би ја што купила или платила рад другом вама ни једном не би било право. 
места или за потајника, или за жандарма или пандура, или за шта му драго, само се овако више не 
есу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна асприца пала у руке онима којима је у ствар 
ајдучије“ гледај те ми учини мало места или за потајника, или за жандарма или пандура, или за ш 
чује.{S} У вече долази муж са рада свог или туђег, брижан, зловољан и уморан. <pb n="10" /> Она 
е чија стока.{S} Зденута пшеница у стог или крстине, па не овршена на време већ чекати кишовиту 
бу плачући.{S} Мајка нешто љута на себе или на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Ти 
јаху се искупиле.{S} Па да су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што  
а му је уцењена 2000 динара ко га убије или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Пе 
бејаху казани који пеку ракију.{S} Даље или ближе куће види се велика ватра код житног коша, ту 
— па је ту мето мало ђубрета од кровине или сламе.{S} Нема свињама свињца, већ му се целе зиме  
о неки чанак млада кајмака те купи соли или опанке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је често носи 
} Други опет, иду на вежбања војна сами или са стоком, па траже трошка и кад га имају — то ушпа 
ке; једите црн сухи хлеб овсени, ељдани или никакви, и радите по 14 и 18 сати дневно најтеже по 
вати 1 кућу са девет људи, но са једним или ниједним.{S} Два јарма добрих волова, него осам.{S} 
убити из вида; раде имање наше надницом или наполицом — али никад им се не да колико заслужују. 
жи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ или чакшире он хоће ново; Остари му капа, опет нову.{S} 
офији овог простог сељака.</p> <p>„Имао или немао све ти је једно“.{S} Настави Милорад. „Срећни 
анија, или кромпири, док се обари купус или зеље — ту прилично прође времена.{S} Па запржити и  
јака дечица оних очева који сами копају или косе, немајући кад да једу леба нити да пију воде.{ 
и, а често и главу разбије ту сам своју или свом брату — суседу.</p> <p>Некад је врвио чопор св 
ке која је врло бујна при каквом пљуску или топљењу снега услед чега беше друм високо издигнут  
задрже га казав старешини мању количину или нижу цену.{S} Други опет, иду на вежбања војна сами 
 за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне 
 из амбара помоли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Јерина од 9 година.</p> <p>„Кога тражите  
ћ проузроковач кривице, Стојан Поповић, Илија Дуњић и Станија Цицовићка, сведоци.</p> <p>Стојан 
 није био тај, за кога сведоче Стојан и Илија.</p> <p>На основу исказа сведока — и на основу од 
ија Цицовићка, сведоци.</p> <p>Стојан и Илија — заклеше се, како су видели и лично познали Обре 
ина.</p> <p>„Кога тражите ви!?{S} Викну Илија.</p> <p>„Ми докони“.{S} Промуца Вук.</p> <p>Деца  
 тим као ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а д 
ање мање одмора и 3. даје <pb n="81" /> им се хрђава храна и пиће.{S} Овим поступком, имућни љу 
има не треба нечовечно поступати, треба им давати више но што искају.{S} Не дозволити им никако 
} Овако се сви траже, сви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, али нико не рад 
ли са њим разговара и смејањем ублажава им зверске ћуди.{S} Дете пак тјеши и заварава га разним 
јој доброј Марти и свом милом сину — да им саопшти њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза 
илутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо заједно, радисм 
од затражио, и то нису тражили никад да им он што врати.</p> <p>Он је живео више трпећи но једу 
, и ко својом вештином и финоћом уме да им се допадне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак 
ацивање и подозревање од комшија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} Новим по 40—50 
ка клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше оволики терет на леђима, оне би још ту разго 
 жене са својим мужевима завадио и леђа им испребијао, а има их неколико, које је раздвојио од  
у срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од радости и милине.</p> < 
и се за то они сада грозно свете.{S} Ја им признајем да су срећнији од мене, да боље живе него  
оју имовину на ону законску меру — која им заштићава 5 јутара орања.{S} То је зависило од воље  
и има.{S} Кад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа.</p> <p>„Ћути, не тртљај ту“!{S} Рече Ж 
 пере рубље жандармима, као и то: плела им <pb n="70" /> чарапе, рукавице и т. д. а поред тога  
} Наполица и <pb n="68" /> надница била им је верна другарица.{S} Стоке нису имали, сем кокоши. 
уби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју меће у уста од неке неописане жеље, па  
ада и Милана.{S} Они се нису делили, па им се то на први поглед да приметити.{S} Доста имаћа, д 
 их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и  
сирочад.{S} Одговори друга.</p> <p>„Шта им би, кумим кога Богом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Дан 
} Мог оца служе опанци 6 месеци.{S} Кад им се наврши 2 месеца они се процепе, 4 м. нови их окрп 
ти им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају — оне од тешког умора место руч 
 А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> <p>Ва 
наше надницом или наполицом — али никад им се не да колико заслужују.{S} Према њима не треба не 
 троје деце!{S} То је ужасно.{S} Остаде им најстарији син Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре  
 на 9 части изгледа много мало.{S} Дође им по 20 оваца по пет шест свиња — неком две <pb n="47" 
више пута кући отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба спремити кашика  
не једино рекрутују лопови.{S} Али није им давао што их жали, већ што стрепи од њих, да му не у 
 врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, а нарочито теж 
ин Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и пла 
 — то ушпарају и од себе и од стоке, те им по који сребрник остане да га предаду својој доброј  
те суве и изваљене шљиве, па командујте им нека се поверу свака на своје место — на прописно ра 
Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним црвима и инсектима.{S} Уклони 
лили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али к 
 срећни назвали.{S} Немају нешто што би им умиљавало <pb n="113" /> живот.{S} Немају од срда по 
ао псето које се почне лињати, а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љ 
имају 2 говеди, 3 свиње и 5 оваца, који им чувају деца од 6 до 8 год. старости, долазе кући, хв 
ије била.{S} Они већ имају сведока који им се нуде — да обелодане неправедан развод брака њихов 
 Није то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси тр 
.</p> <p>„Јес!{S} Право велиш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем н 
шта учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако запл 
многе мрачне душе расветлити и показати им спасења.{S} Пут вечног живота.{S} Теби ће се још дан 
ати више но што искају.{S} Не дозволити им никако да дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се с 
се не одморе — никад не доспавају, нити им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да р 
д топлоте — викну Даница приближавајући им се, и њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле ко 
рамотио и саломио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са с 
а они су купили и платили.{S} Плаћајући им више но други — само нека то буде њихово као што је  
 и презиме, и он им не даде објашњујући им онај стих из светога писма који вели: „Чините добра  
и се причесте грехом, тога часа помрачи им разум, и они невидећи коме треба, а коме не чинити з 
ежу, у камен његово име и презиме, и он им не даде објашњујући им онај стих из светога писма ко 
 друге неке историске знакове показивао им.</p> <p>„Ја, ја.{S} Наша је планина богата са тим зн 
S} Многе је девојке осрамотио и саломио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узети.{S} Мно 
/p> <p>У народу је такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, онда новорођеним дај 
и ови „имућни“ нису толико криви колико им се приписује.{S} И они једу оно исто што и надничари 
ве постеље.{S} Све мушко и женско, мало им велико стајало је крај њега.</p> <p>„Драга децо —- о 
<pb n="72" /> и више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S 
>Вук и Перуника немајући деце.{S} Једно им се родило и седми дан умрло, јер беше невремно.{S} В 
 и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба покупити.{S} Они треба да га преврну па за тим 
 имађаху страст за пићем.{S} Ракија, то им је био највећи идол на свету.{S} У главном, и они су 
ајбистрија и најдосетљивија.{S} И за то им је се она грозно светила.{S} Која је год почела са њ 
> <p>Ни Стоја не ради ништа.{S} Све што им треба за одело и преобуке — она купује.</p> <p>Његов 
ед непогоде.{S} За то што имаду све што им треба, и ни на снагу сточну, ни људску ни на спрему  
траже, сви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, али нико не ради, рад се одмар 
ају и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи: „А 
о и мирно, како они ништа не траже, већ им је најглавнија утеха та, што је част њихове сестре о 
 децу, жене и слуге, немојте дирати већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.</p>  
и дивни ора, лешника, јабука и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упоз 
е му гласно „свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми да разговарамо о некоме важном послу“.{S} И 
века, тако су сви људи састав света.{S} Има на човеку удова <pb n="129" /> врло гадних — али на 
одмах, после познанства са Даринком.{S} Има већ 3 год. како она од то <pb n="115" /> доба још д 
 Повика Вук.</p> <p>„У другу зграду.{S} Има он и облигација.{S} Квита је са њима спакована“.{S} 
и су — али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на земљи који не жели да буде најбо 
ужевима завадио и леђа им испребијао, а има их неколико, које је раздвојио од својих мужева.</p 
уштву, али треба знати, да свака појава има свога узрока.{S} Он је пио на рачун глади, на рачун 
и онај који жуди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Човек умо 
губе много.{S} К томе треба додати — да има слабости; ако је човек слаб жена поред њега гледа д 
асти и судова.{S} Он као такав треба да има пристојно одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад  
мо кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништа.< 
ти сиромахе.{S} Сваки нека ради па нека има“.{S} Примети му син Милан.</p> <p>„Хвала ти дете, к 
авније здрава је као врча.{S} А Даринка има падаћу болест...{S} Немо да буде друкше, већ иди па 
на ни за живу главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном о 
/p> <p>„Драга децо!{S} Четрдесет година има, како ја управљам овом кућом.{S} Какав сам био, то  
ужности ослободите.{S} Шеснајест година има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту ду 
знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу болест.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до  
у — дохватити.{S} Какву чудну браћу она има?!{S} Они би дошли и поклали све само да се она што  
 и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у  
е и издаје.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дуката у злату.{S} Марко кућни старешина, код њ 
ити кад нема чим ни на чему.{S} Што год има земље то је заузето, управо оно што ваља.{S} И они  
г доброг домаћина са којим красан пород има.</p> <p>Чедомира је подигла, школовала и дала га на 
и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина живота.{S} Добра душа у вечности ужива с 
 куће и продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа.< 
си ти коју заволео.</p> <p>— Па право и има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упа 
стидљиво гледа пред-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек ка 
<pb n="48" /> какав је рад.{S} У години има доста дана, али нису сви за рад одређени.{S} Главни 
је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог, но 
анина богата са тим знаковима.{S} У њој има неких манастира, градина, црквина, шанчева и т. д.< 
11" /> грми свак за себе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрч 
иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек има свега доста.{S} Па онда самац је.{S} Имање своје не 
а научи те преведе имање на жену.{S} Он има земље прилично, али усљед нерада запуштена је до зл 
ље је штедити него радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то се п 
олико исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 1 говече, 2 овце и 
> <p>„Јуче пре ово доба.</p> <p>„Колико има порезе да плати до сад?</p> <p>„Које лањске, које о 
и — па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има какви дивни ора, лешника, јабука и крушака, има мал 
и.{S} Тако време не чека, а сваком раду има одређено време.{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде 
 И сам је човек сличан задрузи, на њему има разноврсних делова који се узајамно помажу и одржав 
и т.д.</p> <pb n="49" /> <p>И зар самац има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1  
ке свршио.{S} Једну ћу њиву продати, да имаднем што више новаца — са њима ћу брже и лакше ту ст 
 ови људи — и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За ово време они поражени овом 
и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду све што им треба, и ни на снагу сточну, ни људску 
unit="subSection" /> <p>Чедомир и Круна имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом до увета 
 unit="subSection" /> <p>Милутин и Роса имађаху 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и сви ос 
ла је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страст за пићем.{S} Ракија, то им је био највећ 
nit="subSection" /> <p>Гвозден и Милица имађаху 4 деце.{S} Нису се много ни испустили.{S} Ма да 
 они нешто продали од главног, али опет имађаху доста и држаху по мало стоке од свију врста.{S} 
 који беху пошли у команду, међу којима имађаше и Миланових комшија, који га познадоше кад дони 
е, у којој беше 4 брата, од којих сваки имађаше умерен број мушке и женске деце.{S} Милош, Стев 
ми дан умрло, јер беше невремно.{S} Вук имађаше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо 
о да наплаћује егзекуцијом порезу — јер имађаше их који не беху платили по за три године.{S} Ов 
о немојте никако губити из вида.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више делом но речима. 
ђе људско.{S} И ови јадници нерадници — имају подједнака права на сажаљење као год и они који с 
или са стоком, па траже трошка и кад га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те им по који 
e unit="subSection" /> <p>Петар и Марта имају једно дете мушко.{S} Они живе у врло скученом ста 
илорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у школу.</p> <p>Година беше добра.{ 
су јој помрла још у раној младости, сад имају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — пр 
овно стање на најмању меру.{S} Од стоке имају 5—6 оваца и 2—3 пса.{S} На селу, два сталежа, нај 
а и суха хлеба, и гледајући — како неки имају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, маст, сланину 
ј кући за навек ватра угаси.{S} Па како имају сестру врло лепу девојчицу — ја сам намислио да ј 
 те опет живи.</p> <p>Ови грешници, што имају 2 говеди, 3 свиње и 5 оваца, који им чувају деца  
ницу каква одавно није била.{S} Они већ имају сведока који им се нуде — да обелодане неправедан 
ада кајмака те купи соли или опанке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је често носила по 20-30 јај 
у замућено огњиште и ако је на то право имала, већ је се преудала за једног доброг домаћина са  
ба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека петоро, нека троје, нека једно а по не 
и раде полако, али стално и савесно.{S} Имали су свега доста што треба човеку за свестран живот 
 би добро било и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад није тако, ми се на овој стопи земље  
век, нисмо мање претрзали, а некада смо имали и по триста.{S} Данак смо плаћали одмах чим се ра 
стина нисмо добијали онолико колико смо имали у задрузи.{S} Јер слуге броје данове, и надничари 
.{S} Они згруписаше своје делове и опет имали су са чим радити.{S} Марко пак, наплати се добро  
ј ладан пасуљ, паприка и ракија које су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле како  
ла им је верна другарица.{S} Стоке нису имали, сем кокоши.{S} Челично трпљење — чемеран живот.{ 
S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} Место готова новаца Марко показа дуга 1000, д 
е са хиљаду динара.</p> <p>Сваки од њих имали сву да плате трошка, са дугом од 200 дин.{S} За о 
ра.{S} Еле 800 дин. кошта деоба.</p> <p>Имали су свега доста, али то доста кад се подели на 9 ч 
 у једној кући.{S} По мало се радило, а имало се свега доста.{S} Нико није знао шта је мука ни  
 вели народна пословица.{S} За Стоју је имало више колаца.{S} Она је све радила и трчала, али н 
.{S} Мој отац није имао мачку, али није имало ни мишева.{S} Мрва леба никад не падне са његове  
ри.</p> <p>Пошто се изручило све што се имало — онда отпоче Милорад.{S} Сви га слушаху.</p> <p> 
едно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана.{S} Сем тога млекар није з 
ослободите од дужности планинке, јер ја имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас седмор 
њанике.</p> <p>„Немам коња. </p> <p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест ме 
ози кумим те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби поку 
>„Мене се огади надница.{S} Какав рачун имам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и то нема рада  
ивотне намирнице подмиривати.</p> <p>Ми имамо доста и добре земље — али 3/4 од те целокупне имо 
ако.{S} Ишли смо само на то да што више имања приграбимо, и кад смо с великом муком и трудбом т 
ана.</p> <p>И Марко је испродавао нешто имања задржав најбољи део своме сину Ивану.{S} Он, па и 
ма свега доста.{S} Па онда самац је.{S} Имање своје неће ни с ким парчати ни делити.{S} А што ј 
ужби Марковој и помилован дође кући.{S} Имање му беше сво испродавато за кривицу.</p> <p>Месоје 
то плуг производи.{S} За несрећу моју — имање њихово махом је прешло у моје руке.{S} Ту је имањ 
 раде, то не треба губити из вида; раде имање наше надницом или наполицом — али никад им се не  
глобе.{S} Али Марко га научи те преведе имање на жену.{S} Он има земље прилично, али усљед нера 
о махом је прешло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гво 
свим без стоке — или задужише све своје имање.{S} Пореза је велика, а кућни расходи још већи.{S 
рој разноврсног воћа, оградио сво своје имање прошћем и летвама.{S} Намножио најбољег соја свак 
е остале да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање да ускрчим и почастим, сваки камичак изнесем.{S}  
 једнако рађају и прирастају.{S} А ваше имање није тако велико.{S} Нама треба још земље“.{S} Са 
трчао и куповао <pb n="82" /> и стоку и имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада г 
 морам радити за све сам.{S} Јер њихово имање пређе у моје руке, али не пређе и њихова радна сн 
и Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њихових братучеда они су купили и плати 
ше у старој кући заједно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на по само 
о, и поделили се са ватром, али не и са имањем.{S} Покушавали су неколико пута да и њега поделе 
 <p>Милорад оста без свога брата.{S} На имању великом, и са великим бројем разне стоке са 7 неј 
и потуко.{S} Он је због својих преступа имао да плати неке огромне глобе.{S} Али Марко га научи 
ваког судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу, — гди је требало да се заоб 
трањене од сваке увреде.</p> <p>Јеша је имао својих особина, каквих се ретко може видети код са 
овек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2 године као гардис 
— и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и на сабору 
д човек није могао да сачува оно што је имао како ће моћи да заради друго што му је нужно и пот 
а се произведу друге.{S} Он ничега није имао.</p> <p>Једног пролећа — рано се поче копати виног 
екли, тражећи да да новац — па кад није имао — они му узели дете — синовче — ђака, синчића поко 
 остане — покисне и прониче, те ко није имао не може ни имати никад.</p> <p>Њихови пластиоци пл 
емљу у свима зградама.{S} Мој отац није имао мачку, али није имало ни мишева.{S} Мрва леба ника 
акле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме сам натеро сваког — да ме се боји к 
и члан његове породице пуно-и малолетан имао је своје дужности које је тачно вршио, исто тако у 
филозофији овог простог сељака.</p> <p>„Имао или немао све ти је једно“.{S} Настави Милорад. „С 
азиђете по обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече први  
 вам ређам машине индустриске, кад и ви имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и плуг, 
свим изгуби.{S} Научио помало радити, а имати свега доста за себе и своје — па му то необично и 
т. д. и по врх тога у неколико завезака имати разне монете новца, па и самог злата.{S} Па колик 
не, то признајем, али она ми неће никад имати порода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу ч 
игде и ништа — утјехе нема нити је може имати.</p> <p>Једна намигуша видела обоје деце — па про 
у години.</p> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа каква му треба јер без ђубрета не вреди њив 
 — па да ми ти таманиш.{S} Море овде ће имати посла и кметови и одборници, па ти за штету неће  
не.{S} Мене гатара право рече, она неће имати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек 
 <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница више неће имати ђеце!“.</p> <p>„Кажу да неће“.</p> <p>„Немо Бога  
ла, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина јесам одавна грешио — са многим жен 
е и прониче, те ко није имао не може ни имати никад.</p> <p>Њихови пластиоци пласте за урнебесн 
 почне се бринути; од тог детета можемо имати у свему здравог и издржљивог члана породице.{S} Н 
дају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати своје вочиће — па не носити дрва чак из планине н 
о на први поглед да приметити.{S} Доста имаћа, доста стоке, доста пића и новаца и свега што тре 
 <p>Даница је као насљедница заоставшег имаћа — рачунала да ће се пограбити не само удовци већ  
ни.</p> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа каква му треба јер без ђубрета не вреди њива.{S}  
вана Перовића — поставив му стараоце на имаће.{S} Милева и Милунка обе су се удомиле у богате к 
.{S} Цмиљка може комотно да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{ 
извршење пресуде.{S} И Гвоздену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, же 
<p>Пошто је Живан скоро сво најглавније имаће отуђио и доспео само на окутњицу Даница му роди с 
ши се берба.</p> <p>Човек није запуштио имаће своје усљед лењости, већ усљед немоћи.{S} Не зна  
 они лакомислено упропастили своје лепо имаће, и како су се огрешили о своју дечицу која су рас 
мет отпоче љутито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш ли ти да платиш порезу?</p> <p>„Ја немам.</p> <p>„ 
неће залећи још оволико твоји бушина да имаш!?</p> <p>Она занеми од јада, угуши се од плача и в 
леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш право — ја сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш  
вјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би која друга била планинка 
теше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питат 
време дошло.{S} Мора се.</p> <p>„Колико имаш деце?</p> <p>„Само једно дете и једну жену.“ Осмех 
 кући својој у којој живи 36 чељади.{S} Име његови синова беше:{S} Милорад и Милан.{S} Синоваца 
астили да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији у ц 
што урадисмо виноград и задужисмо се на име његовог рада 50 дуката удари туча и све уништи.{S}  
е и расположења укућана, да очува своје име и част, ради свог мужа и своје дечице; али док је н 
крсти се и призива Бога у помоћ; помиње име свог мужа покојног Милана.{S} Сузе јој лете низ обр 
 га понудили — да урежу, у камен његово име и презиме, и он им не даде објашњујући им онај стих 
ије брату издао.{S} Њега убили на мртво име — одвели му дете — и ја да му продам у сред тог јад 
опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да су самоубилци вел 
ељи родитеља Вука Перовића дадоше му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на 
е сваког часа...{S} Послушај оца — па у име Бога нећеш се кајати.{S} Повика мајка чисто молећи. 
и свеца ни празника,</l> <l>Не помињућ’ имена Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> < 
а већ умиру рано, онда новорођеним дају имена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој ц 
незгоде, које се називају једним општим именом „Зло“.{S} Кад се Јеши навршила 65-та година — а  
 да докажу како Гвозден није тог вечера имо пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек што се  
уништи.{S} Ова наша имовина, то је била имовина ових пуких сиромаха који нас окружују са свих с 
а —- те га победи и уништи.{S} Ова наша имовина, то је била имовина ових пуких сиромаха који на 
и добре земље — али 3/4 од те целокупне имовине ја сам својом руком купио и платио, од људи кој 
или на прагу пропасти, и да сведу своју имовину на ону законску меру — која им заштићава 5 јута 
увета.{S} И они су грешници свели своје имовно стање на најмању меру.{S} Од стоке имају 5—6 ова 
је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији у целој општини тако одговараш шт 
хрђава храна и пиће.{S} Овим поступком, имућни људи нагоне сиромахе да се са свим одрекну рада  
држе повећи број паса.{S} А то су: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лопови, који се б 
 — па да краду и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико криви колико им се приписује.{S} И  
лужбу — те чува овце и свиње код једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви.{S} Раде као робов 
ака поврћа, и место да иду, да раде код имућнији под надницу која је до душе сиротна и мала, он 
ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пас 
ш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са оним курвама (јетрвама) кад ја са  
е су неизбежне мислити да се оне чине у инат некога. „Изнела дјете пред свиње“.{S} Како се то м 
 разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш. 
у му искакали по леђима и раменима, а и иначе сав испребијан кундацима.</p> <p>„Ружице!“ Отпоче 
то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и соли појео, али тога се немој плашит 
ови машине.{S} Нећу да вам ређам машине индустриске, кад и ви имате машине ратарске.{S} И воден 
ништву.{S} Гвозден пијанству и т. д.{S} Инокосни људи у великом су пријатељству и тесној вези с 
у из које се види како страдају самци и инокосни људи.{S} На начин овде изложени Перовићи сви ј 
а, ни вина ни ракије.</p> <p>Сиромаха и инокосника можете познати и по овим знацима:{S} Све њив 
у и течу знање.{S} На овај начин остају инокосници и без ово мало стоке и почну опадати у свима 
 јава личи на сан, а живот на машту.{S} Инокоштина ствара сиромаштину, а сиромаштина све друге  
емељ сваком благостању, а сиромаштина и инокоштина мајке су које рађају сва зла и неваљалства.< 
уште им кору и сладе се разним црвима и инсектима.{S} Уклоните те суве и изваљене шљиве, па ком 
 што се год више приближавао моралном и интелектуалном врхунцу све је више у задругама находио  
 родитеља стекао — у место да тече нову интелигентност у времену зрелости.{S} Тако и Стоја.{S}  
ели и изађе из задруге, он паде у канџе интережџија и зеленаша као муха у мрежу паукову и ту се 
ом планинском позиву са жељом: да очува интересе куће и расположења укућана, да очува своје име 
Али његова предузећа нису крњила ничије интересе.</p> <p>Његова је кућа уређена као сат меда.{S 
аја и женидба — додаде Стоја. </p> <p>— Интереси куће и живота тако захтевају.{S} И то не сме д 
ају.{S} И то не сме друкше бити.</p> <p>Интереси живота и будућности захтевају да се узме оно ш 
ђа се и туче — и већ пише облегације са интересом динар на дукат месечно.</p> <p>Цмиљка је била 
и овце и свиње, а неки узели у зајам са интересом цванцик на дукат месечно.</p> <p>Милорад и Ми 
 /> су отворена врата свима сплеткама и интригама од стране сиромашних суседа.</p> <p>И отпоче  
о све покварен младић.{S} Но Даринку је ипак добила за своје планове.</p> <p>Иван је леп момак  
 понизим — кад она то не заслужује, али ипак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собо 
она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Даринци милосне  
чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ираме, чупава шиљтета и јастуке — све од саме вунице.{S 
ени калеми, почупана паприка у јастуку, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје- 
њом о издаји.{S} Поверилац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним ње 
ведоче Стојан и Илија.</p> <p>На основу исказа сведока — и на основу одрицања проузроковачевог, 
> <p>— То се само може замислити — а не исказати, каква је милост и радост.{S} Одговори Даница  
чунао да ће сведоци порећи своје раније исказе, и да се тиме није заваравао он би открио многе  
и се на 5 година робије.{S} Благодарећи исказу сведока његових, који се више нису бојали Марка. 
ам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно вече — да је 
 поступати, треба им давати више но што искају.{S} Не дозволити им никако да дођу до огорчења,ј 
 да се дигне.{S} Водени клобуци беху му искакали по леђима и раменима, а и иначе сав испребијан 
досмо доле, ми свратисмо у 5—6 дућана и искасмо паре, али нико ни паре.{S} Праве комендију.{S}  
пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.</p> <p>„Сад ти тражимо 100 дуката, а ако те усч 
тац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старост мучи и се 
 сточија досади мене.{S} Видиш, та моја искидана црева — та врежна од кромпира и бостана.{S} Ја 
 циганчино једна!{S} Море док те уватим искидаћу те у парчета.{S} Твоја сточија досади мене.{S} 
 опет седморо — осморо, и млеко јој сво искипи по ватри, онда неко јој нешта реко, а она дочепа 
јним светом оба пола, такође обученим и искићеним.{S} Ту ћете видети све своје познанике, прија 
 За овима уђе млад и леп човек у богато искићеном оделу, са пушком у рукама држећи је на руци.{ 
ад да дођу на комишање.{S} Мало по мало искупи се група народа око гомиле поседа све и почне жу 
 развиле.{S} И све наше свиње бијаху се искупиле.{S} Па да су га поједе или нагрдиле — куд би б 
S} Одговори Даница.</p> <p>Како се беше искупило силан свет — а нарочито момчад због лепе Даре, 
су последњу четрдесницу давали, беше се искупио силан свет.{S} Многи сиромаси и сироте дошли су 
лења бар колико толико.</p> <p>Пошто се искупише сви, Марко запита.</p> <p>„Шта је било вама?{S 
дне зиме, и ако немају никаква стеченог искуства, немају никаквих књига ни новина, књижевника н 
и.</p> <p>Он је на основу свог стеченог искуства написао правилник<ref target="#SRP18992_N1" /> 
арка још нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Искуца и последњи час — кад треба детету живот откупити 
рски и Богу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грозни 
рски и Богу и људма, и отрпићете велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грозни 
{S} Такав је план био спремљен — али не испаде онако како људи желе већ како судбина донесе.</p 
дару убијеног пса, који скочи, па и сам испали 7—8 бојевих метака.{S} За овим у зору, узме једн 
> <p>„Не.{S} Већ га свога испребијали и испекли, тражећи да да новац — па кад није имао — они м 
 плашити.</p> <p>— Али да чекамо док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди овамо. 
сто га пожали кад га виде, онако јадна, испијена, удављена и изнурена.{S} Паде му на ум — како  
 посао предузимљив.</p> <p>Његов друг и исписник, који је са њим служио у војсци, беше наредник 
ађаше са надничарима.{S} Погледа у свог исписника па се онако преко воље мало осмену и одазва с 
а и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p>На овај глас он се трже и одвоји свој 
а.</p> <p>„Изволте!{S} О здраво, здраво исписниче!</p> <pb n="69" /> <p>„Зар баш у надницу па т 
/p> <p>Марко нађе 5 сведока који кад се испиташе власт ухапси Чилаша и мете му на ноге тешко гв 
вануше.{S} У јутру одоше код попа те се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабуку — (на прошењ 
а стављаш“.{S} Опет Јеша.</p> <p>Разним испитивањем доказано је, да је ова земља на којој ми жи 
д почела са њом да се поинати морала је исплакати свој јед и секирацију и пристати да остане ње 
ци стекоше веру у њему, и увек су му се исповедали: шта су и где починили, сматрајући то као ол 
у се од Петронија као од гује, те му се исповеде претурив’ сву кривицу на Марка.</p> <p>Петрони 
амо му се глава виђаше испод губера.{S} Испод његовог великог и зализаног чела жарила су два ве 
вињама свињца, већ му се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, ни гов 
 — лице и усне.</p> <p>Даница се извуче испод Дарини руку — а на место њено дође Иван који је о 
гао на кревет и само му се глава виђаше испод губера.{S} Испод његовог великог и зализаног чела 
члана породице.{S} Но, ако дете почнемо испочетка његовог живота брижљиво чувати и неговати по  
ручише жито из кола.{S} Дотераше кола у исправност и извукоше их на пут, за тим узеше оног јадн 
ражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном и пропалом надом стоје нове 
дравише се и растадоше се, а мали Милош испрати их својом чудноватом песмом.{S} И то ће му нешт 
ави цигару.{S} Мића пође — они га обоје испратише далеко, поздравише се и растадоше се, а мали  
 јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала; те у вече људи дочепали пушке, ножеве и си 
> <pb n="90" /> <p>„Не.{S} Већ га свога испребијали и испекли, тражећи да да новац — па кад ниј 
али по леђима и раменима, а и иначе сав испребијан кундацима.</p> <p>„Ружице!“ Отпоче Милорад и 
дри ђе кога стигне.{S} Јадна Милица сва испребијана — добила, поштеде од доктора пет месеци.{S} 
не са својим мужевима завадио и леђа им испребијао, а има их неколико, које је раздвојио од сво 
и.{S} Сада и наоколо, и попреко и уздуж испреграђивано, и то више не личи на баште, већ на сока 
ено у плашће — други га дену, и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду све што им треба, и 
певницом за врат, све ми свици полећеше испред очију.{S} Па ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убит 
дође да обере грожђе <pb n="51" /> и по испрекрштаној лози и разном корову тражи и пола сврхани 
p> <p>Кмет Јанко сврати код механџије и исприча му цео догађај кров плач па за тим замоли Цинца 
нати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој жени Перуници.{S} Сутра дан  
 за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали, како су Перовићи постали од онако богатог ст 
 и његова сина Ивана.</p> <p>И Марко је испродавао нешто имања задржав најбољи део своме сину И 
милован дође кући.{S} Имање му беше сво испродавато за кривицу.</p> <p>Месојеђе беху дуге.{S} Ч 
мо на <pb n="107" /> једно место, да ти испросимо девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам нешто  
 не само удовци већ и првоженци — да је испросу — али се преварила.{S} Нико и не помену.{S} Она 
је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти си био светац а не човек“.{S} Подиже ру 
значајног вечера, не прође много и Јеша испусти своју племениту душу.</p> <pb n="20" /> <p>За п 
ица имађаху 4 деце.{S} Нису се много ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто продали од главног 
у кладу па гурне у врата свог подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах дођ 
ом скупу, на сабору, на игранци он мора истакнути своје „Ја“.{S} Ко му пребаци камена црћи ће м 
вати под кровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најлепше стојеће рухо и дале 
 пред <pb n="27" /> собом оне овце, оне исте свиње, што сву тобож покрадене.</p> <p>Ма да се св 
а у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив је за скут о 
 кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину изломи праш 
ојаси спавати под кровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најлепше стојеће ру 
и напослетку сети се, како је њему овај исти Перо давао дводинарце, да му истимари коња и т. д. 
узи.{S} Један иде на позиве власти, тај исти на весеље, на жалост, на гробље, у сватове и т. д. 
у самоубилци велики грешници.{S} Ал тај исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало  
е умукну — погоди га по сред чела.{S} У исти мах зрно удари у мали стаклени прозорчић — па одат 
а их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара овај пукетић цвећа — извадив  
ге.</p> <p>— хоћу -— одшапта му Дара са истим гласом и понова га притеже обема рукама које му о 
 овај исти Перо давао дводинарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исп 
ешто мало.“ Одговори Ђука.</p> <p>„Јес’ истина, истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p 
урвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина јесам одавна грешио — са многим жентурачама и са 
ручно написату и потписату.“</p> <p>„Ја истина, Перуника му је писмена.“</p> <pb n="61" /> <p>„ 
 А рибе, то он страшно бегенише.{S} Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема ниш 
тужна запевка, ова жалосна и не поречна истина трону свакога слушаоца — а нарочито Стојине јетр 
парницу, — гди је требало да се заобиђе истина, ту се морао Марко умешати, а где се он заузме,  
ности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сумњати: да човек горчину своје  
њен мирно гледао својим очима.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје д 
ет би Вујо дошо до парица.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга њива“ била онаква кад је продата као 
цом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико колико смо имали у задруз 
 њиховој задрузи које је пуно непоречне истине.{S} Она показа моћ свога разума и способности ко 
си ти био тако разуман и њежан на спрам истине и правде.{S} До скора ти ниси умео да цениш ничи 
ђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми истиног Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и  
ака му је реч проткана била најчистијом истином и правдом.{S} И чланови његове породице, и сусе 
 је своје дужности које је тачно вршио, исто тако уживао је своја права која му се нису смела н 
 и обадова који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} Званич 
 деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико исто и у кошници остане.{S} Немојте да будете простодуш 
олико је опасно нагло погоршање, толико исто опасно је и побољшање. — Равнотежа је најбољи приј 
} Сад где не ради ни један треба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин 
.</p> <p>Поделити задругу, значи толико исто колико расклопити воденицу, разбој и плуг и разбац 
од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — да се ретко што могло знати шта ко г 
еви, да Милица лупи својом главом о оно исто брвно и на оном истом месту — само с том разликом  
лико им се приписује.{S} И они једу оно исто што и надничари кад су са њима, а кад су сами још  
тића учинио који су му јатаковали.{S} У исто време казао је да о томе Цмиљка није ништа знала.{ 
штету па ни мукает“ (ни бриге).</p> <p>„Исто тако, као и ти ономад што седиш крај ватре, лонац  
еруника и предијаше кудељу.</p> <p>Овог истог пролећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар 
му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гвожђе 
војом главом о оно исто брвно и на оном истом месту — само с том разликом — што она лупи затијо 
ојом.{S} Само ради у млекару — и беше у истом повратила стари ред и чистоту.</p> <p>„Једног дан 
ланину, тамо код манастира и друге неке историске знакове показивао им.</p> <p>„Ја, ја.{S} Наша 
е свађали и мрзили.{S} Али после кратке истраге сви су поштени — пошто су се са сведоцима одбра 
сва доктором те изврши секцију и отпоче истрагу.{S} На прво место дођоше у хапс његови први шур 
 јесен — док све миши појели, закисло и иструлило, па по влажном дану пола овршено а пола остал 
а и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у сретање.{S} Руковаше се па у образ се пољуб 
за учињену штету, осуђиваху све жене за исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан освиташ 
 и то захтева од разума.{S} Разум тражи исту и заповеда очима да га воде, ногама да носе, мирис 
о.“ Одговори Ђука.</p> <p>„Јес’ истина, истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Ко 
револвер, али му га овај оте и добро га исћушка песницама и шамарима, који усљед старости подле 
лог овоме, и велики ђеније рода људског Исус Христос рекао је: „Што год вежете на земљи, биће в 
но доба које је велики поборник светски Исус Христос заповедио „Гледај те створи својих а не св 
 Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си се звао хришћанин, или боље лагао с 
 и напија се чаша у славу узор мученику Исусу Христу.</p> <p>Мића Мартић, најмлађи брат Цмиљчин 
 цркву — да ода заслужну пошту мученику Исусу Христу.{S} Тамо је после службе Божије остао цео  
 кројио планове — како ће једног вечера исшибати све жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле 
ацити у потомност моје шесторо ђечице“, ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Али као главна и стална  
, слатко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему купити чантрицу и књижицу па 
во.{S} Сад од Петровадне Иван неће више ићи у школу па нека се он дода чобанима, а мене ослобод 
 идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко трљајући своје 
ла да ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p>— Ја немогу ништа окусити.</p> <p>—  
вика мајка чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узе 
жене не треба ни за шта питати, а треба их тући у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло мало гов 
ви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад  
 тера је да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису с 
х траже новог слугу, новог фризера — да их помодира и кицоши.</p> <p>Сиромаси, који нема у сток 
да се не изварају, и тако сложише се да их подели избрани суд.</p> <p>Девет судија, председник  
на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви тре 
о од воље њиховог повериоца.{S} Само да их тужи па му је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечера Г 
оја се курва са ожењеним људима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему опростио живот него њој 
 ти грешне кости из себе избацила, нека их пашчад глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни годин 
раже.{S} Узећемо му још једног’ па нека их нека раде.</p> <p>„Да можемо обрати бар оне њиве у а 
тоја уватив је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав што је води са свима па  
аре.{S} Она зна сто ђавола.{S} Опчинила их те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} См 
има завадио и леђа им испребијао, а има их неколико, које је раздвојио од својих мужева.</p> <p 
о треба, није их одевала и чистила, она их је немилице тукла.</p> <p>Прекомеран посао и рад, ос 
е минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади и 
 год седне — она дочепа какве дроњке па их савија и повија у виду малог детета и одмах их припа 
а очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигледну пропаст, и ти чести примери, ти верни др 
сиса.{S} По неко меће у недра и протура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне — она доче 
{S} Док Спасоје дотера волове и похвата их у кола — дотле Милан спреми 3—4 велика кукурузна леб 
 кући.</p> <p>Кад су се вратили, запита их Сретен:</p> <pb n="106" /> <p>— Шта учинисте вас дво 
о их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати коњ 
p>„Што се закле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме сам натеро сваког — да м 
корака.{S} У томе слатком заносу издаде их снага — они нису могли више стојати, већ седоше.{S}  
ло ни дангубило.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им т 
зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их одведе механџија, па помисли да су дати на храну.{S} 
чко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један човек у швапско 
 они погазише то све.{S} Па зар постиже их нека клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше 
га што их није гледала како треба, није их одевала и чистила, она их је немилице тукла.</p> <p> 
 сте их мучили тражећи новац — па после их побили.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вредно бил 
изатке, купи деци материје и фланела те их обуче и преодену.</p> <p>Овим поступком, он одреши р 
ти.{S} Онај старији скиде вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отпоче млађи.</p> 
заће — како сте ви непознати и како сте их мучили тражећи новац — па после их побили.{S} Додаде 
 ви према њима што сте били, јер то сте их ви научили.</p> <p>Поставите се у положај сиромаха,  
S} Па још ако дете почне плакати, то ће их најпре разјарити да му угасе млађану свећу живота.{S 
 разбијао (ситнио) наполеоне и немилице их трошио.{S} Како је читао писма његовог стрица Јеше у 
ом заладку засијаше као лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је  
нопац у рукама па и без једне речи поче их по врату шибату, по раменима и глави.{S} Стаде писка 
као лаф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одва 
лаћује егзекуцијом порезу — јер имађаше их који не беху платили по за три године.{S} Овај звани 
и тог укућанина где у саму зору тревише их на раскршћу села где отераше пред <pb n="27" /> собо 
а, и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше их у срез и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Милади 
} Дотераше кола у исправност и извукоше их на пут, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола 
S} Марко спреми два коња у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим 
 на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, дете гурнула старија деца које је потр 
врши 2 месеца они се процепе, 4 м. нови их окрпљене, тако и све остало.{S} Овди се саме расипа, 
о себичњаштво везује људма очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигледну пропаст, и ти ч 
 ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати  
 ломи леденице са стреха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне по неки пут помишљајући  
се и растадоше се, а мали Милош испрати их својом чудноватом песмом.{S} И то ће му нешто значит 
оведе и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно к 
увена, чиста и опрана, али ево, запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана,  
те у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет дјете па 
 ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су безобразне, што једна на другу пакосте, 
>Деца приђоше руци Милорадовој који чим их спази скочи на ноге — напослетку здрави се са учитељ 
опије.{S} Чим се коме опанци процепе он их баци и тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ ил 
и деци све што је требало и задовољавао их у свима погледима колико је мого.{S} Често пута, он  
етне задругаре око своје постеље и учио их.</p> <p>Његов говор био је тих, одмерен, правилан.{S 
.{S} И док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, више по гласу свог чистог и непо 
{S} Саслушах све речи, али не знадо’ ко их изговори.</p> <p>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S} Још 
{S} Јетрове, из почетка жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S}  
Море мани!{S} Чудим се оној Даници како их трпи — а оне су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада  
е завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто из куће а неш 
 који терају какав мал на пијаце и тамо их продају — један део узетог новца утају и за себе зад 
ажимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви треба да се разиђете по обе 
су могли путом од силног блата, већ ено их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} 
уздиго обаљена врежна трешње — поткресо их и окрепио, па и купус, који је стручић са свим ишчуп 
ј више маћа но мајка.{S} Поред тога што их није гледала како треба, није их одевала и чистила,  
громан род понио.{S} По неки калеми што их је отац још у младости калемио, превили се од китине 
рутују лопови.{S} Али није им давао што их жали, већ што стрепи од њих, да му не учине какво зл 
срца — те њене речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров и нем 
и донесе најлепше везене чарапе — те му их тури преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништа н 
угме на грозду зрело они берући преберу их и поједу и тако сврши се берба.</p> <p>Човек није за 
д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} Место готова новаца Марко показа дуга 1000 
>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара овај пук 
неће поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дубоком с 
рости, долазе кући, хватају децу и тучу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију се — у место 
ја и повија у виду малог детета и одмах их припаја и притискује на груди.{S} Подмеће дроњке на  
у и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у њој склони се з 
наести дан умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном  
е су га неке чудновате мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као да 
а коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала сву децу редом да  
ко за живот човечански, а ми никако.{S} Ишли смо само на то да што више имања приграбимо, и кад 
е сазрело.</p> <pb n="78" /> <p>„Ви сте ишли мало са децом у шетњу — учо?!{S} Отпоче Милорад.</ 
туше у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и у саму зору стигоше на њиву.{S} Д 
 Он је заркао у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, кра 
боље <pb n="72" /> и више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 де 
ни у ком случају крњити.{S} Једном речи ишло је све како ваља.</p> <p>Од тренутка — када ова пр 
траг хајдучки показао је Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, па да се то придене 
ца.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио на оваком дугом дану за 
е ишао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као да се прикрада нечему; час би застао и с 
 лепо, помодно и чисто.{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је морао играти онако како му Даниц 
ио, па и купус, који је стручић са свим ишчупан он је мето други нов; коме су пак само лиске от 
треба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 1 говече, 2 
ше — у тај мах изађе и његова сестра т. ј. назови сестра те се и она са њим као са својим брато 
руги значај речи изговорених тумачио т. ј. речи које су биле са свим одстрањене од сваке увреде 
јој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу кукајући 
 рекао је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо —  
риске знакове показивао им.</p> <p>„Ја, ја.{S} Наша је планина богата са тим знаковима.{S} У њо 
— без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге ваше...{S} Сви 
лог ћутања отац отпоче.</p> <p>— Иване, ја сам казао Лазару (првом комшији) да дође.{S} Но дед  
волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је о 
ећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш право — ја сам то и зас 
е вође на прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад о 
<pb n="95" /> <p>„Чините шта вам драго, ја вас нећу проказати, и помагаћу вам, само моје не дир 
смо сви за једног — а кад се изделисмо, ја морам радити за све сам.{S} Јер њихово имање пређе у 
ће убити зликовци.</p> <p>„Добро брато, ја одо’ одма.{S} Рече Ружица и спреми се па оде код Мар 
освета предати забораву.{S} Ја не могу, ја не смем умрети — док те с Мартићима не измирим — а д 
анко, што огреши душу... „Господине!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} Кад првог човека у сел 
те само крај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти ухватио стоку у моме житу.{S} Молим те ко кум 
о вам сада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награде за услу 
а — та врежна од кромпира и бостана.{S} Ја сам из наднице то све купио и посијо — па да ми ти т 
те са задовољством целог мог живота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часн 
амучне кошуље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> 
просимо девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да не умрем скоро.{S} Ма 
оју ће отправљати преко целе године.{S} Ја мислим да уредимо овако:{S} Стоја и Круна биће <hi>п 
и ми се за то они сада грозно свете.{S} Ја им признајем да су срећнији од мене, да боље живе не 
тевају да се узме оно што срце хоће.{S} Ја сам изабрао девојку овде близу, рече Иван смешећи се 
p>— Ада, задржасмо се мало код куће.{S} Ја помогох мало сестри приставити вечеру.{S} Она јадна  
subSection" /> <p>Ето драги читаоче.{S} Ја вам, ма и површно описао овај жалосни и грозни случа 
 Повика отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се др 
> <p>— Кад мислиш на то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и соли појео, али 
казао што треба па да будете срећни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде ве 
еше слуге гледати поче јако опадати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем назад.{S} Овакав живот  
е курвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина јесам одавна грешио — са многим жентурачама и 
се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи  
.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да  
а не знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Ба 
{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао ово 
Ти, са твојим братом остани заједно.{S} Ја и Ружица чини ми се нећемо се никад свадити —— јер т 
зделисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ја и покојни Милан остадосмо заједно, и како који почеш 
е нагрлим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар у 
виђо одавно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пито шта почини са 
 били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећи <pb n="14" /> се њиховом слабошћ 
.{S} Овакав живот гори је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и куповао <pb n="82" /> и стоку и им 
ством крвна освета предати забораву.{S} Ја не могу, ја не смем умрети — док те с Мартићима не и 
м!{S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде Стоја.</p> <p 
пасти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у  
ема до тај — да узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много леп 
спреми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго 
жењеним људима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему опростио живот него њојзи.</p> <p>— А ка 
даћу болест.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</p> <p>— Шта ти мож 
сад љута гујо?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде не могу устати.</p> <p>„Па шта ти велиш?{S} О 
S} Тај дуг ви одужите на деци својој. — Ја ту немам никакве заслуге.{S} На ове речи отпоче јаче 
о сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам — само  
 Он је ово као момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја је младост прошла у безум 
ко се не поделиш од сад за три месеца — ја ћу те одуставити“.</p> <p>„Мариш ја“.{S} Опет Живан. 
>„Јок брате.{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си м 
ћи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} За тим устаде, оде у вајат те се о 
} Побили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се у сузама.</p> <p>„ 
 опет отац.</p> <p>— Бога ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и до 
ен на руке, па после радите што оћете — ја вам нећу осветлити.</p> <p>Ћу де.{S} Ете некога прав 
ја знам на што смераш, али имаш право — ја сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то ајд пос 
p> <p>— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Мор 
га се неће поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дуб 
како имају сестру врло лепу девојчицу — ја сам намислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродс 
ма.</p> <p>— Човечност кад ми помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а  
она на то рећи.</p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би о 
то!?{S} Повикаше отац и мајка.</p> <p>— Ја хоћу Даринку Сретенову.</p> <p>— Ха, ха, ха.{S} Дивн 
p> <p>— Милоша Мартића сестра.</p> <p>— Ја је не знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да л 
у.{S} Него шта!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да њу не би требало.{S} Примети Милан.</p> <p 
 се не зове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја 
ајка не даду она нека побегне.</p> <p>— Ја ћу радити што знаднем, а треба да знаш да ће мене мо 
 — па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p>— Ја немогу ништа окусити.</p> <p>— Како ће то бити? кад  
{S} Повика мајка чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је не 
 ли и ти са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки  
 се.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се млад ожени увек  
 је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити и поткре 
шљем побратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћ 
ашчету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије.{S} Ама 
 Ако немају, ни од кога и не презају, а ја сваког тренутка надам се штети, похари и отмици“.</p 
и.{S} Он је ово као момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја је младост прошла у  
е изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам остати са Спас 
S} И рекао је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефим 
е вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све остале да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање д 
се сва кућа користи мојом способношћу а ја сама да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту ус 
ристојно одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад у великом послу нисам могла ни кошуље да му о 
и једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана.{S} Сем тога млекар ниј 
ца Даници?{S} Запита једна.</p> <p>„Ада ја!{S} Помреше сирочад.{S} Одговори друга.</p> <p>„Шта  
ео Даринку, не би ни година дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек. 
p>— Иван уздахну — она није крива ништа ја сам крив.{S} То изрече скоро шапћући — а неколико су 
 говориш са оним курвама (јетрвама) кад ја са њима не говорим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Није т 
!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није изабро.{S}  
<p>„Замислите какав је то народ.{S} Кад ја приставила и мојом руком пребрала пасуљ, па када се  
ђаш без углевља“.{S} Опет Круна, Ономад ја седо’ под ора доле у башти, па нешто мислим, — док с 
 који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја стрепим свако вече и страх ме готово поједе — да ми  
 усљед суше, а зими усљед мраза.{S} Еле ја сирома морам носит изједна.</p> <p>И ако досад нисам 
земље — али 3/4 од те целокупне имовине ја сам својом руком купио и платио, од људи који су бил 
а слушао.{S} Свађајте се као што сам се ја свађао.{S} Праштајте као што сам ја праштао, казните 
 животу.{S} Понашајте се као што сам се ја понашао.{S} Заповедајте као што сам ја заповедао.{S} 
пац (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже на поље пл 
на земљи.</p> <p>Моја жена непоштена, и ја то све као муж њен мирно гледао својим очима.{S} То  
 да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженити нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, па  
убили на мртво име — одвели му дете — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О нес 
Па дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Послуш 
p>— Ја је не знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} Повика Стоја.</p> < 
 —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком по рам 
речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола зреле 
.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би и ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Одговори Иван ту 
те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби покупи пола се 
 да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну  
рчи се па право у начелство.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну на 
и видио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има какви 
т моју, његову па и свију нас.{S} Да би ја што купила или платила рад другом вама ни једном не  
ошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао 
е плаве као чивит.</p> <p>„Све све, али ја нисам ни речи рекла синоћ, а он ме удари певницом за 
ја сестра — њена мајка послушати —- али ја ’хоћу, — да ми напред купиш једну чојану памуклију о 
 настало још нешто — <pb n="104" /> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп 
тито.</p> <p>„Можете како оћете!{S} Али ја нећу више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој сле 
.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако ран 
мај.{S} Викну отац љутито.</p> <p>— Али ја нећу!</p> <p>— Зар смеш да говориш.</p> <pb n="109"  
е.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб. 
д лакше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, одговор 
мужа и петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као што сам некад могла; издала  
г брата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти се о 
ће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио 
е се огади надница.{S} Какав рачун имам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки 
 знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била он 
де о хлебу а једу га.{S} Тај хлеб морам ја сам произвести, прво њима, па мене шта остане.{S} До 
 што ћеш ти мислити баш одиста — да сам ја учинила нешто са Обреном.“</p> <p>— Сирота, па није  
 прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, као што  
а, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја несрећно створење на земљи.</p> <p>Моја жена непоште 
јног Бате постигла нас је...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд. 
о да се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} Повика отац.</p> <p>То је пука  
ате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њихово добро“.</p> <p>„Молим те!{S} Ти добро стојиш  
одите.{S} Шеснајест година има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужност, прво з 
 те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чинио све могу 
онац.{S} Ти то ниси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало  
 сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио.{S} То немојте никако губити из вида.</p> <p>И 
што сам ја праштао, казните као што сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио.{S} То немо 
 ја понашао.{S} Заповедајте као што сам ја заповедао.{S} Слушајте као што сам ја слушао.{S} Сва 
 се ја свађао.{S} Праштајте као што сам ја праштао, казните као што сам ја кажњавао.{S} Делите  
м ја заповедао.{S} Слушајте као што сам ја слушао.{S} Свађајте се као што сам се ја свађао.{S}  
о што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад се први пут састану мо 
 чисто заводњелим очима.</p> <p>— Нисам ја крив, тако људи наредише и сковаше ми несрећу, за ко 
кад ја са њима не говорим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Није то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’ 
ти народ за ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечера 
и помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био човек на с 
вање и подозревање од комшија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} Новим по 40—50 ок 
 крајем од конопца.{S} Ала синко мајчин ја ти нећу опростити ако будем жива?{S} Плакаше Даница  
 су срећнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не презају, а ја сваког 
ена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш ми <pb n="29" /> ни ти више живити.{S} Мо 
ага децо!{S} Четрдесет година има, како ја управљам овом кућом.{S} Какав сам био, то је тешко с 
 некако са наличја много ружно.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и м 
мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш наопако ја не марим.</p> <p>— Несрећниче један —- како смеш рећ 
олико труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим се речима кураже самци и полажу над 
бници у ладној тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l 
не ослободите од дужности планинке, јер ја имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас сед 
се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ј 
едно друго носимо на својим леђима, већ ја сама морам одевати себе, мужа и петоро деце, а како  
и џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја служити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја има 
и и јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама свима на равне делове, јер више <pb n= 
одузима кроз сво тело.</p> <p>„Докле ћу ја трпети ово зло у кући“.</p> <p>Живан је посматраше м 
је нећемо никад сејати конопље, нити ћу ја прести кудеље — јер он само носи памучне кошуље — чо 
або, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко трљајућ 
 да крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у плач.</p> <p>„Шт 
а — ја ћу те одуставити“.</p> <p>„Мариш ја“.{S} Опет Живан.</p> <p>„Јес!{S} Право велиш.{S} Ти  
 Овце дошле“.{S} Примети Круна. </p> <p>Ја не знам!{S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе  
а земљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио своју дужност, ако ти будем отворио очи р 
овари у кола те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може бити нећемо се више виде 
ру, на игранци он мора истакнути своје „Ја“.{S} Ко му пребаци камена црћи ће му во.{S} Ко му пр 
 коњанике.</p> <p>„Немам коња. </p> <p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест 
 гомила сиромаха у нашем селу. </p> <p>„Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Ш 
, па ћемо се трпети како тако“.</p> <p>„Ја пристајем да чувам овце, и тако ћу бар код оваца моћ 
јој у реч Роса жена Милутинова.</p> <p>„Ја се не жалим што узимаш, већ се жалиш што си одљуд.{S 
 и несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, дод 
Ђе су ти паре?{S} Отпоче млађи.</p> <p>„Ја немам ниђе марјаша.</p> <p>„Зар смеш да лажеш?!{S} П 
оном као какав велики говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дужности ослободите.{ 
историске знакове показивао им.</p> <p>„Ја, ја.{S} Наша је планина богата са тим знаковима.{S}  
{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су безобразне, што једна на другу п 
S} Имаш ли ти да платиш порезу?</p> <p>„Ја немам.</p> <p>„Немој те људи кумим вас Богом сеирити 
је-ручно написату и потписату.“</p> <p>„Ја истина, Перуника му је писмена.“</p> <pb n="61" /> < 
.{S} Тамо има какви дивни ора, лешника, јабука и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се  
а за њега?{S} Онакав диван младић — као јабука.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали се каменом,  
ини и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница се откану  
лас, да су обоје као две половине једне јабуке.</p> <p>Деца су расла и напредовала.</p> <p>Свет 
 се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабуку — (на прошење).</p> <p>Од дана до дана, дође и д 
ече да „бегенише девојку“ и девојка узе јабуку са 10 дуката.{S} За тим осуше пуцати из пушака,  
одиста она роди мушко детенце ко златну јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели доктора т 
 љуска скине.{S} Па сисице несретне као јабучице — ама просто кад је пипнем по телу узври ми кр 
н — свака жеља остаје празна.{S} Њихова јава личи на сан, а живот на машту.{S} Инокоштина ствар 
 сан.{S} Чисто и бристро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди се  
>— Добро.{S} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удесила.</p> <p>— Али окрећи 
 подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах дође на увиђај пи констатује да  
г винограда. —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га  
еким стварима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непознати зликовац гађао га је 
.{S} Беху обоје мртви.</p> <p>Сутра дан јавише власти, која дође сва доктором те изврши секцију 
 т. д. дотле њихови пси својим сигналом јављају свачији долазак, и они одмах то све склоне и са 
ог брата.{S} Убити брата свога за срећу јавне <pb n="77" /> безбедности и личне слободе — то је 
к живим примером и свакодневним сликама јавним и чистим као сунце.</p> <p>Велика позорја ћутећк 
 тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S} Према томе, детету је живот у врло великој оп 
 могу да устану.{S} Доцније говорило се јавно и отворено: „Ком више треба тај нека више и ради“ 
чи и перу.</p> <p>Перовића задруга поче јавно говорити о деоби.{S} Сва упињања, сви разлози и с 
е добра тајно и зато ће вам Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора беше зарудила, једног дана  
еда.{S} Даница ће чувати овце.{S} Савка јагњад, а Ружица свиње.{S} Тако <pb n="22" /> ћемо ми с 
а за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и 
Она није мала.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — 
 вам опада сваки дан — мој отац продаје јагње од месеца дана за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> в 
инити добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не треба називати силом.{S} Ко год помаже бе 
p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и јад, али зато морате одржати један завјет мој.{S} Морат 
 му дете — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О несрећни Јанко, што огреши душ 
и бушина да имаш!?</p> <p>Она занеми од јада, угуши се од плача и враћа се кући, тамо цврчи дет 
 и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и тражио савета, али нигд 
ивник напретку људском“.</p> <p>Тако се јадаше Милорад своме учитељу који га слушаше и посматра 
 волове.{S} Шта учиних кукавац сињи!{S} Јадиковаше Јанко грцајући нешто у гуши — отпоче плакати 
па мотку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна Милица сва испребијана — добила, поштеде од докто 
у вечитој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам 
х мало сестри приставити вечеру.{S} Она јадна на живој је муци — месила леб — ватра велика — па 
<l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадна у послу великом.</l> <l>Не презнајући свеца ни пр 
у, и чисто га пожали кад га виде, онако јадна, испијена, удављена и изнурена.{S} Паде му на ум  
а Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quot 
у децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији су — или као у неком пожару.{S 
и извукоше их на пут, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше д 
, тај пада на милосрђе људско.{S} И ови јадници нерадници — имају подједнака права на сажаљење  
 са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се окова.{S} Што постаде најне 
, ни силном, ни невољном, ни бесном, ни јадном, па је било свакад добро.{S} То је вама мало чуд 
="38" /> нада и узданица и заврши своје јадовање овим редом:</p> <quote> <l>Јој ђецо, поломљено 
раћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду најкривљи.{S} Да сам први пут узео Даринку као што 
5-6 кокоши, па је често носила по 20-30 јаја и продавала.{S} Овде 14 музених крава, 80 оваца, 5 
ице дебељашне — беле и чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S} Па сисице несретн 
е по обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече први хајдук 
на дукат месечно.</p> <p>Цмиљка је била јако жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S 
ме не промењиво.{S} Кукурузи се беру на јако.{S} Целу ноћ стоји шкрипут кола путевима уз пратњу 
а, од како је почеше слуге гледати поче јако опадати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем назад. 
{S} На начин овде изложени Перовићи сви јако осиромашише.{S} Но нису сви.{S} Марко стоји на гла 
у уједе га за ногу.{S} Усљед чега се он јако разљути и у тој љутњи дође својој кући, узме пибод 
е може се више овако“.{S} Примети Марко јако забринут.</p> <pb n="44" /> <p>„То је лако учинити 
— две аброноше најординарније врсте:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде 
што потужи“.</p> <p>Овако су резоновале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све  
 ли чула за ове Перовића газде?“ Отпоче Јана.</p> <p>„Нешто мало.“ Одговори Ђука.</p> <p>„Јес’  
 Званичник изађе на поље и запита кмета Јанка који ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово волови и коњ?< 
 Шта учиних кукавац сињи!{S} Јадиковаше Јанко грцајући нешто у гуши — отпоче плакати. „Још ни г 
д тог јада и беде волове.{S} О несрећни Јанко, што огреши душу... „Господине!{S} Ја ти не могу  
На капију уђе 1 жандарм са пушком, кмет Јанко (који прими кметство од Марка), општински викач и 
} Тако говораше кроз плач и јецање кмет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и позва све оне који  
а увиђај код Перовића куће.</p> <p>Кмет Јанко сврати код механџије и исприча му цео догађај кро 
авршила 65-та година — а то беше месеца Јануара — он је осетио нешто необично на себе —- осетио 
ети а часно и поштено умрети.</p> <p>В. Јањић.</p> </body> <back> <div type="notes"> <note xml: 
ЗАДРУГАРСТВУ</p> <p>од</p> <p>ВЕЛИСЛАВА ЈАЊИЋА</p> <p>економа</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија  
итко“.{S} Рече један који беше изашо на јарак пружајући прст у његову мотику — коју једва дизаш 
, један лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 јарма волова, 1 чобанин за све овце, 1 за све свиње, 1  
људи, но са једним или ниједним.{S} Два јарма добрих волова, него осам.{S} Један гвоздени плуг  
а.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јармови.{S} Једни превлаче сено у плашће — други га ден 
 јела.{S} Само што ови санови нису тако јасни — као што би били, да је се душа са животом одвои 
а свој посао, она је легла на кревет па јасно говораше ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, к 
ма показивао неке мимике.{S} Док поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и  
о могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој жени П 
 писмен, а и за свог чистог карактера и јасноће душе свуда важан, призван и прибран.{S} Јеша је 
оге му и руке танке и дугачке као крила јастребова.</p> <p>Овај Петроније свади се нешто се Мар 
ао.{S} Позваше га у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести — па одмах спремише послужење —  
зме.{S} Ћилиме, ираме, чупава шиљтета и јастуке — све од саме вунице.{S} Па чипке и карнере, зл 
е, што се уједаш а, а, (пљеска руком по јастуку) тако била га мајка.{S} Немој <pb n="114" /> пл 
н, изломљени калеми, почупана паприка у јастуку, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван с 
е, да му је брат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа 
осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} Ти Марко <pb n="80" /> власт.{S} Ти Петре жан 
ровића, Марко кмет, Вук хајдук, Гвозден јатак и Милутин потајник.{S} Ово је заиста чудновата ст 
је посреством Мартића учинио који су му јатаковали.{S} У исто време казао је да о томе Цмиљка н 
претрча пред њих и ухвати коња, на коме јахаше вођевина, за узду — па поче враћати је назад.</p 
 никакве заслуге.{S} На ове речи отпоче јаче јецање и плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да б 
то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога вечера, умало се није дошло до 
 обојица чојано у самој срми и гајтану, јаше добре коње и троше новац немилице где год дођу.{S} 
била телом ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебдио непрестано над првенчетом својим, над својим  
{S} Шта ми хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са о 
 убијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уздахну — она није крива 
девојка.{S} А што је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка има падаћу болест...{S} Немо  
о може замислити — а не исказати, каква је милост и радост.{S} Одговори Даница смешећи се, па п 
у крњила ничије интересе.</p> <p>Његова је кућа уређена као сат меда.{S} Сваки члан његове поро 
 дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде где лута по планини.{S} Одведоше га у бо 
Јеша своју породицу често пута, која га је слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p> < 
 устима.{S} Један га је пржио, други га је туко’.</p> <pb n="85" /> <p>„Ђе су паре, старога чич 
 стегнутим зубима и устима.{S} Један га је пржио, други га је туко’.</p> <pb n="85" /> <p>„Ђе с 
о за помоћ, непознати зликовац гађао га је из пушке и тиме учинио покушај убиства а пре свега д 
е код ње жалио па чак и плакао, како га је отац подморао да узме жену коју никад није волео нит 
.</p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи мојом способношћу а ј 
жђе ставив га у затвор.</p> <p>Марко га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Годи 
 и оптужује код полиције Чилаша, што га је овај на разбојнички начин напао, разоружао га, злост 
 од кад изгуби брата, изгуби све што га је подражавало на живот.{S} Његов рад, ход, разговор и  
тајала све милија и дражија тиме што га је више избегавала.{S} Њему беше за чудо, откуда таква  
е знао да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још  
ше са својим сестрицама.</p> <p>Отац га је за појединости запиткивао — и он му је све пристојно 
шта као кривац стајао пред судом — њега је Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру цену 
ера и он приредио комишање — и код њега је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљено од куће 
де и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар колико толико.</p> < 
у задрузи.</p> <pb n="15" /> <p>Задруга је као машина, а чланови њени — то су саставни делови м 
 <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти Мартићи назов 
> <p>Разним испитивањем доказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опе 
и нису тако јасни — као што би били, да је се душа са животом одвоила од тела — дакле да смо по 
ом селу, одмах изађе дело на видело, да је због тог детета Иван и отеро своју закониту и као зл 
/p> <p>„И не би била, господине учо, да је као што треба.{S} Нас сељаке сатире незнање више но  
 ватре што је остало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене јетрве Милице.{S} Она изађе  
ојом стрином Даницом, која говораше: да је она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али ипак тетка.{ 
ју старост — кад треба <pb n="32" /> да је милосрднија и њежнија, што највећма краси старице и  
ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за 
ле, како је Цмиљка код ње признала — да је извршила обљубу са Обреном Мандићем.</p> <p>— Станиј 
е он пунио своју кесу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна асприца пала у руке онима 
тру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је најглавн 
у динара.{S} Према томе мислило се — да је Марко и навео хајдуке на Милорада.</p> <milestone un 
хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу запет 
еке милине — и том приликом изјави — да је то дете његово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас по д 
е за руку и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ оне стазице, што у сваком случају може неко 
до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задруга најбољи услов за свестрано образовањ 
 љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај пукет савила рука удовичка.</p> <p>— Бога ти — з 
ити не само удовци већ и првоженци — да је испросу — али се преварила.{S} Нико и не помену.{S}  
е и толико <pb n="66" /> га уплаши — да је се тресао као од грознице — а био је у стању напитом 
е анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти М 
ло.{S} Отимаху се често руке Ивану — да је помилуши по ножицама.{S} Али је се јуначки уздржао — 
наде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала 
 ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се за онаким го 
 управљене против њега, не спазив га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио се да 
 нити се тужише која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета мржња и злоба увек царо 
епоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се задрктаваше, нека га јез 
 Даринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љубави који често  
овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив је за ску 
 је своју грдну погрешку и увидео је да је на крају своје очигледне пропасти.{S} Мартићима је с 
а одмах дође на увиђај пи констатује да је некакав зликовац напао на кућу овом човеку.{S} Изврш 
p>Сељачке намигуше већ су прокопкале да је Даринка трудна — и то се већ није могло више ни крит 
 они довели доктора те издао уверење да је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} 
до убеђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте опасн 
 јер је сам обио врата на подруму, и да је непажњом Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад је о 
оји му наређује да предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви, само остад 
а — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта ва 
е се чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћ 
учиним неправду, како да је отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, али ипак морам за 
е издао уверење да је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира упрс 
 како су Гвоздена тог вечера тревили да је прошао некуд по мраку са пушком.</p> <p>Марко се пос 
 ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је 
грдиле дјете, опет не треба рачунати да је то нечија намера била.{S} Оној турио неко пепео у ло 
или ћу кога подговорити и потплатити да је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до прага своје кућ 
емљи живог човека који би могао рећи да је срећан и задовољан.{S} Примети учитељ и поче сркати  
ред.</p> <p>Живан каза својој Даници да је башчу окрепио и довео у ред она одмах оздрави и уста 
ц.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженит 
— харамбаша, па да се то придене као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица 
 ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али је са свим други значај речи изговорених т 
рло лепу девојчицу — ја сам намислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродством крвна освета п 
оди ђецу...{S} Сад сам се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право реч 
{S} Па како да учиним неправду, како да је отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, ал 
ишта однешено, одмах се констатовало да је нешто тражено.{S} Сима се сети за ову проклету квиту 
ицајаца он признаде све па и то дело да је посреством Мартића учинио који су му јатаковали.{S}  
енађење целога света пронесе се глас да је и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да роди — те  
зден није тог вечера имо пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздвоили чу 
ечерњи поветарац једва нас опомињаху да је то јесен.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као крист 
аха, а жена задругара Живана.</p> <p>Да је усуд цео свет претресао, не би нашао и саставио две  
 5, и примили само 10 дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину 
ову обућу која личи на мрежу паука када је путем лед и снег; спавајте на ладној и тврдој земљи  
е прође ни пуна три месеца од дана када је пресуда постала извршна, а Иван се венча <pb n="118" 
 већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је настало време да се у људски живот примене оне свете 
и то је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало ослабио. <pb n="17" /> Ма 
ћа Мартић, најмлађи брат Цмиљчин, ваљда је заборавио — да му сестра није тамо код Ивана, па се  
; па ће ти турити руку у недра.{S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покаж 
ештака, заступника и адвоката.{S} Отуда је он пунио своју кесу, а ретко кад — да је по која зла 
исто опасно је и побољшање. — Равнотежа је најбољи пријатељ сваком делателном створењу па и ств 
или задужише све своје имање.{S} Пореза је велика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb 
— ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} За тим устаде, оде у вајат те се опре 
<p>— Милоша Мартића сестра.</p> <p>— Ја је не знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ћ 
} Јадна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако рано и 
е једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сва 
овог села, већ из Г...</p> <p>— Па чија је?{S} Повикаше радознало Иван и мајка му.</p> <p>— Мил 
од оне, која није родила ни једно, која је још свежа, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мало по  
то им је се она грозно светила.{S} Која је год почела са њом да се поинати морала је исплакати  
мењена.{S} То је та потпора била — која је Марка усрећавала.{S} Али она није тако корисна колик 
p>Каква жалосна упоређења.{S} Жена која је родила петоро деце и просула свој живот и своју снаг 
ђе у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при каквом пљуску или топљењу снега услед 
виде: да сви одоше цркви на причес која је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из раније решио, д 
ар он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет 
, да раде код имућнији под надницу која је до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој 
S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја је младост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са 
рипијао и савијао нову цигару.{S} Стоја је намиривала стоку са своје две ћерчице — а Иван је от 
едне напоје.</p> <pb n="94" /> <p>Стоја је родила са њим 8 деце па су јој помрла још у раној мл 
ла, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала сву децу редом да мокре у једну карлицу — ту  
меш онако пиле.{S} Још три године мајка је не да — рече Даница смешећи се.</p> <p>— И шест годи 
 <p>— Па и није се преварио.{S} Девојка је као анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та  
 Стоја.</p> <pb n="108" /> <p>— Девојка је добра — и ми је морамо узети...</p> <p>— Под морање  
Нек нам потпише развод брака.{S} Цмиљка је добра, она ће се опет удати за другога пошто прође г 
ођено.{S} А кад се сумира упрсте Цмиљка је затруднела пре 2 месеца — но што је Обрен ову коменд 
енчаше се па се разиђоше.</p> <p>Цмиљка је била добро чељаде — свакоме послу вична и досетљива. 
о што жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је добра и уредна домаћица.{S} У дому њеном ништа се не 
м динар на дукат месечно.</p> <p>Цмиљка је била јако жалостива што јој бог не даде бар једно де 
ти брак у корист Иванову.</p> <p>Цмиљка је са великим болом издржала оволику неправду и смерно  
ли прилично пићем загрејали.{S} Даринка је спремала ручак и убила кокош.</p> <p>За сво време ра 
S} И то ће му нешто значити.{S} Даринка је много премишљала о тој појави.</p> <p>— Чисто ми је  
 нико није могао сетити.</p> <p>Даринка је затруднила, и поче знатно опадати и губити своју дев 
аменица!{S} Гле остаде на риби?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S} Не 
да ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати своје вочиће — па не носити дрва чак и 
.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-к 
јмака те купи соли или опанке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је често носила по 20-30 јаја и пр 
 нека више и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека петоро, нека троје, нека једно а по нека ни  
 (посла).{S} Ова курјачица Даница знала је то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p>  
 год почела са њом да се поинати морала је исплакати свој јед и секирацију и пристати да остане 
одавачица свог и туђег тела.{S} Постала је блудница, <pb n="58" /> тај гадни црв — који са свој 
ова мала измена у кући Перевића постала је врло важна полазна тачка која води растројству задру 
ко и настави га да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво грање гледајући пажљиво у  
—</p> <p>„Шта ће тамо?</p> <p>„Полудела је“.{S} Ово изусти Марко па осу плакати кроз непрекидно 
троши и развуче се.{S} Моја мајка музла је сама пет оваца, са тим мрсила сву кућу преко целе го 
и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила оног вајног Живана, и није га сматрала ни  
говцу у чаршији.{S} Главна несрећа била је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страст за  
ја у мал’ није све побила.{S} Кажу била је трештена пијана“.{S} Па... наставила да узвари млеко 
родио.{S} Али та нагла промена задивила је све гледаоце.{S} Ено они ти сви веле „Неће му пред д 
е чујаше нико.{S} У место чељади врвила је ларма од кокоши, петлова, гусака и ћурки.{S} Свака с 
е, рукавице и т. д. а поред тога радила је варошкама разне послове, и зарађивала лепих пара.{S} 
као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је потера за хајдуцима — али ниђе ни трага ни глава, ни 
 је умакла у помрчину, и те ноћи ноћила је у комшилуку, не вратив се својој кући.</p> <p>Сутра  
ребрна асприца пала у руке онима којима је у ствари и намењена.{S} То је та потпора била — која 
коме не чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат — и таке се они међу собом узајамно потук 
Њих су двоје ту морали бити.{S} На њима је било одело увек лепо, помодно и чисто.{S} Он је нера 
 своје очигледне пропасти.{S} Мартићима је се задужио и сам отац његов — па и он понова.{S} Ни  
ody> <pb n="5" /> <p>Перића кућа чувена је у неколико капетанија као честита, са своје породичн 
ње.{S} Свака стопа његове земље уређена је по најновијем методу.</p> <p>Завидео му је цео свет, 
ље прилично, али усљед нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки 
 туча и све уништи.{S} У осталом година је родила, али нема ничему цене.{S} Стока, од како је п 
зника, пошто је свршила свој посао, она је легла на кревет па јасно говораше ове речи: „Пази, п 
се чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она је била непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не 
} За Стоју је имало више колаца.{S} Она је све радила и трчала, али нигде није стизала, није ни 
ицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милујући нешто у сну.{S} Иван ј 
 час око куће и по целој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебдио не 
{S} То је са свим немогуће било.{S} Она је била као на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца 
ица обуче лепу чохану памуклију.{S} Она је извлачила много које шта на рачун проводаџијског пос 
и посао дрхтао је од њених руку.{S} Она је тачно и савесно отправљала своју дужност уз припомоћ 
ски а не природни закон произведе — она је света за оно друштво у коме је он живео, јер је мног 
Ваљда утицајем своје тетке Данице — она је овако мислила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њ 
а?{S} Запита један хајдук.</p> <p>— Она је луда.{S} Као да нам није сестра Бога јој њеног...{S} 
требало.{S} Примети Милан.</p> <p>— Она је узрок целој тој несрећи.{S} Опет Мића.</p> <p>— Море 
ајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу болест.</p> <p>— Ко ти то 
 дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је несрећница највише учинила, те се они издјелише и св 
бриге, на рачун голотиње и босотиње, па је заразио своје живце алхохолом, који пате без пића, к 
и опанке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је често носила по 20-30 јаја и продавала.{S} Овде 14 м 
, ни невољном, ни бесном, ни јадном, па је било свакад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али  
о појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући озго и сама на њу са сво 
S} Ова курјачица Даница знала је то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две 
 решио, да квиту украде пошто по то, па је то саопштио свом комшији Миладину једном врло вештом 
био писмоноша, поштар — суруџија.{S} Па је кроз трубу довикивао рабаџије који му у сусрет иду д 
е и радио и код себе и код другога — па је доносио својој жени и деци све што је требало и задо 
дње време давао повеће суме новаца — па је пред деобу отишо’ код њих и затражио квите.{S} Они п 
 непокривено у недостатку ћерамиде — па је ту мето мало ђубрета од кровине или сламе.{S} Нема с 
драв био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало ослабио. <pb n="17" /> Мало он вели, али то ста 
“ За тим извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе ку 
 одоше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и о 
дну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ограде око које опасиваше пешачка стазица.{S 
 једно детенце.{S} Неодољива жудња тера је да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А  
којим красан пород има.</p> <p>Чедомира је подигла, школовала и дала га на браварски занат, а к 
ласним.</p> <p>„Сећам се добро.{S} Бата је био овога часа овде — са мојом ђецом — са моја два а 
 по једна четвртина његова пређубравата је и даваше огромну количину добра грожђа.{S} Сад је по 
да иде на рад чека стоку других и хвата је — и по други пут наплаћује оно што је јуче наплатио. 
граду.{S} Има он и облигација.{S} Квита је са њима спакована“.{S} Одговори Миладин шапућим глас 
рца се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта је прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја турила пеп 
 и песма усхићава живот човеков — а шта је тек остало за младост бујну и свежу.{S} Она добија ј 
двоје свиња, ћурака и кокоши.{S} Па шта је са њима?{S} Покрали лопови, покрали и појели.{S} Док 
мена — нешто дубоко замишљен.{S} Па шта је друго мислио, но о оном што су тога дана разговарали 
мојте њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је синовац сиротан. 
 и никако.</p> <p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и јад, али зато морате одржати један завј 
о се свега доста.{S} Нико није знао шта је мука ни умор.{S} Увек одевени и обувени.{S} По сто д 
амицом.</p> <p>„Је ли ти“?!</p> <p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше легао на кревет и само  
.{S} Молим те разреши ме...</p> <p>„Шта је теби?{S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — право  
искупише сви, Марко запита.</p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја 
<p>Разговарали су се о свачему али Мића је очекивао да које од њих двоје упитају за здравље њег 
усту помрчину.{S} Два пуна сата, Ружица је плачући пуна горчине и нестрплења слушала одајући по 
 <p>„Немо Бога ти да се чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она је била непоштена и као девојка и  
ом сахрањеном срећом и надом.{S} Даница је се превијала <pb n="55" /> као отровна гуја и кукала 
убити своју девојачку лепоту.{S} Даница је сада водила велику бригу о тој ствари, којој она беш 
и издадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као насљедница заоставшег имаћа — рачунала да ће се  
која су расла као анђели.</p> <p>Даница је се много мучила при порођају ћерке, и коне су разгла 
е показивао им.</p> <p>„Ја, ја.{S} Наша је планина богата са тим знаковима.{S} У њој има неких  
свуда важан, призван и прибран.{S} Јеша је од изласка свог из војске одмах узет од својих сељан 
у вичан човек.</p> <pb n="7" /> <p>Јеша је четрдесет година управљао кућом.{S} Пропратио многа  
раше — несрећних задругара.</p> <p>Јеша је био средњег раста, косе смеђе, очију зелено-граораст 
одстрањене од сваке увреде.</p> <p>Јеша је имао својих особина, каквих се ретко може видети код 
рла пре 58 године просечно.</p> <p>Јеша је оженио два своја сина и седам синоваца, удао три ћер 
се удомиле у богате куће.</p> <p>Милоша је узела мајка Даринчина, давши га у школу — за тим и г 
ећи.{S} А да видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} У години има доста дана, али нису сви за рад 
.</p> <pb n="42" /> <p>„Замислите какав је то народ.{S} Кад ја приставила и мојом руком пребрал 
е за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је план био спремљен — али не испаде онако како људи же 
ера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љу 
.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућанин са другим.{S} И они се сад промене, и тако  
запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки посо добро, а код себе врло х 
 га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину изломи п 
 Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад је он гађао пса те према томе он није ни био крив, коли 
 многе куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду правио мајстори су га понудили — да урежу,  
икав се рад не може да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога 
е рада усљед атмосверних уплива.{S} Кад је киша, никав се рад не може да ради у пољу, кад је су 
е и спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он т 
адом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи па нас није ни понуди 
ле неминовне и морале су избити.{S} Кад је ко говорио какве скарадне речи, или речи управљене п 
дневно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело 
ли и лично познали Обрена Мандића — кад је изашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшире у  
вима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а не природни закон произведе — она је света  
стина, није „дуга њива“ била онаква кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много с 
а и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од  
могао правити неку грађевину.{S} Па кад је био поред куће једног свог сељака, са којим је био у 
у крађу у новцу и неким стварима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непознати з 
н човек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2 године као гар 
 несретне као јабучице — ама просто кад је пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p> <p 
омаха, обуците његово издерано рухо кад је на пољу цича и мраз; обујте његову обућу која личи н 
ића једног доброг домаћина.</p> <p>„Кад је ово дотерато?</p> <p>„Јуче пре ово доба.</p> <p>„Кол 
 „Е брате настаде рђаво време.{S} Некад је родјевало добро, а сад се изопачи све.{S} Пропаст.{S 
у или свом брату — суседу.</p> <p>Некад је врвио чопор свиња по воћњаку а гране његове дователе 
на шта и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год утакмичар на коњској трци.{S} Кад утакмичар  
адоликаста, здрава и снажна.{S} Милорад је био у време женидбе велики пробирач.{S} Било му се о 
тине несрећном Милораду.</p> <p>Милорад је се надао, да ће му болови уминути до сванућа, па да  
е огромну количину добра грожђа.{S} Сад је подељен на осам парчета и ниједан га не ђубри.{S} Ре 
је.{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — јер је се развила и разр 
е сети на покојног оца. „Мој отац — сад је мртав.{S} Али ови калеми то су му споменици.{S} Он ј 
вали су га својом равнодушношћу — и сад је он умео у свако доба да пребира своје жртве и да пра 
} Он је постао прави неваљалац.{S} Горд је, напрасит, немилостив, самовољан, подал, свиреп и.т. 
радовог и пође за осталим.</p> <p>Откуд је ово пандур дознао то се не зна — тек сво село за то  
 Дужност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одговори Иван чисто заво 
е више пењало.</p> <p>Казали смо, какве је последице донела подела рада женског, који се односи 
и разговарајући се.</p> <p>„Заиста, све је тако Милораде.{S} Добро си казао, фактички, данас не 
а земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сваком човеку  
лико и мало.{S} Од његова карактера све је дрхтало.{S} У његовим очима, у говору, у цртама лица 
јецање као мало дете.</p> <p>„Дакле све је пропало.“ Прошапта Милорад и полећеше му сузе...{S}  
"6" /> Што је год хтео и предузимао све је задовољно и срећно довршивао.{S} Али његова предузећ 
b n="20" /> <p>За подушје и сахрану све је учињено онако, како је он наредио.</p> <milestone un 
о моралном и интелектуалном врхунцу све је више у задругама находио гаранције за сврхе своје.{S 
њим у погледу моралног живота.{S} Многе је девојке осрамотио и саломио им срећу, обећавајући им 
ући им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са својим мужевима завадио и леђа им исп 
уга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, 
 Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} 
 Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да 
у је имање.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га 
у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин,  
вен.{S} Марка однеше на поњави кући где је одмах умро.{S} А сватови продужише свој пут.{S} Сутр 
</p> <p>„Пошто но је даде?</p> <p>„Није је он ни прод’о већ Перуника.</p> <p>„И то за петнајест 
ош чекало да роди — те да се сазна чије је дете.{S} И одиста она роди мушко детенце ко златну ј 
аједно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на по само.{S} Они згруписаш 
ци шиљао Даринци милосне послатке, које је Даринка презриво <pb n="99" /> одбијала, али она га  
, над својим милим и драгим чедом, које је улетило у чељусти лафа, и које може сваког тренутка  
 им испребијао, а има их неколико, које је раздвојио од својих мужева.</p> <p>Даринка ћерка Сре 
е но обично и плинуше по дворишту, које је чувала Даница и која не дође за овцама нити се близу 
ко икад, данас је настало оно доба које је велики поборник светски Исус Христос заповедио „Глед 
био човек на спрам једног створења које је ниже од тебе...</p> <p>Молим те Мића по други пут —  
ад тамо, дете гурнула старија деца које је потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвнета самим  
а своје схватање о њиховој задрузи које је пуно непоречне истине.{S} Она показа моћ свога разум 
, човек измени и оно образованости које је под закриљем својих родитеља стекао — у место да теч 
и малолетан имао је своје дужности које је тачно вршио, исто тако уживао је своја права која му 
рело гвожђе падало је на тело голо које је пиштало.{S} Стаде се увијати несретни човек кукајући 
, 20 ћурки, 12 гуски, 15 патка.{S} Боље је штедити него радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за  
взи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и о 
ће то дати.</p> <p>Његов повериоц, коме је он дуговао одмах затражи наплату — а за овим и полиц 
кви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње време давао повеће суме новаца — па је пр 
де — она је света за оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што  
и ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{S} Говораше Ружица бришући суз 
га.</p> <p>— Шта ти можеш чути.{S} Мене је то њезин отац причо’ а то се крије као змија ноге, с 
од њега је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљено од куће му највећи пушкомет ода.{S} За  
је мала.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве 
е ноћи провео неспавајући.{S} Опијао се је много, па тако се са сваким свађао, а често пута и п 
г јесењег празничног дана разговарао се је Иван са својом стрином Даницом, која говораше: да је 
 близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} Овце дошле“.{S} Примети Круна. </p> <p>Ја н 
и године како се оженио па ништа.{S} Те је Даринка нагнана бесном природом — а обавештена лажни 
и власти њиховог брата као хајдука — те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду.{S 
строгост њеног оца и мајке чинили су те је она увек крила своје погледе од мушкараца који би у  
азликом — што она лупи затијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше и почупаше по неколико 
p>„Је ли ти“?!</p> <p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше легао на кревет и само му се глава в 
 саломио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са својим муж 
ом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у срц 
узме жену коју никад није волео нити ће је волети.{S} Несрећна тетка Даница, из пустог кристољу 
се надали, да чим она роди дете Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и она роди мушко дете на  
 меденице, дотрчаше жандарми и одвукоше је.</p> <p>„У апс!“ Прошапта Милорад.</p> <p>Не!{S} Већ 
— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море да с 
ата.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину — узео би за половину 50 
ну.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у јес 
е и не оста дјете богљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој кући но под чергом циганском.{S} Ономад  
 све у место њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су  
е год имао какву замашну парницу, — гди је требало да се заобиђе истина, ту се морао Марко умеш 
ртићи осуђени на вечну робију.{S} Млађи је покушао да побегне, али га чувар убије, а старији је 
ужно.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се заглед 
 побегне, али га чувар убије, а старији је после 6—7 година робовања умро.</p> <p>Цмиљка се не  
ошла си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене 
исао: да се у кући Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Нити к 
исао овај жалосни и грозни случај, који је постиго задругаре некад срећне задруге Перовића, и к 
љив.</p> <p>Његов друг и исписник, који је са њим служио у војсци, беше наредник жандармерије у 
а тим Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негде у облаку углед’о неку тичурину.{S} Док  
лико места обелоданио и сам Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То је дознала  
поткресо их и окрепио, па и купус, који је стручић са свим ишчупан он је мето други нов; коме с 
мака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то био несрећник“?{S} Запита Стоја смешећи се чиј се 
и руку — а на место њено дође Иван који је обема рукама притиште на своје бурне груди.{S} Дарин 
шени пиште као гује у каквом џбуну који је са свих страна опкољен пожаром.{S} Даница не беше јо 
о тебе говор поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="100" /> < 
ама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} Овце дошле“.{S} Примети Круна. < 
 Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по но 
ла мајци — опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему  
то.{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је морао играти онако како му Даница свира.</p> <p>Пошт 
 љубили и једно за другим боловали, али је све то било удешено, те се нико није могао сетити.</ 
ну — да је помилуши по ножицама.{S} Али је се јуначки уздржао — јер тако му је Даница заповедил 
знао које су, нити хтеде видети.{S} Али је пажљиво слушао њихов разговор.</p> <p>„Бога ти, зар  
 питан, он је одговарао да је чуо — али је са свим други значај речи изговорених тумачио т. ј.  
диле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједн 
S} Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио.{S} Је 
а ми неће никад имати порода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна  
азе.</p> <p>— Признање твоје највећа ми је утјеха, али болове срца ништа не лечи — за то те пит 
са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма м 
n="108" /> <p>— Девојка је добра — и ми је морамо узети...</p> <p>— Под морање ништа не може би 
свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да су самоубилци велики грешници.{S} А 
 говораше ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му ру 
и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у су 
му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</p>  
шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је синовац сиротан.{S} Отац му лани погинуо.</p> <p>„Ћу 
је мртвих пало.“</p> <p>Ако, ако, то ми је мило, нека пукне тиква једном.{S} Њина свила досади  
их многи почеше плакати.</p> <p>— То ми је била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својој.  
мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогуће учинити док не одвојим душу од овог грешног 
мишљала о тој појави.</p> <p>— Чисто ми је сад лакше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{ 
трпећи но једући и пијући — јер крадени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко 
укућана, звао се заповедник, а у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служ 
на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и куповао <pb n="82 
— па да јој дам нешто пара за то што си је обесчастио.</p> <p>— Тако ћемо нешто и гледати.</p>  
гова жена:</p> <p>„Што се закле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме сам нате 
 да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати Иване — тако и јесте 
бојим се да не умрем скоро.{S} Мајка ти је стара не може више да пере и одева а сестра ти је јо 
е може више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а с 
 Немој таки да будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не може ништа сметати 
 неко чудо.{S} Док један запита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете ми одв 
г сељака.</p> <p>„Имао или немао све ти је једно“.{S} Настави Милорад. „Срећније живи онај који 
а ти испросимо девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да не умрем скоро 
?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S} Не би он меса уз ове посте окуси 
Ви сте накастили да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсиг 
="69" /> <p>„Зар баш у надницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време дошло.{S} Мора се.</p> <p>„Ко 
 шумом.</p> <p>— Бежимо овамо!{S} Увати је за руку и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ он 
веж каквог пса но на говор жене, ухвати је за прса левом руком а десном око појаса.{S} Нави мал 
аше вођевина, за узду — па поче враћати је назад.</p> <p>Чим то спази Чилаш он у највећем гњеву 
бар радник, али хрђав господар.{S} Нити је умео да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је св 
дана није стао колико мутна вода — нити је што год спавао.{S} За овим ухвати волове.{S} Стаде ц 
а, али нигде и ништа — утјехе нема нити је може имати.</p> <p>Једна намигуша видела обоје деце  
ићеном оделу, са пушком у рукама држећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мал 
ед скочи и леже крај Цмиљке обасипајући је пољупцима каквим је никад досад није обасипао.{S} Он 
не није увредио — и према томе опроштај је излишан.</p> <p>Али бато — ти си се мучио око нас?{S 
риставити вечеру.{S} Она јадна на живој је муци — месила леб — ватра велика — па се само успуши 
 n="115" /> доба још девује.{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — 
маћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе 
чера Гвозден се враћао са мобе на којој је своме суседу помогао правити неку грађевину.{S} Па к 
га у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држ 
и поче овакав разговор:</p> <p>„У нашој је кући увек био обичај да се с’ пролећа, управо кад на 
ржати стоке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше издржавати 1 кућ 
 <p>„Дуката, дуката господине.{S} Човек је пропао са свим.</p> <p>„Како?!{S} Повикаше сви.</p>  
 за обадва света.{S} Наш чича Јеша увек је каваљерски говорио о смрти, — без нимало бојазни.{S} 
оженио.{S} Човек кад се млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</ 
 је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав што је води са свима па и са ђецом. 
у више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућанин са другим.{S 
ише у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још присебан — да се опрости са својим укућанима.{S} 
за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, виш 
 ради свог мужа и своје дечице; али док је на то мислила и чувала на другом је месту губила виш 
 нимало бојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало осл 
је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} К 
треба их тући у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кројио планове — како 
 раздвоили чуле су се пушке.{S} Тужитељ је требао да положи заклетву — али није смео, јер је са 
ију и нуђаше га да што ужина.{S} Учитељ је пио — али ужинати не хте — пошто је скоро било време 
ловину празне земље што рачунате да вам је воћњак на који порезу плаћате.</p> <p>Виноград беше  
.</p> <p>„Па и поделите се.{S} Боље вам је „сиротовати него срамотовати“.{S} У овој се кући не  
 као такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помрете од глади, но да се захраните хлебом отети 
а, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S} Она више неће ни рађати  
судбином задругара Перовића.{S} Још нам је остало да прелистамо и судбину њиховог бившег кућнег 
 удобан живот свију и свакога.{S} И сам је човек сличан задрузи, на њему има разноврсних делова 
аполица и <pb n="68" /> надница била им је верна другарица.{S} Стоке нису имали, сем кокоши.{S} 
<pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> <p>Вама  
 n="72" /> и више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} О 
ађаху страст за пићем.{S} Ракија, то им је био највећи идол на свету.{S} У главном, и они су би 
истрија и најдосетљивија.{S} И за то им је се она грозно светила.{S} Која је год почела са њом  
же, сви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, али нико не ради, рад се одмара.{ 
 мирно, како они ништа не траже, већ им је најглавнија утеха та, што је част њихове сестре оста 
 Цмиљке обасипајући је пољупцима каквим је никад досад није обасипао.{S} Она се пробуди и враћа 
поред куће једног свог сељака, са којим је био у свађи, јурне на њега онако из ненада куче и то 
 важне мисли обузеле су га.{S} Пред њим је стајала чутура са ракијом са којом је сваког 1/4 час 
дужност са пуно воље и енергије.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео у судницу па прима порез 
ју.{S} Робија опет рађа хајдуке.{S} Чим је наш брат Вук побего у хајдуке — он је тога часа каза 
док је на то мислила и чувала на другом је месту губила више.{S} Марко је куповао сукнено одело 
 њега, али за добру цену.{S} Пред судом је изгледао тако кротак и фини, и говораше увек: „Нећу  
м је стајала чутура са ракијом са којом је сваког 1/4 часа припијао и савијао нову цигару.{S} С 
вде своју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год казивала невиност своју — нико јој није веровао  
S} За несрећу моју — имање њихово махом је прешло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Че 
жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина јеса 
порода.{S} Као што смо напоменули, Иван је сухопаран на спрам свачега па и на спрам тога.{S} Ње 
} Не баш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Даринци милосне послатке, које је Да 
ру ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати.{S}  
и, тај ће добити песницу у нос.{S} Иван је све ово чинио без страха и бојазни — заклоњен за твр 
шкајући и милујући нешто у сну.{S} Иван је неприметно дошао и сео на праг свог вајата и слушао  
ала стоку са своје две ћерчице — а Иван је отишо у виноград да обере неке чардаклије (вињаге) с 
ма — и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и на саб 
 су измирили „крвну освету“.{S} Но Иван је био некако сувопаран према њој.{S} Није прошло ни 2  
<milestone unit="subSection" /> <p>Иван је се оженио одмах, после познанства са Даринком.{S} Им 
ак добила за своје планове.</p> <p>Иван је леп момак — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то  
дамнаести дан умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањен 
 гледала децу своје двије очи.{S} Живан је се осећао срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и ко 
ја трпети ово зло у кући“.</p> <p>Живан је посматраше мирно ћутећи.</p> <p>Она настави.</p> <p> 
, па ћемо после и осталих.</p> <p>Живан је био добар радник, али хрђав господар.{S} Нити је уме 
а и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и план је утврђен.</p> <p>Једног дана поранио Иван у поље, па  
је ништа знала.{S} И овај хајдук кажњен је смртном казном.{S} А браћа Мартићи осуђени на вечну  
од мање и никакве вредности.{S} Миладин је развијао а Вук читао све редом, али узалуд.{S} Квите 
ога нема — нема.</p> <p>Једног дана, он је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он дође у једну ко 
едима колико је мого.{S} Често пута, он је се вајкао код Данице, како су они лакомислено упропа 
илорад, био је темељ њихове задруге, он је био као гвоздени обруч оглавник са још 8 дрвених обр 
p> <p>Даринка стаде!</p> <p>— Он је, он је — продужи Даница.</p> <p>То беше у једном лугу који  
е.</p> <p>И Иван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару 
а није чуо — или ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али је са свим други значај ре 
зив га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио се да није чуо — или ако је за то п 
чес која је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из раније решио, да квиту украде пошто по то, па  
да свака појава има свога узрока.{S} Он је пио на рачун глади, на рачун бриге, на рачун голотињ 
Онакав диван младић — као јабука.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали се каменом, он сваког преб 
је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров и немилостив — али она беше, доб 
је с робије и удружио се са њима.{S} Он је оглашен за хајдука и глава му је уцењена 2000 динара 
и на Ивана Марковог јединог сина.{S} Он је постао прави неваљалац.{S} Горд је, напрасит, немило 
тарјество 1000 дин. готова новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они ш 
 опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему купити чан 
 не сме да прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува немилосрдно и г 
је руке одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог заступао га и помагао у извесним 
аузме, у победу не треба сумњати.{S} Он је подмићивао сваког као посредник између парничара, су 
н није смео погледати у очи Мићи.{S} Он је само гледао преда се.</p> <p>После мале почивке Мића 
ли ови калеми то су му споменици.{S} Он је ово као момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам ради 
 а у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служио најмање.{S} Од његове пре 
ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано. 
његовом седом и коврџастом косом.{S} Он је изгледао више на свеца но на човека.</p> <p>Јеша отп 
им свађао, а често пута и потуко.{S} Он је због својих преступа имао да плати неке огромне глоб 
одело увек лепо, помодно и чисто.{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је морао играти онако как 
стати бар у месец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац под 
ше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи провео неспавајући. 
/> да краде у извесном добу година — он је се издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта 
 година — а то беше месеца Јануара — он је осетио нешто необично на себе —- осетио је где га сн 
м је наш брат Вук побего у хајдуке — он је тога часа казао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене б 
{S} Ни мање ни <pb n="119" /> више — он је знао да ту цену мора својим животом платити.</p> <p> 
ролеће једног дана позвати Грујицу — он је томе вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све 
нама.</p> <p>Даринка стаде!</p> <p>— Он је, он је — продужи Даница.</p> <p>То беше у једном луг 
 и говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Марка најстаријег синовца свог судовима и влас 
Вука Перовића дадоше му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S}  
а све прима са пуно радости.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако му она није ништа шиљала, ве 
пус, који је стручић са свим ишчупан он је мето други нов; коме су пак само лиске откинуте њему 
 откуда таква немарност код ње — јер он је са врло мало муке придобијао многе жене и девојке, а 
сви за једног и један за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга укућана, звао се заповедн 
роб спремном човеку много је.</p> <p>Он је знао да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у  
оже видети код самртних људи.</p> <p>Он је на основу свог стеченог искуства написао правилник<r 
или никад да им он што врати.</p> <p>Он је живео више трпећи но једући и пијући — јер крадени ј 
их, да му не учине какво зло.</p> <p>Он је давао са једном а узимао са две руке.</p> <pb n="95" 
е.{S} Марко, као кућни старешина требао је то још увече да расправи, ал’ није мого јер је било  
и које је тачно вршио, исто тако уживао је своја права која му се нису смела ни у ком случају к 
и и неприлика.</p> <p>Једини он, одржао је завет покојног Јеше, у томе што је чинио добра сиром 
су му јатаковали.{S} У исто време казао је да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И овај хајдук  
к погибе.{S} Овај траг хајдучки показао је Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, п 
јаху око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} Званичник изађе на поље  
 стиснутим зубима и песницама.{S} Вијао је главом на све стране, као ћурка која тражи погубљену 
данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће до 
 ђеније рода људског Исус Христос рекао је: „Што год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</ 
 никуд излазио.{S} А свако вече скупљао је све своје пунолетне задругаре око своје постеље и уч 
н његове породице пуно-и малолетан имао је своје дужности које је тачно вршио, исто тако уживао 
ина своје старости, па и сам Јеша остао је удовац пре непуну годину дана.{S} Вредно је споменут 
све несноснији и самовољнији.{S} Постао је браколомник и прави курвар.{S} Не ради ништа, Дуван  
иптећи од неке неописане радости дрхтао је — и обасипао врелим пољупцима Даринчину косу — грло  
ави тихе и мирне.{S} Сваки посао дрхтао је од њених руку.{S} Она је тачно и савесно отправљала  
а копрена са срца — те њене речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње би 
је се осећао срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па је доносио сво 
 још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она 
бро немој да буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а очи му се склапаху од силног дремања, јер  
возден јатак и Милутин потајник.{S} Ово је заиста чудновата ствар.{S} На једном месту видети Бо 
ице на врат намећу.</p> <p>Задругарство је основ и темељ сваком благостању, а сиромаштина и ино 
вари својих а не своје“.{S} Себичњаштво је највећи противник напретку људском“.</p> <p>Тако се  
илно благо отеше.{S} Вук Перовић побего је с робије и удружио се са њима.{S} Он је оглашен за х 
 старом и за гроб спремном човеку много је.</p> <p>Он је знао да ће скоро умрети.{S} Болест га  
ију извео.</p> <p>Дознавши Иван, увидео је своју грдну погрешку и увидео је да је на крају свој 
увидео је своју грдну погрешку и увидео је да је на крају своје очигледне пропасти.{S} Мартићим 
 /> <p>Марко, најстарији задругар, узео је старешинство у своје руке одмах по смрти чича Јеше.{ 
е гневан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са сваким, <pb n="40" /> али и беше снажа 
ућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу,  
уно срећан са њом.{S} Овај Милорад, био је темељ њихове задруге, он је био као гвоздени обруч о 
оје нове и боље.</p> <p>Овај Петар, био је деликатан човек.{S} А како још то не би био кад је и 
а Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче  
 но по пропису кривих параграфа.{S} Био је много пута и поротник а скоро највише председник иза 
 злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао предузимљив.</p> <p 
да је се тресао као од грознице — а био је у стању напитом, почне купити камење по путу и потез 
S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи па нас није ни понудио.{S} Сутра нек 
е њена старија.</p> <p>У њиној кући био је такав ред — да кад кућни старешина устане — устану с 
стеље и учио их.</p> <p>Његов говор био је тих, одмерен, правилан.{S} Његово благо лице увек на 
а се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за  
 чича Јеша, још за живота свог направио је од камена чесму у свом воћњаку, одакле носаху воду м 
 сви пропадоше.{S} Покојни Јеша оставио је аманет да се не дјеле, а они погазише то све.{S} Па  
твом много жена, девојака и људи трудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ову Даринку — овог анђела 
.</p> <p>„Кад до сад није нашо, одоцнио је.</p> <p>„Није шала двеста дуката.</p> <p>„Хтео си ре 
ограниченом <pb n="98" /> вољом наносио је огромне штете својим ближњим у погледу моралног живо 
осетио нешто необично на себе —- осетио је где га снага нагло почиње издавати.{S} Из собе није  
 на оном свету.</p> <p>Овим речима учио је Јеша своју породицу често пута, која га је слушала к 
оја два анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што се разговараше овде на путу.{S} Саслушах  
аднику, па од тога да се обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њихово добро“.</p> <p>„ 
е да се надмећу један над другим.{S} Ко је срећан да се стави у службу код њих, и ко својом веш 
он је се издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега  
ника, сваког судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу, — гди је требало да  
оме треба додати — да има слабости; ако је човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне посл 
о не обзире на време и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје стопице како шарај 
 заволео.</p> <p>— Па право и има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у реч м 
га гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време не чека 
 јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван оженио — опет је се са њом морао састати бар 
дао три ћери и девет синовица.{S} И ако је у 65. години своје старости — још су му сви зуби здр 
мртности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сумњати: да човек горчину сво 
во велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне — г 
а враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то право имала, већ је се преудала за једног добр 
говарао, чинио се да није чуо — или ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али је са с 
нише.{S} Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема ништа плитко“.{S} Рече један к 
 и побего држећи чакшире у рукама, како је одмах из вајата изљегла Цмиљка са расплетеном и разб 
ила оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад се први пут састану момак и девојка.{S} Запита 
ндићем.</p> <p>— Станија се закле, како је Цмиљка код ње говорила — како би учинила ма с ким об 
ном косом.</p> <p>Даница се закле, како је Цмиљка код ње признала — да је извршила обљубу са Об 
год нестане“ и напослетку сети се, како је њему овај исти Перо давао дводинарце, да му истимари 
је и сахрану све је учињено онако, како је он наредио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>М 
наполеоне и немилице их трошио.{S} Како је читао писма његовог стрица Јеше у коме му писаше „Пе 
ена и изнурена.{S} Паде му на ум — како је он за време службе у војсци сваке недеље разбијао (с 
 и он му војвода у сватовима.{S} А како је дошо са робије — мало вештије хара и краде — ваљда с 
орни и зловољни, њима се саопштава како је тај и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он 
али нема ничему цене.{S} Стока, од како је почеше слуге гледати поче јако опадати.{S} Ја осећам 
примедбу, управо пожали све код ње како је настао тренутак да се морају делити.</p> <p>Савка се 
одлеже снази Чилашевој.</p> <p>Али како је то било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе.</p> 
— они би то учинили.{S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад смо се пресудили, она све лепо са  
вно најтеже послове, па ћете знати како је њима, у противном никад и никако.</p> <p>— Ви нећете 
ирања и објашнења остаде све онако како је Марко први пут предложио.</p> <p>И тако се радило.{S 
 Одговори Милан.</p> <p>— Тако је, тако је.{S} Повикаше сви.{S} Нагоше још по једном чутуру с в 
аћу вам, само моје не дирајте“.{S} Тако је он говорио крадљивцима.</p> <p>Мало по мало, крадљив 
те без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерадником.{S} Рад производи не само у човеку,  
> <p>— Еле, шта би и ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Одговори Иван тужним гласом гледају 
 мене будући доброг учинити злим — тако је тешко и још теже злог учинити добрим, нерадног радни 
емили.{S} Одговори Милан.</p> <p>— Тако је, тако је.{S} Повикаше сви.{S} Нагоше још по једном ч 
бодни и радити о земљи.</p> <p>„Па тако је добро“.{S} Повикаше сви људи.</p> <p>Стоја устаде и  
вде које се њој тобож чине.</p> <p>Тако је резонирала Даница, па и остале њене јетрве нека мање 
баш у надницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време дошло.{S} Мора се.</p> <p>„Колико имаш деце?</ 
задовољавао их у свима погледима колико је мого.{S} Често пута, он је се вајкао код Данице, как 
го врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пре но што је заспао помисли у себи 
ље и живот сваког детета.</p> <p>Колико је опасно нагло погоршање, толико исто опасно је и побо 
ачуна прва у целој капетанији!{S} Марко је кућни старешина и скоро сваки дан иде на позив власт 
а другом је месту губила више.{S} Марко је куповао сукнено одело па и лети и зими њиме прикрива 
} Па знате какви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње време давао повеће суме нова 
е, оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спрем 
рка и његова сина Ивана.</p> <p>И Марко је испродавао нешто имања задржав најбољи део своме син 
ремена умрла.</p> <p>У саму јесен Марко је навео потеру на хајдуке који су били у некаквој коша 
се више нису бојали Марка.</p> <p>Марко је многима починио силну неправду а нарочито људима мир 
Где рађаху 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, један лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 ј 
да опаса вериге.{S} Врело гвожђе падало је на тело голо које је пиштало.{S} Стаде се увијати не 
{S} Свака стаја затворена.{S} Изгледало је да ту нема живе душе.</p> <p>Обоица пођоше напред, и 
.{S} Цело село отишао цркви и изгледало је као пусто.{S} Они се привукоше близу <pb n="63" /> к 
 мушко и женско, мало им велико стајало је крај њега.</p> <p>„Драга децо —- отпоче Јеша.</p> <p 
 ударила киша, или није.{S} Ево свануло је није ударила али се спрема. — Потрчи на врат на нос. 
ком случају крњити.{S} Једном речи ишло је све како ваља.</p> <p>Од тренутка — када ова припове 
баш несрећни — јер проклета лепота само је штету — а никад и никакво добро није доносила човеча 
ти.</p> <p>Од Ускрса до Спасовадне само је четрдесет дана — али Иван са својом Даринком не би с 
ну пошту мученику Исусу Христу.{S} Тамо је после службе Божије остао цео свет у весељу, у игри  
де.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</p> <p>У саму јесен Мар 
 коњаник и даде му неко писмо.{S} Писмо је било од окр. начелника, који му наређује да предузме 
ио као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто но је даде?</p> <p>„Није је он ни прод’о већ Перуника.</p> 
еша.</p> <p>Разним испитивањем доказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S}  
позлила и праведних огрешила.{S} Вредно је споменути: да овај Гвозден није никако пио ракију до 
довац пре непуну годину дана.{S} Вредно је споменути — да му је се само најстарији брат Милош д 
учинити велику и наглу промену — опасно је за здравље и живот сваког детета.</p> <p>Колико је о 
сно нагло погоршање, толико исто опасно је и побољшање. — Равнотежа је најбољи пријатељ сваком  
и а да се неко не наљути.</p> <p>Опасно је свако дјелање са опасним људма.</p> <p>Петроније Чил 
 и сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Даница измајсторисала.{S} Да пошљем побратима Обрена 
S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти 
обеди и уништи.{S} Ова наша имовина, то је била имовина ових пуких сиромаха који нас окружују с 
и као слепи миши од сунца.{S} Тајна, то је највеће јемство за њихов живот и рад.</p> <p>Она се  
сподарења над њима.</p> <p>Пијаница, то је жалосна појава, у друштву, али треба знати, да свака 
 и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико места обелоданио и сам Обрен, који ј 
рављам овом кућом.{S} Какав сам био, то је тешко сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви други з 
зали.{S} Што се год до сад догодило, то је била само пред-игра, а сада настаје главна трагедија 
То је велика сума.{S} Петнест и сто, то је велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и прим 
савести нови са собом у вечан живот, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог ов 
ма и слободним вољама, <pb n="25" /> то је велики и крупан посао; и од свега тога украсти време 
еће.{S} За две недеље троје деце!{S} То је ужасно.{S} Остаде им најстарији син Иван, и најмлађа 
ећи, род никакав.{S} Да се прода.{S} То је најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и ви 
о пре позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогу 
уж њен мирно гледао својим очима.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двој 
ма којима је у ствари и намењена.{S} То је та потпора била — која је Марка усрећавала.{S} Али о 
која им заштићава 5 јутара орања.{S} То је зависило од воље њиховог повериоца.{S} Само да их ту 
ад.</p> <p>„А!{S} Беше му работа.{S} То је отишло као зрно песка у море“ Рече последњи, и пређо 
д половине света на земљи радује.{S} То је дан Ускрснућа Христовог.{S} Пролеће у велико, још са 
це писну танак глас мале трубице.{S} То је био писмоноша, поштар — суруџија.{S} Па је кроз труб 
или, и оне песме које сте певали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито 
 броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њега чинила Даница.{S} Гди је год био ва 
а живом телу и души да се одмори.{S} То је са свим немогуће било.{S} Она је била као на осуди.< 
 јадном, па је било свакад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нема места чуђењу.{S} Незнањ 
one unit="subSection" /> <p>Март.{S} То је чудовиште једно.{S} Сви старци и старице, па и млади 
а 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико из 
а да плати главом своју самовољу.{S} То је природан закон — који се не да ничим оспорити.</p> < 
ше неће ни рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S} Клетва покојног Бате постигла нас је. 
77" /> безбедности и личне слободе — то је више него патриотизам.{S} Тиме се најбоље показује о 
 сваки дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да  
кад десило код оволике ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрве чувају децу својих друга, к 
 добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком ра 
ава.{S} Ко му је се год противио, за то је морао добити по неку штету, као:{S} Покидан бостан,  
 куће му највећи пушкомет ода.{S} За то је Даринка морала више пута кући отрчати да донесе раки 
 својим очима.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота 
екаквој кошари те су изгинули – и за то је примио једну хиљаду динара.{S} Према томе мислило се 
ознао то се не зна — тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S} Према томе, детету је жив 
 а више се привређује, код појединца то је обратно.{S} Где рађаху 9 људи и девет жена, требало  
чим ни на чему.{S} Што год има земље то је заузето, управо оно што ваља.{S} И они раде, то не т 
 смрти, — без нимало бојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта п 
 у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са наличја много ружно.{S} Како ја знам.</p>  
то неће бити.{S} Повика отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрав 
уката готова новца“.{S} Шапташе он. „То је велика сума.{S} Петнест и сто, то је велика разлика. 
јако забринут.</p> <pb n="44" /> <p>„То је лако учинити.{S} Али тиме ми би погазили аманет наше 
p>„Преко 400 динара годишње.</p> <p>„То је прилично велика сума.</p> <p>„И не би била, господин 
иви и влажни, снега не беше — али блато је било огромно по путовима.{S} Сватови пошли цркви на  
же, већ им је најглавнија утеха та, што је част њихове сестре остала чиста и светла.{S} И тако  
 дим, вредан као мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео и предузимао све је задовољно и срећно довр 
у, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршивао својим противницима.{ 
о кристал.{S} Звезде некако ретке — што је пресказивало да ће још дуго остати време не промењив 
ава, увек не опрана и не умивена, а што је најгоре и најгадније напунили се вашки као шипа.</p> 
д Даринке много лепша девојка.{S} А што је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка има пад 
ће ни с ким парчати ни делити.{S} А што је најглавније нећемо никад сејати конопље, нити ћу ја  
>— Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са наличја много ружно.{S} Как 
јесте опасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети 
ама; уз огромну вику и псовку свега што је свето на земљи и небу.</p> <p>Њихови чобани, чувари  
и се за онаким голубом!</p> <p>— Па што је мајка не да?{S} Она није мала.</p> <p>— Право велиш. 
ти га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и празник.{S} Ено га где обилази башту.{S} По 
Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног д 
’ не би могла навести.{S} И као год што је мене будући доброг учинити злим — тако је тешко и јо 
 скинеш заклопац — док не изиђе све што је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} Зар јес 
а је доносио својој жени и деци све што је требало и задовољавао их у свима погледима колико је 
ржао је завет покојног Јеше, у томе што је чинио добра сиромасима из чије се средине једино рек 
/p> <p>Док скиде оно млека са ватре што је остало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене 
 шта ће која, већ раде што стигну и што је на реду да се уради.{S} Оне су се надметале шта ће к 
д страха његовог, давали су му људи што је год затражио, и то нису тражили никад да им он што в 
али и о другим стварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да устане иза софре, он запита Ивана:</p>  
шао и саставио две супротности, као што је саставио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до крајнос 
ива“ била онаква кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S 
руги — само нека то буде њихово као што је некад било.{S} Често су пута они помињали „дугу њиву 
 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се  
љка је затруднела пре 2 месеца — но што је Обрен ову комендију извео.</p> <p>Дознавши Иван, уви 
е колико је дуг па заспа.{S} Пре но што је заспао помисли у себи:{S} Волови су матори и изучени 
 кад човек није могао да сачува оно што је имао како ће моћи да заради друго што му је нужно и  
а свих страна.{S} Па ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њихове.</p> <p>Не може с 
а је — и по други пут наплаћује оно што је јуче наплатио.{S} Тако овај изведе живот преко лета  
.{S} Њему пак нареди да превуче оно што је још остало, и нека са оно радника пожње шашину.{S} П 
у и у трећу код начелника, па викну што је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једн 
ала од стране кућних лопова.</p> <p>Што је кућа све више опадала то се незадовољство све више п 
вечераше сви, а Даница не хте.{S} Нешто је љута.{S} По вечери одоше сви на спавање.{S} Живан уз 
тра.</p> <p>Једног дана празника, пошто је свршила свој посао, она је легла на кревет па јасно  
тељ је пио — али ужинати не хте — пошто је скоро било време и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стеван 
иво.{S} Оно не може ништа сметати пошто је ванбрачно.{S} Њега ће узети женски род — и квит посл 
и цело село.</p> <pb n="65" /> <p>Пошто је претурено све по згради, а није ништа однешено, одма 
нако како му Даница свира.</p> <p>Пошто је Живан скоро сво најглавније имаће отуђио и доспео са 
кучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој жени Перуници.{S 
 хајдучки показао је Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, па да се то придене као 
езгоде.{S} Рече Милорад.</p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа корист 
икако ни поменути њеним родитељима, јер је Иван постао у последње време извикан као по све покв 
и усејане на време а његова најзад, јер је он морао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и хран 
радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то признајем, али она ми неће никад им 
итељ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служио најмање.{S} Од његове предузимљивости стидело 
 за оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што се човек дели на  
да положи заклетву — али није смео, јер је сам обио врата на подруму, и да је непажњом Гвоздено 
или.{S} Сестра му је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца сроством везао.{S} Позва 
 Сад је још лепша, но што је била — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван оженио —  
преми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали наз 
ас жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, или није.{S} Ево свану 
 то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да чим она роди дете  
ош увече да расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено. <pb n="41" /> Изјутра он п 
них мушких глава још толико, колико вас је данас.{S} Узмите пример мудрих и вредних пчела кад б 
е.{S} Клетва покојног Бате постигла нас је...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Иде 
о узајмно служити и помагати; а што нас је год више — за толико морамо удобравати земљу — да на 
вају своје циљеве.{S} И ако икад, данас је настало оно доба које је велики поборник светски Ису 
 беше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи па на 
зеле су га неке чудновате мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као 
еца су расла и напредовала.</p> <p>Свет је мислио, сад ће Мартићи повести парницу каква одавно  
ме повлачити па и погубити.</p> <p>Свет је од постанка свог вазда налазио благодети у задругарс 
асла.{S} И ако је се Иван оженио — опет је се са њом морао састати бар у месец дана један пут.{ 
свима својим органима и чулима.{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи распојаси спава 
огњиште и ако је на то право имала, већ је се преудала за једног доброг домаћина са којим краса 
} Дара не беше у стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S} Отимаху се често  
> <p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кројио планове — како ће једног вечера исшибати све  
кану више моде и посећивања игранки већ је само гледала децу своје двије очи.{S} Живан је се ос 
зе.{S} Сад се сећам њених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан 
кан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} 
з цео ваш земни живот.“</p> <p>У народу је такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру ра 
и 2 месеца како су се састали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка му  
S} Ту доброту он није умео ценити он ју је увек наопачке узимао.{S} Али овог часа промени се, к 
го што шта могао измишљати.{S} За то ју је пратила тета Даница.{S} У једно да што узгред олакша 
 стална потпора беше му позајмица, коју је од сваког узимао, а ником не враћао.</p> <p>Од страх 
о су пута они помињали „дугу њиву“ коју је Вук продао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу за то 
аза моћ свога разума и способности коју је достигла добротом немаштине и сиромаштва.</p> <p>Мил 
обу на својој жени, себи и на деци коју је волео као своје очи — он без питања и одобрења своји 
ако вели народна пословица.{S} За Стоју је имало више колаца.{S} Она је све радила и трчала, ал 
о по све покварен младић.{S} Но Даринку је ипак добила за своје планове.</p> <p>Иван је леп мом 
лој војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је свуда први.{S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се одева  
{S} Он је оглашен за хајдука и глава му је уцењена 2000 динара ко га убије или власти изда.{S}  
а онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрвави 
је или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му и јес 
ну дана.{S} Вредно је споменути — да му је се само најстарији брат Милош два пут женио.{S} А њи 
чинио покушај убиства а пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p 
ваког безумног човека, који мисли да му је лакше живети као самац, у место да живи у задрузи.</ 
овори Вук.</p> <p>„Он може казати да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за  
а није нико могао убедити, јер свака му је реч проткана била најчистијом истином и правдом.{S}  
и: „Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му ручице — па мали пи 
писату.“</p> <p>„Ја истина, Перуника му је писмена.“</p> <pb n="61" /> <p>„Кад би се некако до  
је мало дохватио врхом од конопца па му је умакла у помрчину, и те ноћи ноћила је у комшилуку,  
вог повериоца.{S} Само да их тужи па му је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечера Гвозден се враћ 
S} И збиља нису погрешили.{S} Сестра му је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца ср 
 пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана позваше 
 је за појединости запиткивао — и он му је све пристојно одговарао.{S} После малог ћутања отац  
по најновијем методу.</p> <p>Завидео му је цео свет, како се његова породица слаже и поштује —  
 неких својих тајних рачуна и претио му је на неколико места.{S} Једном на сеоском вашару Марко 
 води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год противио, за то је морао добити по неку штету 
Али је се јуначки уздржао — јер тако му је Даница заповедила.{S} Сумњајући и сам — да га не би  
а и мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере гро 
мао како ће моћи да заради друго што му је нужно и потребно.</p> <p>И да сведемо сада своје пог 
толицу па пуши дуван на муштиклу што му је неки хајдук поклонио.{S} Неке важне мисли обузеле су 
од брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и план је утврђен.</p> <p>Једног дана пора 
ине сваког живог створа срећним, и њему је Бог одузео све што га подржава да живи — да се радуј 
ушкараца који би у њу бленули.{S} Ивану је она постајала све милија и дражија тиме што га је ви 
ја у близини напасаше „краве, и опомену је да не задрема — те да крава не учини штету.{S} Мала  
ди те удави седморо.{S} Кад овамо викну је „покипи млеко“, а она опет потрчи преко пилади те уд 
ку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио врхом од конопца па му је умакла у пом 
линама, ал’ једна пегица порока у стању је да помрачи огромно сунце врлина.</p> <p>Њених осам ј 
 — али она га не познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</ 
хово махом је прешло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је  
ецу редом да мокре у једну карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њима облагала опрљотине неср 
 говори се јавно.{S} Према томе, детету је живот у врло великој опасности.</p> <p>Сутон се пову 
тране, већ велим за самог себе.{S} Грех је најслађа тварка на земљи; али никаква ме сила нити н 
реба, није их одевала и чистила, она их је немилице тукла.</p> <p>Прекомеран посао и рад, основ 
ни дангубило.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треб 
} И док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, више по гласу свог чистог и непомућ 
авађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто из куће а нешто  
ман род понио.{S} По неки калеми што их је отац још у младости калемио, превили се од китине.{S 
а — те њене речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров и немило 
 увек има свега доста.{S} Па онда самац је.{S} Имање своје неће ни с ким парчати ни делити.{S}  
у задрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна з 
жђе.</p> <p>Код суда на претресу, Чилаш је рачунао да ће сведоци порећи своје раније исказе, и  
о не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била.</p> < 
хову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је  
че Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас с њим?</p> 
би здрави; још је живахан и снажан, још је кућни старешина у кући својој у којој живи 36 чељади 
арости — још су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још је кућни старешина у кући свој 
 — рече викач дрхтећи од умора.</p> <p>„Је л’ посло новац?</p> <p>„Он није посл’о већ тражи.</p 
> <p>„И то за петнајест дуката.</p> <p>„Је ли издала тапију?</p> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дупло 
са златом поткићеном марамицом.</p> <p>„Је ли ти“?!</p> <p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше 
адоше старешинство свом најмлађем брату Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чистог ка 
 би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је оп 
 празника,</l> <l>Не помињућ’ имена Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку 
 да се поинати морала је исплакати свој јед и секирацију и пристати да остане њена старија.</p> 
и и девет жена, требало је једна ватра, један лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 јарма волова, 1 ч 
ње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба то 
 опасним људма.</p> <p>Петроније Чилаш, један од најопаснијих лопова, кога тако зваху због њего 
кајући са стегнутим зубима и устима.{S} Један га је пржио, други га је туко’.</p> <pb n="85" /> 
жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свршава послове за све.{S} А њих осам раде  
ређено време.{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде на позиве власти, тај исти на весеље, на жало 
ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам за себе кува скувао би за 20 са о 
 Два јарма добрих волова, него осам.{S} Један гвоздени плуг за онако добре волове нег’ 8 дрвени 
анџије и запалише му.{S} Он издахну.{S} Један од комшија отера га кући који стиже тамо у сами р 
гомилица лицитаната, дође и механџија — један цинцарин.</p> <p>„Тристу динара“ рече механџија.< 
какав мал на пијаце и тамо их продају — један део узетог новца утају и за себе задрже га казав  
аке и на буџаке; и кад се сумира — сада један издржава, толико ограде колико некад свих 9. У ти 
Али овог часа промени се, као кад се за један тренут какав прамен облака скине са сунца — тако  
едоше.{S} Даница се и нехотице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим рукама раскопча <pb 
те!</p> <p>— Тебе, газда Иване — повика један.</p> <p>— Везуј се! — повикаше други.</p> <p>— Шт 
 млеко и узгред припрема вечеру, док на један мах отворише се обоја врата и у кућу упадоше два  
е са њом морао састати бар у месец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плакао, ка 
p>— А како о томе вели Цмиља?{S} Запита један хајдук.</p> <p>— Она је луда.{S} Као да нам није  
 кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за све и на једној ватри него сваки за себе на 8  
смо сви повезани у једне вериге, па кад један падне он повуче и остале за собом.{S} Ко мисли да 
<pb n="131" /> <p>У раној јесени погибе један хајдук од потере — а други се жив предаде.{S} Веш 
> <p>Али како је то било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе.</p> <p>Чилаш задржа код себе  
p> <p>Залаја куче.{S} Док на капију уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 5 
} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један човек у швапском оделу.{S} То беху ђаци са својим 
.</p> <p>У тај мах наперише своје пушке један на Даринку, и повикаше претећим тоном кроз стегну 
к му општински одбор даде сеоске утрине један део, чак на крај села до саме планине, и он тамо  
ву тражи и пола сврхани зеленака набере један чабар.{S} По неко дугме на грозду зрело они берућ 
ли, ни сена ни воде, и који на изменице један за другим рикаху чепајући ногама и шишћући кроз н 
дубоко онда нема ништа плитко“.{S} Рече један који беше изашо на јарак пружајући прст у његову  
етири вола?</p> <p>„Двеста динара“ рече један.</p> <p>„Двеста четрес“ рече други.</p> <p>„Први  
аопако ја не марим.</p> <p>— Несрећниче један —- како смеш рећи да отац свом једином сину зло м 
алогај леба као што треба!?{S} Слијепче један!{S} Ти си слуга Марков.{S} Он и његова женка све  
рнуше да се мало боље просуши и укупише један плас, грмљавина већ подмукло тутњи, ветар дува и  
о мрака“.</p> <p>У првом сандуку нађоше један свежањ хартија, али од мање и никакве вредности.{ 
ница.{S} Она, више стојећи но седећи уз један сандук изу се, за тим свуче сво одело и оста у са 
је — како ревносно раде сви за једног и један за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга у 
едан лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако им 
грош, или те не прима никако.{S} Ако ти један сат смете киша рад он ти рачуна пола дана дангубе 
ка, беда и јад, али зато морате одржати један завјет мој.{S} Морате увек живети у задрузи.</p>  
 гаранције за сврхе своје.{S} Што човек један не може — могу троица, што не могу троица могу ви 
се сва чаршија као на неко чудо.{S} Док један запита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забу 
Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и плакал 
а место снега, да падне сваке године по један слој овчијег згореног ђубрета тада би добро било  
пута запита „дођоше ли“ толико му се по један степен болест погоршавала.</p> <p>Званичник летим 
к, обучен као први, и обојица викнуше у један мах:</p> <p>„Пст!“ Милорад устаде спуштајући дете 
падале су и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — да се ретко што  
ilestone unit="subSection" /> <p>Освану један дан, коме се можда више од половине света на земљ 
ки су кицоши.{S} Они хоће да се надмећу један над другим.{S} Ко је срећан да се стави у службу  
ност његова са срца му и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке обасипајући је пољупци 
речи које на самрти изговори.{S} Док од једаред уђе у кућу узверена и поплашена Савка.{S} За њо 
и велику котарицу грожђа крај себе — па једаше са својим сестрицама.</p> <p>Отац га је за појед 
е у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше људи са рада  
ма како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном одреди се претрес.</p> <pb n="67" /> <p>Се 
к пружајући прст у његову мотику — коју једва дизаше и спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је л 
ха.{S} Јутрења роса и вечерњи поветарац једва нас опомињаху да је то јесен.{S} Месец беше пун.{ 
лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Човек уморан, као и болестан. 
е она се нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љ 
највише свађи и кавзи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S} Примети  
<p>„За то ђевере, што твоја жена кад се једе она се нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад  
ну за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му пијем патоку —  
ешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па се унесе 
дан.</p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш прав 
ла под дрво, под листић, под травку.{S} Једини ратар не уступа сунцу, већ ради бришући са лица  
т према непоштењу, па ма то чинио његов једини син.</p> <p>Милорад оста без свога брата.{S} На  
и обмана, опасности и неприлика.</p> <p>Једини он, одржао је завет покојног Јеше, у томе што је 
нио добра сиромасима из чије се средине једино рекрутују лопови.{S} Али није им давао што их жа 
е са правом применити на Ивана Марковог јединог сина.{S} Он је постао прави неваљалац.{S} Горд  
ад сахрани <pb n="76" /> свог рођеног и јединог брата, па се спреми и оде сам на вежбање.</p> < 
че један —- како смеш рећи да отац свом једином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на зло нагони — 
ј ладне пећи, без простирке и покривке; једите црн сухи хлеб овсени, ељдани или никакви, и ради 
у осети се одмах једна огромна разлика, једна празнина груба и необична.{S} То се дало приметит 
} Баш више кошаре, сретоше се две жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на мотци кош 
а, требало је једна ватра, један лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 јарма волова, 1 чобанин за све 
 се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једна пегица порока у стању је да помрачи огромно сунце 
и рече: „ево једна пара тебе Даринка, а једна оном малом што плаче.“ За тим извади кутију и зав 
а.{S} Нос крив на једну страну.{S} Веђа једна спуштена а друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и 
ревући у село код салаша.{S} Нека сутра једна од жена однесе шта треба на коњу са још 2 наднича 
мрјеше она вајна ђеца Даници?{S} Запита једна.</p> <p>„Ада ја!{S} Помреше сирочад.{S} Одговори  
 рађаху 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, један лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 јарм 
оса — већ почеше брати, и скоро набраше једна кола док стигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па 
"50" /> дангуба и омраза.{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леј 
 чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше једна страшна сметња, јер му отераше коња за порезу.</p 
еп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} На сваком скупу, на сабору, на игранци 
љу —- радећи свака нешто са иглама и ни једна не хте да одбрани млеко које пола изађе и просу с 
а.{S} Кад би друго вече, Милан натовари једна кола пуна са наплетима и рече Спасоју: да ће он с 
ника пожње шашину.{S} Па у вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните њих  
о плуг и запрегните волове, али ако вам једна чивијица фали — морате сви дангубити.</p> <p>Поде 
 заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево једна пара тебе Даринка, а једна оном малом што плаче.“ 
, ни овну, ни пјевцу није одређена само једна жена — па опет нема међу њима ни једног који не п 
ме убити.</p> <p>„Марш одатле циганчино једна!{S} Море док те уватим искидаћу те у парчета.{S}  
се рађаше како ваља.{S} Сваке године по једна четвртина његова пређубравата је и даваше огромну 
„Ја сам их туко: што су безобразне, што једна на другу пакосте, и хоће да нам упропасте кућу“.{ 
еће друштво.{S} Па и државе се удружују једна са другом и тако постизавају своје циљеве.{S} И а 
новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица, док направише кућ 
 У њеном целокупном раду осети се одмах једна огромна разлика, једна празнина груба и необична. 
 утјехе нема нити је може имати.</p> <p>Једна намигуша видела обоје деце — па пронела глас, да  
 попића у мајском вечеру.{S} Две чутуре једнако иду од руке до руке — у једној вино а у другој  
авате будућност својој деци.{S} Ђеца се једнако рађају и прирастају.{S} А ваше имање није тако  
<p>Она се подвуче крај њега под губер и једнако плачући ређаше које какве неправде које се њој  
 пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му пола једне стране остало непокривено у недостатку ћерамиде — 
е комшије завидећи на његовом нераду са једне а лепом животу са друге стране — често пута запит 
ица која беше отишла ради разговора код једне коне, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и брат 
нела глас, да су обоје као две половине једне јабуке.</p> <p>Деца су расла и напредовала.</p> < 
ивимо врло велика.{S} Али опет ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то  
у кућу носећи конопац у рукама па и без једне речи поче их по врату шибату, по раменима и глави 
 одоше обојица капетану и Милутин без и једне речи би примљен у потајнике да хвата на далеко чу 
о.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при каквом пљуску или топ 
сиромаси.</p> <p>“Ми смо сви повезани у једне вериге, па кад један падне он повуче и остале за  
нарочито тежачком <pb n="60" /> требају једне ствари са којим да се произведу друге.{S} Он ниче 
 у бездно море што се зове смрт.</p> <p>Једне јесени флуенција (болест) појави се рано у народу 
 ли се киша, ту су возови и јармови.{S} Једни превлаче сено у плашће — други га дену, и отму га 
хови жетеоци и везиоци долазе на њиву — једни жању, други вежу — трећи товаре на кола, вуку и д 
 <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у 
о састајати.</p> <p>— Доста више ђаволи једни.{S} Оћете да се растопите од љубави као грудве сн 
ла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у то 
е, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из школе.{S} Сковчала му 
донесе на послужовнику кафу и воду — са једним стаклетом љуте ракије па оде — они почеше пити р 
овце уз пратњу најординарније псовке са једним сломљеним вилама које беху побијане у оџак трешњ 
ли му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућанин са другим.{S} И они се сад про 
пола остало у слами.{S} Каца му само са једним обручом стоји у воћњаку под ведрим небом сва <pb 
 издржавати 1 кућу са девет људи, но са једним или ниједним.{S} Два јарма добрих волова, него о 
ина све друге незгоде, које се називају једним општим именом „Зло“.{S} Кад се Јеши навршила 65- 
ед спреми се да идемо на <pb n="107" /> једно место, да ти испросимо девојку.{S} Већ време ти ј 
 /> <p>Вук и Перуника немајући деце.{S} Једно им се родило и седми дан умрло, јер беше невремно 
не радимо заједно наш женски рад, па да једно друго носимо на својим леђима, већ ја сама морам  
ала је по нека петоро, нека троје, нека једно а по нека ни једно дете.</p> <p>Каква жалосна упо 
чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме с 
ељака.</p> <p>„Имао или немао све ти је једно“.{S} Настави Милорад. „Срећније живи онај који жу 
дангубило.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба п 
са оне моје две овце“, или „са оно моје једно прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих ји из затвор 
 Стојиној деци не поможе ништа.{S} Умре једно, друго, па и треће.{S} За две недеље троје деце!{ 
 посрну.</p> <p>„Шта чекаш?</p> <p>Дете једно врисну кад виде да му ударише оца.{S} Онај млађи  
Section" /> <p>Март.{S} То је чудовиште једно.{S} Сви старци и старице, па и младићи који су ма 
.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за другим боловали, али је све то било удешено, т 
S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</p> <p>— Добро 
их здравих и снажних руку.{S} Не!{S} Ни једно ни друго.{S} Већ продавачица свог и туђег тела.{S 
ро, нека троје, нека једно а по нека ни једно дете.</p> <p>Каква жалосна упоређења.{S} Жена кој 
радити више од оне, која није родила ни једно, која је још свежа, здрава, млада и снажна.{S} Та 
ача) да ти видиш.{S} Не могу ја служити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста пос 
</p> <p>„Колико имаш деце?</p> <p>„Само једно дете и једну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти д 
т месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала; те у вече људи дочеп 
и видиш.{S} Не могу ја служити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког 
 јако жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S} Неодољива жудња тера је да хвата децу 
} За то ју је пратила тета Даница.{S} У једно да што узгред олакша својој сестри (од стрица) ма 
и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S} То предсказује неко велико зло.</p> <p>Рано с 
птеле од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — да се ретко што могло знати шт 
="subSection" /> <p>Петар и Марта имају једно дете мушко.{S} Они живе у врло скученом стању.{S} 
црње саопштавају — подмећу, и клеветају једно код другог наизменицу.</p> <p>Овако се с’ дана на 
 узме и т. д. од свега тога одузмите му једно и оставите га самом себи, он мора угинути.</p> <p 
ку вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким непознатим миљем — стежући се  
а, чији пролаз сеоска кучад саопштаваху једно другом.{S} Он иде полако носећи своју мотику прек 
Круна имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом до увета.{S} И они су грешници свели своје 
но“.</p> <p>Тек што зора беше зарудила, једног дана одмах по познатој свађи Перовића укућана, к 
а.</p> <p>Сретен Цветић, отац Даринкин, једног вечера и он приредио комишање — и код њега је до 
а то право имала, већ је се преудала за једног доброг домаћина са којим красан пород има.</p> < 
е и поштује — како ревносно раде сви за једног и један за све.</p> <p>Он је био господар куће,  
{S} Док бијасмо заједно, радисмо сви за једног — а кад се изделисмо, ја морам радити за све сам 
<p>Даринка ћерка Сретена Цветића, ћерка једног поштеног и доброг домаћина, беше дивно девојче.{ 
ј глас он се трже и одвоји своје очи са једног малог црвеног човечуљка који се погађаше са надн 
волови и коњ?</p> <p>„Милорада Перовића једног доброг домаћина.</p> <p>„Кад је ово дотерато?</p 
Већ у службу — те чува овце и свиње код једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви.{S} Раде ка 
поље и изгубише се у помрчину.{S} После једног сахата дође комшија Лазар и још неколико људи и  
оворио, већ је кројио планове — како ће једног вечера исшибати све жене у њиховој кући.{S} А ка 
та младих дрвета, па ћу рано на пролеће једног дана позвати Грујицу — он је томе вичан — да ми  
 грађевину.{S} Па кад је био поред куће једног свог сељака, са којим је био у свађи, јурне на њ 
иве и ливаде не може држати стоке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше 
 он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и једног одборника, и рече:</p> <p>„Вас двојица идите у п 
 једна жена — па опет нема међу њима ни једног који не производи ђецу...{S} Сад сам се бар увер 
оња. </p> <p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест месеци био би на чисто тв 
ек — а зашто ти ниси био човек на спрам једног створења које је ниже од тебе...</p> <p>Молим те 
>Милорад као изван памети гледаше час у једног час у другог.{S} Онај старији лупи га грлићем св 
саветовао свог сина да узме Савку ћерку једног сиромашног оца и мајке из комшилука, и Милорад г 
ако озго ко не дође ти нађи онде у селу једног те унесите жито у салаш. <pb n="74" /> После она 
 шљиве сада не траже.{S} Узећемо му још једног’ па нека их нека раде.</p> <p>„Да можемо обрати  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног дана рано с пролећа, запуши се ватра, по качарам 
среће, нема живота, нема ничега.</p> <p>Једног вечера он дође раније кући — па стаде ослушкиват 
ли све узалуд, кога нема — нема.</p> <p>Једног дана, он је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он 
} Само да их тужи па му је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечера Гвозден се враћао са мобе на ко 
 па то са неком жудњом посматра.</p> <p>Једног дана празника, пошто је свршила свој посао, она  
највећма краси старице и старце.</p> <p>Једног дана, она рано помузе сву стоку, процеди млеко и 
 — који се не да ничим оспорити.</p> <p>Једног дана дође Милутин Марковој кући па рече.</p> <p> 
на каквој огромној великој каци.</p> <p>Једног вечера он леже у кревет са својом добром женом С 
 је саопштено и план је утврђен.</p> <p>Једног дана поранио Иван у поље, па онако усамљеног обу 
у друге.{S} Он ничега није имао.</p> <p>Једног пролећа — рано се поче копати виноград.{S} Око 2 
инком — па ма га то главе стало.</p> <p>Једног јесењег празничног дана разговарао се је Иван са 
гову неправичност и нечовечност.</p> <p>Једног празничног вечера, вечераше сви, а Даница не хте 
ој свађи, кавзи и незадовољству.</p> <p>Једног пролећног вечера.{S} Марко позва све чланове сво 
њицу свом покојном брату Милану.</p> <p>Једног празничког лепог дана, тек што сунце зађе за обл 
 повратила стари ред и чистоту.</p> <p>„Једног дана, дођоше овце раније но обично и плинуше по  
ање кошта умесити леб један за све и на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} Један ку 
купи у чаршији памука за платно и плати једној жени да му изатке, купи деци материје и фланела  
 ћеш послати прексутра око пола дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ З 
 чутуре једнако иду од руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{S} Па кад се све окомиша 
пунољетних људи и девет жена били смо у једној кући.{S} По мало се радило, а имало се свега дос 
промитују и осујећавају његове планове, једном речју — кад су год хтели да га почасте незадовољ 
на и претио му је на неколико места.{S} Једном на сеоском вашару Марко потплати неке пијанице и 
тив, самовољан, подал, свиреп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} На сваком с 
поставити, прибрати и опрати судове.{S} Једном речју — задовољити толики број чељади са различи 
 нису смела ни у ком случају крњити.{S} Једном речи ишло је све како ваља.</p> <p>Од тренутка — 
наредник жандармерије у окр. вароши.{S} Једном га спази где стоји на пијацу међу гомилом наднич 
, очију црних и бистрих као кристал.{S} Једном речи речено све дражи које заносе младост код ње 
 смео ословити што би њега увредило.{S} Једном, на копању кукуруза — почеше они корети жене, ка 
о он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном одреди се претрес.</p> <pb n="67" /> <p>Седам св 
о, ако, то ми је мило, нека пукне тиква једном.{S} Њина свила досади целом селу.{S} Ама живота  
ти.{S} Као лафица разјарена стиже га за једном зградом и поче га шамарати.{S} За тим се врати,  
S} Ово је заиста чудновата ствар.{S} На једном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука  
и Грујицу — он је томе вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све остале да окалемим.{S} П 
 учине какво зло.</p> <p>Он је давао са једном а узимао са две руке.</p> <pb n="95" /> <p>„Чини 
 ућутка.{S} Милорад отпаса појас и даде једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда онај м 
 Дан у језгру рада, ал прође узалудно и једном и другом.</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци долазе 
 А њих тројица само по једном — и да ни једном домаћица није умрла пре 58 године просечно.</p>  
о купила или платила рад другом вама ни једном не би било право.{S} Сад од Петровадне Иван неће 
два пут женио.{S} А њих тројица само по једном — и да ни једном домаћица није умрла пре 58 годи 
о је.{S} Повикаше сви.{S} Нагоше још по једном чутуру с вином која стајаше међу <pb n="126" />  
н је — продужи Даница.</p> <p>То беше у једном лугу који се беше одео густом шумом.</p> <p>— Бе 
ваке куће виде се веселе по 3—6 ватри у једном реду — то беху пушнице — где сушаху сељаци шљиве 
па је то саопштио свом комшији Миладину једном врло вештом лупежу.{S} Сад му беше настао тренут 
Петроније омрзе још већма Марка.</p> <p>Једном га потреви у пољу на путу.{S} Опсова му сунце и  
сад би он ову ствар без муке свршио.{S} Једну ћу њиву продати, да имаднем што више новаца — са  
угачке са ретким зубима.{S} Нос крив на једну страну.{S} Веђа једна спуштена а друга дигнута до 
бојевих метака.{S} За овим у зору, узме једну велику кладу па гурне у врата свог подрума и иста 
, соли, сира сланине и т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше у кола па се кренуше.{S} В 
е — она без пријаве јурну на врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начелника, па ви 
ко имаш деце?</p> <p>„Само једно дете и једну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у жандарм 
е“.</p> <p>Ускочи друга, па трећа обали једну врљику и уђоше око 30 њих.{S} Трешња у цвету, куп 
времно.{S} Вук имађаше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи 
ало прећутати.</p> <p>Мића није хтео ни једну чашу више попити од Ивана и тако обојица су се би 
 са својом добром женом Савком, и учини једну примедбу, управо пожали све код ње како је настао 
шари те су изгинули – и за то је примио једну хиљаду динара.{S} Према томе мислило се — да је М 
у ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при ка 
о пасуљ, па кад пороси киша — он дође у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ог 
ије који му у сусрет иду да се склоне у једну страну пута.{S} Његово свирање не <pb n="75" /> п 
вка је терала сву децу редом да мокре у једну карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њима обла 
се привукоше близу <pb n="63" /> куће у једну кошару и управише своје погледе на кућу.</p> <p>У 
 и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кирије 
аку где се нешто пучи.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S} И т 
и —- али ја ’хоћу, — да ми напред купиш једну чојану памуклију од 83 дуката.</p> <pb n="101" /> 
чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и једоше, пише и разговараше се мало веселије но пређе —  
 одадоше неваљалству, не раде о хлебу а једу га.{S} Тај хлеб морам ја сам произвести, прво њима 
и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{S} Ово су грешници над грешницима, који увек рад 
и сами копају или косе, немајући кад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући у 
 криви колико им се приписује.{S} И они једу оно исто што и надничари кад су са њима, а кад су  
се боје од свакога.{S} Ови лопови — док једу крадену сланину и месо, док пију ракију и вино, до 
рати.</p> <p>Он је живео више трпећи но једући и пијући — јер крадени је леб врло непријатан.{S 
о време, али он се задрктаваше, нека га језа подузима кроз сво тело.</p> <p>„Докле ћу ја трпети 
и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно и једном и другом.</p> < 
 уче без прекида, и ако својим немуштим језиком оно пак живим примером и свакодневним сликама ј 
аља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли језици говоре, да се у кући Гвозденовој неколико пута с 
— пристављати три пут за дан које каква јела.{S} Док се усече буранија, или кромпири, док се об 
дан даје се свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржена са ћулбастима меса и сланине, то б 
ити него радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то се поједе; леп 
 изјављивати своје незадовољство против јела.{S} Сад некувано, сад труњаво, то неслано, то прес 
 мирис цвећа, — пријатност вина и сласт јела.{S} Само што ови санови нису тако јасни — као што  
 кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радницима.{S} Никад се не одморе — никад не доспав 
 биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и Перуника чуваће сва говеда.{S} Даница ћ 
{S} Али ко ће онда месити леб, готовити јело, гледати и чувати стоку, шити одело, прести, ткати 
нке</hi> (редуше) њих ће двије готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне  
прође времена.{S} Па запржити и осолити јело, поставити, прибрати и опрати судове.{S} Једном ре 
икад не доспавају, нити им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају — оне од т 
 миши од сунца.{S} Тајна, то је највеће јемство за њихов живот и рад.</p> <p>Она се у намисли с 
е то бити? кад ниси после фруштука ништ јео.</p> <p>— Па нисам гладан.</p> <p>— Кад нећеш у мој 
јем чекати оног зграновника (свог мужа) јер ће ме убити.</p> <p>„Марш одатле циганчино једна!{S 
мојте никоме казивати за шта вам треба, јер може полиција дознати — па ће за њима у потеру и де 
уке, али не пређе и њихова радна снага, јер они у место рада сви се одадоше неваљалству, не рад 
S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S} Зар није боље 
ла никако ни поменути њеним родитељима, јер је Иван постао у последње време извикан као по све  
рошапта Иван као каквим дрвеним устима, јер немађаше у њима нимало влаге.</p> <p>— хоћу -— одша 
а очи му се склапаху од силног дремања, јер две ноћи и два дана није стао колико мутна вода — н 
.{S} И ту му беше једна страшна сметња, јер му отераше коња за порезу.</p> <p>Милорад сву ноћ к 
а у будућност више куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном и проп 
замоли Цинцарина да прими новац натраг, јер није ни заведен у књиге, а волове да врати човеку,  
ане и усејане на време а његова најзад, јер је он морао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и  
ја делим са вама свима на равне делове, јер више <pb n="16" /> вреди онај који извршује но онај 
а мене ослободите од дужности планинке, јер ја имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас 
уравају и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи 
егов се кукуруз уливадио и посветио се, јер он мора газдама да окопа прво жито па онда своје, з 
ом.{S} Даница не беше још пустила овце, јер чекаше да спане роса, која највише чини те се овце  
не толико због жена већ само због деце, јер родитеље ништа не може разјарити и наљутити као то: 
осрднији но ви према њима што сте били, јер то сте их ви научили.</p> <p>Поставите се у положај 
p>— Ну ми живи остајемо вам благодарни, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт много да оживи.</ 
 да радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то признајем, али она ми неће ника 
ивост.{S} Њега није нико могао убедити, јер свака му је реч проткана била најчистијом истином и 
звршитељ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служио најмање.{S} Од његове предузимљивости сти 
на сандуцима.{S} Вук и сам пође за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у згради под заклоном н 
са обе стране, а при том прилично узан, јер се осипа земља са оне стрмености и саужава га.</p>  
вета за оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што се човек дели 
бао да положи заклетву — али није смео, јер је сам обио врата на подруму, и да је непажњом Гвоз 
} Једно им се родило и седми дан умрло, јер беше невремно.{S} Вук имађаше много махна а ни једн 
своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на све  
вима и властима, на куповину и продају, јер и Марко беше увиђаван и свему вичан човек.</p> <pb  
ом више треба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека петоро, нека троје, нека је 
ако се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што с 
ти да му угасе млађану свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопови крију се од *светлости као слепи м 
 За њих нема милости никад за никад.{S} Јер нико не може изрезати оне злочине из душа њихових,  
 Мића.</p> <p>— Она треба да погине.{S} Јер Цмиљка не би могла ништа учинити са њом живом.{S} О 
а други хајдук.</p> <p>— Па немојте.{S} Јер би већа сумња пала на нас — да смо ми то убиство из 
 вредних пчела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико исто и у кошници остане.{S 
 онолико колико смо имали у задрузи.{S} Јер слуге броје данове, и надничари сатове.{S} Они раде 
 кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем чекати оног зграновника (свог мужа) јер ћ 
делисмо, ја морам радити за све сам.{S} Јер њихово имање пређе у моје руке, али не пређе и њихо 
ква кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S} Данас је бо 
 ове јесени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ако ове јесени не  
грешили.{S} Сестра му је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца сроством везао.{S} П 
.{S} Сад је још лепша, но што је била — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван ожени 
хћу од тог страшила — од месеца Марта — јер он, као какав пастир одваја и пречишћа што треба за 
омишиоце.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет много што шта могао измишљати.{S} За то ју  
ати конопље, нити ћу ја прести кудеље — јер он само носи памучне кошуље — чохано одело и т. д.{ 
 Човек кад се млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе 
 нека она још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не 
а чудо, откуда таква немарност код ње — јер он је са врло мало муке придобијао многе жене и дев 
ку да Иван није способан за плод деце — јер три године како се оженио па ништа.{S} Те је Даринк 
ити у згради под заклоном но у авлији — јер би га могао неко са стране видети.{S} Чим уђе у нут 
девојка.{S} Али за то су баш несрећни — јер проклета лепота само је штету — а никад и никакво д 
 живео више трпећи но једући и пијући — јер крадени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и д 
да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо  
се опреми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали 
саму ноћ није од стоке ништа продавао — јер многи донеше новац и одведоше своју стоку — само ос 
ожицама.{S} Али је се јуначки уздржао — јер тако му је Даница заповедила.{S} Сумњајући и сам —  
 дошо да наплаћује егзекуцијом порезу — јер имађаше их који не беху платили по за три године.{S 
а чини ми се нећемо се никад свадити —— јер то ни до сад нисмо чиниле.</p> <pb n="45" /> <p>У о 
оке, не може имати имаћа каква му треба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и лива 
.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу м 
 Данас жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, или није.{S} Ево с 
да се никако не усуде из ње помолити се јер ће главом платити.{S} Онај старији скиде вериге и м 
} Милан оде, а Милорад оста код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође чисто окоран 
 — и то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да чим она роди д 
то још увече да расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено. <pb n="41" /> Изјутра  
дозволити им никако да дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозвољених и недозвољених 
 знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништа.</p> <p>Об 
оли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Јерина од 9 година.</p> <p>„Кога тражите ви!?{S} Викну  
 нема. —</p> <p>— Шта говориш!</p> <p>— Јес очију ми!</p> <p>— Па оћете ли се и довече састати? 
то пође за слепа и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од сад за три месеца — ј 
<p>„Нешто мало.“ Одговори Ђука.</p> <p>„Јес’ истина, истукли су се као овнови, али баш и ако ће 
а ове речи осуше жене као туча.</p> <p>„Јес!{S} Ти си паметан судија.{S} Па нас груваш крвнички 
> <p>„Мариш ја“.{S} Опет Живан.</p> <p>„Јес!{S} Право велиш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} А 
и ли се ти виђала данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја н 
 он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина јесам одавна грешио — са многим жентурачама и са девојк 
та је теби?{S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ја пристајем да будем кмет 
о не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годишњицу свом покојном брату 
 поветарац једва нас опомињаху да је то јесен.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као кристал.{S} 
 виноград беше све родило обилато.{S} У јесен се говораше да ће бити вежбање војника.</p> <p>Об 
, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере грожђе <pb n="51" /> и по испрекршт 
о.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто но је даде?</p> <p>„Није је он ни  
ве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ  
ле кратког времена умрла.</p> <p>У саму јесен Марко је навео потеру на хајдуке који су били у н 
а време већ чекати кишовиту и магловиту јесен — док све миши појели, закисло и иструлило, па по 
— ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха.{S} Јутрења роса и вечерњи пове 
и млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ако ове јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш  
око паса стајаху.</p> <p>— Али, још ове јесени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си млада?{S} Цве 
— Али окрећи јој памет нека она још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па а 
p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у срце момче!{S} Да узмеш  
дно море што се зове смрт.</p> <p>Једне јесени флуенција (болест) појави се рано у народу и поч 
ера били.</p> <pb n="131" /> <p>У раној јесени погибе један хајдук од потере — а други се жив п 
 зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити и поткресати доста младих дрвета, па ћ 
 па ма га то главе стало.</p> <p>Једног јесењег празничног дана разговарао се је Иван са својом 
е разреши ме...</p> <p>„Шта је теби?{S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ј 
>— Па он ће доћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И  
, већ га Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо  
инарније врсте:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде?“ Отпоче Јана.</p> < 
авиде, и називају нас срећнима.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама св 
етњу — учо?!{S} Отпоче Милорад.</p> <p>„Јест.{S} Водио сам децу у планину, тамо код манастира и 
ад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се навикли,</l> <l>У гробници у ладној тавници 
</p> <p>— Па дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа... 
а њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али чита 
ден Перовић главни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини.{ 
 га сматрала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је несрећница највише учинила, т 
адина, црквина, шанчева и т. д.</p> <p>„Јесте.</p> <p>Опет залаја куче.</p> <p>На капију уђе 1  
пребрала пасуљ, па када се скува и поче јести у њему само угљевље и крца се камење.{S} Ређаше Р 
о звоно, па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много починиле квара?{S} Запиткиваше Круна — пр 
о“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па  
огромно сунце врлина.</p> <p>Њених осам јетрва — омрзоше на њу за то што беше од свију најлепша 
не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакрач вреле вод 
да у инат мене говориш са оним курвама (јетрвама) кад ја са њима не говорим!{S} Ама нисам ја сл 
е ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрве чувају децу својих друга, као и своју, кад оне т 
рављала своју дужност уз припомоћ своје јетрве Круне, која беше послушна и верна као извежбано  
 је резонирала Даница, па и остале њене јетрве нека мање нека више; и долазило се често до деоб 
 сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене јетрве Милице.{S} Она изађе на поље и поче га тражити.{ 
дрављем и животом човека, радиле су све јетрвице и прилично подмиривале потребе своје и својима 
евиђено, али се опет уђе у траг.{S} Док јетрвице изаткаше неке врло фине сукње и кецеље од саме 
{S} Од овога се реда много одустало.{S} Јетрове, из почетка жалиле се, како их боли глава, стом 
} Ако се жена разболи њу гледају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало 
у свакога слушаоца — а нарочито Стојине јетрове које то све слушаху — и дођоше до убеђења — да  
се овце метиљају.{S} Она са још две три јетрове, сеђаше на прочевљу —- радећи свака нешто са иг 
ажила своју кривицу <pb n="33" /> према јетрови која беше ту у близини, стаде немилице грувати  
кве заслуге.{S} На ове речи отпоче јаче јецање и плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да би то  
овог часа.{S} Тако говораше кроз плач и јецање кмет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и позва с 
ти Марко па осу плакати кроз непрекидно јецање као мало дете.</p> <p>„Дакле све је пропало.“ Пр 
лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне ора 
душе свуда важан, призван и прибран.{S} Јеша је од изласка свог из војске одмах узет од својих  
кући.</p> <pb n="34" /> <p>Покојни чича Јеша, још за живота свог направио је од камена чесму у  
 што треба за обадва света.{S} Наш чича Јеша увек је каваљерски говорио о смрти, — без нимало б 
 оном свету.</p> <p>Овим речима учио је Јеша своју породицу често пута, која га је слушала као  
крај њега.</p> <p>„Драга децо —- отпоче Јеша.</p> <p>Мени се чини, све сам вам казао што треба  
овог значајног вечера, не прође много и Јеша испусти своју племениту душу.</p> <pb n="20" /> <p 
и издјелише и сви пропадоше.{S} Покојни Јеша оставио је аманет да се не дјеле, а они погазише т 
ке миразџике.{S} Али отац његов покојни Јеша, саветовао свог сина да узме Савку ћерку једног си 
 60-тих година своје старости, па и сам Јеша остао је удовац пре непуну годину дана.{S} Вредно  
, кад ми таква питања стављаш“.{S} Опет Јеша.</p> <p>Разним испитивањем доказано је, да је ова  
 свему вичан човек.</p> <pb n="7" /> <p>Јеша је четрдесет година управљао кућом.{S} Пропратио м 
едао више на свеца но на човека.</p> <p>Јеша отпоче своје предавање овим редом:</p> <p>„Драга д 
 говораше — несрећних задругара.</p> <p>Јеша је био средњег раста, косе смеђе, очију зелено-гра 
свим одстрањене од сваке увреде.</p> <p>Јеша је имао својих особина, каквих се ретко може видет 
је умрла пре 58 године просечно.</p> <p>Јеша је оженио два своја сина и седам синоваца, удао тр 
атилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они 
.{S} Како је читао писма његовог стрица Јеше у коме му писаше „Перо! немој да се мучиш без трош 
 n="85" /> <p>„Ђе су паре, старога чича Јеше.{S} Оне буђаве дукате донеси нам, или ћемо ти покл 
 сада, рад и живот синова покојног чича Јеше а задружне браће Милорада и Милана.{S} Они се нису 
инство у своје руке одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог заступао га и помага 
 <p>Једини он, одржао је завет покојног Јеше, у томе што је чинио добра сиромасима из чије се с 
 савети, све опомене на аманет покојног Јеше не помогоше ништа.</p> <p>Жене се сваки дан свађај 
иве ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако се изделите, биће те п 
е речи отпоче јаче јецање и плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да би то прикрио окрете се на  
ешинство свом најмлађем брату Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чистог карактера и  
 не верујемо оном честитом старини чича Јеши, у оне речи, које говораше о бесмртности душе и ве 
у једним општим именом „Зло“.{S} Кад се Јеши навршила 65-та година — а то беше месеца Јануара — 
више; и долазило се често до деобе, али Јешин старији син Милорад није никако дао.</p> <milesto 
 нису сви.{S} Марко стоји на главном, а Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво има 
љам ту дужност, прво за покојном мајом (Јешином женом) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми 
прошлост.{S} Сети се на свог доброг оца Јешу, и на његове речи које на самрти изговори.{S} Док  
и бристро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди се и поче зверати  
е срећне задруге, напомињемо.{S} Да, ни Јешу, ни његове задругаре нико није могао видети: расеј 
у оџак трешње у место притке, и затвори ји у свој тор, па онако разјарена упаде у кућу пи викну 
 пијанству и нераду, хрђави су — али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на земљи  
но прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих ји из затвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да  
 — наћи ћемо га код комишиоца.</p> <p>— Јој — ако нас трефи, нешто ме стра’.</p> <p>— Али то се 
је луда.{S} Као да нам није сестра Бога јој њеног...{S} Ми то кријемо од ње као <pb n="125" />  
 очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то што си је обесчастио.</p> <p>— 
данас ми дође — па немам чаше ракије да јој пружим, нити залогај леба као што треба!?{S} Слијеп 
јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог 
азболи њу гледају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У за 
та као утопљеник и као полумртва метула јој главу на прси.</p> <p>Иван киптећи од неке неописан 
мајка паде преко сва три гроба у којима јој беше поломљена и сахрањена срећа, <pb n="38" /> над 
сипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не умивена, а  
 <pb n="115" /> доба још девује.{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је би 
е како Даринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} Он се опет врати на 
ви већ и чинила неколико пута.{S} Упаде јој у реч Роса жена Милутинова.</p> <p>„Ја се не жалим  
бакрач, (котао).{S} Док врисну најмлађе јој дете на пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи 
 име свог мужа покојног Милана.{S} Сузе јој лете низ образе као грашке, а уздах за уздахом отис 
о са Обреном.“</p> <p>— Сирота, па није јој ни било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тражити 
ајући по авлији да што чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде куда одоше и на коју страну — а да 
еде од доктора пет месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала; те  
а па и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се крупне сузе низ скоро наборано лице“.{S} Она се  
е се то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не  
 с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Ивано 
/p> <p>— То се не зна.</p> <p>— Даде ли јој ти оне минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољ 
удем ствар удесила.</p> <p>— Али окрећи јој памет нека она још ове јесени пође за мене — јер ба 
S} Па... наставила да узвари млеко, док јој врисне дете на пољу — а она потрчи тамо — па преко  
е — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека побегне.</p> <p>— Ја  
те удави опет седморо — осморо, и млеко јој сво искипи по ватри, онда неко јој нешта реко, а он 
леко јој сво искипи по ватри, онда неко јој нешта реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе кога  
м је год казивала невиност своју — нико јој није веровао па ни рођена њена браћа нити снахе.</p 
г домаћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S}  
p> <p>Цмиљка је била јако жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S} Неодољива жудња т 
д немадне Стојара готови 200 дуката што јој даје онај лопов и што сама издаје из куће и продаје 
 цвећа — извадив га из мале торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче г 
, док из задруге одјеваше децу, била су јој увек одевена, обувена, чиста и опрана, али ево, зап 
 <p>Стоја је родила са њим 8 деце па су јој помрла још у раној младости, сад имају сина Ивана о 
о је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} Па ногице дебељашне — 
е ли јој ти оне минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у ист 
 авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебдио непрестано над првенчетом  
оје јадовање овим редом:</p> <quote> <l>Јој ђецо, поломљено цвеће,</l> <l>Озов те се кад вас ма 
/l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадна у послу великом.</l> <l>Не презнајући свеца н 
 <l>У гробници у ладној тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни  
> <l>Не помињућ’ имена Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила ду 
l> <l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни  
l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова туж 
и</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадна у послу вели 
/p> <p>„хоћу, ако се не шалиш?!</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео 
а.</p> <p>„Је ли издала тапију?</p> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дуплом ценом своје-ручно написату  
 посла“.</p> <p>Каква жалосна примедба, још жалоснијих посматралаца?</p> <p>Њихови волови под н 
/p> <pb n="34" /> <p>Покојни чича Јеша, још за живота свог направио је од камена чесму у свом в 
које му око паса стајаху.</p> <p>— Али, још ове јесени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си млада 
Отпоче Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас с њим? 
и зуби здрави; још је живахан и снажан, још је кућни старешина у кући својој у којој живи 36 че 
крснућа Христовог.{S} Пролеће у велико, још само глогови не беху цветали ни листали, а остало с 
е старости — још су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још је кућни старешина у кући  
аоце са судбином задругара Перовића.{S} Још нам је остало да прелистамо и судбину њиховог бивше 
 срце момче!{S} Да узмеш онако пиле.{S} Још три године мајка је не да — рече Даница смешећи се. 
</p> <p>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S} Још ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње 
 И ако је у 65. години своје старости — још су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још 
а искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.</p> <p>Овим речима у 
а искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе 
е имање није тако велико.{S} Нама треба још земље“.{S} Савка ово изређа као какав дипломат и по 
год. како она од то <pb n="115" /> доба још девује.{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још  
 невиност ожењеном Ивану.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за другим боловали, али ј 
о док немаднете пунолетних мушких глава још толико, колико вас је данас.{S} Узмите пример мудри 
за младост бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе осећаје — срце се раствара и купа у м 
и Стојо“ отпоче Марко. „Остани планинка још љетос, па ћемо се трпети како тако“.</p> <p>„Ја при 
ове.</p> <p>Иван је леп момак — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то су баш несрећни — јер п 
одскочи на ручковиште, а Ружице и Марка још нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Искуца и последњи ча 
е родила са њим 8 деце па су јој помрла још у раној младости, сад имају сина Ивана од 24 год. и 
и то мислиш??</p> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8 година како смо се ми подјелили.{S} Нас девет  
</p> <p>— Али окрећи јој памет нека она још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме оже 
а стреха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне по неки пут помишљајући да су то чибучић 
рити <pb n="111" /> са својим вином, па још кад се сете —- да су измирили „крвну освету“.{S} Но 
ом дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му пије 
је може сваког тренутка погинути.{S} Па још ако дете почне плакати, то ће их најпре разјарити д 
ише чини те се овце метиљају.{S} Она са још две три јетрове, сеђаше на прочевљу —- радећи свака 
н је био као гвоздени обруч оглавник са још 8 дрвених обручева на каквој огромној великој каци. 
дна од жена однесе шта треба на коњу са још 2 надничара те нека зовну мало <pb n="73" /> мобе — 
чи тога дана били су на тајном збору са још два наоружана човека.{S} То беху хајдуци.{S} Међу њ 
{S} Смак света“.{S} И порез велики, рад још већи, род никакав.{S} Да се прода.{S} То је најбољи 
ривицу на Марка.</p> <p>Петроније омрзе још већма Марка.</p> <p>Једном га потреви у пољу на пут 
оне, која није родила ни једно, која је још свежа, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мало по мал 
{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — јер је се развила и разрасл 
оже више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а се.< 
 у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још присебан — да се опрости са својим укућанима.{S} И  
неће ни рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S} Клетва покојног Бате постигла нас је...{ 
} Њему пак нареди да превуче оно што је још остало, и нека са оно радника пожње шашину.{S} Па у 
ња.{S} Пут вечног живота.{S} Теби ће се још данас смркнути, али ће многима сванути.</p> <p>Дође 
и остави.{S} У нашој кући хранило би се још оволико чељади од оног што се проспе — сваки дан да 
 глас да је и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да роди — те да се сазна чије је дете.{S} И  
ле остали Иванови противници који су се још за младости његове свађали и мрзили.{S} Али после к 
тања и љубљења оног пукета.</p> <p>— Те још како.{S} Само да си чуо, како уздише кад о тебе гов 
иша помешана са снегом.{S} И ви осећате још ону пријатност и задовољство, памтите оне речи које 
 разговор.</p> <p>— Тако, дакле, можете још за дана сићи у ону шуму спрам његове куће, па чим с 
екако ретке — што је пресказивало да ће још дуго остати време не промењиво.{S} Кукурузи се беру 
p> <p>Сутон се повуче, а Марка и Ружице још нема.{S} Са великим нестрплењем изгледа се на њих.{ 
рана опкољен пожаром.{S} Даница не беше још пустила овце, јер чекаше да спане роса, која највиш 
је, тако је.{S} Повикаше сви.{S} Нагоше још по једном чутуру с вином која стајаше међу <pb n="1 
 и одведоше своју стоку — само остадоше још 4 Милорадова вола везана који од јуче нису окусили, 
и дрхтали.</p> <p>За несрећу своју па и још многих беше ванредно леп.{S} Црномањаст, ћосав, здр 
и самим члановима ове задруге ово све и још црње саопштавају — подмећу, и клеветају једно код д 
о су резоновале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све сусетке и суседи који ок 
и доброг учинити злим — тако је тешко и још теже злог учинити добрим, нерадног радним и т.д.{S} 
осле једног сахата дође комшија Лазар и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху о 
не беше оволики терет на леђима, оне би још ту разговарале о које чему али не могаху, и тако се 
ву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на све стране, већ 
чи у кућу опет преко пилади те пригњави још 2—3.{S} Кад тамо млеко ври по пепелу и угарци погаш 
е.{S} Пореза је велика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} 
{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и  
надничари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — на почек.{S}  
черас са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} 
а.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у срце момче!{S} Д 
мо се сада оштетити.{S} Шива ће трајати још 15 дана да се суши — а кукуруз нисмо ни струка обра 
и одборници, па ти за штету неће залећи још оволико твоји бушина да имаш!?</p> <p>Она занеми од 
 и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако  
би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то ш 
етар, био је деликатан човек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у дворцу краљ 
кажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још нешто — <pb n="104" /> али ја вам то не дам ни за ж 
 стања пуки сиромаси.{S} Али тиме нисмо још све казали.{S} Што се год до сад догодило, то је би 
Марко, као кућни старешина требао је то још увече да расправи, ал’ није мого јер је било све љу 
суши шљиве сада не траже.{S} Узећемо му још једног’ па нека их нека раде.</p> <p>„Да можемо обр 
понио.{S} По неки калеми што их је отац још у младости калемио, превили се од китине.{S} Он сво 
, Гвозден, Милутин, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а нарочито од како му умрије добра дома 
да она неће више ни рађати децу.</p> <p>Још само два месеца, па да се наврши Живановом сину 4.  
рцајући нешто у гуши — отпоче плакати. „Још ни годишњицу није брату издао.{S} Њега убили на мрт 
о ни 2 месеца како су се састали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка  
а.{S} Ту доброту он није умео ценити он ју је увек наопачке узимао.{S} Али овог часа промени се 
много што шта могао измишљати.{S} За то ју је пратила тета Даница.{S} У једно да што узгред ола 
о добре волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која од мршавости и изнурености заплећу ногу за  
а је помилуши по ножицама.{S} Али је се јуначки уздржао — јер тако му је Даница заповедила.{S}  
се, нека напоље.{S} Он разјарен као лаф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем и ка 
рица.{S} Грување стоке камењем и кољем, јурење са пашчадима и изјаловљавање оваца, крава и крма 
} Сад се и они поцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни почешати се.{S} Храни нас као  
иштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је потера за хајдуцима — али ниђе ни трага ни гл 
г свог сељака, са којим је био у свађи, јурне на њега онако из ненада куче и толико <pb n="66"  
ом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну на врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу  
 он писну у трубу и волови се поплашише јурнув под пут преко оне стрмености.{S} Кола се претури 
ону законску меру — која им заштићава 5 јутара орања.{S} То је зависило од воље њиховог поверио 
н ведар и чист као огледало.{S} Од рана јутра почеше крстарити преко села људи и жене, обучени  
ељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха.{S} Јутрења роса и вечерњи поветарац једва нас опомињаху да 
ше вечераше и пише док и освануше.{S} У јутру одоше код попа те се испиташе и уговорише кад ће  
ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одоше доктору и добише уверења са повел 
p>„Џакале смо!{S} Како нећу џакати, кад јуче остало ми дјете вође на прочевљу у колевци спавају 
ше још 4 Милорадова вола везана који од јуче нису окусили, ни сена ни воде, и који на изменице  
е — и по други пут наплаћује оно што је јуче наплатио.{S} Тако овај изведе живот преко лета ниш 
јим песмама.{S} Благо њима И ако су тек јуче оживели после неумитне и хладне зиме, и ако немају 
њске, које ово годишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb n="89" /> ст 
а.</p> <p>„Кад је ово дотерато?</p> <p>„Јуче пре ово доба.</p> <p>„Колико има порезе да плати д 
и људи, људи без задруге губе много.{S} К томе треба додати — да има слабости; ако је човек сла 
 другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница 
ветац а не човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па завика дршћућим гласом. „Молим те.{S} Преклињ 
опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S} Зар  
лити.</p> <p>Ћу де.{S} Ете некога право к нама.</p> <p>Даринка стаде!</p> <p>— Он је, он је — п 
 — буди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити св 
о оног сунца и цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто кроз коју промиче киша помешана са снегом.{S}  
к што сунце зађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи поветарац дахну и освежи свако жив 
добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која ти ја ни 
 обадва света.{S} Наш чича Јеша увек је каваљерски говорио о смрти, — без нимало бојазни.{S} Ал 
ти се тужише која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета мржња и злоба увек царовал 
У тим тесним сокацима сваки се дан води кавга и свађа због путова и богаза, због штета и потриц 
и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> <p>„Газдарица Стоја у мал’ није све побила. 
ло две три године, али у великој свађи, кавзи и незадовољству.</p> <p>Једног пролећног вечера.{ 
„Ти Стојо, дајеш повода највише свађи и кавзи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне 
ост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила — ал 
мене говориш са оним курвама (јетрвама) кад ја са њима не говорим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Ни 
Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину изло 
ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији у целој општи 
преварила.{S} Нико и не помену.{S} Она, кад то виде.{S} Дотера се као стари фијакер.{S} Направи 
једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} 
ви његове породице, и суседи и комшије, кад су год хтели да оговарају, и завађају, да компромит 
} Нећу да вам ређам машине индустриске, кад и ви имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој 
до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу — па г 
 слепа.{S} Није то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио,  
ти му син Милан.</p> <p>„Хвала ти дете, кад ми таква питања стављаш“.{S} Опет Јеша.</p> <p>Разн 
олази време узалудно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљујете земљу, да  
рати својим циљевима.{S} И шта мислите, кад човек није могао да сачува оно што је имао како ће  
у љагу на част моје сестре и моје куће, кад она то није заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо ко бр 
једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољни, њима се саопштава како 
p> <p>„Џакале смо!{S} Како нећу џакати, кад јуче остало ми дјете вође на прочевљу у колевци спа 
певају и веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазлених створова.</p 
жњом Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад је он гађао пса те према томе он није ни био крив,  
воду многе куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду правио мајстори су га понудили — да уре 
 чувају децу својих друга, као и своју, кад оне ту нису?</p> <p>„Није ти вајде то говорити ништ 
а, никав се рад не може да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед о 
 луд!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није изабро. 
та не може разјарити и наљутити као то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} 
ишта окусити.</p> <p>— Како ће то бити? кад ниси после фруштука ништ јео.</p> <p>— Па нисам гла 
ет преко пилади те пригњави још 2—3.{S} Кад тамо млеко ври по пепелу и угарци погашени пиште ка 
називају једним општим именом „Зло“.{S} Кад се Јеши навршила 65-та година — а то беше месеца Ја 
време рада усљед атмосверних уплива.{S} Кад је киша, никав се рад не може да ради у пољу, кад ј 
ше њих двоица без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан натовари једна кола пуна са на 
изаше и спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би  
са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи па нас није ни по 
продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа.</p> <p>„ 
к беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на путу треви Симу Тешића садање 
ли.{S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад смо се пресудили, она све лепо са мном — и само вел 
} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара овај пукетић цвећа — из 
Милана и надаше му се сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у колима, стаде се лупати песницама у 
>Њих две пођоше кући да донесу пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и комишиоца оне почеше ти 
 /> <p>„Замислите какав је то народ.{S} Кад ја приставила и мојом руком пребрала пасуљ, па када 
д оста код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође чисто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} 
ћ ено их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати 
бити.{S} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у  
 за њима и пред њима направи заседе.{S} Кад хајдуци наиђоше на заседу и почеше се пушкарати у к 
не смеју тужити ником своје дужнике.{S} Кад се набере повелика сума вересије — онда дужник у ме 
а, а сваком раду има одређено време.{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде на позиве власти, тај  
ати као жар“.{S} Одговарају нам они.{S} Кад нам тако у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и та 
> биле неминовне и морале су избити.{S} Кад је ко говорио какве скарадне речи, или речи управље 
, да је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти Мартићи назову добро вече, и кад ти пролију крв  
а.{S} Мог оца служе опанци 6 месеци.{S} Кад им се наврши 2 месеца они се процепе, 4 м. нови их  
Лулу, лулу, спавај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему ће купити аљинице ко што ва 
е као год утакмичар на коњској трци.{S} Кад утакмичар падне и сломи врат онда гледаоци прсну у  
љину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он затури порожје и пусти в 
оша дневно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и о 
ко квочке и пилади те удави седморо.{S} Кад овамо викну је „покипи млеко“, а она опет потрчи пр 
е.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљу дао толико з 
— да им саопшти њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од ра 
не!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} Кад првог човека у селу упропастисмо — шта нама вреди ж 
које се приближаваху њему на сусрет.{S} Кад дође близу до на сто метара, док из те двоколице пи 
раде ови људи — и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За ово време они поражени  
е“ и како се саме међу собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и по 
, нити им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају — оне од тешког умора место 
та она згази 2—3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, дете гурнула старија деца које је потрбушке п 
тава да постану господари вашег добра — кад то постигну — они ће тада према вама бити немилосрд 
видели и лично познали Обрена Мандића — кад је изашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшир 
и живима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а не природни закон произведе — она је св 
но што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад се први пут састану момак и девојка.{S} Запита Дари 
<p>— Што ли он није дошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} Отпоче Даринка.</p> <p>— Па он ће  
} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“</p> <p>Се 
ду, како да је отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, али ипак морам за љубав Даринк 
иже и подне.{S} Искуца и последњи час — кад треба детету живот откупити, али нема откупа, нема  
ија и немилостивија под своју старост — кад треба <pb n="32" /> да је милосрднија и њежнија, шт 
јећавају његове планове, једном речју — кад су год хтели да га почасте незадовољством — они су  
од моју старост мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш наопако ја не марим.</p> <p>— Несрећниче један  
јео.</p> <p>— Па нисам гладан.</p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на 
 право — ја сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући и 
 исто што и надничари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — н 
 нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па с 
у својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју меће у уста од н 
 исшибати све жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће, нема живота 
да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира упрсте Цмиљка је затруднела пре 2 месеца  
асмо заједно, радисмо сви за једног — а кад се изделисмо, ја морам радити за све сам.{S} Јер њи 
у?</p> <p>„Позива нас обадва.</p> <p>„А кад?</p> <p>„Петнаестог треба да будемо у месту.</p> <p 
но истина, није „дуга њива“ била онаква кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше мно 
рчета и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу 
> <p>У њиној кући био је такав ред — да кад кућни старешина устане — устану сви, а зими кад жен 
S} Узмите пример мудрих и вредних пчела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико и 
његове трпезе.{S} Зрно жита, или пасуља кад падне оно се опет покупи и остави.{S} У нашој кући  
н.</p> <p>„За то ђевере, што твоја жена кад се једе она се нађе нешто у послу, па неће да једе, 
“Ми смо сви повезани у једне вериге, па кад један падне он повуче и остале за собом.{S} Ко мисл 
А после тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би која друга била планинка због ђеце би се правиле 
> <p>Једног дана, он је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он дође у једну кошару и ту мало поуж 
 у једној вино а у другој ракија.{S} Па кад се све окомиша — онда се славно пије и вечера — па  
у помогао правити неку грађевину.{S} Па кад је био поред куће једног свог сељака, са којим је б 
али и испекли, тражећи да да новац — па кад није имао — они му узели дете — синовче — ђака, син 
> <p>Имали су свега доста, али то доста кад се подели на 9 части изгледа много мало.{S} Дође им 
> <p>Вама пролази време узалудно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљујет 
јаке деце и две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби све што га је подражавало на ж 
ни.{S} Кад нам тако у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце  
ш земни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они му додадоше.</p>  
ај да се с’ пролећа, управо кад настаје кад, одреди сваком своја дужност коју ће отправљати пре 
p> <p>„Што се закле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме сам натеро сваког —  
ецо, поломљено цвеће,</l> <l>Озов те се кад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се на 
.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> < 
ош како.{S} Само да си чуо, како уздише кад о тебе говор поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да  
оше код попа те се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабуку — (на прошење).</p> <p>Од дана до 
 и Миланових комшија, који га познадоше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога 
пасну крађу у новцу и неким стварима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непозна 
{S} Кад ти Мартићи назову добро вече, и кад ти пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, 
о на то да што више имања приграбимо, и кад смо с великом муком и трудбом то постигли — сад ће  
 мушко дете на велику радост Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете  
 на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сада један издржава, толико ограде коли 
ила од тела — дакле да смо помрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту где 
та.{S} Па колико пропало вересије?{S} И кад се сумира — кућа с дана на дан све празнија.{S} Кућ 
ше.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад видеше улицу попрскану крвљу пренеразише се од чуда 
а сами или са стоком, па траже трошка и кад га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те им  
ити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде своју поклану децу пренерази се од чуда.{S} Ст 
 немој да се мучиш без трошка.{S} Тражи кад ти год нестане“ и напослетку сети се, како је њему  
очити.</p> <p>Марко нађе 5 сведока који кад се испиташе власт ухапси Чилаша и мете му на ноге т 
о роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он <pb n="128" /> клону, но 
Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су ти волови?</p> 
помози хоће да нам сено покисне.{S} Али кад <pb n="11" /> грми свак за себе дрхти.{S} Свак има  
 и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад није тако, ми се на овој стопи земље морамо узајмно 
зу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред волова он писну у трубу и волови се поплаш 
са мотиком на рамену, и чисто га пожали кад га виде, онако јадна, испијена, удављена и изнурена 
и старешина устане — устану сви, а зими кад жене шију, плету, везу, преду, гребенају и т. д. <p 
 бедних и невољних, тај остане последњи кад се окрене „на левокруг“.{S} Тај обрт, тај „левокруг 
{S} И они једу оно исто што и надничари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дај 
е јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, хоћу!{ 
} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удесила.</p> <p>— Али окрећи јој памет  
е њихове.</p> <p>Не може сиромах радити кад нема чим ни на чему.{S} Што год има земље то је зау 
ити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дубоком сну а волови 
ева који сами копају или косе, немајући кад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу 
дина, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — 
у убрисајући сузе.</p> <p>— Кокош немам кад чекати, него дај по залогај леба обичаја ради.{S} О 
а, неумивена,вашљива и т. д.{S} При том кад се узме <pb n="37" /> у обзир младост не само деце  
ње).</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватови код Маркове куће и доведош 
зимао.{S} Али овог часа промени се, као кад се за један тренут какав прамен облака скине са сун 
век био обичај да се с’ пролећа, управо кад настаје кад, одреди сваком своја дужност коју ће от 
катан човек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2 године као 
њом живом.{S} Очи би повадиле.{S} Овако кад она погине.{S} Цмиљка може комотно да се врати на и 
} Отуда је он пунио своју кесу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна асприца пала у р 
сагореће му сено.{S} Ко му пресече коло кад га он води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се  
то?</p> <p>„Хвала.{S} Нећемо.{S} Немамо кад.“ Рече кмет и одоше сви брзим корацима.</p> <p>Учит 
 како би учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели  
е — беле и чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S} Па сисице несретне као јабучи 
сице несретне као јабучице — ама просто кад је пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p 
 сиромаха, обуците његово издерано рухо кад је на пољу цича и мраз; обујте његову обућу која ли 
 се гушити у сузама.</p> <p>— Човечност кад ми помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спра 
ете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у плач.</p> <p>„Шта ћемо с 
ости и изнурености заплећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за све и н 
<p>„Шта чекаш?</p> <p>Дете једно врисну кад виде да му ударише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици 
тан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код другога но код себе.</p 
Сребрни стопарци били су сузе свију њих кад мајка паде преко сва три гроба у којима јој беше по 
у по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више личио на лавеж 
 <pb n="111" /> са својим вином, па још кад се сете —- да су измирили „крвну освету“.{S} Но Ива 
а Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то што с 
ју на правди Бога.</p> <pb n="97" /> <p>Кад Марко дође у вече кући запита га Стоја, његова жена 
им душу од овог грешног тела“...</p> <p>Кад ово изговори.{S} Он палац леве ноге завуче под бран 
није напунили се вашки као шипа.</p> <p>Кад Марко виђе ову ругобу на својој жени, себи и на дец 
н и ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су последњу четрдесницу давали, беше се искупио сил 
и више посрамљени него побеђени.</p> <p>Кад му млађи ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га 
 комишиоцима — а они одоше кући.</p> <p>Кад су се вратили, запита их Сретен:</p> <pb n="106" /> 
 а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне реке која је врло б 
а му је писмена.“</p> <pb n="61" /> <p>„Кад би се некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у  
еровића једног доброг домаћина.</p> <p>„Кад је ово дотерато?</p> <p>„Јуче пре ово доба.</p> <p> 
обриса зној са чела па настави.</p> <p>„Кад одосмо доле, ми свратисмо у 5—6 дућана и искасмо па 
> <p>„Он није посл’о већ тражи.</p> <p>„Кад до сад није нашо, одоцнио је.</p> <p>„Није шала две 
 је све како ваља.</p> <p>Од тренутка — када ова приповетка почиње била су му сва три брата пом 
е његову обућу која личи на мрежу паука када је путем лед и снег; спавајте на ладној и тврдој з 
 <p>Не прође ни пуна три месеца од дана када је пресуда постала извршна, а Иван се венча <pb n= 
тавила и мојом руком пребрала пасуљ, па када се скува и поче јести у њему само угљевље и крца с 
љад на постељу која попадаше као снопље када духне север.{S} Трчало се угљеварама, картарама, д 
ти.{S} То ћете ви, па и сви други знати када мене нестане међу вама.</p> <pb n="12" /> <p>Ова к 
/> <p>— Он Бог и душа не...{S} Хтеде да каже Даринка.</p> <p>– Пст!{S} Писну други окренув на њ 
отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба спремити кашика и виљушака — па 
на има падаћу болест.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</p> <p>— Ш 
сикире — те умало није било окршаја.{S} Кажем <pb n="35" /> ти умало се размимоишло те није мрт 
уде најбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду п 
 тај — да узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша дев 
ого ружно.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се з 
рша.</p> <p>„Отиди код Марка, њему само кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога < 
 сам ја праштао, казните као што сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио.{S} То немојте 
иљка није ништа знала.{S} И овај хајдук кажњен је смртном казном.{S} А браћа Мартићи осуђени на 
 <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уби ме са 
дарица Стоја у мал’ није све побила.{S} Кажу била је трештена пијана“.{S} Па... наставила да уз 
.{S} Хрвали се с ким, он га надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је  
е — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“</p> <p>Сељачке намигуше већ с 
октора пет месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала; те у вече љ 
„Даница више неће имати ђеце!“.</p> <p>„Кажу да неће“.</p> <p>„Немо Бога ти да се чује.{S} Дани 
њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од радости и милине.< 
 сву башту дотерати у ред.</p> <p>Живан каза својој Даници да је башчу окрепио и довео у ред он 
 узетог новца утају и за себе задрже га казав старешини мању количину или нижу цену.{S} Други о 
аница знала је то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да до 
ица а Марта је прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси ви 
уки сиромаси.{S} Али тиме нисмо још све казали.{S} Што се год до сад догодило, то је била само  
ојног Милана и одвели га собом — а њему казали да сутра до подне донесе 200 дуката код „љуте кр 
е незадовољство све више пењало.</p> <p>Казали смо, какве је последице донела подела рада женск 
вце, 1 за све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради  
аре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху казани који пеку ракију.{S} Даље или ближе куће види се 
сти са својим укућанима.{S} И чобани, и казанџије, и воденичари и рабаџије скупише се око његов 
 Вук побего у хајдуке — он је тога часа казао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} 
 који су му јатаковали.{S} У исто време казао је да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И овај х 
иста, све је тако Милораде.{S} Добро си казао, фактички, данас нема на овој земљи живог човека  
 Јеша.</p> <p>Мени се чини, све сам вам казао што треба па да будете срећни.{S} Ја ћу скоро умр 
ања отац отпоче.</p> <p>— Иване, ја сам казао Лазару (првом комшији) да дође.{S} Но дед спреми  
егамо.{S} Одговори Вук.</p> <p>„Он може казати да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече 
е први хајдук.</p> <p>— А она девојчица казаће — како сте ви непознати и како сте их мучили тра 
е дошли да крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у плач.</p> 
, и учаше III разр. ос. школе.</p> <p>— Казаћу ти благо ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита  
им знацима злобе.</p> <pb n="30" /> <p>„Казаћу ти други пут.{S} Гле!{S} Ускочи овца у башчу“.{S 
ју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год казивала невиност своју — нико јој није веровао па ни р 
реба тражити у зајам.{S} Немојте никоме казивати за шта вам треба, јер може полиција дознати —  
а грех.</p> <p>Тешко оном, који избегне казне за своја дела од закона људских, па мисли да ће т 
а људских, па мисли да ће тако избећи и казне Божије.</p> <pb n="18" /> <p>— Какве су душе бато 
будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је јед 
се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе људско.{S} И ови јадници не 
ма.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S} Она ви 
о.{S} Праштајте као што сам ја праштао, казните као што сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам  
ала.{S} И овај хајдук кажњен је смртном казном.{S} А браћа Мартићи осуђени на вечну робију.{S}  
</p> <p>— Казаћу ти благо ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— Свак 
 n="10" /> Она не сме да прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува н 
} Послушај оца — па у име Бога нећеш се кајати.{S} Повика мајка чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу ић 
, усирити; направити кисело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ве 
 преслано, то ретко.{S} Сир се усмрдео, кајмак се уцрвао, сок се пробрцнуо, млеко се пробурљало 
— како неки имају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, маст, сланину, вино, ракију. и т.д.{S} Па 
и наднице, жито, ракију, сланину, маст, кајмак и сир.{S} Све ове ствари које су узимали — они с 
Иван донесе пршуте, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено.{S} По 
године и опет прода по неки чанак млада кајмака те купи соли или опанке.{S} Имала је по 5-6 кок 
т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и кајмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} 
 ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му ручице — па 
 још већи.{S} А да видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} У години има доста дана, али нису сви  
тине.</p> <p>„Мене се огади надница.{S} Какав рачун имам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и т 
на има, како ја управљам овом кућом.{S} Какав сам био, то је тешко сада погодити.{S} То ћете ви 
 хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са оним курвам 
респоденцију са већином њих и радити ма какав рад, не може се никако проћи а да се неко не наљу 
и сузе.</p> <pb n="42" /> <p>„Замислите какав је то народ.{S} Кад ја приставила и мојом руком п 
трашила — од месеца Марта — јер он, као какав пастир одваја и пречишћа што треба за обадва свет 
еба још земље“.{S} Савка ово изређа као какав дипломат и показа своје схватање о њиховој задруз 
ући — па стаде ослушкивати око куће као какав крадљивац, и жене се псоваху у кући због неких си 
стаде и отпоче врло одмереним тоном као какав велики говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да м 
ем како треба, иде поцепан и нечист као какав убоги.{S} То убија понајпре част моју, његову па  
 промени се, као кад се за један тренут какав прамен облака скине са сунца — тако се скиде дота 
ђа и расипање.</p> <p>Људи, који терају какав мал на пијаце и тамо их продају — један део узето 
се само може замислити — а не исказати, каква је милост и радост.{S} Одговори Даница смешећи се 
> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа каква му треба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко н 
а тим — пристављати три пут за дан које каква јела.{S} Док се усече буранија, или кромпири, док 
 мислио, сад ће Мартићи повести парницу каква одавно није била.{S} Они већ имају сведока који и 
 се краде.{S} Нису чиста посла“.</p> <p>Каква жалосна примедба, још жалоснијих посматралаца?</p 
а једно а по нека ни једно дете.</p> <p>Каква жалосна упоређења.{S} Жена која је родила петоро  
on" /> <p>Право вели народна пословица „Каква клада, такав ивер“ или „од кладе ивер далеко не и 
тво све више пењало.</p> <p>Казали смо, какве је последице донела подела рада женског, који се  
те нека зовну мало <pb n="73" /> мобе — какве ђечурлије — и нека окомишају.{S} После она два ко 
е па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} Па ногице де 
 и казне Божије.</p> <pb n="18" /> <p>— Какве су душе бато — запита Иван унук му — а најстарији 
оз појас.{S} Где год седне — она дочепа какве дроњке па их савија и повија у виду малог детета  
под губер и једнако плачући ређаше које какве неправде које се њој тобож чине.</p> <p>Тако је р 
 морале су избити.{S} Кад је ко говорио какве скарадне речи, или речи управљене против њега, не 
кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не 
.{S} Гледај богати добро немој да буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а очи му се склапаху од 
па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има какви дивни ора, лешника, јабука и крушака, има мале ђе 
 за који се мораде заклети.{S} Па знате какви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње 
же крај Цмиљке обасипајући је пољупцима каквим је никад досад није обасипао.{S} Она се пробуди  
оћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван као каквим дрвеним устима, јер немађаше у њима нимало влаге 
де.</p> <p>Јеша је имао својих особина, каквих се ретко може видети код самртних људи.</p> <p>О 
, већ што стрепи од њих, да му не учине какво зло.</p> <p>Он је давао са једном а узимао са две 
 Стоја чији је глас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене, ухвати је за прса левом ру 
ч оглавник са још 8 дрвених обручева на каквој огромној великој каци.</p> <p>Једног вечера он л 
 крај једне реке која је врло бујна при каквом пљуску или топљењу снега услед чега беше друм ви 
ј катанац, па тебе што даду — онако као каквом пашчету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја да н 
пелу и угарци погашени пиште као гује у каквом џбуну који је са свих страна опкољен пожаром.{S} 
и малим прстом не смеју — дохватити.{S} Какву чудну браћу она има?!{S} Они би дошли и поклали с 
 се из њених болних груди као стене низ какву огромну стрменост.</p> <p>У том свану.</p> <p>Сад 
 судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу, — гди је требало да се заобиђе и 
 лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му ручице — па мали пистићи, пази каке су му оч 
ке су му ручице — па мали пистићи, пази каке су му очице, па мали носић — мала устанца, почело  
 ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, одговори Даринка задојавајући дете?</p> <p>— Н 
хваташ.{S} Кукали сте како немате рада, како немате посла, како се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам 
те како немате рада, како немате посла, како се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам сада посла — без м 
новог и побего држећи чакшире у рукама, како је одмах из вајата изљегла Цмиљка са расплетеном и 
p>„Драга децо!{S} Четрдесет година има, како ја управљам овом кућом.{S} Какав сам био, то је те 
 плач.</p> <p>„Ви гледате својим очима, како овце чине штету па ни мукает“ (ни бриге).</p> <p>„ 
и ти га немој ни прати ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију.{S 
иси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад се први пут састану момак и девојка.{S} З 
ом Мандићем.</p> <p>— Станија се закле, како је Цмиљка код ње говорила — како би учинила ма с к 
арушеном косом.</p> <p>Даница се закле, како је Цмиљка код ње признала — да је извршила обљубу  
пању кукуруза — почеше они корети жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 
on" /> <p>Навршује се скоро три године, како заједно живи Иван са својом Цмиљком.{S} Обоје млад 
тало.{S} Јетрове, из почетка жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану 
ци.</p> <p>Стојан и Илија — заклеше се, како су видели и лично познали Обрена Мандића — кад је  
д ти год нестане“ и напослетку сети се, како је њему овај исти Перо давао дводинарце, да му ист 
Често пута, он је се вајкао код Данице, како су они лакомислено упропастили своје лепо имаће, и 
лу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали, како су Перовићи постали од онако богатог стања пуки си 
 Он је се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац подморао да узме жену коју никад није в 
подушје и сахрану све је учињено онако, како је он наредио.</p> <milestone unit="subSection" /> 
} Они су свуда одговарали тихо и мирно, како они ништа не траже, већ им је најглавнија утеха та 
p> <p>— Те још како.{S} Само да си чуо, како уздише кад о тебе говор поведемо.</p> <p>— Пита ли 
 методу.</p> <p>Завидео му је цео свет, како се његова породица слаже и поштује — како ревносно 
на маја.{S} Па како да учиним неправду, како да је отерам и да је понизим — кад она то не заслу 
а Даринка.</p> <p>— Даро, животе мој —- како си слатка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван 
 не марим.</p> <p>— Несрећниче један —- како смеш рећи да отац свом једином сину зло мисли.</p> 
знанства са Даринком.{S} Има већ 3 год. како она од то <pb n="115" /> доба још девује.{S} Сад ј 
 прође дуго, а комшије и коне доказују: како су видели сестру, свака или шурака тог и тог укућа 
ећи се у сузама.</p> <p>„Џакале смо!{S} Како нећу џакати, кад јуче остало ми дјете вође на проч 
т некога. „Изнела дјете пред свиње“.{S} Како се то може помислити.{S} Изнела га из куће, из дим 
.</p> <p>О ви ладна камена створења.{S} Како без страха, без устезања говорите о тако страшним  
а и препредоше га до крајњи граница.{S} Како није могао <pb n="59" /> да краде у извесном добу  
p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко 
нио) наполеоне и немилице их трошио.{S} Како је читао писма његовог стрица Јеше у коме му писаш 
то је некако са наличја много ружно.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Д 
ане жеље, па са помућеним очима гледа — како дете упија усницама брадавице њених сиса.{S} По не 
закле, како је Цмиљка код ње говорила — како би учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да  
 председник изабраних судова за деобе — како он говораше — несрећних задругара.</p> <p>Јеша је  
о мало говорио, већ је кројио планове — како ће једног вечера исшибати све жене у њиховој кући. 
ко се његова породица слаже и поштује — како ревносно раде сви за једног и један за све.</p> <p 
 код осталих извињава и наводи узроке — како су те погрешке <pb n="8" /> биле неминовне и морал 
то саопшти Ивану и да се ради на томе — како да се изврши развод брака између Ивана и Цмиљке.{S 
јдук.</p> <p>— А она девојчица казаће — како сте ви непознати и како сте их мучили тражећи нова 
pb n="67" /> <p>Седам сведока сведоче — како су Гвоздена тог вечера тревили да је прошао некуд  
 често пута и суха хлеба, и гледајући — како неки имају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, мас 
удављена и изнурена.{S} Паде му на ум — како је он за време службе у војсци сваке недеље разбиј 
 <p>— Ја немогу ништа окусити.</p> <p>— Како ће то бити? кад ниси после фруштука ништ јео.</p>  
рам одевати себе, мужа и петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као што сам не 
јку — и он му војвода у сватовима.{S} А како је дошо са робије — мало вештије хара и краде — ва 
вај Петар, био је деликатан човек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у дворцу 
у опростио живот него њојзи.</p> <p>— А како о томе вели Цмиља?{S} Запита један хајдук.</p> <p> 
ћи уморни и зловољни, њима се саопштава како је тај и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{ 
ајка.{S} Поред тога што их није гледала како треба, није их одевала и чистила, она их је немили 
и за живу главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном одред 
сти ослободите.{S} Шеснајест година има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужнос 
> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8 година како смо се ми подјелили.{S} Нас девет пунољетних људи  
м приликама.{S} Не прође ни пуна година како он поче управљати кућом, а незадовољство поче изви 
ћу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како да учиним неправду, како да је отерам и да је пони 
у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како имају сестру врло лепу девојчицу — ја сам намислио 
н према њој.{S} Није прошло ни 2 месеца како су се састали — а он ју је почео већ да шамара и и 
ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад како су му прирасла два млађа брата — који ће кроз који 
ила, али нема ничему цене.{S} Стока, од како је почеше слуге гледати поче јако опадати.{S} Ја о 
 разреже за целу годину напред.{S} А од како се изделисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ја и п 
ише женски рад у Перовића задрузи, и од како почеше падати примедбе као крушке које су презрели 
н.</p> <p>Још из раније — а нарочито од како му умрије добра домаћица Стана, за којом он плакаш 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Од како поделише женски рад у Перовића задрузи, и од како  
 /> и више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица  
чају крњити.{S} Једном речи ишло је све како ваља.</p> <p>Од тренутка — када ова приповетка поч 
ити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој жени Перуници.{S} С 
жину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало из р 
 способан за плод деце — јер три године како се оженио па ништа.{S} Те је Даринка нагнана бесно 
едну примедбу, управо пожали све код ње како је настао тренутак да се морају делити.</p> <p>Сав 
 не беше добро расположен.{S} Жаљаше се како га пори низ прса онај ладан пасуљ, паприка и ракиј 
!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„Можете како оћете!{S} Али ја нећу више на таки начин живити.{S 
не потајник да ме хваташ.{S} Кукали сте како немате рада, како немате посла, како се рад ваш не 
ег, дете босо иде и гледа своје стопице како шарају по њему, ломи леденице са стреха кућевни и  
 новчане издатке кућевне, али се рађаше како ваља.{S} Сваке године по једна четвртина његова пр 
спусти дрва за пријеклад, па посматраше како Даринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n 
мислено упропастили своје лепо имаће, и како су се огрешили о своју дечицу која су расла као ан 
Ја и покојни Милан остадосмо заједно, и како који почеше продавати парче по парче од наших бивш 
 њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међу собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ће 
ојчица казаће — како сте ви непознати и како сте их мучили тражећи новац — па после их побили.{ 
дина има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужност, прво за покојном мајом (Јеши 
слим изнели верну слику из које се види како страдају самци и инокосни људи.{S} На начин овде и 
па јасно говораше ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке  
це.{S} Ене, ене, почело тајити.{S} Пази како раширило ручице.{S} Оди, оди на крила мајци — опа. 
сти подлеже снази Чилашевој.</p> <p>Али како је то било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе 
миља — они би то учинили.{S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад смо се пресудили, она све леп 
и дневно најтеже послове, па ћете знати како је њима, у противном никад и никако.</p> <p>— Ви н 
 човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питати, молим те, и поче се гуш 
и планинка још љетос, па ћемо се трпети како тако“.</p> <p>„Ја пристајем да чувам овце, и тако  
 <p>„Море мани!{S} Чудим се оној Даници како их трпи — а оне су друге као свака марва“.</p> <p> 
 већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам бил 
ослу нисам могла ни кошуље да му оперем како треба, иде поцепан и нечист као какав убоги.{S} То 
ек није могао да сачува оно што је имао како ће моћи да заради друго што му је нужно и потребно 
/p> <p>„Како ти то мислиш??</p> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8 година како смо се ми подјелили. 
 препирања и објашнења остаде све онако како је Марко први пут предложио.</p> <p>И тако се ради 
план био спремљен — али не испаде онако како људи желе већ како судбина донесе.</p> <p>Марко ок 
о на игранке, али је морао играти онако како му Даница свира.</p> <p>Пошто је Живан скоро сво н 
дигнем — па да одевам нас седморо онако како ваља“.</p> <p>— „Сасвим тако“.{S} Рече Гвозден.</p 
ачелство.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну на врата кроз једну с 
 али не испаде онако како људи желе већ како судбина донесе.</p> <p>Марко окарактериса и себе и 
арао и спремио сведоке око 12 да докажу како Гвозден није тог вечера имо пушку — већ да је са р 
е боље <pb n="57" /> гледати ђецу своју како се играју по рају — но трпети ово тегобно тело кој 
 праг свог вајата и слушао своју Цмиљку како тепа ономе чега они немађаху.{S} И тога часа — као 
ни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли језици го 
ем отворио очи разума, да са њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међу собом сат 
 и љубљења оног пукета.</p> <p>— Те још како.{S} Само да си чуо, како уздише кад о тебе говор п 
ило по кући.{S} Одговори Даница.</p> <p>Како се беше искупило силан свет — а нарочито момчад зб 
?{S} Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Како би оне поступале да нас нема.{S} Спасоја момка кој 
нање више но све друге незгоде.</p> <p>„Како ти то мислиш??</p> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8  
.</p> <p>„Били ти био потајник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помог’о.</p> <p>„Онда, спреми се с 
не.{S} Човек је пропао са свим.</p> <p>„Како?!{S} Повикаше сви.</p> <p>„Убили га ајдуци.</p> <p 
p> <p>„Били ти дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти помого!.</p> <p>„И то у коњанике. 
а. „Мој отац — сад је мртав.{S} Али ови калеми то су му споменици.{S} Он је ово као момак калем 
који беше огроман род понио.{S} По неки калеми што их је отац још у младости калемио, превили с 
тету, као:{S} Покидан бостан, изломљени калеми, почупана паприка у јастуку, исечене санке и кол 
китине.{S} Он своје погледе заустави на калемима — па се сети на покојног оца. „Мој отац — сад  
ки калеми што их је отац још у младости калемио, превили се од китине.{S} Он своје погледе заус 
су му споменици.{S} Он је ово као момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја је мла 
ће да оплакује своју горку судбину и да камен по камен отискује из лепе грађе свог живота — те  
извирати међу задругарима.{S} Ђаво баци камен спотицања у ову срећну задругу.{S} Тај камен беше 
 спотицања у ову срећну задругу.{S} Тај камен беше Даница најмлађа снаха, а жена задругара Жива 
акује своју горку судбину и да камен по камен отискује из лепе грађе свог живота — те да што пр 
S} Тим поступком деца отискују камен по камен из свог органа свог механизма, која ће и најмања  
о мајстори су га понудили — да урежу, у камен његово име и презиме, и он им не даде објашњујући 
 и т. д.{S} Тим поступком деца отискују камен по камен из свог органа свог механизма, која ће и 
а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена створења.{S} Како без страха, без устезања говор 
Јеша, још за живота свог направио је од камена чесму у свом воћњаку, одакле носаху воду многе к 
 истакнути своје „Ја“.{S} Ко му пребаци камена црћи ће му во.{S} Ко му прескочи скок липсаће му 
.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали се каменом, он сваког пребаци.{S} Хрвали се с ким, он га н 
оче јести у њему само угљевље и крца се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта је прекиде:</p> <p>„И  
 а био је у стању напитом, почне купити камење по путу и потезати се на куче са разним и врло г 
 због штета и потрица.{S} Грување стоке камењем и кољем, јурење са пашчадима и изјаловљавање ов 
а по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали врата на соби те и 
моје имање да ускрчим и почастим, сваки камичак изнесем.{S} Виноград ћу да ђубрим и насељавам.{ 
к се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђе у кућу  
ла уз њих, завлачу се у подземне рупе и канале, мрачне, влажне, смрдљиве и са многим гадним и с 
м уђе у судницу — он скиде капу и уђе у канцеларију.{S} Званичник прелиставаше дневник порезе и 
се подели и изађе из задруге, он паде у канџе интережџија и зеленаша као муха у мрежу паукову и 
римљен.{S} Овце дигоше све као поплава, као пожар.</p> <p>Даница већ стиже и, изагна овце које  
 по 5. дин. = 500 дин. других трошкова, као: хране, пића, пресуде, саопштавање и одношење акта  
к — да јетрве чувају децу својих друга, као и своју, кад оне ту нису?</p> <p>„Није ти вајде то  
<p>Девет судија, председник и деловођа, као и 4 заступника равно петнајест дјелаше пуних 10. да 
у.</p> <p>Она приђе и поче али не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ватру — пови 
ла пепео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру —  
арта се прими да пере рубље жандармима, као и то: плела им <pb n="70" /> чарапе, рукавице и т.  
је живце алхохолом, који пате без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерадником.{S} Рад п 
 кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ведрице, (крављаче) бакраче, кружиће, кар 
ве.{S} Они раде без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S} Они се свима силама труде д 
цама.{S} Вијао је главом на све стране, као ћурка која тражи погубљену пилад по трави.{S} За ти 
ке узимао.{S} Али овог часа промени се, као кад се за један тренут какав прамен облака скине са 
оја се састоји у неслози и поцепаности, као год што се користи војсковођа растројством свог про 
не би нашао и саставио две супротности, као што је саставио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до 
једе од великог умора.{S} Човек уморан, као и болестан.{S} Они су продавали парче по парче, па  
ог страшила — од месеца Марта — јер он, као какав пастир одваја и пречишћа што треба за обадва  
 мукает“ (ни бриге).</p> <p>„Исто тако, као и ти ономад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти  
вању мале деце; али то не шкоди толико, као знатне промене које се у том погледу учине.{S} Н. п 
да служи као половна, а два пут толико, као окрпљена и поправљена.{S} Мог оца служе опанци 6 ме 
 кући па се двоумећи вратише.{S} Марко, као кућни старешина требао је то још увече да расправи, 
о, за то је морао добити по неку штету, као:{S} Покидан бостан, изломљени калеми, почупана папр 
 ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} Упаде јој у р 
 и нечисте преобуке, а деца су му била: као деца цигана — чергаша.</p> <p>На селу, врло се хрђа 
S} Даница је се превијала <pb n="55" /> као отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалу 
еду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те вели 
еду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, и отрпићете вели 
 /> живот.{S} Немају од срда порода.{S} Као што смо напоменули, Иван је сухопаран на спрам свач 
 један хајдук.</p> <p>— Она је луда.{S} Као да нам није сестра Бога јој њеног...{S} Ми то крије 
Она изађе на поље и поче га тражити.{S} Као лафица разјарена стиже га за једном зградом и поче  
а, тако су и умови људски различити.{S} Као што су сви делови човечији састав човека, тако су с 
в, здрав, снажан и потпуно развијен.{S} Као такав, са својом неограниченом <pb n="98" /> вољом  
оме чега они немађаху.{S} И тога часа — као да му се скиде нека црна копрена са срца — те њене  
} Па ногице дебељашне — беле и чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S} Па сисице 
} Само што ови санови нису тако јасни — као што би били, да је се душа са животом одвоила од те 
си сам себе.{S} Ти ниси ником праштао — као што ти Христос заповеда, па и теби неће нико да опр 
пошла за њега?{S} Онакав диван младић — као јабука.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали се камен 
ракије да јој пружим, нити залогај леба као што треба!?{S} Слијепче један!{S} Ти си слуга Марко 
рано, онда новорођеним дају имена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља 
b n="75" /> пробуди Милана.{S} Он спава као заклан, а волови уватили коловоз средином пута, па  
ван младић — као јабука.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали се каменом, он сваког пребаци.{S} Х 
а треба још земље“.{S} Савка ово изређа као какав дипломат и показа своје схватање о њиховој за 
ћа кућа чувена је у неколико капетанија као честита, са своје породичне задруге, у којој беше 4 
<pb n="96" /> бојали су се од Петронија као од гује, те му се исповеде претурив’ сву кривицу на 
ет пребацивање и подозревање од комшија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} Новим п 
 кукај, па кукај — скупи се сва чаршија као на неко чудо.{S} Док један запита „шта ти је снашо“ 
е пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженити нећу до њом. 
породицу често пута, која га је слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p> <milestone u 
е са свим немогуће било.{S} Она је била као на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца“, тако  
е огрешили о своју дечицу која су расла као анђели.</p> <p>Даница је се много мучила при порођа 
а одроњала се свака маховином и гљивама као псето које се почне лињати, а врхови им до пола сув 
ан човек, тај се може купати у пороцима као и у крви својих злочина и без помисли на грех.</p>  
сува љеба па се унесе тебе у очи и рума као сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја служ 
 и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли с 
интересе.</p> <p>Његова је кућа уређена као сат меда.{S} Сваки члан његове породице пуно-и мало 
5 минута огромну штету.{S} Она наљућена као змија удараше овце уз пратњу најординарније псовке  
те откупи дјете.</p> <p>На ове речи она као бесемучна растрчи се па право у начелство.{S} Трчим 
етрве Круне, која беше послушна и верна као извежбано куче али само беше много пипава (спора у  
43" /> ларма.{S} Што си подла и пакосна као мачка“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>Овакве и овом под 
 „дуга њива“ била онаква кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом зап 
, да смо ми издали власти њиховог брата као хајдука — те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја 
>Даницу стегла Даринка рукама око врата као утопљеник и као полумртва метула јој главу на прси. 
кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега је Чедомир бранио и 
ти се.{S} Храни нас као пашчад, а плаћа као милостињу убогима.{S} Ако мало задоцниш, одбије ти  
 и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И тако му морадне дати и новца, и пића и 
} Али ако заплачеш, одлетеће ти главица као врапцу“.{S} Рече старији узев дете за руку.</p> <pb 
 он паде у канџе интережџија и зеленаша као муха у мрежу паукову и ту се са свим изгуби.{S} Нау 
природом — таквог те створише.{S} Такав као што си сад, срећно би живео и друштву од користи би 
 и морално и материјално, при том здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. <pb n="6" /> Шт 
осто кад је пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај м 
еба сумњати.{S} Он је подмићивао сваког као посредник између парничара, судија, сведока, вештак 
онај први.</p> <pb n="84" /> <p>Милорад као изван памети гледаше час у једног час у другог.{S}  
друзи, и од како почеше падати примедбе као крушке које су презрелиле на планинку и њене произв 
<p>Људи то забашуравају и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног 
ама примећаваху се издалека пруге плаве као чивит.</p> <p>„Све све, али ја нисам ни речи рекла  
к посађен и примљен.{S} Овце дигоше све као поплава, као пожар.</p> <p>Даница већ стиже и, изаг 
/p> <p>Моја жена непоштена, и ја то све као муж њен мирно гледао својим очима.{S} То је истина, 
ој Даници како их трпи — а оне су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће њих и 
јег сељака.{S} И они као и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови.{S} Разбијена војска мора 
 зна сто ђавола.{S} Опчинила их те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, 
аринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} Он се опет врати натраг — п 
ног Милана.{S} Сузе јој лете низ образе као грашке, а уздах за уздахом отискује се из њених бол 
ојка.{S} А што је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка има падаћу болест...{S} Немо да  
адрузи.</p> <pb n="15" /> <p>Задруга је као машина, а чланови њени — то су саставни делови маши 
 <p>„И не би била, господине учо, да је као што треба.{S} Нас сељаке сатире незнање више но све 
>— Па и није се преварио.{S} Девојка је као анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она 
} Било јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвн 
здадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као насљедница заоставшег имаћа — рачунала да ће се пог 
шта и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год утакмичар на коњској трци.{S} Кад утакмичар пад 
опрена са срца — те њене речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био с 
} Цело село отишао цркви и изгледало је као пусто.{S} Они се привукоше близу <pb n="63" /> куће 
ма својим органима и чулима.{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи распојаси спавати  
И збиља нису погрешили.{S} Сестра му је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца срост 
} Небо ведро као стакло, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним сокацима, чији пр 
живот.{S} Али тој изобиљности нико није као основ упоређивао савесну поделу рада међу члановима 
ва — беше лепа девојка —- али опет није као Даринка.{S} После подужег устезања Иван рече да „бе 
е је то њезин отац причо’ а то се крије као змија ноге, само да се коме утрапи на врат.{S} Док  
оје деце — па пронела глас, да су обоје као две половине једне јабуке.</p> <p>Деца су расла и н 
 рају — но трпети ово тегобно тело које као тешки ланац окивају и муче душу.“</p> <p>За овим се 
чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила јастребова.</p> <p>Овај Петроније свади се не 
тим устима.{S} Крв појури на све стране као страшна бујица са огромне врлети — а лупање срца мо 
погине — харамбаша, па да се то придене као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи  
 мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији су — или као у неком пожару.{S} По сву но 
вори Вук.</p> <p>На ове речи осуше жене као туча.</p> <p>„Јес!{S} Ти си паметан судија.{S} Па н 
част служити у дворцу краљевом 2 године као гардист.{S} Против његовог карактера — нема се шта  
 Још ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја неср 
у се љуска скине.{S} Па сисице несретне као јабучице — ама просто кад је пипнем по телу узври м 
ога јој њеног...{S} Ми то кријемо од ње као <pb n="125" /> змија ноге.{S} Она би пре погинула — 
о па осу плакати кроз непрекидно јецање као мало дете.</p> <p>„Дакле све је пропало.“ Прошапта  
ци — имају подједнака права на сажаљење као год и они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, 
речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја несрећно створење на  
ни као и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови.{S} Разбијена војска мора да плати главом с 
мену.{S} Она, кад то виде.{S} Дотера се као стари фијакер.{S} Направи шишке и бароке (зулке) на 
живом човеку.{S} Савка и Ружица пазе се као две рођене сестре.{S} Оне се не ређају шта ће која, 
е као што сам ја слушао.{S} Свађајте се као што сам се ја свађао.{S} Праштајте као што сам ја п 
 пример у вашем животу.{S} Понашајте се као што сам се ја понашао.{S} Заповедајте као што сам ј 
вара?{S} Запиткиваше Круна — правећи се као да ништа о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Да 
ка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном срећом и надом.{S} Даниц 
ука.</p> <p>„Јес’ истина, истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво зам 
ните као што сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио.{S} То немојте никако губити из ви 
аштајте као што сам ја праштао, казните као што сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио 
о што сам се ја понашао.{S} Заповедајте као што сам ја заповедао.{S} Слушајте као што сам ја сл 
 као што сам се ја свађао.{S} Праштајте као што сам ја праштао, казните као што сам ја кажњавао 
е као што сам ја заповедао.{S} Слушајте као што сам ја слушао.{S} Свађајте се као што сам се ја 
о ври по пепелу и угарци погашени пиште као гује у каквом џбуну који је са свих страна опкољен  
је кући — па стаде ослушкивати око куће као какав крадљивац, и жене се псоваху у кући због неки 
ло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као црва у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше мало и 
ообаљива чељад на постељу која попадаше као снопље када духне север.{S} Трчало се угљеварама, к 
и дојке које се у оном заладку засијаше као лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању  
бра домаћица Стана, за којом он плакаше као мало дете и говораше: „Стана ми украти живот“ он је 
 таласаше на њеном бујном телу и бељаше као снег, отпоче љутито и набусито повезујући своју црн 
 меденице на воловима, а кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беш 
и нужда на њ’ не би могла навести.{S} И као год што је мене будући доброг учинити злим — тако ј 
е свакојака.{S} Она је била непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је  
зделити, и постати пуки сиромаси, али и као такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помрете од 
аринка рукама око врата као утопљеник и као полумртва метула јој главу на прси.</p> <p>Иван кип 
ог детета Иван и отеро своју закониту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико 
дни.{S} Оћете да се растопите од љубави као грудве снега од топлоте — викну Даница приближавају 
 се сад промене, и тако се изређају сви као зубци на точку ветрењаче.</p> <p>Нестало три овце,  
дахом отискује се из њених болних груди као стене низ какву огромну стрменост.</p> <p>У том сва 
р служи као нова, толико треба да служи као половна, а два пут толико, као окрпљена и поправљен 
, опет нову.{S} Колико нека ствар служи као нова, толико треба да служи као половна, а два пут  
и.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од с 
„Тиме сам натеро сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <mileston 
озари зрачак среће Петра Перовића, који као крилима ношен жураше се својој доброј Марти и свом  
 велика ватра код житног коша, ту стоји као пласт велика гомила не окомишана кукуруза.{S} Око њ 
 најгоре и најгадније напунили се вашки као шипа.</p> <p>Кад Марко виђе ову ругобу на својој же 
це“, ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Али као главна и стална потпора беше му позајмица, коју је  
 кошуљу свуд наоколо, па доњи део свали као кожу са овце, за тим извади иза силава малу гвозден 
p>Ове јадне жене као на робији су — или као у неком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају п 
е код једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови.{S} Ра 
ђаху 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и сви остали.{S} Најстаријег синчића дали су...{S}  
— шала — смејање — све скупа изгледа ти као хармонија разних тица и попића у мајском вечеру.{S} 
 па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији у целој општини тако од 
о и платио, од људи који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећи <pb n 
м телу.{S} Тад би посуктали жути дукати као жар“.{S} Одговарају нам они.{S} Кад нам тако у очи  
овека, који мисли да му је лакше живети као самац, у место да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме н 
и више живити.{S} Море ћу те премлатити као свако пашче“.</p> <p>Док ово изређа луч се угаси.</ 
теље ништа не може разјарити и наљутити као то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине  
хајдуци и лопови крију се од *светлости као слепи миши од сунца.{S} Тајна, то је највеће јемств 
грувајући се песницама у прси и пиштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је потера за ха 
ћи ни речи прозборити.{S} Његове су очи као магнетна сила правиле ужасно врење у њиховим мозгов 
атеријално, при том здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео  
ако се мене чини ја не могу ни да радим као што сам некад могла; издала ме снага па и очњи вид. 
 т. ј. назови сестра те се и она са њим као са својим братом пољуби у образ.{S} И збиља нису по 
е преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиже га.{S 
 и свакодневним сликама јавним и чистим као сунце.</p> <p>Велика позорја ћутећки науче више људ 
е у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негде у облаку углед’о неку т 
а.{S} Његово срце не жуди за тим благом као што жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је добра и ур 
а Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на очи  
ја устаде и отпоче врло одмереним тоном као какав велики говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила,  
војку.{S} Тек се они зауставише, а Иван као ветром ношен — ухвати Даринку за руку.</p> <p>Даниц 
S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван као каквим дрвеним устима, јер немађаше у њима нимало в 
том здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео и предузимао све 
је Иван постао у последње време извикан као по све покварен младић.{S} Но Даринку је ипак добил 
заклопи се, нека напоље.{S} Он разјарен као лаф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрв 
 уђе други мало постарији човек, обучен као први, и обојица викнуше у један мах:</p> <p>„Пст!“  
дан иде на позив власти и судова.{S} Он као такав треба да има пристојно одело.{S} Ви знате</p> 
га је слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мар 
b n="66" /> га уплаши — да је се тресао као од грознице — а био је у стању напитом, почне купит 
и дан умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном срећо 
калеми то су му споменици.{S} Он је ово као момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} М 
ише но други — само нека то буде њихово као што је некад било.{S} Често су пута они помињали „д 
ојој жени, себи и на деци коју је волео као своје очи — он без питања и одобрења својих задруга 
 био је темељ њихове задруге, он је био као гвоздени обруч оглавник са још 8 дрвених обручева н 
 је опет продо.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто но је даде?</p> <p>„Н 
 свој катанац, па тебе што даду — онако као каквом пашчету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја  
и пусти волове.{S} Сан га беше притиско као мора.{S} Он се попе на кола озго врз жито и пружи с 
>„А!{S} Беше му работа.{S} То је отишло као зрно песка у море“ Рече последњи, и пређоше на друг 
м и оштрим корацима — час би ишо лагано као да се прикрада нечему; час би застао и стегнутим пе 
 благо лице увек насмејано, а поткићено као сребрним зрнцима — његовом седом и коврџастом косом 
} Вечераше и разиђоше се.{S} Небо ведро као стакло, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским  
и: шта су и где починили, сматрајући то као олакшицу свога греха.{S} За овим они почеше доносит 
јесен.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као кристал.{S} Звезде некако ретке — што је пресказива 
олити им никако да дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозвољених и недозвољених сре 
а ти стати ни почешати се.{S} Храни нас као пашчад, а плаћа као милостињу убогима.{S} Ако мало  
оро при концу маја.{S} Дан ведар и чист као огледало.{S} Од рана јутра почеше крстарити преко с 
оперем како треба, иде поцепан и нечист као какав убоги.{S} То убија понајпре част моју, његову 
ешће и на вересију.{S} Кућни лопови сву као и кријумчари монополисаних артикли — они не смеју т 
.{S} Он седе, а деца плинуше по воћњаку као овце за опалим шљивама и браху разно воће које беше 
кривљи.{S} Да сам први пут узео Даринку као што сам и хтео, куд би сад био срећнији и напредниј 
S} Док врисну најмлађе јој дете на пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко куће  
љутито и набусито повезујући своју црну као „зифт“ косу на маленој и округлој глави неком са зл 
и чудан сан.{S} Чисто и бристро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} Проб 
а густих и црних, очију црних и бистрих као кристал.{S} Једном речи речено све дражи које занос 
> <p>„До виђења!</p> <p>„Сервус.</p> <p>Као заточеника коме се чита краљевска милост тако озари 
ивео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што се човек дели на много различитих делова, тако  
гуњ или чакшире он хоће ново; Остари му капа, опет нову.{S} Колико нека ствар служи као нова, т 
 /> <p>Перића кућа чувена је у неколико капетанија као честита, са своје породичне задруге, у к 
жи.{S} Наша се кућа рачуна прва у целој капетанији!{S} Марко је кућни старешина и скоро сваки д 
/p> <p>„Молим те!{S} Ти добро стојиш са капетаном.{S} Сад око ове „Хајдучије“ гледај те ми учин 
цу.{S} И одиста сутра дан одоше обојица капетану и Милутин без и једне речи би примљен у потајн 
ног рода.</p> <p>Залаја куче.{S} Док на капију уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S}  
сте.</p> <p>Опет залаја куче.</p> <p>На капију уђе 1 жандарм са пушком, кмет Јанко (који прими  
арошчад носе, па гаћице, па чипчице, па капицу од вунице.{S} Ене, ене, почело тајити.{S} Пази к 
 сунцу, већ ради бришући са лица крупне капље зноја.{S} Ради за то што мора.{S} Милорад сеђаше  
ла.{S} Буре му стоји под стрехом и на њ капље вода труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му по 
 храну.{S} Чим уђе у судницу — он скиде капу и уђе у канцеларију.{S} Званичник прелиставаше дне 
и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи узрок 
тидело се и велико и мало.{S} Од његова карактера све је дрхтало.{S} У његовим очима, у говору, 
2 године као гардист.{S} Против његовог карактера — нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био  
и, који беше писмен, а и за свог чистог карактера и јасноће душе свуда важан, призван и прибран 
, ведрице, (крављаче) бакраче, кружиће, карлице, кутлаче, грудњаче, цедила и т. д. сваки дан пр 
 терала сву децу редом да мокре у једну карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њима облагала о 
уке — све од саме вунице.{S} Па чипке и карнере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и п 
а духне север.{S} Трчало се угљеварама, картарама, докторима и траварицама, и неком би од вајде 
ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи провео неспавајући.{S} Опијао се је  
м најстарији син Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две ћери.{S} Сви су жалили 
н и његова женка све заклопили под свој катанац, па тебе што даду — онако као каквом пашчету!{S 
творише.{S} Он уђе унутра и поче ломити катанце на сандуцима.{S} Вук и сам пође за њим, јер миш 
овољан.{S} Примети учитељ и поче сркати кафу — дивећи се филозофији овог простог сељака.</p> <p 
оље и енергије.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео у судницу па прима порезу.{S} До пред сам 
“.</p> <p>Ружица донесе на послужовнику кафу и воду — са једним стаклетом љуте ракије па оде —  
 пола овршено а пола остало у слами.{S} Каца му само са једним обручом стоји у воћњаку под ведр 
них обручева на каквој огромној великој каци.</p> <p>Једног вечера он леже у кревет са својом д 
ана рано с пролећа, запуши се ватра, по качарама, коморама и зградама око куће Перовића.</p> <p 
, док направише куће, премештише зграде качаре, кошаре, салашове, кокошаре, ограде и т д.{S} До 
, кокошаре, ограде и т д.{S} Док купише качице, буриће, чаброве, ћупове, чутуре, вреће, торбе,  
— и да каже мајци колико треба спремити кашика и виљушака — па и вечере <pb n="103" /> за комиш 
3—4 велика кукурузна леба, лонац, ћасе, кашике, соли, сира сланине и т. д. и наточише једну вуч 
е, ћупове, чутуре, вреће, торбе, лонце, кашике, сврдлове, сикире, мотике, будакове, ашове, плуг 
и си са њима.{S} Јесу л’ много починиле квара?{S} Запиткиваше Круна — правећи се као да ништа о 
вину — узео би за половину 50 дуката па квит посла.{S} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 кр 
брачно.{S} Њега ће узети женски род — и квит посла.{S} Дете ни за живу главу немојте дирати.{S} 
ругу зграду.{S} Има он и облигација.{S} Квита је са њима спакована“.{S} Одговори Миладин шапући 
о а Вук читао све редом, али узалуд.{S} Квите нигде ни од корова.{S} За тим претурише све, преб 
pb n="61" /> <p>„Кад би се некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо  
али, о дугој њиви, и крађи оне проклете квите.</p> <p>„Сто дуката готова новца“.{S} Шапташе он. 
је пред деобу отишо’ код њих и затражио квите.{S} Они повериоци писали су квите са новим датумо 
ражио квите.{S} Они повериоци писали су квите са новим датумом и годином без обзира на то: што  
ат ода.{S} Он је се из раније решио, да квиту украде пошто по то, па је то саопштио свом комшиј 
е ли издала тапију?</p> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дуплом ценом своје-ручно написату и потписату. 
исам ништа крао, гледаћу да украдем ову квиту, или ћу кога подговорити и потплатити да је украд 
ражено.{S} Сима се сети за ову проклету квиту, па шапну председнику те општине који беше врло е 
 куће по којој се беху усмуцале две три квочке са малим пилићима, и док изађе на врата она згаз 
 на пољу — а она потрчи тамо — па преко квочке и пилади те удави седморо.{S} Кад овамо викну је 
ату.{S} Марко кућни старешина, код њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море ма 
S} Нада у будућност више куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном  
будућност више куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном и пропалом 
 и адвоката.{S} Отуда је он пунио своју кесу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна ас 
етрвице изаткаше неке врло фине сукње и кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за опанке и за  
n="62" /> му пијем патоку — те да ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати своје в 
ђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, а нарочито тежачком <p 
 се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из школе.{S} Ско 
 код ње говорила — како би учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да  
еном, он сваког пребаци.{S} Хрвали се с ким, он га надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема боље 
онда самац је.{S} Имање своје неће ни с ким парчати ни делити.{S} А што је најглавније нећемо н 
и ти ономад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђе све  
кве и овом подобне примедбе падале су и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто вр 
а метула јој главу на прси.</p> <p>Иван киптећи од неке неописане радости дрхтао је — и обасипа 
у кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} Марта се прими да пере рубље жандармима, као 
, узварити, разлити, усирити; направити кисело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судов 
ц још у младости калемио, превили се од китине.{S} Он своје погледе заустави на калемима — па с 
слугу, новог фризера — да их помодира и кицоши.</p> <p>Сиромаси, који нема у стоке, они и не за 
и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши.{S} Они хоће да се надмећу један над другим.{S}  
ама и колибама, и док се то све изнађе, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На ос 
д другог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, или није.{S} Ево свануло је није ударила али се с 
ада усљед атмосверних уплива.{S} Кад је киша, никав се рад не може да ради у пољу, кад је суша  
м, шалом и доскочицама.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јармови.{S} Једни превлаче сено у  
прима никако.{S} Ако ти један сат смете киша рад он ти рачуна пола дана дангубе.“</p> <pb n="71 
ста помрчина ка тесто кроз коју промиче киша помешана са снегом.{S} И ви осећате још ону пријат 
 дана, он је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он дође у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кош 
S} Свак има нешто да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила 
тине, па не овршена на време већ чекати кишовиту и магловиту јесен — док све миши појели, закис 
 <p>Право вели народна пословица „Каква клада, такав ивер“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S 
овица „Каква клада, такав ивер“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са правом при 
а.{S} За овим у зору, узме једну велику кладу па гурне у врата свог подрума и иста извали.{S} З 
а.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јо 
убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета мржња и злоба увек царовала у њиховој кући.</p> 
све и још црње саопштавају — подмећу, и клеветају једно код другог наизменицу.</p> <p>Овако се  
те за руку.</p> <pb n="86" /> <p>Ружица клекну код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се  
о пред судом — њега је Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред судом је и 
децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S} Клетва покојног Бате постигла нас је...{S} Шта сам ја?{ 
азише то све.{S} Па зар постиже их нека клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше оволики 
ашег покојног „Бате“ треба ли се бојати клетве његове.</p> <p>Ове речи Милорадове ућуткаше све  
 може са постеље да се дигне.{S} Водени клобуци беху му искакали по леђима и раменима, а и инач 
 дође мисао на Цмиљу, он <pb n="128" /> клону, ноге му се подсјекоше — снага га издаде и врати  
ди за то што мора.{S} Милорад сеђаше на клупи пред кућом и посматраше заруделе шљиве којима пуц 
решина виђе ово зло, па заклопи све под кључ.</p> <p>Сад се дало свима материјала — да кукају н 
превијати.{S} Мете га опет и чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата и она се отворише.{S} Он у 
> <p>На капију уђе 1 жандарм са пушком, кмет Јанко (који прими кметство од Марка), општински ви 
са.{S} Тако говораше кроз плач и јецање кмет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и позва све оне  
„Хвала.{S} Нећемо.{S} Немамо кад.“ Рече кмет и одоше сви брзим корацима.</p> <p>Учитељ посматра 
Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко сме поменути — да 
 „Господине!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} Кад првог човека у селу упропастисмо — шта нам 
ве ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако говор 
 право велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам поставио, 
в леђа кмету и оде у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто кроз стегнуте зубе, узе коња Милорадо 
и сви се редом здравише.</p> <p>За овим кмет отпоче љутито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш ли ти да  
о пута састајала четири Перовића, Марко кмет, Вук хајдук, Гвозден јатак и Милутин потајник.{S}  
њим на увиђај код Перовића куће.</p> <p>Кмет Јанко сврати код механџије и исприча му цео догађа 
љу.</p> <p>„И коњ.</p> <p>„И он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и једног одборника, и рече:</ 
 сељана за одборника, за тим одмах и за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове дужно 
но.{S} Званичник изађе на поље и запита кмета Јанка који ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово волови и 
 таманиш.{S} Море овде ће имати посла и кметови и одборници, па ти за штету неће залећи још ово 
ваца, крава и крмача.{S} Па онда трчање кметовима, плаћање таксе — <pb n="50" /> дангуба и омра 
</p> <p>Сутра дан њих неколико полазише кметовој кући па се двоумећи вратише.{S} Марко, као кућ 
ндарм са пушком, кмет Јанко (који прими кметство од Марка), општински викач и два одборника.</p 
је“.{S} Одговори Цинцарин, окренув леђа кмету и оде у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто кроз 
аква стеченог искуства, немају никаквих књига ни новина, књижевника ни родољуба — опет за то ме 
ими новац натраг, јер није ни заведен у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати  
1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако могне.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
уства, немају никаквих књига ни новина, књижевника ни родољуба — опет за то међу њима нема злоб 
 школу, мајка ће њему купити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкајући 
уководило, да ти одузмем време, док ову књижицу прочиташ до жеља, да <pb n="132" /> ти она за п 
стоку у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем чекати о 
е житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем чекати оног згранов 
.{S} У бесмртност душе немојте сумњати, ко у њу сумња, тај нема никаква разлога, никаква основа 
а моја два анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што се разговараше овде на путу.{S} Саслуш 
ћу ти благо ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— Сваконоћни санови  
плести, чистити и прати, и на послетку, ко ће вршити онај најсветији посао матерњи око своје ми 
гранци он мора истакнути своје „Ја“.{S} Ко му пребаци камена црћи ће му во.{S} Ко му прескочи с 
 га он води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год противио, за то је морао добити по неку 
адне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то не умедне, они су ћудљиви, одмах траже новог  
и раднику, па од тога да се обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њихово добро“.</p> < 
хоће да се надмећу један над другим.{S} Ко је срећан да се стави у службу код њих, и ко својом  
н падне он повуче и остале за собом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у напред, да се одвоји <p 
 — он је се издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — ње 
 Јад и беду не треба називати силом.{S} Ко год помаже бедне и невољне, тај показује своју одвра 
 Ко му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању обали, сагореће му сено.{S} Ко му пресеч 
 Ко му пребаци камена црћи ће му во.{S} Ко му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању о 
га у хрвању обали, сагореће му сено.{S} Ко му пресече коло кад га он води биће му разбијена гла 
 иде у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други толики новац могао наћи до Милорад?{S} Али  
сна.{S} Она има падаћу болест.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</ 
ту.{S} Саслушах све речи, али не знадо’ ко их изговори.</p> <p>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S}  
еба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једног 
n="124" /> <p>— Ја би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам 
који нас окружују са свих страна.{S} Па ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њихов 
јдука и глава му је уцењена 2000 динара ко га убије или власти изда.{S} Говори се, да му је бра 
одаде:</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за ова четири вола?</p> <p>„Двеста динара“ рече ј 
 тако — да се ретко што могло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто се изручило све што се имало —  
пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му ручице — па мали пистићи, паз 
неминовне и морале су избити.{S} Кад је ко говорио какве скарадне речи, или речи управљене прот 
кроз <pb n="64" /> брвна и видеше да се ко не приближава.{S} Не спазише никога.{S} Отворише вра 
спе, што остане — покисне и прониче, те ко није имао не може ни имати никад.</p> <p>Њихови плас 
 ухватио стоку у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем 
 плача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све село чује.{S} У вече долази муж са 
е мајка у варош, њему ће купити аљинице ко што варошчад носе, па гаћице, па чипчице, па капицу  
ете.{S} И одиста она роди мушко детенце ко златну јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели 
 срећан да се стави у службу код њих, и ко својом вештином и финоћом уме да им се допадне, тај  
новника, сваког судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу, — гди је требало  
еду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— Сваконоћни санови наши најбоље  
же самци и полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, готовити јело, гледати и чувати  
ени пијанству и нераду, хрђави су — али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на зем 
други.</p> <p>„Први други пут“.{S} Дали ко више.{S} Скупи се велика гомилица лицитаната, дође и 
} Ово се све изврши за тренут ока, нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде 
та и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко сме поменути — да се његова кућа претражи.{S} Лопови 
мо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам остати са Спасојем“.</p> <p>Тако рекоше и при 
 Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старо 
 све окомишајте, па прекосутра ако озго ко не дође ти нађи онде у селу једног те унесите жито у 
урни, гурни Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало из раменица!{S} Гле 
ешто да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабуља — 
 није заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо ко брата рођенога — немој ме за то питати.</p> <p>— Дуж 
оже разјарити и наљутити као то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога в 
које су оне своје вољно урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда изделити, и постати пуки си 
да са њим оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа каква му треба јер б 
што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“</p> <p>Сељачке намигуше већ су прок 
 као сребрним зрнцима — његовом седом и коврџастом косом.{S} Он је изгледао више на свеца но на 
је Чилаш, један од најопаснијих лопова, кога тако зваху због његовог накарадног телесног склопа 
 кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — нема.</p> <p>Једног дана, он је сејао пасуљ 
ова му сунце и шину га штапом по глави, кога обли крв.{S} Марко потрже револвер, али му га овај 
е живи онај који жуди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Чове 
ава да живи — да се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе људско.{S} 
е следи — па задрхта и отпоче.</p> <p>— Кога тражите!</p> <p>— Тебе, газда Иване — повика један 
сли и пођоше право Тешића кући.{S} Нит’ кога трефише нити стигоше.{S} Цело село отишао цркви и  
>Обрен се закле, да он није био тај, за кога сведоче Стојан и Илија.</p> <p>На основу исказа св 
ше сва његова задруга.{S} Пуна волујска кога возаше се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и пр 
 Док се заплака мало дете у фајату — на кога он беше и заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево ј 
лину и <pb n="13" /> задовољство.{S} Па кога мрзи да ради, тај нема тих својстава што чине свак 
за тврду бусију — за леђа свог оца — од кога су сви дрхтали.</p> <p>За несрећу своју па и још м 
боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не презају, а ја сваког тренутка надам се штети, 
 каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</p> <p>— Шта ти можеш чути.{S} Мене је то њезин о 
 ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88" /> треба тражити у зајам.{S} Немојте ни 
реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна Милица сва испребијана — добила,  
дговори друга.</p> <p>„Шта им би, кумим кога Богом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница више неће 
ве људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар колико толико.< 
о, гледаћу да украдем ову квиту, или ћу кога подговорити и потплатити да је украде“.{S} Ове га  
ија од 11 и Јерина од 9 година.</p> <p>„Кога тражите ви!?{S} Викну Илија.</p> <p>„Ми докони“.{S 
мах по познатој свађи Перовића укућана, код воде ове се састадоше две сељачке торокуше — две аб 
ката у злату.{S} Марко кућни старешина, код њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p 
друзи мање треба, а више се привређује, код појединца то је обратно.{S} Где рађаху 9 људи и дев 
љед нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки посо добро, а код  
дговори Даница.</p> <p>„А ђе?!</p> <p>— Код њеног винограда. —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила  
е суме новаца — па је пред деобу отишо’ код њих и затражио квите.{S} Они повериоци писали су кв 
је надничио и радио сваки посо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ 
оловала и дала га на браварски занат, а код суда са доказима прогласила га за законог наследник 
S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи узроке — како су те погре 
> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га код комишиоца.</p> <p>— Јој — ако нас трефи, нешто ме с 
њихов сусед и виђе.</p> <p>Чилаш задржа код себе револвер пошто овај сведок виђе, и оде у полиц 
> <p>— Станија се закле, како је Цмиљка код ње говорила — како би учинила ма с ким обљубу — сам 
</p> <p>Даница се закле, како је Цмиљка код ње признала — да је извршила обљубу са Обреном Манд 
држала оволику неправду и смерно отишла код своје браће да оплакује своју горку судбину и да ка 
више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88" /> треба тражити у зајам.{S} Немојт 
карактериса и себе и потајника Милутина код власти са смрћу хајдука Вука њиховог брата.{S} Убит 
 Даница која беше отишла ради разговора код једне коне, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и  
аље или ближе куће види се велика ватра код житног коша, ту стоји као пласт велика гомила не ок 
али да сутра до подне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ако то не учини убиће му дете и све ку 
саопштење.{S} Милан оде, а Милорад оста код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође  
учини једну примедбу, управо пожали све код ње како је настао тренутак да се морају делити.</p> 
о оџака поврћа, и место да иду, да раде код имућнији под надницу која је до душе сиротна и мала 
одма.{S} Рече Ружица и спреми се па оде код Марка, а одатле обоје у окр. варош.</p> <milestone  
окуша извршење свог плана.{S} Идући оде код Миладина и саопшти му за тај тренутак.{S} У кратко  
За тим се врати, и њено двоје деце нађе код оног малог рањеника, па да би тиме ублажила своју к 
олази са лекарском сведоџбом и оптужује код полиције Чилаша, што га је овај на разбојнички начи 
те.{S} Преклињем те.{S} Моли се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бега 
{S} Већ у службу — те чува овце и свиње код једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви.{S} Рад 
бар у месец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац подморао  
 жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и тражио савета, али нигде и ништа 
коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћ 
слетку рече му гласно „свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми да разговарамо о некоме важном по 
му ретко су кад и шта радили и то чешће код другога но код себе.</p> <p>Они су живели на штету  
и пише док и освануше.{S} У јутру одоше код попа те се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабу 
едног вечера и он приредио комишање — и код њега је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљен 
 икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па је доносио својој жени и деци све што  
им они почеше доносити крадене ствари и код њега крити.{S} Власт, па ни похарани не долазе и на 
срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па је доносио својој жени и де 
дође и дан кад се скупише силни сватови код Маркове куће и доведоше девојку, венчаше се па се р 
е мож’ наћи код приватних лица, већ иди код начелника па нека ти да државни новац те откупи дје 
 да му болове не погорша.</p> <p>„Отиди код Марка, њему само кажи више ником па и ти са њим иди 
 прексутра око пола дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим ухват 
Перовића куће.</p> <p>Кмет Јанко сврати код механџије и исприча му цео догађај кров плач па за  
их особина, каквих се ретко може видети код самртних људи.</p> <p>Он је на основу свог стеченог 
 Док повикише неки. „То ти не мож’ наћи код приватних лица, већ иди код начелника па нека ти да 
а ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p>— Ја немогу ништа окусити.</p> <p>— Како 
 се ту затекли да пођу са њим на увиђај код Перовића куће.</p> <p>Кмет Јанко сврати код механџи 
S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S} Примети Милутин.</p> <p>„За то  
је мого.{S} Често пута, он је се вајкао код Данице, како су они лакомислено упропастили своје л 
к други.{S} Данас жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, или ниј 
толико?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало код куће.{S} Ја помогох мало сестри приставити вечеру.{ 
свом обичају и наоружао се и отишо мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча м 
ове њих двоица и отераше кукуруз у село код салаша, а берачи осташе берући.{S} Тај дан, и сву н 
во два дана све обрати и превући у село код салаша.{S} Нека сутра једна од жена однесе шта треб 
ив то се у нашој кући није никад десило код оволике ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрв 
тивницима.{S} Ако се који ухвати у коло код женске коју он воли, тај ће добити песницу у нос.{S 
Јест.{S} Водио сам децу у планину, тамо код манастира и друге неке историске знакове показивао  
а је заборавио — да му сестра није тамо код Ивана, па се лепо опремио и обуко.{S} Па по свом об 
 и шта радили и то чешће код другога но код себе.</p> <p>Они су живели на штету друштва.</p> <m 
аопштавају — подмећу, и клеветају једно код другог наизменицу.</p> <p>Овако се с’ дана на дан п 
 пристајем да чувам овце, и тако ћу бар код оваца моћи радити свој ручни рад а овако никако“.{S 
.{S} Да пошљем побратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу за 
им тоном, и питање његово изазва покрет код свију — од којих многи почеше плакати.</p> <p>— То  
чи речено све дражи које заносе младост код ње су.</p> <p>Посреством својег лукавства и вештине 
му беше за чудо, откуда таква немарност код ње — јер он је са врло мало муке придобијао многе ж 
м.{S} Ко је срећан да се стави у службу код њих, и ко својом вештином и финоћом уме да им се до 
уку.</p> <pb n="86" /> <p>Ружица клекну код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу 
опати виноград.{S} Око 20 њих копали су код Милорада и забашуравали свој тешки посао разним шал 
оје су узимали — они су и доносили и ту код њега остављали.</p> <p>Водити коресподенцију са већ 
кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начелника, па викну што је игде могла:</p> <p>„Дјет 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код суднице општинске — беше заноћило много разне стоке 
 и мете му на ноге тешко гвожђе.</p> <p>Код суда на претресу, Чилаш је рачунао да ће сведоци по 
је право!{S} Ако си старија, старија ти кожа на челу.{S} Шта се мене тиче за твога мужа.{S} Ако 
уљу свуд наоколо, па доњи део свали као кожу са овце, за тим извади иза силава малу гвоздену ку 
ти Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S} То предсказује 
ажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на све стране, већ велим за самог  
по камен из свог органа свог механизма, која ће и најмања олуја болести заљуљати, оборити — и о 
ти си луд човек.{S} Зар није крива она, која се курва са ожењеним људима и свађа их са женама?{ 
ладост не само деце већ свију животиња, која се ни мало не обзире на време и непогоде.{S} Ако ј 
пустила овце, јер чекаше да спане роса, која највише чини те се овце метиљају.{S} Она са још дв 
учио је Јеша своју породицу често пута, која га је слушала као пророка и гледала у њ као у свец 
 волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која од мршавости и изнурености заплећу ногу за ногу ка 
на тачка која води растројству задруге, која води општој несрећи своју задругу.</p> <p>Тако се  
оју снагу — да мора радити више од оне, која није родила ни једно, која је још свежа, здрава, м 
дужност уз припомоћ своје јетрве Круне, која беше послушна и верна као извежбано куче али само  
рац дахну и освежи свако живо створење, која су се од огромне припеке сунчане сакрила под дрво, 
планине, и он тамо направи мало кућице, која више личи на трап но на кућу.{S} О проклета ракијо 
 мртви.</p> <p>Сутра дан јавише власти, која дође сва доктором те изврши секцију и отпоче истра 
о се је Иван са својом стрином Даницом, која говораше: да је она тетка Даринци.{S} Не баш рођен 
више од оне, која није родила ни једно, која је још свежа, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мал 
ребе своје и својима изузимајући Стоју; која се беше предала и душом и телом свом планинском по 
И за то им је се она грозно светила.{S} Која је год почела са њом да се поинати морала је испла 
 и намењена.{S} То је та потпора била — која је Марка усрећавала.{S} Али она није тако корисна  
ред кућу.{S} Он дозва сестрицу Милеву — која у близини напасаше „краве, и опомену је да не задр 
ду своју имовину на ону законску меру — која им заштићава 5 јутара орања.{S} То је зависило од  
 вршио, исто тако уживао је своја права која му се нису смела ни у ком случају крњити.{S} Једно 
д-игра, а сада настаје главна трагедија која ће се на раскомаданој задрузи Перовића одиграти.</ 
зализаног чела жарила су два велика ока која беху управљена <pb n="28" /> на покрет тела своје  
ијао је главом на све стране, као ћурка која тражи погубљену пилад по трави.{S} За тим седе на  
ића постала је врло важна полазна тачка која води растројству задруге, која води општој несрећи 
е, стидећи се свог живота и својих дела која су прирасла уз њих, завлачу се у подземне рупе и к 
а и сваком послу вична.{S} Највећа жеља која цароваше у њеној души беше та: да се сваком допадн 
/p> <p>Каква жалосна упоређења.{S} Жена која је родила петоро деце и просула свој живот и своју 
’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да 
аше оближње комшије, а за њима и Даница која беше отишла ради разговора код једне коне, и осу с 
ад дође у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при каквом пљуску или топљењу снега  
ла, па пођоше напред и дођоше до механе која не беше далеко.{S} У механи беше пуно обвезника ко 
се уради.{S} Оне су се надметале шта ће која боље <pb n="72" /> и више привредити, и ишло им је 
ђене сестре.{S} Оне се не ређају шта ће која, већ раде што стигну и што је на реду да се уради. 
и, али опет се измирише, нити се тужише која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета 
ше по дворишту, које је чувала Даница и која не дође за овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе 
 тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би која друга била планинка због ђеце би се правиле свађе  
оју кривицу <pb n="33" /> према јетрови која беше ту у близини, стаде немилице грувати обоје пе 
ма, али ако немате ципун сразмеран води која окреће коло, она вам мора лежати.{S} Наместите цел 
За ово треба благодарити светој природи која са њима тако мудро управља“</p> <p>Иван није ни по 
м свуче сво одело и оста у самој кошуљи која се таласаше на њеном бујном телу и бељаше као снег 
ста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах дође на увиђај пи констатује да је некакав з 
идим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле.{S} И с 
{S} Нагоше још по једном чутуру с вином која стајаше међу <pb n="126" /> њима, поздравише се и  
унио своју кесу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна асприца пала у руке онима којим 
ју и виде: да сви одоше цркви на причес која је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из раније реш 
p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — 
у Перовића и пообаљива чељад на постељу која попадаше као снопље када духне север.{S} Трчало се 
жује, али ипак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Да 
а пољу цича и мраз; обујте његову обућу која личи на мрежу паука када је путем лед и снег; спав 
стећи <pb n="14" /> се њиховом слабошћу која се састоји у неслози и поцепаности, као год што се 
а иду, да раде код имућнији под надницу која је до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у с 
е, и како су се огрешили о своју дечицу која су расла као анђели.</p> <p>Даница је се много муч 
штину, а сиромаштина све друге незгоде, које се називају једним општим именом „Зло“.{S} Кад се  
и присебан и тако избегнеш оне незгоде, које ти се сваког тренутка и нехотице на врат намећу.</ 
е да плати до сад?</p> <p>„Које лањске, које ово годишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он д 
 Даници шиљао Даринци милосне послатке, које је Даринка презриво <pb n="99" /> одбијала, али он 
 даљине чујаше се топот неке двоколице, које се приближаваху њему на сусрет.{S} Кад дође близу  
честитом старини чича Јеши, у оне речи, које говораше о бесмртности душе и вечном животу.{S} И  
војим, над својим милим и драгим чедом, које је улетило у чељусти лафа, и које може сваког трен 
 леђа им испребијао, а има их неколико, које је раздвојио од својих мужева.</p> <p>Даринка ћерк 
у.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакр 
раније но обично и плинуше по дворишту, које је чувала Даница и која не дође за овцама нити се  
е изрезати оне злочине из душа њихових, које су оне своје вољно урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћ 
 дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто из куће а нешто надничара 
и и досадити својом лармом целом селу — које ће изрећи свој суд у овим речима: „Ови с муком и с 
} И ако икад, данас је настало оно доба које је велики поборник светски Исус Христос заповедио  
су се о свачему али Мића је очекивао да које од њих двоје упитају за здравље његове сестре Цмиљ 
 радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то се поједе; лепа пића,  
прса онај ладан пасуљ, паприка и ракија које су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Г 
н посао и рад, основ су свима незгодама које податкивају људски живот.{S} У великом раду, у неп 
гласом и понова га притеже обема рукама које му око паса стајаху.</p> <p>— Али, још ове јесени. 
рније псовке са једним сломљеним вилама које беху побијане у оџак трешње у место притке, и затв 
само у човеку, већ и у свима животињама које раде саме за себе љубав — милину и <pb n="13" /> з 
ниси био човек на спрам једног створења које је ниже од тебе...</p> <p>Молим те Мића по други п 
ди ти Иво доле комишиоцима, али пази са које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо  
{S} Кад тамо, дете гурнула старија деца које је потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвнета с 
аднемо сви.{S} Немојте од такви ситница које су неизбежне мислити да се оне чине у инат некога. 
 жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S} Одоше на рад.{S} Али рађаху ћутке, без здогово 
ати и одвали врата на соби те и њих две које се ту беху склониле изудара.{S} У оном гњеву он би 
а слушаоца — а нарочито Стојине јетрове које то све слушаху — и дођоше до убеђења — да децу тре 
нако плачући ређаше које какве неправде које се њој тобож чине.</p> <p>Тако је резонирала Даниц 
 завуче обе руке у њих.{S} Извади дојке које се у оном заладку засијаше као лабудови и поче их  
 како почеше падати примедбе као крушке које су презрелиле на планинку и њене производе — од то 
оне речи које сте говорили, и оне песме које сте певали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре 
 то не шкоди толико, као знатне промене које се у том погледу учине.{S} Н. пр. ако дете почнемо 
це за опалим шљивама и браху разно воће које беше сазрело.</p> <pb n="78" /> <p>„Ви сте ишли ма 
</p> <p>Даница већ стиже и, изагна овце које починише за непуних 5 минута огромну штету.{S} Она 
 и чистоту.{S} Ове врло важне намирнице које су у <pb n="36" /> тесној вези са здрављем и живот 
нуто а не ограђено, те га чупера и буче које чија стока.{S} Зденута пшеница у стог или крстине, 
њега под губер и једнако плачући ређаше које какве неправде које се њој тобож чине.</p> <p>Тако 
 Довде смо мислим изнели верну слику из које се види како страдају самци и инокосни људи.{S} На 
едом, које је улетило у чељусти лафа, и које може сваког тренутка погинути.{S} Па још ако дете  
о — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на по само.{S} Они згруписаше сво 
ристал.{S} Једном речи речено све дражи које заносе младост код ње су.</p> <p>Посреством својег 
показа своје схватање о њиховој задрузи које је пуно непоречне истине.{S} Она показа моћ свога  
, маст, кајмак и сир.{S} Све ове ствари које су узимали — они су и доносили и ту код њега остав 
журби, човек измени и оно образованости које је под закриљем својих родитеља стекао — у место д 
пуно-и малолетан имао је своје дужности које је тачно вршио, исто тако уживао је своја права ко 
чај речи изговорених тумачио т. ј. речи које су биле са свим одстрањене од сваке увреде.</p> <p 
 свог доброг оца Јешу, и на његове речи које на самрти изговори.{S} Док од једаред уђе у кућу у 
јатност и задовољство, памтите оне речи које сте говорили, и оне песме које сте певали.{S} То ј 
 кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђаше Перуника и предијаше кудељу.</p> <p>Овог ис 
{S} За тим — пристављати три пут за дан које каква јела.{S} Док се усече буранија, или кромпири 
 на леђима, оне би још ту разговарале о које чему али не могаху, и тако се размимоиђоше и одоше 
е и почеше разговор.{S} Живан није знао које су, нити хтеде видети.{S} Али је пажљиво слушао њи 
ну памуклију.{S} Она је извлачила много које шта на рачун проводаџијског посла — али није смела 
лама и ни једна не хте да одбрани млеко које пола изађе и просу се.</p> <p>Док скиде оно млека  
оужина.{S} Кошара је била до ограде око које опасиваше пешачка стазица.{S} Баш више кошаре, сре 
у, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто из куће а нешто надничара — осуђивах 
ју по рају — но трпети ово тегобно тело које као тешки ланац окивају и муче душу.“</p> <p>За ов 
{S} Врело гвожђе падало је на тело голо које је пиштало.{S} Стаде се увијати несретни човек кук 
 се свака маховином и гљивама као псето које се почне лињати, а врхови им до пола суви.{S} Целе 
њу, а сиромаштина и инокоштина мајке су које рађају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био  
ико има порезе да плати до сад?</p> <p>„Које лањске, које ово годишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дот 
обично и чисто криво.{S} Немајући много којешта, а често пута и суха хлеба, и гледајући — како  
еђу којима имађаше и Миланових комшија, који га познадоше кад донијеше лампу и видеше га — он в 
 ће постизавати сваког безумног човека, који мисли да му је лакше живети као самац, у место да  
мо.{S} Писмо је било од окр. начелника, који му наређује да предузме мере — и да је и он сам по 
авиле ужасно врење у њиховим мозговима, који су одлазили више посрамљени него побеђени.</p> <p> 
 добро га исћушка песницама и шамарима, који усљед старости подлеже снази Чилашевој.</p> <p>Али 
ду“.{S} Ово су грешници над грешницима, који увек раду али ништа немају — који само трчу ади ни 
м непријатељу а господару убијеног пса, који скочи, па и сам испали 7—8 бојевих метака.{S} За о 
биства а пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана 
 ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Н 
тако озари зрачак среће Петра Перовића, који као крилима ношен жураше се својој доброј Марти и  
 што имају 2 говеди, 3 свиње и 5 оваца, који им чувају деца од 6 до 8 год. старости, долазе кућ 
е последице донела подела рада женског, који се односи на одело, обућу и чистоту.{S} Ове врло в 
 Милорадове ућуткаше све и људе и жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S} Одоше на рад. 
осу левом руком а десном за велики нож, који му стајаше за чарапом десне ноге.{S} Нави дете пре 
, који стрепе од лопова, и људи лопови, који се боје од свакога.{S} Ови лопови — док једу краде 
, док не умре природном смрћу.{S} Људи, који се причесте грехом, тога часа помрачи им разум, и  
И отпоче крађа и расипање.</p> <p>Људи, који терају какав мал на пијаце и тамо их продају — јед 
ећи број паса.{S} А то су: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лопови, који се боје од с 
 их помодира и кицоши.</p> <p>Сиромаси, који нема у стоке, они и не заграђују своје башчице већ 
во свом најмлађем брату Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чистог карактера и јасноћ 
но описао овај жалосни и грозни случај, који је постиго задругаре некад срећне задруге Перовића 
дузимљив.</p> <p>Његов друг и исписник, који је са њим служио у војсци, беше наредник жандармер 
е, па је заразио своје живце алхохолом, који пате без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са  
без помисли на грех.</p> <p>Тешко оном, који избегне казне за своја дела од закона људских, па  
{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негде у облаку углед’о неку тичурину.{S} 
 неколико места обелоданио и сам Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То је доз 
аки за себе на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам за себе кува скувао би за 20 са онолико труда  
ње — поткресо их и окрепио, па и купус, који је стручић са свим ишчупан он је мето други нов; к 
{S} Благодарећи исказу сведока његових, који се више нису бојали Марка.</p> <p>Марко је многима 
 га цмака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то био несрећник“?{S} Запита Стоја смешећи се ч 
у — а најстарији син синовца му Марка — који беше у 12 год, и учаше III разр. ос. школе.</p> <p 
д како су му прирасла два млађа брата — који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја стрепим свако 
блудница, <pb n="58" /> тај гадни црв — који са својим отровним зубима подгриза срећу и благост 
 бојим се убиће тебе — несрећниче мој — који си тек на свет настао.{S} Па зар да се у овој кући 
оју самовољу.{S} То је природан закон — који се не да ничим оспорити.</p> <p>Једног дана дође М 
цима, који увек раду али ништа немају — који само трчу ади нигде не стижу.{S} Њихова свака циљ, 
и њихове делове по дворишту и буњишту — који ће се за извесно време повлачити па и погубити.</p 
>Овог истог пролећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи ду 
је — и нека окомишају.{S} После она два који сиђу метуће у салаш и свршена посла“.{S} Предложи  
 чувају мала и нејака дечица оних очева који сами копају или косе, немајући кад да једу леба ни 
 шишћући кроз нос на рој муха и обадова који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан 
задрузи, на њему има разноврсних делова који се узајамно помажу и одржавају људски живот.{S} Н. 
Милорад сву ноћ кукаше од тешких болова који га мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до мале де 
оваца Марко показа дуга 1000, динара за који се мораде заклети.{S} Па знате какви су то дугови. 
, данас нема на овој земљи живог човека који би могао рећи да је срећан и задовољан.{S} Примети 
далеко.{S} У механи беше пуно обвезника који беху пошли у команду, међу којима имађаше и Милано 
е очи са једног малог црвеног човечуљка који се погађаше са надничарима.{S} Погледа у свог испи 
поступале да нас нема.{S} Спасоја момка који суши шљиве сада не траже.{S} Узећемо му још једног 
чник изађе на поље и запита кмета Јанка који ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово волови и коњ?</p> <p 
 сведочити.</p> <p>Марко нађе 5 сведока који кад се испиташе власт ухапси Чилаша и мете му на н 
вно није била.{S} Они већ имају сведока који им се нуде — да обелодане неправедан развод брака  
јашњујући им онај стих из светога писма који вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платит 
 земље што рачунате да вам је воћњак на који порезу плаћате.</p> <p>Виноград беше најбољи извор 
о остадоше још 4 Милорадова вола везана који од јуче нису окусили, ни сена ни воде, и који на и 
 примене оне свете речи мученика Христа који рече: „Гледајте ствари својих а не своје“.{S} Себи 
 то је била имовина ових пуких сиромаха који нас окружују са свих страна.{S} Па ко зна, да оно  
а увек крила своје погледе од мушкараца који би у њу бленули.{S} Ивану је она постајала све мил 
љив, и те ноћи сам оде под прозор Вуков који немађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што могао док 
жена — па опет нема међу њима ни једног који не производи ђецу...{S} Сад сам се бар уверио да ј 
{S} Па је кроз трубу довикивао рабаџије који му у сусрет иду да се склоне у једну страну пута.{ 
4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуру 
 јесен Марко је навео потеру на хајдуке који су били у некаквој кошари те су изгинули – и за то 
 квиту, па шапну председнику те општине који беше врло енергичан и предузимљив, и те ноћи сам о 
Званичник узе свог коња и позва све оне који су се ту затекли да пођу са њим на увиђај код Перо 
звршивао својим противницима.{S} Ако се који ухвати у коло код женске коју он воли, тај ће доби 
.</p> <p>Четврти дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде где лута по планини.{S}  
прирасла два млађа брата — који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја стрепим свако вече и страх 
ругаре некад срећне задруге Перовића, и који постизава и увек ће постизавати сваког безумног чо 
д јуче нису окусили, ни сена ни воде, и који на изменице један за другим рикаху чепајући ногама 
 она овако млада знала за пламен љубави који често загрева срца у младежи, али строгост њеног о 
 лажу и резонирају све сусетке и суседи који окружују Перовића кућу.{S} Они самим члановима ове 
ам својом руком купио и платио, од људи који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам к 
чинити?{S} Има ли живог створа на земљи који не жели да буде најбољи у своме друштву?{S} Нећу д 
уби се у атмосвери.{S} То бејаху казани који пеку ракију.{S} Даље или ближе куће види се велика 
једнака права на сажаљење као год и они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треба жали 
.{S} Сви старци и старице, па и младићи који су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог страшила —  
ахну.{S} Један од комшија отера га кући који стиже тамо у сами расвит.{S} Несретни Милорад беше 
ком, па после остали Иванови противници који су се још за младости његове свађали и мрзили.{S}  
 лепше и удобније живе, док сопственици који себи раде мање гледају на удобности, а труде се да 
S} Настави Милорад. „Срећније живи онај који жуди за лебом но онај, кога има а не може да га је 
лове, јер више <pb n="16" /> вреди онај који извршује но онај који заповеда.{S} Сви сте ви скуп 
16" /> вреди онај који извршује но онај који заповеда.{S} Сви сте ви скупа чинили да ме удостој 
м.</p> <p>Деца приђоше руци Милорадовој који чим их спази скочи на ноге — напослетку здрави се  
е опет врати натраг — прође кроз воћњак који беше огроман род понио.{S} По неки калеми што их ј 
Дарини руку — а на место њено дође Иван који је обема рукама притиште на своје бурне груди.{S}  
ти“?!</p> <p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше легао на кревет и само му се глава виђаше исп 
 онда нема ништа плитко“.{S} Рече један који беше изашо на јарак пружајући прст у његову мотику 
то дело да је посреством Мартића учинио који су му јатаковали.{S} У исто време казао је да о то 
покојни Милан остадосмо заједно, и како који почеше продавати парче по парче од наших бивших за 
ушпарају и од себе и од стоке, те им по који сребрник остане да га предаду својој доброј жени н 
жи Даница.</p> <p>То беше у једном лугу који се беше одео густом шумом.</p> <p>— Бежимо овамо!{ 
<p>Тако се јадаше Милорад своме учитељу који га слушаше и посматраше пажљиво.{S} За овим служаш 
 погашени пиште као гује у каквом џбуну који је са свих страна опкољен пожаром.{S} Даница не бе 
ује егзекуцијом порезу — јер имађаше их који не беху платили по за три године.{S} Овај званични 
откупити, али нема откупа, нема ни оних који су за њ’ отишли.</p> <p>Милорад изгуби реч.{S} Сав 
и и преломив се одскочи угљевља у лонац који се ту крај ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за 
ју уђе 1 жандарм са пушком, кмет Јанко (који прими кметство од Марка), општински викач и два од 
 као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> <p>„Газдарица Стоја у  
е био поред куће једног свог сељака, са којим је био у свађи, јурне на њега онако из ненада куч 
е преудала за једног доброг домаћина са којим красан пород има.</p> <p>Чедомира је подигла, шко 
м <pb n="60" /> требају једне ствари са којим да се произведу друге.{S} Он ничега није имао.</p 
а или сребрна асприца пала у руке онима којима је у ствари и намењена.{S} То је та потпора била 
мљу — да нам она даје више производа са којима ћемо своје животне намирнице подмиривати.</p> <p 
 пред кућом и посматраше заруделе шљиве којима пуцаху гране од силног рода.</p> <p>Залаја куче. 
еба, а коме не чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат — и таке се они међу собом узајамн 
многе тајне лоповске и разбојничке чете којима беше глава Марко.</p> <p>Но сведоци не порекоше  
их кад мајка паде преко сва три гроба у којима јој беше поломљена и сахрањена срећа, <pb n="38" 
везника који беху пошли у команду, међу којима имађаше и Миланових комшија, који га познадоше к 
бити!{S} Повикаше неколико женских међу којима беше прва Даница.</p> <pb n="24" /> <p>„Немојте  
га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину изломи прашином, сувим трскама од корова 
дичне задруге, у којој беше 4 брата, од којих сваки имађаше умерен број мушке и женске деце.{S} 
ање његово изазва покрет код свију — од којих многи почеше плакати.</p> <p>— То ми је била дужн 
 сада водила велику бригу о тој ствари, којој она беше највећи узрок.{S} Она изведе план да се  
тивањем доказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опет ни стопе једне 
њег вечера Гвозден се враћао са мобе на којој је своме суседу помогао правити неку грађевину.{S 
 га до ткива, па ако немате срдачку (на којој се окреће цев), не можете радити.{S} Склопите цео 
у воду.{S} Она скочи брзо преко куће по којој се беху усмуцале две три квочке са малим пилићима 
 честита, са своје породичне задруге, у којој беше 4 брата, од којих сваки имађаше умерен број  
 још је кућни старешина у кући својој у којој живи 36 чељади.{S} Име његови синова беше:{S} Мил 
давши га у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто 
је куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђаше Перуника и  
како му умрије добра домаћица Стана, за којом он плакаше као мало дете и говораше: „Стана ми ук 
ред њим је стајала чутура са ракијом са којом је сваког 1/4 часа припијао и савијао нову цигару 
.</p> <p>— Па право и има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.</p 
вна и стална потпора беше му позајмица, коју је од сваког узимао, а ником не враћао.</p> <p>Од  
.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао?  
 јарак пружајући прст у његову мотику — коју једва дизаше и спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад 
е близу, рече Иван смешећи се.</p> <p>— Коју то!?{S} Повикаше отац и мајка.</p> <p>— Ја хоћу Да 
 Често су пута они помињали „дугу њиву“ коју је Вук продао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу  
 људи наредише и сковаше ми несрећу, за коју ми више пута дође нека памет да се убијем.</p> <p> 
бе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} Марта се прими д 
ре јој би, што не знаде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> 
S} Ако се који ухвати у коло код женске коју он воли, тај ће добити песницу у нос.{S} Иван је с 
приткама, а понајчешће држаљицом секире коју носи у рукама; уз огромну вику и псовку свега што  
 цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто кроз коју промиче киша помешана са снегом.{S} И ви осећате ј 
арати и шалити се.{S} Слушати музику уз коју играте — осећати мирис цвећа, — пријатност вина и  
у рукама обраницу и лупи Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Стоја чиј 
м.</p> <p>— А што питаш!?{S} Да ниси ти коју заволео.</p> <p>— Па право и има — ако је се с кој 
а показа моћ свога разума и способности коју је достигла добротом немаштине и сиромаштва.</p> < 
ала, он вазда чека стоку у својој башти коју чувају мала и нејака дечица оних очева који сами к 
у ругобу на својој жени, себи и на деци коју је волео као своје очи — он без питања и одобрења  
астаје кад, одреди сваком своја дужност коју ће отправљати преко целе године.{S} Ја мислим да у 
е и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сумњати: да човек горчину своје душе и не 
, како га је отац подморао да узме жену коју никад није волео нити ће је волети.{S} Несрећна те 
да и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни 
ка уђе у кућу убрисајући сузе.</p> <p>— Кокош немам кад чекати, него дај по залогај леба обичај 
и.{S} Даринка је спремала ручак и убила кокош.</p> <p>За сво време разговора Иван није смео пог 
и.</p> <p>— Али да чекамо док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди овамо.{S} Вик 
ештише зграде качаре, кошаре, салашове, кокошаре, ограде и т д.{S} Док купише качице, буриће, ч 
{S} Овде 14 музених крава, 80 оваца, 50 кокоши, 20 ћурки, 12 гуски, 15 патка.{S} Боље је штедит 
упи соли или опанке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је често носила по 20-30 јаја и продавала.{S 
о.{S} У место чељади врвила је ларма од кокоши, петлова, гусака и ћурки.{S} Свака стаја затворе 
Нестало три овце, двоје свиња, ћурака и кокоши.{S} Па шта је са њима?{S} Покрали лопови, покрал 
рна другарица.{S} Стоке нису имали, сем кокоши.{S} Челично трпљење — чемеран живот.{S} Нада у б 
јурнув под пут преко оне стрмености.{S} Кола се претурише, а са њим Милан полеће и лупи самим т 
.{S} Стаде цика меденице на воловима, а кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби у  
еше притиско као мора.{S} Он се попе на кола озго врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг п 
едни жању, други вежу — трећи товаре на кола, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</p>  
већ почеше брати, и скоро набраше једна кола док стигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па похва 
Кад би друго вече, Милан натовари једна кола пуна са наплетима и рече Спасоју: да ће он с тим к 
о, а наиђоше неке рабаџије, па приметив кола и волове зауставише се.{S} Зовнуше два три пут, ал 
 идем ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра 
овим изручише жито из кола.{S} Дотераше кола у исправност и извукоше их на пут, за тим узеше он 
са крчањем.{S} За овим изручише жито из кола.{S} Дотераше кола у исправност и извукоше их на пу 
пана паприка у јастуку, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршивао  
} Они почеше палити машину и пипати око кола — док нагазише на човека.{S} Пипнуше га.{S} Беше в 
беру на јако.{S} Целу ноћ стоји шкрипут кола путевима уз пратњу песми рабаџиски. <pb n="102" /> 
за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе која не беше  
наточише једну вучију ракије и метуше у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и  
n="74" /> После онај ћалетак натовари у кола те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, 
ок Спасоје дотера волове и похвата их у кола — дотле Милан спреми 3—4 велика кукурузна леба, ло 
на пословица.{S} За Стоју је имало више колаца.{S} Она је све радила и трчала, али нигде није с 
јуче остало ми дјете вође на прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да видим овце 
отрчи сад ове тражи по туђим кошарама и колибама, и док се то све изнађе, киша све покваси и пр 
а, без игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у њој склони се за време — док му општински о 
 пса те према томе он није ни био крив, колико му се придевало.{S} И тако пристадоше на суд.</p 
ти (пузити) чекај да га придојим.{S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, а, (пљеска руком по ј 
ете пунолетних мушких глава још толико, колико вас је данас.{S} Узмите пример мудрих и вредних  
оће ново; Остари му капа, опет нову.{S} Колико нека ствар служи као нова, толико треба да служи 
а њих.{S} Дође и мрак.</p> <p>Милорад — колико год пута запита „дођоше ли“ толико му се по једа 
м или наполицом — али никад им се не да колико заслужују.{S} Према њима не треба нечовечно пост 
бало и задовољавао их у свима погледима колико је мого.{S} Често пута, он је се вајкао код Дани 
срећавала.{S} Али она није тако корисна колико у себе садржи варки и обмана, опасности и неприл 
е монете новца, па и самог злата.{S} Па колико пропало вересије?{S} И кад се сумира — кућа с да 
ра — сада један издржава, толико ограде колико некад свих 9. У тим тесним сокацима сваки се дан 
кола озго врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пре но што је заспао помисли 
веку чим дође на земљу дао толико земље колико он може на њој лако живети па да то не може ни у 
S} Али и ови „имућни“ нису толико криви колико им се приписује.{S} И они једу оно исто што и на 
 у прси и чупати косу на глави кукајући колико га грло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као 
донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба спремити кашика и виљушака — па и вечере < 
већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.</p> <p>„Сад ти тражимо 100 дуката, а ако 
 учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако заплаче 
мања, јер две ноћи и два дана није стао колико мутна вода — нити је што год спавао.{S} За овим  
 себе, ту истина нисмо добијали онолико колико смо имали у задрузи.{S} Јер слуге броје данове,  
 <p>Поделити задругу, значи толико исто колико расклопити воденицу, разбој и плуг и разбацати њ 
кога је кривица, да даду задоволења бар колико толико.</p> <p>Пошто се искупише сви, Марко запи 
 тиме сладили и троили.{S} Знали су бар колико толико за живот човечански, а ми никако.{S} Ишли 
дних пчела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико исто и у кошници остане.{S} Не 
а здравље и живот сваког детета.</p> <p>Колико је опасно нагло погоршање, толико исто опасно је 
ато?</p> <p>„Јуче пре ово доба.</p> <p>„Колико има порезе да плати до сад?</p> <p>„Које лањске, 
ризор, па дубоко тронут запита.</p> <p>„Колико плаћаш порез Милораде?</p> <p>„Преко 400 динара  
ако је време дошло.{S} Мора се.</p> <p>„Колико имаш деце?</p> <p>„Само једно дете и једну жену. 
лорад.</p> <p>„Саопштише вежбу.</p> <p>„Колико?</p> <p>„Месец дана у месту.</p> <p>„уда ли ће н 
аплетима и рече Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S} Ње 
е сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у колима, стаде се лупати песницама у прси и чупати косу  
његова пређубравата је и даваше огромну количину добра грожђа.{S} Сад је подељен на осам парчет 
 за себе задрже га казав старешини мању количину или нижу цену.{S} Други опет, иду на вежбања в 
 Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет отац.</p> <p>— Бога  
немате ципун сразмеран води која окреће коло, она вам мора лежати.{S} Наместите целокупан разбо 
али, сагореће му сено.{S} Ко му пресече коло кад га он води биће му разбијена глава.{S} Ко му ј 
м противницима.{S} Ако се који ухвати у коло код женске коју он воли, тај ће добити песницу у н 
а се славно пије и вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S} Ова  
} Он спава као заклан, а волови уватили коловоз средином пута, па само дундају ногу пред ногу.{ 
 у целој војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је свуда први.{S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се о 
далеко одавде 2—3 дана хода играће те у колу са многобројним светом оба пола, такође обученим и 
је некад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири године  
а и потрица.{S} Грување стоке камењем и кољем, јурење са пашчадима и изјаловљавање оваца, крава 
 своја права која му се нису смела ни у ком случају крњити.{S} Једном речи ишло је све како ваљ 
а њој лако живети па да то не може ни у ком случају отуђити, па према томе да попушта земљу пре 
иђоше на заседу и почеше се пушкарати у ком пушкарању Вук погибе.{S} Овај траг хајдучки показао 
 правде своју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год казивала невиност своју — нико јој није веро 
 Доцније говорило се јавно и отворено: „Ком више треба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих има 
два пшенице, три кукуруза и т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и кајмака, бардак ракије и чу 
у леже гомиле пшенице — куруза, пасуља, комада леба, и миши преораше земљу у свима зградама.{S} 
и беше пуно обвезника који беху пошли у команду, међу којима имађаше и Миланових комшија, који  
олима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S} Њему пак нареди да превуче оно што је још о 
} Уклоните те суве и изваљене шљиве, па командујте им нека се поверу свака на своје место — на  
it="subSection" /> <p>Освану један дан, коме се можда више од половине света на земљи радује.{S 
куда ће то дати.</p> <p>Његов повериоц, коме је он дуговао одмах затражи наплату — а за овим и  
ћ са свим ишчупан он је мето други нов; коме су пак само лиске откинуте њему ништа не фали.{S}  
 им разум, и они невидећи коме треба, а коме не чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат — 
!</p> <p>„Сервус.</p> <p>Као заточеника коме се чита краљевска милост тако озари зрачак среће П 
брзо претрча пред њих и ухвати коња, на коме јахаше вођевина, за узду — па поче враћати је наза 
 мисао: „Није гр’ота одасути мало ономе коме се прелива“, и тако се одаде крађи.{S} Глад и нема 
 то се крије као змија ноге, само да се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} 
процепе он их баци и тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ или чакшире он хоће ново; Остар 
еде; лепа пића, то се попије.{S} Чим се коме опанци процепе он их баци и тражи нове, чим се ком 
онде где би му се прасад могла извући и коме штету учинити.{S} Ено га сад где поткресује суво г 
 Не само ви моји укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене није увредио — и према томе оп 
а часа помрачи им разум, и они невидећи коме треба, а коме не чинити зла, наиђу на оне којима ј 
доше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и на сабору и у  
те какви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње време давао повеће суме новаца — па  
лник<ref target="#SRP18992_N1" />) — по коме се његова породица тачно управљала — па за то су с 
ко је читао писма његовог стрица Јеше у коме му писаше „Перо! немој да се мучиш без трошка.{S}  
 узев за предњи крај — па оним орозом у коме беше углављен кремен, лупи марка по глави и сав му 
оизведе — она је света за оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као 
Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћа њезина.</p> 
скасмо паре, али нико ни паре.{S} Праве комендију.{S} Сеире за нама.{S} Док она удари у плач —  
нела пре 2 месеца — но што је Обрен ову комендију извео.</p> <p>Дознавши Иван, увидео је своју  
ање — и код њега је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљено од куће му највећи пушкомет од 
 младежи; довикује се момчад да дођу на комишање.{S} Мало по мало искупи се група народа око го 
ц Даринкин, једног вечера и он приредио комишање — и код њега је дошо силан свет.{S} Комишање ј 
ода око гомиле поседа све и почне журно комишати.{S} Песма — разговор — шала — смејање — све ск 
>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га код комишиоца.</p> <p>— Јој — ако нас трефи, нешто ме стра’ 
ића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и комишиоца оне почеше тих’ разговор.</p> <p>— Што ли он  
иљушака — па и вечере <pb n="103" /> за комишиоце.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет мн 
че ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните њих повише те све окомишајте, па  
 се он са великом осудлошћу отрже и оде комишиоцима — а они одоше кући.</p> <p>Кад су се вратил 
двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима, али пази са које ћеш стране доћи.{S} А ми  
 пролећа, запуши се ватра, по качарама, коморама и зградама око куће Перовића.</p> <p>Нису могл 
S} Овако кад она погине.{S} Цмиљка може комотно да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би т 
> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Савића и Компаније</p> <p>1899</p> </div> <div type="titlepage"> 
 год хтели да оговарају, и завађају, да компромитују и осујећавају његове планове, једном речју 
ни, и опет пребацивање и подозревање од комшија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} 
запалише му.{S} Он издахну.{S} Један од комшија отера га кући који стиже тамо у сами расвит.{S} 
у помрчину.{S} После једног сахата дође комшија Лазар и још неколико људи и жена те ону децу ст 
Потрчи на врат на нос.{S} Ај Суседе, ај комшија!{S} Оди помози кумим те Богом.{S} Ада не могу м 
оманду, међу којима имађаше и Миланових комшија, који га познадоше кад донијеше лампу и видеше  
крали и појели.{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказују: како су видели сестру, свака и 
 и преобуке — она купује.</p> <p>Његове комшије завидећи на његовом нераду са једне а лепом жив 
 ничим издахну.</p> <p>Дотрчаше оближње комшије, а за њима и Даница која беше отишла ради разго 
} И чланови његове породице, и суседи и комшије, кад су год хтели да оговарају, и завађају, да  
адве шарене у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше људ 
 <p>— Иване, ја сам казао Лазару (првом комшији) да дође.{S} Но дед спреми се да идемо на <pb n 
аде пошто по то, па је то саопштио свом комшији Миладину једном врло вештом лупежу.{S} Сад му б 
аде писка и вриска чељади, скупи се сав комшилук и цело село.</p> <pb n="65" /> <p>Пошто је пре 
 ћерку једног сиромашног оца и мајке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се потпуно ср 
макла у помрчину, и те ноћи ноћила је у комшилуку, не вратив се својој кући.</p> <p>Сутра дан њ 
љива жудња тера је да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она и 
од како се изделисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ја и покојни Милан остадосмо заједно, и как 
ја беше отишла ради разговора код једне коне, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди  
 на велику радост Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не 
е се много мучила при порођају ћерке, и коне су разгласиле да она неће више ни рађати децу.</p> 
јели.{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказују: како су видели сестру, свака или шурака  
човека банути и њу затећи, па ћемо пред конзисторију.{S} Нек нам потпише развод брака.{S} Цмиљк 
 неких ситница — он упаде у кућу носећи конопац у рукама па и без једне речи поче их по врату ш 
пира, ни лука, ни купуса, ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни вина ни ракије.</p> <p>Сиромаха и  
 што је најглавније нећемо никад сејати конопље, нити ћу ја прести кудеље — јер он само носи па 
нку само мало окреса по сукњи крајем од конопца.{S} Ала синко мајчин ја ти нећу опростити ако б 
ерунику. — Њу је мало дохватио врхом од конопца па му је умакла у помрчину, и те ноћи ноћила је 
згради, а није ништа однешено, одмах се констатовало да је нешто тражено.{S} Сима се сети за ов 
ави власти која одмах дође на увиђај пи констатује да је некакав зликовац напао на кућу овом чо 
Section" /> <p>Освану недеља, скоро при концу маја.{S} Дан ведар и чист као огледало.{S} Од ран 
еде волове и донесе новац те положи.{S} Коњ остаде.</p> <p>Дође викач зајапурен и задихан.{S} В 
јеш реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека са целим прибором“.{S} Ово говорећи пружи м 
ци службе Пера одужи дуг и остаде његов коњ, па су после живели лепо и спокојно — остављајући п 
 ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово волови и коњ?</p> <p>„Милорада Перовића једног доброг домаћина.< 
ова који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} Званичник иза 
су ти волови?</p> <p>„У пољу.</p> <p>„И коњ.</p> <p>„И он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и ј 
у во.{S} Ко му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању обали, сагореће му сено.{S} Ко м 
 је дошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај мах до 
ецање кмет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и позва све оне који су се ту затекли да пођу са њ 
ет опсова нешто кроз стегнуте зубе, узе коња Милорадовог и пође за осталим.</p> <p>Откуд је ово 
ца, чопора свиња, џелепа говеди, ергеле коња, ћутећки пролазе кроз село, изузев ону читаву харм 
ше једна страшна сметња, јер му отераше коња за порезу.</p> <p>Милорад сву ноћ кукаше од тешких 
идите у поље, те потерајте сва 4 вола и коња судници“.{S} То рече па се окрену и пође.{S} За њи 
} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му кошуљу.{S} Викну млађи.</p> <p>О 
и Перо давао дводинарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</ 
е.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати коња, на коме јахаше вођевина, за узду — па поче враћат 
</p> <p>„И то у коњанике.</p> <p>„Немам коња. </p> <p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног на отпл 
а — али му <pb n="112" /> поможе дизгин коња те не паде, док Чилаш понови два ударца — и Марко  
ранчића те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади своју пећанку (кубурлију) узев за предњи  
ма.{S} Чим он то нареди дође му жандарм коњаник и даде му неко писмо.{S} Писмо је било од окр.  
а не би, Бог ти помого!.</p> <p>„И то у коњанике.</p> <p>„Немам коња. </p> <p>„Ја имам два.{S}  
јано у самој срми и гајтану, јаше добре коње и троше новац немилице где год дођу.{S} Сиромахе п 
 дан оде Петар и прими се у жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и см 
 кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спремно.{S} Понјеше пушке и бару 
чени у лепо празнично одело, пешке и са коњима — и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао ком 
<p>Претеран рад је као год утакмичар на коњској трци.{S} Кад утакмичар падне и сломи врат онда  
сутра једна од жена однесе шта треба на коњу са још 2 надничара те нека зовну мало <pb n="73" / 
 кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци људи, људи без задруге губе  
 ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих по 
ла и нејака дечица оних очева који сами копају или косе, немајући кад да једу леба нити да пију 
 се поче копати виноград.{S} Око 20 њих копали су код Милорада и забашуравали свој тешки посао  
ити што би њега увредило.{S} Једном, на копању кукуруза — почеше они корети жене, како оне зава 
о.</p> <p>Једног пролећа — рано се поче копати виноград.{S} Око 20 њих копали су код Милорада и 
 20 са онолико труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим се речима кураже самци и п 
 пређоше на други разговор.</p> <p>Тако копаше до мрака.{S} Одоше кући.{S} Вечераше и разиђоше  
ога часа — као да му се скиде нека црна копрена са срца — те њене речи осећао је као да му их ј 
о ње се врзма гајдаш и ујдурисава своје кораблице -— из даљине хоре се двопеви мешовите младежи 
војим женским радом поделе.</p> <p>Овај корак, ова мала измена у кући Перевића постала је врло  
ти — а лупање срца могло се чути на 2—3 корака.{S} У томе слатком заносу издаде их снага — они  
“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим корацима пође кући.{S} Дође у собу.{S} Даница ту не беш 
емамо кад.“ Рече кмет и одоше сви брзим корацима.</p> <p>Учитељ посматраше овај призор, па дубо 
те мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као да се прикрада нечему; 
 и ту код њега остављали.</p> <p>Водити коресподенцију са већином њих и радити ма какав рад, не 
Једном, на копању кукуруза — почеше они корети жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а  
 Марка усрећавала.{S} Али она није тако корисна колико у себе садржи варки и обмана, опасности  
у пуној својој пресуди и поништи брак у корист Иванову.</p> <p>Цмиљка је са великим болом издрж 
им псовкама.{S} Куче усљед раздраживања користећи се помрчином и његовом неприсебношћу уједе га 
као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећи <pb n="14" /> се њиховом слабошћу која се сас 
Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи мојом способношћу а ја сама да се растргнем у т 
то си сад, срећно би живео и друштву од користи био.{S} Али слепа освета на то не гледа, њу ниш 
ј уд „гадни“ али си за свет од нецениме користи.</p> <p>Твоја ће смрт многе и многе мрачне душе 
у неслози и поцепаности, као год што се користи војсковођа растројством свог противника —- те г 
па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и користи сам себе са хиљаду динара.</p> <p>Сваки од њих  
јим пријатељима свињама, а сада се диже коров на њему.{S} Место рода одроњала се свака маховино 
овину изломи прашином, сувим трскама од корова и мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад 
редом, али узалуд.{S} Квите нигде ни од корова.{S} За тим претурише све, пребискаше сваку ствар 
51" /> и по испрекрштаној лози и разном корову тражи и пола сврхани зеленака набере један чабар 
децу и тучу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију се — у место да уче школу и течу знање.{ 
p>Ја не знам!{S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде Ст 
} Док поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван 
е зиме детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним црвима и инсектима.{S} Уклоните  
гара.</p> <p>Јеша је био средњег раста, косе смеђе, очију зелено-граорастих, бркова густих а кр 
а, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог, носа правилно 
 чупараше и почупаше по неколико бичева косе — обадве шарене у крви, дотрчаше и кућани и комшиј 
 дечица оних очева који сами копају или косе, немајући кад да једу леба нити да пију воде.{S} У 
 <p>Док други.{S} Данас жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, и 
„Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му ручице — па мали писти 
ла Цмиљка са расплетеном и разбарушеном косом.</p> <p>Даница се закле, како је Цмиљка код ње пр 
им зрнцима — његовом седом и коврџастом косом.{S} Он је изгледао више на свеца но на човека.</p 
, оче проклет да си.{S} Земља ти грешне кости из себе избацила, нека их пашчад глођу.{S} Да сам 
бусито повезујући своју црну као „зифт“ косу на маленој и округлој глави неком са златом поткић 
аде се лупати песницама у прси и чупати косу на глави кукајући колико га грло доносило.{S} Стад 
азу оно женско ухвати га за разбарушену косу левом руком а десном за велики нож, који му стајаш 
— и обасипао врелим пољупцима Даринчину косу — грло — лице и усне.</p> <p>Даница се извуче испо 
суво грање гледајући пажљиво у бакрач, (котао).{S} Док врисну најмлађе јој дете на пољу као да  
<p>Иван седе крај ватре и спушти велику котарицу грожђа крај себе — па једаше са својим сестриц 
 на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца“, тако вели народна пословица.{S} За Стоју је имал 
же куће види се велика ватра код житног коша, ту стоји као пласт велика гомила не окомишана кук 
ђе у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ограде око које опасиваше пешачка ста 
грабуља — потрчи сад ове тражи по туђим кошарама и колибама, и док се то све изнађе, киша све п 
правише куће, премештише зграде качаре, кошаре, салашове, кокошаре, ограде и т д.{S} Док купише 
од зиме.{S} Тако ни овцама, ни говедима кошаре.{S} Станови никакви а хране ни мало, па откуда ћ 
 опасиваше пешачка стазица.{S} Баш више кошаре, сретоше се две жене, једна иде са, а друга на п 
теру на хајдуке који су били у некаквој кошари те су изгинули – и за то је примио једну хиљаду  
е деце.{S} Пробуди се и поче зверати по кошари нешто говорећи са стиснутим зубима и песницама.{ 
љ, па кад пороси киша — он дође у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ограде о 
вукоше близу <pb n="63" /> куће у једну кошару и управише своје погледе на кућу.</p> <p>У кући  
} Јер колико њих изађе, толико исто и у кошници остане.{S} Немојте да будете простодушнији од п 
а прв. суду 300 динара.{S} Еле 800 дин. кошта деоба.</p> <p>Имали су свега доста, али то доста  
 за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} 
плећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за све и на једној ватри него с 
ука и обриса своје крваве руке о његове кошуље велећи му: „На овај грех ти си ме навео, прими к 
 Плакаше Даница и заврташе рукаве своје кошуље, на чијим белим и пуним рукама примећаваху се из 
е, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се задркта 
рести кудеље — јер он само носи памучне кошуље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — м 
а до сад у великом послу нисам могла ни кошуље да му оперем како треба, иде поцепан и нечист ка 
, а друга на перило и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се здравише па застадоше и почеше разгов 
, за тим свуче сво одело и оста у самој кошуљи која се таласаше на њеном бујном телу и бељаше к 
} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи распојаси спавати под кровом ове куће, и ви исти 
 кува?{S} Овој опет обалио неко за инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пасти.{S 
ергом циганском.{S} Ономад турим ђетињу кошуљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат обали  
тар са обе стране и поче са недара већи кошуљу свуд наоколо, па доњи део свали као кожу са овце 
отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му кошуљу.{S} Викну млађи.</p> <p>Овај узе иза силава мали 
ење са пашчадима и изјаловљавање оваца, крава и крмача.{S} Па онда трчање кметовима, плаћање та 
).</p> <p>Није то лак посао, помусти 12 крава, и 100 оваца, па то процедити, узварити, разлити, 
аве, и опомену је да не задрема — те да крава не учини штету.{S} Мала Милунка помогла Дари окуп 
30 јаја и продавала.{S} Овде 14 музених крава, 80 оваца, 50 кокоши, 20 ћурки, 12 гуски, 15 патк 
ет шест свиња — неком две <pb n="47" /> краве — неком два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а  
{S} За ово су неки продали волове, неки краве, неки овце и свиње, а неки узели у зајам са интер 
оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ват 
трицу Милеву — која у близини напасаше „краве, и опомену је да не задрема — те да крава не учин 
 све то судове, као: чабриће, ведрице, (крављаче) бакраче, кружиће, карлице, кутлаче, грудњаче, 
} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не  
 се саопштава како је тај и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место да се одмор 
ца.{S} Како није могао <pb n="59" /> да краде у извесном добу година — он је се издржавао криво 
акав рад — а оволико богаство.{S} То се краде.{S} Нису чиста посла“.</p> <p>Каква жалосна приме 
је дошо са робије — мало вештије хара и краде — ваљда се тамо научио.{S} Фебруарски данови увек 
е саме расипа, поред тога што се хара и краде по свакој стаји, по сваком ћошку леже гомиле пшен 
инила их те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дук 
а греха.{S} За овим они почеше доносити крадене ствари и код њега крити.{S} Власт, па ни похара 
ића, који је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко сме поменути — да се његова  
ео више трпећи но једући и пијући — јер крадени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца  
је од свакога.{S} Ови лопови — док једу крадену сланину и месо, док пију ракију и вино, док се  
ху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S 
па стаде ослушкивати око куће као какав крадљивац, и жене се псоваху у кући због неких ситница  
ворио крадљивцима.</p> <p>Мало по мало, крадљивци стекоше веру у њему, и увек су му се исповеда 
моје не дирајте“.{S} Тако је он говорио крадљивцима.</p> <p>Мало по мало, крадљивци стекоше вер 
махе да се са свим одрекну рада — па да краду и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико крив 
невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа на робију.{S} Робија опет рађа хајдуке.{S} Чим је 
ране сиромашних суседа.</p> <p>И отпоче крађа и расипање.</p> <p>Људи, који терају какав мал на 
ономе коме се прелива“, и тако се одаде крађи.{S} Глад и немаштина научише овога несрећника и п 
због жентурине, за тим Чедомир одаде се крађи и нераду.{S} Па Вук разбојништву.{S} Гвозден пија 
 тога дана разговарали, о дугој њиви, и крађи оне проклете квите.</p> <p>„Сто дуката готова нов 
ију ракију и вино, док се разговарају о крађи и утаји — док преварбавају и прекрајају разне ств 
ве склоне и сакрију, и тако животаре са крађом дуго, без да падну власти у шаке.</p> <p>Чедомир 
реко лета ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови грешници, што и 
 бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа на робију.{S} Робија опет рађа хајдуке.{ 
 на кућу овом човеку.{S} Извршио опасну крађу у новцу и неким стварима, и кад је се домаћин кућ 
уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђаше Перуника и предијаше кудељу.</p> <p>Ов 
лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при каквом пљуску ил 
ј ватре и спушти велику котарицу грожђа крај себе — па једаше са својим сестрицама.</p> <p>Отац 
ад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запи 
огла Дари окупати Пуру-Милоша — па села крај њега на прочељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дар 
ор даде сеоске утрине један део, чак на крај села до саме планине, и он тамо направи мало кућиц 
ући што га грло доноси.{S} А Савка паде крај Милорада грувајући се песницама у прси и пиштећи к 
 па напослетку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре и спушти велику котарицу грожђа крај себе —  
у и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке обасипајући је пољупцима каквим је никад до 
и настави га да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво грање гледајући пажљиво у бак 
шко и женско, мало им велико стајало је крај њега.</p> <p>„Драга децо —- отпоче Јеша.</p> <p>Ме 
г треса и дрхтања, не могоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера се други показују 
еђа луч се угаси.</p> <p>Она се подвуче крај њега под губер и једнако плачући ређаше које какве 
еч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше крај његове постеље.</p> <p>Дође Марко, Ружица не беше  
снег; спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладне пећи, без простирке и покривке; једите црн с 
воју пећанку (кубурлију) узев за предњи крај — па оним орозом у коме беше углављен кремен, лупи 
 лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу своје женско младунче.{S}  
.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дјете само крај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти ухватио стоку 
в се одскочи угљевља у лонац који се ту крај ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за инат кошуљ 
p>„Исто тако, као и ти ономад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — 
а твоју женку само мало окреса по сукњи крајем од конопца.{S} Ала синко мајчин ја ти нећу опрос 
н до крајности прост и наиван, а она до крајности лукава и препредена.</p> <p>Даница беше ванре 
вио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до крајности прост и наиван, а она до крајности лукава и п 
 чиста и опрана, али ево, запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана, распој 
ише овога несрећника и препредоше га до крајњи граница.{S} Како није могао <pb n="59" /> да кра 
оју грдну погрешку и увидео је да је на крају своје очигледне пропасти.{S} Мартићима је се заду 
и био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2 године као гардист.{S} Против његовог каракт 
вус.</p> <p>Као заточеника коме се чита краљевска милост тако озари зрачак среће Петра Перовића 
изједна.</p> <p>И ако досад нисам ништа крао, гледаћу да украдем ову квиту, или ћу кога подгово 
дала за једног доброг домаћина са којим красан пород има.</p> <p>Чедомира је подигла, школовала 
 је милосрднија и њежнија, што највећма краси старице и старце.</p> <p>Једног дана, она рано по 
и његове свађали и мрзили.{S} Али после кратке истраге сви су поштени — пошто су се са сведоцим 
чију зелено-граорастих, бркова густих а кратких; зуба ситних и честих; врата кратког, плећат, с 
ремену зрелости.{S} Тако и Стоја.{S} За кратко време она постаде сасвим свирепија и немилостиви 
дина и саопшти му за тај тренутак.{S} У кратко измењаше своје мисли и пођоше право Тешића кући. 
 а кратких; зуба ситних и честих; врата кратког, плећат, снажан и развијен потпуно и морално и  
ерали су је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</p> <p>У саму јесен Марко је нав 
 са својим пламеном обузетим устима.{S} Крв појури на све стране као страшна бујица са огромне  
е два наоружана човека.{S} Иван скочи и крв му се следи — па задрхта и отпоче.</p> <p>— Кога тр 
сипати прашином у намери да му заустави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“.{S} Она остављ 
це и шину га штапом по глави, кога обли крв.{S} Марко потрже револвер, али му га овај оте и доб 
браницу и лупи Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас  
а просто кад је пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Иск 
му: „На овај грех ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за  
ићи назову добро вече, и кад ти пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми изда 
га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве руке о његове кошуље велећи му: „На овај грех ти 
аше и Вука и Миладина, и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше их у срез и оковаше у тешко гвожђе. 
ва ударца — и Марко паде на земљу сав у крви обливен.{S} Марка однеше на поњави кући где је одм 
 неколико бичева косе — обадве шарене у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише 
, тај се може купати у пороцима као и у крви својих злочина и без помисли на грех.</p> <p>Тешко 
внета самим челом и беше обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати прашин 
ро.</p> <p>Цмиљка се не хте да враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то право имала, већ  
ој суд у овим речима: „Ови с муком и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{S} Ово су гре 
ди са рада и кад видеше улицу попрскану крвљу пренеразише се од чуда и настаде велика ларма и г 
ам и митио сам — само да ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад како су му прирасла два млађа  
е за тебе узмемо и тако ће се сродством крвна освета предати забораву.{S} Ја не могу, ја не сме 
 Ти си паметан судија.{S} Па нас груваш крвнички чим достигнеш, а твоју женку само мало окреса  
има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа густих и црних, очију 
, па још кад се сете —- да су измирили „крвну освету“.{S} Но Иван је био некако сувопаран према 
е игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми дајте 
 је свршила свој посао, она је легла на кревет па јасно говораше ове речи: „Пази, пази како ми  
е!{S} Срете је Живан који беше легао на кревет и само му се глава виђаше испод губера.{S} Испод 
.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дознадоше з 
ој каци.</p> <p>Једног вечера он леже у кревет са својом добром женом Савком, и учини једну при 
опи врата на вајату и понова се врати у кревет...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иван ј 
аче, тигање, бакраче, тепсије, тестије, кревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — ил 
ј — па оним орозом у коме беше углављен кремен, лупи марка по глави и сав му ороз заби у мозак. 
е поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дубоком сну  
дну вучију ракије и метуше у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и у саму зору 
S} И Гвоздену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце ост 
ње пресуде.{S} И Гвоздену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му  
сто заводњелим очима.</p> <p>— Нисам ја крив, тако људи наредише и сковаше ми несрећу, за коју  
ка памет да се убијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уздахну —  
н уздахну — она није крива ништа ја сам крив.{S} То изрече скоро шапћући — а неколико суза скот 
 гађао пса те према томе он није ни био крив, колико му се придевало.{S} И тако пристадоше на с 
у беху дугачке са ретким зубима.{S} Нос крив на једну страну.{S} Веђа једна спуштена а друга ди 
p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уздахну — она није крива ништа ја  
крива?</p> <p>— Иван уздахну — она није крива ништа ја сам крив.{S} То изрече скоро шапћући — а 
> <p>— Ама ти си луд човек.{S} Зар није крива она, која се курва са ожењеним људима и свађа их  
{S} Ти си се то навадила али нема више, кривак!</p> <p>Настаде подуже ћутање.</p> <p>„Ти Стојо“ 
, осуђиваху све жене за исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан освиташе празник.{S} Жи 
оклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега је Чедомир бранио и кле 
мају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико криви колико им се приписује.{S} И они једу оно исто шт 
тог и непомућеног разума, но по пропису кривих параграфа.{S} Био је много пута и поротник а ско 
и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар колико толико.</p> <p>П 
чинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Т 
7" /> сведок, Обрен Мандић проузроковач кривице, Стојан Поповић, Илија Дуњић и Станија Цицовићк 
ишта не фали.{S} Круна, поражена својом кривицом у овом делу поможе му заливати купус и сву баш 
ве имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без крова, бе 
ћи.{S} Имање му беше сво испродавато за кривицу.</p> <p>Месојеђе беху дуге.{S} Чисти понедељник 
д гује, те му се исповеде претурив’ сву кривицу на Марка.</p> <p>Петроније омрзе још већма Марк 
 рањеника, па да би тиме ублажила своју кривицу <pb n="33" /> према јетрови која беше ту у близ 
 Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не може ништа сметати пошто је ванбрачно. 
ебе и своје — па му то необично и чисто криво.{S} Немајући много којешта, а често пута и суха х 
о кротак и фини, и говораше увек: „Нећу криво тако ми умрлог часа.{S} Нећу бацити у потомност м 
весном добу година — он је се издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стај 
S} Мене је то њезин отац причо’ а то се крије као змија ноге, само да се коме утрапи на врат.{S 
 није сестра Бога јој њеног...{S} Ми то кријемо од ње као <pb n="125" /> змија ноге.{S} Она би  
чу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију се — у место да уче школу и течу знање.{S} На ова 
у свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопови крију се од *светлости као слепи миши од сунца.{S} Тајн 
 Перовића, који је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко сме поменути — да се њ 
 на вересију.{S} Кућни лопови сву као и кријумчари монополисаних артикли — они не смеју тужити  
зи како раширило ручице.{S} Оди, оди на крила мајци — опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он је 
ог оца и мајке чинили су те је она увек крила своје погледе од мушкараца који би у њу бленули.{ 
.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила јастребова.</p> <p>Овај Петроније свади се нешто  
пше везене чарапе — те му их тури преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништа не рече већ изв 
и зрачак среће Петра Перовића, који као крилима ношен жураше се својој доброј Марти и свом мило 
 брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S} Отимаху се често руке Ивану — да је помилуши  
ад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу своје женско младунче.{S} У ватру беше управио по 
н.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као кристал.{S} Звезде некако ретке — што је пресказивало д 
стих и црних, очију црних и бистрих као кристал.{S} Једном речи речено све дражи које заносе мл 
ти.{S} Несрећна тетка Даница, из пустог кристољубља, увери Даринку да Иван није способан за пло 
чеше доносити крадене ствари и код њега крити.{S} Власт, па ни похарани не долазе и на ту мисао 
трудна — и то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да чим она  
ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како да учиним неправду,  
 хлеба, и гледајући — како неки имају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, маст, сланину, вино,  
ашчадима и изјаловљавање оваца, крава и крмача.{S} Па онда трчање кметовима, плаћање таксе — <p 
унесе тебе у очи и рума као сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја служити једно по јед 
довршивао.{S} Али његова предузећа нису крњила ничије интересе.</p> <p>Његова је кућа уређена к 
 која му се нису смела ни у ком случају крњити.{S} Једном речи ишло је све како ваља.</p> <p>Од 
 код механџије и исприча му цео догађај кров плач па за тим замоли Цинцарина да прими новац нат 
у.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у 
ерамиде — па је ту мето мало ђубрета од кровине или сламе.{S} Нема свињама свињца, већ му се це 
те ноћас у кошуљи распојаси спавати под кровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени 
н се задрктаваше, нека га језа подузима кроз сво тело.</p> <p>„Докле ћу ја трпети ово зло у кућ 
ијаве јурну на врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начелника, па викну што је игд 
о дође — она без пријаве јурну на врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начелника,  
 прозорчић — па одатле у дувар пролетив кроз собу његовом непријатељу а господару убијеног пса, 
ода.{S} Он се опет врати натраг — прође кроз воћњак који беше огроман род понио.{S} По неки кал 
па говеди, ергеле коња, ћутећки пролазе кроз село, изузев ону читаву хармонију разноврсних звон 
ром са својим рабаџијом ћутећки пролазе кроз стрмене, <pb n="9" /> тесне и блатне сокаке, док м 
 писмоноша, поштар — суруџија.{S} Па је кроз трубу довикивао рабаџије који му у сусрет иду да с 
у му прирасла два млађа брата — који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја стрепим свако вече и  
 ме стрељао овог часа.{S} Тако говораше кроз плач и јецање кмет Јанко.{S} Званичник узе свог ко 
ине.{S} За овим на све стране провирише кроз <pb n="64" /> брвна и видеше да се ко не приближав 
 меће у недра и протура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне — она дочепа какве дроњке  
је“.{S} Ово изусти Марко па осу плакати кроз непрекидно јецање као мало дете.</p> <p>„Дакле све 
другим рикаху чепајући ногама и шишћући кроз нос на рој муха и обадова који зујаху око њих.{S}  
н на Даринку, и повикаше претећим тоном кроз стегнуте зубе — паре!...</p> <p>— Од четири динара 
нца и цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто кроз коју промиче киша помешана са снегом.{S} И ви осећ 
 у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто кроз стегнуте зубе, узе коња Милорадовог и пође за оста 
} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко трљајући своје сузне очи стегнутим пе 
а онако разјарена упаде у кућу пи викну кроз плач.</p> <p>„Ви гледате својим очима, како овце ч 
а.{S} По неко меће у недра и протура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне — она дочепа  
јуће душе“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад  
ајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У народу је такав оби 
p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кројио планове — како ће једног вечера исшибати све жен 
, та моја искидана црева — та врежна од кромпира и бостана.{S} Ја сам из наднице то све купио и 
.{S} Где нема тора, ту нема ни леба, ни кромпира, ни лука, ни купуса, ни пасуља, ни конопље, ни 
ква јела.{S} Док се усече буранија, или кромпири, док се обари купус или зеље — ту прилично про 
ру цену.{S} Пред судом је изгледао тако кротак и фини, и говораше увек: „Нећу криво тако ми умр 
 поражени овом појавом не умеђаху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови једни 
е образ поднети ти га немој ни прати ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо твој 
икну „опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да су самоубил 
т као огледало.{S} Од рана јутра почеше крстарити преко села људи и жене, обучени у лепо празни 
окорава вољи њиховој — све нешто шапће, крсти се и призива Бога у помоћ; помиње име свог мужа п 
ја стока.{S} Зденута пшеница у стог или крстине, па не овршена на време већ чекати кишовиту и м 
м.{S} Пропратио многа весеља и жалости, крстио и сахранио, оженио и удао.{S} Поградио многе и д 
 мокре у једну карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њима облагала опрљотине несрећном Милора 
: чабриће, ведрице, (крављаче) бакраче, кружиће, карлице, кутлаче, грудњаче, цедила и т. д. сва 
о лиске откинуте њему ништа не фали.{S} Круна, поражена својом кривицом у овом делу поможе му з 
е, ђеца нису могла дохватити.{S} Додаде Круна.</p> <p>„Ти Стојо, дајеш повода највише свађи и к 
л’ много починиле квара?{S} Запиткиваше Круна — правећи се као да ништа о томе не зна.</p> <p>„ 
 Ја мислим да уредимо овако:{S} Стоја и Круна биће <hi>планинке</hi> (редуше) њих ће двије гото 
stone unit="subSection" /> <p>Чедомир и Круна имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом до 
 те је нема.{S} Овце дошле“.{S} Примети Круна. </p> <p>Ја не знам!{S} Ако не шапће с неким у ко 
p> <p>„Ти погађаш без углевља“.{S} Опет Круна, Ономад ја седо’ под ора доле у башти, па нешто м 
 Гле!{S} Ускочи овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја  
 своју дужност уз припомоћ своје јетрве Круне, која беше послушна и верна као извежбано куче ал 
ра до подне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ако то не учини убиће му дете и све кућане покла 
им вољама, <pb n="25" /> то је велики и крупан посао; и од свега тога украсти времена — да се с 
 уступа сунцу, већ ради бришући са лица крупне капље зноја.{S} Ради за то што мора.{S} Милорад  
очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се крупне сузе низ скоро наборано лице“.{S} Она се мало пр 
 има какви дивни ора, лешника, јабука и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и д 
 око пола дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим ухвати Стева за 
и, и од како почеше падати примедбе као крушке које су презрелиле на планинку и њене производе  
кува и поче јести у њему само угљевље и крца се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта је прекиде:</p 
 Ослушкиваху и чу се дисање помешано са крчањем.{S} За овим изручише жито из кола.{S} Дотераше  
ах слеће с коња и извади своју пећанку (кубурлију) узев за предњи крај — па оним орозом у коме  
ватри.{S} Један кувар, који сам за себе кува скувао би за 20 са онолико труда и дангубе.</p> <p 
и угљевља у лонац који се ту крај ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за инат кошуљицу у ватру 
ре и чисти — и узгред тарка ватру те се кува ручак.</p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе у кућ 
еком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радницима.{ 
ебељашне — беле и чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S} Па сисице несретне као 
него сваки за себе на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам за себе кува скувао би за 20 са онолико 
 Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и Перуника чуваће сва говеда.{S} Д 
е сам натеро сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <milestone un 
ви пут узео Даринку као што сам и хтео, куд би сад био срећнији и напреднији.{S} Овако Бог зна  
Али да чекамо док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди овамо.{S} Викну Иван, Дар 
е.{S} Па да су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђ 
ед лењости, већ усљед немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом да удари.{S} Он сиромах то не зна, ве 
и сама на њу са свом тежином тела, и од куд да се треви, да Милица лупи својом главом о оно ист 
де и жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S} Одоше на рад.{S} Али рађаху ћутке, без здо 
и ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ј 
 пријатељству и љубави.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огрешио. 
о чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и она би и 
 Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати Иване — тако 
никад сејати конопље, нити ћу ја прести кудеље — јер он само носи памучне кошуље — чохано одело 
, крај које сеђаше Перуника и предијаше кудељу.</p> <p>Овог истог пролећа, на сам дан „Цвети“ к 
акали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су последњу четрдес 
 ми му продадосмо волове.{S} Шта учиних кукавац сињи!{S} Јадиковаше Јанко грцајући нешто у гуши 
{S} Док она удари у плач — па кукај, па кукај — скупи се сва чаршија као на неко чудо.{S} Док ј 
е за нама.{S} Док она удари у плач — па кукај, па кукај — скупи се сва чаршија као на неко чудо 
p> <p>Сад се дало свима материјала — да кукају на старешину, на његову неправичност и нечовечно 
/p> <p>Одоше сви, само остаде Милорад — кукајући више за дететом но за себе.</p> <p>Свану.{S} И 
песницама у прси и чупати косу на глави кукајући колико га грло доносило.{S} Стаде писка жена и 
ало.{S} Стаде се увијати несретни човек кукајући са стегнутим зубима и устима.{S} Један га је п 
м издахну.{S} Марко скочи тражити свећу кукајући што га грло доноси.{S} А Савка паде крај Милор 
вијала <pb n="55" /> као отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — нема 
један син и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука 
} Ти Милутине потајник да ме хваташ.{S} Кукали сте како немате рада, како немате посла, како се 
зговора код једне коне, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и из 
 разбоје, брда, ступе, лопаре, наћваре, кукаче, тигање, бакраче, тепсије, тестије, кревете и т. 
 за тим извади иза силава малу гвоздену кукачицу те закучи за усијане вериге и подиже, па онда  
ане вериге и подиже, па онда узе велику кукачу са прочевља и око Милорада опаса вериге.{S} Врел 
згуби реч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше крај његове постеље.</p> <p>Дође Марко, Ружица н 
 коња за порезу.</p> <p>Милорад сву ноћ кукаше од тешких болова који га мучаху, и нико те ноћи  
у мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дјете само крај ватре!?</p> <p> 
l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна з 
абаџиски. <pb n="102" /> Они возе сено, кукуруз, шљиве и т. д.{S} У близини скоро сваке куће ви 
а ће трајати још 15 дана да се суши — а кукуруз нисмо ни струка обрали.</p> <p>„Што се бринеш з 
 њиве окопате са кукурузом — а његов се кукуруз уливадио и посветио се, јер он мора газдама да  
јесен пшеницу или јечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са 
а похваташе волове њих двоица и отераше кукуруз у село код салаша, а берачи осташе берући.{S} Т 
у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше све родило об 
ји као пласт велика гомила не окомишана кукуруза.{S} Око ње се врзма гајдаш и ујдурисава своје  
 брашна, бучук пасуља, два пшенице, три кукуруза и т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и кајм 
 би њега увредило.{S} Једном, на копању кукуруза — почеше они корети жене, како оне завађају и  
 још дуго остати време не промењиво.{S} Кукурузи се беру на јако.{S} Целу ноћ стоји шкрипут кол 
 у кола — дотле Милан спреми 3—4 велика кукурузна леба, лонац, ћасе, кашике, соли, сира сланине 
раднике и стоку.{S} Све њиве окопате са кукурузом — а његов се кукуруз уливадио и посветио се,  
ватио стоку у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем че 
.{S} Одговори друга.</p> <p>„Шта им би, кумим кога Богом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница виш 
/p> <p>„Ја немам.</p> <p>„Немој те људи кумим вас Богом сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме 
S} Ај Суседе, ај комшија!{S} Оди помози кумим те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла! 
S} Сви га слушаху.</p> <p>„Немојте тако кумим вас Богом!{S} Немојте наопако ако Бога знате!{S}  
о ти поклати сву чељад по кући.</p> <p>„Кумим вас Богом убите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} 
лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми ис 
ма и раменима, а и иначе сав испребијан кундацима.</p> <p>„Ружице!“ Отпоче Милорад изнемоглим г 
ђе и млађе осећаје — срце се раствара и купа у милинама — а душа одлеће на небо и рукује се с а 
уде поштен и моралан човек, тај се може купати у пороцима као и у крви својих злочина и без пом 
без питања и одобрења својих задругара, купи у чаршији памука за платно и плати једној жени да  
латно и плати једној жени да му изатке, купи деци материје и фланела те их обуче и преодену.</p 
е тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на путу треви Си 
ет прода по неки чанак млада кајмака те купи соли или опанке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је  
 његову па и свију нас.{S} Да би ја што купила или платила рад другом вама ни једном не би било 
мање оних шест њихових братучеда они су купили и платили.{S} Плаћајући им више но други — само  
 и бостана.{S} Ја сам из наднице то све купио и посијо — па да ми ти таманиш.{S} Море овде ће и 
огати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећи <pb n="14" /> се њиховом слабошћу која  
е целокупне имовине ја сам својом руком купио и платио, од људи који су били богати као и ми шт 
 дуката па квит посла.{S} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би  
знице — а био је у стању напитом, почне купити камење по путу и потезати се на куче са разним и 
ајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему ће купити аљинице ко што варошчад носе, па гаћице, па чипч 
шо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему купити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је  
 треба да га преврну па за тим да почну купити у пласје, и тек што преврнуше да се мало боље пр 
слушати —- али ја ’хоћу, — да ми напред купиш једну чојану памуклију од 83 дуката.</p> <pb n="1 
алашове, кокошаре, ограде и т д.{S} Док купише качице, буриће, чаброве, ћупове, чутуре, вреће,  
 парче од наших бивших задругара ми смо куповали.{S} Прво, покојни Живан уби се због жентурине, 
ругом је месту губила више.{S} Марко је куповао сукнено одело па и лети и зими њиме прикривао с 
и је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и куповао <pb n="82" /> и стоку и имање од мојих братучед 
ег синовца свог судовима и властима, на куповину и продају, јер и Марко беше увиђаван и свему в 
 што им треба за одело и преобуке — она купује.</p> <p>Његове комшије завидећи на његовом нерад 
 и уђоше око 30 њих.{S} Трешња у цвету, купус тек посађен и примљен.{S} Овце дигоше све као поп 
на трешње — поткресо их и окрепио, па и купус, који је стручић са свим ишчупан он је мето други 
че буранија, или кромпири, док се обари купус или зеље — ту прилично прође времена.{S} Па запрж 
кривицом у овом делу поможе му заливати купус и сву башту дотерати у ред.</p> <p>Живан каза сво 
 нема ни леба, ни кромпира, ни лука, ни купуса, ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни вина ни раки 
„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим се речима кураже самци и полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда  
чемеран живот.{S} Нада у будућност више куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а 
д човек.{S} Зар није крива она, која се курва са ожењеним људима и свађа их са женама?{S} Ја би 
ти човек да у инат мене говориш са оним курвама (јетрвама) кад ја са њима не говорим!{S} Ама ни 
е — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина јесам о 
љнији.{S} Постао је браколомник и прави курвар.{S} Не ради ништа, Дуван пуши и опија се — свађа 
у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} Воле 
(од стрица) мало измета (посла).{S} Ова курјачица Даница знала је то, па је повела Ивана и каза 
, по сваком ћошку леже гомиле пшенице — куруза, пасуља, комада леба, и миши преораше земљу у св 
.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару.{S} Мића пође — они га обоје испра 
на оном малом што плаче.“ За тим извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало  
, (крављаче) бакраче, кружиће, карлице, кутлаче, грудњаче, цедила и т. д. сваки дан прати и чис 
 неком два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} Место готова новаца М 
а то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли језици говоре, да се у  
 пропало вересије?{S} И кад се сумира — кућа с дана на дан све празнија.{S} Кућни старешина виђ 
 сама да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у место  
ане међу вама.</p> <pb n="12" /> <p>Ова кућа није никад затворила врата ни путнику, ни намјерни 
{S} Нити ко сме поменути — да се његова кућа претражи.{S} Лопови су сваки дан носили под видом  
раво Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи мојом способношћу а ја сама да се растргне 
 </front> <body> <pb n="5" /> <p>Перића кућа чувена је у неколико капетанија као честита, са св 
рњила ничије интересе.</p> <p>Његова је кућа уређена као сат меда.{S} Сваки члан његове породиц 
 од стране кућних лопова.</p> <p>Што је кућа све више опадала то се незадовољство све више пења 
на се мало прибра и продужи.{S} Наша се кућа рачуна прва у целој капетанији!{S} Марко је кућни  
 готова новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица, док напра 
и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и  
оштрија и ординарија, и на тај се начин кућа све више пљачкала и поткрадала од стране кућних ло 
не“ ако то не учини убиће му дете и све кућане поклати.</p> <p>И ми му продадосмо волове.{S} Шт 
косе — обадве шарене у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече д 
S} Они се привукоше близу <pb n="63" /> куће у једну кошару и управише своје погледе на кућу.</ 
и да пођу са њим на увиђај код Перовића куће.</p> <p>Кмет Јанко сврати код механџије и исприча  
 неку грађевину.{S} Па кад је био поред куће једног свог сељака, са којим је био у свађи, јурне 
ан свет.{S} Комишање је било удаљено од куће му највећи пушкомет ода.{S} За то је Даринка морал 
ко?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало код куће.{S} Ја помогох мало сестри приставити вечеру.{S} О 
кошуљи распојаси спавати под кровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најлепше 
ош за дана сићи у ону шуму спрам његове куће, па чим се сутон повуче, ви пређите и извршите дел 
ад се скупише силни сватови код Маркове куће и доведоше девојку, венчаше се па се разиђоше.</p> 
 свом воћњаку, одакле носаху воду многе куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду правио мај 
ани који пеку ракију.{S} Даље или ближе куће види се велика ватра код житног коша, ту стоји као 
S} Ове га мисли доведоше до прага своје куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој гораше велик 
јо таку љагу на част моје сестре и моје куће, кад она то није заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо 
 шљиве и т. д.{S} У близини скоро сваке куће виде се веселе по 3—6 ватри у једном реду — то бех 
ја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S} Примети Милутин.</p> <p>„За то ђевере, ш 
ском позиву са жељом: да очува интересе куће и расположења укућана, да очува своје име и част,  
ва и Милунка обе су се удомиле у богате куће.</p> <p>Милоша је узела мајка Даринчина, давши га  
на део.{S} Они шесторица, док направише куће, премештише зграде качаре, кошаре, салашове, кокош 
о се то може помислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па  
ој даје онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад су н 
ери да му заустави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете и трчи у кућу  
, и што треба за Стоју — да се плати из куће — а она нека гледа свој посао.</p> <p>„То не може. 
 до 30 које мушко које женско, нешто из куће а нешто надничара — осуђиваху жене и доведоше закљ 
идба — додаде Стоја. </p> <p>— Интереси куће и живота тако захтевају.{S} И то не сме друкше бит 
у и неким стварима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непознати зликовац гађао  
које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добро — добро — одг 
е у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко куће по којој се беху усмуцале две три квочке са малим  
а, по качарама, коморама и зградама око куће Перовића.</p> <p>Нису могли више заједно, и подели 
 раније кући — па стаде ослушкивати око куће као какав крадљивац, и жене се псоваху у кући због 
мљу већ само хода, час по кући, час око куће и по целој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух  
један за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга укућана, звао се заповедник, а у ствари ј 
д беше најбољи извор за новчане издатке кућевне, али се рађаше како ваља.{S} Сваке године по је 
човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то он мора да чин 
шарају по њему, ломи леденице са стреха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне по неки п 
н издахну.{S} Један од комшија отера га кући који стиже тамо у сами расвит.{S} Несретни Милорад 
а.{S} За то је Даринка морала више пута кући отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци 
 пушке и барута — и одоше право Мартића кући.</p> <p>Цмиљка, сестра Мартићева — беше лепа девој 
ењаше своје мисли и пођоше право Тешића кући.{S} Нит’ кога трефише нити стигоше.{S} Цело село о 
е Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S} Њему пак нареди  
аопшти њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од радости и м 
бије по тужби Марковој и помилован дође кући.{S} Имање му беше сво испродавато за кривицу.</p>  
им се брзо окрете и живим корацима пође кући.{S} Дође у собу.{S} Даница ту не беше.{S} Он скиде 
ју деца од 6 до 8 год. старости, долазе кући, хватају децу и тучу их немилице.{S} Она бежу по к 
оче овакав разговор:</p> <p>„У нашој је кући увек био обичај да се с’ пролећа, управо кад наста 
га.</p> <p>Једног вечера он дође раније кући — па стаде ослушкивати око куће као какав крадљива 
и од јада, угуши се од плача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све село чује.{S 
подсјекоше — снага га издаде и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до скора нис 
отовати него срамотовати“.{S} У овој се кући не зна ништа шта се ради.{S} Мене се чини да се ви 
акупи пун нарамак оне суховине и однесе кући.{S} Чим дође пред кућу.{S} Он дозва сестрицу Милев 
 <pb n="97" /> <p>Кад Марко дође у вече кући запита га Стоја, његова жена:</p> <p>„Што се закле 
.</p> <p>Тако копаше до мрака.{S} Одоше кући.{S} Вечераше и разиђоше се.{S} Небо ведро као стак 
у отрже и оде комишиоцима — а они одоше кући.</p> <p>Кад су се вратили, запита их Сретен:</p> < 
то се све рано окомиша.{S} За тим одоше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као 
а му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да донесу пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и 
крви обливен.{S} Марка однеше на поњави кући где је одмах умро.{S} А сватови продужише свој пут 
те богљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој кући но под чергом циганском.{S} Ономад турим ђетињу ко 
 на свет настао.{S} Па зар да се у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како имају сестру врло 
смо чиниле.</p> <pb n="45" /> <p>У овој кући — што се год заради то се све потроши и развуче се 
p> <p>Једног дана дође Милутин Марковој кући па рече.</p> <p>„О Марко.</p> <p>„Чујем Милутине.< 
утра дан њих неколико полазише кметовој кући па се двоумећи вратише.{S} Марко, као кућни стареш 
а мржња и злоба увек царовала у њиховој кући.</p> <pb n="34" /> <p>Покојни чича Јеша, још за жи 
дног вечера исшибати све жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће,  
 јако разљути и у тој љутњи дође својој кући, узме пибодову пушку и опет се врати натраг — да с 
ила је у комшилуку, не вратив се својој кући.</p> <p>Сутра дан њих неколико полазише кметовој к 
ш на то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и соли појео, али тога се немој п 
ати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оче проклет да с 
исам гладан.</p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али и 
них људи и девет жена били смо у једној кући.{S} По мало се радило, а имало се свега доста.{S}  
 да остане њена старија.</p> <p>У њиној кући био је такав ред — да кад кућни старешина устане — 
p> <p>Милорад и Милан остадоше у старој кући заједно — ма да и њино имање зна се чије је и које 
оно се опет покупи и остави.{S} У нашој кући хранило би се још оволико чељади од оног што се пр 
а мах умрло.{S} На против то се у нашој кући није никад десило код оволике ситне деце, а то је  
и нам, или ћемо ти поклати сву чељад по кући.</p> <p>„Кумим вас Богом убите ме.{S} Немојте ме т 
 и глави.{S} Стаде писка жена и деце по кући — нека побеже у собу и заклопи се, нека напоље.{S} 
— ватра велика — па се само успушило по кући.{S} Одговори Даница.</p> <p>Како се беше искупило  
 не седа на земљу већ само хода, час по кући, час око куће и по целој авлији.{S} Она је била те 
ера имо пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздвоили чуле су се пушке.{S 
м, а знам их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у  
е.</p> <p>Овај корак, ова мала измена у кући Перевића постала је врло важна полазна тачка која  
ахан и снажан, још је кућни старешина у кући својој у којој живи 36 чељади.{S} Име његови синов 
 планини.{S} Зли језици говоре, да се у кући Гвозденовој неколико пута састајала четири Перовић 
харани не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију 
аве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу своје женско младунче 
о.</p> <p>„Докле ћу ја трпети ово зло у кући“.</p> <p>Живан је посматраше мирно ћутећи.</p> <p> 
ао какав крадљивац, и жене се псоваху у кући због неких ситница — он упаде у кућу носећи конопа 
правише своје погледе на кућу.</p> <p>У кући се не чујаше нико.{S} У место чељади врвила је лар 
 нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољни, њима се саопштава како је тај и 
епа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет отац.</p> <p>— Бога ти прођи се — ја мислим 
S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да р 
до саме планине, и он тамо направи мало кућице, која више личи на трап но на кућу.{S} О проклет 
ете код себе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} Марта  
 да прелистамо и судбину њиховог бившег кућнег старешине Марка и његова сина Ивана.</p> <p>И Ма 
а — кућа с дана на дан све празнија.{S} Кућни старешина виђе ово зло, па заклопи све под кључ.< 
тну цену, па најчешће и на вересију.{S} Кућни лопови сву као и кријумчари монополисаних артикли 
све своје имање.{S} Пореза је велика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb n="48" /> ка 
>У њиној кући био је такав ред — да кад кућни старешина устане — устану сви, а зими кад жене ши 
на прва у целој капетанији!{S} Марко је кућни старешина и скоро сваки дан иде на позив власти и 
здрави; још је живахан и снажан, још је кућни старешина у кући својој у којој живи 36 чељади.{S 
и па се двоумећи вратише.{S} Марко, као кућни старешина требао је то још увече да расправи, ал’ 
на сад има 200 дуката у злату.{S} Марко кућни старешина, код њега кеса и новци па само грабу и  
ве више пљачкала и поткрадала од стране кућних лопова.</p> <p>Што је кућа све више опадала то с 
о мора.{S} Милорад сеђаше на клупи пред кућом и посматраше заруделе шљиве којима пуцаху гране о 
е ни пуна година како он поче управљати кућом, а незадовољство поче извирати међу задругарима.{ 
десет година има, како ја управљам овом кућом.{S} Какав сам био, то је тешко сада погодити.{S}  
/> <p>Јеша је четрдесет година управљао кућом.{S} Пропратио многа весеља и жалости, крстио и са 
љоделцу.</p> <p>Лакше беше издржавати 1 кућу са девет људи, но са једним или ниједним.{S} Два ј 
едну кошару и управише своје погледе на кућу.</p> <p>У кући се не чујаше нико.{S} У место чељад 
статује да је некакав зликовац напао на кућу овом човеку.{S} Извршио опасну крађу у новцу и нек 
ло кућице, која више личи на трап но на кућу.{S} О проклета ракијо.{S} Доста ли си срећни људи  
 је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет отац.</p> <p>— Бога ти прођи се — ја м 
> наплати добро своју надницу и осигура кућу са лебом за 15—20 дана па сутра опет место да иде  
сусетке и суседи који окружују Перовића кућу.{S} Они самим члановима ове задруге ово све и још  
ва коња у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све го 
уховине и однесе кући.{S} Чим дође пред кућу.{S} Он дозва сестрицу Милеву — која у близини напа 
оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле.{S} И све наше свиње бијаху се иск 
ода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како да учини 
 другу пакосте, и хоће да нам упропасте кућу“.{S} Одговори Вук.</p> <p>На ове речи осуше жене к 
апље вода труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му пола једне стране остало непокривено у недо 
ва срца сроством везао.{S} Позваше га у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести — па одмах с 
ло од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе најлепше везене чарапе — те му их тури пр 
одоше, хајдуци у шуму — а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена створења.{S} Како без ст 
 у свој тор, па онако разјарена упаде у кућу пи викну кроз плач.</p> <p>„Ви гледате својим очим 
 у кући због неких ситница — он упаде у кућу носећи конопац у рукама па и без једне речи поче и 
оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђе у кућу убрисајући сузе.</p> <p>— Кокош немам кад чекати,  
/p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, па посматраше како Дари 
амрти изговори.{S} Док од једаред уђе у кућу узверена и поплашена Савка.{S} За њом и Ружица па  
ага своје куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђаше Перу 
атвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво 
ише сви, позва све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар 
ре неке чардаклије (вињаге) сви уђоше у кућу па напослетку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре  
а један мах отворише се обоја врата и у кућу упадоше два наоружана човека.{S} Иван скочи и крв  
 све — а нарочито децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и пообаљива чељад на постељу која попадаш 
пи млеко“.{S} Она оставља дете и трчи у кућу опет преко пилади те пригњави још 2—3.{S} Кад тамо 
 и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у в 
о био у вароши — па рано дошо.{S} Сео у кућу на троножну столицу па пуши дуван на муштиклу што  
ван помого те се намирила стока и ушо у кућу, запалио цигару па задовољно седи и пуши.{S} Дарин 
јест година има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужност, прво за покојном мајо 
ла је сама пет оваца, са тим мрсила сву кућу преко целе године и опет прода по неки чанак млада 
 га не познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</p> <p>У са 
S} Право велиш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш ми <pb n=" 
 и блатним сокацима, чији пролаз сеоска кучад саопштаваху једно другом.{S} Он иде полако носећи 
еговом домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан 
е са разним и врло гнусним псовкама.{S} Куче усљед раздраживања користећи се помрчином и његово 
 узе на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а куче умукну — погоди га по сред чела.{S} У исти мах зрн 
 у свађи, јурне на њега онако из ненада куче и толико <pb n="66" /> га уплаши — да је се тресао 
т. д.</p> <p>„Јесте.</p> <p>Опет залаја куче.</p> <p>На капију уђе 1 жандарм са пушком, кмет Ја 
аху гране од силног рода.</p> <p>Залаја куче.{S} Док на капију уђе један дечко, уђе други, па т 
 купити камење по путу и потезати се на куче са разним и врло гнусним псовкама.{S} Куче усљед р 
оја беше послушна и верна као извежбано куче али само беше много пипава (спора у послу).</p> <p 
у и опет се врати натраг — да се освети кучету и његовом домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче  
а да га воде, ногама да носе, мирису да куша, рукама <pb n="39" /> да узме и т. д. од свега тог 
р поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="100" /> <p>— Она ник 
> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ по 
рече викач дрхтећи од умора.</p> <p>„Је л’ посло новац?</p> <p>„Он није посл’о већ тражи.</p> < 
 мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се навикли,</l> <l>У гробници у ладној тавници,</l>  
овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> <p>„Газдарица Стоја у мал’  
реши ме...</p> <p>„Шта је теби?{S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ја при 
но, па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много починиле квара?{S} Запиткиваше Круна — правећи 
јке које се у оном заладку засијаше као лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да с 
 викну Стоја чији је глас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене, ухвати је за прса ле 
му она није ништа шиљала, већ га Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђела?“ рече  
трећи товаре на кола, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас ж 
о у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне реке 
ао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као да се прикрада нечему; час би застао и стегн 
иста што си се звао хришћанин, или боље лагао си сам себе.{S} Ти ниси ником праштао — као што т 
око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си се звао хришћанин, или боље л 
S} Жаљаше се како га пори низ прса онај ладан пасуљ, паприка и ракија које су имали за ужину.</ 
црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му пијем патоку — те да  
сваки дан даје се свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржена са ћулбастима меса и сланине 
уму — а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена створења.{S} Како без страха, без устезања 
е од тешког умора место ручка напију се ладне воде.{S} Лањске године сушисмо шљиве и изгубисмо  
 спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладне пећи, без простирке и покривке; једите црн сухи х 
а када је путем лед и снег; спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладне пећи, без простирке и  
есте л’ се навикли,</l> <l>У гробници у ладној тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> < 
бити.{S} Повика отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И  
Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — док вам не опашемо усиј 
немам ниђе марјаша.</p> <p>„Зар смеш да лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кундаком у леђа 
 нагнана бесном природом — а обавештена лажним разлозима поклонила своју невиност ожењеном Иван 
новале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све сусетке и суседи који окружују Пе 
ну.{S} После једног сахата дође комшија Лазар и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S 
их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спремно.{S} Понј 
ац отпоче.</p> <p>— Иване, ја сам казао Лазару (првом комшији) да дође.{S} Но дед спреми се да  
 и материјално, при том здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. <pb n="6" /> Што је год х 
 пипава (спора у послу).</p> <p>Није то лак посао, помусти 12 крава, и 100 оваца, па то процеди 
ресије — онда дужник у место новца даје лакат са највећом претњом о издаји.{S} Поверилац му виш 
о забринут.</p> <pb n="44" /> <p>„То је лако учинити.{S} Али тиме ми би погазили аманет нашег п 
 дао толико земље колико он може на њој лако живети па да то не може ни у ком случају отуђити,  
.“</p> <p>— Сирота, па није јој ни било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тражити?</p> <p>— Ш 
он је се вајкао код Данице, како су они лакомислено упропастили своје лепо имаће, и како су се  
 о тој појави.</p> <p>— Чисто ми је сад лакше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S} Убић 
ог безумног човека, који мисли да му је лакше живети као самац, у место да живи у задрузи.</p>  
нем што више новаца — са њима ћу брже и лакше ту ствар свршити.</p> <p>Не прође ни три пуна мес 
ругог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше издржавати 1 кућу са девет људи, но са једни 
бало је једна ватра, један лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 јарма волова, 1 чобанин за све овце, 
комшија, који га познадоше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога живота.{S} У 
а, ни купуса, ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни вина ни ракије.</p> <p>Сиромаха и инокосника м 
 трпети ово тегобно тело које као тешки ланац окивају и муче душу.“</p> <p>За овим се брзо окре 
 Зар није усљед претераног рада брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> <p>Претер 
, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из школе.{S} Сковчала му руке око врата па  
а, то ми је синовац сиротан.{S} Отац му лани погинуо.</p> <p>„Ћути неблагодарни човече.{S} Сад  
ра место ручка напију се ладне воде.{S} Лањске године сушисмо шљиве и изгубисмо на њима.{S} Ове 
ма порезе да плати до сад?</p> <p>„Које лањске, које ово годишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато 
} Што волиш да се свађа и <pb n="43" /> ларма.{S} Што си подла и пакосна као мачка“.{S} Одговор 
пренеразише се од чуда и настаде велика ларма и граја, псовка и претња и то не толико због жена 
</p> <p>Овако се с’ дана на дан правила ларма и свађа све оштрија и ординарија, и на тај се нач 
ујаше нико.{S} У место чељади врвила је ларма од кокоши, петлова, гусака и ћурки.{S} Свака стај 
ало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су сви пристати: да се жене са својим ж 
рчати, викати, дерати и досадити својом лармом целом селу — које ће изрећи свој суд у овим речи 
едан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м 
икако да дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозвољених и недозвољених срестава да п 
опи се, нека напоље.{S} Он разјарен као лаф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем  
драгим чедом, које је улетило у чељусти лафа, и које може сваког тренутка погинути.{S} Па још а 
изађе на поље и поче га тражити.{S} Као лафица разјарена стиже га за једном зградом и поче га ш 
{S} Она јадна на живој је муци — месила леб — ватра велика — па се само успушило по кући.{S} Од 
ећи но једући и пијући — јер крадени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су 
ваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се  
наду на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, готовити јело, гледати и чувати стоку, шити одело, 
ногу кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за све и на једној ватри него сваки за себе н 
ачку, али није имало ни мишева.{S} Мрва леба никад не падне са његове трпезе.{S} Зрно жита, или 
гомиле пшенице — куруза, пасуља, комада леба, и миши преораше земљу у свима зградама.{S} Мој от 
дотле Милан спреми 3—4 велика кукурузна леба, лонац, ћасе, кашике, соли, сира сланине и т. д. и 
ви.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и соли појео, али тога се немој плашити.</p> <p>—  
а гранама.{S} Где нема тора, ту нема ни леба, ни кромпира, ни лука, ни купуса, ни пасуља, ни ко 
чаше ракије да јој пружим, нити залогај леба као што треба!?{S} Слијепче један!{S} Ти си слуга  
ш немам кад чекати, него дај по залогај леба обичаја ради.{S} Одговори Мића.</p> <p>Скочише обо 
Ови с муком и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{S} Ово су грешници над грешницима, к 
ек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде м 
и копају или косе, немајући кад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни 
p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш право — ја 
а телом ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебдио непрестано над првенчетом својим, над својим мил 
лорад. „Срећније живи онај који жуди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог 
и добро своју надницу и осигура кућу са лебом за 15—20 дана па сутра опет место да иде на рад ч 
 чарапом десне ноге.{S} Нави дете преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано н 
..</p> <p>Кад ово изговори.{S} Он палац леве ноге завуче под браник, за тим стеже срце и гурну  
руком а десном око појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући озго и  
, тај остане последњи кад се окрене „на левокруг“.{S} Тај обрт, тај „левокруг“ не чине људи, ве 
окрене „на левокруг“.{S} Тај обрт, тај „левокруг“ не чине људи, већ судбина и време.{S} Ако ика 
е се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан де 
пса но на говор жене, ухвати је за прса левом руком а десном око појаса.{S} Нави мало лево и де 
“.{S} Ређаше Даница плачући и држећи се левом руком <pb n="31" /> за појас, а десном усекњиваше 
но женско ухвати га за разбарушену косу левом руком а десном за велики нож, који му стајаше за  
 са чивилука и мету уста његова себи на леву сису, па узвикну „опрости ми Боже и свети Лука мој 
<p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше легао на кревет и само му се глава виђаше испод губера. 
ка, пошто је свршила свој посао, она је легла на кревет па јасно говораше ове речи: „Пази, пази 
о да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{S} На пољу у место оног сунца и цвећа.{S} Густа  
о везује људма очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигледну пропаст, и ти чести примери 
 која личи на мрежу паука када је путем лед и снег; спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладн 
своје стопице како шарају по њему, ломи леденице са стреха кућевни и носи их у рукама, па још и 
ад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа.</p> <p>„Ћути, не тртљај ту“!{S} Рече Живан тихо.< 
бојазни — заклоњен за тврду бусију — за леђа свог оца — од кога су сви дрхтали.</p> <p>За несре 
азарује“.{S} Одговори Цинцарин, окренув леђа кмету и оде у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто 
рећне жене са својим мужевима завадио и леђа им испребијао, а има их неколико, које је раздвоји 
Продера се старији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми истиног Бога: 
.</p> <p>Да им не беше оволики терет на леђима, оне би још ту разговарале о које чему али не мо 
рад, па да једно друго носимо на својим леђима, већ ја сама морам одевати себе, мужа и петоро д 
.{S} Водени клобуци беху му искакали по леђима и раменима, а и иначе сав испребијан кундацима.< 
ран води која окреће коло, она вам мора лежати.{S} Наместите целокупан разбој и доведи те га до 
рца му и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке обасипајући је пољупцима каквим је ник 
ше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дозн 
 то прикрио окрете се на другу страну и леже.</p> <p>Од овог значајног вечера, не прође много и 
 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зими усљед мраза.{S} Еле ја 
ј великој каци.</p> <p>Једног вечера он леже у кревет са својом добром женом Савком, и учини је 
 краде по свакој стаји, по сваком ћошку леже гомиле пшенице — куруза, пасуља, комада леба, и ми 
 стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S} Отимаху се често руке Ивану — да  
каквом пашчету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије 
у главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном одреди се пре 
ли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{S} На пољу у  
че мајка</p> <p>— Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са наличја мног 
зјави — да је то дете његово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас по делом селу, одмах изађе дело н 
а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — 
какав.{S} Да се прода.{S} То је најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради вел 
жјем.</p> <p>Сутра дан, Марко долази са лекарском сведоџбом и оптужује код полиције Чилаша, што 
p>Човек није запуштио имаће своје усљед лењости, већ усљед немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом  
добила за своје планове.</p> <p>Иван је леп момак — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то су  
луге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато искићеном оделу, са пушком у рукама  
ећу своју па и још многих беше ванредно леп.{S} Црномањаст, ћосав, здрав, снажан и потпуно разв 
 штедити него радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то се поједе 
 бих се лепих пара узело, то се поједе; лепа пића, то се попије.{S} Чим се коме опанци процепе  
аје се свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржена са ћулбастима меса и сланине, то би тре 
он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет от 
</p> <p>Цмиљка, сестра Мартићева — беше лепа девојка —- али опет није као Даринка.{S} После под 
ља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет отац.</p> <p>—  
препредена.</p> <p>Даница беше ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу вична.{S} Највећа же 
ило силан свет — а нарочито момчад због лепе Даре, то се све рано окомиша.{S} За тим одоше кући 
љена <pb n="28" /> на покрет тела своје лепе жене, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље. 
судбину и да камен по камен отискује из лепе грађе свог живота — те да што пре однесе пред Бога 
е варошкама разне послове, и зарађивала лепих пара.{S} За непуних 6 месеци службе Пера одужи ду 
Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то се поједе; лепа пића, то се попије 
м уме да им се допадне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то не умедне, они су ћудљиви,  
е свуда први.{S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек има свега доста.{S} Па  
.</p> <p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и издадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као нас 
 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио на 
добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са наличја много ружно.{S} Како ја зн 
118" /> са Даринком Сретеновом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но ка 
добра.{S} Кад смо се пресудили, она све лепо са мном — и само вели „ништа ми није жалије — но ш 
вораше ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му ручиц 
 непомично право у земљу.</p> <p>— Није лепо од тебе Иване — што сви нанијо таку љагу на част м 
ко су они лакомислено упропастили своје лепо имаће, и како су се огрешили о своју дечицу која с 
да му сестра није тамо код Ивана, па се лепо опремио и обуко.{S} Па по свом обичају и наоружао  
а би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој 
 и остаде његов коњ, па су после живели лепо и спокојно — остављајући по извесан део зараде у ш 
али бити.{S} На њима је било одело увек лепо, помодно и чисто.{S} Он је нерадо ишо на игранке,  
се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати своје вочиће — па не носити дрва чак из план 
арити преко села људи и жене, обучени у лепо празнично одело, пешке и са коњима — и одоше у при 
 да ђубрим и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у пријатељству и љубави.{S} Само не знам  
 брату Милану.</p> <p>Једног празничког лепог дана, тек што сунце зађе за оближња брда тежећи к 
е завидећи на његовом нераду са једне а лепом животу са друге стране — често пута запитали би с 
ли за то су баш несрећни — јер проклета лепота само је штету — а никад и никакво добро није дон 
знатно опадати и губити своју девојачку лепоту.{S} Даница је сада водила велику бригу о тој ств 
крет тела своје лепе жене, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло  
Није прошло ни 15 дана — а Даница обуче лепу чохану памуклију.{S} Она је извлачила много које ш 
лим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни 
тра угаси.{S} Па како имају сестру врло лепу девојчицу — ја сам намислио да је за тебе узмемо и 
о би и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао волети 
а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је најглавније здрава је као вр 
</p> <p>Иван је леп момак — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то су баш несрећни — јер прокл 
Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — јер је се развила и разрасла.{S 
руде да што мање снаге утроше, а да што лепше и удобније живе, док сопственици који себи раде м 
платио.{S} Тако овај изведе живот преко лета ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те оп 
воћа, оградио сво своје имање прошћем и летвама.{S} Намножио најбољег соја сваковрсне стоке и д 
 свог мужа покојног Милана.{S} Сузе јој лете низ образе као грашке, а уздах за уздахом отискује 
 чак на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зими усљед мраза.{ 
{S} Марко је куповао сукнено одело па и лети и зими њиме прикривао своје поцепане и нечисте пре 
запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана, распојаса, гологлава, неумивена, 
вим по 40—50 ока чак на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зи 
јеклад, па посматраше како Даринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} 
ен болест погоршавала.</p> <p>Званичник летимично извиде и саслуша усмено, па нареди — да цело  
на одела, обичног и стојећег, зимског и летњег — он дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота ода 
} Главни су радови земљоделца пролеће и лето.{S} И у том добу, поред много празника и празничић 
 ми је утјеха, али болове срца ништа не лечи — за то те питам што тако учини.“ — На последње ре 
о вратити.{S} Тамо има какви дивни ора, лешника, јабука и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њи 
зили аманет нашег покојног „Бате“ треба ли се бојати клетве његове.</p> <p>Ове речи Милорадове  
да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук.</ 
 Мића.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин.</ 
 са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те 
 их побили.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вредно било — да поменемо „паре хајдука Мартића“  
рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} Повика Стоја.</p> <pb n="108" /> <p>— 
рађају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном чест 
/p> <p>„Месец дана у месту.</p> <p>„уда ли ће нас обојицу?</p> <p>„Позива нас обадва.</p> <p>„А 
сто пута запитали би се:</p> <p>„Откуда ли овом човеку траје, те овако живи а ништа не ради?</p 
{S} Сковчала му руке око врата па цмака ли га цмака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то би 
 песмом, шалом и доскочицама.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јармови.{S} Једни превлаче с 
 — али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на земљи који не жели да буде најбољи у 
ад о тебе говор поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="100" / 
на кућу.{S} О проклета ракијо.{S} Доста ли си срећни људи унесрећила; часних осрамотила, богати 
м редом: „Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно пра 
 јој ни било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тражити?</p> <p>— Што ти год устражи подај, са 
и?</p> <p>— То се не зна.</p> <p>— Даде ли јој ти оне минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их  
овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} Овце дошле“.{S} Примети Круна 
 Шта ми хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са оним 
ијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уздахну — она није крива ни 
p>„И то за петнајест дуката.</p> <p>„Је ли издала тапију?</p> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дуплом ц 
златом поткићеном марамицом.</p> <p>„Је ли ти“?!</p> <p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше ле 
p> <p>— Јес очију ми!</p> <p>— Па оћете ли се и довече састати?</p> <p>— То се не зна.</p> <p>— 
м и остали.</p> <pb n="79" /> <p>„Оћете ли пити што?</p> <p>„Хвала.{S} Нећемо.{S} Немамо кад.“  
ничари.</p> <p>„Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе н 
.</p> <p>— Али, још ове јесени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— 
илорад — колико год пута запита „дођоше ли“ толико му се по један степен болест погоршавала.</p 
планини.{S} Одведоше га у болницу не би ли присуством његовим повратили мајци свест — али она г 
тигла нас је...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а н 
уверења са повеликом поштедом.{S} Мисли ли су многи суседи па и сами укућани да ће се тада поде 
 он ће доћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао 
 га Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по 
ије врсте:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде?“ Отпоче Јана.</p> <p>„Не 
крила мајци — опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће ње 
њеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио врхом од конопц 
 оне почеше тих’ разговор.</p> <p>— Што ли он није дошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} Отп 
тпоче љутито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш ли ти да платиш порезу?</p> <p>„Ја немам.</p> <p>„Немој 
 животе мој —- како си слатка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван као каквим дрвеним устим 
 софре, он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не см 
 ме уби.</p> <pb n="122" /> <p>— Мислиш ли да ће ти смрт олакшати грех...</p> <p>— Верујем да н 
анути.</p> <p>Дође мрак, разне птице по ливадама и лугу певају своје песме — и жабе и попићи и  
рета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једног и другог горак 
е прода.{S} То је најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши. 
од силног блата, већ ено их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он брзо претрч 
 — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“</p> <p>Сељачке намигуше већ су прокопкале да ј 
вином и гљивама као псето које се почне лињати, а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, 
а црћи ће му во.{S} Ко му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању обали, сагореће му се 
 он је мето други нов; коме су пак само лиске откинуте њему ништа не фали.{S} Круна, поражена с 
ко, још само глогови не беху цветали ни листали, а остало све, оживело све — све се радује дивн 
е припеке сунчане сакрила под дрво, под листић, под травку.{S} Једини ратар не уступа сунцу, ве 
ао да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа густих и цр 
{S} У његовим очима, у говору, у цртама лица читала се неизмерна љубав и помирљивост.{S} Њега н 
ар не уступа сунцу, већ ради бришући са лица крупне капље зноја.{S} Ради за то што мора.{S} Мил 
 дотадања суморност његова са срца му и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке обасипа 
неки. „То ти не мож’ наћи код приватних лица, већ иди код начелника па нека ти да државни новац 
релим пољупцима Даринчину косу — грло — лице и усне.</p> <p>Даница се извуче испод Дарини руку  
тих, одмерен, правилан.{S} Његово благо лице увек насмејано, а поткићено као сребрним зрнцима — 
е јој се крупне сузе низ скоро наборано лице“.{S} Она се мало прибра и продужи.{S} Наша се кућа 
ли ко више.{S} Скупи се велика гомилица лицитаната, дође и механџија — један цинцарин.</p> <p>„ 
вака жеља остаје празна.{S} Њихова јава личи на сан, а живот на машту.{S} Инокоштина ствара сир 
у цича и мраз; обујте његову обућу која личи на мрежу паука када је путем лед и снег; спавајте  
ко и уздуж испреграђивано, и то више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се суми 
ад беше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен 
 он тамо направи мало кућице, која више личи на трап но на кућу.{S} О проклета ракијо.{S} Доста 
 Његов рад, ход, разговор и сви покрети личили су на покрете болесна човека, док се никако не ж 
ад треба“ викну Стоја чији је глас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене, ухвати је з 
а дадоше му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гнева 
срећу јавне <pb n="77" /> безбедности и личне слободе — то је више него патриотизам.{S} Тиме се 
 и Илија — заклеше се, како су видели и лично познали Обрена Мандића — кад је изашао из вајата  
 да ништа о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница ће сваком вратити жалост за срамоту.{S 
 се као да ништа о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница ће сваком вратити жалост за сра 
} На једном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у је 
 све поцркале.{S} Забољело ме нешто под ложичицом, па немогу да идем.{S} Потрчи, потрчи, ал не  
грожђе <pb n="51" /> и по испрекрштаној лози и разном корову тражи и пола сврхани зеленака набе 
ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину изломи прашином, сувим  
ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја  
леда своје стопице како шарају по њему, ломи леденице са стреха кућевни и носи их у рукама, па  
на се отворише.{S} Он уђе унутра и поче ломити катанце на сандуцима.{S} Вук и сам пође за њим,  
да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво грање гледајући пажљиво у бакрач, (котао). 
Милан спреми 3—4 велика кукурузна леба, лонац, ћасе, кашике, соли, сира сланине и т. д. и наточ 
, као и ти ономад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђ 
, дотле Спасоје наложи ватру и пристави лонац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чекаше да спане роса 
вет жена, требало је једна ватра, један лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 јарма волова, 1 чобанин 
 угарци и преломив се одскочи угљевља у лонац који се ту крај ватре кува?{S} Овој опет обалио н 
И ти си казала да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, као што сам ја виђела да т 
намера била.{S} Оној турио неко пепео у лонац.{S} Зар није било случајева — да прегору угарци и 
спе — сваки дан даје се свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржена са ћулбастима меса и с 
 чаброве, ћупове, чутуре, вреће, торбе, лонце, кашике, сврдлове, сикире, мотике, будакове, ашов 
за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба толико и 
 ралице, раонике, разбоје, брда, ступе, лопаре, наћваре, кукаче, тигање, бакраче, тепсије, тест 
ара готови 200 дуката што јој даје онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{ 
S} А то су: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лопови, који се боје од свакога.{S} Ови  
>Петроније Чилаш, један од најопаснијих лопова, кога тако зваху због његовог накарадног телесно 
 пљачкала и поткрадала од стране кућних лопова.</p> <p>Што је кућа све више опадала то се незад 
че.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише  
менути — да се његова кућа претражи.{S} Лопови су сваки дан носили под видом зајма и наднице, ж 
</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, одговори Даринка задојавајући 
 млађану свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопови крију се од *светлости као слепи миши од сунца.{ 
лопови, који се боје од свакога.{S} Ови лопови — док једу крадену сланину и месо, док пију раки 
и имућни, који стрепе од лопова, и људи лопови, који се боје од свакога.{S} Ови лопови — док је 
окоши.{S} Па шта је са њима?{S} Покрали лопови, покрали и појели.{S} Док не прође дуго, а комши 
ну, па најчешће и на вересију.{S} Кућни лопови сву као и кријумчари монополисаних артикли — они 
има из чије се средине једино рекрутују лопови.{S} Али није им давао што их жали, већ што стреп 
није заваравао он би открио многе тајне лоповске и разбојничке чете којима беше глава Марко.</p 
ари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — на почек.{S} Повиш’ 
<p>Дође мрак, разне птице по ливадама и лугу певају своје песме — и жабе и попићи и скакавци са 
продужи Даница.</p> <p>То беше у једном лугу који се беше одео густом шумом.</p> <p>— Бежимо ов 
 спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту д 
} Продужаваше Милан.</p> <p>— Ама ти си луд човек.{S} Зар није крива она, која се курва са ожењ 
е...</p> <p>„Шта је теби?{S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ја пристајем 
теби?{S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а на 
н умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном срећом и  
S} Запита један хајдук.</p> <p>— Она је луда.{S} Као да нам није сестра Бога јој њеног...{S} Ми 
ца што се окова!{S} Што пође за слепа и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од  
/p> <p>„Није ти вајде то говорити ништа лудом народу.{S} Ми се морамо скоро поделити.{S} Не мож 
вајног Живана, и није га сматрала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је несрећни 
и она га не познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</p> <p 
и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — а остал 
 тора, ту нема ни леба, ни кромпира, ни лука, ни купуса, ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни вин 
су, па узвикну „опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да с 
ости прост и наиван, а она до крајности лукава и препредена.</p> <p>Даница беше ванредно лепа,  
ост код ње су.</p> <p>Посреством својег лукавства и вештине, посреством много жена, девојака и  
 у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у варош 
повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у 
адремало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине  
ао страшна бујица са огромне врлети — а лупање срца могло се чути на 2—3 корака.{S} У томе слат 
S} Кад га виђе мртва у колима, стаде се лупати песницама у прси и чупати косу на глави кукајући 
вом комшији Миладину једном врло вештом лупежу.{S} Сад му беше настао тренутак да покуша изврше 
ним орозом у коме беше углављен кремен, лупи марка по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марк 
м месту — само с том разликом — што она лупи затијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше  
м тела, и од куд да се треви, да Милица лупи својом главом о оно исто брвно и на оном истом мес 
ојаса.{S} Нави мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући озго и сама на њу са свом т 
а се претурише, а са њим Милан полеће и лупи самим теменом о суву и тврду земљу, и одатле се не 
смеш да лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам та 
отрча Милица носећи у рукама обраницу и лупи Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад тр 
 у једног час у другог.{S} Онај старији лупи га грлићем своје пушке по врату тако снажно, да по 
а старија деца које је потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвнета самим челом и беше обливен 
јете који рече да га је нашао негде где лута по планини.{S} Одведоше га у болницу не би ли прис 
ама преткане.{S} Оне ту остану вечито и лутају по помрчини.{S} За њих нема милости никад за ник 
Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рј 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ЛУТАЈУЋЕ ДУШЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ЗА ПОУКУ</p> <p>НАМЕЊЕН 
 <div type="titlepage"> <pb n="2" /> <p>ЛУТАЈУЋЕ ДУШЕ</p> <pb n="3" /> <pb n="4" /> </div> </fr 
е захраните хлебом отетим и украденим. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ва 
ш гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш 
очи разума, да са њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међу собом сатиру.{S} Кад 
шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Тво 
као свако пашче“.</p> <p>Док ово изређа луч се угаси.</p> <p>Она се подвуче крај њега под губер 
доше сви на спавање.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница. 
 <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држ 
 тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при каквом п 
епо од тебе Иване — што сви нанијо таку љагу на част моје сестре и моје куће, кад она то није з 
вађи и кавзи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S} Примети Милутин.< 
 једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па се унесе тебе у очи и рума као сваки џора (крма 
ојо“ отпоче Марко. „Остани планинка још љетос, па ћемо се трпети како тако“.</p> <p>„Ја пристај 
 она то не заслужује, али ипак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети.</p 
 зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оно 
вору, у цртама лица читала се неизмерна љубав и помирљивост.{S} Њега није нико могао убедити, ј 
свима животињама које раде саме за себе љубав — милину и <pb n="13" /> задовољство.{S} Па кога  
ди.{S} Оружје ваше против њих нека буде љубав и доброчинство._</p> <p>„Ако све изделите, бићете 
</p> <p>— Али то се не зове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p> <p 
p>— да обљуби ову Даринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љ 
воли једни.{S} Оћете да се растопите од љубави као грудве снега од топлоте — викну Даница прибл 
ваким ћу лепо да живим у пријатељству и љубави.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам с 
да је и она овако млада знала за пламен љубави који често загрева срца у младежи, али строгост  
ру Марко потплати неке пијанице и своје љубавнике да Петронија мало ошину.{S} Што они и учинише 
 и неће њега рода његова.{S} Мајка њега љуби — слатко моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га ма 
ову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — 
ра је да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису свој 
ном Ивану.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за другим боловали, али је све то било у 
в као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно ве 
а клекну код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди са  
жи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај пукет сав 
заладку засијаше као лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је сам 
 воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љубљења оног пукета.</p> <p>— Те још како.{S} Само да с 
тра он пошто се опремише сви, позва све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, д 
p> <p>Велика позорја ћутећки науче више људе од најпризнатијих говорника и реформатора на речи  
> <p>Ове речи Милорадове ућуткаше све и људе и жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S}  
вези са бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа на робију.{S} Робија опет рађа ха 
 те пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као так 
ете пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као так 
 да се копа.{S} Усљед овога самци људи, људи без задруге губе много.{S} К томе треба додати — д 
ојединца то је обратно.{S} Где рађаху 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, један лонац, 
дије држе повећи број паса.{S} А то су: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лопови, који 
ица сиротињу.{S} Ово се зову пороци.{S} Људи наклоњени пијанству и нераду, хрђави су — али ко ј 
о трпе, док не умре природном смрћу.{S} Људи, који се причесте грехом, тога часа помрачи им раз 
 и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар 
 рана јутра почеше крстарити преко села људи и жене, обучени у лепо празнично одело, пешке и са 
 ја сам својом руком купио и платио, од људи који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја  
имедбе падале су и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — да се рет 
г“.{S} Тај обрт, тај „левокруг“ не чине људи, већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је настало 
езу?</p> <p>„Ја немам.</p> <p>„Немој те људи кумим вас Богом сеирити моме.{S} Ви сте накастили  
ама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми 
</p> <pb n="71" /> <p>„Па шта ћеш, хоће људи да заједу надничару и раднику, па од тога да се об 
 више и нема сво испребијала; те у вече људи дочепали пушке, ножеве и сикире — те умало није би 
два их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад видеше улицу попрскану крвљу пренера 
у и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дознадоше за учињену штету, осуђиваху св 
: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лопови, који се боје од свакога.{S} Ови лопови — д 
тине, посреством много жена, девојака и људи трудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ову Даринку — 
ног ђубрета тада би добро било и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад није тако, ми се на о 
еца су видела где изађоше из зграде ови људи — и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и видети 
 <p>„Па тако је добро“.{S} Повикаше сви људи.</p> <p>Стоја устаде и отпоче врло одмереним тоном 
ови човечији састав човека, тако су сви људи састав света.{S} Има на човеку удова <pb n="129" / 
ари.</p> <p>„Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него 
 ко златну јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели доктора те издао уверење да је дете вр 
раде за услуге ваше...{S} Сви ови бедни људи одрекоше се мотике и плуга, а издржавају себе и св 
има мирним и простодушним.{S} Ови мирни људи окуражавали су га својом равнодушношћу — и сад је  
} Гвозден пијанству и т. д.{S} Инокосни људи у великом су пријатељству и тесној вези са бедом и 
 се види како страдају самци и инокосни људи.{S} На начин овде изложени Перовићи сви јако осиро 
 проклета ракијо.{S} Доста ли си срећни људи унесрећила; часних осрамотила, богатих осиромашила 
храна и пиће.{S} Овим поступком, имућни људи нагоне сиромахе да се са свим одрекну рада — па да 
оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци људи, људи без задруге губе много.{S} К томе треба дода 
г треба да будемо у месту.</p> <p>„Авај људи!{S} Што ћемо се сада оштетити.{S} Шива ће трајати  
био спремљен — али не испаде онако како људи желе већ како судбина донесе.</p> <p>Марко окаракт 
лим очима.</p> <p>— Нисам ја крив, тако људи наредише и сковаше ми несрећу, за коју ми више пут 
ахата дође комшија Лазар и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху обоје мртви.</ 
а пошто прође година дана.{S} Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову с 
p>Лакше беше издржавати 1 кућу са девет људи, но са једним или ниједним.{S} Два јарма добрих во 
</p> <p>Од страха његовог, давали су му људи што је год затражио, и то нису тражили никад да им 
томе да попушта земљу према намножавању људи — и на место снега, да падне сваке године по један 
} Нека га, нека га, нека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђетету ништа учинити.{S} А ми ћемо 
а.</p> <p>„Чувајте се од злих и хрђавих људи.{S} Оружје ваше против њих нека буде љубав и добро 
грађен и ту ограду издржаваху 9 снажних људи.{S} Сада и наоколо, и попреко и уздуж испреграђива 
е ми подјелили.{S} Нас девет пунољетних људи и девет жена били смо у једној кући.{S} По мало се 
аквих се ретко може видети код самртних људи.</p> <p>Он је на основу свог стеченог искуства нап 
p> <p>И отпоче крађа и расипање.</p> <p>Људи, који терају какав мал на пијаце и тамо их продају 
ене се сваки дан свађају и туку.</p> <p>Људи то забашуравају и боје се деобе као живе ватре, је 
лачу. „Стево злато моје.{S} Иди са овим људима слободно.{S} Ово су ујаци твоји, ти њи ниси пре  
је крива она, која се курва са ожењеним људима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему опростио 
огима починио силну неправду а нарочито људима мирним и простодушним.{S} Ови мирни људи окуража 
</p> <p>Али проклето себичњаштво везује људма очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигле 
тва.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења док сте на  
тва.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, и отрпићете велика искушења и мучења док сте на  
> <p>Опасно је свако дјелање са опасним људма.</p> <p>Петроније Чилаш, један од најопаснијих ло 
а.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а не природни закон произведе — она је света за  
ного различитих делова, тако су и умови људски различити.{S} Као што су сви делови човечији сас 
Ако икад, сада је настало време да се у људски живот примене оне свете речи мученика Христа кој 
ова који се узајамно помажу и одржавају људски живот.{S} Н. пр. стомак хоће хране и то захтева  
нов су свима незгодама које податкивају људски живот.{S} У великом раду, у непрекидној журби, ч 
и избегне казне за своја дела од закона људских, па мисли да ће тако избећи и казне Божије.</p> 
Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе људско.{S} И ови јадници нерадници — имају подједнака п 
S} У прилог овоме, и велики ђеније рода људског Исус Христос рекао је: „Што год вежете на земљи 
зубима подгриза срећу и благостање роду људском.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чедомир 
бичњаштво је највећи противник напретку људском“.</p> <p>Тако се јадаше Милорад своме учитељу к 
 што им треба, и ни на снагу сточну, ни људску ни на спрему и алате није се чекало ни дангубило 
о и само певају и веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазлених ств 
ша — па села крај њега на прочељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дара само чини изнет:{S} Одлив 
 чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S} Па сисице несретне као јабучице — ама п 
 још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са сваким,  
!{S} Одговори она.</p> <p>„Шта ћемо сад љута гујо?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде не могу у 
ераше сви, а Даница не хте.{S} Нешто је љута.{S} По вечери одоше сви на спавање.{S} Живан узе з 
и долази у собу плачући.{S} Мајка нешто љута на себе или на другога муне га, ћушне га, шине га  
внику кафу и воду — са једним стаклетом љуте ракије па оде — они почеше пити разговарајући се.< 
а сутра до подне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ако то не учини убиће му дете и све кућане  
сутра око пола дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим ухвати Сте 
ем патоку — те да ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати своје вочиће — па не но 
дин шапућим гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све стране провирише кроз <pb n=" 
дан запита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} Док  
м бујном телу и бељаше као снег, отпоче љутито и набусито повезујући своју црну као „зифт“ косу 
ом здравише.</p> <p>За овим кмет отпоче љутито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш ли ти да платиш порез 
} То би баш право било“!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„Можете како оћете!{S} Али ја нећу више  
ту, па иди те се спремај.{S} Викну отац љутито.</p> <p>— Али ја нећу!</p> <p>— Зар смеш да гово 
} Усљед чега се он јако разљути и у тој љутњи дође својој кући, узме пибодову пушку и опет се в 
расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено. <pb n="41" /> Изјутра он пошто се опре 
и.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним црвима и инсектима.{S}  
ју га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину изломи прашином, сувим трскама од кор 
им се наврши 2 месеца они се процепе, 4 м. нови их окрпљене, тако и све остало.{S} Овди се саме 
on" /> <p>Ето драги читаоче.{S} Ја вам, ма и површно описао овај жалосни и грозни случај, који  
ирише, нити се тужише која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета мржња и злоба уве 
обну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се задрктаваше, нека  
би ову Даринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љубави који  
деце.{S} Нису се много ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто продали од главног, али опет има 
о одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла  
 Милан остадоше у старој кући заједно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали с 
 мртвима а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а не природни закон произ 
миљка код ње говорила — како би учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогл 
показује одвратност према непоштењу, па ма то чинио његов једини син.</p> <p>Милорад оста без с 
се неће другом оженити до Даринком — па ма га то главе стало.</p> <p>Једног јесењег празничног  
} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако говораше кроз плач и ј 
издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега је Чедоми 
љени него побеђени.</p> <p>Кад му млађи ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и грди  
 коресподенцију са већином њих и радити ма какав рад, не може се никако проћи а да се неко не н 
 старци и старице, па и младићи који су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог страшила — од месец 
 свиње, што сву тобож покрадене.</p> <p>Ма да се све ово ради тајно и невиђено, али се опет уђе 
 овршена на време већ чекати кишовиту и магловиту јесен — док све миши појели, закисло и иструл 
и речи прозборити.{S} Његове су очи као магнетна сила правиле ужасно врење у њиховим мозговима, 
тој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слуша 
а ми боље кућу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како да учиним неправду, како да је отерам  
n" /> <p>Освану недеља, скоро при концу маја.{S} Дан ведар и чист као огледало.{S} Од рана јутр 
е.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему купити чантрицу и књижицу па да чита и т. 
 њега мајка и неће њега рода његова.{S} Мајка њега љуби — слатко моје.{S} Ене задремало ми, чек 
добро озебе и долази у собу плачући.{S} Мајка нешто љута на себе или на другога муне га, ћушне  
ослабио, бојим се да не умрем скоро.{S} Мајка ти је стара не може више да пере и одева а сестра 
 моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лул 
 (пљеска руком по јастуку) тако била га мајка.{S} Немој <pb n="114" /> плакати злато моје, неће 
="114" /> плакати злато моје, неће њега мајка и неће њега рода његова.{S} Мајка њега љуби — сла 
то се све потроши и развуче се.{S} Моја мајка музла је сама пет оваца, са тим мрсила сву кућу п 
а у име Бога нећеш се кајати.{S} Повика мајка чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се  
е у богате куће.</p> <p>Милоша је узела мајка Даринчина, давши га у школу — за тим и гимназију  
а да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка послушати —- али ја ’хоћу, — да ми напред купиш ј 
рни стопарци били су сузе свију њих кад мајка паде преко сва три гроба у којима јој беше поломљ 
лу, спавај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему ће купити аљинице ко што варошчад н 
е за онаким голубом!</p> <p>— Па што је мајка не да?{S} Она није мала.</p> <p>— Право велиш.{S} 
 Да узмеш онако пиле.{S} Још три године мајка је не да — рече Даница смешећи се.</p> <p>— И шес 
 и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је  
 преварио.{S} Девојка је као анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} 
је ни полугодишњицу дао своме оцу — а и мајка му умре после шесто-дневног боловања.{S} Он оста  
а чија је?{S} Повикаше радознало Иван и мајка му.</p> <p>— Милоша Мартића сестра.</p> <p>— Ја ј 
коме послу вична и досетљива.{S} Отац и мајка осећали су се срећни — што су тако чељаде умели с 
.</p> <p>— Коју то!?{S} Повикаше отац и мајка.</p> <p>— Ја хоћу Даринку Сретенову.</p> <p>— Ха, 
о је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека побегне.</p> <p>— Ја ћу радити ш 
{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излуди.< 
 нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l> <l>Мучил 
 Стоја постаде деци својој више маћа но мајка.{S} Поред тога што их није гледала како треба, ни 
омљено цвеће,</l> <l>Озов те се кад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се навикли,</ 
а и ми знамо у шта си се загледао? опет мајка.</p> <p>— Она није из овог села, већ из Г...</p>  
зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли неку кој 
 благостању, а сиромаштина и инокоштина мајке су које рађају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да л 
рца у младежи, али строгост њеног оца и мајке чинили су те је она увек крила своје погледе од м 
зме Савку ћерку једног сиромашног оца и мајке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се п 
изудара.{S} У оном гњеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохв 
 отправљам ту дужност, прво за покојном мајом (Јешином женом) па после и сама.{S} А ево из чега 
ти као хармонија разних тица и попића у мајском вечеру.{S} Две чутуре једнако иду од руке до ру 
ине.{S} Причају, кад је ову воду правио мајстори су га понудили — да урежу, у камен његово име  
све, оживело све — све се радује дивном мају.</p> <p>Први дан цео свет обукао се у најлепше пра 
о раширило ручице.{S} Оди, оди на крила мајци — опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он је пошо. 
ти да донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба спремити кашика и виљушака — па и ве 
у не би ли присуством његовим повратили мајци свест — али она га не познаде.{S} Отерали су је у 
спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему ће купити аљинице 
о сукњи крајем од конопца.{S} Ала синко мајчин ја ти нећу опростити ако будем жива?{S} Плакаше  
Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш ми <pb n="29" /> ни ти више ж 
асипање.</p> <p>Људи, који терају какав мал на пијаце и тамо их продају — један део узетог новц 
метну кавгу?“</p> <p>„Газдарица Стоја у мал’ није све побила.{S} Кажу била је трештена пијана“. 
адрема — те да крава не учини штету.{S} Мала Милунка помогла Дари окупати Пуру-Милоша — па села 
 пази каке су му очице, па мали носић — мала устанца, почело ми баурати (пузити) чекај да га пр 
им радом поделе.</p> <p>Овај корак, ова мала измена у кући Перевића постала је врло важна полаз 
<p>— Па што је мајка не да?{S} Она није мала.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње је за клање па и а 
и под надницу која је до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој башти коју чувају ма 
а чека стоку у својој башти коју чувају мала и нејака дечица оних очева који сами копају или ко 
више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а се.</p>  
вни ора, лешника, јабука и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш. 
н је само гледао преда се.</p> <p>После мале почивке Мића отпоче.</p> <p>— Нисам те Иване виђо  
адруга.{S} Пуна волујска кога возаше се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и н 
дара овај пукетић цвећа — извадив га из мале торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>О 
мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до мале деце.{S} Ружица, никако не седа на земљу већ само  
а, док из те двоколице писну танак глас мале трубице.{S} То је био писмоноша, поштар — суруџија 
е хрђава брига води о чувању и неговању мале деце; али то не шкоди толико, као знатне промене к 
овезујући своју црну као „зифт“ косу на маленој и округлој глави неком са златом поткићеном мар 
далеко, поздравише се и растадоше се, а мали Милош испрати их својом чудноватом песмом.{S} И то 
Викну млађи.</p> <p>Овај узе иза силава мали ножић оштар са обе стране и поче са недара већи ко 
мали пистићи, пази каке су му очице, па мали носић — мала устанца, почело ми баурати (пузити) ч 
а ко свилена, па каке су му ручице — па мали пистићи, пази каке су му очице, па мали носић — ма 
 дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако заплачеш, одлетеће ти главица као врап 
о сред чела.{S} У исти мах зрно удари у мали стаклени прозорчић — па одатле у дувар пролетив кр 
ојој се беху усмуцале две три квочке са малим пилићима, и док изађе на врата она згази 2—3 пиле 
оделити.{S} Они тучу све оне, али њу ни малим прстом не смеју — дохватити.{S} Какву чудну браћу 
узгред олакша својој сестри (од стрица) мало измета (посла).{S} Ова курјачица Даница знала је т 
свежа, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морал 
 његове постеље.{S} Све мушко и женско, мало им велико стајало је крај њега.</p> <p>„Драга децо 
Марта па је мало ослабио. <pb n="17" /> Мало он вели, али то старом и за гроб спремном човеку м 
икује се момчад да дођу на комишање.{S} Мало по мало искупи се група народа око гомиле поседа с 
ватовима.{S} А како је дошо са робије — мало вештије хара и краде — ваљда се тамо научио.{S} Фе 
мучио око нас?{S} Поче Вук синовац му — мало њежним тоном, и питање његово изазва покрет код св 
те.{S} Повика Иван пренеражен.</p> <p>— Мало парица, повика први.</p> <pb n="130" /> <p>— Он Бо 
ом разговору дуго и тако заспа.{S} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто и бристро он усну као  
пијанице и своје љубавнике да Петронија мало ошину.{S} Што они и учинише.{S} Доцније се они пок 
нара и мете на софру.{S} Док се заплака мало дете у фајату — на кога он беше и заборавио.{S} Он 
аше вође.{S} Пуштих ји из затвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало л 
 па је било свакад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нема места чуђењу.{S} Незнање рађа н 
ц кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они му д 
в био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало ослабио. <pb n="17" /> Мало он вели, али то старом 
своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио врхом од конопца па му је умакла у помрчи 
у свог исписника па се онако преко воље мало осмену и одазва се овим речима.</p> <p>„Изволте!{S 
д турим ђетињу кошуљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца н 
ити у пласје, и тек што преврнуше да се мало боље просуши и укупише један плас, грмљавина већ п 
ак да се морају делити.</p> <p>Савка се мало размисли и отпоче.</p> <p>„Па и поделите се.{S} Бо 
узе низ скоро наборано лице“.{S} Она се мало прибра и продужи.{S} Наша се кућа рачуна прва у це 
е пођоше кући да донесу пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и комишиоца оне почеше тих’ разг 
рка.{S} Викнуше деца.</p> <p>Милорад се мало разабра.</p> <pb n="92" /> <p>„Шта починисте до са 
о, рече Мића па се прекрсти и измаче се мало од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе 
оседаше и једоше, пише и разговараше се мало веселије но пређе — али и о другим стварима.</p> < 
ави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару.{S} Мић 
е за толико?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало код куће.{S} Ја помогох мало сестри приставити веч 
са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене н 
у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше мало и велико.{S} Милорад сахрани <pb n="76" /> свог ро 
 воловима, а кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио густ  
е предузимљивости стидело се и велико и мало.{S} Од његова карактера све је дрхтало.{S} У његов 
евом руком а десном око појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући оз 
села до саме планине, и он тамо направи мало кућице, која више личи на трап но на кућу.{S} О пр 
S} У тај мах и на друга врата уђе други мало постарији човек, обучен као први, и обојица викнуш 
рело.</p> <pb n="78" /> <p>„Ви сте ишли мало са децом у шетњу — учо?!{S} Отпоче Милорад.</p> <p 
а кошаре.{S} Станови никакви а хране ни мало, па откуда ће то ваљати и одговарати својим циљеви 
амо деце већ свију животиња, која се ни мало не обзире на време и непогоде.{S} Ако је снег, дет 
ужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се привређу 
 око ове „Хајдучије“ гледај те ми учини мало места или за потајника, или за жандарма или пандур 
е обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало из раменица!{S} Гле остаде на риби?!{S} Ала је смо 
ову жалосну мисао: „Није гр’ота одасути мало ономе коме се прелива“, и тако се одаде крађи.{S}  
 осу плакати кроз непрекидно јецање као мало дете.</p> <p>„Дакле све је пропало.“ Прошапта Мило 
домаћица Стана, за којом он плакаше као мало дете и говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљ 
м но речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мало времена док живите на земљи удостојите се за живот 
 овај начин остају инокосници и без ово мало стоке и почну опадати у свима гранама.{S} Где нема 
 кад се подели на 9 части изгледа много мало.{S} Дође им по 20 оваца по пет шест свиња — неком  
, а плаћа као милостињу убогима.{S} Ако мало задоцниш, одбије ти грош, или те не прима никако.{ 
ва немарност код ње — јер он је са врло мало муке придобијао многе жене и девојке, а она се не  
 у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кројио планове — како ће једног ве 
нички чим достигнеш, а твоју женку само мало окреса по сукњи крајем од конопца.{S} Ала синко ма 
евет жена били смо у једној кући.{S} По мало се радило, а имало се свега доста.{S} Нико није зн 
драва, млада и снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су сви 
 момчад да дођу на комишање.{S} Мало по мало искупи се група народа око гомиле поседа све и поч 
а, а кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мр 
 он говорио крадљивцима.</p> <p>Мало по мало, крадљивци стекоше веру у њему, и увек су му се ис 
ног, али опет имађаху доста и држаху по мало стоке од свију врста.{S} Они су били и дужни прили 
о у недостатку ћерамиде — па је ту мето мало ђубрета од кровине или сламе.{S} Нема свињама свињ 
вића газде?“ Отпоче Јана.</p> <p>„Нешто мало.“ Одговори Ђука.</p> <p>„Јес’ истина, истукли су с 
а по свом обичају и наоружао се и отишо мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и ист 
узи разболи 1 мушки члан остали убрзају мало рад и надокнађавају његову дангубу.{S} Ако се жена 
а коњу са још 2 надничара те нека зовну мало <pb n="73" /> мобе — какве ђечурлије — и нека оком 
, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Ост 
роси киша — он дође у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ограде око које опас 
вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви треба  
држасмо се мало код куће.{S} Ја помогох мало сестри приставити вечеру.{S} Она јадна на живој је 
 Тако је он говорио крадљивцима.</p> <p>Мало по мало, крадљивци стекоше веру у њему, и увек су  
 обоје песницама и шамарима, па и самог малог рањеника.{S} У тај мах дотрча Милица носећи у рук 
он се трже и одвоји своје очи са једног малог црвеног човечуљка који се погађаше са надничарима 
 врати, и њено двоје деце нађе код оног малог рањеника, па да би тиме ублажила своју кривицу <p 
му је све пристојно одговарао.{S} После малог ћутања отац отпоче.</p> <p>— Иване, ја сам казао  
кве дроњке па их савија и повија у виду малог детета и одмах их припаја и притискује на груди.{ 
а.{S} Сваки члан његове породице пуно-и малолетан имао је своје дужности које је тачно вршио, и 
о једна пара тебе Даринка, а једна оном малом што плаче.“ За тим извади кутију и зави цигару па 
 кожу са овце, за тим извади иза силава малу гвоздену кукачицу те закучи за усијане вериге и по 
то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали, како су Перов 
у и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} М 
.{S} Водио сам децу у планину, тамо код манастира и друге неке историске знакове показивао им.< 
та са тим знаковима.{S} У њој има неких манастира, градина, црквина, шанчева и т. д.</p> <p>„Је 
 Перовићка <pb n="117" /> сведок, Обрен Мандић проузроковач кривице, Стојан Поповић, Илија Дуњи 
, како су видели и лично познали Обрена Мандића — кад је изашао из вајата Ивановог и побего држ 
нала — да је извршила обљубу са Обреном Мандићем.</p> <p>— Станија се закле, како је Цмиљка код 
одал, свиреп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} На сваком скупу, на сабору,  
па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим се оној Даници како их трпи — а оне су д 
ла Даница, па и остале њене јетрве нека мање нека више; и долазило се често до деобе, али Јешин 
уку нађоше један свежањ хартија, али од мање и никакве вредности.{S} Миладин је развијао а Вук  
је живе, док сопственици који себи раде мање гледају на удобности, а труде се да што више произ 
а би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му  
натна надница, 2. журба у раду и давање мање одмора и 3. даје <pb n="81" /> им се хрђава храна  
 на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се привређује, код појединца то је о 
 сам отац његов — па и он понова.{S} Ни мање ни <pb n="119" /> више — он је знао да ту цену мор 
и.{S} По сто дуката у злату увек, нисмо мање претрзали, а некада смо имали и по триста.{S} Дана 
ни.{S} Они се свима силама труде да што мање снаге утроше, а да што лепше и удобније живе, док  
ти заплећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за све и на једној ватри н 
арница радом својим.</p> <p>Ова разлика мањка, између сопственика, слугу и надничара, чини те с 
ају и за себе задрже га казав старешини мању количину или нижу цену.{S} Други опет, иду на вежб 
руглој глави неком са златом поткићеном марамицом.</p> <p>„Је ли ти“?!</p> <p>„Шта је!{S} Срете 
како их трпи — а оне су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће њих и поделити. 
ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и празник.{S} Ено га где обила 
ли сте ми ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се у сузама.</p> <p>„Џакале 
 секира.</p> <p>— Кад ћеш наопако ја не марим.</p> <p>— Несрећниче један —- како смеш рећи да о 
а да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији су — или као 
 месеца — ја ћу те одуставити“.</p> <p>„Мариш ја“.{S} Опет Живан.</p> <p>„Јес!{S} Право велиш.{ 
{S} Отпоче млађи.</p> <p>„Ја немам ниђе марјаша.</p> <p>„Зар смеш да лажеш?!{S} Продера се стар 
ко паде на земљу сав у крви обливен.{S} Марка однеше на поњави кући где је одмах умро.{S} А сва 
ој опасности.</p> <p>Сутон се повуче, а Марка и Ружице још нема.{S} Са великим нестрплењем изгл 
Марка.</p> <p>Петроније омрзе још већма Марка.</p> <p>Једном га потреви у пољу на путу.{S} Опсо 
му се исповеде претурив’ сву кривицу на Марка.</p> <p>Петроније омрзе још већма Марка.</p> <p>Ј 
рка него њега, а многи нису ни смели од Марка сведочити.</p> <p>Марко нађе 5 сведока који кад с 
ком, кмет Јанко (који прими кметство од Марка), општински викач и два одборника.</p> <p>Назваше 
.{S} Рече Ружица и спреми се па оде код Марка, а одатле обоје у окр. варош.</p> <milestone unit 
му болове не погорша.</p> <p>„Отиди код Марка, њему само кажи више ником па и ти са њим иди, и  
ена.{S} То је та потпора била — која је Марка усрећавала.{S} Али она није тако корисна колико у 
судбину њиховог бившег кућнег старешине Марка и његова сина Ивана.</p> <p>И Марко је испродавао 
сунце одскочи на ручковиште, а Ружице и Марка још нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Искуца и после 
сведок виђе, и оде у полицију те оптужи Марка за покушај убиства са ватреним оружјем.</p> <p>Су 
едока његових, који се више нису бојали Марка.</p> <p>Марко је многима починио силну неправду а 
 сведоче у позајмицу, али су сви волели Марка него њега, а многи нису ни смели од Марка сведочи 
розом у коме беше углављен кремен, лупи марка по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се  
и не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију крад 
ше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Марка најстаријег синовца свог судовима и властима, на  
арко, Ружица не беше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} Викнуше деца.</p> <p>Милорад се мало разабра. 
ког пића ободе свог вранчића те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади своју пећанку (кубур 
н унук му — а најстарији син синовца му Марка — који беше у 12 год, и учаше III разр. ос. школе 
еколико пута састајала четири Перовића, Марко кмет, Вук хајдук, Гвозден јатак и Милутин потајни 
о толико.</p> <p>Пошто се искупише сви, Марко запита.</p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, В 
 са ватреним оружјем.</p> <p>Сутра дан, Марко долази са лекарском сведоџбом и оптужује код поли 
кућа рачуна прва у целој капетанији!{S} Марко је кућни старешина и скоро сваки дан иде на позив 
тву.</p> <p>Једног пролећног вечера.{S} Марко позва све чланове своје породице и поче овакав ра 
у га штапом по глави, кога обли крв.{S} Марко потрже револвер, али му га овај оте и добро га ис 
subSection" /> <p>Беше у очи недеље.{S} Марко био у вароши — па рано дошо.{S} Сео у кућу на тро 
вала на другом је месту губила више.{S} Марко је куповао сукнено одело па и лети и зими њиме пр 
метовој кући па се двоумећи вратише.{S} Марко, као кућни старешина требао је то још увече да ра 
ети.{S} Па знате какви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње време давао повеће сум 
ви јако осиромашише.{S} Но нису сви.{S} Марко стоји на главном, а Јешини синови Милорад и Мила  
чињени у задрузи па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и користи сам себе са хиљаду динара.</p> 
елове и опет имали су са чим радити.{S} Марко пак, наплати се добро за своје старјество 1000 ди 
ио опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали назоби их и изведе пред к 
по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му <pb n="112" /> поможе дизгин к 
и отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу кукајући што га грло доноси.{ 
, да она сад има 200 дуката у злату.{S} Марко кућни старешина, код њега кеса и новци па само гр 
ше:{S} Милорад и Милан.{S} Синоваца:{S} Марко, Чедомир, Петар, Гвозден, Милутин, Вук и Живан.</ 
 устаде, оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко 
ке и разбојничке чете којима беше глава Марко.</p> <p>Но сведоци не порекоше ништа.{S} Заклеше  
х нису их имали.{S} Место готова новаца Марко показа дуга 1000, динара за који се мораде заклет 
а правди Бога.</p> <pb n="97" /> <p>Кад Марко дође у вече кући запита га Стоја, његова жена:</p 
 напунили се вашки као шипа.</p> <p>Кад Марко виђе ову ругобу на својој жени, себи и на деци ко 
кукаше крај његове постеље.</p> <p>Дође Марко, Ружица не беше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} Викн 
инара.{S} Према томе мислило се — да је Марко и навео хајдуке на Милорада.</p> <milestone unit= 
огибе.{S} Овај траг хајдучки показао је Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, па д 
ња и објашнења остаде све онако како је Марко први пут предложио.</p> <p>И тако се радило.{S} Р 
подуже ћутање.</p> <p>„Ти Стојо“ отпоче Марко. „Остани планинка још љетос, па ћемо се трпети ка 
е паде, док Чилаш понови два ударца — и Марко паде на земљу сав у крви обливен.{S} Марка однеше 
е порекоше ништа.{S} Заклеше се и они и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 15 година 
 властима, на куповину и продају, јер и Марко беше увиђаван и свему вичан човек.</p> <pb n="7"  
ине Марка и његова сина Ивана.</p> <p>И Марко је испродавао нешто имања задржав најбољи део сво 
мао да плати неке огромне глобе.{S} Али Марко га научи те преведе имање на жену.{S} Он има земљ 
: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} Ти Марко <pb n="80" /> власт.{S} Ти Петре жандарм да чуваш 
.{S} Не може се више овако“.{S} Примети Марко јако забринут.</p> <pb n="44" /> <p>„То је лако у 
мо?</p> <p>„Полудела је“.{S} Ово изусти Марко па осу плакати кроз непрекидно јецање као мало де 
/p> <p>„Готово ништа“ дубоко уздахнувши Марко обриса зној са чела па настави.</p> <p>„Кад одосм 
отежава рад.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Марко.{S} Еј побратиме.{S} Потрче помози хоће да нам се 
од њих ни од детета.</p> <p>Четврти дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде где л 
тког времена умрла.</p> <p>У саму јесен Марко је навео потеру на хајдуке који су били у некакво 
илутин Марковој кући па рече.</p> <p>„О Марко.</p> <p>„Чујем Милутине.</p> <p>„Мене се огади на 
ебало да се заобиђе истина, ту се морао Марко умешати, а где се он заузме, у победу не треба су 
ити!{S} То би баш право било“!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„Можете како оћете!{S} Али ја нећу 
лико места.{S} Једном на сеоском вашару Марко потплати неке пијанице и своје љубавнике да Петро 
ми пушку и муницију и пође у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му нешто шапташе.{S} На 
х право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати коња,  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Марко, најстарији задругар, узео је старешинство у свој 
адоше без крова, без игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у њој склони се за време — док  
 који се више нису бојали Марка.</p> <p>Марко је многима починио силну неправду а нарочито људи 
ди желе већ како судбина донесе.</p> <p>Марко окарактериса и себе и потајника Милутина код влас 
ису ни смели од Марка сведочити.</p> <p>Марко нађе 5 сведока који кад се испиташе власт ухапси  
прошао некуд по мраку са пушком.</p> <p>Марко се постарао и спремио сведоке око 12 да докажу ка 
тешко гвожђе ставив га у затвор.</p> <p>Марко га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p 
ликим напрезањем:</p> <pb n="93" /> <p>„Марко, — буди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т 
еба!?{S} Слијепче један!{S} Ти си слуга Марков.{S} Он и његова женка све заклопили под свој кат 
 и дан кад се скупише силни сватови код Маркове куће и доведоше девојку, венчаше се па се разиђ 
ог блата, већ ено их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он брзо претрча пред  
во се може са правом применити на Ивана Марковог јединог сина.{S} Он је постао прави неваљалац. 
ије Чилаш издржа 2 год. робије по тужби Марковој и помилован дође кући.{S} Имање му беше сво ис 
 траварицама, и неком би од вајде — али Марковој и Стојиној деци не поможе ништа.{S} Умре једно 
порити.</p> <p>Једног дана дође Милутин Марковој кући па рече.</p> <p>„О Марко.</p> <p>„Чујем М 
о бити.{S} Многи би претресали питања о Марковој части и животу, али просто нису смели, он позн 
/p> <p>Овај Петроније свади се нешто се Марком због неких својих тајних рачуна и претио му је н 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Март.{S} То је чудовиште једно.{S} Сви старци и старице 
еху дуге.{S} Чисти понедељник 4. или 5. марта.{S} Година прошла добро родила — па цели месојеђа 
 док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало ослабио. <pb n="17" /> Мало он вели, а 
 коју плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} Марта се прими да пере рубље жандармима, као и то: плел 
х ће двије готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати ј 
ље и крца се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта је прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја тури 
уњави дрхћу од тог страшила — од месеца Марта — јер он, као какав пастир одваја и пречишћа што  
lestone unit="subSection" /> <p>Петар и Марта имају једно дете мушко.{S} Они живе у врло скучен 
о крилима ношен жураше се својој доброј Марти и свом милом сину — да им саопшти њихову срећу и  
узор мученику Исусу Христу.</p> <p>Мића Мартић, најмлађи брат Цмиљчин, ваљда је заборавио — да  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мартић и његово друштво постадоше страшило светско.{S}  
нике да хвата на далеко чувеног хајдука Мартића и његово друштво.{S} Пошто прими пушку и муници 
вредно било — да поменемо „паре хајдука Мартића“ вашег брата?{S} Запита други хајдук.</p> <p>—  
ознало Иван и мајка му.</p> <p>— Милоша Мартића сестра.</p> <p>— Ја је не знам рече Иван.</p> < 
знаде све па и то дело да је посреством Мартића учинио који су му јатаковали.{S} У исто време к 
 Понјеше пушке и барута — и одоше право Мартића кући.</p> <p>Цмиљка, сестра Мартићева — беше ле 
аво Мартића кући.</p> <p>Цмиљка, сестра Мартићева — беше лепа девојка —- али опет није као Дари 
и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је план био спремљен — али 
роди мушко детенце ко златну јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели доктора те издао уве 
ук кажњен је смртном казном.{S} А браћа Мартићи осуђени на вечну робију.{S} Млађи је покушао да 
редовала.</p> <p>Свет је мислио, сад ће Мартићи повести парницу каква одавно није била.{S} Они  
 Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти Мартићи назову добро вече, и кад ти пролију крв на твом 
 место дођоше у хапс његови први шураци Мартићи са својом сестром Цмиљком, па после остали Иван 
е на крају своје очигледне пропасти.{S} Мартићима је се задужио и сам отац његов — па и он поно 
а не могу, ја не смем умрети — док те с Мартићима не измирим — а други начин <pb n="110" /> нем 
ка (свог мужа) јер ће ме убити.</p> <p>„Марш одатле циганчино једна!{S} Море док те уватим иски 
има прогласила га за законог наследника масе пок. Ивана Перовића — поставив му стараоце на имаћ 
ају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, маст, сланину, вино, ракију. и т.д.{S} Па разна одела,  
зајма и наднице, жито, ракију, сланину, маст, кајмак и сир.{S} Све ове ствари које су узимали — 
 све под кључ.</p> <p>Сад се дало свима материјала — да кукају на старешину, на његову неправич 
, снажан и развијен потпуно и морално и материјално, при том здрав као срча, лак као дим, вреда 
ати једној жени да му изатке, купи деци материје и фланела те их обуче и преодену.</p> <p>Овим  
тку, ко ће вршити онај најсветији посао матерњи око своје миле дечице.</p> <p>Некад воћњак беше 
" /> <p>Стоја напушти све послове, па и матерњу негу и старање над децом својом.{S} Само ради у 
 је заспао помисли у себи:{S} Волови су матори и изучени, од ничега се неће поплашити, а ако гд 
 то доба Стоја постаде деци својој више маћа но мајка.{S} Поред тога што их није гледала како т 
о ја вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l>  
 у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На против то се у нашој кући није никад д 
кну — погоди га по сред чела.{S} У исти мах зрно удари у мали стаклени прозорчић — па одатле у  
пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара овај пукетић цвећа — извадив га из 
али назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спрем 
ма, па и самог малог рањеника.{S} У тај мах дотрча Милица носећи у рукама обраницу и лупи Стоју 
сти и измаче се мало од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе најлепше везене чарапе  
ом у рукама држећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мало постарији човек, об 
оваше се па у образ се пољубише — у тај мах изађе и његова сестра т. ј. назови сестра те се и о 
е, или живот — рече други.</p> <p>У тај мах наперише своје пушке један на Даринку, и повикаше п 
 и узгред припрема вечеру, док на један мах отворише се обоја врата и у кућу упадоше два наоруж 
чен као први, и обојица викнуше у један мах:</p> <p>„Пст!“ Милорад устаде спуштајући дете на зе 
p>Овим поступком, он одреши руке и даде маха свима својим задругарима да се свак за себе брине; 
јер беше невремно.{S} Вук имађаше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и 
а њему.{S} Место рода одроњала се свака маховином и гљивама као псето које се почне лињати, а в 
води.{S} За несрећу моју — имање њихово махом је прешло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где 
/> ларма.{S} Што си подла и пакосна као мачка“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>Овакве и овом подобне 
у свима зградама.{S} Мој отац није имао мачку, али није имало ни мишева.{S} Мрва леба никад не  
зи.</p> <pb n="15" /> <p>Задруга је као машина, а чланови њени — то су саставни делови машине.{ 
еђам машине индустриске, кад и ви имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и плуг, све с 
 а чланови њени — то су саставни делови машине.{S} Нећу да вам ређам машине индустриске, кад и  
вни делови машине.{S} Нећу да вам ређам машине индустриске, кад и ви имате машине ратарске.{S}  
И воденица, и разбој, и плуг, све су то машине састављене из више делова.{S} Наместите воденицу 
се нико не одазва.{S} Они почеше палити машину и пипати око кола — док нагазише на човека.{S} П 
{S} Њихова јава личи на сан, а живот на машту.{S} Инокоштина ствара сиромаштину, а сиромаштина  
воју“.{S} Примети званичник чудећи се и машући главом у знак претње.{S} За тим додаде:</p> <p>„ 
е најслађа тварка на земљи; али никаква ме сила нити нужда на њ’ не би могла навести.{S} И као  
О ко га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старост мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш нао 
о“:</p> <p>„Тиме сам натеро сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p 
 се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„ 
есени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека побе 
сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} Уп 
заповеда.{S} Сви сте ви скупа чинили да ме удостојавате са задовољством целог мог живота.{S} Ја 
ом сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као ч 
мажеш власт.{S} Ти Милутине потајник да ме хваташ.{S} Кукали сте како немате рада, како немате  
а радим као што сам некад могла; издала ме снага па и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се к 
дело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и т 
а ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако говораше кроз плач и јеца 
емој ме више мучити већ ето ти пушка па ме уби.</p> <pb n="122" /> <p>— Мислиш ли да ће ти смрт 
у место да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме није руководило, да ти одузмем време, док ову књижиц 
кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и разре 
 по кући.</p> <p>„Кумим вас Богом убите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А децу, жене и слуге, 
p>„Кумим вас Богом убите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А децу, жене и слуге, немојте дирати 
ћу више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој слепац (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја зн 
ати оног зграновника (свог мужа) јер ће ме убити.</p> <p>„Марш одатле циганчино једна!{S} Море  
ино, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећа срећа и ра 
> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити км 
 иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} 
 кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о д 
е кошуље велећи му: „На овај грех ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју душу“.{S} Ово с 
је изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би би 
а нама вреди живот.{S} Молим те разреши ме...</p> <p>„Шта је теби?{S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„ 
Молим те Мићо ко брата рођенога — немој ме за то питати.</p> <p>— Дужност ми налаже да те питам 
> <p>Молим те Мића по други пут — немој ме више мучити већ ето ти пушка па ме уби.</p> <pb n="1 
ца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у сузама.</p> <p> 
 али ја нисам ни речи рекла синоћ, а он ме удари певницом за врат, све ми свици полећеше испред 
 кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме  
ити) чекај да га придојим.{S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, а, (пљеска руком по јастуку) 
 Да Бог да ти све поцркале.{S} Забољело ме нешто под ложичицом, па немогу да идем.{S} Потрчи, п 
— али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако рано и полетеше му сузе.{S} Сад се се 
ше се и он пође.</p> <p>„Сутра рано ето ме добри мој пријатељу.“</p> <p>„До виђења!</p> <p>„Сер 
ца.</p> <p>— Јој — ако нас трефи, нешто ме стра’.</p> <p>— Али то се не зове страх — већ љубав. 
миљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду н 
 поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је к 
у хајдуке ја стрепим свако вече и страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па да хоће мене 
 — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, хоћу!{S} Али морамо се  
.</p> <p>Његова је кућа уређена као сат меда.{S} Сваки члан његове породице пуно-и малолетан им 
S} За овим ухвати волове.{S} Стаде цика меденице на воловима, а кола закркташе као банда и мало 
ану начелнику право у главу.{S} Цикнуше меденице, дотрчаше жандарми и одвукоше је.</p> <p>„У ап 
но обвезника који беху пошли у команду, међу којима имађаше и Миланових комшија, који га познад 
аоружана човека.{S} То беху хајдуци.{S} Међу њима се водио овакав разговор.</p> <p>— Тако, дакл 
ао основ упоређивао савесну поделу рада међу члановима, већ се обично из околине гунђало и шапт 
одређена само једна жена — па опет нема међу њима ни једног који не производи ђецу...{S} Сад са 
цу у чаршији.{S} Главна несрећа била је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страст за пић 
ако ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међу собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и срећ 
 па и сви други знати када мене нестане међу вама.</p> <pb n="12" /> <p>Ова кућа није никад зат 
ш по једном чутуру с вином која стајаше међу <pb n="126" /> њима, поздравише се и одоше, хајдуц 
не којима је грех занат — и таке се они међу собом узајамно потуку и посатиру.{S} За ово треба  
ти кућом, а незадовољство поче извирати међу задругарима.{S} Ђаво баци камен спотицања у ову ср 
на, књижевника ни родољуба — опет за то међу њима нема злобе ни зависти — мржње ни пакости, сва 
{S} Једном га спази где стоји на пијацу међу гомилом надничара са мотиком на рамену, и чисто га 
 сме бити!{S} Повикаше неколико женских међу којима беше прва Даница.</p> <pb n="24" /> <p>„Нем 
ћани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене није увредио — и према томе опроштај је излишан.</ 
 ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{S} Говораше Ружица бришућ 
ио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право рече, она неће имати никад ђеце.{S} П 
ој се кући не зна ништа шта се ради.{S} Мене се чини да се ви задужујете изједна, у место да ув 
од кога.</p> <p>— Шта ти можеш чути.{S} Мене је то њезин отац причо’ а то се крије као змија но 
 је тај ђаво што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — д 
 у школу па нека се он дода чобанима, а мене ослободите од дужности планинке, јер ја имам посла 
оворник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дужности ослободите.{S} Шеснајест година има 
} То ћете ви, па и сви други знати када мене нестане међу вама.</p> <pb n="12" /> <p>Ова кућа н 
зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији су 
>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="100" /> <p>— Она никако не верује — да 
ј памет нека она још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и м 
позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогуће учи 
олим те.{S} Преклињем те.{S} Моли се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да 
ок рађаху они надницом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико колико 
ка удовичка.</p> <p>— Бога ти — зар она мене баш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љубљења 
 морам ја сам произвести, прво њима, па мене шта остане.{S} Док рађаху они надницом, зарађиваху 
 Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то признајем, али она ми неће никад имати порода. 
тра нека ми да од ње тапију — добиће од мене равни <hi>сто дуката</hi>“.{S} Рече Милорад.</p> < 
ш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати Иване — 
е.{S} Ја им признајем да су срећнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и 
ајника.</p> <p>„Ако то буде, добићеш од мене добру напојницу.{S} И одиста сутра дан одоше обоји 
ку рече му гласно „свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми да разговарамо о некоме важном послу“ 
вно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и  
е би могла навести.{S} И као год што је мене будући доброг учинити злим — тако је тешко и још т 
ија, старија ти кожа на челу.{S} Шта се мене тиче за твога мужа.{S} Ако ти може образ поднети т 
ати себе, мужа и петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као што сам некад могл 
дити што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка послушати —- али ја ’хоћу 
оједе — да ми не учине зло — па да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим се убиће тебе — н 
еваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом старини чича  
 брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год утакмичар на  
 ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се у сузама.</ 
у те у парчета.{S} Твоја сточија досади мене.{S} Видиш, та моја искидана црева — та врежна од к 
>Не помињућ’ имена Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и 
> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадна у послу великом. 
 бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право рече, она неће имати никад ђ 
} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са оним курвама (јетрвама) кад ја са њима  
о леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дјете само крај ватре!?</p> <p>Еј мо 
 Марко.</p> <p>„Чујем Милутине.</p> <p>„Мене се огади надница.{S} Какав рачун имам ја да наднич 
> <p>„Драга децо —- отпоче Јеша.</p> <p>Мени се чини, све сам вам казао што треба па да будете  
.{S} Четврти, пети и седми узели бучук (мерац) брашна, бучук пасуља, два пшенице, три кукуруза  
начелника, који му наређује да предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви 
 да сведу своју имовину на ону законску меру — која им заштићава 5 јутара орања.{S} То је завис 
ици свели своје имовно стање на најмању меру.{S} Од стоке имају 5—6 оваца и 2—3 пса.{S} На селу 
адна јела лепа и запржена са ћулбастима меса и сланине, то би требало погријати и појести.{S} П 
а он ти је прави Хришћанин.{S} Не би он меса уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, то он 
— или као у неком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе јел 
 једва нас опомињаху да је то јесен.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као кристал.{S} Звезде не 
— опет је се са њом морао састати бар у месец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и 
 духом ових безазлених створова.</p> <p>Месец беше у последњој четврти — он тек у зору излази.{ 
аопштише вежбу.</p> <p>„Колико?</p> <p>„Месец дана у месту.</p> <p>„уда ли ће нас обојицу?</p>  
умира упрсте Цмиљка је затруднела пре 2 месеца — но што је Обрен ову комендију извео.</p> <p>До 
увопаран према њој.{S} Није прошло ни 2 месеца како су се састали — а он ју је почео већ да шам 
 опанци 6 месеци.{S} Кад им се наврши 2 месеца они се процепе, 4 м. нови их окрпљене, тако и св 
а дан Панта би окован у срезу и након 2 месеца дана осуди се на 5 година робије.{S} Благодарећи 
а будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не може ништа сметати пошто је ван 
ише ни рађати децу.</p> <p>Још само два месеца, па да се наврши Живановом сину 4. год. А он умр 
ар свршити.</p> <p>Не прође ни три пуна месеца — а пред духовним судом стојаше Иван и Цмиљка Пе 
а је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира упрсте Цмиљка је затр 
ње слабуњави дрхћу од тог страшила — од месеца Марта — јер он, као какав пастир одваја и пречиш 
а сваки дан — мој отац продаје јагње од месеца дана за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагња 
 Јеши навршила 65-та година — а то беше месеца Јануара — он је осетио нешто необично на себе —- 
чуо!{S} Ако се не поделиш од сад за три месеца — ја ћу те одуставити“.</p> <p>„Мариш ја“.{S} Оп 
нити снахе.</p> <p>Не прође ни пуна три месеца од дана када је пресуда постала извршна, а Иван  
и поправљена.{S} Мог оца служе опанци 6 месеци.{S} Кад им се наврши 2 месеца они се процепе, 4  
 зарађивала лепих пара.{S} За непуних 6 месеци службе Пера одужи дуг и остаде његов коњ, па су  
е већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да чим она роди дете Иван  
бијана — добила, поштеде од доктора пет месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема 
Дао би ти једног на отплату.{S} За шест месеци био би на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако се не ша 
 разиђоше се.{S} Небо ведро као стакло, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним со 
едну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} Марта се прими да пере рубље жандарм 
и у зајам са интересом цванцик на дукат месечно.</p> <p>Милорад и Милан остадоше у старој кући  
 облегације са интересом динар на дукат месечно.</p> <p>Цмиљка је била јако жалостива што јој б 
вечеру.{S} Она јадна на живој је муци — месила леб — ватра велика — па се само успушило по кући 
полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, готовити јело, гледати и чувати стоку, шити 
еки имају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, маст, сланину, вино, ракију. и т.д.{S} Па разна о 
Ови лопови — док једу крадену сланину и месо, док пију ракију и вино, док се разговарају о крађ 
S} Година прошла добро родила — па цели месојеђа све саме свадбе и весеље.{S} Шурак Чилашов дов 
беше сво испродавато за кривицу.</p> <p>Месојеђе беху дуге.{S} Чисти понедељник 4. или 5. марта 
.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нема места чуђењу.{S} Незнање рађа нерадника, нерадник пијан 
ајних рачуна и претио му је на неколико места.{S} Једном на сеоском вашару Марко потплати неке  
жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико места обелоданио и сам Обрен, који је за 5 дуката извео 
ове „Хајдучије“ гледај те ми учини мало места или за потајника, или за жандарма или пандура, ил 
по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} Место готова новаца Марко показа дуга 1000, динара за к 
ињама, а сада се диже коров на њему.{S} Место рода одроњала се свака маховином и гљивама као пс 
ница се извуче испод Дарини руку — а на место њено дође Иван који је обема рукама притиште на с 
шта земљу према намножавању људи — и на место снега, да падне сваке године по један слој овчије 
е време да ручају — оне од тешког умора место ручка напију се ладне воде.{S} Лањске године суши 
ндујте им нека се поверу свака на своје место — на прописно растојање и добиће те половину праз 
ровић главни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли 
т. д. посејали неколико оџака поврћа, и место да иду, да раде код имућнији под надницу која је  
ши секцију и отпоче истрагу.{S} На прво место дођоше у хапс његови први шураци Мартићи са својо 
еми се да идемо на <pb n="107" /> једно место, да ти испросимо девојку.{S} Већ време ти је.{S}  
ћу са лебом за 15—20 дана па сутра опет место да иде на рад чека стоку других и хвата је — и по 
 се чини да се ви задужујете изједна, у место да увеличавате своје богаство за децу своју.{S} Т 
о краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га 
исли да му је лакше живети као самац, у место да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме није руководил 
.</p> <p>У кући се не чујаше нико.{S} У место чељади врвила је ларма од кокоши, петлова, гусака 
е.{S} Она бежу по корову и крију се — у место да уче школу и течу знање.{S} На овај начин остај 
под закриљем својих родитеља стекао — у место да тече нову интелигентност у времену зрелости.{S 
 да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра 
лама које беху побијане у оџак трешње у место притке, и затвори ји у свој тор, па онако разјаре 
е пређе и њихова радна снага, јер они у место рада сви се одадоше неваљалству, не раде о хлебу  
 повелика сума вересије — онда дужник у место новца даје лакат са највећом претњом о издаји.{S} 
му млађи ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и  
у услугу да ми се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори С 
месту где смо синоћ легли.{S} На пољу у место оног сунца и цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто кр 
 је на то мислила и чувала на другом је месту губила више.{S} Марко је куповао сукнено одело па 
им у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде Стоја.</p> <p>„Ти погађаш без углевља 
 поуку послужи, те да свуда и на сваком месту будеш сталан и присебан и тако избегнеш оне незго 
је заиста чудновата ствар.{S} На једном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу. 
 пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{S} На пољу у место оног сунц 
главом о оно исто брвно и на оном истом месту — само с том разликом — што она лупи затијоком а  
у.</p> <p>„Колико?</p> <p>„Месец дана у месту.</p> <p>„уда ли ће нас обојицу?</p> <p>„Позива на 
д?</p> <p>„Петнаестог треба да будемо у месту.</p> <p>„Авај људи!{S} Што ћемо се сада оштетити. 
који скочи, па и сам испали 7—8 бојевих метака.{S} За овим у зору, узме једну велику кладу па г 
 на сусрет.{S} Кад дође близу до на сто метара, док из те двоколице писну танак глас мале труби 
цу и дође пред врата Симиног фајата.{S} Мете онај тел у рупицу и нави два три пут.{S} За тим из 
 За тим извади па га поче превијати.{S} Мете га опет и чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата  
 за живу главу учинити — док вам поп не мете прстен на руке, па после радите што оћете — ја вам 
 рече већ извади двоје по пола динара и мете на софру.{S} Док се заплака мало дете у фајату — н 
и кад се испиташе власт ухапси Чилаша и мете му на ноге тешко гвожђе.</p> <p>Код суда на претре 
платити.{S} Онај старији скиде вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отпоче млађи 
 али не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ватру — повика први Даринци.</p> <p>—  
пане роса, која највише чини те се овце метиљају.{S} Она са још две три јетрове, сеђаше на проч 
, који је стручић са свим ишчупан он је мето други нов; коме су пак само лиске откинуте њему ни 
ривено у недостатку ћерамиде — па је ту мето мало ђубрета од кровине или сламе.{S} Нема свињама 
а његове земље уређена је по најновијем методу.</p> <p>Завидео му је цео свет, како се његова п 
, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са обе стране оставља не пооране земље, или толик 
 вотњаку где се нешто пучи.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S 
 велики и зарђали гарабиљ са чивилука и мету уста његова себи на леву сису, па узвикну „опрости 
p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара ова 
око врата као утопљеник и као полумртва метула јој главу на прси.</p> <p>Иван киптећи од неке н 
а окомишају.{S} После она два који сиђу метуће у салаш и свршена посла“.{S} Предложи Милан.</p> 
 их на пут, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе к 
p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га у затвор.</p> <p>Ма 
 т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли сву ноћ  
вом везао.{S} Позваше га у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести — па одмах спремише послу 
ницама брадавице њених сиса.{S} По неко меће у недра и протура их кроз недра и кроз појас.{S} Г 
 кад нико не види — она им и сису своју меће у уста од неке неописане жеље, па са помућеним очи 
га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе која не беше далеко.{S} У механи беше пуно обвез 
“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на пут 
оше до механе која не беше далеко.{S} У механи беше пуно обвезника који беху пошли у команду, м 
кују камен по камен из свог органа свог механизма, која ће и најмања олуја болести заљуљати, об 
и задихан.{S} Виђе волове где их одведе механџија, па помисли да су дати на храну.{S} Чим уђе у 
н цинцарин.</p> <p>„Тристу динара“ рече механџија.</p> <p>„И први други пут, и нико више.{S} И, 
и се велика гомилица лицитаната, дође и механџија — један цинцарин.</p> <p>„Тристу динара“ рече 
еханџији.{S} Председник написа билете и механџија одведе волове и донесе новац те положи.{S} Ко 
12 часу свога живота.{S} Узеше свећу од механџије и запалише му.{S} Он издахну.{S} Један од ком 
вића куће.</p> <p>Кмет Јанко сврати код механџије и исприча му цео догађај кров плач па за тим  
 И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на механџији.{S} Председник написа билете и механџија одве 
S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном срећом и надом.{S} Даница је 
 кораблице -— из даљине хоре се двопеви мешовите младежи; довикује се момчад да дођу на комишањ 
ла па настави.</p> <p>„Кад одосмо доле, ми свратисмо у 5—6 дућана и искасмо паре, али нико ни п 
подједнако имали.{S} Али кад није тако, ми се на овој стопи земље морамо узајмно служити и пома 
е да смо помрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{ 
дину напред.{S} А од како се изделисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ја и покојни Милан остадо 
овори Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и  
да нам није сестра Бога јој њеног...{S} Ми то кријемо од ње као <pb n="125" /> змија ноге.{S} О 
нам завиде, и називају нас срећнима.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са ва 
мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — док вам не опашемо усијане вериге  
/p> <p>— Да не би пала сумња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их 
ајде то говорити ништа лудом народу.{S} Ми се морамо скоро поделити.{S} Не може се више овако“. 
) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски рад, па да једно д 
ар колико толико за живот човечански, а ми никако.{S} Ишли смо само на то да што више имања при 
ри, неће они ђетету ништа учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде 
 али пази са које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добро  
 сад лакше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, одго 
.</p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела — па  
ове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер 
 са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њ 
агрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниј 
а мајка послушати —- али ја ’хоћу, — да ми напред купиш једну чојану памуклију од 83 дуката.</p 
вако вече и страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па да хоће мене убити не би ни желио  
позвати Грујицу — он је томе вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све остале да окалемим 
з наднице то све купио и посијо — па да ми ти таманиш.{S} Море овде ће имати посла и кметови и  
ако могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове ја 
а <pb n="62" /> му пијем патоку — те да ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати с 
а.{S} Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио.{S} 
огуће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад како су му прир 
лаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одговори Иван чисто заводњелим очима.< 
 у тешком послу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у бе 
 ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо ма 
ем те.{S} Моли се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер 
и па нас није ни понудио.{S} Сутра нека ми да од ње тапију — добиће од мене равни <hi>сто дукат 
ти остане.</p> <p>— Она ако хтедне нека ми да дјете — па опет се може удати, рече Иван смешећи  
ратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле.{S} И све наше свиње 
лакаше као мало дете и говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Марка најстаријег синовца  
 она ми неће никад имати порода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покој 
мати порода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како  
 је боља од мене, то признајем, али она ми неће никад имати порода.{S} Она ми је добра.{S} Она  
арче по парче од наших бивших задругара ми смо куповали.{S} Прво, покојни Живан уби се због жен 
 свила досади целом селу.{S} Ама живота ми мога, давно би се они поделили — да није оне чинилиц 
ван тихо.</p> <p>„Нећу да ћутим!{S} Шта ми хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти ч 
Нећу да ћутим!{S} Шта ми хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мен 
а све лепо са мном — и само вели „ништа ми није жалије — но што ћеш ти мислити баш одиста — да  
образе.</p> <p>— Признање твоје највећа ми је утјеха, али болове срца ништа не лечи — за то те  
лобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији у целој општини т 
у син Милан.</p> <p>„Хвала ти дете, кад ми таква питања стављаш“.{S} Опет Јеша.</p> <p>Разним и 
е нешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па се ун 
S} Кад нам тако у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце па д 
гушити у сузама.</p> <p>— Човечност кад ми помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам те 
оћ, а он ме удари певницом за врат, све ми свици полећеше испред очију.{S} Па ако.{S} Побили ст 
ме са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па м 
есе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дјете само крај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти 
а настави.</p> <p>„Зар годину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам чаше ракије 
 /> <p>„То је лако учинити.{S} Али тиме ми би погазили аманет нашег покојног „Бате“ треба ли се 
ко.{S} Нема још ни 8 година како смо се ми подјелили.{S} Нас девет пунољетних људи и девет жена 
м.{S} Сад око ове „Хајдучије“ гледај те ми учини мало места или за потајника, или за жандарма и 
 она у оној љутини и забуни викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} Док повикише неки. „То ти не мож 
 викну што је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — но 
 ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па зама 
к ономе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми више од 100 дуката.{S} Толико ће вам се донети где р 
снаго ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l>  
 испред очију.{S} Па ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја г 
Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ повикаше 
и ипак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Даница изм 
и у целој општини тако одговараш шта ће ми рећи ова гомила сиромаха у нашем селу. </p> <p>„Ја б 
ељству и љубави.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па  
и било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тражити?</p> <p>— Што ти год устражи подај, само жив 
иљком и нека ти опрости.</p> <p>— То ће ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћем 
м ја крив, тако људи наредише и сковаше ми несрећу, за коју ми више пута дође нека памет да се  
pb n="108" /> <p>— Девојка је добра — и ми је морамо узети...</p> <p>— Под морање ништа не може 
p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет мајка.</p> <p>— Она 
 ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не ве 
атио, од људи који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећи <pb n="14"  
 му дете и све кућане поклати.</p> <p>И ми му продадосмо волове.{S} Шта учиних кукавац сињи!{S} 
} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и  
а ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је  
току и имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада грозно свете.{S} Ја им признајем д 
викују нам надничари.</p> <p>„Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми 
том остани заједно.{S} Ја и Ружица чини ми се нећемо се никад свадити —— јер то ни до сад нисмо 
ко и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Послушај оца — па у име Бога не 
 ама просто кад је пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S}  
лео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити.{S} Сад 
09" /> <p>— Зашто да не смем.{S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог 
ашто да не смем.{S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прокло, д 
крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију.{S} Ти си се то навадила али 
 себи на леву сису, па узвикну „опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је по 
м те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем чекати оног зграновника (свог мужа 
ко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се на 
м доказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опет ни стопе једне нема  
 је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се окова.{S} Што поста 
 и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да су самоубилци велики грешници.{S 
сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете делити пре но док немад 
Даница смешећи се, па продужи...{S} Ако ми њега тревимо — немој ти да се плашиш.{S} Он ћете мож 
то молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} За тим  
сно говораше ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му 
к, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у 
 леђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми истиног Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола 
фини, и говораше увек: „Нећу криво тако ми умрлог часа.{S} Нећу бацити у потомност моје шесторо 
га љуби — слатко моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спа 
о!{S} Како нећу џакати, кад јуче остало ми дјете вође на прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо 
е, па мали носић — мала устанца, почело ми баурати (пузити) чекај да га придојим.{S} О, колико  
га му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</ 
ужица свиње.{S} Тако <pb n="22" /> ћемо ми сви мушки бити слободни и радити о земљи.</p> <p>„Па 
но „свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми да разговарамо о некоме важном послу“.{S} И тако се  
воме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали власти њиховог брата као хајдука — те је поги 
 Јер би већа сумња пала на нас — да смо ми то убиство из освете спремили.{S} Одговори Милан.</p 
ље показују слику душе.{S} Душе, то смо ми овако целокупни — са свима својим органима и чулима. 
те шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је синовац сиротан.{S} Отац му лани погинуо.</p> <p> 
 није мртвих пало.“</p> <p>Ако, ако, то ми је мило, нека пукне тиква једном.{S} Њина свила доса 
којих многи почеше плакати.</p> <p>— То ми је била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својо 
за мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогуће учинити док не одвојим душу од овог греш 
премишљала о тој појави.</p> <p>— Чисто ми је сад лакше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебе 
Код њеног винограда. —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљ 
дину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам чаше ракије да јој пружим, нити зало 
{S} Зар није усљед претераног рада брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> <p>Пре 
немој ме за то питати.</p> <p>— Дужност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговор 
p> <p>— Шта говориш!</p> <p>— Јес очију ми!</p> <p>— Па оћете ли се и довече састати?</p> <p>—  
 наредише и сковаше ми несрећу, за коју ми више пута дође нека памет да се убијем.</p> <p>— Ти  
 па ни за вас нема милости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо вам благодарни, јер ви сами помријесте 
Овако Бог зна шта ће бити.{S} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили  
Немам тако ми истиног Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му кош 
ци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па заману начелник 
 тога часа казао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} Ти Марко <pb n="80" /> власт 
{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш ми <pb n="29" /> ни ти више живити.{S} Море ћу те премл 
 <p>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S} Још ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као 
е животне намирнице подмиривати.</p> <p>Ми имамо доста и добре земље — али 3/4 од те целокупне  
вађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали, како су Перовићи постали од она 
оци то су нерадници и сиромаси.</p> <p>“Ми смо сви повезани у једне вериге, па кад један падне  
га тражите ви!?{S} Викну Илија.</p> <p>„Ми докони“.{S} Промуца Вук.</p> <p>Деца су видела где и 
и на главном, а Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њихових бра 
ја, али од мање и никакве вредности.{S} Миладин је развијао а Вук читао све редом, али узалуд.{ 
закључа.</p> <p>„Врло добро“!{S} Повика Миладин. „Сад можемо без бриге овде тражити до мрака“.< 
 и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Миладин не признадоше дело никако, али се опет осудише  
вита је са њима спакована“.{S} Одговори Миладин шапућим гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S}  
 у облаку углед’о неку тичурину.{S} Док Миладин извади из џепа неку скучену подебелу жицу и дођ 
у плач.</p> <p>„Шта ћемо сад!?{S} Викну Миладин.</p> <p>Нисмо ништа узели.{S} Да бегамо.{S} Одг 
а извршење свог плана.{S} Идући оде код Миладина и саопшти му за тај тренутак.{S} У кратко изме 
уници.{S} Сутра дан — повезаше и Вука и Миладина, и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше их у сре 
о по то, па је то саопштио свом комшији Миладину једном врло вештом лупежу.{S} Сад му беше наст 
астоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан натовари једна кола пуна са наплетима и рече Спас 
зници се зваху судници на саопштење.{S} Милан оде, а Милорад оста код пушнице јер сушаху шљиве. 
им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у школу.</ 
жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин.</p> <p>— И њу и њу.{S} Него ш 
тера волове и похвата их у кола — дотле Милан спреми 3—4 велика кукурузна леба, лонац, ћасе, ка 
— Море бога ти прођи се.{S} Продужаваше Милан.</p> <p>— Ама ти си луд човек.{S} Зар није крива  
и.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не би пала сумња на вас.{S}  
S} Име његови синова беше:{S} Милорад и Милан.{S} Синоваца:{S} Марко, Чедомир, Петар, Гвозден,  
нцик на дукат месечно.</p> <p>Милорад и Милан остадоше у старој кући заједно — ма да и њино има 
е у салаш и свршена посла“.{S} Предложи Милан.</p> <p>„Тако ће најбоље бити“.{S} Одговори Милор 
пропадосмо сви коначно.{S} Ја и покојни Милан остадосмо заједно, и како који почеше продавати п 
убиство из освете спремили.{S} Одговори Милан.</p> <p>— Тако је, тако је.{S} Повикаше сви.{S} Н 
 мислим да њу не би требало.{S} Примети Милан.</p> <p>— Она је узрок целој тој несрећи.{S} Опет 
о и у саму зору стигоше на њиву.{S} Док Милан пожње шашине и положи воловима, дотле Спасоје нал 
мености.{S} Кола се претурише, а са њим Милан полеће и лупи самим теменом о суву и тврду земљу, 
ка ради па нека има“.{S} Примети му син Милан.</p> <p>„Хвала ти дете, кад ми таква питања стављ 
 у помоћ; помиње име свог мужа покојног Милана.{S} Сузе јој лете низ образе као грашке, а уздах 
дете — синовче — ђака, синчића покојног Милана и одвели га собом — а њему казали да сутра до по 
се спремио да пође на пут, па очекиваше Милана и надаше му се сваког минута.{S} Кад га виђе мрт 
г чича Јеше а задружне браће Милорада и Милана.{S} Они се нису делили, па им се то на први погл 
Његово свирање не <pb n="75" /> пробуди Милана.{S} Он спава као заклан, а волови уватили колово 
 пошли у команду, међу којима имађаше и Миланових комшија, који га познадоше кад донијеше лампу 
n="93" /> <p>„Марко, — буди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Ма 
 већ овој нашој назови браћи Милораду и Милану.{S} До скора они човечно поступаху са надничарим 
ремаше за годишњицу свом покојном брату Милану.</p> <p>Једног празничког лепог дана, тек што су 
чи стегнутим песницама.</p> <p>„Не, не, Миле.{S} Ти ћеш са мном сутра а сада нека Стева, нека и 
онај најсветији посао матерњи око своје миле дечице.</p> <p>Некад воћњак беше само наоколо загр 
ића — поставив му стараоце на имаће.{S} Милева и Милунка обе су се удомиле у богате куће.</p> < 
им дође пред кућу.{S} Он дозва сестрицу Милеву — која у близини напасаше „краве, и опомену је д 
ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко трљајући своје сузне очи стегнутим песницама.</ 
 и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стевану и Миленку ђацима Милорадовим да остану, а он са осталим п 
 бленули.{S} Ивану је она постајала све милија и дражија тиме што га је више избегавала.{S} Њем 
стано над првенчетом својим, над својим милим и драгим чедом, које је улетило у чељусти лафа, и 
ађе осећаје — срце се раствара и купа у милинама — а душа одлеће на небо и рукује се с анђелима 
Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и том приликом изјави — да је то дете његово.< 
 нову вест сви су трептели од радости и милине.</p> <p>Сутра дан оде Петар и прими се у жандарм 
вотињама које раде саме за себе љубав — милину и <pb n="13" /> задовољство.{S} Па кога мрзи да  
 тежином тела, и од куд да се треви, да Милица лупи својом главом о оно исто брвно и на оном ис 
ку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна Милица сва испребијана — добила, поштеде од доктора пет 
мог малог рањеника.{S} У тај мах дотрча Милица носећи у рукама обраницу и лупи Стоју по глави к 
је готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S}  
рећа била је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страст за пићем.{S} Ракија, то им је био 
stone unit="subSection" /> <p>Гвозден и Милица имађаху 4 деце.{S} Нису се много ни испустили.{S 
е: да је дете гурнуо синчић њене јетрве Милице.{S} Она изађе на поље и поче га тражити.{S} Као  
 сад имају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година старос 
 Ал тај исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{ 
мртвих пало.“</p> <p>Ако, ако, то ми је мило, нека пукне тиква једном.{S} Њина свила досади цел 
ен жураше се својој доброј Марти и свом милом сину — да им саопшти њихову срећу и спас.{S} Кад  
аче.{S} Она га узе, однесе и ућутка.{S} Милорад отпаса појас и даде једном слуги да га веже.{S} 
вредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке кој 
сока, младоликаста, здрава и снажна.{S} Милорад је био у време женидбе велики пробирач.{S} Било 
капље зноја.{S} Ради за то што мора.{S} Милорад сеђаше на клупи пред кућом и посматраше зарудел 
е цело село и плакаше мало и велико.{S} Милорад сахрани <pb n="76" /> свог рођеног и јединог бр 
6 чељади.{S} Име његови синова беше:{S} Милорад и Милан.{S} Синоваца:{S} Марко, Чедомир, Петар, 
јица викнуше у један мах:</p> <p>„Пст!“ Милорад устаде спуштајући дете на земљу.</p> <p>„Везуј  
у судници на саопштење.{S} Милан оде, а Милорад оста код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у  
S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу свој 
исто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} Запита Милорад.</p> <p>„Саопштише вежбу.</p> <p>„Колико?</p> < 
 /> <p>„Шта починисте до сад?{S} Запита Милорад шапћући.</p> <p>„Готово ништа“ дубоко уздахнувш 
и одвукоше је.</p> <p>„У апс!“ Прошапта Милорад.</p> <p>Не!{S} Већ у болницу —</p> <p>„Шта ће т 
/p> <p>„Дакле све је пропало.“ Прошапта Милорад и полећеше му сузе...{S} За овим рече са велики 
у потеру.</p> <p>Одоше сви, само остаде Милорад — кукајући више за дететом но за себе.</p> <p>С 
ене равни <hi>сто дуката</hi>“.{S} Рече Милорад.</p> <p>„А!{S} Беше му работа.{S} То је отишло  
 би се правиле свађе и незгоде.{S} Рече Милорад.</p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је звала 
мало са децом у шетњу — учо?!{S} Отпоче Милорад.</p> <p>„Јест.{S} Водио сам децу у планину, там 
ијан кундацима.</p> <p>„Ружице!“ Отпоче Милорад изнемоглим гласом и са великим натезањем.</p> < 
изручило све што се имало — онда отпоче Милорад.{S} Сви га слушаху.</p> <p>„Немојте тако кумим  
апретку људском“.</p> <p>Тако се јадаше Милорад своме учитељу који га слушаше и посматраше пажљ 
 сиромашног оца и мајке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се потпуно срећан са њом.{ 
 или немао све ти је једно“.{S} Настави Милорад. „Срећније живи онај који жуди за лебом но онај 
Марко стоји на главном, а Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њ 
и стиже тамо у сами расвит.{S} Несретни Милорад беше се спремио да пође на пут, па очекиваше Ми 
 <p>„Тако ће најбоље бити“.{S} Одговори Милорад. „Наксутра ћеш ти овде изаћи да се спремимо и д 
сећао се потпуно срећан са њом.{S} Овај Милорад, био је темељ њихове задруге, он је био као гво 
е често до деобе, али Јешин старији син Милорад није никако дао.</p> <milestone unit="subSectio 
 Ко би други толики новац могао наћи до Милорад?{S} Али он не може са постеље да се дигне.{S} В 
, викну онај први.</p> <pb n="84" /> <p>Милорад као изван памети гледаше час у једног час у дру 
добротом немаштине и сиромаштва.</p> <p>Милорад на ово не одговори ништа већ дуго размишљаше и  
 <p>„Ево Марка.{S} Викнуше деца.</p> <p>Милорад се мало разабра.</p> <pb n="92" /> <p>„Шта почи 
ма ни оних који су за њ’ отишли.</p> <p>Милорад изгуби реч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше 
гледа се на њих.{S} Дође и мрак.</p> <p>Милорад — колико год пута запита „дођоше ли“ толико му  
па ма то чинио његов једини син.</p> <p>Милорад оста без свога брата.{S} На имању великом, и са 
ересом цванцик на дукат месечно.</p> <p>Милорад и Милан остадоше у старој кући заједно — ма да  
ла опрљотине несрећном Милораду.</p> <p>Милорад је се надао, да ће му болови уминути до сванућа 
, јер му отераше коња за порезу.</p> <p>Милорад сву ноћ кукаше од тешких болова који га мучаху, 
иставаше дневник порезе и рече.</p> <p>„Милорад Перовић“</p> <p>„Немојте господине његову стоку 
ило се — да је Марко и навео хајдуке на Милорада.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Довде  
и виноград.{S} Око 20 њих копали су код Милорада и забашуравали свој тешки посао разним шалама, 
ова покојног чича Јеше а задружне браће Милорада и Милана.{S} Они се нису делили, па им се то н 
то га грло доноси.{S} А Савка паде крај Милорада грувајући се песницама у прси и пиштећи као гу 
нда узе велику кукачу са прочевља и око Милорада опаса вериге.{S} Врело гвожђе падало је на тел 
/p> <p>„Чи су ово волови и коњ?</p> <p>„Милорада Перовића једног доброг домаћина.</p> <p>„Кад ј 
нут запита.</p> <p>„Колико плаћаш порез Милораде?</p> <p>„Преко 400 динара годишње.</p> <p>„То  
арајући се.</p> <p>„Заиста, све је тако Милораде.{S} Добро си казао, фактички, данас нема на ов 
 <p>За овим кмет отпоче љутито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш ли ти да платиш порезу?</p> <p>„Ја не 
едоше своју стоку — само остадоше још 4 Милорадова вола везана који од јуче нису окусили, ни се 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Милорадова жена Савка, беше одлична женска.{S} Висока,  
е бојати клетве његове.</p> <p>Ове речи Милорадове ућуткаше све и људе и жене, који поражени уд 
<p>Учитељ рече Стевану и Миленку ђацима Милорадовим да остану, а он са осталим поздрави се и од 
сова нешто кроз стегнуте зубе, узе коња Милорадовог и пође за осталим.</p> <p>Откуд је ово панд 
ојим учитељем.</p> <p>Деца приђоше руци Милорадовој који чим их спази скочи на ноге — напослетк 
 Они изађоше.</p> <p>„Слушај“ окрену се Милораду. „Паре ћеш послати прексутра око пола дана по  
м се ником, већ овој нашој назови браћи Милораду и Милану.{S} До скора они човечно поступаху са 
 и са њима облагала опрљотине несрећном Милораду.</p> <p>Милорад је се надао, да ће му болови у 
тка.{S} Иван је по Даници шиљао Даринци милосне послатке, које је Даринка презриво <pb n="99" / 
старост — кад треба <pb n="32" /> да је милосрднија и њежнија, што највећма краси старице и ста 
{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе људско.{S} И ови јадници нерадници — имају под 
p>Као заточеника коме се чита краљевска милост тако озари зрачак среће Петра Перовића, који као 
оже замислити — а не исказати, каква је милост и радост.{S} Одговори Даница смешећи се, па прод 
били сте немилостиви, па ни за вас нема милости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо вам благодарни, ј 
то и лутају по помрчини.{S} За њих нема милости никад за никад.{S} Јер нико не може изрезати он 
е.{S} Храни нас као пашчад, а плаћа као милостињу убогима.{S} Ако мало задоцниш, одбије ти грош 
аше умерен број мушке и женске деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, дадоше старешинство свом најмла 
о, поздравише се и растадоше се, а мали Милош испрати их својом чудноватом песмом.{S} И то ће м 
нути — да му је се само најстарији брат Милош два пут женио.{S} А њих тројица само по једном —  
аше радознало Иван и мајка му.</p> <p>— Милоша Мартића сестра.</p> <p>— Ја је не знам рече Иван 
 Мала Милунка помогла Дари окупати Пуру-Милоша — па села крај њега на прочељу те га љуља и пева 
обе су се удомиле у богате куће.</p> <p>Милоша је узела мајка Даринчина, давши га у школу — за  
а и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила оног вајног Живана, и није 
а иде са ујацима.{S} Упаде у реч Ружица милујући га шаком по образу.</p> <p>Стево не рече ништа 
 и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милујући нешто у сну.{S} Иван је неприметно дошао и сео 
а — те да крава не учини штету.{S} Мала Милунка помогла Дари окупати Пуру-Милоша — па села крај 
тавив му стараоце на имаће.{S} Милева и Милунка обе су се удомиле у богате куће.</p> <p>Милоша  
ју сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година старости.</p>  
аца:{S} Марко, Чедомир, Петар, Гвозден, Милутин, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а нарочито 
али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ повикаше њих неколико.</p>  
омир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода 
ничим оспорити.</p> <p>Једног дана дође Милутин Марковој кући па рече.</p> <p>„О Марко.</p> <p> 
Марко кмет, Вук хајдук, Гвозден јатак и Милутин потајник.{S} Ово је заиста чудновата ствар.{S}  
иста сутра дан одоше обојица капетану и Милутин без и једне речи би примљен у потајнике да хват 
аки дан код пуне куће мрса“?{S} Примети Милутин.</p> <p>„За то ђевере, што твоја жена кад се је 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Милутин и Роса имађаху 3 деце.{S} И они су били сиромаш 
p>Марко окарактериса и себе и потајника Милутина код власти са смрћу хајдука Вука њиховог брата 
жандарм да чуваш и помажеш власт.{S} Ти Милутине потајник да ме хваташ.{S} Кукали сте како нема 
па рече.</p> <p>„О Марко.</p> <p>„Чујем Милутине.</p> <p>„Мене се огади надница.{S} Какав рачун 
лико пута.{S} Упаде јој у реч Роса жена Милутинова.</p> <p>„Ја се не жалим што узимаш, већ се ж 
ува ручак.</p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, па посматраш 
 су једно до другог са неким непознатим миљем — стежући се за руке све до зоре и тад се растадо 
ао и стегнутим песницама показивао неке мимике.{S} Док поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору м 
 се не зна.</p> <p>— Даде ли јој ти оне минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету  
е и карнере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака имати 
 изагна овце које починише за непуних 5 минута огромну штету.{S} Она наљућена као змија удараше 
 очекиваше Милана и надаше му се сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у колима, стаде се лупати  
 те дати отац, — јер си млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ако ове јесени не дадне — друге ће дати,  
рач.{S} Било му се око закачило за неке миразџике.{S} Али отац његов покојни Јеша, саветовао св 
Слушати музику уз коју играте — осећати мирис цвећа, — пријатност вина и сласт јела.{S} Само шт 
> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај пукет савила рука  
оведа очима да га воде, ногама да носе, мирису да куша, рукама <pb n="39" /> да узме и т. д. од 
еше врло добра женска.{S} Нарави тихе и мирне.{S} Сваки посао дрхтао је од њених руку.{S} Она ј 
то људима мирним и простодушним.{S} Ови мирни људи окуражавали су га својом равнодушношћу — и с 
очинио силну неправду а нарочито људима мирним и простодушним.{S} Ови мирни људи окуражавали су 
елог мог живота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете  
 заварава га разним досеткама — да буде мирно и да се покорава вољи њиховој — све нешто шапће,  
зло у кући“.</p> <p>Живан је посматраше мирно ћутећи.</p> <p>Она настави.</p> <p>„Зар годину да 
, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас жена жњела, муж косио 
стре.{S} Они су свуда одговарали тихо и мирно, како они ништа не траже, већ им је најглавнија у 
адовољством целог мог живота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч,  
жена непоштена, и ја то све као муж њен мирно гледао својим очима.{S} То је истина, и за то је  
 је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он <pb n="128" /> клону, ноге му се под 
мског и летњег — он дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота одасути мало ономе коме се прелива“ 
Власт, па ни похарани не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који је био више пу 
обише уверења са повеликом поштедом.{S} Мисли ли су многи суседи па и сами укућани да ће се тад 
нче.{S} У ватру беше управио поглед — а мисли су му прелиставале далеку прошлост.{S} Сети се на 
и и потплатити да је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до прага своје куће.{S} Отвори врата и у 
ти је умео да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њега чинила Даница.{S} Гди  
зне за своја дела од закона људских, па мисли да ће тако избећи и казне Божије.</p> <pb n="18"  
ај тренутак.{S} У кратко измењаше своје мисли и пођоше право Тешића кући.{S} Нит’ кога трефише  
 је неки хајдук поклонио.{S} Неке важне мисли обузеле су га.{S} Пред њим је стајала чутура са р 
 усамљеног обузеле су га неке чудновате мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим корацима — час би  
остизавати сваког безумног човека, који мисли да му је лакше живети као самац, у место да живи  
ринка му се улегла у срце он само о њој мисли непрестано.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
адне он повуче и остале за собом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у напред, да се одвоји <pb n 
смеш рећи да отац свом једином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на зло нагони —</p> <p>— По чему 
цајем своје тетке Данице — она је овако мислила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њега?{S} О 
г мужа и своје дечице; али док је на то мислила и чувала на другом је месту губила више.{S} Мар 
имио једну хиљаду динара.{S} Према томе мислило се — да је Марко и навео хајдуке на Милорада.</ 
 ће отправљати преко целе године.{S} Ја мислим да уредимо овако:{S} Стоја и Круна биће <hi>план 
ет отац.</p> <p>— Бога ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру 
S} Него шта!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да њу не би требало.{S} Примети Милан.</p> <p>—  
да своје погледе и назоре.{S} Довде смо мислим изнели верну слику из које се види како страдају 
ја седо’ под ора доле у башти, па нешто мислим, — док спазих онамо у вотњаку где се нешто пучи. 
гме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много починиле квар 
 су расла и напредовала.</p> <p>Свет је мислио, сад ће Мартићи повести парницу каква одавно ниј 
што дубоко замишљен.{S} Па шта је друго мислио, но о оном што су тога дана разговарали, о дугој 
занат.{S} Она постаде продавачица — шта мислите?{S} Цвећа.{S} Или рада својих здравих и снажних 
 и одговарати својим циљевима.{S} И шта мислите, кад човек није могао да сачува оно што је имао 
ојте од такви ситница које су неизбежне мислити да се оне чине у инат некога. „Изнела дјете пре 
и „ништа ми није жалије — но што ћеш ти мислити баш одиста — да сам ја учинила нешто са Обреном 
ушка па ме уби.</p> <pb n="122" /> <p>— Мислиш ли да ће ти смрт олакшати грех...</p> <p>— Веруј 
во — ја сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе 
ј — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван са устезањем.</p> <p>— А што питаш! 
о ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет мај 
о све друге незгоде.</p> <p>„Како ти то мислиш??</p> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8 година како 
— ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна освета.{S} Ади 
тури преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништа не рече већ извади двоје по пола динара и ме 
и изведрио узе кутију и зави цигару.{S} Мића пође — они га обоје испратише далеко, поздравише с 
јдук.</p> <p>— И дете и дете!{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да будеш Бога ти.{S} Шта ти ј 
и новац — па после их побили.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вредно било — да поменемо „паре 
 и о другим стварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да устане иза софре, он запита Ивана:</p> <p> 
дао преда се.</p> <p>После мале почивке Мића отпоче.</p> <p>— Нисам те Иване виђо одавно, ти се 
које је ниже од тебе...</p> <p>Молим те Мића по други пут — немој ме више мучити већ ето ти пуш 
<pb n="123" /> <p>— Добро — добро, рече Мића па се прекрсти и измаче се мало од софре.{S} У тај 
, ви пређите и извршите дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију 
</p> <p>Разговарали су се о свачему али Мића је очекивао да које од њих двоје упитају за здрављ 
 залогај леба обичаја ради.{S} Одговори Мића.</p> <p>Скочише обоје.{S} Док Даринка спреми нешто 
би дозволила да они изгину.{S} Одговори Мића.</p> <p>— Она треба да погине.{S} Јер Цмиљка не би 
Она је узрок целој тој несрећи.{S} Опет Мића.</p> <p>— Море бога ти прођи се.{S} Продужаваше Ми 
> <p>— И њу и њу.{S} Него шта!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да њу не би требало.{S} Примет 
мира.{S} То се морало прећутати.</p> <p>Мића није хтео ни једну чашу више попити од Ивана и так 
лаву узор мученику Исусу Христу.</p> <p>Мића Мартић, најмлађи брат Цмиљчин, ваљда је заборавио  
азговора Иван није смео погледати у очи Мићи.{S} Он је само гледао преда се.</p> <p>После мале  
 да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин.</p> <p>— И њу и њу.{S} Него шта!?{S} Опет Мића.< 
на то није заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо ко брата рођенога — немој ме за то питати.</p> <p> 
отац није имао мачку, али није имало ни мишева.{S} Мрва леба никад не падне са његове трпезе.{S 
ти кишовиту и магловиту јесен — док све миши појели, закисло и иструлило, па по влажном дану по 
шенице — куруза, пасуља, комада леба, и миши преораше земљу у свима зградама.{S} Мој отац није  
лопови крију се од *светлости као слепи миши од сунца.{S} Тајна, то је највеће јемство за њихов 
воју страну.</p> <pb n="56" /> <p>Живан мишљаше о овом разговору дуго и тако заспа.{S} Сава мал 
андуцима.{S} Вук и сам пође за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у згради под заклоном но у  
јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и Перун 
а две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато искићеном оделу, са пушком у  
 ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му  
о за три године.{S} Овај званичник беше млад човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужно 
ла ни једно, која је још свежа, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до вели 
} Она је била непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила оног 
сени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ако ове јесени не дадне — 
 целе године и опет прода по неки чанак млада кајмака те купи соли или опанке.{S} Имала је по 5 
 анђела љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љубави који често загрева срца у  
S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на све стране, већ вел 
е -— из даљине хоре се двопеви мешовите младежи; довикује се момчад да дођу на комишање.{S} Мал 
пламен љубави који често загрева срца у младежи, али строгост њеног оца и мајке чинили су те је 
еме узалудно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљујете земљу, да осигурав 
Ено га сад где поткресује суво грање на младим шљивићима, па накупи пун нарамак оне суховине и  
да не би пошла за њега?{S} Онакав диван младић — као јабука.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали 
ледње време извикан као по све покварен младић.{S} Но Даринку је ипак добила за своје планове.< 
те једно.{S} Сви старци и старице, па и младићи који су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог стр 
о о јесени пресадити и поткресати доста младих дрвета, па ћу рано на пролеће једног дана позват 
велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне — глат 
о живи Иван са својом Цмиљком.{S} Обоје младо; обоје здраво; снажно и развијено.{S} Али немају  
вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S} Ова узајамност — ово ве 
 Савка, беше одлична женска.{S} Висока, младоликаста, здрава и снажна.{S} Милорад је био у врем 
 живот човеков — а шта је тек остало за младост бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе  
А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја је младост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са др 
едном речи речено све дражи које заносе младост код ње су.</p> <p>Посреством својег лукавства и 
и том кад се узме <pb n="37" /> у обзир младост не само деце већ свију животиња, која се ни мал 
ли Иванови противници који су се још за младости његове свађали и мрзили.{S} Али после кратке и 
њим 8 деце па су јој помрла још у раној младости, сад имају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку  
{S} По неки калеми што их је отац још у младости калемио, превили се од китине.{S} Он своје пог 
ај ватре и држаше на крилу своје женско младунче.{S} У ватру беше управио поглед — а мисли су м 
ета.{S} Ади сад како су му прирасла два млађа брата — који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја 
, то ће их најпре разјарити да му угасе млађану свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопови крију се  
ујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе осећаје — срце се раствара и купа у милинама — а  
ладост бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе осећаје — срце се раствара и купа у милин 
аћа Мартићи осуђени на вечну робију.{S} Млађи је покушао да побегне, али га чувар убије, а стар 
речете.</p> <p>„Ни паре од 200.{S} Рече млађи осечно, за тим додаде: „Ви сви изласте из собе“.{ 
00 дуката, а ако те усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да баци вериге.</p> <p>„Немој 
ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отпоче млађи.</p> <p>„Ја немам ниђе марјаша.</p> <p>„Зар смеш  
сну кад виде да му ударише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за у 
а га веже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи заповеди слугама и Савци — да иду и они у собу и  
 обојицу па и тебе“.{S} Продера се онај млађи.</p> <p>Ружица бризну у плач молећи свог девера.< 
посрамљени него побеђени.</p> <p>Кад му млађи ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и 
коња.</p> <p>„Парај му кошуљу.{S} Викну млађи.</p> <p>Овај узе иза силава мали ножић оштар са о 
 изађе и просу се.</p> <p>Док скиде оно млека са ватре што је остало, дотле сазнаде: да је дете 
ам доста посла сваког дана.{S} Сем тога млекар није заклопљен никад — па нека узме сама, не сам 
тарање над децом својом.{S} Само ради у млекару — и беше у истом повратила стари ред и чистоту. 
ео, кајмак се уцрвао, сок се пробрцнуо, млеко се пробурљало, све се то просипа и баца.{S} И она 
и гледајући — како неки имају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, маст, сланину, вино, ракију.  
што.{S} Дара само чини изнет:{S} Одлива млеко, сири сир — пере и чисти — и узгред тарка ватру т 
илади те удави опет седморо — осморо, и млеко јој сво искипи по ватри, онда неко јој нешта реко 
ана, она рано помузе сву стоку, процеди млеко и настави га да га узвари.{S} Седела је крај ватр 
 са иглама и ни једна не хте да одбрани млеко које пола изађе и просу се.</p> <p>Док скиде оно  
 седморо.{S} Кад овамо викну је „покипи млеко“, а она опет потрчи преко пилади те удави опет се 
стави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете и трчи у кућу опет преко пи 
 задовољно седи и пуши.{S} Даринка вари млеко и узгред припрема вечеру, док на један мах отвори 
а пијана“.{S} Па... наставила да узвари млеко, док јој врисне дете на пољу — а она потрчи тамо  
ити, разлити, усирити; направити кисело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: 
пилади те пригњави још 2—3.{S} Кад тамо млеко ври по пепелу и угарци погашени пиште као гује у  
сет година управљао кућом.{S} Пропратио многа весеља и жалости, крстио и сахранио, оженио и уда 
м ближњим у погледу моралног живота.{S} Многе је девојке осрамотио и саломио им срећу, обећавај 
ећавајући им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са својим мужевима завадио и леђа  
 друштво постадоше страшило светско.{S} Многе домаћине поубијаше и силно благо отеше.{S} Вук Пе 
е користи.</p> <p>Твоја ће смрт многе и многе мрачне душе расветлити и показати им спасења.{S}  
 врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи провео неспавајући.{S} Опијао се је много, п 
 јер он је са врло мало муке придобијао многе жене и девојке, а она се не да никако покорити.{S 
 и сахранио, оженио и удао.{S} Поградио многе и дивне грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и вин 
дио многе и дивне грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и винограде; окалемио огроман број разнов 
 да се тиме није заваравао он би открио многе тајне лоповске и разбојничке чете којима беше гла 
 нецениме користи.</p> <p>Твоја ће смрт многе и многе мрачне душе расветлити и показати им спас 
есму у свом воћњаку, одакле носаху воду многе куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду прав 
 би одговор — али он није смео бити.{S} Многи би претресали питања о Марковој части и животу, а 
 давали, беше се искупио силан свет.{S} Многи сиромаси и сироте дошли су да се напију и наједу  
у, али су сви волели Марка него њега, а многи нису ни смели од Марка сведочити.</p> <p>Марко на 
<pb n="9" /> тесне и блатне сокаке, док многи други натоварили на своје буџаљиће незнатан товар 
 ноћ није од стоке ништа продавао — јер многи донеше новац и одведоше своју стоку — само остадо 
а са повеликом поштедом.{S} Мисли ли су многи суседи па и сами укућани да ће се тада поделити,  
гово изазва покрет код свију — од којих многи почеше плакати.</p> <p>— То ми је била дужност.{S 
ај те створи својих а не своје“.</p> <p>Многи нам завиде, и називају нас срећнима.{S} Ми и јесм 
.{S} Ја истина јесам одавна грешио — са многим жентурачама и са девојкама — али ништа <pb n="11 
и канале, мрачне, влажне, смрдљиве и са многим гадним и страшним животињама преткане.{S} Оне ту 
више нису бојали Марка.</p> <p>Марко је многима починио силну неправду а нарочито људима мирним 
 оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што се човек дели на мно 
} Теби ће се још данас смркнути, али ће многима сванути.</p> <p>Дође мрак, разне птице по ливад 
хтали.</p> <p>За несрећу своју па и још многих беше ванредно леп.{S} Црномањаст, ћосав, здрав,  
 па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много починиле квара?{S} Запиткиваше Круна — правећи се 
 доста кад се подели на 9 части изгледа много мало.{S} Дође им по 20 оваца по пет шест свиња —  
 за тим све остале.{S} Од овога се реда много одустало.{S} Јетрове, из почетка жалиле се, како  
вађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, за 
што је год лепо то је некако са наличја много ружно.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју 
у чохану памуклију.{S} Она је извлачила много које шта на рачун проводаџијског посла — али није 
 живот.</p> <p>Као што се човек дели на много различитих делова, тако су и умови људски различи 
 пролеће и лето.{S} И у том добу, поред много празника и празничића скраћује се време рада усље 
овога самци људи, људи без задруге губе много.{S} К томе треба додати — да има слабости; ако је 
па и син му скоро ништа не раде, а живе много раскошно.{S} Одело носе обојица чојано у самој ср 
> <p>Од овог значајног вечера, не прође много и Јеша испусти своју племениту душу.</p> <pb n="2 
земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође много, а наиђоше неке рабаџије, па приметив кола и воло 
И то ће му нешто значити.{S} Даринка је много премишљала о тој појави.</p> <p>— Чисто ми је сад 
оћи провео неспавајући.{S} Опијао се је много, па тако се са сваким свађао, а често пута и поту 
 по пропису кривих параграфа.{S} Био је много пута и поротник а скоро највише председник изабра 
кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је најглавније здрава је  
у расла као анђели.</p> <p>Даница је се много мучила при порођају ћерке, и коне су разгласиле д 
ден и Милица имађаху 4 деце.{S} Нису се много ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто продали о 
мрло, јер беше невремно.{S} Вук имађаше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо к 
та као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад је пр 
 верна као извежбано куче али само беше много пипава (спора у послу).</p> <p>Није то лак посао, 
 то необично и чисто криво.{S} Немајући много којешта, а често пута и суха хлеба, и гледајући — 
 својег лукавства и вештине, посреством много жена, девојака и људи трудио је се Иван</p> <p>—  
p>Код суднице општинске — беше заноћило много разне стоке.{S} Срески званичник беше дошо да нап 
 Али она неће сама да иде — јер би свет много што шта могао измишљати.{S} За то ју је пратила т 
, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт много да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђели ж 
али то старом и за гроб спремном човеку много је.</p> <p>Он је знао да ће скоро умрети.{S} Боле 
уд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убит 
давде 2—3 дана хода играће те у колу са многобројним светом оба пола, такође обученим и искићен 
 ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр 
запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на 
} Кад смо се пресудили, она све лепо са мном — и само вели „ништа ми није жалије — но што ћеш т 
ама.</p> <p>„Не, не, Миле.{S} Ти ћеш са мном сутра а сада нека Стева, нека иде са ујацима.{S} У 
 Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} 
ничара те нека зовну мало <pb n="73" /> мобе — какве ђечурлије — и нека окомишају.{S} После она 
г пролећњег вечера Гвозден се враћао са мобе на којој је своме суседу помогао правити неку грађ 
т толико, као окрпљена и поправљена.{S} Мог оца служе опанци 6 месеци.{S} Кад им се наврши 2 ме 
а ме удостојавате са задовољством целог мог живота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, а 
, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је синовац сиротан.{S} Отац му лани погинуо 
те ми дајте ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе стол 
ила досади целом селу.{S} Ама живота ми мога, давно би се они поделили — да није оне чинилице С 
ди под заклоном но у авлији — јер би га могао неко са стране видети.{S} Чим уђе у нутра, он зат 
сама да иде — јер би свет много што шта могао измишљати.{S} За то ју је пратила тета Даница.{S} 
евима.{S} И шта мислите, кад човек није могао да сачува оно што је имао како ће моћи да заради  
доше га до крајњи граница.{S} Како није могао <pb n="59" /> да краде у извесном добу година — о 
 ни Јешу, ни његове задругаре нико није могао видети: расејане, преухитрене, у наглости, у журб 
је све то било удешено, те се нико није могао сетити.</p> <p>Даринка је затруднила, и поче знат 
нема на овој земљи живог човека који би могао рећи да је срећан и задовољан.{S} Примети учитељ  
у Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то признајем, али он 
 љубав и помирљивост.{S} Њега није нико могао убедити, јер свака му је реч проткана била најчис 
емађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како 
ражи новац.{S} Ко би други толики новац могао наћи до Милорад?{S} Али он не може са постеље да  
и још ту разговарале о које чему али не могаху, и тако се размимоиђоше и одоше свака и на своју 
 инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја 
ала, али нигде није стизала, није ништа могла урадити.{S} У њеном целокупном раду осети се одма 
а не могу ни да радим као што сам некад могла; издала ме снага па и очњи вид.“ На ове речи скот 
 увлачи трлиће онде где би му се прасад могла извући и коме штету учинити.{S} Ено га сад где по 
ећу код начелника, па викну што је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једни.{S} Си 
 никаква ме сила нити нужда на њ’ не би могла навести.{S} И као год што је мене будући доброг у 
на треба да погине.{S} Јер Цмиљка не би могла ништа учинити са њом живом.{S} Очи би повадиле.{S 
<p>— да ја до сад у великом послу нисам могла ни кошуље да му оперем како треба, иде поцепан и  
инат обали у ватру те изгоре, ђеца нису могла дохватити.{S} Додаде Круна.</p> <p>„Ти Стојо, дај 
ватови пошли цркви на венчање — па нису могли путом од силног блата, већ ено их право преко лив 
атком заносу издаде их снага — они нису могли више стојати, већ седоше.{S} Даница се и нехотице 
зградама око куће Перовића.</p> <p>Нису могли више заједно, и поделили се са ватром, али не и с 
ујица са огромне врлети — а лупање срца могло се чути на 2—3 корака.{S} У томе слатком заносу и 
да је Даринка трудна — и то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се надал 
едно исто време, тако — да се ретко што могло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто се изручило све 
авилник штампаће се у засебну књигу ако могне.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
им.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удесила.</p> <p>—  
овољавао их у свима погледима колико је мого.{S} Често пута, он је се вајкао код Данице, како с 
о је то још увече да расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено. <pb n="41" /> Изј 
аса — али од силног треса и дрхтања, не могоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера 
е о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме ј 
рхе своје.{S} Што човек један не може — могу троица, што не могу троица могу више њих, и тако с 
 ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка< 
 може — могу троица, што не могу троица могу више њих, и тако се организује друштво.{S} И сама  
оја ти ја никад нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш 
 сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја служити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ј 
} Она сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије.{S} Ама смем у ж 
S} Оди помози кумим те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној  
крвна освета предати забораву.{S} Ја не могу, ја не смем умрети — док те с Мартићима не измирим 
 петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као што сам некад могла; издала ме сна 
ако их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доцније говорило се јавно и отворено 
?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде не могу устати.</p> <p>„Па шта ти велиш?{S} Одговори она с 
у неколико пута да и њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако  
 да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S} Зар није боље <pb n="57" /> гледат 
 огреши душу... „Господине!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} Кад првог човека у селу упропас 
век један не може — могу троица, што не могу троица могу више њих, и тако се организује друштво 
 веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве ову децу 
граду.{S} Од то доба — ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати 
асла на зарок.{S} Даница се откану више моде и посећивања игранки већ је само гледала децу свој 
јдуци“.{S} Док повикише неки. „То ти не мож’ наћи код приватних лица, већ иди код начелника па  
емогу да идем.{S} Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне брже па одоше“.{S} Ређаше Даница плачући и др 
ection" /> <p>Освану један дан, коме се можда више од половине света на земљи радује.{S} То је  
о урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда изделити, и постати пуки сиромаси, али и као такв 
иле.{S} Овако кад она погине.{S} Цмиљка може комотно да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли 
рији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми истиног Бога:{S} Данас су м 
али нигде и ништа — утјехе нема нити је може имати.</p> <p>Једна намигуша видела обоје деце — п 
 које је улетило у чељусти лафа, и које може сваког тренутка погинути.{S} Па још ако дете почне 
а већином њих и радити ма какав рад, не може се никако проћи а да се неко не наљути.</p> <p>Опа 
 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа каква му треба јер без ђубрета не вред 
.{S} Ми се морамо скоро поделити.{S} Не може се више овако“.{S} Примети Марко јако забринут.</p 
ји жуди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Човек уморан, као  
 је била као на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца“, тако вели народна пословица.{S} За С 
не умрем скоро.{S} Мајка ти је стара не може више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p>  
ћ само због деце, јер родитеље ништа не може разјарити и наљутити као то: кад му ко туђи — а на 
о узети...</p> <p>— Под морање ништа не може бити.{S} Опет Иван.</p> <p>— А нарочито удаја и же 
 не може да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци људи 
уплива.{S} Кад је киша, никав се рад не може да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни д 
еди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једног и другог горак је живот  
 за шта му драго, само се овако више не може.</p> <p>„Били ти био потајник.</p> <p>„Како да не  
е за сврхе своје.{S} Што човек један не може — могу троица, што не могу троица могу више њих, и 
вац могао наћи до Милорад?{S} Али он не може са постеље да се дигне.{S} Водени клобуци беху му  
— покисне и прониче, те ко није имао не може ни имати никад.</p> <p>Њихови пластиоци пласте за  
 милости никад за никад.{S} Јер нико не може изрезати оне злочине из душа њихових, које су оне  
ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не може ништа сметати пошто је ванбрачно.{S} Њега ће узети 
 он може на њој лако живети па да то не може ни у ком случају отуђити, па према томе да попушта 
на нека гледа свој посао.</p> <p>„То не може.{S} То не сме бити!{S} Повикаше неколико женских м 
ило не буде опет деце њихове.</p> <p>Не може сиромах радити кад нема чим ни на чему.{S} Што год 
 да буде поштен и моралан човек, тај се може купати у пороцима као и у крви својих злочина и бе 
од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са правом применити на Ивана Марковог јединог сина 
ко хтедне нека ми да дјете — па опет се може удати, рече Иван смешећи се и гледајући шта ће она 
имо — немој ти да се плашиш.{S} Он ћете може бити загрлити па и пољубити; па ће ти турити руку  
изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може бити нећемо се више видети.{S} Гледај богати добро 
јанству и нераду, хрђави су — али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на земљи кој 
а се мене тиче за твога мужа.{S} Ако ти може образ поднети ти га немој ни прати ни крпити.{S} Е 
ође на земљу дао толико земље колико он може на њој лако живети па да то не може ни у ком случа 
 Да бегамо.{S} Одговори Вук.</p> <p>„Он може казати да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То и 
је имао својих особина, каквих се ретко може видети код самртних људи.</p> <p>Он је на основу с 
то дрхћућим гласом.</p> <p>— То се само може замислити — а не исказати, каква је милост и радос 
Изнела дјете пред свиње“.{S} Како се то може помислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине 
е никоме казивати за шта вам треба, јер може полиција дознати — па ће за њима у потеру и дете ћ 
де с’ оне стазице, што у сваком случају може неко наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било 
едног’ па нека их нека раде.</p> <p>„Да можемо обрати бар оне њиве у ади — све ће стока појести 
 о себе почне се бринути; од тог детета можемо имати у свему здравог и издржљивог члана породиц 
p>„Врло добро“!{S} Повика Миладин. „Сад можемо без бриге овде тражити до мрака“.</p> <p>У првом 
 овакав разговор.</p> <p>— Тако, дакле, можете још за дана сићи у ону шуму спрам његове куће, п 
ни ракије.</p> <p>Сиромаха и инокосника можете познати и по овим знацима:{S} Све њиве пооране и 
>Вама пролази време узалудно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљујете зе 
те срдачку (на којој се окреће цев), не можете радити.{S} Склопите цео плуг и запрегните волове 
о било“!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„Можете како оћете!{S} Али ја нећу више на таки начин жи 
у да ћутим!{S} Шта ми хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене г 
 <p>— Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питати, молим те, и 
 нисам чула ни од кога.</p> <p>— Шта ти можеш чути.{S} Мене је то њезин отац причо’ а то се кри 
упи марка по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му <pb n="112" /> помож 
тна сила правиле ужасно врење у њиховим мозговима, који су одлазили више посрамљени него побеђе 
иши преораше земљу у свима зградама.{S} Мој отац није имао мачку, али није имало ни мишева.{S}  
удете срећни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде вечити пример у вашем жив 
ти.{S} Па и стока вам опада сваки дан — мој отац продаје јагње од месеца дана за жут дукат.{S}  
ас је...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам  
даде и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до скора ниси ти био тако разуман и  
више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој слепац (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја знам  
презрела Даринка.</p> <p>— Даро, животе мој —- како си слатка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошап 
 — већ бојим се убиће тебе — несрећниче мој — који си тек на свет настао.{S} Па зар да се у ово 
н пође.</p> <p>„Сутра рано ето ме добри мој пријатељу.“</p> <p>„До виђења!</p> <p>„Сервус.</p>  
д, али зато морате одржати један завјет мој.{S} Морате увек живети у задрузи.</p> <pb n="15" /> 
калемима — па се сети на покојног оца. „Мој отац — сад је мртав.{S} Али ови калеми то су му спо 
ради то се све потроши и развуче се.{S} Моја мајка музла је сама пет оваца, са тим мрсила сву к 
мио.{S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја је младост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кав 
су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би 
о овога часа овде — са мојом ђецом — са моја два анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што  
Твоја сточија досади мене.{S} Видиш, та моја искидана црева — та врежна од кромпира и бостана.{ 
 и примили само 10 дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину —  
Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти си 
што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка послушати —- али ја ’хоћу, — д 
мој —- како си слатка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван као каквим дрвеним устима, јер н 
еш повода највише свађи и кавзи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S 
м ја несрећно створење на земљи.</p> <p>Моја жена непоштена, и ја то све као муж њен мирно глед 
а узвикну „опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да су сам 
велики грешници.{S} Ал тај исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре позваше м 
Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно прасе.{S} Сад ос 
 нанијо таку љагу на част моје сестре и моје куће, кад она то није заслужила.</p> <p>— Молим те 
ћу све остале да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање да ускрчим и почастим, сваки камичак изнесем 
ај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо мајци.{S}  
ода његова.{S} Мајка њега љуби — слатко моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га мајка повије у л 
ас нећу проказати, и помагаћу вам, само моје не дирајте“.{S} Тако је он говорио крадљивцима.</p 
и би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих ји из з 
.{S} Немој <pb n="114" /> плакати злато моје, неће њега мајка и неће њега рода његова.{S} Мајка 
 љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди са овим људима слободно.{S} Ово су ујаци т 
ване — што сви нанијо таку љагу на част моје сестре и моје куће, кад она то није заслужила.</p> 
умрлог часа.{S} Нећу бацити у потомност моје шесторо ђечице“, ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Ал 
за све сам.{S} Јер њихово имање пређе у моје руке, али не пређе и њихова радна снага, јер они у 
у моју — имање њихово махом је прешло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — где  
ђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало ручица не отпаде и не  
Па смешећи се рече.</p> <p>— Не само ви моји укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене ни 
S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха.{S} Јутре 
уповао <pb n="82" /> и стоку и имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада грозно све 
:</p> <pb n="93" /> <p>„Марко, — буди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим изда 
еће имати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оче прокле 
— Па нисам гладан.</p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, 
ро.{S} Бата је био овога часа овде — са мојом ђецом — са моја два анђела.{S} Само што не знам,  
кав је то народ.{S} Кад ја приставила и мојом руком пребрала пасуљ, па када се скува и поче јес 
ко га је звала), да се сва кућа користи мојом способношћу а ја сама да се растргнем у тешком по 
е гледа, њу ништа не задовољава до онај Мојсијев закон — око за око. — Али и ти си Мојсијевац.{ 
сијев закон — око за око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си се звао  
 овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старост мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш наопако ја 
 чувао би и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао в 
 какав убоги.{S} То убија понајпре част моју, његову па и свију нас.{S} Да би ја што купила или 
 оним што плуг производи.{S} За несрећу моју — имање њихово махом је прешло у моје руке.{S} Ту  
p> <p>Савка је терала сву децу редом да мокре у једну карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њ 
 нећеш се кајати.{S} Повика мајка чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не д 
онај млађи.</p> <p>Ружица бризну у плач молећи свог девера.</p> <p>„Ћути брато!{S} Нека га, нек 
 гласом. „Молим те.{S} Преклињем те.{S} Моли се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу свој 
т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И т 
дно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал п 
ш знати како ми је, па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у сузама.</p> <p>— Човечност 
упропастисмо — шта нама вреди живот.{S} Молим те разреши ме...</p> <p>„Шта је теби?{S} Јеси л’  
Ја сам ти ухватио стоку у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер  
ће, кад она то није заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо ко брата рођенога — немој ме за то питати 
аћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим.</p> <pb n="123" /> <p>— Добро — добро, рече Мића 
створења које је ниже од тебе...</p> <p>Молим те Мића по други пут — немој ме више мучити већ е 
 очи к небу па завика дршћућим гласом. „Молим те.{S} Преклињем те.{S} Моли се за мене код Бога  
ио, виђао сам ја њихово добро“.</p> <p>„Молим те!{S} Ти добро стојиш са капетаном.{S} Сад око о 
ти из вида.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више делом но речима.</p> <p>Гледајте, да  
ми то су му споменици.{S} Он је ово као момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја  
ла за своје планове.</p> <p>Иван је леп момак — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то су баш  
Боже, како је — кад се први пут састану момак и девојка.{S} Запита Даринка чисто дрхћућим гласо 
ена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду најкривљи.{S} Да сам први пут узео Даринку ка 
>„Немој те људи кумим вас Богом сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме глобите па то ти је!{S} 
p>Еј море!{S} Ја сам ти ухватио стоку у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пуш 
и оне поступале да нас нема.{S} Спасоја момка који суши шљиве сада не траже.{S} Узећемо му још  
е двопеви мешовите младежи; довикује се момчад да дођу на комишање.{S} Мало по мало искупи се г 
е беше искупило силан свет — а нарочито момчад због лепе Даре, то се све рано окомиша.{S} За ти 
ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у срце момче!{S} Да узмеш онако пиле.{S} Још три године мајка  
рх тога у неколико завезака имати разне монете новца, па и самог злата.{S} Па колико пропало ве 
у.{S} Кућни лопови сву као и кријумчари монополисаних артикли — они не смеју тужити ником своје 
оставио, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни  
 ти је.</p> <p>„Тако је време дошло.{S} Мора се.</p> <p>„Колико имаш деце?</p> <p>„Само једно д 
де, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора све трчати, викати, дерати и досадити својом лармо 
и просула свој живот и своју снагу — да мора радити више од оне, која није родила ни једно, кој 
а трпе као скотови.{S} Разбијена војска мора да плати главом своју самовољу.{S} То је природан  
размеран води која окреће коло, она вам мора лежати.{S} Наместите целокупан разбој и доведи те  
е му једно и оставите га самом себи, он мора угинути.</p> <p>Али проклето себичњаштво везује љу 
 сваком скупу, на сабору, на игранци он мора истакнути своје „Ја“.{S} Ко му пребаци камена црћи 
вне послове — а ако је жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време не чека, а сваком раду има  
 кукуруз уливадио и посветио се, јер он мора газдама да окопа прво жито па онда своје, за то шт 
сти волове.{S} Сан га беше притиско као мора.{S} Он се попе на кола озго врз жито и пружи се по 
не оставља не пооране земље, или толико мора да нагони волове на изниклу пшеницу и овраћајући в 
а крупне капље зноја.{S} Ради за то што мора.{S} Милорад сеђаше на клупи пред кућом и посматраш 
n="119" /> више — он је знао да ту цену мора својим животом платити.</p> <p>Одмах се промени, о 
рко показа дуга 1000, динара за који се мораде заклети.{S} Па знате какви су то дугови.{S} Марк 
ред ногу.{S} Суруџија приђе већ близу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред волова  
 онај га осеца као хајдук.{S} И тако му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да  
ве код ње како је настао тренутак да се морају делити.</p> <p>Савка се мало размисли и отпоче.< 
јвећи пушкомет ода.{S} За то је Даринка морала више пута кући отрчати да донесе ракије им вина  
Која је год почела са њом да се поинати морала је исплакати свој јед и секирацију и пристати да 
азлога, никаква основа да буде поштен и моралан човек, тај се може купати у пороцима као и у кр 
 погрешке <pb n="8" /> биле неминовне и морале су избити.{S} Кад је ко говорио какве скарадне р 
ло, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су сви пристати: да се жене са својим женским ра 
у да се напију и наједу — али сви за то морали су платити.{S} Сребрни стопарци били су сузе сви 
моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} На њима је било одело увек лепо, помодн 
ог, плећат, снажан и развијен потпуно и морално и материјално, при том здрав као срча, лак као  
 огромне штете својим ближњим у погледу моралног живота.{S} Многе је девојке осрамотио и саломи 
угарству, и што се год више приближавао моралном и интелектуалном врхунцу све је више у задруга 
е и његовог сестрића Чедомира.{S} То се морало прећутати.</p> <p>Мића није хтео ни једну чашу в 
трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити и поткресати доста младих 
 сви за једног — а кад се изделисмо, ја морам радити за све сам.{S} Јер њихово имање пређе у мо 
го носимо на својим леђима, већ ја сама морам одевати себе, мужа и петоро деце, а како се мене  
е, а зими усљед мраза.{S} Еле ја сирома морам носит изједна.</p> <p>И ако досад нисам ништа кра 
 не раде о хлебу а једу га.{S} Тај хлеб морам ја сам произвести, прво њима, па мене шта остане. 
зим — кад она то не заслужује, али ипак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собом дон 
108" /> <p>— Девојка је добра — и ми је морамо узети...</p> <p>— Под морање ништа не може бити. 
ад није тако, ми се на овој стопи земље морамо узајмно служити и помагати; а што нас је год виш 
о говорити ништа лудом народу.{S} Ми се морамо скоро поделити.{S} Не може се више овако“.{S} Пр 
кати ваљда.</p> <p>— хоћу, хоћу!{S} Али морамо се често састајати.</p> <p>— Доста више ђаволи ј 
гати; а што нас је год више — за толико морамо удобравати земљу — да нам она даје више производ 
 — и ми је морамо узети...</p> <p>— Под морање ништа не може бити.{S} Опет Иван.</p> <p>— А нар 
{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је морао играти онако како му Даница свира.</p> <p>Пошто ј 
.{S} Ко му је се год противио, за то је морао добити по неку штету, као:{S} Покидан бостан, изл 
 је требало да се заобиђе истина, ту се морао Марко умешати, а где се он заузме, у победу не тр 
о је се Иван оженио — опет је се са њом морао састати бар у месец дана један пут.{S} Он је се к 
ане на време а његова најзад, јер је он морао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и храну за р 
ато морате одржати један завјет мој.{S} Морате увек живети у задрузи.</p> <pb n="15" /> <p>Задр 
лове, али ако вам једна чивијица фали — морате сви дангубити.</p> <p>Поделити задругу, значи то 
знати шта је мука, беда и јад, али зато морате одржати један завјет мој.{S} Морате увек живети  
/p> <p>„Марш одатле циганчино једна!{S} Море док те уватим искидаћу те у парчета.{S} Твоја сточ 
 ми <pb n="29" /> ни ти више живити.{S} Море ћу те премлатити као свако пашче“.</p> <p>Док ово  
Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне — глатке и беле. 
ао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се за онаким голубом!</p> <p 
упио и посијо — па да ми ти таманиш.{S} Море овде ће имати посла и кметови и одборници, па ти з 
лој тој несрећи.{S} Опет Мића.</p> <p>— Море бога ти прођи се.{S} Продужаваше Милан.</p> <p>— А 
де ми дјете само крај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти ухватио стоку у моме житу.{S} Молим  
заљуљати, оборити — и отиснути у бездно море што се зове смрт.</p> <p>Једне јесени флуенција (б 
абота.{S} То је отишло као зрно песка у море“ Рече последњи, и пређоше на други разговор.</p> < 
и помози кумим те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби 
овци па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим се оној Даници како их трпи — а оне 
торбе, лонце, кашике, сврдлове, сикире, мотике, будакове, ашове, плугове, ралице, раонике, разб 
ше...{S} Сви ови бедни људи одрекоше се мотике и плуга, а издржавају себе и своје са оним што п 
оји на пијацу међу гомилом надничара са мотиком на рамену, и чисто га пожали кад га виде, онако 
оми прашином, сувим трскама од корова и мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад за целу  
 изашо на јарак пружајући прст у његову мотику — коју једва дизаше и спушташе.</p> <p>„До ђавол 
о другом.{S} Он иде полако носећи своју мотику преко рамена — нешто дубоко замишљен.{S} Па шта  
 онда неко јој нешта реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна Милица сва и 
иде са, а друга на перило и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се здравише па застадоше и почеше  
је пуно непоречне истине.{S} Она показа моћ свога разума и способности коју је достигла доброто 
 своје жеље и страсти, и показује своју моћ господарења над њима.</p> <p>Пијаница, то је жалосн 
 да чувам овце, и тако ћу бар код оваца моћи радити свој ручни рад а овако никако“.{S} Одговори 
могао да сачува оно што је имао како ће моћи да заради друго што му је нужно и потребно.</p> <p 
дела твоја и заслуга твог оца помогнута моћном природом — таквог те створише.{S} Такав као што  
здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео и предузимао све је  
ојте да будете простодушнији од пчела и мрава.</p> <p>„Чувајте се од злих и хрђавих људи.{S} Ор 
ово издерано рухо кад је на пољу цича и мраз; обујте његову обућу која личи на мрежу паука када 
 леже поточаре усљед суше, а зими усљед мраза.{S} Еле ја сирома морам носит изједна.</p> <p>И а 
ти, али ће многима сванути.</p> <p>Дође мрак, разне птице по ливадама и лугу певају своје песме 
естрплењем изгледа се на њих.{S} Дође и мрак.</p> <p>Милорад — колико год пута запита „дођоше л 
сталим поздрави се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Милорад с 
губи у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он затури порожје  
ли и смеху пијући и разговарајући се до мрака.</p> <pb n="120" /> <p>Други и трећи дан — иде се 
а други разговор.</p> <p>Тако копаше до мрака.{S} Одоше кући.{S} Вечераше и разиђоше се.{S} Неб 
. „Сад можемо без бриге овде тражити до мрака“.</p> <p>У првом сандуку нађоше један свежањ харт 
ог вечера тревили да је прошао некуд по мраку са пушком.</p> <p>Марко се постарао и спремио све 
ако нечујно и невиђено, неизмерено и по мраку, за незнатну цену, па најчешће и на вересију.{S}  
ано са звездама — али опет беше тавна и мрачна ноћ.{S} Иван помого те се намирила стока и ушо у 
х, завлачу се у подземне рупе и канале, мрачне, влажне, смрдљиве и са многим гадним и страшним  
сти.</p> <p>Твоја ће смрт многе и многе мрачне душе расветлити и показати им спасења.{S} Пут ве 
мао мачку, али није имало ни мишева.{S} Мрва леба никад не падне са његове трпезе.{S} Зрно жита 
пушка — а он се пружи по поду собе и не мрднув ничим издахну.</p> <p>Дотрчаше оближње комшије,  
 мраз; обујте његову обућу која личи на мрежу паука када је путем лед и снег; спавајте на ладно 
канџе интережџија и зеленаша као муха у мрежу паукову и ту се са свим изгуби.{S} Научио помало  
} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета мржња и злоба увек царовала у њиховој кући.</p> <pb n=" 
за то међу њима нема злобе ни зависти — мржње ни пакости, свађе ни убијања.{S} Они живе задовољ 
и <pb n="13" /> задовољство.{S} Па кога мрзи да ради, тај нема тих својстава што чине сваког жи 
 су се још за младости његове свађали и мрзили.{S} Али после кратке истраге сви су поштени — по 
ан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се ником, 
и знаш, да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би  
на једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S} Примети Милутин.</p> <p>„За то ђевере, што тв 
 тако му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S} Сиромах <pb n="5 
а мајка музла је сама пет оваца, са тим мрсила сву кућу преко целе године и опет прода по неки  
ступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика искушења и муч 
ступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, и отрпићете велика искушења и муч 
 (редуше) њих ће двије готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на пе 
ети на покојног оца. „Мој отац — сад је мртав.{S} Али ови калеми то су му споменици.{S} Он је о 
аше му се сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у колима, стаде се лупати песницама у прси и чупа 
жена те ону децу стишаше.{S} Беху обоје мртви.</p> <p>Сутра дан јавише власти, која дође сва до 
рт много да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца —  
"35" /> ти умало се размимоишло те није мртвих пало.“</p> <p>Ако, ако, то ми је мило, нека пукн 
њицу није брату издао.{S} Њега убили на мртво име — одвели му дете — и ја да му продам у сред т 
ви.</p> <p>„Убили га ајдуци.</p> <p>„На мртво!?</p> <pb n="90" /> <p>„Не.{S} Већ га свога испре 
нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која од мршавости и изнурености заплећу ногу за ногу кад иду.</ 
му једем ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му пијем патоку — те да ми се кидају црева од љутине.{S 
ма.{S} Он је оглашен за хајдука и глава му је уцењена 2000 динара ко га убије или власти изда.{ 
 крај њега на прочељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дара само чини изнет:{S} Одлива млеко, сир 
о нема стоке, не може имати имаћа каква му треба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њи 
ом га потреви у пољу на путу.{S} Опсова му сунце и шину га штапом по глави, кога обли крв.{S} М 
 крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно 
е за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрв 
убије или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му и  
ему овај исти Перо давао дводинарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј  
 што их жали, већ што стрепи од њих, да му не учине какво зло.</p> <p>Он је давао са једном а у 
 дану за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му пијем патоку 
одину дана.{S} Вредно је споменути — да му је се само најстарији брат Милош два пут женио.{S} А 
и брат Цмиљчин, ваљда је заборавио — да му сестра није тамо код Ивана, па се лепо опремио и обу 
е учинио покушај убиства а пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> 
на мртво име — одвели му дете — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О несрећни  
ш?</p> <p>Дете једно врисну кад виде да му ударише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици да га носи  
 великом послу нисам могла ни кошуље да му оперем како треба, иде поцепан и нечист као какав уб 
говори она са свим благо, трудећи се да му болове не погорша.</p> <p>„Отиди код Марка, њему сам 
 то придене као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за гла 
и сваког безумног човека, који мисли да му је лакше живети као самац, у место да живи у задрузи 
памука за платно и плати једној жени да му изатке, купи деци материје и фланела те их обуче и п 
е му рану засипати прашином у намери да му заустави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“.{S 
Одговори Вук.</p> <p>„Он може казати да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча  
е плакати, то ће их најпре разјарити да му угасе млађану свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопови  
а они немађаху.{S} И тога часа — као да му се скиде нека црна копрена са срца — те њене речи ос 
са срца — те њене речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров и  
илаш немаде сведока, он би тих нашао да му сведоче у позајмицу, али су сви волели Марка него ње 
о, исто тако уживао је своја права која му се нису смела ни у ком случају крњити.{S} Једном реч 
Њега није нико могао убедити, јер свака му је реч проткана била најчистијом истином и правдом.{ 
речи: „Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му ручице — па мали 
потписату.“</p> <p>„Ја истина, Перуника му је писмена.“</p> <pb n="61" /> <p>„Кад би се некако  
полугодишњицу дао своме оцу — а и мајка му умре после шесто-дневног боловања.{S} Он оста сам са 
 је?{S} Повикаше радознало Иван и мајка му.</p> <p>— Милоша Мартића сестра.</p> <p>— Ја је не з 
 да шамара и изгони на поље.{S} Даринка му се улегла у срце он само о њој мисли непрестано.</p> 
итиште на своје бурне груди.{S} Даринка му поче враћати пољубце и претискивати га на своје груд 
нала је то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да донесу пи 
м.{S} Лани изашло из школе.{S} Сковчала му руке око врата па цмака ли га цмака.</p> <p>„Ама, шт 
кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p> <p> 
ију у којој је био први ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држава.</p> <milestone unit="su 
 труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му пола једне стране остало непокривено у недостатку ће 
 имати свега доста за себе и своје — па му то необично и чисто криво.{S} Немајући много којешта 
век је боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван са 
Њу је мало дохватио врхом од конопца па му је умакла у помрчину, и те ноћи ноћила је у комшилук 
иховог повериоца.{S} Само да их тужи па му је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечера Гвозден се в 
з.{S} И збиља нису погрешили.{S} Сестра му је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца 
 нимало влаге.</p> <p>— хоћу -— одшапта му Дара са истим гласом и понова га притеже обема рукам 
или за жандарма или пандура, или за шта му драго, само се овако више не може.</p> <p>„Били ти б 
лаву немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не би пала 
му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли језици говоре, да се у кући  
ва новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица, док направише  
 овршено а пола остало у слами.{S} Каца му само са једним обручом стоји у воћњаку под ведрим не 
Иван унук му — а најстарији син синовца му Марка — који беше у 12 год, и учаше III разр. ос. шк 
врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код другога но  
отуђио и доспео само на окутњицу Даница му роди сина.{S} За овим у другој години и ћерку.{S} Де 
скиде дотадања суморност његова са срца му и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке об 
ет Јанко сврати код механџије и исприча му цео догађај кров плач па за тим замоли Цинцарина да  
тре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у сретање.{S} Руковаше се па у образ се пољубише — у 
ављен кремен, лупи марка по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му <pb n 
ика масе пок. Ивана Перовића — поставив му стараоце на имаће.{S} Милева и Милунка обе су се удо 
а наоружана човека.{S} Иван скочи и крв му се следи — па задрхта и отпоче.</p> <p>— Кога тражит 
е може разјарити и наљутити као то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тог 
б.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он <pb n="128" /> клону, ноге м 
беле и чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S} Па сисице несретне као јабучице — 
ше посрамљени него побеђени.</p> <p>Кад му млађи ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га кар 
адину једном врло вештом лупежу.{S} Сад му беше настао тренутак да покуша извршење свог плана.{ 
на Цмиљу, он <pb n="128" /> клону, ноге му се подсјекоше — снага га издаде и врати се кући снуж 
ена а друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила јастребова.</p> <p> 
о нареди дође му жандарм коњаник и даде му неко писмо.{S} Писмо је било од окр. начелника, који 
 испијена, удављена и изнурена.{S} Паде му на ум — како је он за време службе у војсци сваке не 
 за хајдуцима.{S} Чим он то нареди дође му жандарм коњаник и даде му неко писмо.{S} Писмо је би 
жена својом кривицом у овом делу поможе му заливати купус и сву башту дотерати у ред.</p> <p>Жи 
м и понова га притеже обема рукама које му око паса стајаху.</p> <p>— Али, још ове јесени.{S} х 
 читао писма његовог стрица Јеше у коме му писаше „Перо! немој да се мучиш без трошка.{S} Тражи 
арковој и помилован дође кући.{S} Имање му беше сво испродавато за кривицу.</p> <p>Месојеђе бех 
н умре.{S} За овим седамнаести дан умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као меч 
 небом сва <pb n="53" /> трула.{S} Буре му стоји под стрехом и на њ капље вода труне и пропада. 
јали су се од Петронија као од гује, те му се исповеде претурив’ сву кривицу на Марка.</p> <p>П 
ћу и донесе најлепше везене чарапе — те му их тури преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништ 
ела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало ручица не отпаде и не оста дјете богљаво.</p>  
 се испиташе власт ухапси Чилаша и мете му на ноге тешко гвожђе.</p> <p>Код суда на претресу, Ч 
ида.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више делом но речима.</p> <p>Гледајте, да за ово  
 да узме и т. д. од свега тога одузмите му једно и оставите га самом себи, он мора угинути.</p> 
раду.</p> <p>Милорад је се надао, да ће му болови уминути до сванућа, па да рани у чаршију и тр 
е „Ја“.{S} Ко му пребаци камена црћи ће му во.{S} Ко му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га  
е, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p> <pb n="91 
их својом чудноватом песмом.{S} И то ће му нешто значити.{S} Даринка је много премишљала о тој  
е му во.{S} Ко му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању обали, сагореће му сено.{S} К 
 гледаоце.{S} Ено они ти сви веле „Неће му пред добро бити“.</p> <p>— Ти и твој отац били сте н 
 коњ.{S} Ко га у хрвању обали, сагореће му сено.{S} Ко му пресече коло кад га он води биће му р 
 Ко му пресече коло кад га он води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год противио, за то  
 код „љуте круне“ ако то не учини убиће му дете и све кућане поклати.</p> <p>И ми му продадосмо 
ет.{S} Комишање је било удаљено од куће му највећи пушкомет ода.{S} За то је Даринка морала виш 
г накарадног телесног склопа.{S} Вилице му беху дугачке са ретким зубима.{S} Нос крив на једну  
го му нешто шапташе.{S} Напослетку рече му гласно „свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми да ра 
о сво у крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати прашином у намери да му заустави крв — 
ђе на пут, па очекиваше Милана и надаше му се сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у колима, ста 
 посматраше пажљиво.{S} За овим служаше му ракију и нуђаше га да што ужина.{S} Учитељ је пио —  
оро шапћући — а неколико суза скотрљаше му се низ запламтеле образе.</p> <p>— Признање твоје на 
е обасипао.{S} Она се пробуди и враћаше му пољупце.{S} Он устаде — те заклопи врата на вајату и 
>“.{S} Рече Милорад.</p> <p>„А!{S} Беше му работа.{S} То је отишло као зрно песка у море“ Рече  
S} Али као главна и стална потпора беше му позајмица, коју је од сваког узимао, а ником не враћ 
 зато ме и остави овако рано и полетеше му сузе.{S} Сад се сећам њених речи, али већ је доцкан. 
е пропало.“ Прошапта Милорад и полећеше му сузе...{S} За овим рече са великим напрезањем:</p> < 
{S} Узеше свећу од механџије и запалише му.{S} Он издахну.{S} Један од комшија отера га кући ко 
 тој цељи родитеља Вука Перовића дадоше му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још б 
 братучеди сахранише га лепо и издадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као насљедница заоставш 
ја прикољке и увлачи трлиће онде где би му се прасад могла извући и коме штету учинити.{S} Ено  
 целим прибором“.{S} Ово говорећи пружи му руку, руковаше се и он пође.</p> <p>„Сутра рано ето  
} Писмо је било од окр. начелника, који му наређује да предузме мере — и да је и он сам пошо у  
а а пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана позв 
евом руком а десном за велики нож, који му стајаше за чарапом десне ноге.{S} Нави дете преко ле 
а је кроз трубу довикивао рабаџије који му у сусрет иду да се склоне у једну страну пута.{S} Ње 
обли крв.{S} Марко потрже револвер, али му га овај оте и добро га исћушка песницама и шамарима, 
 заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му <pb n="112" /> поможе дизгин коња те не паде, док Чи 
аји.{S} Поверилац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов је ук 
ао.{S} Њега убили на мртво име — одвели му дете — и ја да му продам у сред тог јада и беде воло 
ах постаде снужден и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код  
 дете и све кућане поклати.</p> <p>И ми му продадосмо волове.{S} Шта учиних кукавац сињи!{S} Ја 
е кад ово изрече и затражи воде.{S} Они му додадоше.</p> <p>Он погледа по свима.{S} Па смешећи  
ћи да да новац — па кад није имао — они му узели дете — синовче — ђака, синчића покојног Милана 
а, гуњ или чакшире он хоће ново; Остари му капа, опет нову.{S} Колико нека ствар служи као нова 
ваки нека ради па нека има“.{S} Примети му син Милан.</p> <p>„Хвала ти дете, кад ми таква питањ 
на.{S} Идући оде код Миладина и саопшти му за тај тренутак.{S} У кратко измењаше своје мисли и  
да се брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S} Отимаху се често руке Ивану — да је поми 
воје крваве руке о његове кошуље велећи му: „На овај грех ти си ме навео, прими крв ове деце и  
 „какве штете“.{S} Ово је говорио а очи му се склапаху од силног дремања, јер две ноћи и два да 
ак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му кошуљу.{S} Викну млађи.</p> <p>Овај узе иза силава м 
олибу те у њој склони се за време — док му општински одбор даде сеоске утрине један део, чак на 
— Какве су душе бато — запита Иван унук му — а најстарији син синовца му Марка — који беше у 12 
и део своме сину Ивану.{S} Он, па и син му скоро ништа не раде, а живе много раскошно.{S} Одело 
 га је за појединости запиткивао — и он му је све пристојно одговарао.{S} После малог ћутања от 
{S} Шурак Чилашов доводи девојку — и он му војвода у сватовима.{S} А како је дошо са робије — м 
ју чету Марко га зовну на страну и дуго му нешто шапташе.{S} Напослетку рече му гласно „свраћај 
је по најновијем методу.</p> <p>Завидео му је цео свет, како се његова породица слаже и поштује 
 напао, разоружао га, злостављао и отео му 50 дуката.</p> <p>Чилаш немаде сведока, он би тих на 
бог неких својих тајних рачуна и претио му је на неколико места.{S} Једном на сеоском вашару Ма 
нци он мора истакнути своје „Ја“.{S} Ко му пребаци камена црћи ће му во.{S} Ко му прескочи скок 
 он води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год противио, за то је морао добити по неку шт 
 му пребаци камена црћи ће му во.{S} Ко му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању обал 
у хрвању обали, сагореће му сено.{S} Ко му пресече коло кад га он води биће му разбијена глава. 
.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако му она није ништа шиљала, већ га Даница лагала.</p> <p> 
> <p>Још из раније — а нарочито од како му умрије добра домаћица Стана, за којом он плакаше као 
игранке, али је морао играти онако како му Даница свира.</p> <p>Пошто је Живан скоро сво најгла 
, а онај га осеца као хајдук.{S} И тако му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само  
S} Али је се јуначки уздржао — јер тако му је Даница заповедила.{S} Сумњајући и сам — да га не  
 према томе он није ни био крив, колико му се придевало.{S} И тако пристадоше на суд.</p> <p>Гв 
лико год пута запита „дођоше ли“ толико му се по један степен болест погоршавала.</p> <p>Званич 
0" /> али и беше снажан и чврст те нико му речи није смео ословити што би њега увредило.{S} Јед 
без крова, без игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у њој склони се за време — док му опш 
 време женидбе велики пробирач.{S} Било му се око закачило за неке миразџике.{S} Али отац његов 
 Живан који беше легао на кревет и само му се глава виђаше испод губера.{S} Испод његовог велик 
ји суши шљиве сада не траже.{S} Узећемо му још једног’ па нека их нека раде.</p> <p>„Да можемо  
рова и мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере  
е, да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p>На овај глас он  
 Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој план 
е имао како ће моћи да заради друго што му је нужно и потребно.</p> <p>И да сведемо сада своје  
у столицу па пуши дуван на муштиклу што му је неки хајдук поклонио.{S} Неке важне мисли обузеле 
 И ту му беше једна страшна сметња, јер му отераше коња за порезу.</p> <p>Милорад сву ноћ кукаш 
 или сламе.{S} Нема свињама свињца, већ му се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Т 
<pb n="10" /> Она не сме да прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и грув 
ка — када ова приповетка почиње била су му сва три брата помрла после 60-тих година своје старо 
 поцепане и нечисте преобуке, а деца су му била: као деца цигана — чергаша.</p> <p>На селу, врл 
ака му је косица ко свилена, па каке су му ручице — па мали пистићи, пази каке су му очице, па  
 ручице — па мали пистићи, пази каке су му очице, па мали носић — мала устанца, почело ми баура 
да је посреством Мартића учинио који су му јатаковали.{S} У исто време казао је да о томе Цмиљк 
ао.</p> <p>Од страха његовог, давали су му људи што је год затражио, и то нису тражили никад да 
 ватру беше управио поглед — а мисли су му прелиставале далеку прошлост.{S} Сети се на свог доб 
радљивци стекоше веру у њему, и увек су му се исповедали: шта су и где починили, сматрајући то  
 врати крвна освета.{S} Ади сад како су му прирасла два млађа брата — који ће кроз који дан поб 
— сад је мртав.{S} Али ови калеми то су му споменици.{S} Он је ово као момак калемио.{S} А ја — 
је у 65. години своје старости — још су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још је кућ 
а рани у чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше једна страшна сметња, јер му отераше коња за по 
еље да се дигне.{S} Водени клобуци беху му искакали по леђима и раменима, а и иначе сав испреби 
и се мучио око нас?{S} Поче Вук синовац му — мало њежним тоном, и питање његово изазва покрет к 
највећом претњом о издаји.{S} Поверилац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио 
мога, то ми је синовац сиротан.{S} Отац му лани погинуо.</p> <p>„Ћути неблагодарни човече.{S} С 
 По чему то?</p> <p>— По томе — што ћеш му довести неког ђавола на врата да сваки дан са њим оч 
, колико вас је данас.{S} Узмите пример мудрих и вредних пчела кад буде време деоби.{S} Јер кол 
дарити светој природи која са њима тако мудро управља“</p> <p>Иван није ни полугодишњицу дао св 
</p> <p>Док други.{S} Данас жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киш 
, све се то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана и 
ају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање тре 
посуто, све село чује.{S} У вече долази муж са рада свог или туђег, брижан, зловољан и уморан.  
<p>Моја жена непоштена, и ја то све као муж њен мирно гледао својим очима.{S} То је истина, и з 
 начин живити.{S} Ако ће ме мој слепац (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изр 
леђима, већ ја сама морам одевати себе, мужа и петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни д 
а на челу.{S} Шта се мене тиче за твога мужа.{S} Ако ти може образ поднети ти га немој ни прати 
и призива Бога у помоћ; помиње име свог мужа покојног Милана.{S} Сузе јој лете низ образе као г 
а, да очува своје име и част, ради свог мужа и своје дечице; али док је на то мислила и чувала  
не смијем чекати оног зграновника (свог мужа) јер ће ме убити.</p> <p>„Марш одатле циганчино је 
ена разболи њу гледају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} 
х неколико, које је раздвојио од својих мужева.</p> <p>Даринка ћерка Сретена Цветића, ћерка јед 
зети.{S} Многе је срећне жене са својим мужевима завадио и леђа им испребијао, а има их неколик 
тити прво на деци, на њој па и на њеном мужу.</p> <p>Укућани почеше изјављивати своје незадовољ 
и се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући к 
а по 20-30 јаја и продавала.{S} Овде 14 музених крава, 80 оваца, 50 кокоши, 20 ћурки, 12 гуски, 
ти, разговарати и шалити се.{S} Слушати музику уз коју играте — осећати мирис цвећа, — пријатно 
све потроши и развуче се.{S} Моја мајка музла је сама пет оваца, са тим мрсила сву кућу преко ц 
никако.</p> <p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и јад, али зато морате одржати један завјет  
е свега доста.{S} Нико није знао шта је мука ни умор.{S} Увек одевени и обувени.{S} По сто дука 
војим очима, како овце чине штету па ни мукает“ (ни бриге).</p> <p>„Исто тако, као и ти ономад  
ш не плаћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добр 
ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио.{S} Једну ћу њиву продати, да имаднем што в 
марност код ње — јер он је са врло мало муке придобијао многе жене и девојке, а она се не да ни 
е имања приграбимо, и кад смо с великом муком и трудбом то постигли — сад ће да нам главе дође. 
е изрећи свој суд у овим речима: „Ови с муком и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{S} 
Мајка нешто љута на себе или на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим поступком дец 
е некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“</p> <p>„ 
 његово друштво.{S} Пошто прими пушку и муницију и пође у своју чету Марко га зовну на страну и 
е их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба покупити.{S} Они треба да га прев 
ер две ноћи и два дана није стао колико мутна вода — нити је што год спавао.{S} За овим ухвати  
пајући ногама и шишћући кроз нос на рој муха и обадова који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ  
паде у канџе интережџија и зеленаша као муха у мрежу паукову и ту се са свим изгуби.{S} Научио  
е незадовољством — они су само муцали и муцали — неумејући ни речи прозборити.{S} Његове су очи 
га почасте незадовољством — они су само муцали и муцали — неумејући ни речи прозборити.{S} Њего 
тавити вечеру.{S} Она јадна на живој је муци — месила леб — ватра велика — па се само успушило  
сву ноћ кукаше од тешких болова који га мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до мале деце.{S} Р 
бно тело које као тешки ланац окивају и муче душу.“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим корац 
е у људски живот примене оне свете речи мученика Христа који рече: „Гледајте ствари својих а не 
 и весела и напија се чаша у славу узор мученику Исусу Христу.</p> <p>Мића Мартић, најмлађи бра 
и отишо у цркву — да ода заслужну пошту мученику Исусу Христу.{S} Тамо је после службе Божије о 
 и људма и отрпеће те велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном  
 и људма, и отрпићете велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном  
и Бог га прокло, да ме под моју старост мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш наопако ја не марим.</p 
а као анђели.</p> <p>Даница је се много мучила при порођају ћерке, и коне су разгласиле да она  
е — како сте ви непознати и како сте их мучили тражећи новац — па после их побили.{S} Додаде Ми 
 <l>Били сте ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме 
 људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не веруј 
S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви треба да се 
 је излишан.</p> <p>Али бато — ти си се мучио око нас?{S} Поче Вук синовац му — мало њежним тон 
им те Мића по други пут — немој ме више мучити већ ето ти пушка па ме уби.</p> <pb n="122" /> < 
 вас Богом убите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А децу, жене и слуге, немојте дирати већ им  
еше у коме му писаше „Перо! немој да се мучиш без трошка.{S} Тражи кад ти год нестане“ и напосл 
у те је она увек крила своје погледе од мушкараца који би у њу бленули.{S} Ивану је она постаја 
ата, од којих сваки имађаше умерен број мушке и женске деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, дадоше  
е одмара.{S} Ако се у задрузи разболи 1 мушки члан остали убрзају мало рад и надокнађавају њего 
виње.{S} Тако <pb n="22" /> ћемо ми сви мушки бити слободни и радити о земљи.</p> <p>„Па тако ј 
 делити пре но док немаднете пунолетних мушких глава још толико, колико вас је данас.{S} Узмите 
е скупише се око његове постеље.{S} Све мушко и женско, мало им велико стајало је крај њега.</p 
е браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто из куће а нешто надничара — ос 
n" /> <p>Петар и Марта имају једно дете мушко.{S} Они живе у врло скученом стању.{S} Наполица и 
азна чије је дете.{S} И одиста она роди мушко детенце ко златну јабуку.{S} Мартићи су ђаволи љу 
е отерати.</p> <p>Дође дан — и она роди мушко дете на велику радост Иванову, и кад дођоше коне  
 Па и треба да је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се за онаким голубом!</p> <p>— Па што је 
 пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш 
ћу на троножну столицу па пуши дуван на муштиклу што му је неки хајдук поклонио.{S} Неке важне  
промене које се у том погледу учине.{S} Н. пр. ако дете почнемо од рођења његовог на примитиван 
мно помажу и одржавају људски живот.{S} Н. пр. стомак хоће хране и то захтева од разума.{S} Раз 
ријег синовца свог судовима и властима, на куповину и продају, јер и Марко беше увиђаван и свем 
Он брзо претрча пред њих и ухвати коња, на коме јахаше вођевина, за узду — па поче враћати је н 
јаше кудељу.</p> <p>Овог истог пролећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше урани 
 је пио на рачун глади, на рачун бриге, на рачун голотиње и босотиње, па је заразио своје живце 
е на позиве власти, тај исти на весеље, на жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и  
 Даница и заврташе рукаве своје кошуље, на чијим белим и пуним рукама примећаваху се издалека п 
га узрока.{S} Он је пио на рачун глади, на рачун бриге, на рачун голотиње и босотиње, па је зар 
кога.{S} И сам је човек сличан задрузи, на њему има разноврсних делова који се узајамно помажу  
.{S} То се дало приметити прво на деци, на њој па и на њеном мужу.</p> <p>Укућани почеше изјављ 
ловити што би њега увредило.{S} Једном, на копању кукуруза — почеше они корети жене, како оне з 
 власти, тај исти на весеље, на жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свршава пос 
ма материјала — да кукају на старешину, на његову неправичност и нечовечност.</p> <p>Једног пра 
 а ни једна врлина.{S} На сваком скупу, на сабору, на игранци он мора истакнути своје „Ја“.{S}  
 врлина.{S} На сваком скупу, на сабору, на игранци он мора истакнути своје „Ја“.{S} Ко му преба 
а ока која беху управљена <pb n="28" /> на покрет тела своје лепе жене, и на чаробну лепоту оне 
ом речи: све мане а ни једна врлина.{S} На сваком скупу, на сабору, на игранци он мора истакнут 
 Од стоке имају 5—6 оваца и 2—3 пса.{S} На селу, два сталежа, најрадије држе повећи број паса.{ 
/p> <p>Милорад оста без свога брата.{S} На имању великом, и са великим бројем разне стоке са 7  
окваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора све трчати, викати, дерати и досади 
ојој. — Ја ту немам никакве заслуге.{S} На ове речи отпоче јаче јецање и плакање.{S} Јеши завод 
— у место да уче школу и течу знање.{S} На овај начин остају инокосници и без ово мало стоке и  
љег хрвача.{S} У колу је свуда први.{S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек  
како страдају самци и инокосни људи.{S} На начин овде изложени Перовићи сви јако осиромашише.{S 
о на оном месту где смо синоћ легли.{S} На пољу у место оног сунца и цвећа.{S} Густа помрчина к 
. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} На њима је било одело увек лепо, помодно и чисто.{S} Он 
етар и прими се у жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у  
е воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На против то се у нашој кући није никад десило код овол 
к.{S} Ово је заиста чудновата ствар.{S} На једном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и ву 
 те изврши секцију и отпоче истрагу.{S} На прво место дођоше у хапс његови први шураци Мартићи  
ечи — за то те питам што тако учини.“ — На последње речи а с погледом на борбу Иванову и њему п 
ш и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — на почек.{S} Повиш’те нам надницу.{S} Довикују нам надн 
м нека се поверу свака на своје место — на прописно растојање и добиће те половину празне земље 
{S} Док се заплака мало дете у фајату — на кога он беше и заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ев 
 могла; издала ме снага па и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се крупне сузе низ скоро набо 
>Даница се извуче испод Дарини руку — а на место њено дође Иван који је обема рукама притиште н 
ка сутра једна од жена однесе шта треба на коњу са још 2 надничара те нека зовну мало <pb n="73 
ници нерадници — имају подједнака права на сажаљење као год и они који су сакати и слепи.</p> < 
бруч оглавник са још 8 дрвених обручева на каквој огромној великој каци.</p> <p>Једног вечера о 
едомира је подигла, школовала и дала га на браварски занат, а код суда са доказима прогласила г 
једином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на зло нагони —</p> <p>— По чему то?</p> <p>— По томе — 
 поче враћати пољубце и претискивати га на своје груди.{S} Тако су остали неколико тренутака —  
окупати Пуру-Милоша — па села крај њега на прочељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дара само чин 
како губити из вида.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више делом но речима.</p> <p>Глед 
тоше се две жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се здравиш 
ли.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе људско.{S} И ови јадници нерадници — имају  
до мале деце.{S} Ружица, никако не седа на земљу већ само хода, час по кући, час око куће и по  
а земљи; али никаква ме сила нити нужда на њ’ не би могла навести.{S} И као год што је мене буд 
у на ноге тешко гвожђе.</p> <p>Код суда на претресу, Чилаш је рачунао да ће сведоци порећи свој 
м.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа на робију.{S} Робија опет рађа хајдуке.{S} Чим је наш б 
аво!{S} Ако си старија, старија ти кожа на челу.{S} Шта се мене тиче за твога мужа.{S} Ако ти м 
омињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био човек на спра 
док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.</p> <p>Овим речима учио је Јеша своју по 
док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и 
, па командујте им нека се поверу свака на своје место — на прописно растојање и добиће те поло 
 самог себе.{S} Грех је најслађа тварка на земљи; али никаква ме сила нити нужда на њ’ не би мо 
чице; али док је на то мислила и чувала на другом је месту губила више.{S} Марко је куповао сук 
— Па немојте.{S} Јер би већа сумња пала на нас — да смо ми то убиство из освете спремили.{S} Од 
што је свршила свој посао, она је легла на кревет па јасно говораше ове речи: „Пази, пази како  
 томе — што ћеш му довести неког ђавола на врата да сваки дан са њим очи вади.</p> <p>— То је т 
ила к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница се откану више моде и посећивања иг 
 је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица, док направише куће, премештиш 
спитивањем доказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опет ни стопе је 
лупи о тврду земљу падајући озго и сама на њу са свом тежином тела, и од куд да се треви, да Ми 
S} Добро си казао, фактички, данас нема на овој земљи живог човека који би могао рећи да је сре 
, тако су сви људи састав света.{S} Има на човеку удова <pb n="129" /> врло гадних — али најпот 
 срећу и заслугу ја делим са вама свима на равне делове, јер више <pb n="16" /> вреди онај који 
гог наизменицу.</p> <p>Овако се с’ дана на дан правила ларма и свађа све оштрија и ординарија,  
че јако опадати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је него смрт.{S 
есије?{S} И кад се сумира — кућа с дана на дан све празнија.{S} Кућни старешина виђе ово зло, п 
 сестри приставити вечеру.{S} Она јадна на живој је муци — месила леб — ватра велика — па се са 
м их туко: што су безобразне, што једна на другу пакосте, и хоће да нам упропасте кућу“.{S} Одг 
еница у стог или крстине, па не овршена на време већ чекати кишовиту и магловиту јесен — док св 
 Иван смешећи се и гледајући шта ће она на то рећи.</p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га Бога ми во 
н бранећи.</p> <p>— Да не би пала сумња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, 
е са новим датумом и годином без обзира на то: што су ти дугови учињени у задрузи па у њој и пл 
е бољим учинити?{S} Има ли живог створа на земљи који не жели да буде најбољи у своме друштву?{ 
 најпризнатијих говорника и реформатора на речи и перу.</p> <p>Перовића задруга поче јавно гово 
не речи би примљен у потајнике да хвата на далеко чувеног хајдука Мартића и његово друштво.{S}  
ењем.{S} За тим се врати и одвали врата на соби те и њих две које се ту беху склониле изудара.{ 
ољупце.{S} Он устаде — те заклопи врата на вајату и понова се врати у кревет...</p> <milestone  
 — али није смео, јер је сам обио врата на подруму, и да је непажњом Гвозденовом зрно ударило у 
н, коме се можда више од половине света на земљи радује.{S} То је дан Ускрснућа Христовог.{S} П 
тву од користи био.{S} Али слепа освета на то не гледа, њу ништа не задовољава до онај Мојсијев 
 рукама раскопча <pb n="105" /> дугмета на недрима Дариним и завуче обе руке у њих.{S} Извади д 
ази у собу плачући.{S} Мајка нешто љута на себе или на другога муне га, ћушне га, шине га и т.  
ију.{S} Она је извлачила много које шта на рачун проводаџијског посла — али није смела никако н 
 умро.</p> <p>Цмиљка се не хте да враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то право имала, в 
у дугачке са ретким зубима.{S} Нос крив на једну страну.{S} Веђа једна спуштена а друга дигнута 
ијатељима свињама, а сада се диже коров на њему.{S} Место рода одроњала се свака маховином и гљ 
назову добро вече, и кад ти пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали в 
а.</p> <p>– Пст!{S} Писну други окренув на њу запету пушку.{S} Све занеми и утиша се.</p> <p>—  
 пр. ако дете почнемо од рођења његовог на примитиван начин чувати и неговати све дотле — док п 
p> <p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест месеци био би на чисто твој.</p> 
ође и у кућу Перовића и пообаљива чељад на постељу која попадаше као снопље када духне север.{S 
 немаштине и сиромаштва.</p> <p>Милорад на ово не одговори ништа већ дуго размишљаше и у томе з 
ве и на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам за себе кува скува 
лећњег вечера Гвозден се враћао са мобе на којој је своме суседу помогао правити неку грађевину 
земље, или толико мора да нагони волове на изниклу пшеницу и овраћајући волове да погази скоро  
 Чилаш понови два ударца — и Марко паде на земљу сав у крви обливен.{S} Марка однеше на поњави  
 до авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а к 
и, шини мало из раменица!{S} Гле остаде на риби?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он ти је прави 
м, ко је то био што се разговараше овде на путу.{S} Саслушах све речи, али не знадо’ ко их изго 
својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S} Зар није боље <pb n="5 
у једну кошару и управише своје погледе на кућу.</p> <p>У кући се не чујаше нико.{S} У место че 
огубљену пилад по трави.{S} За тим седе на праг.{S} Стеже шакама главу по слепим очима, и поче  
а 15—20 дана па сутра опет место да иде на рад чека стоку других и хвата је — и по други пут на 
ле јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а ви 
е кућни старешина и скоро сваки дан иде на позив власти и судова.{S} Он као такав треба да има  
ме.{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде на позиве власти, тај исти на весеље, на жалост, на гро 
синчић њене јетрве Милице.{S} Она изађе на поље и поче га тражити.{S} Као лафица разјарена стиж 
беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он затури порожје и пусти волове.{S}  
н и рзао непрекидно.{S} Званичник изађе на поље и запита кмета Јанка који ту стајаше.</p> <p>„Ч 
и квочке са малим пилићима, и док изађе на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, 
у џакати, кад јуче остало ми дјете вође на прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо’ до на бријег 
о.{S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљу дао толико земље колико он може на њој лако жи 
 и стојећег, зимског и летњег — он дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота одасути мало ономе к 
а тим оде и јави власти која одмах дође на увиђај пи констатује да је некакав зликовац напао на 
есретни Милорад беше се спремио да пође на пут, па очекиваше Милана и надаше му се сваког минут 
ам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже на поље плачући.</p> <p>После дужег препирања и објашне 
отрча за децом шкргућући зубима — стиже на прелазу оно женско ухвати га за разбарушену косу лев 
ила као на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца“, тако вели народна пословица.{S} За Стоју  
а земљу дао толико земље колико он може на њој лако живети па да то не може ни у ком случају от 
</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци долазе на њиву — једни жању, други вежу — трећи товаре на кола 
 осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а куче умукну — погоди 
 своју грдну погрешку и увидео је да је на крају своје очигледне пропасти.{S} Мартићима је се з 
ха, обуците његово издерано рухо кад је на пољу цича и мраз; обујте његову обућу која личи на м 
ном оделу, са пушком у рукама држећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мало п 
ди свог мужа и своје дечице; али док је на то мислила и чувала на другом је месту губила више.{ 
 видети код самртних људи.</p> <p>Он је на основу свог стеченог искуства написао правилник<ref  
раћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то право имала, већ је се преудала за једног доброг  
опаса вериге.{S} Врело гвожђе падало је на тело голо које је пиштало.{S} Стаде се увијати несре 
а ће која, већ раде што стигну и што је на реду да се уради.{S} Оне су се надметале шта ће која 
јдучки показао је Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, па да се то придене као да 
ких својих тајних рачуна и претио му је на неколико места.{S} Једном на сеоском вашару Марко по 
 доброг оца Јешу, и на његове речи које на самрти изговори.{S} Док од једаред уђе у кућу узвере 
 детета и одмах их припаја и притискује на груди.{S} Подмеће дроњке на трбу и прави се трудном  
 притискује на груди.{S} Подмеће дроњке на трбу и прави се трудном — па то са неком жудњом посм 
ислило се — да је Марко и навео хајдуке на Милорада.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дов 
 примедбе као крушке које су презрелиле на планинку и њене производе — од то доба Стоја постаде 
мало се није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе ж 
је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} В 
ка набере један чабар.{S} По неко дугме на грозду зрело они берући преберу их и поједу и тако с 
 они чекају време раду, а не чека време на њих.{S} Овако се сви траже, сви иду — и треба им виш 
 знацима:{S} Све њиве пооране и усејане на време а његова најзад, јер је он морао да изнадничи  
њања, сви разлози и савети, све опомене на аманет покојног Јеше не помогоше ништа.</p> <p>Жене  
чиће — па не носити дрва чак из планине на својој грбини, и опет пребацивање и подозревање од к 
S} Изнела га из куће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су свиње нагрдиле д 
елику радост Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради 
 сељака, са којим је био у свађи, јурне на њега онако из ненада куче и толико <pb n="66" /> га  
{S} Али Марко га научи те преведе имање на жену.{S} Он има земље прилично, али усљед нерада зап 
S} Ено га сад где поткресује суво грање на младим шљивићима, па накупи пун нарамак оне суховине 
ни су грешници свели своје имовно стање на најмању меру.{S} Од стоке имају 5—6 оваца и 2—3 пса. 
{S} Ах!{S} Ала сам ја несрећно створење на земљи.</p> <p>Моја жена непоштена, и ја то све као м 
а беше притиско као мора.{S} Он се попе на кола озго врз жито и пружи се потрбушке колико је ду 
— једни жању, други вежу — трећи товаре на кола, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</ 
ију животиња, која се ни мало не обзире на време и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гл 
а.{S} Са великим нестрплењем изгледа се на њих.{S} Дође и мрак.</p> <p>Милорад — колико год пут 
ше очи — али да би то прикрио окрете се на другу страну и леже.</p> <p>Од овог значајног вечера 
ада настаје главна трагедија која ће се на раскомаданој задрузи Перовића одиграти.</p> <pb n="5 
а хајдука, а Иван и Даринка скљокаше се на прочевље.{S} Деца ударише у врисак — а они изађоше н 
 у срезу и након 2 месеца дана осуди се на 5 година робије.{S} Благодарећи исказу сведока његов 
нако имали.{S} Али кад није тако, ми се на овој стопи земље морамо узајмно служити и помагати;  
чне купити камење по путу и потезати се на куче са разним и врло гнусним псовкама.{S} Куче усље 
релиставале далеку прошлост.{S} Сети се на свог доброг оца Јешу, и на његове речи које на самрт 
 пошто урадисмо виноград и задужисмо се на име његовог рада 50 дуката удари туча и све уништи.{ 
 /> <p>„Што гу се данас пазари сутру се на распазарује“.{S} Одговори Цинцарин, окренув леђа кме 
 похари и отмици“.</p> <p>Ружица донесе на послужовнику кафу и воду — са једним стаклетом љуте  
на иде са, а друга на перило и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се здравише па застадоше и поче 
ла да узвари млеко, док јој врисне дете на пољу — а она потрчи тамо — па преко квочке и пилади  
p>„Пст!“ Милорад устаде спуштајући дете на земљу.</p> <p>„Везуј се, викну онај први.</p> <pb n= 
котао).{S} Док врисну најмлађе јој дете на пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брзо пре 
/p> <p>Дође дан — и она роди мушко дете на велику радост Иванову, и кад дођоше коне на бабине — 
 Исус Христос рекао је: „Што год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио  
 већ извади двоје по пола динара и мете на софру.{S} Док се заплака мало дете у фајату — на ког 
ајте, да за ово мало времена док живите на земљи удостојите се за живот вјечни.{S} У бесмртност 
 је била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својој. — Ја ту немам никакве заслуге.{S} На ов 
аука када је путем лед и снег; спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладне пећи, без простирке 
еће те велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Л 
пићете велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.</p> <p>О 
дође Иван који је обема рукама притиште на своје бурне груди.{S} Даринка му поче враћати пољубц 
А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и Перуника чуваће сва гов 
твара и купа у милинама — а душа одлеће на небо и рукује се с анђелима.</p> <p>Сретен Цветић, о 
м ухвати волове.{S} Стаде цика меденице на воловима, а кола закркташе као банда и мало по мало  
, које ти се сваког тренутка и нехотице на врат намећу.</p> <p>Задругарство је основ и темељ св 
{S} Он уђе унутра и поче ломити катанце на сандуцима.{S} Вук и сам пође за њим, јер мишљаше, сп 
 га из куће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су свиње нагрдиле дјете, опе 
. Ивана Перовића — поставив му стараоце на имаће.{S} Милева и Милунка обе су се удомиле у богат 
.{S} Она са још две три јетрове, сеђаше на прочевљу —- радећи свака нешто са иглама и ни једна  
 Ради за то што мора.{S} Милорад сеђаше на клупи пред кућом и посматраше заруделе шљиве којима  
лорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу своје женско младунче.{S} У ватру беше управио 
 и оста у самој кошуљи која се таласаше на њеном бујном телу и бељаше као снег, отпоче љутито и 
{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на механџији.{S} Председник написа билете и механџија о 
мљу сав у крви обливен.{S} Марка однеше на поњави кући где је одмах умро.{S} А сватови продужиш 
оврџастом косом.{S} Он је изгледао више на свеца но на човека.</p> <p>Јеша отпоче своје предава 
„Можете како оћете!{S} Али ја нећу више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој слепац (муж) слу 
машину и пипати око кола — док нагазише на човека.{S} Пипнуше га.{S} Беше врућ.{S} Ослушкиваху  
иближавајући им се, и њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима, али пази са које 
ли сву ноћ полако и у саму зору стигоше на њиву.{S} Док Милан пожње шашине и положи воловима, д 
о му се придевало.{S} И тако пристадоше на суд.</p> <p>Гвозден пристаде да да сто дуката свом т 
ажени удаљише се сви куд које.{S} Одоше на рад.{S} Али рађаху ћутке, без здоговора, без смеха,  
} Деца ударише у врисак — а они изађоше на поље и изгубише се у помрчину.{S} После једног сахат 
 песка у море“ Рече последњи, и пређоше на други разговор.</p> <p>Тако копаше до мрака.{S} Одош 
 направи заседе.{S} Кад хајдуци наиђоше на заседу и почеше се пушкарати у ком пушкарању Вук пог 
ина.</p> <p>Њених осам јетрва — омрзоше на њу за то што беше од свију најлепша, најбистрија и н 
ог истог дана позваше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га у затвор.</p> <p>Марко га  
рма и свађа све оштрија и ординарија, и на тај се начин кућа све више пљачкала и поткрадала од  
8" /> на покрет тела своје лепе жене, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је  
оме отићи, он је некад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне  
ести, ткати, плести, чистити и прати, и на послетку, ко ће вршити онај најсветији посао матерњи 
ало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На против то се у нашој кући није ника 
.{S} Сети се на свог доброг оца Јешу, и на његове речи које на самрти изговори.{S} Док од једар 
е, а она се не да никако покорити.{S} И на послетку, он се завери: да се неће другом оженити до 
ја.</p> <p>На основу исказа сведока — и на основу одрицања проузроковачевог, суд у пуној својој 
опушта земљу према намножавању људи — и на место снега, да падне сваке године по један слој овч 
 ти она за поуку послужи, те да свуда и на сваком месту будеш сталан и присебан и тако избегнеш 
 и тако се размимоиђоше и одоше свака и на своју страну.</p> <pb n="56" /> <p>Живан мишљаше о о 
Иван је сухопаран на спрам свачега па и на спрам тога.{S} Његово срце не жуди за тим благом као 
ало приметити прво на деци, на њој па и на њеном мужу.</p> <p>Укућани почеше изјављивати своје  
p>Мање кошта умесити леб један за све и на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} Један 
и.{S} Власт, па ни похарани не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који је био в 
 више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сада један издржава, толик 
 мраку, за незнатну цену, па најчешће и на вересију.{S} Кућни лопови сву као и кријумчари моноп 
ех ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за тренут ока, нит 
јгоре јој би, што не знаде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.< 
 виђе ову ругобу на својој жени, себи и на деци коју је волео као своје очи — он без питања и о 
> трула.{S} Буре му стоји под стрехом и на њ капље вода труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, па  
„Што год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио своју дужност, ако ти бу 
а лупи својом главом о оно исто брвно и на оном истом месту — само с том разликом — што она луп 
укама држећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мало постарији човек, обучен к 
ог на отплату.{S} За шест месеци био би на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако се не шалиш?!</p> <p>„ 
биљ са чивилука и мету уста његова себи на леву сису, па узвикну „опрости ми Боже и свети Лука  
од китине.{S} Он своје погледе заустави на калемима — па се сети на покојног оца. „Мој отац — с 
 преко свију и виде: да сви одоше цркви на причес која је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из  
мно по путовима.{S} Сватови пошли цркви на венчање — па нису могли путом од силног блата, већ е 
} Нешто је љута.{S} По вечери одоше сви на спавање.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у зград 
 зна се чије је и које.{S} А остали сви на по само.{S} Они згруписаше своје делове и опет имали 
лан да се то саопшти Ивану и да се ради на томе — како да се изврши развод брака између Ивана и 
 Пази како раширило ручице.{S} Оди, оди на крила мајци — опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он 
е нису окусили, ни сена ни воде, и који на изменице један за другим рикаху чепајући ногама и ши 
р. вароши.{S} Једном га спази где стоји на пијацу међу гомилом надничара са мотиком на рамену,  
омашише.{S} Но нису сви.{S} Марко стоји на главном, а Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су 
угога но код себе.</p> <p>Они су живели на штету друштва.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ала живот.</p> <p>Као што се човек дели на много различитих делова, тако су и умови људски разл 
свега доста, али то доста кад се подели на 9 части изгледа много мало.{S} Дође им по 20 оваца п 
лачући.{S} Мајка нешто љута на себе или на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим по 
л на свету.{S} У главном, и они су били на прагу пропасти, и да сведу своју имовину на ону зако 
дишњицу није брату издао.{S} Њега убили на мртво име — одвели му дете — и ја да му продам у сре 
атне сокаке, док многи други натоварили на своје буџаљиће незнатан товар па целу ноћ гурају гол 
а сто дуката свом тужиоцу — без помисли на то откуда ће то дати.</p> <p>Његов повериоц, коме је 
о и у крви својих злочина и без помисли на грех.</p> <p>Тешко оном, који избегне казне за своја 
рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим. 
вати Грујицу — он је томе вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све остале да окалемим.{S 
 За то што имаду све што им треба, и ни на снагу сточну, ни људску ни на спрему и алате није се 
>Не може сиромах радити кад нема чим ни на чему.{S} Што год има земље то је заузето, управо оно 
еба, и ни на снагу сточну, ни људску ни на спрему и алате није се чекало ни дангубило.</p> <p>Д 
тном казном.{S} А браћа Мартићи осуђени на вечну робију.{S} Млађи је покушао да побегне, али га 
остане да га предаду својој доброј жени на чување.{S} Четврти, пети и седми узели бучук (мерац) 
а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка му се улегла у срце он само о њој м 
 као змија ноге, само да се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} Повика отац 
пламеном обузетим устима.{S} Крв појури на све стране као страшна бујица са огромне врлети — а  
ела подела рада женског, који се односи на одело, обућу и чистоту.{S} Ове врло важне намирнице  
одведе механџија, па помисли да су дати на храну.{S} Чим уђе у судницу — он скиде капу и уђе у  
ине.{S} Цмиљка може комотно да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклат 
гледе заустави на калемима — па се сети на покојног оца. „Мој отац — сад је мртав.{S} Али ови к 
апће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде Стоја.</p> <p>„Ти погађаш б 
ви још млада дрва, која се даду превити на све стране, већ велим за самог себе.{S} Грех је најс 
де“.{S} Ово се може са правом применити на Ивана Марковог јединог сина.{S} Он је постао прави н 
S} Један иде на позиве власти, тај исти на весеље, на жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Ј 
не врлети — а лупање срца могло се чути на 2—3 корака.{S} У томе слатком заносу издаде их снага 
 купује.</p> <p>Његове комшије завидећи на његовом нераду са једне а лепом животу са друге стра 
 те се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабуку — (на прошење).</p> <p>Од дана до дана, дође  
омене, и тако се изређају сви као зубци на точку ветрењаче.</p> <p>Нестало три овце, двоје свињ 
ника.</p> <p>Обвезници се зваху судници на саопштење.{S} Милан оде, а Милорад оста код пушнице  
жеља остаје празна.{S} Њихова јава личи на сан, а живот на машту.{S} Инокоштина ствара сиромашт 
а и мраз; обујте његову обућу која личи на мрежу паука када је путем лед и снег; спавајте на ла 
уздуж испреграђивано, и то више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира —  
ше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен пшен 
амо направи мало кућице, која више личи на трап но на кућу.{S} О проклета ракијо.{S} Доста ли с 
уци Милорадовој који чим их спази скочи на ноге — напослетку здрави се са учитељем и понуди га  
 себе.</p> <p>Свану.{S} И сунце одскочи на ручковиште, а Ружице и Марка још нема.</p> <p>Стиже  
је није ударила али се спрема. — Потрчи на врат на нос.{S} Ај Суседе, ај комшија!{S} Оди помози 
ује код полиције Чилаша, што га је овај на разбојнички начин напао, разоружао га, злостављао и  
 да се свак за себе брине; да вуче свак на своју страну.{S} Сад <pb n="26" /> су отворена врата 
зне земље што рачунате да вам је воћњак на који порезу плаћате.</p> <p>Виноград беше најбољи из 
одбор даде сеоске утрине један део, чак на крај села до саме планине, и он тамо направи мало ку 
а у воденицу.{S} Новим по 40—50 ока чак на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточа 
 тебе човек — а зашто ти ниси био човек на спрам једног створења које је ниже од тебе...</p> <p 
иће тебе — несрећниче мој — који си тек на свет настао.{S} Па зар да се у овој кући за навек ва 
неки узели у зајам са интересом цванцик на дукат месечно.</p> <p>Милорад и Милан остадоше у ста 
ари млеко и узгред припрема вечеру, док на један мах отворише се обоја врата и у кућу упадоше д 
силног рода.</p> <p>Залаја куче.{S} Док на капију уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{ 
ање.</p> <p>Људи, који терају какав мал на пијаце и тамо их продају — један део узетог новца ут 
м.{S} Ракија, то им је био највећи идол на свету.{S} У главном, и они су били на прагу пропасти 
ојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш право — ја сам то и заслужио.</ 
и јединог брата, па се спреми и оде сам на вежбање.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Март 
и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све стране провирише кроз <pb n="64" /> брвна и виде 
не који су се ту затекли да пођу са њим на увиђај код Перовића куће.</p> <p>Кмет Јанко сврати к 
 зубима и песницама.{S} Вијао је главом на све стране, као ћурка која тражи погубљену пилад по  
учини.“ — На последње речи а с погледом на борбу Иванову и њему полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви  
ијацу међу гомилом надничара са мотиком на рамену, и чисто га пожали кад га виде, онако јадна,  
етио му је на неколико места.{S} Једном на сеоском вашару Марко потплати неке пијанице и своје  
!{S} Продера се други показујући прстом на Даринку.</p> <p>Она приђе и поче али не веза, као шт 
 кућу на троножну столицу па пуши дуван на муштиклу што му је неки хајдук поклонио.{S} Неке важ 
<p>У тај мах наперише своје пушке један на Даринку, и повикаше претећим тоном кроз стегнуте зуб 
 скора ниси ти био тако разуман и њежан на спрам истине и правде.{S} До скора ти ниси умео да ц 
о што смо напоменули, Иван је сухопаран на спрам свачега па и на спрам тога.{S} Његово срце не  
оличину добра грожђа.{S} Сад је подељен на осам парчета и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад ј 
ву учинити — док вам поп не мете прстен на руке, па после радите што оћете — ја вам нећу осветл 
 купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на путу треви Симу Тешића садањег сопственика његове ду 
а је!{S} Срете је Живан који беше легао на кревет и само му се глава виђаше испод губера.{S} Ис 
ај, па кукај — скупи се сва чаршија као на неко чудо.{S} Док један запита „шта ти је снашо“ она 
 свим немогуће било.{S} Она је била као на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца“, тако вели 
е и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији су — или као у неком пожару.{S} По сву ноћ ме 
дан сан.{S} Чисто и бристро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди  
констатује да је некакав зликовац напао на кућу овом човеку.{S} Извршио опасну крађу у новцу и  
ићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он <pb n="128" /> клону, ноге му се подсјекош 
 необична.{S} То се дало приметити прво на деци, на њој па и на њеном мужу.</p> <p>Укућани поче 
чевљу у колевци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не знам к 
ху њему на сусрет.{S} Кад дође близу до на сто метара, док из те двоколице писну танак глас мал 
 сну.{S} Иван је неприметно дошао и сео на праг свог вајата и слушао своју Цмиљку како тепа оно 
} Не би ишо у надницу сваки дан и радио на оваком дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да  
а појава има свога узрока.{S} Он је пио на рачун глади, на рачун бриге, на рачун голотиње и бос 
ба“ викну Стоја чији је глас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене, ухвати је за прса 
ше му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут 
коше ништа.{S} Заклеше се и они и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 15 година робиј 
брата, изгуби све што га је подражавало на живот.{S} Његов рад, ход, разговор и сви покрети лич 
че глас по делом селу, одмах изађе дело на видело, да је због тог детета Иван и отеро своју зак 
hi> (редуше) њих ће двије готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на 
и Чилашевој.</p> <p>Али како је то било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе.</p> <p>Чилаш з 
 најглавније имаће отуђио и доспео само на окутњицу Даница му роди сина.{S} За овим у другој го 
вечански, а ми никако.{S} Ишли смо само на то да што више имања приграбимо, и кад смо с великом 
) да дође.{S} Но дед спреми се да идемо на <pb n="107" /> једно место, да ти испросимо девојку. 
И кад се пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{S} На пољу у место о 
аш женски рад, па да једно друго носимо на својим леђима, већ ја сама морам одевати себе, мужа  
Лањске године сушисмо шљиве и изгубисмо на њима.{S} Ове године пошто урадисмо виноград и задужи 
 глас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене, ухвати је за прса левом руком а десном о 
сом.{S} Он је изгледао више на свеца но на човека.</p> <p>Јеша отпоче своје предавање овим редо 
 мало кућице, која више личи на трап но на кућу.{S} О проклета ракијо.{S} Доста ли си срећни љу 
кресати доста младих дрвета, па ћу рано на пролеће једног дана позвати Грујицу — он је томе вич 
а Јануара — он је осетио нешто необично на себе —- осетио је где га снага нагло почиње издавати 
ана.{S} Они се нису делили, па им се то на први поглед да приметити.{S} Доста имаћа, доста сток 
громну вику и псовку свега што је свето на земљи и небу.</p> <p>Њихови чобани, чувари стада ова 
чише обоје.{S} Док Даринка спреми нешто на тигању, дотле Иван донесе пршуте, вина, ракије, сира 
 плитко“.{S} Рече један који беше изашо на јарак пружајући прст у његову мотику — коју једва ди 
о, помодно и чисто.{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је морао играти онако како му Даница св 
 већ пише облегације са интересом динар на дукат месечно.</p> <p>Цмиљка је била јако жалостива  
p> <p>Претеран рад је као год утакмичар на коњској трци.{S} Кад утакмичар падне и сломи врат он 
каху чепајући ногама и шишћући кроз нос на рој муха и обадова који зујаху око њих.{S} Тако исто 
ударила али се спрема. — Потрчи на врат на нос.{S} Ај Суседе, ај комшија!{S} Оди помози кумим т 
ио“.</p> <p>Да им не беше оволики терет на леђима, оне би још ту разговарале о које чему али не 
на.{S} Њихова јава личи на сан, а живот на машту.{S} Инокоштина ствара сиромаштину, а сиромашти 
њ.</p> <p>„И он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и једног одборника, и рече:</p> <p>„Вас двоји 
ђивано, и то више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сада један изд 
а, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или јеча 
злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико места обелоданио и сам Обрен, који је за 5  
 шипа.</p> <p>Кад Марко виђе ову ругобу на својој жени, себи и на деци коју је волео као своје  
пљеник и као полумртва метула јој главу на прси.</p> <p>Иван киптећи од неке неописане радости  
д тебе Иване — што сви нанијо таку љагу на част моје сестре и моје куће, кад она то није заслуж 
им се речима кураже самци и полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, готовити јело,  
ичину или нижу цену.{S} Други опет, иду на вежбања војна сами или са стоком, па траже трошка и  
коме треба, а коме не чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат — и таке се они међу собом  
ите младежи; довикује се момчад да дођу на комишање.{S} Мало по мало искупи се група народа око 
сопственици који себи раде мање гледају на удобности, а труде се да што више произведу добара и 
ад се дало свима материјала — да кукају на старешину, на његову неправичност и нечовечност.</p> 
 Петроније Чилаш оде да издржава робију на правди Бога.</p> <pb n="97" /> <p>Кад Марко дође у в 
 Марка.</p> <p>Једном га потреви у пољу на путу.{S} Опсова му сунце и шину га штапом по глави,  
пијена, удављена и изнурена.{S} Паде му на ум — како је он за време службе у војсци сваке недељ 
 испиташе власт ухапси Чилаша и мете му на ноге тешко гвожђе.</p> <p>Код суда на претресу, Чила 
ке двоколице, које се приближаваху њему на сусрет.{S} Кад дође близу до на сто метара, док из т 
цију и пође у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му нешто шапташе.{S} Напослетку рече м 
рагу пропасти, и да сведу своју имовину на ону законску меру — која им заштићава 5 јутара орања 
 Тамо како дође — она без пријаве јурну на врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу код на 
време не промењиво.{S} Кукурузи се беру на јако.{S} Целу ноћ стоји шкрипут кола путевима уз пра 
> <p>У саму јесен Марко је навео потеру на хајдуке који су били у некаквој кошари те су изгинул 
 <p>У недељу пред Спасовдан објетине су на све стране.{S} И браћа Цмиљичина у очи тога дана бил 
браћа Цмиљичина у очи тога дана били су на тајном збору са још два наоружана човека.{S} То беху 
, ход, разговор и сви покрети личили су на покрете болесна човека, док се никако не жаљаше да г 
о повезујући своју црну као „зифт“ косу на маленој и округлој глави неком са златом поткићеном  
е лупати песницама у прси и чупати косу на глави кукајући колико га грло доносило.{S} Стаде пис 
они и не заграђују своје башчице већ ту на раскршћу, између путова и т. д. посејали неколико оџ 
 у вароши — па рано дошо.{S} Сео у кућу на троножну столицу па пуши дуван на муштиклу што му је 
те му се исповеде претурив’ сву кривицу на Марка.</p> <p>Петроније омрзе још већма Марка.</p> < 
анском.{S} Ономад турим ђетињу кошуљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат обали у ватру т 
 лаф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали  
ог укућанина где у саму зору тревише их на раскршћу села где отераше пред <pb n="27" /> собом о 
отераше кола у исправност и извукоше их на пут, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, п 
ебичњаштво везује људма очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигледну пропаст, и ти чест 
 сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста  
ше и уговорише кад ће доћи на јабуку — (на прошење).</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се  
 те га до ткива, па ако немате срдачку (на којој се окреће цев), не можете радити.{S} Склопите  
 му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p>На овај глас он се трже и одвоји своје очи са једног ма 
 за кога сведоче Стојан и Илија.</p> <p>На основу исказа сведока — и на основу одрицања проузро 
дознала и Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико изненађење целога света пронесе се глас да је 
била: као деца цигана — чергаша.</p> <p>На селу, врло се хрђава брига води о чувању и неговању  
а државни новац те откупи дјете.</p> <p>На ове речи она као бесемучна растрчи се па право у нач 
„Јесте.</p> <p>Опет залаја куче.</p> <p>На капију уђе 1 жандарм са пушком, кмет Јанко (који при 
пропасте кућу“.{S} Одговори Вук.</p> <p>На ове речи осуше жене као туча.</p> <p>„Јес!{S} Ти си  
крваве руке о његове кошуље велећи му: „На овај грех ти си ме навео, прими крв ове деце и на св 
них, тај остане последњи кад се окрене „на левокруг“.{S} Тај обрт, тај „левокруг“ не чине људи, 
е сви.</p> <p>„Убили га ајдуци.</p> <p>„На мртво!?</p> <pb n="90" /> <p>„Не.{S} Већ га свога ис 
ом корову тражи и пола сврхани зеленака набере један чабар.{S} По неко дугме на грозду зрело он 
у тужити ником своје дужнике.{S} Кад се набере повелика сума вересије — онда дужник у место нов 
 скотрљаше јој се крупне сузе низ скоро наборано лице“.{S} Она се мало прибра и продужи.{S} Наш 
аше једна кола док стигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па похваташе волове њих двоица и отера 
 спане роса — већ почеше брати, и скоро набраше једна кола док стигоше и берачи.{S} Набраше и д 
телу и бељаше као снег, отпоче љутито и набусито повезујући своју црну као „зифт“ косу на мален 
одевамо твоју дечурлију.{S} Ти си се то навадила али нема више, кривак!</p> <p>Настаде подуже ћ 
а раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве ову децу а за ме 
 настао.{S} Па зар да се у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како имају сестру врло лепу де 
д ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оче проклет да си.{S} Зе 
 Заклеше се и они и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 15 година робије.</p> <p>Посл 
ена умрла.</p> <p>У саму јесен Марко је навео потеру на хајдуке који су били у некаквој кошари  
ошуље велећи му: „На овај грех ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју душу“.{S} Ово се с 
} Према томе мислило се — да је Марко и навео хајдуке на Милорада.</p> <milestone unit="subSect 
ва ме сила нити нужда на њ’ не би могла навести.{S} И као год што је мене будући доброг учинити 
рса левом руком а десном око појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падају 
ји му стајаше за чарапом десне ноге.{S} Нави дете преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђул 
ног фајата.{S} Мете онај тел у рупицу и нави два три пут.{S} За тим извади па га поче превијати 
 зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се навикли,</l> <l>У гробници у ладној тавници,</l> <l>Јој 
а и грди — он га код осталих извињава и наводи узроке — како су те погрешке <pb n="8" /> биле н 
проклето себичњаштво везује људма очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигледну пропаст, 
у.</p> <p>Још само два месеца, па да се наврши Живановом сину 4. год. А он умре.{S} За овим сед 
оца служе опанци 6 месеци.{S} Кад им се наврши 2 месеца они се процепе, 4 м. нови их окрпљене,  
ним општим именом „Зло“.{S} Кад се Јеши навршила 65-та година — а то беше месеца Јануара — он ј 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Навршује се скоро три године, како заједно живи Иван са 
е палити машину и пипати око кола — док нагазише на човека.{S} Пипнуше га.{S} Беше врућ.{S} Осл 
овредио и у свему препородио.{S} Али та нагла промена задивила је све гледаоце.{S} Ено они ти с 
бично на себе —- осетио је где га снага нагло почиње издавати.{S} Из собе није никуд излазио.{S 
 сваког детета.</p> <p>Колико је опасно нагло погоршање, толико исто опасно је и побољшање. — Р 
 могао видети: расејане, преухитрене, у наглости, у журби, у великом послу и т. д.{S} Они сви р 
даред тога се одрећи и учинити велику и наглу промену — опасно је за здравље и живот сваког дет 
ко се оженио па ништа.{S} Те је Даринка нагнана бесном природом — а обавештена лажним разлозима 
 и пиће.{S} Овим поступком, имућни људи нагоне сиромахе да се са свим одрекну рада — па да крад 
ља не пооране земље, или толико мора да нагони волове на изниклу пшеницу и овраћајући волове да 
тесној вези са бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа на робију.{S} Робија опет  
е, биће те пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S}  
те, бићете пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S}  
 сину зло мисли.</p> <p>— Али га на зло нагони —</p> <p>— По чему то?</p> <p>— По томе — што ће 
— Тако је, тако је.{S} Повикаше сви.{S} Нагоше још по једном чутуру с вином која стајаше међу < 
Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге ваше...{S} Сви ови бедни људи одрекош 
гинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чинио све могуће и дава 
нце на чист ваздух.{S} Па и да су свиње нагрдиле дјете, опет не треба рачунати да је то нечија  
 се искупиле.{S} Па да су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ  
само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу запети што  
ебдио непрестано над првенчетом својим, над својим милим и драгим чедом, које је улетило у чељу 
расти, и показује своју моћ господарења над њима.</p> <p>Пијаница, то је жалосна појава, у друш 
ве послове, па и матерњу негу и старање над децом својом.{S} Само ради у млекару — и беше у ист 
ј леба што га једу“.{S} Ово су грешници над грешницима, који увек раду али ништа немају — који  
кицоши.{S} Они хоће да се надмећу један над другим.{S} Ко је срећан да се стави у службу код њи 
јој, <pb n="87" /> је лебдио непрестано над првенчетом својим, над својим милим и драгим чедом, 
омљена и сахрањена срећа, <pb n="38" /> нада и узданица и заврши своје јадовање овим редом:</p> 
{S} Челично трпљење — чемеран живот.{S} Нада у будућност више куражи но пуна кеса, јер кеса се  
кла га.{S} За тим као ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати га левом руко 
 ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да чим она роди дете Иван ће је отерати.</p> <p 
кога и не презају, а ја сваког тренутка надам се штети, похари и отмици“.</p> <p>Ружица донесе  
есрећном Милораду.</p> <p>Милорад је се надао, да ће му болови уминути до сванућа, па да рани у 
о да пође на пут, па очекиваше Милана и надаше му се сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у коли 
аког пребаци.{S} Хрвали се с ким, он га надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема бољег хрвача.{S 
то је на реду да се уради.{S} Оне су се надметале шта ће која боље <pb n="72" /> и више привред 
ади велики су кицоши.{S} Они хоће да се надмећу један над другим.{S} Ко је срећан да се стави у 
еном стању.{S} Наполица и <pb n="68" /> надница била им је верна другарица.{S} Стоке нису имали 
ушпарање 1. плаћа се радницима незнатна надница, 2. журба у раду и давање мање одмора и 3. даје 
>„Чујем Милутине.</p> <p>„Мене се огади надница.{S} Какав рачун имам ја да надничим по 3—4 грош 
жна од кромпира и бостана.{S} Ја сам из наднице то све купио и посијо — па да ми ти таманиш.{S} 
и су сваки дан носили под видом зајма и наднице, жито, ракију, сланину, маст, кајмак и сир.{S}  
е треба губити из вида; раде имање наше надницом или наполицом — али никад им се не да колико з 
, па мене шта остане.{S} Док рађаху они надницом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина нис 
 место да иду, да раде код имућнији под надницу која је до душе сиротна и мала, он вазда чека с 
нам у зајам — на почек.{S} Повиш’те нам надницу.{S} Довикују нам надничари.</p> <p>„Немамо ни м 
 Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио на оваком дугом дану за црвљи 
исниче!</p> <pb n="69" /> <p>„Зар баш у надницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време дошло.{S} Мо 
ромах <pb n="52" /> наплати добро своју надницу и осигура кућу са лебом за 15—20 дана па сутра  
 жена однесе шта треба на коњу са још 2 надничара те нека зовну мало <pb n="73" /> мобе — какве 
лика мањка, између сопственика, слугу и надничара, чини те се прави ушпарање 1. плаћа се радниц 
 спази где стоји на пијацу међу гомилом надничара са мотиком на рамену, и чисто га пожали кад г 
ушко које женско, нешто из куће а нешто надничара — осуђиваху жене и доведоше закључак — да жен 
у задрузи.{S} Јер слуге броје данове, и надничари сатове.{S} Они раде без воље, без енергије, к 
приписује.{S} И они једу оно исто што и надничари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</ 
} Повиш’те нам надницу.{S} Довикују нам надничари.</p> <p>„Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, ако 
г црвеног човечуљка који се погађаше са надничарима.{S} Погледа у свог исписника па се онако пр 
у.{S} До скора они човечно поступаху са надничарима.{S} Сад се и они поцицијали.{S} Ваздан те ј 
 /> <p>„Па шта ћеш, хоће људи да заједу надничару и раднику, па од тога да се обогате.{S} Ко је 
гади надница.{S} Какав рачун имам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки дан.{ 
уштена је до зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки посо добро, а код себе врло хрђа 
 1 мушки члан остали убрзају мало рад и надокнађавају његову дангубу.{S} Ако се жена разболи њу 
као мечка за својом сахрањеном срећом и надом.{S} Даница је се превијала <pb n="55" /> као отро 
 испразнити, а за изгубљеном и пропалом надом стоје нове и боље.</p> <p>Овај Петар, био је дели 
S} Овим се речима кураже самци и полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, готовити ј 
и, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено. <pb n="41" /> Изјутра он пошто се опремише св 
вере, што твоја жена кад се једе она се нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и  
.{S} За тим се врати, и њено двоје деце нађе код оног малог рањеника, па да би тиме ублажила св 
 смели од Марка сведочити.</p> <p>Марко нађе 5 сведока који кад се испиташе власт ухапси Чилаша 
е, па прекосутра ако озго ко не дође ти нађи онде у селу једног те унесите жито у салаш. <pb n= 
сојем и са обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за  
тра дан — повезаше и Вука и Миладина, и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше их у срез и оковаше  
ажити до мрака“.</p> <p>У првом сандуку нађоше један свежањ хартија, али од мање и никакве вред 
 вођевина, за узду — па поче враћати је назад.</p> <p>Чим то спази Чилаш он у највећем гњеву, а 
ати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је него смрт.{S} Ја сам нег 
оје шесторо ђечице“, ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Али као главна и стална потпора беше му поз 
вели.{S} Немају нешто чиме би се срећни назвали.{S} Немају нешто што би им умиљавало <pb n="113 
општински викач и два одборника.</p> <p>Назваше Бога, и сви се редом здравише.</p> <p>За овим к 
 сиромаштина све друге незгоде, које се називају једним општим именом „Зло“.{S} Кад се Јеши нав 
а не своје“.</p> <p>Многи нам завиде, и називају нас срећнима.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту срећ 
ог радним и т.д.{S} Јад и беду не треба називати силом.{S} Ко год помаже бедне и невољне, тај п 
ароши.{S} Марко спреми два коња у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са 
— у тај мах изађе и његова сестра т. ј. назови сестра те се и она са њим као са својим братом п 
е.{S} Не чудим се ником, већ овој нашој назови браћи Милораду и Милану.{S} До скора они човечно 
ица — неће ти помоћи.{S} Кад ти Мартићи назову добро вече, и кад ти пролију крв на твоме огњишт 
p> <p>И да сведемо сада своје погледе и назоре.{S} Довде смо мислим изнели верну слику из које  
 ову Даницу.{S} Он до крајности прост и наиван, а она до крајности лукава и препредена.</p> <p> 
ој.</p> <p>Али како је то било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе.</p> <p>Чилаш задржа код 
одатле се не диже.{S} Не прође много, а наиђоше неке рабаџије, па приметив кола и волове зауста 
ред њима направи заседе.{S} Кад хајдуци наиђоше на заседу и почеше се пушкарати у ком пушкарању 
идећи коме треба, а коме не чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат — и таке се они међу  
— подмећу, и клеветају једно код другог наизменицу.</p> <p>Овако се с’ дана на дан правила ларм 
стазице, што у сваком случају може неко наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непр 
на њу за то што беше од свију најлепша, најбистрија и најдосетљивија.{S} И за то им је се она г 
то је више него патриотизам.{S} Тиме се најбоље показује одвратност према непоштењу, па ма то ч 
ла“.{S} Предложи Милан.</p> <p>„Тако ће најбоље бити“.{S} Одговори Милорад. „Наксутра ћеш ти ов 
е пита.</p> <p>— Сваконоћни санови наши најбоље показују слику душе.{S} Душе, то смо ми овако ц 
је имање прошћем и летвама.{S} Намножио најбољег соја сваковрсне стоке и домаће животиње.{S} Св 
д сад ће видети — да је паметна задруга најбољи услов за свестрано образовање омладине, и за бл 
Марко је испродавао нешто имања задржав најбољи део своме сину Ивану.{S} Он, па и син му скоро  
ог створа на земљи који не жели да буде најбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер с 
о опасно је и побољшање. — Равнотежа је најбољи пријатељ сваком делателном створењу па и ствари 
, род никакав.{S} Да се прода.{S} То је најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виног 
 десило код оволике ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрве чувају децу својих друга, као  
ји порезу плаћате.</p> <p>Виноград беше најбољи извор за новчане издатке кућевне, али се рађаше 
 а беше вредна и сваком послу вична.{S} Највећа жеља која цароваше у њеној души беше та: да се  
ламтеле образе.</p> <p>— Признање твоје највећа ми је утјеха, али болове срца ништа не лечи — з 
ше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогуће учинити  
ао слепи миши од сунца.{S} Тајна, то је највеће јемство за њихов живот и рад.</p> <p>Она се у н 
е назад.</p> <p>Чим то спази Чилаш он у највећем гњеву, а сем тога раздражен усљед великог пића 
и својих а не своје“.{S} Себичњаштво је највећи противник напретку људском“.</p> <p>Тако се јад 
лику бригу о тој ствари, којој она беше највећи узрок.{S} Она изведе план да се то саопшти Иван 
траст за пићем.{S} Ракија, то им је био највећи идол на свету.{S} У главном, и они су били на п 
вари је извршитељ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служио најмање.{S} Од његове предузимљи 
{S} Комишање је било удаљено од куће му највећи пушкомет ода.{S} За то је Даринка морала више п 
32" /> да је милосрднија и њежнија, што највећма краси старице и старце.</p> <p>Једног дана, он 
онда дужник у место новца даје лакат са највећом претњом о издаји.{S} Поверилац му више и не ис 
е Круна.</p> <p>„Ти Стојо, дајеш повода највише свађи и кавзи.{S} Што моја жена једе сув љеб св 
ла овце, јер чекаше да спане роса, која највише чини те се овце метиљају.{S} Она са још две три 
и су жалили, кукали и плакали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p 
p>„Јесте и то.{S} Али она је несрећница највише учинила, те се они издјелише и сви пропадоше.{S 
S} Био је много пута и поротник а скоро највише председник изабраних судова за деобе — како он  
евима душевним и телесним.{S} Овде, што највише пада у очи сваком посматраоцу ове срећне задруг 
опрана и не умивена, а што је најгоре и најгадније напунили се вашки као шипа.</p> <p>Кад Марко 
рно, како они ништа не траже, већ им је најглавнија утеха та, што је част њихове сестре остала  
аринке много лепша девојка.{S} А што је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка има падаћу 
ни с ким парчати ни делити.{S} А што је најглавније нећемо никад сејати конопље, нити ћу ја пре 
 свира.</p> <p>Пошто је Живан скоро сво најглавније имаће отуђио и доспео само на окутњицу Дани 
.{S} Наместите воденицу са свима својим најглавнијим деловима, али ако немате ципун сразмеран в 
ушала одајући по авлији да што чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде куда одоше и на коју стран 
, увек не опрана и не умивена, а што је најгоре и најгадније напунили се вашки као шипа.</p> <p 
ранијим заслугама и врлинама, а зла, са најгрознијим својим неделима и злочинима. <pb n="19" /> 
о беше од свију најлепша, најбистрија и најдосетљивија.{S} И за то им је се она грозно светила. 
ромаси и сироте дошли су да се напију и наједу — али сви за то морали су платити.{S} Сребрни ст 
иве пооране и усејане на време а његова најзад, јер је он морао да изнадничи волове и плуг, па  
тву и љубави.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог 
и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду најкривљи.{S} Да сам први пут узео Даринку као што сам  
— омрзоше на њу за то што беше од свију најлепша, најбистрија и најдосетљивија.{S} И за то им ј 
} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе најлепше везене чарапе — те му их тури преко крила и по 
у.</p> <p>Први дан цео свет обукао се у најлепше празнично одело и отишо у цркву — да ода заслу 
 ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најлепше стојеће рухо и далеко одавде 2—3 дана хода игр 
з свог органа свог механизма, која ће и најмања олуја болести заљуљати, оборити — и отиснути у  
ци и старице, па и младићи који су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог страшила — од месеца Мар 
ам.{S} Он је био највећи, јер је служио најмање.{S} Од његове предузимљивости стидело се и вели 
су грешници свели своје имовно стање на најмању меру.{S} Од стоке имају 5—6 оваца и 2—3 пса.{S} 
рећну задругу.{S} Тај камен беше Даница најмлађа снаха, а жена задругара Живана.</p> <p>Да је у 
но.{S} Остаде им најстарији син Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две ћери.{S 
ажљиво у бакрач, (котао).{S} Док врисну најмлађе јој дете на пољу као да паде у врелу воду.{S}  
еван и Сретен, дадоше старешинство свом најмлађем брату Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и з 
енику Исусу Христу.</p> <p>Мића Мартић, најмлађи брат Цмиљчин, ваљда је заборавио — да му сестр 
а (Живана) што се окова.{S} Што постаде најнесрећнији од све своје браће“.</p> <p>Ускочи друга, 
 Свака стопа његове земље уређена је по најновијем методу.</p> <p>Завидео му је цео свет, како  
} Добра душа у вечности ужива са својим најодабранијим заслугама и врлинама, а зла, са најгрозн 
људма.</p> <p>Петроније Чилаш, један од најопаснијих лопова, кога тако зваху због његовог накар 
оше две сељачке торокуше — две аброноше најординарније врсте:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли ч 
љућена као змија удараше овце уз пратњу најординарније псовке са једним сломљеним вилама које б 
 удова <pb n="129" /> врло гадних — али најпотребних и најсветих.{S} И ти си Иване тај уд „гадн 
Па још ако дете почне плакати, то ће их најпре разјарити да му угасе млађану свећу живота.{S} Ј 
лика позорја ћутећки науче више људе од најпризнатијих говорника и реформатора на речи и перу.< 
аца и 2—3 пса.{S} На селу, два сталежа, најрадије држе повећи број паса.{S} А то су: људи имућн 
прати, и на послетку, ко ће вршити онај најсветији посао матерњи око своје миле дечице.</p> <p> 
29" /> врло гадних — али најпотребних и најсветих.{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за св 
 име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији у целој општини тако одговараш шта ће ми р 
не, већ велим за самог себе.{S} Грех је најслађа тварка на земљи; али никаква ме сила нити нужд 
 су били сиромашни као и сви остали.{S} Најстаријег синчића дали су...{S} Не у школу.{S} Већ у  
тана ми украти живот“ он је шиљао Марка најстаријег синовца свог судовима и властима, на купови 
ilestone unit="subSection" /> <p>Марко, најстарији задругар, узео је старешинство у своје руке  
 су душе бато — запита Иван унук му — а најстарији син синовца му Марка — који беше у 12 год, и 
оје деце!{S} То је ужасно.{S} Остаде им најстарији син Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре им  
 Вредно је споменути — да му је се само најстарији брат Милош два пут женио.{S} А њих тројица с 
икакви, и радите по 14 и 18 сати дневно најтеже послове, па ћете знати како је њима, у противно 
 посматралаца?</p> <p>Њихови волови под најтежим товаром са својим рабаџијом ћутећки пролазе кр 
 већ му казује.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува немилосрдно и грозно.{S} Сутра да 
мерено и по мраку, за незнатну цену, па најчешће и на вересију.{S} Кућни лопови сву као и крију 
дити, јер свака му је реч проткана била најчистијом истином и правдом.{S} И чланови његове поро 
их лопова, кога тако зваху због његовог накарадног телесног склопа.{S} Вилице му беху дугачке с 
кумим вас Богом сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, ка 
ојте наопако ако Бога знате!{S} Зар сте накастили (решили се) да раскућимо, да пропаднемо сви.{ 
иротињу.{S} Ово се зову пороци.{S} Људи наклоњени пијанству и нераду, хрђави су — али ко ји мож 
{S} Сутра дан Панта би окован у срезу и након 2 месеца дана осуди се на 5 година робије.{S} Бла 
ће најбоље бити“.{S} Одговори Милорад. „Наксутра ћеш ти овде изаћи да се спремимо и да идемо.{S 
сује суво грање на младим шљивићима, па накупи пун нарамак оне суховине и однесе кући.{S} Чим д 
ој ме за то питати.</p> <p>— Дужност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш. 
.</p> <p>Свет је од постанка свог вазда налазио благодети у задругарству, и што се год више при 
у.{S} А што је год лепо то је некако са наличја много ружно.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па кажи  
шашине и положи воловима, дотле Спасоје наложи ватру и пристави лонац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и 
 изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу запети што могнем, и  
не може се никако проћи а да се неко не наљути.</p> <p>Опасно је свако дјелање са опасним људма 
 јер родитеље ништа не може разјарити и наљутити као то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и ја 
 непуних 5 минута огромну штету.{S} Она наљућена као змија удараше овце уз пратњу најординарниј 
 за толико морамо удобравати земљу — да нам она даје више производа са којима ћемо своје животн 
муком и трудбом то постигли — сад ће да нам главе дође.{S} Зар није усљед претераног рада брат  
, што једна на другу пакосте, и хоће да нам упропасте кућу“.{S} Одговори Вук.</p> <p>На ове реч 
 Еј побратиме.{S} Потрче помози хоће да нам сено покисне.{S} Али кад <pb n="11" /> грми свак за 
хајдук.</p> <p>— Она је луда.{S} Као да нам није сестра Бога јој њеног...{S} Ми то кријемо од њ 
као жар“.{S} Одговарају нам они.{S} Кад нам тако у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и тако м 
јте нам у зајам — на почек.{S} Повиш’те нам надницу.{S} Довикују нам надничари.</p> <p>„Немамо  
кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — на почек.{S} Повиш’те нам надницу.{S} Дов 
 А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам остати са Спасојем“.</p> <p>Тако рекоше и приступиш 
створи својих а не своје“.</p> <p>Многи нам завиде, и називају нас срећнима.{S} Ми и јесмо срећ 
 чича Јеше.{S} Оне буђаве дукате донеси нам, или ћемо ти поклати сву чељад по кући.</p> <p>„Кум 
на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зими усљед мраза.{S} Ел 
тећи, па ћемо пред конзисторију.{S} Нек нам потпише развод брака.{S} Цмиљка је добра, она ће се 
стина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S} Она више неће ни рађ 
али жути дукати као жар“.{S} Одговарају нам они.{S} Кад нам тако у очи веле шта раде кад ми не  
к.{S} Повиш’те нам надницу.{S} Довикују нам надничари.</p> <p>„Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, 
 са судбином задругара Перовића.{S} Још нам је остало да прелистамо и судбину њиховог бившег ку 
у.{S} А ваше имање није тако велико.{S} Нама треба још земље“.{S} Савка ово изређа као какав ди 
 Па зар постиже их нека клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше оволики терет на леђима 
и паре.{S} Праве комендију.{S} Сеире за нама.{S} Док она удари у плач — па кукај, па кукај — ск 
 ухвати Стева за руку и викну: „ајде са нама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, ако сте људи, ако знат 
ас је боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи па нас није ни понудио.{S} Сутра нека ми д 
 првог човека у селу упропастисмо — шта нама вреди живот.{S} Молим те разреши ме...</p> <p>„Шта 
ти.</p> <p>Ћу де.{S} Ете некога право к нама.</p> <p>Даринка стаде!</p> <p>— Он је, он је — про 
чини са Цмиљком — шта вам би буди Бог с нама.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би и ја се чудим 
труде се да што више произведу добара и намарница радом својим.</p> <p>Ова разлика мањка, измеђ 
акер.{S} Направи шишке и бароке (зулке) намаца се белилом и руменилом и отпоче стари занат.{S}  
 пала у руке онима којима је у ствари и намењена.{S} То је та потпора била — која је Марка усре 
 ДУШЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ЗА ПОУКУ</p> <p>НАМЕЊЕНО ЗАДРУГАРСТВУ</p> <p>од</p> <p>ВЕЛИСЛАВА ЈАЊИЋА 
 опет не треба рачунати да је то нечија намера била.{S} Оној турио неко пепео у лонац.{S} Зар н 
диже и поче му рану засипати прашином у намери да му заустави крв — док викнуше из куће „Покипи 
!{S} Увати је за руку и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ оне стазице, што у сваком случа 
то машине састављене из више делова.{S} Наместите воденицу са свима својим најглавнијим деловим 
ја окреће коло, она вам мора лежати.{S} Наместите целокупан разбој и доведи те га до ткива, па  
и се сваког тренутка и нехотице на врат намећу.</p> <p>Задругарство је основ и темељ сваком бла 
е нема нити је може имати.</p> <p>Једна намигуша видела обоје деце — па пронела глас, да су обо 
ажу „ко цвјет у ливади.“</p> <p>Сељачке намигуше већ су прокопкале да је Даринка трудна — и то  
ијао и савијао нову цигару.{S} Стоја је намиривала стоку са своје две ћерчице — а Иван је отишо 
авна и мрачна ноћ.{S} Иван помого те се намирила стока и ушо у кућу, запалио цигару па задовољн 
ело, обућу и чистоту.{S} Ове врло важне намирнице које су у <pb n="36" /> тесној вези са здрављ 
 производа са којима ћемо своје животне намирнице подмиривати.</p> <p>Ми имамо доста и добре зе 
о за њихов живот и рад.</p> <p>Она се у намисли са њим разговара и смејањем ублажава им зверске 
ају сестру врло лепу девојчицу — ја сам намислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродством кр 
је никад затворила врата ни путнику, ни намјернику — ни просјаку, ни сиромаху, ни пијаници, ни  
и, па према томе да попушта земљу према намножавању људи — и на место снега, да падне сваке год 
о сво своје имање прошћем и летвама.{S} Намножио најбољег соја сваковрсне стоке и домаће животи 
 <p>— Није лепо од тебе Иване — што сви нанијо таку љагу на част моје сестре и моје куће, кад о 
војом неограниченом <pb n="98" /> вољом наносио је огромне штете својим ближњим у погледу морал 
тране и поче са недара већи кошуљу свуд наоколо, па доњи део свали као кожу са овце, за тим изв 
ду издржаваху 9 снажних људи.{S} Сада и наоколо, и попреко и уздуж испреграђивано, и то више не 
е дечице.</p> <p>Некад воћњак беше само наоколо заграђен и ту ограду издржаваху 9 снажних људи. 
емојте тако кумим вас Богом!{S} Немојте наопако ако Бога знате!{S} Зар сте накастили (решили се 
а Даница.</p> <pb n="24" /> <p>„Немојте наопако говорити!{S} То би баш право било“!{S} Викну Ма 
старост мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш наопако ја не марим.</p> <p>— Несрећниче један —- како  
броту он није умео ценити он ју је увек наопачке узимао.{S} Али овог часа промени се, као кад с 
ише се обоја врата и у кућу упадоше два наоружана човека.{S} Иван скочи и крв му се следи — па  
дана били су на тајном збору са још два наоружана човека.{S} То беху хајдуци.{S} Међу њима се в 
премио и обуко.{S} Па по свом обичају и наоружао се и отишо мало код зета и сестре.</p> <p>Први 
им дође до авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и окиде.{S} Пуче пуш 
ша, што га је овај на разбојнички начин напао, разоружао га, злостављао и отео му 50 дуката.</p 
ај пи констатује да је некакав зликовац напао на кућу овом човеку.{S} Извршио опасну крађу у но 
 дозва сестрицу Милеву — која у близини напасаше „краве, и опомену је да не задрема — те да кра 
ли живот — рече други.</p> <p>У тај мах наперише своје пушке један на Даринку, и повикаше прете 
 иде се пријатељима, пева се и весела и напија се чаша у славу узор мученику Исусу Христу.</p>  
учају — оне од тешког умора место ручка напију се ладне воде.{S} Лањске године сушисмо шљиве и  
 Многи сиромаси и сироте дошли су да се напију и наједу — али сви за то морали су платити.{S} С 
> <p>Осташе на механџији.{S} Председник написа билете и механџија одведе волове и донесе новац  
>Он је на основу свог стеченог искуства написао правилник<ref target="#SRP18992_N1" />) — по ко 
} Већ квиту са дуплом ценом своје-ручно написату и потписату.“</p> <p>„Ја истина, Перуника му ј 
есао као од грознице — а био је у стању напитом, почне купити камење по путу и потезати се на к 
т имали су са чим радити.{S} Марко пак, наплати се добро за своје старјество 1000 дин. готова н 
да се не суде.{S} Сиромах <pb n="52" /> наплати добро своју надницу и осигура кућу са лебом за  
 по други пут наплаћује оно што је јуче наплатио.{S} Тако овај изведе живот преко лета ништа не 
ериоц, коме је он дуговао одмах затражи наплату — а за овим и полиција извршење пресуде.{S} И Г 
стоке.{S} Срески званичник беше дошо да наплаћује егзекуцијом порезу — јер имађаше их који не б 
току других и хвата је — и по други пут наплаћује оно што је јуче наплатио.{S} Тако овај изведе 
вече, Милан натовари једна кола пуна са наплетима и рече Спасоју: да ће он с тим колима да иде  
помажу прилично, гладне нахране и жедне напоје.</p> <pb n="94" /> <p>Стоја је родила са њим 8 д 
 <p>„Ако то буде, добићеш од мене добру напојницу.{S} И одиста сутра дан одоше обојица капетану 
у војсци сваке недеље разбијао (ситнио) наполеоне и немилице их трошио.{S} Како је читао писма  
.{S} Они живе у врло скученом стању.{S} Наполица и <pb n="68" /> надница била им је верна друга 
и из вида; раде имање наше надницом или наполицом — али никад им се не да колико заслужују.{S}  
— нека побеже у собу и заклопи се, нека напоље.{S} Он разјарен као лаф јураше за њима по авлији 
} Немају од срда порода.{S} Као што смо напоменули, Иван је сухопаран на спрам свачега па и на  
 сваком посматраоцу ове срећне задруге, напомињемо.{S} Да, ни Јешу, ни његове задругаре нико ни 
у на страну и дуго му нешто шапташе.{S} Напослетку рече му гласно „свраћај ти чешће код мене, и 
довој који чим их спази скочи на ноге — напослетку здрави се са учитељем и понуди га да седне.{ 
трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један човек у швапском оделу.{S} То беху 
чардаклије (вињаге) сви уђоше у кућу па напослетку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре и спушти 
 трошка.{S} Тражи кад ти год нестане“ и напослетку сети се, како је њему овај исти Перо давао д 
иде.{S} Дотера се као стари фијакер.{S} Направи шишке и бароке (зулке) намаца се белилом и руме 
 у траг хајдуцима а за њима и пред њима направи заседе.{S} Кад хајдуци наиђоше на заседу и поче 
на крај села до саме планине, и он тамо направи мало кућице, која више личи на трап но на кућу. 
p>Покојни чича Јеша, још за живота свог направио је од камена чесму у свом воћњаку, одакле носа 
 процедити, узварити, разлити, усирити; направити кисело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за св 
претурише све, пребискаше сваку ствар и направише читав вашар у згради, али нигде и ништа.</p>  
дна дошла на део.{S} Они шесторица, док направише куће, премештише зграде качаре, кошаре, салаш 
 је постао прави неваљалац.{S} Горд је, напрасит, немилостив, самовољан, подал, свиреп и.т.д.{S 
боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са сваким, <pb n 
г јадника и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе која не беше далеко.{S} У мех 
ту нема живе душе.</p> <p>Обоица пођоше напред, и уђоше у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом к 
ајка послушати —- али ја ’хоћу, — да ми напред купиш једну чојану памуклију од 83 дуката.</p> < 
бом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у напред, да се одвоји <pb n="83" /> од бедних и невољних 
али одмах чим се разреже за целу годину напред.{S} А од како се изделисмо, ми пропадосмо сви ко 
о сам и хтео, куд би сад био срећнији и напреднији.{S} Овако Бог зна шта ће бити.{S} Обадве су  
не једне јабуке.</p> <p>Деца су расла и напредовала.</p> <p>Свет је мислио, сад ће Мартићи пове 
е му сузе...{S} За овим рече са великим напрезањем:</p> <pb n="93" /> <p>„Марко, — буди — мојој 
е“.{S} Себичњаштво је највећи противник напретку људском“.</p> <p>Тако се јадаше Милорад своме  
 умивена, а што је најгоре и најгадније напунили се вашки као шипа.</p> <p>Кад Марко виђе ову р 
milestone unit="subSection" /> <p>Стоја напушти све послове, па и матерњу негу и старање над де 
 /> <p>Стоја беше врло добра женска.{S} Нарави тихе и мирне.{S} Сваки посао дрхтао је од њених  
рање на младим шљивићима, па накупи пун нарамак оне суховине и однесе кући.{S} Чим дође пред ку 
довољити око двадесеторо деце за разним нарафима и слободним вољама, <pb n="25" /> то је велики 
к летимично извиде и саслуша усмено, па нареди — да цело село иде у потеру за хајдуцима.{S} Чим 
д виде да му ударише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да 
сутра дан порани у команду.{S} Њему пак нареди да превуче оно што је још остало, и нека са оно  
иде у потеру за хајдуцима.{S} Чим он то нареди дође му жандарм коњаник и даде му неко писмо.{S} 
ахрану све је учињено онако, како је он наредио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Марко,  
чима.</p> <p>— Нисам ја крив, тако људи наредише и сковаше ми несрећу, за коју ми више пута дођ 
к, који је са њим служио у војсци, беше наредник жандармерије у окр. вароши.{S} Једном га спази 
исмо је било од окр. начелника, који му наређује да предузме мере — и да је и он сам пошо у пот 
елиш, кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и 
 ади — све ће стока појести, и покрасти народ за ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спас 
<pb n="42" /> <p>„Замислите какав је то народ.{S} Кад ја приставила и мојом руком пребрала пасу 
мишање.{S} Мало по мало искупи се група народа око гомиле поседа све и почне журно комишати.{S} 
tone unit="subSection" /> <p>Право вели народна пословица „Каква клада, такав ивер“ или „од кла 
>„Врана не може на два коца“, тако вели народна пословица.{S} За Стоју је имало више колаца.{S} 
>„Није ти вајде то говорити ништа лудом народу.{S} Ми се морамо скоро поделити.{S} Не може се в 
ени флуенција (болест) појави се рано у народу и поче немилице сатирати све — а нарочито децу.{ 
лац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У народу је такав обичај, да ако им се не држе деца већ у 
ди са различитим укусима и апетитима, а нарочито задовољити око двадесеторо деце за разним нара 
о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, а нарочито тежачком <pb n="60" /> требају једне ствари са 
речна истина трону свакога слушаоца — а нарочито Стојине јетрове које то све слушаху — и дођоше 
народу и поче немилице сатирати све — а нарочито децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и пообаљив 
, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а нарочито од како му умрије добра домаћица Стана, за кој 
и и наљутити као то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога вечера, умало 
<p>Како се беше искупило силан свет — а нарочито момчад због лепе Даре, то се све рано окомиша. 
 не може бити.{S} Опет Иван.</p> <p>— А нарочито удаја и женидба — додаде Стоја. </p> <p>— Инте 
рко је многима починио силну неправду а нарочито људима мирним и простодушним.{S} Ови мирни људ 
 господине учо, да је као што треба.{S} Нас сељаке сатире незнање више но све друге незгоде.</p 
и 8 година како смо се ми подјелили.{S} Нас девет пунољетних људи и девет жена били смо у једно 
 Јутрења роса и вечерњи поветарац једва нас опомињаху да је то јесен.{S} Месец беше пун.{S} Неб 
>„уда ли ће нас обојицу?</p> <p>„Позива нас обадва.</p> <p>„А кад?</p> <p>„Петнаестог треба да  
 воде бригу.{S}Како би оне поступале да нас нема.{S} Спасоја момка који суши шљиве сада не траж 
 боље.{S} Клетва покојног Бате постигла нас је...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} 
а немојте.{S} Јер би већа сумња пала на нас — да смо ми то убиство из освете спремили.{S} Одгов 
<p>„Јес!{S} Ти си паметан судија.{S} Па нас груваш крвнички чим достигнеш, а твоју женку само м 
ад је продаде био је са нама у свађи па нас није ни понудио.{S} Сутра нека ми да од ње тапију — 
е Иване виђо одавно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пито шта п 
ојим очима.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S 
>„Месец дана у месту.</p> <p>„уда ли ће нас обојицу?</p> <p>„Позива нас обадва.</p> <p>„А кад?< 
е била имовина ових пуких сиромаха који нас окружују са свих страна.{S} Па ко зна, да оно што ј 
не да ти стати ни почешати се.{S} Храни нас као пашчад, а плаћа као милостињу убогима.{S} Ако м 
посла да главе не дигнем — па да одевам нас седморо онако како ваља“.</p> <p>— „Сасвим тако“.{S 
мо га код комишиоца.</p> <p>— Јој — ако нас трефи, нешто ме стра’.</p> <p>— Али то се не зове с 
н.</p> <p>Али бато — ти си се мучио око нас?{S} Поче Вук синовац му — мало њежним тоном, и пита 
орамо узајмно служити и помагати; а што нас је год више — за толико морамо удобравати земљу — д 
е“.</p> <p>Многи нам завиде, и називају нас срећнима.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслу 
а понајпре част моју, његову па и свију нас.{S} Да би ја што купила или платила рад другом вама 
чак изнесем.{S} Виноград ћу да ђубрим и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у пријатељству 
да са доказима прогласила га за законог наследника масе пок. Ивана Перовића — поставив му стара 
оше му за подушје.</p> <p>Даница је као насљедница заоставшег имаћа — рачунала да ће се пограби 
ен, правилан.{S} Његово благо лице увек насмејано, а поткићено као сребрним зрнцима — његовом с 
<p>„Имао или немао све ти је једно“.{S} Настави Милорад. „Срећније живи онај који жуди за лебом 
 је посматраше мирно ћутећи.</p> <p>Она настави.</p> <p>„Зар годину дана није ми дошла сестра,  
уздахнувши Марко обриса зној са чела па настави.</p> <p>„Кад одосмо доле, ми свратисмо у 5—6 ду 
 рано помузе сву стоку, процеди млеко и настави га да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломк 
Кажу била је трештена пијана“.{S} Па... наставила да узвари млеко, док јој врисне дете на пољу  
иромах то не зна, већ се тужи: „Е брате настаде рђаво време.{S} Некад је родјевало добро, а сад 
опрскану крвљу пренеразише се од чуда и настаде велика ларма и граја, псовка и претња и то не т 
 навадила али нема више, кривак!</p> <p>Настаде подуже ћутање.</p> <p>„Ти Стојо“ отпоче Марко.  
дило, то је била само пред-игра, а сада настаје главна трагедија која ће се на раскомаданој зад 
био обичај да се с’ пролећа, управо кад настаје кад, одреди сваком своја дужност коју ће отправ 
ћ судбина и време.{S} Ако икад, сада је настало време да се у људски живот примене оне свете ре 
у своје циљеве.{S} И ако икад, данас је настало оно доба које је велики поборник светски Исус Х 
да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још нешто — <pb n="104" /> али ја вам то не дам 
медбу, управо пожали све код ње како је настао тренутак да се морају делити.</p> <p>Савка се ма 
дном врло вештом лупежу.{S} Сад му беше настао тренутак да покуша извршење свог плана.{S} Идући 
 — несрећниче мој — који си тек на свет настао.{S} Па зар да се у овој кући за навек ватра угас 
тако се радило.{S} Радило се са великим натезањем и незадовољством.</p> <milestone unit="subSec 
 Милорад изнемоглим гласом и са великим натезањем.</p> <p>„Чујем брато!{S} Одговори она.</p> <p 
 кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме сам натеро сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме  
салаш. <pb n="74" /> После онај ћалетак натовари у кола те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи  
 и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан натовари једна кола пуна са наплетима и рече Спасоју: д 
 тесне и блатне сокаке, док многи други натоварили на своје буџаљиће незнатан товар па целу ноћ 
е, кашике, соли, сира сланине и т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше у кола па се крен 
ћи, узме пибодову пушку и опет се врати натраг — да се освети кучету и његовом домаћину.{S} Чим 
pb n="127" /> вода.{S} Он се опет врати натраг — прође кроз воћњак који беше огроман род понио. 
 за тим замоли Цинцарина да прими новац натраг, јер није ни заведен у књиге, а волове да врати  
 раонике, разбоје, брда, ступе, лопаре, наћваре, кукаче, тигање, бакраче, тепсије, тестије, кре 
а ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га код комишиоца.</p> <p>— Јој — ако нас треф 
“.{S} Док повикише неки. „То ти не мож’ наћи код приватних лица, већ иди код начелника па нека  
а идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам остати са Спасојем“.</p> <p>Тако рекоше  
овац.{S} Ко би други толики новац могао наћи до Милорад?{S} Али он не може са постеље да се диг 
рођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> < 
рижљиво чувати и неговати по упутствима науке о здрављу, па одједаред тога се одрећи и учинити  
ао сунце.</p> <p>Велика позорја ћутећки науче више људе од најпризнатијих говорника и реформато 
ати неке огромне глобе.{S} Али Марко га научи те преведе имање на жену.{S} Он има земље приличн 
ема њима што сте били, јер то сте их ви научили.</p> <p>Поставите се у положај сиромаха, обуцит 
режу паукову и ту се са свим изгуби.{S} Научио помало радити, а имати свега доста за себе и сво 
 ставив га у затвор.</p> <p>Марко га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Година  
ло вештије хара и краде — ваљда се тамо научио.{S} Фебруарски данови увек су променљиви и влажн 
ако се одаде крађи.{S} Глад и немаштина научише овога несрећника и препредоше га до крајњи гран 
туалном врхунцу све је више у задругама находио гаранције за сврхе своје.{S} Што човек један не 
ђу.{S} Сиромахе помажу прилично, гладне нахране и жедне напоје.</p> <pb n="94" /> <p>Стоја је р 
му неко писмо.{S} Писмо је било од окр. начелника, који му наређује да предузме мере — и да је  
ж’ наћи код приватних лица, већ иди код начелника па нека ти да државни новац те откупи дјете.< 
 једну собу па кроз другу и у трећу код начелника, па викну што је игде могла:</p> <p>„Дјете ми 
е“ — и у тој вики узе столицу па заману начелнику право у главу.{S} Цикнуше меденице, дотрчаше  
она као бесемучна растрчи се па право у начелство.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо како дође — он 
о страдају самци и инокосни људи.{S} На начин овде изложени Перовићи сви јако осиромашише.{S} Н 
а све оштрија и ординарија, и на тај се начин кућа све више пљачкала и поткрадала од стране кућ 
док те с Мартићима не измирим — а други начин <pb n="110" /> нема до тај — да узмем њихову сест 
како оћете!{S} Али ја нећу више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој слепац (муж) слушати, до 
е Чилаша, што га је овај на разбојнички начин напао, разоружао га, злостављао и отео му 50 дука 
о да уче школу и течу знање.{S} На овај начин остају инокосници и без ово мало стоке и почну оп 
почнемо од рођења његовог на примитиван начин чувати и неговати све дотле — док порасте и само  
ше живе вечито, али свака за се има два начина живота.{S} Добра душа у вечности ужива са својим 
четврти — он тек у зору излази.{S} Небо начичкано са звездама — али опет беше тавна и мрачна но 
 пречишћа што треба за обадва света.{S} Наш чича Јеша увек је каваљерски говорио о смрти, — без 
{S} Робија опет рађа хајдуке.{S} Чим је наш брат Вук побего у хајдуке — он је тога часа казао о 
о из чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски рад, па да једно друго носимо на својим леђи 
накове показивао им.</p> <p>„Ја, ја.{S} Наша је планина богата са тим знаковима.{S} У њој има н 
е“.{S} Она се мало прибра и продужи.{S} Наша се кућа рачуна прва у целој капетанији!{S} Марко ј 
ивника —- те га победи и уништи.{S} Ова наша имовина, то је била имовина ових пуких сиромаха ко 
н Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде где лута по планини.{S} Одведоше га у болни 
<p>Да је усуд цео свет претресао, не би нашао и саставио две супротности, као што је саставио о 
</p> <p>Чилаш немаде сведока, он би тих нашао да му сведоче у позајмицу, али су сви волели Марк 
ете пред кућу — па га развиле.{S} И све наше свиње бијаху се искупиле.{S} Па да су га поједе ил 
 то не треба губити из вида; раде имање наше надницом или наполицом — али никад им се не да кол 
нити.{S} Али тиме ми би погазили аманет нашег покојног „Бате“ треба ли се бојати клетве његове. 
ction" /> <p>Да прелистамо прво судбину нашег Живана и његове Данице, па ћемо после и осталих.< 
аш шта ће ми рећи ова гомила сиромаха у нашем селу. </p> <p>„Ја би волео да платим но ико други 
вог брата као хајдука — те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду.{S} Од то доба  
 те не пита.</p> <p>— Сваконоћни санови наши најбоље показују слику душе.{S} Душе, то смо ми ов 
који почеше продавати парче по парче од наших бивших задругара ми смо куповали.{S} Прво, покојн 
 пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа.</p> <p>„Ћути, н 
сл’о већ тражи.</p> <p>„Кад до сад није нашо, одоцнио је.</p> <p>„Није шала двеста дуката.</p>  
о и све.{S} Не чудим се ником, већ овој нашој назови браћи Милораду и Милану.{S} До скора они ч 
падне оно се опет покупи и остави.{S} У нашој кући хранило би се још оволико чељади од оног што 
у, и на мах умрло.{S} На против то се у нашој кући није никад десило код оволике ситне деце, а  
одице и поче овакав разговор:</p> <p>„У нашој је кући увек био обичај да се с’ пролећа, управо  
емате срдачку (на којој се окреће цев), не можете радити.{S} Склопите цео плуг и запрегните вол 
10 дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину — узео би за полов 
е речи, или речи управљене против њега, не спазив га да је и он случајно ту дошао, он је загова 
је заклопљен никад — па нека узме сама, не само она већ свака.</p> <p>„Да узмем сама.{S} Па ти  
појаса — али од силног треса и дрхтања, не могоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Прод 
 леже.</p> <p>Од овог значајног вечера, не прође много и Јеша испусти своју племениту душу.</p> 
у са већином њих и радити ма какав рад, не може се никако проћи а да се неко не наљути.</p> <p> 
о 1 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа каква му треба јер без ђубрета не в 
не очи стегнутим песницама.</p> <p>„Не, не, Миле.{S} Ти ћеш са мном сутра а сада нека Стева, не 
јег да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле 
 па нека им гуле с’ леђа.</p> <p>„Ћути, не тртљај ту“!{S} Рече Живан тихо.</p> <p>„Нећу да ћути 
.</p> <p>Да је усуд цео свет претресао, не би нашао и саставио две супротности, као што је саст 
ји су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треба жалити сиромахе.{S} Сваки нека ради па нека им 
 место рада сви се одадоше неваљалству, не раде о хлебу а једу га.{S} Тај хлеб морам ја сам про 
х пашчад глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни година дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, 
рчину, и те ноћи ноћила је у комшилуку, не вратив се својој кући.</p> <p>Сутра дан њих неколико 
.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Ме 
и.{S} Најстаријег синчића дали су...{S} Не у школу.{S} Већ у службу — те чува овце и свиње код  
вна и видеше да се ко не приближава.{S} Не спазише никога.{S} Отворише врата, и тек што изађоше 
о га и помагао у извесним приликама.{S} Не прође ни пуна година како он поче управљати кућом, а 
 и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ овој нашој назови браћи Милораду 
 и тврду земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође много, а наиђоше неке рабаџије, па приметив ко 
Неда њима Цмиља — они би то учинили.{S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад смо се пресудили,  
оду.{S} Ми се морамо скоро поделити.{S} Не може се више овако“.{S} Примети Марко јако забринут. 
оје усљед лењости, већ усљед немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом да удари.{S} Он сиромах то не  
а говораше: да је она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиља 
но.{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S} Не би он меса уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А ри 
2 овчица.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио на оваком дугом д 
остао је браколомник и прави курвар.{S} Не ради ништа, Дуван пуши и опија се — свађа се и туче  
 треба им давати више но што искају.{S} Не дозволити им никако да дођу до огорчења,јер као такв 
 рада својих здравих и снажних руку.{S} Не!{S} Ни једно ни друго.{S} Већ продавачица свог и туђ 
као сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја служити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш д 
 свима.{S} Па смешећи се рече.</p> <p>— Не само ви моји укућани, већ нико — ни коме зна ни не з 
у ватру — повика први Даринци.</p> <p>— Не требају вериге, него паре, или живот — рече други.</ 
ота, па није јој ни било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тражити?</p> <p>— Што ти год устра 
и; али никаква ме сила нити нужда на њ’ не би могла навести.{S} И као год што је мене будући до 
д нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену. 
 левокруг“.{S} Тај обрт, тај „левокруг“ не чине људи, већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је 
{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећ 
аде изједна, и они чекају време раду, а не чека време на њих.{S} Овако се сви траже, сви иду —  
сам се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право рече, она неће имати н 
</p> <p>— То се само може замислити — а не исказати, каква је милост и радост.{S} Одговори Дани 
 који жуди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Човек уморан, к 
>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а не природни закон произведе — она је света за оно друшт 
куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је м 
от?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам.  
но укошено па не зденуто, или зденуто а не ограђено, те га чупера и буче које чија стока.{S} Зд 
та који рече: „Гледајте ствари својих а не своје“.{S} Себичњаштво је највећи противник напретку 
ос заповедио „Гледај те створи својих а не своје“.</p> <p>Многи нам завиде, и називају нас срећ 
е рјечи испунише.{S} Ти си био светац а не човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па завика дршћућ 
 опомену је да не задрема — те да крава не учини штету.{S} Мала Милунка помогла Дари окупати Пу 
 заповедила.{S} Сумњајући и сам — да га не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро, животе мој 
овим повратили мајци свест — али она га не познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је посл 
је подељен на осам парчета и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, ка 
 не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га код комишиоца.</p> <p>— Јој — 
нови увек су променљиви и влажни, снега не беше — али блато је било огромно по путовима.{S} Сва 
<p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом старини чича Јеши, у оне речи 
затвор.</p> <p>Марко га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Година дана има како 
аго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не би пала сумња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и д 
!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије.{S} Ама смем  
 га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућутка.{S} Милорад от 
лизини напасаше „краве, и опомену је да не задрема — те да крава не учини штету.{S} Мала Милунк 
е.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да не умрем скоро.{S} Мајка ти је стара не може више да пе 
320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb n="89" /> стоку своју“.{S} Примети  
>„Били ти био потајник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помог’о.</p> <p>„Онда, спреми се сутра.{S} 
или ти дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти помого!.</p> <p>„И то у коњанике.</p> <p> 
 је овако мислила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њега?{S} Онакав диван младић — као јабук 
вориш.</p> <pb n="109" /> <p>— Зашто да не смем.{S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко г 
а!{S} Оди помози кумим те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у он 
.{S} Спасоја момка који суши шљиве сада не траже.{S} Узећемо му још једног’ па нека их нека рад 
као је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо — наћ 
ета предати забораву.{S} Ја не могу, ја не смем умрети — док те с Мартићима не измирим — а друг 
о одавно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пито шта почини са Цм 
ом крвна освета предати забораву.{S} Ја не могу, ја не смем умрети — док те с Мартићима не изми 
обили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се у сузама.</p> <p>„Џак 
а и петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као што сам некад могла; издала ме  
и и секира.</p> <p>— Кад ћеш наопако ја не марим.</p> <p>— Несрећниче један —- како смеш рећи д 
це дошле“.{S} Примети Круна. </p> <p>Ја не знам!{S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће  
а пођоше напред и дођоше до механе која не беше далеко.{S} У механи беше пуно обвезника који бе 
 дворишту, које је чувала Даница и која не дође за овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли ј 
у од 9 година старости.</p> <p>Ни Стоја не ради ништа.{S} Све што им треба за одело и преобуке  
наким голубом!</p> <p>— Па што је мајка не да?{S} Она није мала.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње 
ад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека побегне.</p> <p>— Ја ћу радити што зна 
 <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} За тим устаде, оде у  
<p>— Она треба да погине.{S} Јер Цмиљка не би могла ништа учинити са њом живом.{S} Очи би повад 
 коша, ту стоји као пласт велика гомила не окомишана кукуруза.{S} Око ње се врзма гајдаш и ујду 
.{S} По два метра са обе стране оставља не пооране земље, или толико мора да нагони волове на и 
е не да колико заслужују.{S} Према њима не треба нечовечно поступати, треба им давати више но ш 
 оним курвама (јетрвама) кад ја са њима не говорим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Није то бадава.{S 
 ја не смем умрети — док те с Мартићима не измирим — а други начин <pb n="110" /> нема до тај — 
Она је била као на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца“, тако вели народна пословица.{S} З 
радећи свака нешто са иглама и ни једна не хте да одбрани млеко које пола изађе и просу се.</p> 
ница смешећи се.</p> <p>— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба д 
н, зловољан и уморан. <pb n="10" /> Она не сме да прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче  
 Зденута пшеница у стог или крстине, па не овршена на време већ чекати кишовиту и магловиту јес 
, како их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доцније говорило се јавно и отвор 
 Ала је то лепо имати своје вочиће — па не носити дрва чак из планине на својој грбини, и опет  
је за разне потребе.{S} Сено укошено па не зденуто, или зденуто а не ограђено, те га чупера и б 
 као лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи 
да не умрем скоро.{S} Мајка ти је стара не може више да пере и одева а сестра ти је још мала.</ 
ти имаћа каква му треба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држат 
вом човеку траје, те овако живи а ништа не ради?</p> <p>За овим сљедовао би одговор — али он ни 
Тако овај изведе живот преко лета ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p 
крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништа не рече већ извади двоје по пола динара и мете на софру 
ећа ми је утјеха, али болове срца ништа не лечи — за то те питам што тако учини.“ — На последње 
 већ само због деце, јер родитеље ништа не може разјарити и наљутити као то: кад му ко туђи — а 
рамо узети...</p> <p>— Под морање ништа не може бити.{S} Опет Иван.</p> <p>— А нарочито удаја и 
слу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи 
одговарали тихо и мирно, како они ништа не траже, већ им је најглавнија утеха та, што је част њ 
у Ивану.{S} Он, па и син му скоро ништа не раде, а живе много раскошно.{S} Одело носе обојица ч 
е су пак само лиске откинуте њему ништа не фали.{S} Круна, поражена својом кривицом у овом делу 
и слепа освета на то не гледа, њу ништа не задовољава до онај Мојсијев закон — око за око. — Ал 
гове постеље.</p> <p>Дође Марко, Ружица не беше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} Викнуше деца.</p>  
 свих страна опкољен пожаром.{S} Даница не беше још пустила овце, јер чекаше да спане роса, кој 
азничног вечера, вечераше сви, а Даница не хте.{S} Нешто је љута.{S} По вечери одоше сви на спа 
моје дјете у ватру — те му умало ручица не отпаде и не оста дјете богљаво.</p> <p>„Овди је горе 
.</p> <pb n="130" /> <p>— Он Бог и душа не...{S} Хтеде да каже Даринка.</p> <p>– Пст!{S} Писну  
рад не може да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци љ 
је више но што треба гаранције да такав не би био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за рад, — за 
иљка је била јако жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S} Неодољива жудња тера је д 
тена и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила оног вајног Живана, и н 
адницима.{S} Никад се не одморе — никад не доспавају, нити им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад 
ије имало ни мишева.{S} Мрва леба никад не падне са његове трпезе.{S} Зрно жита, или пасуља кад 
их уплива.{S} Кад је киша, никав се рад не може да ради у пољу, кад је суша не може да се оре н 
ти планинке, јер ја имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас седморо онако како ваља“.< 
 са свим благо, трудећи се да му болове не погорша.</p> <p>„Отиди код Марка, њему само кажи виш 
 вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једног и другог горак је жив 
ујо?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде не могу устати.</p> <p>„Па шта ти велиш?{S} Одговори он 
1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба толико исто, и ствари и чобана т 
ништа немају — који само трчу ади нигде не стижу.{S} Њихова свака циљ, сваки план — свака жеља  
— Милоша Мартића сестра.</p> <p>— Ја је не знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће в 
 онако пиле.{S} Још три године мајка је не да — рече Даница смешећи се.</p> <p>— И шест година  
ћу проказати, и помагаћу вам, само моје не дирајте“.{S} Тако је он говорио крадљивцима.</p> <p> 
ресказивало да ће још дуго остати време не промењиво.{S} Кукурузи се беру на јако.{S} Целу ноћ  
слаба то он мора да чини.{S} Тако време не чека, а сваком раду има одређено време.{S} Кад беху  
азум, и они невидећи коме треба, а коме не чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат — и та 
 Круна — правећи се као да ништа о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница ће сваком врати 
ваху жене и доведоше закључак — да жене не треба ни за шта питати, а треба их тући у сваку стоп 
 у једну страну пута.{S} Његово свирање не <pb n="75" /> пробуди Милана.{S} Он спава као заклан 
опет ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} Ка 
и не могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако сложише се да их подели избрани суд 
ваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <milestone unit="subSection 
ца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S} Сиромах <pb n="52" /> наплати добро своју н 
S} Покојни Јеша оставио је аманет да се не дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар постиже их н 
реч Роса жена Милутинова.</p> <p>„Ја се не жалим што узимаш, већ се жалиш што си одљуд.{S} Што  
 година робовања умро.</p> <p>Цмиљка се не хте да враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на т 
идобијао многе жене и девојке, а она се не да никако покорити.{S} И на послетку, он се завери:  
една домаћица.{S} У дому њеном ништа се не примећава одлазак њене свекрве.{S} Али Иван постаје  
оком и носе јело радницима.{S} Никад се не одморе — никад не доспавају, нити им се зна време је 
меном о суву и тврду земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође много, а наиђоше неке рабаџије, па 
азе се као две рођене сестре.{S} Оне се не ређају шта ће која, већ раде што стигну и што је на  
вољу.{S} То је природан закон — који се не да ничим оспорити.</p> <p>Једног дана дође Милутин М 
и давао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад како су му прирасла д 
своје погледе на кућу.</p> <p>У кући се не чујаше нико.{S} У место чељади врвила је ларма од ко 
адницом или наполицом — али никад им се не да колико заслужују.{S} Према њима не треба нечовечн 
>У народу је такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, онда новорођеним дају имен 
 би на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако се не шалиш?!</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врло добар друг  
уда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од сад за три месеца — ја ћу те одуставити“. 
 ли се и довече састати?</p> <p>— То се не зна.</p> <p>— Даде ли јој ти оне минђуше?</p> <p>— Д 
ефи, нешто ме стра’.</p> <p>— Али то се не зове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам  
/p> <p>Откуд је ово пандур дознао то се не зна — тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{ 
му <pb n="112" /> поможе дизгин коња те не паде, док Чилаш понови два ударца — и Марко паде на  
о мало задоцниш, одбије ти грош, или те не прима никако.{S} Ако ти један сат смете киша рад он  
} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— Сваконоћни санови наши најбоље показу 
чега па и на спрам тога.{S} Његово срце не жуди за тим благом као што жуди срце Цмиљчино.</p> < 
ти, све опомене на аманет покојног Јеше не помогоше ништа.</p> <p>Жене се сваки дан свађају и т 
ле и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски рад, па да једно друго нос 
или за шта му драго, само се овако више не може.</p> <p>„Били ти био потајник.</p> <p>„Како да  
преко и уздуж испреграђивано, и то више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се с 
е и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај пукет савила рука удовичка.</p> 
ве него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не презају, а ја сваког тренутка надам се штети, похари 
оцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити и поткресати  
ој поцепана и дроњава, увек не опрана и не умивена, а што је најгоре и најгадније напунили се в 
te> <p>Ова тужна запевка, ова жалосна и не поречна истина трону свакога слушаоца — а нарочито С 
ристави лонац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чекаше да спане роса — већ почеше брати, и скоро наб 
че пушка — а он се пружи по поду собе и не мрднув ничим издахну.</p> <p>Дотрчаше оближње комшиј 
 ватру — те му умало ручица не отпаде и не оста дјете богљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој кући 
 собом у вечан живот, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог овоме, и велики ђ 
и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха.{ 
е па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији су — или  
живот, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог овоме, и велики ђеније рода људс 
ретњом о издаји.{S} Поверилац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним 
> <p>Сиромаси, који нема у стоке, они и не заграђују своје башчице већ ту на раскршћу, између п 
е и они поцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни почешати се.{S} Храни нас као пашчад, 
е испросу — али се преварила.{S} Нико и не помену.{S} Она, кад то виде.{S} Дотера се као стари  
е.{S} И Гвоздену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце  
новом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“</ 
S} Поверилац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућани 
 њиву“ коју је Вук продао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу за то што су били у свађи.{S} И п 
>„То је прилично велика сума.</p> <p>„И не би била, господине учо, да је као што треба.{S} Нас  
.{S} Пролеће у велико, још само глогови не беху цветали ни листали, а остало све, оживело све — 
ко је и са нерадником.{S} Рад производи не само у човеку, већ и у свима животињама које раде са 
— па опет нема међу њима ни једног који не производи ђецу...{S} Сад сам се бар уверио да је узр 
и?{S} Има ли живог створа на земљи који не жели да буде најбољи у своме друштву?{S} Нећу да каж 
гзекуцијом порезу — јер имађаше их који не беху платили по за три године.{S} Овај званичник беш 
Јер њихово имање пређе у моје руке, али не пређе и њихова радна снага, јер они у место рада сви 
овде на путу.{S} Саслушах све речи, али не знадо’ ко их изговори.</p> <p>Па шта чух?{S} Памтим  
е заједно, и поделили се са ватром, али не и са имањем.{S} Покушавали су неколико пута да и њег 
и Стоја.</p> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да 
ин.{S} Такав је план био спремљен — али не испаде онако како људи желе већ како судбина донесе. 
и су неколико пута да и њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и та 
на Даринку.</p> <p>Она приђе и поче али не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ват 
е би још ту разговарале о које чему али не могаху, и тако се размимоиђоше и одоше свака и на св 
љом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S} Зар није боље <pb n="57" /> гле 
 страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја 
 мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, 
о вече и страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па да хоће мене убити не би ни желио — в 
Кад нам тако у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце па да м 
моји укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене није увредио — и према томе опроштај је из 
од њега крити.{S} Власт, па ни похарани не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, к 
?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ако ове јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чека 
 кријумчари монополисаних артикли — они не смеју тужити ником своје дужнике.{S} Кад се набере п 
што огреши душу... „Господине!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} Кад првог човека у селу упро 
е — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и том приликом изјави — да је  
 хајдуци“.{S} Док повикише неки. „То ти не мож’ наћи код приватних лица, већ иди код начелника  
о ужина.{S} Учитељ је пио — али ужинати не хте — пошто је скоро било време и вечери.</p> <p>Учи 
шег имаћа — рачунала да ће се пограбити не само удовци већ и првоженци — да је испросу — али се 
ми не учине зло — па да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим се убиће тебе — несрећниче м 
х болова који га мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до мале деце.{S} Ружица, никако не седа н 
ти него срамотовати“.{S} У овој се кући не зна ништа шта се ради.{S} Мене се чини да се ви заду 
од вајде — али Марковој и Стојиној деци не поможе ништа.{S} Умре једно, друго, па и треће.{S} З 
има беше глава Марко.</p> <p>Но сведоци не порекоше ништа.{S} Заклеше се и они и Марко на све ш 
јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не умивена, а што је најгоре и најгадније н 
 чини зла те да га ови вечито трпе, док не умре природном смрћу.{S} Људи, који се причесте грех 
окрали лопови, покрали и појели.{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказују: како су видел 
пи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђе све што је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. „За 
ост.{S} А то ми је немогуће учинити док не одвојим душу од овог грешног тела“...</p> <p>Кад ово 
а немогу да идем.{S} Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне брже па одоше“.{S} Ређаше Даница плачући и 
горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — док вам не опашемо усијане вериге по голо 
Лажете.{S} Ми вам не верујемо — док вам не опашемо усијане вериге по голом телу.{S} Тад би посу 
Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у је 
 Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са наличја м 
клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше оволики терет на леђима, оне би још ту разговар 
и ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад  
, у камен његово име и презиме, и он им не даде објашњујући им онај стих из светога писма који  
 За ово време они поражени овом појавом не умеђаху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете 
мица, коју је од сваког узимао, а ником не враћао.</p> <p>Од страха његовог, давали су му људи  
есет дана — али Иван са својом Даринком не би срећан да доживи тај дан.</p> <p>У недељу пред Сп 
а или платила рад другом вама ни једном не би било право.{S} Сад од Петровадне Иван неће више и 
ни тучу све оне, али њу ни малим прстом не смеју — дохватити.{S} Какву чудну браћу она има?!{S} 
ције за сврхе своје.{S} Што човек један не може — могу троица, што не могу троица могу више њих 
ше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Миладин не признадоше дело никако, али се опет осудише по 20 го 
ад ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и празник.{S} Ено га где об 
 новац могао наћи до Милорад?{S} Али он не може са постеље да се дигне.{S} Водени клобуци беху  
не — покисне и прониче, те ко није имао не може ни имати никад.</p> <p>Њихови пластиоци пласте  
лујући га шаком по образу.</p> <p>Стево не рече ништа, већ оде са овим зликовцима, и изгубише с 
ине и сиромаштва.</p> <p>Милорад на ово не одговори ништа већ дуго размишљаше и у томе заспа.</ 
з <pb n="64" /> брвна и видеше да се ко не приближава.{S} Не спазише никога.{S} Отворише врата, 
е окомишајте, па прекосутра ако озго ко не дође ти нађи онде у селу једног те унесите жито у са 
имети Круна. </p> <p>Ја не знам!{S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом м 
већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене ку 
опи очи до мале деце.{S} Ружица, никако не седа на земљу већ само хода, час по кући, час око ку 
ене?</p> <pb n="100" /> <p>— Она никако не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она  
ци — да иду и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити се јер ће главом платити.{S} Он 
а покрете болесна човека, док се никако не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спр 
, такав ивер“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са правом применити на Ивана Ма 
д, не може се никако проћи а да се неко не наљути.</p> <p>Опасно је свако дјелање са опасним љу 
кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју меће у уста од неке неопи 
се.{S} Зовнуше два три пут, али се нико не одазва.{S} Они почеше палити машину и пипати око кол 
о што им је у задрузи требало, али нико не ради, рад се одмара.{S} Ако се у задрузи разболи 1 м 
ема милости никад за никад.{S} Јер нико не може изрезати оне злочине из душа њихових, које су о 
еце већ свију животиња, која се ни мало не обзире на време и непогоде.{S} Ако је снег, дете бос 
.{S} Па ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њихове.</p> <p>Не може сиромах радити 
 живим у пријатељству и љубави.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много  
оже комотно да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита дру 
та ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не може ништа сметати пошто је ванбрачно.{S} Њега ће уз 
 управо оно што ваља.{S} И они раде, то не треба губити из вида; раде имање наше надницом или н 
а свој посао.</p> <p>„То не може.{S} То не сме бити!{S} Повикаше неколико женских међу којима б 
ико он може на њој лако живети па да то не може ни у ком случају отуђити, па према томе да попу 
{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у кући,  
 користи био.{S} Али слепа освета на то не гледа, њу ништа не задовољава до онај Мојсијев закон 
 је отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, али ипак морам за љубав Даринкину која ће 
и куће и живота тако захтевају.{S} И то не сме друкше бити.</p> <p>Интереси живота и будућности 
ика ларма и граја, псовка и претња и то не толико због жена већ само због деце, јер родитеље ни 
и о чувању и неговању мале деце; али то не шкоди толико, као знатне промене које се у том погле 
добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то не умедне, они су ћудљиви, одмах траже новог слугу, нов 
ош нешто — <pb n="104" /> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не мете п 
несе 200 дуката код „љуте круне“ ако то не учини убиће му дете и све кућане поклати.</p> <p>И м 
немој ни прати ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију.{S} Ти си  
е пре главом да удари.{S} Он сиромах то не зна, већ се тужи: „Е брате настаде рђаво време.{S} Н 
ио је деликатан човек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2  
а она нека гледа свој посао.</p> <p>„То не може.{S} То не сме бити!{S} Повикаше неколико женски 
 човек један не може — могу троица, што не могу троица могу више њих, и тако се организује друш 
ији да што чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и 
ђецом — са моја два анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што се разговараше овде на путу.{ 
очицама и подсмевкама.</p> <p>Вук нешто не беше добро расположен.{S} Жаљаше се како га пори низ 
 ни за живу главу учинити — док вам поп не мете прстен на руке, па после радите што оћете — ја  
ти пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали власти њиховог брата као х 
под листић, под травку.{S} Једини ратар не уступа сунцу, већ ради бришући са лица крупне капље  
а, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем чекати оног зграновника (свог мужа) јер ће ме 
} Па и да су свиње нагрдиле дјете, опет не треба рачунати да је то нечија намера била.{S} Оној  
д се узме <pb n="37" /> у обзир младост не само деце већ свију животиња, која се ни мало не обз 
м, нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не треба називати силом.{S} Ко год помаже бедне и невољ 
о умешати, а где се он заузме, у победу не треба сумњати.{S} Он је подмићивао сваког као посред 
ечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сумњати: да човек горчину своје душе и нераспо 
о их жали, већ што стрепи од њих, да му не учине какво зло.</p> <p>Он је давао са једном а узим 
{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да њу не би требало.{S} Примети Милан.</p> <p>— Она је узрок  
пође кући.{S} Дође у собу.{S} Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ са чивилу 
та по планини.{S} Одведоше га у болницу не би ли присуством његовим повратили мајци свест — али 
ваху све жене за исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан освиташе празник.{S} Живан пор 
ада, како немате посла, како се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зноја.{S}  
Не презнајући свеца ни празника,</l> <l>Не помињућ’ имена Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас 
l> <l>Јој јадна у послу великом.</l> <l>Не презнајући свеца ни празника,</l> <l>Не помињућ’ име 
p> <p>„У апс!“ Прошапта Милорад.</p> <p>Не!{S} Већ у болницу —</p> <p>„Шта ће тамо?</p> <p>„Пол 
о било не буде опет деце њихове.</p> <p>Не може сиромах радити кад нема чим ни на чему.{S} Што  
ни рођена њена браћа нити снахе.</p> <p>Не прође ни пуна три месеца од дана када је пресуда пос 
у брже и лакше ту ствар свршити.</p> <p>Не прође ни три пуна месеца — а пред духовним судом сто 
м изјави — да је то дете његово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас по делом селу, одмах изађе дел 
p> <p>„На мртво!?</p> <pb n="90" /> <p>„Не.{S} Већ га свога испребијали и испекли, тражећи да д 
кну Круна и пође да је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив је за скут од зубуна. „Нека и 
 сузне очи стегнутим песницама.</p> <p>„Не, не, Миле.{S} Ти ћеш са мном сутра а сада нека Стева 
.{S} Отац му лани погинуо.</p> <p>„Ћути неблагодарни човече.{S} Сад ћу ти убити обојицу па и те 
оше кући.{S} Вечераше и разиђоше се.{S} Небо ведро као стакло, месечина греје као дан.{S} Вук и 
дњој четврти — он тек у зору излази.{S} Небо начичкано са звездама — али опет беше тавна и мрач 
у да је то јесен.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као кристал.{S} Звезде некако ретке — што је 
ра и купа у милинама — а душа одлеће на небо и рукује се с анђелима.</p> <p>Сретен Цветић, отац 
 — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба покупити.{S} Они треба да га 
дним обручом стоји у воћњаку под ведрим небом сва <pb n="53" /> трула.{S} Буре му стоји под стр 
о год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио своју дужност, ако ти будем 
 и псовку свега што је свето на земљи и небу.</p> <p>Њихови чобани, чувари стада оваца, чопора  
тац а не човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па завика дршћућим гласом. „Молим те.{S} Преклињем 
вог јединог сина.{S} Он је постао прави неваљалац.{S} Горд је, напрасит, немилостив, самовољан, 
окоштина мајке су које рађају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, д 
ству.</p> <p>Даринка није умела да цени неваљалство Иваново.{S} Ваљда утицајем своје тетке Дани 
га, јер они у место рада сви се одадоше неваљалству, не раде о хлебу а једу га.{S} Тај хлеб мор 
мах се промени, одмах постаде снужден и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и св 
ехом, тога часа помрачи им разум, и они невидећи коме треба, а коме не чинити зла, наиђу на оне 
е.</p> <p>Ма да се све ово ради тајно и невиђено, али се опет уђе у траг.{S} Док јетрвице изатк 
т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђено, неизмерено и по мраку, за незнатну цену, па н 
ници.{S} Ал тај исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем с 
душу и тело.</p> <p>Ком је год казивала невиност своју — нико јој није веровао па ни рођена њен 
ештена лажним разлозима поклонила своју невиност ожењеном Ивану.{S} Од то доба још више су се љ 
оја.</p> <p>„Али ти знаш, да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти имаш понајвиш 
азивати силом.{S} Ко год помаже бедне и невољне, тај показује своју одвратност према таквом жив 
 да се одвоји <pb n="83" /> од бедних и невољних, тај остане последњи кад се окрене „на левокру 
и пијаници, ни нераднику, ни силном, ни невољном, ни бесном, ни јадном, па је било свакад добро 
у пријатељству и тесној вези са бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа на робију 
м се родило и седми дан умрло, јер беше невремно.{S} Вук имађаше много махна а ни једну врлину. 
дан гвоздени плуг за онако добре волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која од мршавости и изн 
акав живот гори је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и куповао <pb n="82" /> и стоку и имање од  
о доведе дјете који рече да га је нашао негде где лута по планини.{S} Одведоше га у болницу не  
вијаше главом као ћуран, који је високо негде у облаку углед’о неку тичурину.{S} Док Миладин из 
и ниједним.{S} Два јарма добрих волова, него осам.{S} Један гвоздени плуг за онако добре волове 
ви Даринци.</p> <p>— Не требају вериге, него паре, или живот — рече други.</p> <p>У тај мах нап 
 сузе.</p> <p>— Кокош немам кад чекати, него дај по залогај леба обичаја ради.{S} Одговори Мића 
рији брат Мићин.</p> <p>— И њу и њу.{S} Него шта!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да њу не би 
/> змија ноге.{S} Она би пре погинула — него што би дозволила да они изгину.{S} Одговори Мића.< 
че у позајмицу, али су сви волели Марка него њега, а многи нису ни смели од Марка сведочити.</p 
ем да су срећнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не презају, а ја с 
дан идем назад.{S} Овакав живот гори је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и куповао <pb n="82" / 
обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође  
а Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — док ва 
езбедности и личне слободе — то је више него патриотизам.{S} Тиме се најбоље показује одвратнос 
овима, који су одлазили више посрамљени него побеђени.</p> <p>Кад му млађи ма и хотимице погреш 
сити леб један за све и на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам 
поделите се.{S} Боље вам је „сиротовати него срамотовати“.{S} У овој се кући не зна ништа шта с 
 12 гуски, 15 патка.{S} Боље је штедити него радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се 
енама?{S} Ја би пре њему опростио живот него њојзи.</p> <p>— А како о томе вели Цмиља?{S} Запит 
у, врло се хрђава брига води о чувању и неговању мале деце; али то не шкоди толико, као знатне  
ња његовог на примитиван начин чувати и неговати све дотле — док порасте и само о себе почне се 
очетка његовог живота брижљиво чувати и неговати по упутствима науке о здрављу, па одједаред то 
Стоја напушти све послове, па и матерњу негу и старање над децом својом.{S} Само ради у млекару 
ори Даринка задојавајући дете?</p> <p>— Неда њима Цмиља — они би то учинили.{S} Не знаш ти како 
али ножић оштар са обе стране и поче са недара већи кошуљу свуд наоколо, па доњи део свали као  
их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара овај пукетић цвећа — извадив га из мале торбице  
врлинама, а зла, са најгрознијим својим неделима и злочинима. <pb n="19" /> Добре душе с поносо 
га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и празник.{S} Ено га где обилази башту.{S} Побиј 
ilestone unit="subSection" /> <p>Освану недеља, скоро при концу маја.{S} Дан ведар и чист као о 
мре једно, друго, па и треће.{S} За две недеље троје деце!{S} То је ужасно.{S} Остаде им најста 
ко је он за време службе у војсци сваке недеље разбијао (ситнио) наполеоне и немилице их трошио 
tone unit="subSection" /> <p>Беше у очи недеље.{S} Марко био у вароши — па рано дошо.{S} Сео у  
е би срећан да доживи тај дан.</p> <p>У недељу пред Спасовдан објетине су на све стране.{S} И б 
 као такви лаћаће се свију дозвољених и недозвољених срестава да постану господари вашег добра  
 пола једне стране остало непокривено у недостатку ћерамиде — па је ту мето мало ђубрета од кро 
 По неко меће у недра и протура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне — она дочепа какве 
брадавице њених сиса.{S} По неко меће у недра и протура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год  
и па и пољубити; па ће ти турити руку у недра.{S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш  
дох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара овај пукетић  
кама раскопча <pb n="105" /> дугмета на недрима Дариним и завуче обе руке у њих.{S} Извади дојк 
 година како он поче управљати кућом, а незадовољство поче извирати међу задругарима.{S} Ђаво б 
/p> <p>Укућани почеше изјављивати своје незадовољство против јела.{S} Сад некувано, сад труњаво 
> <p>Што је кућа све више опадала то се незадовољство све више пењало.</p> <p>Казали смо, какве 
 речју — кад су год хтели да га почасте незадовољством — они су само муцали и муцали — неумејућ 
ло.{S} Радило се са великим натезањем и незадовољством.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ри године, али у великој свађи, кавзи и незадовољству.</p> <p>Једног пролећног вечера.{S} Марко 
>Прекомеран посао и рад, основ су свима незгодама које податкивају људски живот.{S} У великом р 
ра сиромаштину, а сиромаштина све друге незгоде, које се називају једним општим именом „Зло“.{S 
сељаке сатире незнање више но све друге незгоде.</p> <p>„Како ти то мислиш??</p> <p>„Ево како.{ 
ш сталан и присебан и тако избегнеш оне незгоде, које ти се сваког тренутка и нехотице на врат  
ланинка због ђеце би се правиле свађе и незгоде.{S} Рече Милорад.</p> <p>„Па зар је право Дешо  
коро умрети.{S} Болест га је све више у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још присебан — да  
ало чудно.{S} Али нема места чуђењу.{S} Незнање рађа нерадника, нерадник пијаницу — а пијаница  
 је као што треба.{S} Нас сељаке сатире незнање више но све друге незгоде.</p> <p>„Како ти то м 
ноги други натоварили на своје буџаљиће незнатан товар па целу ноћ гурају голим раменима у блат 
се прави ушпарање 1. плаћа се радницима незнатна надница, 2. журба у раду и давање мање одмора  
о и невиђено, неизмерено и по мраку, за незнатну цену, па најчешће и на вересију.{S} Кућни лопо 
ви.{S} Немојте од такви ситница које су неизбежне мислити да се оне чине у инат некога. „Изнела 
ве се то даје онако нечујно и невиђено, неизмерено и по мраку, за незнатну цену, па најчешће и  
чима, у говору, у цртама лица читала се неизмерна љубав и помирљивост.{S} Њега није нико могао  
стоку у својој башти коју чувају мала и нејака дечица оних очева који сами копају или косе, нем 
м, и са великим бројем разне стоке са 7 нејаке деце и две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби бр 
у затећи, па ћемо пред конзисторију.{S} Нек нам потпише развод брака.{S} Цмиљка је добра, она ћ 
атив је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав што је води са свима па и са ђе 
>— Што ти год устражи подај, само живот нек ти остане.</p> <p>— Она ако хтедне нека ми да дјете 
Ти ћеш са мном сутра а сада нека Стева, нека иде са ујацима.{S} Упаде у реч Ружица милујући га  
p> <p>„Ћути брато!{S} Нека га, нека га, нека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђетету ништа у 
девера.</p> <p>„Ћути брато!{S} Нека га, нека га, нека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђетет 
Земља ти грешне кости из себе избацила, нека их пашчад глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни  
д осташе вође.{S} Пуштих ји из затвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру м 
их имала је по нека петоро, нека троје, нека једно а по нека ни једно дете.</p> <p>Каква жалосн 
кући — нека побеже у собу и заклопи се, нека напоље.{S} Он разјарен као лаф јураше за њима по а 
ило топло време, али он се задрктаваше, нека га језа подузима кроз сво тело.</p> <p>„Докле ћу ј 
 пало.“</p> <p>Ако, ако, то ми је мило, нека пукне тиква једном.{S} Њина свила досади целом сел 
{S} Јер од њих имала је по нека петоро, нека троје, нека једно а по нека ни једно дете.</p> <p> 
ећи свог девера.</p> <p>„Ћути брато!{S} Нека га, нека га, нека иде.{S} Ови су људи добри, неће  
 обрати и превући у село код салаша.{S} Нека сутра једна од жена однесе шта треба на коњу са јо 
и.{S} Стаде писка жена и деце по кући — нека побеже у собу и заклопи се, нека напоље.{S} Он раз 
бом отетим и украденим. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.< 
еклињем те.{S} Моли се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама 
е, Миле.{S} Ти ћеш са мном сутра а сада нека Стева, нека иде са ујацима.{S} Упаде у реч Ружица  
 за Стоју — да се плати из куће — а она нека гледа свој посао.</p> <p>„То не може.{S} То не сме 
ни; па ако јој отац и мајка не даду она нека побегне.</p> <p>— Ја ћу радити што знаднем, а треб 
Што се бринеш за то?{S} Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Како би оне поступале да нас нема.{S 
{S} Она више неће ни рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S} Клетва покојног Бате постиг 
м тога млекар није заклопљен никад — па нека узме сама, не само она већ свака.</p> <p>„Да узмем 
раво и има.{S} Кад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа.</p> <p>„Ћути, не тртљај ту“!{S} Р 
 не траже.{S} Узећемо му још једног’ па нека их нека раде.</p> <p>„Да можемо обрати бар оне њив 
риватних лица, већ иди код начелника па нека ти да државни новац те откупи дјете.</p> <p>На ове 
 жалити сиромахе.{S} Сваки нека ради па нека има“.{S} Примети му син Милан.</p> <p>„Хвала ти де 
етровадне Иван неће више ићи у школу па нека се он дода чобанима, а мене ослободите од дужности 
 свађи па нас није ни понудио.{S} Сутра нека ми да од ње тапију — добиће од мене равни <hi>сто  
 Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде вечити пример у вашем животу.{S} Понашајт 
шташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућка 
онирала Даница, па и остале њене јетрве нека мање нека више; и долазило се често до деобе, али  
ху.{S} И тога часа — као да му се скиде нека црна копрена са срца — те њене речи осећао је као  
е ми несрећу, за коју ми више пута дође нека памет да се убијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а 
 нек ти остане.</p> <p>— Она ако хтедне нека ми да дјете — па опет се може удати, рече Иван сме 
ница, па и остале њене јетрве нека мање нека више; и долазило се често до деобе, али Јешин стар 
шта треба на коњу са још 2 надничара те нека зовну мало <pb n="73" /> мобе — какве ђечурлије —  
ија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“ 
еди да превуче оно што је још остало, и нека са оно радника пожње шашину.{S} Па у вече ће сићи  
pb n="73" /> мобе — какве ђечурлије — и нека окомишају.{S} После она два који сиђу метуће у сал 
у кошуљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца нису могла дох 
> <p>— Треба да се измириш са Цмиљком и нека ти опрости.</p> <p>— То ће ми бити прва брига, но  
ато, не треба жалити сиромахе.{S} Сваки нека ради па нека има“.{S} Примети му син Милан.</p> <p 
е јавно и отворено: „Ком више треба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека петор 
суве и изваљене шљиве, па командујте им нека се поверу свака на своје место — на прописно расто 
о; Остари му капа, опет нову.{S} Колико нека ствар служи као нова, толико треба да служи као по 
и.{S} Плаћајући им више но други — само нека то буде њихово као што је некад било.{S} Често су  
ека петоро, нека троје, нека једно а по нека ни једно дете.</p> <p>Каква жалосна упоређења.{S}  
више и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека петоро, нека троје, нека једно а по нека ни једно  
 удесила.</p> <p>— Али окрећи јој памет нека она још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад  
е.{S} Узећемо му још једног’ па нека их нека раде.</p> <p>„Да можемо обрати бар оне њиве у ади  
и погазише то све.{S} Па зар постиже их нека клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше ов 
хрђавих људи.{S} Оружје ваше против њих нека буде љубав и доброчинство._</p> <p>„Ако све издели 
кну Стоја уватив је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав што је води са свим 
се — <pb n="50" /> дангуба и омраза.{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве 
 тужи: „Е брате настаде рђаво време.{S} Некад је родјевало добро, а сад се изопачи све.{S} Проп 
/p> <p>И Иван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и  
и — само нека то буде њихово као што је некад било.{S} Често су пута они помињали „дугу њиву“ к 
розни случај, који је постиго задругаре некад срећне задруге Перовића, и који постизава и увек  
чини ја не могу ни да радим као што сам некад могла; издала ме снага па и очњи вид.“ На ове реч 
да један издржава, толико ограде колико некад свих 9. У тим тесним сокацима сваки се дан води к 
о матерњи око своје миле дечице.</p> <p>Некад воћњак беше само наоколо заграђен и ту ограду изд 
м своју или свом брату — суседу.</p> <p>Некад је врвио чопор свиња по воћњаку а гране његове до 
а у злату увек, нисмо мање претрзали, а некада смо имали и по триста.{S} Данак смо плаћали одма 
дмах дође на увиђај пи констатује да је некакав зликовац напао на кућу овом човеку.{S} Извршио  
 навео потеру на хајдуке који су били у некаквој кошари те су изгинули – и за то је примио једн 
н.{S} Небо чисто као кристал.{S} Звезде некако ретке — што је пресказивало да ће још дуго остат 
чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са наличја много ружно.{S} Како ја знам.</p> <p> 
смена.“</p> <pb n="61" /> <p>„Кад би се некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{S}  
ирили „крвну освету“.{S} Но Иван је био некако сувопаран према њој.{S} Није прошло ни 2 месеца  
иклу што му је неки хајдук поклонио.{S} Неке важне мисли обузеле су га.{S} Пред њим је стајала  
 поље, па онако усамљеног обузеле су га неке чудновате мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим кор 
пробирач.{S} Било му се око закачило за неке миразџике.{S} Али отац његов покојни Јеша, саветов 
ди — она им и сису своју меће у уста од неке неописане жеље, па са помућеним очима гледа — како 
би и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и том приликом изјави — да је то дете њег 
ј главу на прси.</p> <p>Иван киптећи од неке неописане радости дрхтао је — и обасипао врелим по 
у у планину, тамо код манастира и друге неке историске знакове показивао им.</p> <p>„Ја, ја.{S} 
е — а Иван је отишо у виноград да обере неке чардаклије (вињаге) сви уђоше у кућу па напослетку 
ет уђе у траг.{S} Док јетрвице изаткаше неке врло фине сукње и кецеље од саме жице и вунице, па 
е не диже.{S} Не прође много, а наиђоше неке рабаџије, па приметив кола и волове зауставише се. 
н је због својих преступа имао да плати неке огромне глобе.{S} Али Марко га научи те преведе им 
Једном на сеоском вашару Марко потплати неке пијанице и своје љубавнике да Петронија мало ошину 
 застао и стегнутим песницама показивао неке мимике.{S} Док поче и јасно и чисто ове речи:{S} К 
ва га.</p> <p>Из даљине чујаше се топот неке двоколице, које се приближаваху њему на сусрет.{S} 
ово су неки продали волове, неки краве, неки овце и свиње, а неки узели у зајам са интересом цв 
 дин.{S} За ово су неки продали волове, неки краве, неки овце и свиње, а неки узели у зајам са  
 не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — а остали хоће к 
олове, неки краве, неки овце и свиње, а неки узели у зајам са интересом цванцик на дукат месечн 
ицу па пуши дуван на муштиклу што му је неки хајдук поклонио.{S} Неке важне мисли обузеле су га 
ете ми одвели хајдуци“.{S} Док повикише неки. „То ти не мож’ наћи код приватних лица, већ иди к 
 не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим.</p> <pb n="123" /> <p>—  
о пута и суха хлеба, и гледајући — како неки имају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, маст, сл 
ћњак који беше огроман род понио.{S} По неки калеми што их је отац још у младости калемио, прев 
 кућу преко целе године и опет прода по неки чанак млада кајмака те купи соли или опанке.{S} Им 
 носи их у рукама, па још и загризне по неки пут помишљајући да су то чибучићи од шећера; и так 
ошка, са дугом од 200 дин.{S} За ово су неки продали волове, неки краве, неки овце и свиње, а н 
н у њу.{S} Играли су једно до другог са неким непознатим миљем — стежући се за руке све до зоре 
веку.{S} Извршио опасну крађу у новцу и неким стварима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо 
. </p> <p>Ја не знам!{S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Д 
а богата са тим знаковима.{S} У њој има неких манастира, градина, црквина, шанчева и т. д.</p>  
радљивац, и жене се псоваху у кући због неких ситница — он упаде у кућу носећи конопац у рукама 
Петроније свади се нешто се Марком због неких својих тајних рачуна и претио му је на неколико м 
оном гњеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио врхом од  
, и млеко јој сво искипи по ватри, онда неко јој нешта реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе  
 па кукај — скупи се сва чаршија као на неко чудо.{S} Док један запита „шта ти је снашо“ она у  
 оне стазице, што у сваком случају може неко наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло 
е спојиле се у једно.{S} То предсказује неко велико зло.</p> <p>Рано с пролећа полиција уђе у т 
ав рад, не може се никако проћи а да се неко не наљути.</p> <p>Опасно је свако дјелање са опасн 
 заклоном но у авлији — јер би га могао неко са стране видети.{S} Чим уђе у нутра, он затвори з 
ту крај ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и  
је то нечија намера била.{S} Оној турио неко пепео у лонац.{S} Зар није било случајева — да пре 
ја усницама брадавице њених сиса.{S} По неко меће у недра и протура их кроз недра и кроз појас. 
хани зеленака набере један чабар.{S} По неко дугме на грозду зрело они берући преберу их и поје 
ареди дође му жандарм коњаник и даде му неко писмо.{S} Писмо је било од окр. начелника, који му 
?</p> <p>— По томе — што ћеш му довести неког ђавола на врата да сваки дан са њим очи вади.</p> 
које је потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвнета самим челом и беше обливено сво у крви.{S 
ам нећу осветлити.</p> <p>Ћу де.{S} Ете некога право к нама.</p> <p>Даринка стаде!</p> <p>— Он  
неизбежне мислити да се оне чине у инат некога. „Изнела дјете пред свиње“.{S} Како се то може п 
ам крив.{S} То изрече скоро шапћући — а неколико суза скотрљаше му се низ запламтеле образе.</p 
и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} Упаде јој у реч Роса жена Милутинова. 
 својих тајних рачуна и претио му је на неколико места.{S} Једном на сеоском вашару Марко потпл 
то чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико места обелоданио и сам Обрен, који је за 5 дук 
смеха, без весеља и шале.{S} Тако прође неколико дана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>М 
не може.{S} То не сме бити!{S} Повикаше неколико женских међу којима беше прва Даница.</p> <pb  
аскршћу, између путова и т. д. посејали неколико оџака поврћа, и место да иду, да раде код имућ 
ти га на своје груди.{S} Тако су остали неколико тренутака — шапћући нешто са својим пламеном о 
језици говоре, да се у кући Гвозденовој неколико пута састајала четири Перовића, Марко кмет, Ву 
атив Дару руком око врата и обоје се по неколико пута пољубише за тим се он са великом осудлошћ 
м.{S} Ту се дуго чупараше и почупаше по неколико бичева косе — обадве шарене у крви, дотрчаше и 
нђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака имати разне монете новца, па и самог  
<pb n="5" /> <p>Перића кућа чувена је у неколико капетанија као честита, са своје породичне зад 
м, али не и са имањем.{S} Покушавали су неколико пута да и њега поделе али не могу да се сложу. 
 завадио и леђа им испребијао, а има их неколико, које је раздвојио од својих мужева.</p> <p>Да 
илутин.</p> <p>„Да чујемо“ повикаше њих неколико.</p> <p>„Требало би, да сав рад женски што се  
ив се својој кући.</p> <p>Сутра дан њих неколико полазише кметовој кући па се двоумећи вратише. 
 једног сахата дође комшија Лазар и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху обоје 
Дође им по 20 оваца по пет шест свиња — неком две <pb n="47" /> краве — неком два вола и т. д.{ 
свиња — неком две <pb n="47" /> краве — неком два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих  
е на трбу и прави се трудном — па то са неком жудњом посматра.</p> <p>Једног дана празника, пош 
ни су били и дужни приличну суму новаца неком трговцу у чаршији.{S} Главна несрећа била је међу 
, картарама, докторима и траварицама, и неком би од вајде — али Марковој и Стојиној деци не пом 
„зифт“ косу на маленој и округлој глави неком са златом поткићеном марамицом.</p> <p>„Је ли ти“ 
јадне жене као на робији су — или као у неком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају по вазд 
 код мене, има ћемо ми да разговарамо о некоме важном послу“.{S} И тако се растадоше.</p> <mile 
тичурину.{S} Док Миладин извади из џепа неку скучену подебелу жицу и дође пред врата Симиног фа 
/p> <p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу к 
а којој је своме суседу помогао правити неку грађевину.{S} Па кад је био поред куће једног свог 
, који је високо негде у облаку углед’о неку тичурину.{S} Док Миладин извади из џепа неку скуче 
 год противио, за то је морао добити по неку штету, као:{S} Покидан бостан, изломљени калеми, п 
ераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једн 
своје незадовољство против јела.{S} Сад некувано, сад труњаво, то неслано, то преслано, то ретк 
да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дјете само крај  
воздена тог вечера тревили да је прошао некуд по мраку са пушком.</p> <p>Марко се постарао и сп 
S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабуља — потрчи сад ове тражи по туђим ко 
детету живот откупити, али нема откупа, нема ни оних који су за њ’ отишли.</p> <p>Милорад изгуб 
дошло, ту нема више среће, нема живота, нема ничега.</p> <p>Једног вечера он дође раније кући — 
се већ дотле дошло, ту нема више среће, нема живота, нема ничега.</p> <p>Једног вечера он дође  
 измирим — а други начин <pb n="110" /> нема до тај — да узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а  
о мало ђубрета од кровине или сламе.{S} Нема свињама свињца, већ му се целе зиме грче испод стр 
ако ти то мислиш??</p> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8 година како смо се ми подјелили.{S} Нас д 
н и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — нема.</p> <p>Једног дана, он је сејао пасуљ, па кад пор 
 гардист.{S} Против његовог карактера — нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и р 
ла и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — нема.</p> <p>Једног дана, он је сејао пасуљ, па  
у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема ништа плитко“.{S} Рече један који беше изашо на ја 
ника ни родољуба — опет за то међу њима нема злобе ни зависти — мржње ни пакости, свађе ни убиј 
хове.</p> <p>Не може сиромах радити кад нема чим ни на чему.{S} Што год има земље то је заузето 
и почну опадати у свима гранама.{S} Где нема тора, ту нема ни леба, ни кромпира, ни лука, ни ку 
ену — тражила сам те синоћ — па те ниђе нема. —</p> <p>— Шта говориш!</p> <p>— Јес очију ми!</p 
изу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} Овце дошле“.{S} Примети Круна. </p> <p>Ја не з 
врло велика.{S} Али опет ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседн 
ажио савета, али нигде и ништа — утјехе нема нити је може имати.</p> <p>Једна намигуша видела о 
Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала; те у вече људи дочепали пушке, но 
омодира и кицоши.</p> <p>Сиромаси, који нема у стоке, они и не заграђују своје башчице већ ту н 
шти.{S} У осталом година је родила, али нема ничему цене.{S} Стока, од како је почеше слуге гле 
 — кад треба детету живот откупити, али нема откупа, нема ни оних који су за њ’ отишли.</p> <p> 
добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нема места чуђењу.{S} Незнање рађа нерадника, нерадник  
 дечурлију.{S} Ти си се то навадила али нема више, кривак!</p> <p>Настаде подуже ћутање.</p> <p 
н га надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је свуда први.{S} На сабор 
уше немојте сумњати, ко у њу сумња, тај нема никаква разлога, никаква основа да буде поштен и м 
довољство.{S} Па кога мрзи да ради, тај нема тих својстава што чине сваког живог створа срећним 
 јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једног и  
са њим оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа каква му треба јер без  
ја да надничим по 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб  
отац били сте немилостиви, па ни за вас нема милости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо вам благодар 
е бригу.{S}Како би оне поступале да нас нема.{S} Спасоја момка који суши шљиве сада не траже.{S 
аде.{S} Добро си казао, фактички, данас нема на овој земљи живог човека који би могао рећи да ј 
није одређена само једна жена — па опет нема међу њима ни једног који не производи ђецу...{S} С 
и у свима гранама.{S} Где нема тора, ту нема ни леба, ни кромпира, ни лука, ни купуса, ни пасуљ 
ј кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће, нема живота, нема ничега.</p> <p>Једно 
 стаја затворена.{S} Изгледало је да ту нема живе душе.</p> <p>Обоица пођоше напред, и уђоше у  
 вечито и лутају по помрчини.{S} За њих нема милости никад за никад.{S} Јер нико не може изреза 
очи на ручковиште, а Ружице и Марка још нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Искуца и последњи час —  
p>Сутон се повуче, а Марка и Ружице још нема.{S} Са великим нестрплењем изгледа се на њих.{S} Д 
ављао и отео му 50 дуката.</p> <p>Чилаш немаде сведока, он би тих нашао да му сведоче у позајми 
шу ракије.{S} Ама смем у живот, ако сад немадне Стојара готови 200 дуката што јој даје онај лоп 
сну реч, да се нећете делити пре но док немаднете пунолетних мушких глава још толико, колико ва 
о своју Цмиљку како тепа ономе чега они немађаху.{S} И тога часа — као да му се скиде нека црна 
и те ноћи сам оде под прозор Вуков који немађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што могао докучити 
пта Иван као каквим дрвеним устима, јер немађаше у њима нимало влаге.</p> <p>— хоћу -— одшапта  
и ако немају никаква стеченог искуства, немају никаквих књига ни новина, књижевника ни родољуба 
ају нешто чиме би се срећни назвали.{S} Немају нешто што би им умиљавало <pb n="113" /> живот.{ 
Али немају нешто — су чим би живели.{S} Немају нешто чиме би се срећни назвали.{S} Немају нешто 
и им умиљавало <pb n="113" /> живот.{S} Немају од срда порода.{S} Као што смо напоменули, Иван  
ад грешницима, који увек раду али ништа немају — који само трчу ади нигде не стижу.{S} Њихова с 
 Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакрач вр 
боје здраво; снажно и развијено.{S} Али немају нешто — су чим би живели.{S} Немају нешто чиме б 
и од мене, да боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не презају, а ја сваког тренутка н 
ели после неумитне и хладне зиме, и ако немају никаква стеченог искуства, немају никаквих књига 
а оних очева који сами копају или косе, немајући кад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, 
е — па му то необично и чисто криво.{S} Немајући много којешта, а често пута и суха хлеба, и гл 
 unit="subSection" /> <p>Вук и Перуника немајући деце.{S} Једно им се родило и седми дан умрло, 
су ти паре?{S} Отпоче млађи.</p> <p>„Ја немам ниђе марјаша.</p> <p>„Зар смеш да лажеш?!{S} Прод 
Имаш ли ти да платиш порезу?</p> <p>„Ја немам.</p> <p>„Немој те људи кумим вас Богом сеирити мо 
е ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам чаше ракије да јој пружим, нити залогај леба као  
и волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су ти волови?</p> <p> 
p> <p>— Од четири динара — више ни паре немам — промуца Иван дрхћућим гласом.{S} Чим он заврши, 
 дуг ви одужите на деци својој. — Ја ту немам никакве заслуге.{S} На ове речи отпоче јаче јецањ 
 у кућу убрисајући сузе.</p> <p>— Кокош немам кад чекати, него дај по залогај леба обичаја ради 
 кундаком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми истиног Бога:{S} Данас су ми за данак оте 
мого!.</p> <p>„И то у коњанике.</p> <p>„Немам коња. </p> <p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног н 
 пити што?</p> <p>„Хвала.{S} Нећемо.{S} Немамо кад.“ Рече кмет и одоше сви брзим корацима.</p>  
ицу.{S} Довикују нам надничари.</p> <p>„Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S}  
и овог простог сељака.</p> <p>„Имао или немао све ти је једно“.{S} Настави Милорад. „Срећније ж 
ала.{S} Њему беше за чудо, откуда таква немарност код ње — јер он је са врло мало муке придобиј 
 разбој и доведи те га до ткива, па ако немате срдачку (на којој се окреће цев), не можете ради 
а својим најглавнијим деловима, али ако немате ципун сразмеран води која окреће коло, она вам м 
ш.{S} Кукали сте како немате рада, како немате посла, како се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам сада 
тајник да ме хваташ.{S} Кукали сте како немате рада, како немате посла, како се рад ваш не плаћ 
лива“, и тако се одаде крађи.{S} Глад и немаштина научише овога несрећника и препредоше га до к 
и способности коју је достигла добротом немаштине и сиромаштва.</p> <p>Милорад на ово не одгово 
а јетрови која беше ту у близини, стаде немилице грувати обоје песницама и шамарима, па и самог 
а, није их одевала и чистила, она их је немилице тукла.</p> <p>Прекомеран посао и рад, основ су 
(болест) појави се рано у народу и поче немилице сатирати све — а нарочито децу.{S} Она дође и  
ке недеље разбијао (ситнио) наполеоне и немилице их трошио.{S} Како је читао писма његовог стри 
ти, долазе кући, хватају децу и тучу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију се — у место да 
 гајтану, јаше добре коње и троше новац немилице где год дођу.{S} Сиромахе помажу прилично, гла 
 постигну — они ће тада према вама бити немилосрднији но ви према њима што сте били, јер то сте 
је псује и виче а најчешће туче и грува немилосрдно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га 
 прави неваљалац.{S} Горд је, напрасит, немилостив, самовољан, подал, свиреп и.т.д.{S} Једном р 
 читала.{S} Он је с прам ње био суров и немилостив — али она беше, доброг срца — па увек и добр 
бити“.</p> <p>— Ти и твој отац били сте немилостиви, па ни за вас нема милости.</p> <p>— Ну ми  
ко време она постаде сасвим свирепија и немилостивија под своју старост — кад треба <pb n="32"  
— како су те погрешке <pb n="8" /> биле неминовне и морале су избити.{S} Кад је ко говорио какв 
а.{S} А Даринка има падаћу болест...{S} Немо да буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S 
 ђеце!“.</p> <p>„Кажу да неће“.</p> <p>„Немо Бога ти да се чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она 
па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p>— Ја немогу ништа окусити.</p> <p>— Како ће то бити? кад нис 
{S} Забољело ме нешто под ложичицом, па немогу да идем.{S} Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне брже 
е највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогуће учинити док не одвојим душу од овог грешног те 
у и души да се одмори.{S} То је са свим немогуће било.{S} Она је била као на осуди.</p> <p>„Вра 
вог стрица Јеше у коме му писаше „Перо! немој да се мучиш без трошка.{S} Тражи кад ти год неста 
уком по јастуку) тако била га мајка.{S} Немој <pb n="114" /> плакати злато моје, неће њега мајк 
 <p>— Молим те Мићо ко брата рођенога — немој ме за то питати.</p> <p>— Дужност ми налаже да те 
 па продужи...{S} Ако ми њега тревимо — немој ти да се плашиш.{S} Он ћете може бити загрлити па 
...</p> <p>Молим те Мића по други пут — немој ме више мучити већ ето ти пушка па ме уби.</p> <p 
И дете и дете!{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 мес 
ужа.{S} Ако ти може образ поднети ти га немој ни прати ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да  
маш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у сузама.</ 
че доста леба и соли појео, али тога се немој плашити.</p> <p>— Али да чекамо док се испече кок 
 се више видети.{S} Гледај богати добро немој да буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а очи му 
латиш порезу?</p> <p>„Ја немам.</p> <p>„Немој те људи кумим вас Богом сеирити моме.{S} Ви сте н 
е тако мучити.{S} А децу, жене и слуге, немојте дирати већ им пустите рока 2 дана и донеће вам  
ку и викну: „ајде са нама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S} Уз 
p> <p>„Немојте тако кумим вас Богом!{S} Немојте наопако ако Бога знате!{S} Зар сте накастили (р 
и.</p> <p>„Кумим вас Богом убите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А децу, жене и слуге, немојт 
ађе, толико исто и у кошници остане.{S} Немојте да будете простодушнији од пчела и мрава.</p> < 
се) да раскућимо, да пропаднемо сви.{S} Немојте од такви ситница које су неизбежне мислити да с 
<pb n="88" /> треба тражити у зајам.{S} Немојте никоме казивати за шта вам треба, јер може поли 
та?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— Па немојте.{S} Јер би већа сумња пала на нас — да смо ми т 
е за живот вјечни.{S} У бесмртност душе немојте сумњати, ко у њу сумња, тај нема никаква разлог 
 постати пуки сиромаси, али и као такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помрете од глади, но 
.{S} Делите као што сам ја делио.{S} То немојте никако губити из вида.</p> <p>Имајте Бога на ум 
 и квит посла.{S} Дете ни за живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Ми 
беше прва Даница.</p> <pb n="24" /> <p>„Немојте наопако говорити!{S} То би баш право било“!{S}  
даде знак ономе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми више од 100 дуката.{S} Толико ће вам се доне 
оче Милорад.{S} Сви га слушаху.</p> <p>„Немојте тако кумим вас Богом!{S} Немојте наопако ако Бо 
 рече.</p> <p>„Милорад Перовић“</p> <p>„Немојте господине његову стоку продавати“ — рече викач  
ио имаће своје усљед лењости, већ усљед немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом да удари.{S} Он сир 
ојем разне стоке са 7 нејаке деце и две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби све шт 
ког самца уче без прекида, и ако својим немуштим језиком оно пак живим примером и свакодневним  
 је био у свађи, јурне на њега онако из ненада куче и толико <pb n="66" /> га уплаши — да је се 
огромна разлика, једна празнина груба и необична.{S} То се дало приметити прво на деци, на њој  
 свега доста за себе и своје — па му то необично и чисто криво.{S} Немајући много којешта, а че 
еше месеца Јануара — он је осетио нешто необично на себе —- осетио је где га снага нагло почиње 
тпуно развијен.{S} Као такав, са својом неограниченом <pb n="98" /> вољом наносио је огромне шт 
о јој бог не даде бар једно детенце.{S} Неодољива жудња тера је да хвата децу својих кона — да  
она им и сису своју меће у уста од неке неописане жеље, па са помућеним очима гледа — како дете 
ву на прси.</p> <p>Иван киптећи од неке неописане радости дрхтао је — и обасипао врелим пољупци 
р је сам обио врата на подруму, и да је непажњом Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад је он г 
лашће — други га дену, и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду све што им треба, и ни на  
а, која се ни мало не обзире на време и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје с 
е домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непознати зликовац гађао га је из пушке и тиме учинио п 
>— А она девојчица казаће — како сте ви непознати и како сте их мучили тражећи новац — па после 
.{S} Играли су једно до другог са неким непознатим миљем — стежући се за руке све до зоре и тад 
’о кућу, па му пола једне стране остало непокривено у недостатку ћерамиде — па је ту мето мало  
} Одговори Иван тужним гласом гледајући непомично право у земљу.</p> <p>— Није лепо од тебе Ива 
 и савесно, више по гласу свог чистог и непомућеног разума, но по пропису кривих параграфа.{S}  
схватање о њиховој задрузи које је пуно непоречне истине.{S} Она показа моћ свога разума и спос 
{S} Даница је свакојака.{S} Она је била непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује. 
ћно створење на земљи.</p> <p>Моја жена непоштена, и ја то све као муж њен мирно гледао својим  
ме се најбоље показује одвратност према непоштењу, па ма то чинио његов једини син.</p> <p>Мило 
бер и једнако плачући ређаше које какве неправде које се њој тобож чине.</p> <p>Тако је резонир 
и но покојна маја.{S} Па како да учиним неправду, како да је отерам и да је понизим — кад она т 
ка је са великим болом издржала оволику неправду и смерно отишла код своје браће да оплакује св 
.</p> <p>Марко је многима починио силну неправду а нарочито људима мирним и простодушним.{S} Ов 
 сведока који им се нуде — да обелодане неправедан развод брака њихове сестре.{S} Они су свуда  
ала — да кукају на старешину, на његову неправичност и нечовечност.</p> <p>Једног празничног ве 
S} Ово изусти Марко па осу плакати кроз непрекидно јецање као мало дете.</p> <p>„Дакле све је п 
 Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} Званичник изађе на поље и запита кмета Ј 
вају људски живот.{S} У великом раду, у непрекидној журби, човек измени и оно образованости кој 
му се улегла у срце он само о њој мисли непрестано.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Петр 
 ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебдио непрестано над првенчетом својим, над својим милим и др 
дући и пијући — јер крадени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шт 
видети све своје познанике, пријатеље и непријатеље.{S} Ту ћете певати, разговарати и шалити се 
атле у дувар пролетив кроз собу његовом непријатељу а господару убијеног пса, који скочи, па и  
 са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно за девојку.{S} Тек се они зауставише, а Иван 
себе садржи варки и обмана, опасности и неприлика.</p> <p>Једини он, одржао је завет покојног Ј 
јући и милујући нешто у сну.{S} Иван је неприметно дошао и сео на праг свог вајата и слушао сво 
Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприметно погледа преко свију и виде: да сви одоше црк 
орите о тако страшним стварима, о смрти неприродној.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осв 
живања користећи се помрчином и његовом неприсебношћу уједе га за ногу.{S} Усљед чега се он јак 
у и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири године он се промени.{S} Сад ни онај Иван 
послове, и зарађивала лепих пара.{S} За непуних 6 месеци службе Пера одужи дуг и остаде његов к 
ћ стиже и, изагна овце које починише за непуних 5 минута огромну штету.{S} Она наљућена као зми 
ости, па и сам Јеша остао је удовац пре непуну годину дана.{S} Вредно је споменути — да му је с 
ну.{S} Он има земље прилично, али усљед нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је надни 
еста чуђењу.{S} Незнање рађа нерадника, нерадник пијаницу — а пијаница сиротињу.{S} Ово се зову 
 Али нема места чуђењу.{S} Незнање рађа нерадника, нерадник пијаницу — а пијаница сиротињу.{S}  
ића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерадником.{S} Рад производи не само у човеку, већ и у  
 просјаку, ни сиромаху, ни пијаници, ни нераднику, ни силном, ни невољном, ни бесном, ни јадном 
да на милосрђе људско.{S} И ови јадници нерадници — имају подједнака права на сажаљење као год  
прсну у смех и пошалицу, гледаоци то су нерадници и сиромаси.</p> <p>“Ми смо сви повезани у јед 
е тешко и још теже злог учинити добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не треба називати  
ло увек лепо, помодно и чисто.{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је морао играти онако како м 
турине, за тим Чедомир одаде се крађи и нераду.{S} Па Вук разбојништву.{S} Гвозден пијанству и  
у пороци.{S} Људи наклоњени пијанству и нераду, хрђави су — али ко ји може бољим учинити?{S} Им 
> <p>Његове комшије завидећи на његовом нераду са једне а лепом животу са друге стране — често  
 сумњати: да човек горчину своје душе и нерасположење своје савести нови са собом у вечан живот 
 јела.{S} Сад некувано, сад труњаво, то неслано, то преслано, то ретко.{S} Сир се усмрдео, кајм 
> се њиховом слабошћу која се састоји у неслози и поцепаности, као год што се користи војсковођ 
к њене свекрве.{S} Али Иван постаје све несноснији и самовољнији.{S} Постао је браколомник и пр 
се радо играо карти и многе ноћи провео неспавајући.{S} Опијао се је много, па тако се са сваки 
ано кад му се љуска скине.{S} Па сисице несретне као јабучице — ама просто кад је пипнем по тел 
 кући који стиже тамо у сами расвит.{S} Несретни Милорад беше се спремио да пође на пут, па оче 
ло које је пиштало.{S} Стаде се увијати несретни човек кукајући са стегнутим зубима и устима.{S 
ваца неком трговцу у чаршији.{S} Главна несрећа била је међу њима, што и Гвозден и Милица имађа 
, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Ја би нешто рек’о, 
 Милан.</p> <p>— Она је узрок целој тој несрећи.{S} Опет Мића.</p> <p>— Море бога ти прођи се.{ 
и растројству задруге, која води општој несрећи своју задругу.</p> <p>Тако се животарило две тр 
 никад није волео нити ће је волети.{S} Несрећна тетка Даница, из пустог кристољубља, увери Дар 
дам у сред тог јада и беде волове.{S} О несрећни Јанко, што огреши душу... „Господине!{S} Ја ти 
 још лепша девојка.{S} Али за то су баш несрећни — јер проклета лепота само је штету — а никад  
<p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то био несрећник“?{S} Запита Стоја смешећи се чиј се смех беше 
рађи.{S} Глад и немаштина научише овога несрећника и препредоше га до крајњи граница.{S} Како н 
их судова за деобе — како он говораше — несрећних задругара.</p> <p>Јеша је био средњег раста,  
ебао ни да се жениш.“ Поче плакати. „О, несрећница што се окова!{S} Што пође за слепа и луда чо 
вана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је несрећница највише учинила, те се они издјелише и сви п 
би ни желио — већ бојим се убиће тебе — несрећниче мој — који си тек на свет настао.{S} Па зар  
— Кад ћеш наопако ја не марим.</p> <p>— Несрећниче један —- како смеш рећи да отац свом једином 
тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја несрећно створење на земљи.</p> <p>Моја жена непоштена, 
 кртичњаке и са њима облагала опрљотине несрећном Милораду.</p> <p>Милорад је се надао, да ће м 
своје са оним што плуг производи.{S} За несрећу моју — имање њихово махом је прешло у моје руке 
оца — од кога су сви дрхтали.</p> <p>За несрећу своју па и још многих беше ванредно леп.{S} Црн 
а крив, тако људи наредише и сковаше ми несрећу, за коју ми више пута дође нека памет да се уби 
ви као зубци на точку ветрењаче.</p> <p>Нестало три овце, двоје свиња, ћурака и кокоши.{S} Па ш 
е мучиш без трошка.{S} Тражи кад ти год нестане“ и напослетку сети се, како је њему овај исти П 
ћете ви, па и сви други знати када мене нестане међу вама.</p> <pb n="12" /> <p>Ова кућа није н 
 сата, Ружица је плачући пуна горчине и нестрплења слушала одајући по авлији да што чује.{S} На 
 Марка и Ружице још нема.{S} Са великим нестрплењем изгледа се на њих.{S} Дође и мрак.</p> <p>М 
емој <pb n="114" /> плакати злато моје, неће њега мајка и неће њега рода његова.{S} Мајка њега  
ека га, нека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђетету ништа учинити.{S} А ми ћемо однети и да 
 анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти Мартићи назову добро вече, и  
рт олакшати грех...</p> <p>— Верујем да неће, али шта ћу сад!?</p> <p>— Треба да се измириш са  
више неће имати ђеце!“.</p> <p>„Кажу да неће“.</p> <p>„Немо Бога ти да се чује.{S} Даница је св 
до мене.{S} Мене гатара право рече, она неће имати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за  
ђају ћерке, и коне су разгласиле да она неће више ни рађати децу.</p> <p>Још само два месеца, п 
<pb n="103" /> за комишиоце.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет много што шта могао изми 
д се једе она се нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узм 
та.{S} Па онда самац је.{S} Имање своје неће ни с ким парчати ни делити.{S} А што је најглавниј 
олови су матори и изучени, од ничега се неће поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад  
.{S} И на послетку, он се завери: да се неће другом оженити до Даринком — па ма га то главе ста 
је двоје деце — два живота.{S} Она више неће ни рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S}  
.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница више неће имати ђеце!“.</p> <p>„Кажу да неће“.</p> <p>„Немо  
> плакати злато моје, неће њега мајка и неће њега рода његова.{S} Мајка њега љуби — слатко моје 
 као што ти Христос заповеда, па и теби неће нико да опрости.</p> <p>Ти си се сад умудрио, подо 
 боља од мене, то признајем, али она ми неће никад имати порода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми  
и било право.{S} Сад од Петровадне Иван неће више ићи у школу па нека се он дода чобанима, а ме 
а.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина јесам одавна грешио 
ј слепац (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже на по 
ме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} Повика отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја 
а и кметови и одборници, па ти за штету неће залећи још оволико твоји бушина да имаш!?</p> <p>О 
е све гледаоце.{S} Ено они ти сви веле „Неће му пред добро бити“.</p> <p>— Ти и твој отац били  
p>„Оћете ли пити што?</p> <p>„Хвала.{S} Нећемо.{S} Немамо кад.“ Рече кмет и одоше сви брзим кор 
чати ни делити.{S} А што је најглавније нећемо никад сејати конопље, нити ћу ја прести кудеље — 
тани заједно.{S} Ја и Ружица чини ми се нећемо се никад свадити —— јер то ни до сад нисмо чинил 
 <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може бити нећемо се више видети.{S} Гледај богати добро немој да  
 и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете делити пре но док немаднете пунолетних мушких гл 
у противном никад и никако.</p> <p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и јад, али зато морате о 
часа...{S} Послушај оца — па у име Бога нећеш се кајати.{S} Повика мајка чисто молећи.</p> <p>— 
</p> <p>— Па нисам гладан.</p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што 
 што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђе све што је год  
 кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш ми <pb n="29" /> ни ти више живити.{S} Море ћу те 
ек: „Нећу криво тако ми умрлог часа.{S} Нећу бацити у потомност моје шесторо ђечице“, ит.д.{S}  
њени — то су саставни делови машине.{S} Нећу да вам ређам машине индустриске, кад и ви имате ма 
ели да буде најбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која с 
еми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.< 
о.</p> <p>„Можете како оћете!{S} Али ја нећу више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој слепац 
.{S} Викну отац љутито.</p> <p>— Али ја нећу!</p> <p>— Зар смеш да говориш.</p> <pb n="109" />  
а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти се одужим.{S} 
л’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} За тим устаде, оде у вајат те се опреми. 
сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа.{S}  
м од конопца.{S} Ала синко мајчин ја ти нећу опростити ако будем жива?{S} Плакаше Даница и завр 
 срча здрава.{S} И ја се другом оженити нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, па иди те се спремај.{S} 
уке, па после радите што оћете — ја вам нећу осветлити.</p> <p>Ћу де.{S} Ете некога право к нам 
е у сузама.</p> <p>„Џакале смо!{S} Како нећу џакати, кад јуче остало ми дјете вође на прочевљу  
95" /> <p>„Чините шта вам драго, ја вас нећу проказати, и помагаћу вам, само моје не дирајте“.{ 
о тако кротак и фини, и говораше увек: „Нећу криво тако ми умрлог часа.{S} Нећу бацити у потомн 
тртљај ту“!{S} Рече Живан тихо.</p> <p>„Нећу да ћутим!{S} Шта ми хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Ј 
ољством — они су само муцали и муцали — неумејући ни речи прозборити.{S} Његове су очи као магн 
и зими, поцепана, распојаса, гологлава, неумивена,вашљива и т. д.{S} При том кад се узме <pb n= 
го њима И ако су тек јуче оживели после неумитне и хладне зиме, и ако немају никаква стеченог и 
е незгоде, које ти се сваког тренутка и нехотице на врат намећу.</p> <p>Задругарство је основ и 
ише стојати, већ седоше.{S} Даница се и нехотице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим р 
 Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме користи.</p> <p>Твоја ће смрт многе и многе мр 
 — час би ишо лагано као да се прикрада нечему; час би застао и стегнутим песницама показивао н 
 дјете, опет не треба рачунати да је то нечија намера била.{S} Оној турио неко пепео у лонац.{S 
 да му оперем како треба, иде поцепан и нечист као какав убоги.{S} То убија понајпре част моју, 
 и зими њиме прикривао своје поцепане и нечисте преобуке, а деца су му била: као деца цигана —  
олико заслужују.{S} Према њима не треба нечовечно поступати, треба им давати више но што искају 
 на старешину, на његову неправичност и нечовечност.</p> <p>Једног празничног вечера, вечераше  
и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђено, неизмерено и по мраку, за незнатну  
 јој сво искипи по ватри, онда неко јој нешта реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе кога стиг 
 пуно радости.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако му она није ништа шиљала, већ га Даница ла 
омишиоца.</p> <p>— Јој — ако нас трефи, нешто ме стра’.</p> <p>— Али то се не зове страх — већ  
ило их је до 30 које мушко које женско, нешто из куће а нешто надничара — осуђиваху жене и дове 
чера, вечераше сви, а Даница не хте.{S} Нешто је љута.{S} По вечери одоше сви на спавање.{S} Жи 
лако носећи своју мотику преко рамена — нешто дубоко замишљен.{S} Па шта је друго мислио, но о  
које мушко које женско, нешто из куће а нешто надничара — осуђиваху жене и доведоше закључак —  
ио први ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држава.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 и оде у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто кроз стегнуте зубе, узе коња Милорадовог и пође з 
ове, сеђаше на прочевљу —- радећи свака нешто са иглама и ни једна не хте да одбрани млеко које 
озебе и долази у собу плачући.{S} Мајка нешто љута на себе или на другога муне га, ћушне га, ши 
 мислити баш одиста — да сам ја учинила нешто са Обреном.“</p> <p>— Сирота, па није јој ни било 
/> грми свак за себе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, о 
номад ја седо’ под ора доле у башти, па нешто мислим, — док спазих онамо у вотњаку где се нешто 
рно и да се покорава вољи њиховој — све нешто шапће, крсти се и призива Бога у помоћ; помиње им 
 што твоја жена кад се једе она се нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступи 
а однешено, одмах се констатовало да је нешто тражено.{S} Сима се сети за ову проклету квиту, п 
 Бог да ти све поцркале.{S} Забољело ме нешто под ложичицом, па немогу да идем.{S} Потрчи, потр 
им, — док спазих онамо у вотњаку где се нешто пучи.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву и пришу 
требова.</p> <p>Овај Петроније свади се нешто се Марком због неких својих тајних рачуна и прети 
рећи“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Ми 
<p>Скочише обоје.{S} Док Даринка спреми нешто на тигању, дотле Иван донесе пршуте, вина, ракије 
много ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто продали од главног, али опет имађаху доста и држа 
{S} Пробуди се и поче зверати по кошари нешто говорећи са стиснутим зубима и песницама.{S} Вија 
авац сињи!{S} Јадиковаше Јанко грцајући нешто у гуши — отпоче плакати. „Још ни годишњицу није б 
S} Она је ређала певушкајући и милујући нешто у сну.{S} Иван је неприметно дошао и сео на праг  
 су остали неколико тренутака — шапћући нешто са својим пламеном обузетим устима.{S} Крв појури 
, доскочицама и подсмевкама.</p> <p>Вук нешто не беше добро расположен.{S} Жаљаше се како га по 
 О још кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то што си је обесчастио.</p> <p>— Тако ће 
 девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да не умрем скоро.{S} Мајка ти  
ина Ивана.</p> <p>И Марко је испродавао нешто имања задржав најбољи део своме сину Ивану.{S} Он 
а то беше месеца Јануара — он је осетио нешто необично на себе —- осетио је где га снага нагло  
то си је обесчастио.</p> <p>— Тако ћемо нешто и гледати.</p> <p>Од Ускрса до Спасовадне само је 
то чиме би се срећни назвали.{S} Немају нешто што би им умиљавало <pb n="113" /> живот.{S} Нема 
ају нешто — су чим би живели.{S} Немају нешто чиме би се срећни назвали.{S} Немају нешто што би 
раво; снажно и развијено.{S} Али немају нешто — су чим би живели.{S} Немају нешто чиме би се ср 
ај њега на прочељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дара само чини изнет:{S} Одлива млеко, сири с 
својом чудноватом песмом.{S} И то ће му нешто значити.{S} Даринка је много премишљала о тој пој 
чету Марко га зовну на страну и дуго му нешто шапташе.{S} Напослетку рече му гласно „свраћај ти 
ш — да га водиш.{S} Онда би настало још нешто — <pb n="104" /> али ја вам то не дам ни за живу  
е Перовића газде?“ Отпоче Јана.</p> <p>„Нешто мало.“ Одговори Ђука.</p> <p>„Јес’ истина, истукл 
ама.{S} Где нема тора, ту нема ни леба, ни кромпира, ни лука, ни купуса, ни пасуља, ни конопље, 
хајдуцима — али ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни од детета.</p> <p>Четврти дан Марко доведе 
 ове срећне задруге, напомињемо.{S} Да, ни Јешу, ни његове задругаре нико није могао видети: ра 
 ту нема ни леба, ни кромпира, ни лука, ни купуса, ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни вина ни р 
ромпира, ни лука, ни купуса, ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни вина ни ракије.</p> <p>Сиромаха 
ехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, ни говедима кошаре.{S} Станови никакви а хране ни мало, 
купуса, ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни вина ни ракије.</p> <p>Сиромаха и инокосника можете  
{S} Нити је умео да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њега чинила Даница.{S 
ема тора, ту нема ни леба, ни кромпира, ни лука, ни купуса, ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни  
 леба, ни кромпира, ни лука, ни купуса, ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни вина ни ракије.</p>  
лука, ни купуса, ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни вина ни ракије.</p> <p>Сиромаха и инокосник 
 вола везана који од јуче нису окусили, ни сена ни воде, и који на изменице један за другим рик 
 ни просјаку, ни сиромаху, ни пијаници, ни нераднику, ни силном, ни невољном, ни бесном, ни јад 
, ни пијаници, ни нераднику, ни силном, ни невољном, ни бесном, ни јадном, па је било свакад до 
, ни нераднику, ни силном, ни невољном, ни бесном, ни јадном, па је било свакад добро.{S} То је 
ику, ни силном, ни невољном, ни бесном, ни јадном, па је било свакад добро.{S} То је вама мало  
е, да боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не презају, а ја сваког тренутка надам се  
и путнику, ни намјернику — ни просјаку, ни сиромаху, ни пијаници, ни нераднику, ни силном, ни н 
ни сиромаху, ни пијаници, ни нераднику, ни силном, ни невољном, ни бесном, ни јадном, па је бил 
 није никад затворила врата ни путнику, ни намјернику — ни просјаку, ни сиромаху, ни пијаници,  
 ништа <pb n="116" /> зато.{S} Ни волу, ни овну, ни пјевцу није одређена само једна жена — па о 
b n="116" /> зато.{S} Ни волу, ни овну, ни пјевцу није одређена само једна жена — па опет нема  
све што им треба, и ни на снагу сточну, ни људску ни на спрему и алате није се чекало ни дангуб 
 намјернику — ни просјаку, ни сиромаху, ни пијаници, ни нераднику, ни силном, ни невољном, ни б 
не задруге, напомињемо.{S} Да, ни Јешу, ни његове задругаре нико није могао видети: расејане, п 
чин, ако ја одем нећеш ми <pb n="29" /> ни ти више живити.{S} Море ћу те премлатити као свако п 
војих здравих и снажних руку.{S} Не!{S} Ни једно ни друго.{S} Већ продавачица свог и туђег тела 
о и сам отац његов — па и он понова.{S} Ни мање ни <pb n="119" /> више — он је знао да ту цену  
 их у срез и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Миладин не признадоше дело никако, али се опе 
ама — али ништа <pb n="116" /> зато.{S} Ни волу, ни овну, ни пјевцу није одређена само једна же 
p>— Не само ви моји укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене није увредио — и према томе 
орила врата ни путнику, ни намјернику — ни просјаку, ни сиромаху, ни пијаници, ни нераднику, ни 
 невремно.{S} Вук имађаше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе н 
виреп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} На сваком скупу, на сабору, на игра 
 и доведоше закључак — да жене не треба ни за шта питати, а треба их тући у сваку стопу.</p> <p 
потера за хајдуцима — али ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни од детета.</p> <p>Четврти дан Ма 
теченог искуства, немају никаквих књига ни новина, књижевника ни родољуба — опет за то међу њим 
{S} А њих тројица само по једном — и да ни једном домаћица није умрла пре 58 године просечно.</ 
еторо, нека троје, нека једно а по нека ни једно дете.</p> <p>Каква жалосна упоређења.{S} Жена  
ју никаквих књига ни новина, књижевника ни родољуба — опет за то међу њима нема злобе ни завист 
га доста.{S} Нико није знао шта је мука ни умор.{S} Увек одевени и обувени.{S} По сто дуката у  
што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако  
 оног вајног Живана, и није га сматрала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је не 
а ја до сад у великом послу нисам могла ни кошуље да му оперем како треба, иде поцепан и нечист 
ао је своја права која му се нису смела ни у ком случају крњити.{S} Једном речи ишло је све как 
и дотрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабуља — потрчи сад ове тражи по туђим кошарама и к 
ра радити више од оне, која није родила ни једно, која је још свежа, здрава, млада и снажна.{S} 
 ти то каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</p> <p>— Шта ти можеш чути.{S} Мене је то њ 
 што купила или платила рад другом вама ни једном не би било право.{S} Сад од Петровадне Иван н 
у живот откупити, али нема откупа, нема ни оних који су за њ’ отишли.</p> <p>Милорад изгуби реч 
вима гранама.{S} Где нема тора, ту нема ни леба, ни кромпира, ни лука, ни купуса, ни пасуља, ни 
амо једна жена — па опет нема међу њима ни једног који не производи ђецу...{S} Сад сам се бар у 
зана који од јуче нису окусили, ни сена ни воде, и који на изменице један за другим рикаху чепа 
ви моји укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене није увредио — и према томе опроштај је 
> <p>Марко га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у 
ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни вина ни ракије.</p> <p>Сиромаха и инокосника можете познати  
Ти и твој отац били сте немилостиви, па ни за вас нема милости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо ва 
е ствари и код њега крити.{S} Власт, па ни похарани не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка 
виност своју — нико јој није веровао па ни рођена њена браћа нити снахе.</p> <p>Не прође ни пун 
е својим очима, како овце чине штету па ни мукает“ (ни бриге).</p> <p>„Исто тако, као и ти оном 
и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са  
 <p>Ова кућа није никад затворила врата ни путнику, ни намјернику — ни просјаку, ни сиромаху, н 
вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l> <l>Му 
слу великом.</l> <l>Не презнајући свеца ни празника,</l> <l>Не помињућ’ имена Бож’јега.</l> <l> 
уне четири године он се промени.{S} Сад ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа што  
ољуба — опет за то међу њима нема злобе ни зависти — мржње ни пакости, свађе ни убијања.{S} Они 
о све редом, али узалуд.{S} Квите нигде ни од корова.{S} За тим претурише све, пребискаше сваку 
бе ни зависти — мржње ни пакости, свађе ни убијања.{S} Они живе задовољно и само певају и весел 
урила је потера за хајдуцима — али ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни од детета.</p> <p>Четвр 
магао у извесним приликама.{S} Не прође ни пуна година како он поче управљати кућом, а незадово 
 њена браћа нити снахе.</p> <p>Не прође ни пуна три месеца од дана када је пресуда постала извр 
лакше ту ствар свршити.</p> <p>Не прође ни три пуна месеца — а пред духовним судом стојаше Иван 
исне и прониче, те ко није имао не може ни имати никад.</p> <p>Њихови пластиоци пласте за урнеб 
оже на њој лако живети па да то не може ни у ком случају отуђити, па према томе да попушта земљ 
адна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако рано и по 
ма тако мудро управља“</p> <p>Иван није ни полугодишњицу дао своме оцу — а и мајка му умре посл 
д је он гађао пса те према томе он није ни био крив, колико му се придевало.{S} И тако пристадо 
нцарина да прими новац натраг, јер није ни заведен у књиге, а волове да врати човеку, и за то ћ 
даде био је са нама у свађи па нас није ни понудио.{S} Сутра нека ми да од ње тапију — добиће о 
дима кошаре.{S} Станови никакви а хране ни мало, па откуда ће то ваљати и одговарати својим циљ 
отац његов — па и он понова.{S} Ни мање ни <pb n="119" /> више — он је знао да ту цену мора сво 
међу њима нема злобе ни зависти — мржње ни пакости, свађе ни убијања.{S} Они живе задовољно и с 
и у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци људи, људи без задр 
.{S} Ово су ујаци твоји, ти њи ниси пре ни видио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћ 
е само деце већ свију животиња, која се ни мало не обзире на време и непогоде.{S} Ако је снег,  
с.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пито шта почини са Цмиљком — шта вам би буди Бог с н 
зети женски род — и квит посла.{S} Дете ни за живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му  
} Па онда самац је.{S} Имање своје неће ни с ким парчати ни делити.{S} А што је најглавније нећ 
оје деце — два живота.{S} Она више неће ни рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S} Клетв 
ре!...</p> <p>— Од четири динара — више ни паре немам — промуца Иван дрхћућим гласом.{S} Чим он 
, и коне су разгласиле да она неће више ни рађати децу.</p> <p>Још само два месеца, па да се на 
ка трудна — и то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да чим о 
и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се привр 
{S} За то што имаду све што им треба, и ни на снагу сточну, ни људску ни на спрему и алате није 
чевљу —- радећи свака нешто са иглама и ни једна не хте да одбрани млеко које пола изађе и прос 
ад глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни година дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала б 
учине зло — па да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим се убиће тебе — несрећниче мој — к 
, један лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако 
рђав господар.{S} Нити је умео да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њега чи 
елико, још само глогови не беху цветали ни листали, а остало све, оживело све — све се радује д 
е закле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме сам натеро сваког — да ме се бој 
може образ поднети ти га немој ни прати ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо т 
али.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни почешати се.{S} Храни нас као пашчад, а плаћа као ми 
е.{S} Имање своје неће ни с ким парчати ни делити.{S} А што је најглавније нећемо никад сејати  
кога он беше и заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево једна пара тебе Даринка, а једна оном мал 
они су само муцали и муцали — неумејући ни речи прозборити.{S} Његове су очи као магнетна сила  
 Обреном.“</p> <p>— Сирота, па није јој ни било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тражити?</p 
} Ако ти може образ поднети ти га немој ни прати ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми  
рез и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Миладин не признадоше дело никако, али се опет осуди 
о — <pb n="104" /> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не мете прстен н 
ао чивит.</p> <p>„Све све, али ја нисам ни речи рекла синоћ, а он ме удари певницом за врат, св 
 <p>Не може сиромах радити кад нема чим ни на чему.{S} Што год има земље то је заузето, управо  
p>„Пошто но је даде?</p> <p>„Није је он ни прод’о већ Перуника.</p> <p>„И то за петнајест дукат 
што год си год затражио, ти ниси требао ни да се жениш.“ Поче плакати. „О, несрећница што се ок 
ђецо ја вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</ 
Милица имађаху 4 деце.{S} Нису се много ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто продали од глав 
морало прећутати.</p> <p>Мића није хтео ни једну чашу више попити од Ивана и тако обојица су се 
даџијског посла — али није смела никако ни поменути њеним родитељима, јер је Иван постао у посл 
е испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, ни говедима кошаре.{S} Станови никакви а хра 
о у 5—6 дућана и искасмо паре, али нико ни паре.{S} Праве комендију.{S} Сеире за нама.{S} Док о 
ску ни на спрему и алате није се чекало ни дангубило.</p> <p>Док други — где их је једно и двој 
ој отац није имао мачку, али није имало ни мишева.{S} Мрва леба никад не падне са његове трпезе 
ако сувопаран према њој.{S} Није прошло ни 2 месеца како су се састали — а он ју је почео већ д 
ката.</p> <pb n="101" /> <p>Није прошло ни 15 дана — а Даница обуче лепу чохану памуклију.{S} О 
 Довикују нам надничари.</p> <p>„Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и 
а Бога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти си са њима.{ 
ош 15 дана да се суши — а кукуруз нисмо ни струка обрали.</p> <p>„Што се бринеш за то?{S} Остаћ 
авих и снажних руку.{S} Не!{S} Ни једно ни друго.{S} Већ продавачица свог и туђег тела.{S} Пост 
ми се нећемо се никад свадити —— јер то ни до сад нисмо чиниле.</p> <pb n="45" /> <p>У овој кућ 
ојој ми живимо врло велика.{S} Али опет ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} С 
скора ти ниси умео да цениш ничију част ни живот.{S} Али дела твоја и заслуга твог оца помогнут 
> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину — узео би за половину 50 дуката 
ро деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као што сам некад могла; издала ме снага па 
 треба, и ни на снагу сточну, ни људску ни на спрему и алате није се чекало ни дангубило.</p> < 
не доспавају, нити им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају — оне од тешког 
и поделити.{S} Они тучу све оне, али њу ни малим прстом не смеју — дохватити.{S} Какву чудну бр 
ви волели Марка него њега, а многи нису ни смели од Марка сведочити.</p> <p>Марко нађе 5 сведок 
ме они поражени овом појавом не умеђаху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови 
— али ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни од детета.</p> <p>Четврти дан Марко доведе дјете кој 
 мислиш??</p> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8 година како смо се ми подјелили.{S} Нас девет пуно 
ући нешто у гуши — отпоче плакати. „Још ни годишњицу није брату издао.{S} Њега убили на мртво и 
ма, како овце чине штету па ни мукает“ (ни бриге).</p> <p>„Исто тако, као и ти ономад што седиш 
10 а другу од 9 година старости.</p> <p>Ни Стоја не ради ништа.{S} Све што им треба за одело и  
ко ће вам се донети где речете.</p> <p>„Ни паре од 200.{S} Рече млађи осечно, за тим додаде: „В 
к читао све редом, али узалуд.{S} Квите нигде ни од корова.{S} За тим претурише све, пребискаше 
у али ништа немају — који само трчу ади нигде не стижу.{S} Њихова свака циљ, сваки план — свака 
аца.{S} Она је све радила и трчала, али нигде није стизала, није ништа могла урадити.{S} У њено 
д својих пријатеља и тражио савета, али нигде и ништа — утјехе нема нити је може имати.</p> <p> 
р и направише читав вашар у згради, али нигде и ништа.</p> <p>„Шта ћемо сад!{S} Повика Вук.</p> 
о рамену — тражила сам те синоћ — па те ниђе нема. —</p> <p>— Шта говориш!</p> <p>— Јес очију м 
ана јурила је потера за хајдуцима — али ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни од детета.</p> <p> 
паре?{S} Отпоче млађи.</p> <p>„Ја немам ниђе марјаша.</p> <p>„Зар смеш да лажеш?!{S} Продера се 
 човек на спрам једног створења које је ниже од тебе...</p> <p>Молим те Мића по други пут — нем 
же га казав старешини мању количину или нижу цену.{S} Други опет, иду на вежбања војна сами или 
а ове речи скотрљаше јој се крупне сузе низ скоро наборано лице“.{S} Она се мало прибра и проду 
кује се из њених болних груди као стене низ какву огромну стрменост.</p> <p>У том свану.</p> <p 
пћући — а неколико суза скотрљаше му се низ запламтеле образе.</p> <p>— Признање твоје највећа  
 мужа покојног Милана.{S} Сузе јој лете низ образе као грашке, а уздах за уздахом отискује се и 
о расположен.{S} Жаљаше се како га пори низ прса онај ладан пасуљ, паприка и ракија које су има 
ед тога што их није гледала како треба, није их одевала и чистила, она их је немилице тукла.</p 
адила и трчала, али нигде није стизала, није ништа могла урадити.{S} У њеном целокупном раду ос 
јо дошо до парица.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга њива“ била онаква кад је продата као што је  
а не говорим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Није то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су 
н је био некако сувопаран према њој.{S} Није прошло ни 2 месеца како су се састали — а он ју је 
ајући непомично право у земљу.</p> <p>— Није лепо од тебе Иване — што сви нанијо таку љагу на ч 
требао је то још увече да расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено. <pb n="41" / 
 кавгу?“</p> <p>„Газдарица Стоја у мал’ није све побила.{S} Кажу била је трештена пијана“.{S} П 
 <p>Пошто је претурено све по згради, а није ништа однешено, одмах се констатовало да је нешто  
 неизмерна љубав и помирљивост.{S} Њега није нико могао убедити, јер свака му је реч проткана б 
јим да се произведу друге.{S} Он ничега није имао.</p> <p>Једног пролећа — рано се поче копати  
 ми мога, давно би се они поделили — да није оне чинилице Стојаре.{S} Она зна сто ђавола.{S} Оп 
 ту дошао, он је заговарао, чинио се да није чуо — или ако је за то питан, он је одговарао да ј 
нагу — да мора радити више од оне, која није родила ни једно, која је још свежа, здрава, млада  
 У исто време казао је да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И овај хајдук кажњен је смртном ка 
је доносила човечанству.</p> <p>Даринка није умела да цени неваљалство Иваново.{S} Ваљда утицај 
силног дремања, јер две ноћи и два дана није стао колико мутна вода — нити је што год спавао.{S 
<p>Она настави.</p> <p>„Зар годину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам чаше р 
</p> <p>— Па што је мајка не да?{S} Она није мала.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње је за клање п 
 она крива?</p> <p>— Иван уздахну — она није крива ништа ја сам крив.{S} То изрече скоро шапћућ 
и се загледао? опет мајка.</p> <p>— Она није из овог села, већ из Г...</p> <p>— Па чија је?{S}  
 — која је Марка усрећавала.{S} Али она није тако корисна колико у себе садржи варки и обмана,  
 и он је добијао по нешта, и ако му она није ништа шиљала, већ га Даница лагала.</p> <p>„Бога т 
 нешто са Обреном.“</p> <p>— Сирота, па није јој ни било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тр 
љчин, ваљда је заборавио — да му сестра није тамо код Ивана, па се лепо опремио и обуко.{S} Па  
{S} То се морало прећутати.</p> <p>Мића није хтео ни једну чашу више попити од Ивана и тако обо 
еђу вама.</p> <pb n="12" /> <p>Ова кућа није никад затворила врата ни путнику, ни намјернику —  
амо по једном — и да ни једном домаћица није умрла пре 58 године просечно.</p> <p>Јеша је ожени 
и испекли, тражећи да да новац — па кад није имао — они му узели дете — синовче — ђака, синчића 
ви би људи подједнако имали.{S} Али кад није тако, ми се на овој стопи земље морамо узајмно слу 
е отац подморао да узме жену коју никад није волео нити ће је волети.{S} Несрећна тетка Даница, 
до деобе, али Јешин старији син Милорад није никако дао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
је посл’о већ тражи.</p> <p>„Кад до сад није нашо, одоцнио је.</p> <p>„Није шала двеста дуката. 
јући је пољупцима каквим је никад досад није обасипао.{S} Она се пробуди и враћаше му пољупце.{ 
снага нагло почиње издавати.{S} Из собе није никуд излазио.{S} А свако вече скупљао је све свој 
} Она је све радила и трчала, али нигде није стизала, није ништа могла урадити.{S} У њеном цело 
арила киша, или није.{S} Ево свануло је није ударила али се спрема. — Потрчи на врат на нос.{S} 
есто да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме није руководило, да ти одузмем време, док ову књижицу п 
 ја пристајем да будем кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и разреши. 
орећи своје раније исказе, и да се тиме није заваравао он би открио многе тајне лоповске и разб 
 већ нико — ни коме зна ни не зна, мене није увредио — и према томе опроштај је излишан.</p> <p 
ко рађају и прирастају.{S} А ваше имање није тако велико.{S} Нама треба још земље“.{S} Савка ов 
чи ошине дете.{S} Тога вечера, умало се није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке 
pb n="35" /> ти умало се размимоишло те није мртвих пало.“</p> <p>Ако, ако, то ми је мило, нека 
 сточну, ни људску ни на спрему и алате није се чекало ни дангубило.</p> <p>Док други — где их  
Била је закрочила оног вајног Живана, и није га сматрала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то. 
јући се чисто преко воље.</p> <p>— Па и није се преварио.{S} Девојка је као анђео рече мајка.</ 
адама.{S} Мој отац није имао мачку, али није имало ни мишева.{S} Мрва леба никад не падне са ње 
средине једино рекрутују лопови.{S} Али није им давао што их жали, већ што стрепи од њих, да му 
шта на рачун проводаџијског посла — али није смела никако ни поменути њеним родитељима, јер је  
итељ је требао да положи заклетву — али није смео, јер је сам обио врата на подруму, и да је не 
ер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, или није.{S} Ево свануло је није ударила али се спрема. — П 
ве лепо са мном — и само вели „ништа ми није жалије — но што ћеш ти мислити баш одиста — да сам 
 умрло.{S} На против то се у нашој кући није никад десило код оволике ситне деце, а то је најбо 
и и беше снажан и чврст те нико му речи није смео ословити што би њега увредило.{S} Једном, на  
 год казивала невиност своју — нико јој није веровао па ни рођена њена браћа нити снахе.</p> <p 
м циљевима.{S} И шта мислите, кад човек није могао да сачува оно што је имао како ће моћи да за 
еду и тако сврши се берба.</p> <p>Човек није запуштио имаће своје усљед лењости, већ усљед немо 
ук.</p> <p>— Она је луда.{S} Као да нам није сестра Бога јој њеног...{S} Ми то кријемо од ње ка 
стог кристољубља, увери Даринку да Иван није способан за плод деце — јер три године како се оже 
кош.</p> <p>За сво време разговора Иван није смео погледати у очи Мићи.{S} Он је само гледао пр 
са њима тако мудро управља“</p> <p>Иван није ни полугодишњицу дао своме оцу — а и мајка му умре 
а застадоше и почеше разговор.{S} Живан није знао које су, нити хтеде видети.{S} Али је пажљиво 
S} Вредно је споменути: да овај Гвозден није никако пио ракију док су год били у задрузи.</p> < 
о сведоке око 12 да докажу како Гвозден није тог вечера имо пушку — већ да је са рада отишо кућ 
 па ништа.</p> <p>Обрен се закле, да он није био тај, за кога сведоче Стојан и Илија.</p> <p>На 
р, кад је он гађао пса те према томе он није ни био крив, колико му се придевало.{S} И тако при 
очеше тих’ разговор.</p> <p>— Што ли он није дошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} Отпоче Да 
<p>За овим сљедовао би одговор — али он није смео бити.{S} Многи би претресали питања о Марково 
обре воље с прам њега.{S} Ту доброту он није умео ценити он ју је увек наопачке узимао.{S} Али  
.</p> <p>„Је л’ посло новац?</p> <p>„Он није посл’о већ тражи.</p> <p>„Кад до сад није нашо, од 
, што остане — покисне и прониче, те ко није имао не може ни имати никад.</p> <p>Њихови пластио 
репредоше га до крајњи граница.{S} Како није могао <pb n="59" /> да краде у извесном добу годин 
радило, а имало се свега доста.{S} Нико није знао шта је мука ни умор.{S} Увек одевени и обувен 
} Да, ни Јешу, ни његове задругаре нико није могао видети: расејане, преухитрене, у наглости, у 
 али је све то било удешено, те се нико није могао сетити.</p> <p>Даринка је затруднила, и поче 
тран живот.{S} Али тој изобиљности нико није као основ упоређивао савесну поделу рада међу члан 
епали пушке, ножеве и сикире — те умало није било окршаја.{S} Кажем <pb n="35" /> ти умало се р 
ће Мартићи повести парницу каква одавно није била.{S} Они већ имају сведока који им се нуде — д 
само је штету — а никад и никакво добро није доносила човечанству.</p> <p>Даринка није умела да 
аст моје сестре и моје куће, кад она то није заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо ко брата рођеног 
ица прекиде ћутање и отпоче:</p> <p>„То није право!{S} Ако си старија, старија ти кожа на челу. 
 себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, а нарочит 
игли — сад ће да нам главе дође.{S} Зар није усљед претераног рада брат ми лане погинуо, па Бог 
де на земљи не могу више живети.{S} Зар није боље <pb n="57" /> гледати ђецу своју како се игра 
н.</p> <p>— Ама ти си луд човек.{S} Зар није крива она, која се курва са ожењеним људима и свађ 
} Оној турио неко пепео у лонац.{S} Зар није било случајева — да прегору угарци и преломив се о 
о неко за инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у ват 
а посла сваког дана.{S} Сем тога млекар није заклопљен никад — па нека узме сама, не само она в 
ли Цинцарина да прими новац натраг, јер није ни заведен у књиге, а волове да врати човеку, и за 
е продаде био је са нама у свађи па нас није ни понудио.{S} Сутра нека ми да од ње тапију — доб 
ртићева — беше лепа девојка —- али опет није као Даринка.{S} После подужег устезања Иван рече д 
кале да је Даринка трудна — и то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се  
цу па прима порезу.{S} До пред саму ноћ није од стоке ништа продавао — јер многи донеше новац и 
/> зато.{S} Ни волу, ни овну, ни пјевцу није одређена само једна жена — па опет нема међу њима  
уши — отпоче плакати. „Још ни годишњицу није брату издао.{S} Њега убили на мртво име — одвели м 
ише маћа но мајка.{S} Поред тога што их није гледала како треба, није их одевала и чистила, она 
аше земљу у свима зградама.{S} Мој отац није имао мачку, али није имало ни мишева.{S} Мрва леба 
ију од 83 дуката.</p> <pb n="101" /> <p>Није прошло ни 15 дана — а Даница обуче лепу чохану пам 
ше много пипава (спора у послу).</p> <p>Није то лак посао, помусти 12 крава, и 100 оваца, па то 
летњег — он дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота одасути мало ономе коме се прелива“, и тако 
д до сад није нашо, одоцнио је.</p> <p>„Није шала двеста дуката.</p> <p>„Хтео си рећи динара.</ 
есен.</p> <p>„Пошто но је даде?</p> <p>„Није је он ни прод’о већ Перуника.</p> <p>„И то за петн 
, као и своју, кад оне ту нису?</p> <p>„Није ти вајде то говорити ништа лудом народу.{S} Ми се  
ђа.{S} Сад је подељен на осам парчета и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; ко 
 1 кућу са девет људи, но са једним или ниједним.{S} Два јарма добрих волова, него осам.{S} Јед 
ђ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо  
љед атмосверних уплива.{S} Кад је киша, никав се рад не може да ради у пољу, кад је суша не мож 
рче за стоком и носе јело радницима.{S} Никад се не одморе — никад не доспавају, нити им се зна 
јело радницима.{S} Никад се не одморе — никад не доспавају, нити им се зна време јелу ни пићу.{ 
— јер проклета лепота само је штету — а никад и никакво добро није доносила човечанству.</p> <p 
 али није имало ни мишева.{S} Мрва леба никад не падне са његове трпезе.{S} Зрно жита, или пасу 
мрчини.{S} За њих нема милости никад за никад.{S} Јер нико не може изрезати оне злочине из душа 
рата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти се одуж 
иљке обасипајући је пољупцима каквим је никад досад није обасипао.{S} Она се пробуди и враћаше  
ама.</p> <pb n="12" /> <p>Ова кућа није никад затворила врата ни путнику, ни намјернику — ни пр 
о.{S} На против то се у нашој кући није никад десило код оволике ситне деце, а то је најбољи зн 
но.{S} Ја и Ружица чини ми се нећемо се никад свадити —— јер то ни до сад нисмо чиниле.</p> <pb 
 од мене, то признајем, али она ми неће никад имати порода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље  
 Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина јесам одавна грешио — са 
имање наше надницом или наполицом — али никад им се не да колико заслужују.{S} Према њима не тр 
 што је год затражио, и то нису тражили никад да им он што врати.</p> <p>Он је живео више трпећ 
 Мене гатара право рече, она неће имати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра 
ониче, те ко није имао не може ни имати никад.</p> <p>Њихови пластиоци пласте за урнебесном пес 
ају по помрчини.{S} За њих нема милости никад за никад.{S} Јер нико не може изрезати оне злочин 
па ћете знати како је њима, у противном никад и никако.</p> <p>— Ви нећете знати шта је мука, б 
дана.{S} Сем тога млекар није заклопљен никад — па нека узме сама, не само она већ свака.</p> < 
 делити.{S} А што је најглавније нећемо никад сејати конопље, нити ћу ја прести кудеље — јер он 
о га је отац подморао да узме жену коју никад није волео нити ће је волети.{S} Несрећна тетка Д 
“.{S} И порез велики, рад још већи, род никакав.{S} Да се прода.{S} То је најбољи лек.</p> <p>И 
е обично из околине гунђало и шаптало: „Никакав рад — а оволико богаство.{S} То се краде.{S} Ни 
о у њу сумња, тај нема никаква разлога, никаква основа да буде поштен и моралан човек, тај се м 
емојте сумњати, ко у њу сумња, тај нема никаква разлога, никаква основа да буде поштен и морала 
} Грех је најслађа тварка на земљи; али никаква ме сила нити нужда на њ’ не би могла навести.{S 
ле неумитне и хладне зиме, и ако немају никаква стеченог искуства, немају никаквих књига ни нов 
оше један свежањ хартија, али од мање и никакве вредности.{S} Миладин је развијао а Вук читао с 
и одужите на деци својој. — Ја ту немам никакве заслуге.{S} На ове речи отпоче јаче јецање и пл 
 овцама, ни говедима кошаре.{S} Станови никакви а хране ни мало, па откуда ће то ваљати и одгов 
једите црн сухи хлеб овсени, ељдани или никакви, и радите по 14 и 18 сати дневно најтеже послов 
емају никаква стеченог искуства, немају никаквих књига ни новина, књижевника ни родољуба — опет 
оклета лепота само је штету — а никад и никакво добро није доносила човечанству.</p> <p>Даринка 
 не склопи очи до мале деце.{S} Ружица, никако не седа на земљу већ само хода, час по кући, час 
ао многе жене и девојке, а она се не да никако покорити.{S} И на послетку, он се завери: да се  
н проводаџијског посла — али није смела никако ни поменути њеним родитељима, јер је Иван постао 
доцниш, одбије ти грош, или те не прима никако.{S} Ако ти један сат смете киша рад он ти рачуна 
ла за мене?</p> <pb n="100" /> <p>— Она никако не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{ 
обе, али Јешин старији син Милорад није никако дао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стој 
едно је споменути: да овај Гвозден није никако пио ракију док су год били у задрузи.</p> <miles 
а и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити се јер ће главом платити 
м њих и радити ма какав рад, не може се никако проћи а да се неко не наљути.</p> <p>Опасно је с 
ли су на покрете болесна човека, док се никако не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он 
ите као што сам ја делио.{S} То немојте никако губити из вида.</p> <p>Имајте Бога на уму и моли 
знати како је њима, у противном никад и никако.</p> <p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и ја 
колико толико за живот човечански, а ми никако.{S} Ишли смо само на то да што више имања пригра 
 више но што искају.{S} Не дозволити им никако да дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се свиј 
ваца моћи радити свој ручни рад а овако никако“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Али ти знаш, да су  
S} Ни Вук ни Миладин не признадоше дело никако, али се опет осудише по 20 год. робије.</p> <mil 
 — да је испросу — али се преварила.{S} Нико и не помену.{S} Она, кад то виде.{S} Дотера се као 
о се радило, а имало се свега доста.{S} Нико није знао шта је мука ни умор.{S} Увек одевени и о 
<p>Ком је год казивала невиност своју — нико јој није веровао па ни рођена њена браћа нити снах 
ојих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју меће у уста од неке  
мерна љубав и помирљивост.{S} Њега није нико могао убедити, јер свака му је реч проткана била н 
мо.{S} Да, ни Јешу, ни његове задругаре нико није могао видети: расејане, преухитрене, у наглос 
вали, али је све то било удешено, те се нико није могао сетити.</p> <p>Даринка је затруднила, и 
више се.{S} Зовнуше два три пут, али се нико не одазва.{S} Они почеше палити машину и пипати ок 
 n="40" /> али и беше снажан и чврст те нико му речи није смео ословити што би њега увредило.{S 
што ти Христос заповеда, па и теби неће нико да опрости.</p> <p>Ти си се сад умудрио, подобрио  
еде на кућу.</p> <p>У кући се не чујаше нико.{S} У место чељади врвила је ларма од кокоши, петл 
 механџија.</p> <p>„И први други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на ме 
каше од тешких болова који га мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до мале деце.{S} Ружица, ник 
атисмо у 5—6 дућана и искасмо паре, али нико ни паре.{S} Праве комендију.{S} Сеире за нама.{S}  
ише но што им је у задрузи требало, али нико не ради, рад се одмара.{S} Ако се у задрузи разбол 
 свестран живот.{S} Али тој изобиљности нико није као основ упоређивао савесну поделу рада међу 
њих нема милости никад за никад.{S} Јер нико не може изрезати оне злочине из душа њихових, које 
.</p> <p>— Не само ви моји укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене није увредио — и пре 
е да се ко не приближава.{S} Не спазише никога.{S} Отворише врата, и тек што изађоше пред зград 
 позајмица, коју је од сваког узимао, а ником не враћао.</p> <p>Од страха његовог, давали су му 
 и опанак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ овој нашој назови браћи Милораду и Милану.{S 
p>„Отиди код Марка, њему само кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88"  
 или боље лагао си сам себе.{S} Ти ниси ником праштао — као што ти Христос заповеда, па и теби  
полисаних артикли — они не смеју тужити ником своје дужнике.{S} Кад се набере повелика сума вер 
8" /> треба тражити у зајам.{S} Немојте никоме казивати за шта вам треба, јер може полиција доз 
 нагло почиње издавати.{S} Из собе није никуд излазио.{S} А свако вече скупљао је све своје пун 
вим дрвеним устима, јер немађаше у њима нимало влаге.</p> <p>— хоћу -— одшапта му Дара са истим 
ек је каваљерски говорио о смрти, — без нимало бојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био.{S} 
баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пито шта почини са Цмиљком — шта вам би буд 
и Иван чисто заводњелим очима.</p> <p>— Нисам ја крив, тако људи наредише и сковаше ми несрећу, 
осле мале почивке Мића отпоче.</p> <p>— Нисам те Иване виђо одавно, ти се отуђи баш од нас.{S}  
лаве као чивит.</p> <p>„Све све, али ја нисам ни речи рекла синоћ, а он ме удари певницом за вр 
вама) кад ја са њима не говорим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Није то бадава.{S} Ти брате, кад си  
си после фруштука ништ јео.</p> <p>— Па нисам гладан.</p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да једеш  
о као момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја је младост прошла у безумљу, у веч 
/p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</p> <p>— Шта ти можеш чути.{S} М 
морам носит изједна.</p> <p>И ако досад нисам ништа крао, гледаћу да украдем ову квиту, или ћу  
 ладној тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l> <l>Би 
 много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако рано и полетеше му 
е</p> <p>— да ја до сад у великом послу нисам могла ни кошуље да му оперем како треба, иде поце 
устезањем.</p> <p>— А што питаш!?{S} Да ниси ти коју заволео.</p> <p>— Па право и има — ако је  
о.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до скора ниси ти био тако разуман и њежан на спрам истине и прав 
 окусити.</p> <p>— Како ће то бити? кад ниси после фруштука ништ јео.</p> <p>— Па нисам гладан. 
 њеног винограда. —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесн 
 слободно.{S} Ово су ујаци твоји, ти њи ниси пре ни видио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја до 
авале су ти што год си год затражио, ти ниси требао ни да се жениш.“ Поче плакати. „О, несрећни 
анин, или боље лагао си сам себе.{S} Ти ниси ником праштао — као што ти Христос заповеда, па и  
ђе нека памет да се убијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уздах 
{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад  
а спрам истине и правде.{S} До скора ти ниси умео да цениш ничију част ни живот.{S} Али дела тв 
дем ја на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био човек на спрам једног створења које је ниже од 
а сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дје 
Што се закле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме сам натеро сваког — да ме с 
p>— Зашто да не смем.{S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прок 
обувени.{S} По сто дуката у злату увек, нисмо мање претрзали, а некада смо имали и по триста.{S 
рађиваху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико колико смо имали у задрузи.{S} Ј 
мо се никад свадити —— јер то ни до сад нисмо чиниле.</p> <pb n="45" /> <p>У овој кући — што се 
ја. „За Бога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти си са  
огатог стања пуки сиромаси.{S} Али тиме нисмо још све казали.{S} Што се год до сад догодило, то 
јати још 15 дана да се суши — а кукуруз нисмо ни струка обрали.</p> <p>„Што се бринеш за то?{S} 
Шта ћемо сад!?{S} Викну Миладин.</p> <p>Нисмо ништа узели.{S} Да бегамо.{S} Одговори Вук.</p> < 
 а оволико богаство.{S} То се краде.{S} Нису чиста посла“.</p> <p>Каква жалосна примедба, још ж 
 <p>Гвозден и Милица имађаху 4 деце.{S} Нису се много ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто п 
 краду и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико криви колико им се приписује.{S} И они једу 
војим братом пољуби у образ.{S} И збиља нису погрешили.{S} Сестра му је као и Цмиљка — јер је Б 
{S} Сватови пошли цркви на венчање — па нису могли путом од силног блата, већ ено их право прек 
ећно довршивао.{S} Али његова предузећа нису крњила ничије интересе.</p> <p>Његова је кућа уређ 
ека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца нису могла дохватити.{S} Додаде Круна.</p> <p>„Ти Стојо 
ца била им је верна другарица.{S} Стоке нису имали, сем кокоши.{S} Челично трпљење — чемеран жи 
ужне браће Милорада и Милана.{S} Они се нису делили, па им се то на први поглед да приметити.{S 
о тако уживао је своја права која му се нису смела ни у ком случају крњити.{S} Једном речи ишло 
ш 4 Милорадова вола везана који од јуче нису окусили, ни сена ни воде, и који на изменице један 
ћи исказу сведока његових, који се више нису бојали Марка.</p> <p>Марко је многима починио силн 
на и сласт јела.{S} Само што ови санови нису тако јасни — као што би били, да је се душа са жив 
 су сви волели Марка него њега, а многи нису ни смели од Марка сведочити.</p> <p>Марко нађе 5 с 
је рад.{S} У години има доста дана, али нису сви за рад одређени.{S} Главни су радови земљоделц 
ме слатком заносу издаде их снага — они нису могли више стојати, већ седоше.{S} Даница се и нех 
ни Перовићи сви јако осиромашише.{S} Но нису сви.{S} Марко стоји на главном, а Јешини синови Ми 
ли су му људи што је год затражио, и то нису тражили никад да им он што врати.</p> <p>Он је жив 
а о Марковој части и животу, али просто нису смели, он познаје сваког чиновника, сваког судију  
у својих друга, као и своју, кад оне ту нису?</p> <p>„Није ти вајде то говорити ништа лудом нар 
и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} Место готова новаца Марко показа дуга 
ма и зградама око куће Перовића.</p> <p>Нису могли више заједно, и поделили се са ватром, али н 
је мисли и пођоше право Тешића кући.{S} Нит’ кога трефише нити стигоше.{S} Цело село отишао црк 
у“.{S} Ово се све изврши за тренут ока, нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад 
ајглавније нећемо никад сејати конопље, нити ћу ја прести кудеље — јер он само носи памучне кош 
се тада поделити, али опет се измирише, нити се тужише која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа  
е — па немам чаше ракије да јој пружим, нити залогај леба као што треба!?{S} Слијепче један!{S} 
икад се не одморе — никад не доспавају, нити им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време 
е разговор.{S} Живан није знао које су, нити хтеде видети.{S} Али је пажљиво слушао њихов разго 
ше пута и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко сме поменути — да се његова кућа претражи.{S} Л 
ио добар радник, али хрђав господар.{S} Нити је умео да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То  
 два дана није стао колико мутна вода — нити је што год спавао.{S} За овим ухвати волове.{S} Ст 
ају или косе, немајући кад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зл 
ђа тварка на земљи; али никаква ме сила нити нужда на њ’ не би могла навести.{S} И као год што  
 чувала Даница и која не дође за овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, те је нема. 
савета, али нигде и ништа — утјехе нема нити је може имати.</p> <p>Једна намигуша видела обоје  
ој није веровао па ни рођена њена браћа нити снахе.</p> <p>Не прође ни пуна три месеца од дана  
право Тешића кући.{S} Нит’ кога трефише нити стигоше.{S} Цело село отишао цркви и изгледало је  
.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, а нарочито тежачком <pb n= 
дине он се промени.{S} Сад ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и п 
орао да узме жену коју никад није волео нити ће је волети.{S} Несрећна тетка Даница, из пустог  
се све изврши за тренут ока, нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде своју 
, ту нема више среће, нема живота, нема ничега.</p> <p>Једног вечера он дође раније кући — па с 
себи:{S} Волови су матори и изучени, од ничега се неће поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кр 
и са којим да се произведу друге.{S} Он ничега није имао.</p> <p>Једног пролећа — рано се поче  
S} У осталом година је родила, али нема ничему цене.{S} Стока, од како је почеше слуге гледати  
ао.{S} Али његова предузећа нису крњила ничије интересе.</p> <p>Његова је кућа уређена као сат  
авде.{S} До скора ти ниси умео да цениш ничију част ни живот.{S} Али дела твоја и заслуга твог  
S} То је природан закон — који се не да ничим оспорити.</p> <p>Једног дана дође Милутин Марково 
 а он се пружи по поду собе и не мрднув ничим издахну.</p> <p>Дотрчаше оближње комшије, а за њи 
ворио очи разума, да са њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међу собом сатиру.{ 
ети и опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а куче умукну — погоди га 
ако ће то бити? кад ниси после фруштука ништ јео.</p> <p>— Па нисам гладан.</p> <p>— Кад нећеш  
а ли овом човеку траје, те овако живи а ништа не ради?</p> <p>За овим сљедовао би одговор — али 
</p> <p>— Иван уздахну — она није крива ништа ја сам крив.{S} То изрече скоро шапћући — а некол 
} Запиткиваше Круна — правећи се као да ништа о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница ће 
 је ово као момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја је младост прошла у безумљу, 
ба да погине.{S} Јер Цмиљка не би могла ништа учинити са њом живом.{S} Очи би повадиле.{S} Овак 
око живи. „Ако је то у дубоко онда нема ништа плитко“.{S} Рече један који беше изашо на јарак п 
 срамотовати“.{S} У овој се кући не зна ништа шта се ради.{S} Мене се чини да се ви задужујете  
,јер вели три године са Иваном живим па ништа.</p> <p>Обрен се закле, да он није био тај, за ко 
деце — јер три године како се оженио па ништа.{S} Те је Даринка нагнана бесном природом — а оба 
о.{S} Тако овај изведе живот преко лета ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те опет жи 
преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништа не рече већ извади двоје по пола динара и мете на 
е највећа ми је утјеха, али болове срца ништа не лечи — за то те питам што тако учини.“ — На по 
 дете од 3 месеца криво.{S} Оно не може ништа сметати пошто је ванбрачно.{S} Њега ће узети женс 
 али Марковој и Стојиној деци не поможе ништа.{S} Умре једно, друго, па и треће.{S} За две неде 
 и трчала, али нигде није стизала, није ништа могла урадити.{S} У њеном целокупном раду осети с 
ошто је претурено све по згради, а није ништа однешено, одмах се констатовало да је нешто траже 
то време казао је да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И овај хајдук кажњен је смртном казном. 
 је добијао по нешта, и ако му она није ништа шиљала, већ га Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јес 
резу.{S} До пред саму ноћ није од стоке ништа продавао — јер многи донеше новац и одведоше свој 
г жена већ само због деце, јер родитеље ништа не може разјарити и наљутити као то: кад му ко ту 
 је морамо узети...</p> <p>— Под морање ништа не може бити.{S} Опет Иван.</p> <p>— А нарочито у 
ком послу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и н 
а шаком по образу.</p> <p>Стево не рече ништа, већ оде са овим зликовцима, и изгубише се у густ 
ене на аманет покојног Јеше не помогоше ништа.</p> <p>Жене се сваки дан свађају и туку.</p> <p> 
ва Марко.</p> <p>Но сведоци не порекоше ништа.{S} Заклеше се и они и Марко на све што су навели 
 пријатеља и тражио савета, али нигде и ништа — утјехе нема нити је може имати.</p> <p>Једна на 
авише читав вашар у згради, али нигде и ништа.</p> <p>„Шта ћемо сад!{S} Повика Вук.</p> <p>„У д 
 браколомник и прави курвар.{S} Не ради ништа, Дуван пуши и опија се — свађа се и туче — и већ  
одина старости.</p> <p>Ни Стоја не ради ништа.{S} Све што им треба за одело и преобуке — она ку 
многим жентурачама и са девојкама — али ништа <pb n="116" /> зато.{S} Ни волу, ни овну, ни пјев 
ници над грешницима, који увек раду али ништа немају — који само трчу ади нигде не стижу.{S} Њи 
свуда одговарали тихо и мирно, како они ништа не траже, већ им је најглавнија утеха та, што је  
ај Иван нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и празник.{S} Ено га где обилази ба 
штва.</p> <p>Милорад на ово не одговори ништа већ дуго размишљаше и у томе заспа.</p> <mileston 
нису?</p> <p>„Није ти вајде то говорити ништа лудом народу.{S} Ми се морамо скоро поделити.{S}  
носит изједна.</p> <p>И ако досад нисам ништа крао, гледаћу да украдем ову квиту, или ћу кога п 
обра и уредна домаћица.{S} У дому њеном ништа се не примећава одлазак њене свекрве.{S} Али Иван 
 Запита Милорад шапћући.</p> <p>„Готово ништа“ дубоко уздахнувши Марко обриса зној са чела па н 
мо сад!?{S} Викну Миладин.</p> <p>Нисмо ништа узели.{S} Да бегамо.{S} Одговори Вук.</p> <p>„Он  
ме сину Ивану.{S} Он, па и син му скоро ништа не раде, а живе много раскошно.{S} Одело носе обо 
 заједно ићи код ње.</p> <p>— Ја немогу ништа окусити.</p> <p>— Како ће то бити? кад ниси после 
в; коме су пак само лиске откинуте њему ништа не фали.{S} Круна, поражена својом кривицом у ово 
{S} Али слепа освета на то не гледа, њу ништа не задовољава до онај Мојсијев закон — око за око 
.{S} Ови су људи добри, неће они ђетету ништа учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им колико су  
амац, у место да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме није руководило, да ти одузмем време, док ову  
ли, она све лепо са мном — и само вели „ништа ми није жалије — но што ћеш ти мислити баш одиста 
сти.</p> <p>— То ће ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње 
гласу свог чистог и непомућеног разума, но по пропису кривих параграфа.{S} Био је много пута и  
 је тек 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — јер је се развила и разрасла.{S} И ако 
ти.{S} Боље вам је да помрете од глади, но да се захраните хлебом отетим и украденим. „Лутајуће 
е беше издржавати 1 кућу са девет људи, но са једним или ниједним.{S} Два јарма добрих волова,  
 Ја бога ми не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим.</p> <pb n="12 
ко замишљен.{S} Па шта је друго мислио, но о оном што су тога дана разговарали, о дугој њиви, и 
те —- да су измирили „крвну освету“.{S} Но Иван је био некако сувопаран према њој.{S} Није прош 
азао Лазару (првом комшији) да дође.{S} Но дед спреми се да идемо на <pb n="107" /> једно место 
а може комотно да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита  
здравог и издржљивог члана породице.{S} Но, ако дете почнемо испочетка његовог живота брижљиво  
ожени Перовићи сви јако осиромашише.{S} Но нису сви.{S} Марко стоји на главном, а Јешини синови 
 извикан као по све покварен младић.{S} Но Даринку је ипак добила за своје планове.</p> <p>Иван 
сте Цмиљка је затруднела пре 2 месеца — но што је Обрен ову комендију извео.</p> <p>Дознавши Ив 
м — и само вели „ништа ми није жалије — но што ћеш ти мислити баш одиста — да сам ја учинила не 
ати ђецу своју како се играју по рају — но трпети ово тегобно тело које као тешки ланац окивају 
кад и шта радили и то чешће код другога но код себе.</p> <p>Они су живели на штету друштва.</p> 
 је глас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене, ухвати је за прса левом руком а десно 
оба Стоја постаде деци својој више маћа но мајка.{S} Поред тога што их није гледала како треба, 
 косом.{S} Он је изгледао више на свеца но на човека.</p> <p>Јеша отпоче своје предавање овим р 
ше, пише и разговараше се мало веселије но пређе — али и о другим стварима.</p> <p>Тек што је М 
/p> <p>„Једног дана, дођоше овце раније но обично и плинуше по дворишту, које је чувала Даница  
 <pb n="16" /> вреди онај који извршује но онај који заповеда.{S} Сви сте ви скупа чинили да ме 
отрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пре но што је заспао помисли у себи:{S} Волови су матори и  
дате часну реч, да се нећете делити пре но док немаднете пунолетних мушких глава још толико, ко 
ема таквом животу.{S} Он тиме даје више но што треба гаранције да такав не би био.{S} Он с тим  
реба.{S} Нас сељаке сатире незнање више но све друге незгоде.</p> <p>„Како ти то мислиш??</p> < 
човечно поступати, треба им давати више но што искају.{S} Не дозволити им никако да дођу до ого 
се сви траже, сви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, али нико не ради, рад с 
 купили и платили.{S} Плаћајући им више но други — само нека то буде њихово као што је некад би 
 живот.{S} Нада у будућност више куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изг 
и ће тада према вама бити немилосрднији но ви према њима што сте били, јер то сте их ви научили 
ије очи.{S} Живан је се осећао срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — 
обра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како да учиним неправду, како да 
њим дође и Даница.{S} Она, више стојећи но седећи уз један сандук изу се, за тим свуче сво одел 
о врати.</p> <p>Он је живео више трпећи но једући и пијући — јер крадени је леб врло непријатан 
гљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој кући но под чергом циганском.{S} Ономад турим ђетињу кошуљиц 
ем селу. </p> <p>„Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе 
 „Срећније живи онај који жуди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог умора 
е Бога на уму и молите му се више делом но речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мало времена док  
покојнији ће бити у згради под заклоном но у авлији — јер би га могао неко са стране видети.{S} 
таде Милорад — кукајући више за дететом но за себе.</p> <p>Свану.{S} И сунце одскочи на ручкови 
е се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“</p> <p>Сељачке намигуше ве 
вавио као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто но је даде?</p> <p>„Није је он ни прод’о већ Перуника.< 
ави мало кућице, која више личи на трап но на кућу.{S} О проклета ракијо.{S} Доста ли си срећни 
ке чете којима беше глава Марко.</p> <p>Но сведоци не порекоше ништа.{S} Заклеше се и они и Мар 
тручић са свим ишчупан он је мето други нов; коме су пак само лиске откинуте њему ништа не фали 
ет нову.{S} Колико нека ствар служи као нова, толико треба да служи као половна, а два пут толи 
рвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па заману на 
га испребијали и испекли, тражећи да да новац — па кад није имао — они му узели дете — синовче  
„Шта ћемо сад љута гујо?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде не могу устати.</p> <p>„Па шта ти в 
лете и механџија одведе волове и донесе новац те положи.{S} Коњ остаде.</p> <p>Дође викач зајап 
стоке ништа продавао — јер многи донеше новац и одведоше своју стоку — само остадоше још 4 Мило 
срми и гајтану, јаше добре коње и троше новац немилице где год дођу.{S} Сиромахе помажу приличн 
реба да се иде у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други толики новац могао наћи до Милора 
о сванућа, па да рани у чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше једна страшна сметња, јер му оте 
а се тражи новац.{S} Ко би други толики новац могао наћи до Милорад?{S} Али он не може са посте 
лач па за тим замоли Цинцарина да прими новац натраг, јер није ни заведен у књиге, а волове да  
иди код начелника па нека ти да државни новац те откупи дјете.</p> <p>На ове речи она као бесем 
 непознати и како сте их мучили тражећи новац — па после их побили.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да 
ч дрхтећи од умора.</p> <p>„Је л’ посло новац?</p> <p>„Он није посл’о већ тражи.</p> <p>„Кад до 
 пет њих нису их имали.{S} Место готова новаца Марко показа дуга 1000, динара за који се мораде 
е је у последње време давао повеће суме новаца — па је пред деобу отишо’ код њих и затражио кви 
ну ћу њиву продати, да имаднем што више новаца — са њима ћу брже и лакше ту ствар свршити.</p>  
 Доста имаћа, доста стоке, доста пића и новаца и свега што треба живом човеку.{S} Савка и Ружиц 
а.{S} Они су били и дужни приличну суму новаца неком трговцу у чаршији.{S} Главна несрећа била  
 а за изгубљеном и пропалом надом стоје нове и боље.</p> <p>Овај Петар, био је деликатан човек. 
 коме опанци процепе он их баци и тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ или чакшире он хоћ 
се наврши 2 месеца они се процепе, 4 м. нови их окрпљене, тако и све остало.{S} Овди се саме ра 
воје душе и нерасположење своје савести нови са собом у вечан живот, то је овда боље и не рађат 
м ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} Новим по 40—50 ока чак на 2 сата даљине и лети и зими.{ 
те.{S} Они повериоци писали су квите са новим датумом и годином без обзира на то: што су ти дуг 
еног искуства, немају никаквих књига ни новина, књижевника ни родољуба — опет за то међу њима н 
 процепи аљина, гуњ или чакшире он хоће ново; Остари му капа, опет нову.{S} Колико нека ствар с 
ни су ћудљиви, одмах траже новог слугу, новог фризера — да их помодира и кицоши.</p> <p>Сиромас 
 не умедне, они су ћудљиви, одмах траже новог слугу, новог фризера — да их помодира и кицоши.</ 
им се не држе деца већ умиру рано, онда новорођеним дају имена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучк 
војих родитеља стекао — у место да тече нову интелигентност у времену зрелости.{S} Тако и Стоја 
рећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од радости и милине.</p> <p>С 
м је сваког 1/4 часа припијао и савијао нову цигару.{S} Стоја је намиривала стоку са своје две  
 већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину изломи прашином, с 
шире он хоће ново; Остари му капа, опет нову.{S} Колико нека ствар служи као нова, толико треба 
ро за своје старјество 1000 дин. готова новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на  
оклете квите.</p> <p>„Сто дуката готова новца“.{S} Шапташе он. „То је велика сума.{S} Петнест и 
це и тамо их продају — један део узетог новца утају и за себе задрже га казав старешини мању ко 
 у неколико завезака имати разне монете новца, па и самог злата.{S} Па колико пропало вересије? 
као хајдук.{S} И тако му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S}  
ика сума вересије — онда дужник у место новца даје лакат са највећом претњом о издаји.{S} Повер 
 Марко кућни старешина, код њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море мани!{S}  
 овом човеку.{S} Извршио опасну крађу у новцу и неким стварима, и кад је се домаћин куће јавио  
.</p> <p>Виноград беше најбољи извор за новчане издатке кућевне, али се рађаше како ваља.{S} Св 
тражи исту и заповеда очима да га воде, ногама да носе, мирису да куша, рукама <pb n="39" /> да 
зменице један за другим рикаху чепајући ногама и шишћући кроз нос на рој муха и обадова који зу 
исао на Цмиљу, он <pb n="128" /> клону, ноге му се подсјекоше — снага га издаде и врати се кући 
спуштена а друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила јастребова.</p 
 кријемо од ње као <pb n="125" /> змија ноге.{S} Она би пре погинула — него што би дозволила да 
зин отац причо’ а то се крије као змија ноге, само да се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив 
ижавајући им се, и њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима, али пази са које ће 
 Милорадовој који чим их спази скочи на ноге — напослетку здрави се са учитељем и понуди га да  
питаше власт ухапси Чилаша и мете му на ноге тешко гвожђе.</p> <p>Код суда на претресу, Чилаш ј 
пом десне ноге.{S} Нави дете преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано нададе 
> <p>Кад ово изговори.{S} Он палац леве ноге завуче под браник, за тим стеже срце и гурну прсто 
и нож, који му стајаше за чарапом десне ноге.{S} Нави дете преко леве ноге и закла га.{S} За ти 
су јој руке пуне — глатке и беле.{S} Па ногице дебељашне — беле и чврсте — као год јаје кувано  
ном и његовом неприсебношћу уједе га за ногу.{S} Усљед чега се он јако разљути и у тој љутњи до 
мршавости и изнурености заплећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за св 
редином пута, па само дундају ногу пред ногу.{S} Суруџија приђе већ близу и мораде он да зађе у 
 коловоз средином пута, па само дундају ногу пред ногу.{S} Суруџија приђе већ близу и мораде он 
која од мршавости и изнурености заплећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити леб јед 
ену косу левом руком а десном за велики нож, који му стајаше за чарапом десне ноге.{S} Нави дет 
и га левом руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим стиже Ву 
ебијала; те у вече људи дочепали пушке, ножеве и сикире — те умало није било окршаја.{S} Кажем  
 где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одоше доктору и добише 
 млађи.</p> <p>Овај узе иза силава мали ножић оштар са обе стране и поче са недара већи кошуљу  
се често руке Ивану — да је помилуши по ножицама.{S} Али је се јуначки уздржао — јер тако му је 
а тога украсти времена — да се са десет ноката опреде пређа за платно, сукно, сукње, поњаве, ча 
це му беху дугачке са ретким зубима.{S} Нос крив на једну страну.{S} Веђа једна спуштена а друг 
рила али се спрема. — Потрчи на врат на нос.{S} Ај Суседе, ај комшија!{S} Оди помози кумим те Б 
n="31" /> за појас, а десном усекњиваше нос и брисаше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже 
м рикаху чепајући ногама и шишћући кроз нос на рој муха и обадова који зујаху око њих.{S} Тако  
е коју он воли, тај ће добити песницу у нос.{S} Иван је све ово чинио без страха и бојазни — за 
се црне и густе, лица жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа густих и црних, очију црних и бист 
 од камена чесму у свом воћњаку, одакле носаху воду многе куће из близине.{S} Причају, кад је о 
 и заповеда очима да га воде, ногама да носе, мирису да куша, рукама <pb n="39" /> да узме и т. 
 њему ће купити аљинице ко што варошчад носе, па гаћице, па чипчице, па капицу од вунице.{S} Ен 
, једна иде са, а друга на перило и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се здравише па застадоше и 
аре и кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радницима.{S} Никад се не одморе — никад не д 
е раде, а живе много раскошно.{S} Одело носе обојица чојано у самој срми и гајтану, јаше добре  
ог рањеника.{S} У тај мах дотрча Милица носећи у рукама обраницу и лупи Стоју по глави коју обл 
пштаваху једно другом.{S} Он иде полако носећи своју мотику преко рамена — нешто дубоко замишље 
ћи због неких ситница — он упаде у кућу носећи конопац у рукама па и без једне речи поче их по  
 оца.{S} Онај млађи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га 
њему, ломи леденице са стреха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне по неки пут помишља 
 нити ћу ја прести кудеље — јер он само носи памучне кошуље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћ 
ама, а понајчешће држаљицом секире коју носи у рукама; уз огромну вику и псовку свега што је св 
{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је често носила по 20-30 јаја и продавала.{S} Овде 14 музених кр 
а кућа претражи.{S} Лопови су сваки дан носили под видом зајма и наднице, жито, ракију, сланину 
једно наш женски рад, па да једно друго носимо на својим леђима, већ ја сама морам одевати себе 
ими усљед мраза.{S} Еле ја сирома морам носит изједна.</p> <p>И ако досад нисам ништа крао, гле 
а је то лепо имати своје вочиће — па не носити дрва чак из планине на својој грбини, и опет пре 
пистићи, пази каке су му очице, па мали носић — мала устанца, почело ми баурати (пузити) чекај  
звездама — али опет беше тавна и мрачна ноћ.{S} Иван помого те се намирила стока и ушо у кућу,  
и плакали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су последњу чет 
5" /> као отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — нема.</p> <p>Једног 
раше коња за порезу.</p> <p>Милорад сву ноћ кукаше од тешких болова који га мучаху, и нико те н 
берачи осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан превлачише њих двоица без застоја и одм 
ла па се кренуше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и у саму зору стигоше на њиву.{S} Док Милан  
 су — или као у неком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе 
о.{S} Кукурузи се беру на јако.{S} Целу ноћ стоји шкрипут кола путевима уз пратњу песми рабаџис 
а своје буџаљиће незнатан товар па целу ноћ гурају голим раменима у блатаве точкове и онако раз 
удницу па прима порезу.{S} До пред саму ноћ није од стоке ништа продавао — јер многи донеше нов 
, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, или није.{S} Ево свануло је није уд 
улима.{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи распојаси спавати под кровом ове куће, и 
 се склапаху од силног дремања, јер две ноћи и два дана није стао колико мутна вода — нити је ш 
у.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи провео неспавајући.{S} Опијао се је много, па тако 
беше врло енергичан и предузимљив, и те ноћи сам оде под прозор Вуков који немађаше паса, и слу 
онопца па му је умакла у помрчину, и те ноћи ноћила је у комшилуку, не вратив се својој кући.</ 
тешких болова који га мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до мале деце.{S} Ружица, никако не с 
под кровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најлепше стојеће рухо и далеко од 
ла?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по ноћи биле заједно“.{S} Одговори Даница.</p> <p>„А ђе?!< 
а па му је умакла у помрчину, и те ноћи ноћила је у комшилуку, не вратив се својој кући.</p> <p 
 среће Петра Перовића, који као крилима ношен жураше се својој доброј Марти и свом милом сину — 
ек се они зауставише, а Иван као ветром ношен — ухвати Даринку за руку.</p> <p>Даницу стегла Да 
ви, па ни за вас нема милости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо вам благодарни, јер ви сами помрије 
ла.{S} Они већ имају сведока који им се нуде — да обелодане неправедан развод брака њихове сест 
у а гране његове дователе су до земље и нудиле род свој својим пријатељима свињама, а сада се д 
пажљиво.{S} За овим служаше му ракију и нуђаше га да што ужина.{S} Учитељ је пио — али ужинати  
арка на земљи; али никаква ме сила нити нужда на њ’ не би могла навести.{S} И као год што је ме 
 како ће моћи да заради друго што му је нужно и потребно.</p> <p>И да сведемо сада своје поглед 
гао неко са стране видети.{S} Чим уђе у нутра, он затвори за собом врата и закључа.</p> <p>„Врл 
ли нема откупа, нема ни оних који су за њ’ отишли.</p> <p>Милорад изгуби реч.{S} Савка га залив 
емљи; али никаква ме сила нити нужда на њ’ не би могла навести.{S} И као год што је мене будући 
 авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а куче 
истог дана позваше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га у затвор.</p> <p>Марко га је  
рула.{S} Буре му стоји под стрехом и на њ капље вода труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му  
а га је слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>М 
није ни понудио.{S} Сутра нека ми да од ње тапију — добиће од мене равни <hi>сто дуката</hi>“.{ 
а Бога јој њеног...{S} Ми то кријемо од ње као <pb n="125" /> змија ноге.{S} Она би пре погинул 
>— Станија се закле, како је Цмиљка код ње говорила — како би учинила ма с ким обљубу — само ка 
 <p>Даница се закле, како је Цмиљка код ње признала — да је извршила обљубу са Обреном Мандићем 
и једну примедбу, управо пожали све код ње како је настао тренутак да се морају делити.</p> <p> 
у месец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац подморао да у 
чамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p>— Ја немогу ништа окусити.</p> <p>— Како ће  
 Да пошљем побратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи 
ечено све дражи које заносе младост код ње су.</p> <p>Посреством својег лукавства и вештине, по 
еше за чудо, откуда таква немарност код ње — јер он је са врло мало муке придобијао многе жене  
и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити се јер ће главом платити.{S} Онај старији с 
му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров и немилостив — али она беше, доброг срца — 
S} Сад сам се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право рече, она неће  
ка гомила не окомишана кукуруза.{S} Око ње се врзма гајдаш и ујдурисава своје кораблице -— из д 
 „Још ни годишњицу није брату издао.{S} Њега убили на мртво име — одвели му дете — и ја да му п 
же ништа сметати пошто је ванбрачно.{S} Њега ће узети женски род — и квит посла.{S} Дете ни за  
ла се неизмерна љубав и помирљивост.{S} Њега није нико могао убедити, јер свака му је реч протк 
а за шта као кривац стајао пред судом — њега је Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру 
 Бога ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече м 
ла о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њега?{S} Онакав диван младић — као јабука.{S} Он је сву 
 — њега је Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред судом је изгледао тако 
— чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше 
мајка и неће њега рода његова.{S} Мајка њега љуби — слатко моје.{S} Ене задремало ми, чекај да  
љака, са којим је био у свађи, јурне на њега онако из ненада куче и толико <pb n="66" /> га упл 
карадне речи, или речи управљене против њега, не спазив га да је и он случајно ту дошао, он је  
 слабости; ако је човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба 
 у злату.{S} Марко кућни старешина, код њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p>„Мо 
г вечера и он приредио комишање — и код њега је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљено од 
ни почеше доносити крадене ствари и код њега крити.{S} Власт, па ни похарани не долазе и на ту  
су узимали — они су и доносили и ту код њега остављали.</p> <p>Водити коресподенцију са већином 
ну: „ајде са нама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S} Узмите ово 
<pb n="114" /> плакати злато моје, неће њега мајка и неће њега рода његова.{S} Мајка њега љуби  
кати злато моје, неће њега мајка и неће њега рода његова.{S} Мајка њега љуби — слатко моје.{S}  
ем.{S} Покушавали су неколико пута да и њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да се н 
 нико му речи није смео ословити што би њега увредило.{S} Једном, на копању кукуруза — почеше о 
ица смешећи се, па продужи...{S} Ако ми њега тревимо — немој ти да се плашиш.{S} Он ћете може б 
 руку у недра.{S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш. 
Дари окупати Пуру-Милоша — па села крај њега на прочељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дара сам 
 женско, мало им велико стајало је крај њега.</p> <p>„Драга децо —- отпоче Јеша.</p> <p>Мени се 
уч се угаси.</p> <p>Она се подвуче крај њега под губер и једнако плачући ређаше које какве непр 
брог срца — па увек и добре воље с прам њега.{S} Ту доброту он није умео ценити он ју је увек н 
позајмицу, али су сви волели Марка него њега, а многи нису ни смели од Марка сведочити.</p> <p> 
чуна, ни да мисли.{S} То је све у место њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба 
 све што га је подражавало на живот.{S} Његов рад, ход, разговор и сви покрети личили су на пок 
у.{S} Све њиве окопате са кукурузом — а његов се кукуруз уливадио и посветио се, јер он мора га 
6 месеци службе Пера одужи дуг и остаде његов коњ, па су после живели лепо и спокојно — оставља 
 не да.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућанин са другим.{S} И они се сад промене, и 
ратност према непоштењу, па ма то чинио његов једини син.</p> <p>Милорад оста без свога брата.{ 
закачило за неке миразџике.{S} Али отац његов покојни Јеша, саветовао свог сина да узме Савку ћ 
.{S} Мартићима је се задужио и сам отац његов — па и он понова.{S} Ни мање ни <pb n="119" /> ви 
н, и за сваки посао предузимљив.</p> <p>Његов друг и исписник, који је са њим служио у војсци,  
помисли на то откуда ће то дати.</p> <p>Његов повериоц, коме је он дуговао одмах затражи наплат 
аре око своје постеље и учио их.</p> <p>Његов говор био је тих, одмерен, правилан.{S} Његово бл 
Марко дође у вече кући запита га Стоја, његова жена:</p> <p>„Што се закле — да ти је узо паре к 
} Све њиве пооране и усејане на време а његова најзад, јер је он морао да изнадничи волове и пл 
а његове дуге њиве.{S} Са њим иђаше сва његова задруга.{S} Пуна волујска кога возаше се мале де 
 моје, неће њега мајка и неће њега рода његова.{S} Мајка њега љуби — слатко моје.{S} Ене задрем 
аља.{S} Сваке године по једна четвртина његова пређубравата је и даваше огромну количину добра  
зарђали гарабиљ са чивилука и мету уста његова себи на леву сису, па узвикну „опрости ми Боже и 
вости стидело се и велико и мало.{S} Од његова карактера све је дрхтало.{S} У његовим очима, у  
ствари.{S} Нити ко сме поменути — да се његова кућа претражи.{S} Лопови су сваки дан носили под 
 target="#SRP18992_N1" />) — по коме се његова породица тачно управљала — па за то су сви члано 
</p> <p>Завидео му је цео свет, како се његова породица слаже и поштује — како ревносно раде св 
њиховог бившег кућнег старешине Марка и његова сина Ивана.</p> <p>И Марко је испродавао нешто и 
у образ се пољубише — у тај мах изађе и његова сестра т. ј. назови сестра те се и она са њим ка 
е један!{S} Ти си слуга Марков.{S} Он и његова женка све заклопили под свој катанац, па тебе шт 
је задовољно и срећно довршивао.{S} Али његова предузећа нису крњила ничије интересе.</p> <p>Ње 
унца — тако се скиде дотадања суморност његова са срца му и лица.{S} Па од једаред скочи и леже 
ећа нису крњила ничије интересе.</p> <p>Његова је кућа уређена као сат меда.{S} Сваки члан њего 
цали — неумејући ни речи прозборити.{S} Његове су очи као магнетна сила правиле ужасно врење у  
у треви Симу Тешића садањег сопственика његове дуге њиве.{S} Са њим иђаше сва његова задруга.{S 
} Сети се на свог доброг оца Јешу, и на његове речи које на самрти изговори.{S} Док од једаред  
стоке и домаће животиње.{S} Свака стопа његове земље уређена је по најновијем методу.</p> <p>За 
 мишева.{S} Мрва леба никад не падне са његове трпезе.{S} Зрно жита, или пасуља кад падне оно с 
о највећи, јер је служио најмање.{S} Од његове предузимљивости стидело се и велико и мало.{S} О 
којног „Бате“ треба ли се бојати клетве његове.</p> <p>Ове речи Милорадове ућуткаше све и људе  
усну као на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди се и поче зверати по кошари неш 
да које од њих двоје упитају за здравље његове сестре Цмиљке и његовог сестрића Чедомира.{S} То 
је врвио чопор свиња по воћњаку а гране његове дователе су до земље и нудиле род свој својим пр 
 прелистамо прво судбину нашег Живана и његове Данице, па ћемо после и осталих.</p> <p>Живан је 
истијом истином и правдом.{S} И чланови његове породице, и суседи и комшије, кад су год хтели д 
чно управљала — па за то су сви чланови његове породице били свестрано задовољни у свима поглед 
задруге, напомињемо.{S} Да, ни Јешу, ни његове задругаре нико није могао видети: расејане, преу 
и противници који су се још за младости његове свађали и мрзили.{S} Али после кратке истраге св 
} Савка га заливаше водом и кукаше крај његове постеље.</p> <p>Дође Марко, Ружица не беше с њим 
ожете још за дана сићи у ону шуму спрам његове куће, па чим се сутон повуче, ви пређите и изврш 
ућа уређена као сат меда.{S} Сваки члан његове породице пуно-и малолетан имао је своје дужности 
стиже Вука и обриса своје крваве руке о његове кошуље велећи му: „На овај грех ти си ме навео,  
 и воденичари и рабаџије скупише се око његове постеље.{S} Све мушко и женско, мало им велико с 
завађају, да компромитују и осујећавају његове планове, једном речју — кад су год хтели да га п 
а одело и преобуке — она купује.</p> <p>Његове комшије завидећи на његовом нераду са једне а ле 
и својој у којој живи 36 чељади.{S} Име његови синова беше:{S} Милорад и Милан.{S} Синоваца:{S} 
истрагу.{S} На прво место дођоше у хапс његови први шураци Мартићи са својом сестром Цмиљком, п 
ведоше га у болницу не би ли присуством његовим повратили мајци свест — али она га не познаде.{ 
д његова карактера све је дрхтало.{S} У његовим очима, у говору, у цртама лица читала се неизме 
а робије.{S} Благодарећи исказу сведока његових, који се више нису бојали Марка.</p> <p>Марко ј 
на спрам свачега па и на спрам тога.{S} Његово срце не жуди за тим благом као што жуди срце Цми 
ду да се склоне у једну страну пута.{S} Његово свирање не <pb n="75" /> пробуди Милана.{S} Он с 
говор био је тих, одмерен, правилан.{S} Његово благо лице увек насмејано, а поткићено као сребр 
иновац му — мало њежним тоном, и питање његово изазва покрет код свију — од којих многи почеше  
— и том приликом изјави — да је то дете његово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас по делом селу,  
оставите се у положај сиромаха, обуците његово издерано рухо кад је на пољу цича и мраз; обујте 
ата на далеко чувеног хајдука Мартића и његово друштво.{S} Пошто прими пушку и муницију и пође  
estone unit="subSection" /> <p>Мартић и његово друштво постадоше страшило светско.{S} Многе дом 
тори су га понудили — да урежу, у камен његово име и презиме, и он им не даде објашњујући им он 
дице.{S} Но, ако дете почнемо испочетка његовог живота брижљиво чувати и неговати по упутствима 
илице их трошио.{S} Како је читао писма његовог стрица Јеше у коме му писаше „Перо! немој да се 
е.{S} Н. пр. ако дете почнемо од рођења његовог на примитиван начин чувати и неговати све дотле 
о смрти чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог заступао га и помагао у извесним приликама.{S}  
ао, а ником не враћао.</p> <p>Од страха његовог, давали су му људи што је год затражио, и то ни 
раљевом 2 године као гардист.{S} Против његовог карактера — нема се шта рећи.{S} И у добру и у  
јопаснијих лопова, кога тако зваху због његовог накарадног телесног склопа.{S} Вилице му беху д 
 се глава виђаше испод губера.{S} Испод његовог великог и зализаног чела жарила су два велика о 
урадисмо виноград и задужисмо се на име његовог рада 50 дуката удари туча и све уништи.{S} У ос 
итају за здравље његове сестре Цмиљке и његовог сестрића Чедомира.{S} То се морало прећутати.</ 
ано, а поткићено као сребрним зрнцима — његовом седом и коврџастом косом.{S} Он је изгледао виш 
пује.</p> <p>Његове комшије завидећи на његовом нераду са једне а лепом животу са друге стране  
д раздраживања користећи се помрчином и његовом неприсебношћу уједе га за ногу.{S} Усљед чега с 
се врати натраг — да се освети кучету и његовом домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче га осети  
 — па одатле у дувар пролетив кроз собу његовом непријатељу а господару убијеног пса, који скоч 
 убоги.{S} То убија понајпре част моју, његову па и свију нас.{S} Да би ја што купила или плати 
материјала — да кукају на старешину, на његову неправичност и нечовечност.</p> <p>Једног празни 
орад Перовић“</p> <p>„Немојте господине његову стоку продавати“ — рече викач дрхтећи од умора.< 
рухо кад је на пољу цича и мраз; обујте његову обућу која личи на мрежу паука када је путем лед 
ји беше изашо на јарак пружајући прст у његову мотику — коју једва дизаше и спушташе.</p> <p>„Д 
остали убрзају мало рад и надокнађавају његову дангубу.{S} Ако се жена разболи њу гледају остал 
не, до скора ниси ти био тако разуман и њежан на спрам истине и правде.{S} До скора ти ниси уме 
треба <pb n="32" /> да је милосрднија и њежнија, што највећма краси старице и старце.</p> <p>Је 
 око нас?{S} Поче Вук синовац му — мало њежним тоном, и питање његово изазва покрет код свију — 
> <p>— Шта ти можеш чути.{S} Мене је то њезин отац причо’ а то се крије као змија ноге, само да 
дију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико изненађење целога света пронес 
ве не погорша.</p> <p>„Отиди код Марка, њему само кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна  
 благо мајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему ће купити аљинице ко што варошчад носе, па гаћице, 
жија тиме што га је више избегавала.{S} Њему беше за чудо, откуда таква немарност код ње — јер  
 развод брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и план је утврђен.</p> <p>Једног дана 
 кући, и сутра дан порани у команду.{S} Њему пак нареди да превуче оно што је још остало, и нек 
а покојног Милана и одвели га собом — а њему казали да сутра до подне донесе 200 дуката код „љу 
а.{S} И сам је човек сличан задрузи, на њему има разноврсних делова који се узајамно помажу и о 
тељима свињама, а сада се диже коров на њему.{S} Место рода одроњала се свака маховином и гљива 
ола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за он 
 нестане“ и напослетку сети се, како је њему овај исти Перо давао дводинарце, да му истимари ко 
дима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему опростио живот него њојзи.</p> <p>— А како о томе  
ги нов; коме су пак само лиске откинуте њему ништа не фали.{S} Круна, поражена својом кривицом  
је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему купити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Он 
што чине сваког живог створа срећним, и њему је Бог одузео све што га подржава да живи — да се  
ње речи а с погледом на борбу Иванову и њему полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш с 
де и гледа своје стопице како шарају по њему, ломи леденице са стреха кућевни и носи их у рукам 
 пасуљ, па када се скува и поче јести у њему само угљевље и крца се камење.{S} Ређаше Ружица а  
>Мало по мало, крадљивци стекоше веру у њему, и увек су му се исповедали: шта су и где починили 
от неке двоколице, које се приближаваху њему на сусрет.{S} Кад дође близу до на сто метара, док 
оја жена непоштена, и ја то све као муж њен мирно гледао својим очима.{S} То је истина, и за то 
 треба да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка послушати —- али ја ’хоћу, — да ми напред ку 
ју — нико јој није веровао па ни рођена њена браћа нити снахе.</p> <p>Не прође ни пуна три месе 
ут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао м 
у много огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду најк 
ј јед и секирацију и пристати да остане њена старија.</p> <p>У њиној кући био је такав ред — да 
>Тако је резонирала Даница, па и остале њене јетрве нека мање нека више; и долазило се често до 
се скиде нека црна копрена са срца — те њене речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S} О 
крушке које су презрелиле на планинку и њене производе — од то доба Стоја постаде деци својој в 
ому њеном ништа се не примећава одлазак њене свекрве.{S} Али Иван постаје све несноснији и само 
дотле сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене јетрве Милице.{S} Она изађе на поље и поче га траж 
 /> <p>Задруга је као машина, а чланови њени — то су саставни делови машине.{S} Нећу да вам ређ 
сла — али није смела никако ни поменути њеним родитељима, јер је Иван постао у последње време и 
хе и мирне.{S} Сваки посао дрхтао је од њених руку.{S} Она је тачно и савесно отправљала своју  
да — како дете упија усницама брадавице њених сиса.{S} По неко меће у недра и протура их кроз н 
ашке, а уздах за уздахом отискује се из њених болних груди као стене низ какву огромну стрменос 
ано и полетеше му сузе.{S} Сад се сећам њених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што ок 
да помрачи огромно сунце врлина.</p> <p>Њених осам јетрва — омрзоше на њу за то што беше од сви 
поче га шамарати.{S} За тим се врати, и њено двоје деце нађе код оног малог рањеника, па да би  
е извуче испод Дарини руку — а на место њено дође Иван који је обема рукама притиште на своје б 
ори Даница.</p> <p>„А ђе?!</p> <p>— Код њеног винограда. —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и 
уда.{S} Као да нам није сестра Бога јој њеног...{S} Ми то кријемо од ње као <pb n="125" /> змиј 
то загрева срца у младежи, али строгост њеног оца и мајке чинили су те је она увек крила своје  
 вична.{S} Највећа жеља која цароваше у њеној души беше та: да се сваком допадне.{S} Ова женска 
оста у самој кошуљи која се таласаше на њеном бујном телу и бељаше као снег, отпоче љутито и на 
 приметити прво на деци, на њој па и на њеном мужу.</p> <p>Укућани почеше изјављивати своје нез 
стизала, није ништа могла урадити.{S} У њеном целокупном раду осети се одмах једна огромна разл 
а је добра и уредна домаћица.{S} У дому њеном ништа се не примећава одлазак њене свекрве.{S} Ал 
{S} Није то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси 
има слободно.{S} Ово су ујаци твоји, ти њи ниси пре ни видио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја 
 само 10 дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину — узео би за 
парица.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга њива“ била онаква кад је продата као што је данас.{S} Ј 
 је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину 
> дангуба и омраза.{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за л 
каква му треба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати стоке и 
без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једног и друго 
једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу 
јеме и храну за раднике и стоку.{S} Све њиве окопате са кукурузом — а његов се кукуруз уливадио 
ожете познати и по овим знацима:{S} Све њиве пооране и усејане на време а његова најзад, јер је 
 Тешића садањег сопственика његове дуге њиве.{S} Са њим иђаше сва његова задруга.{S} Пуна волуј 
 раде.</p> <p>„Да можемо обрати бар оне њиве у ади — све ће стока појести, и покрасти народ за  
} То је најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши.{S} Они хо 
м што су тога дана разговарали, о дугој њиви, и крађи оне проклете квите.</p> <p>„Сто дуката го 
> <p>Њихови жетеоци и везиоци долазе на њиву — једни жању, други вежу — трећи товаре на кола, в 
сву ноћ полако и у саму зору стигоше на њиву.{S} Док Милан пожње шашине и положи воловима, дотл 
ло.{S} Често су пута они помињали „дугу њиву“ коју је Вук продао Симу Тешићу и не понудив њих д 
 ову ствар без муке свршио.{S} Једну ћу њиву продати, да имаднем што више новаца — са њима ћу б 
љу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више стојећи но седећи уз је 
.{S} То рече па се окрену и пође.{S} За њим и остали.</p> <pb n="79" /> <p>„Оћете ли пити што?< 
анце на сандуцима.{S} Вук и сам пође за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у згради под закло 
њег сопственика његове дуге њиве.{S} Са њим иђаше сва његова задруга.{S} Пуна волујска кога воз 
 стрмености.{S} Кола се претурише, а са њим Милан полеће и лупи самим теменом о суву и тврду зе 
а рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке, не мож 
/p> <pb n="94" /> <p>Стоја је родила са њим 8 деце па су јој помрла још у раној младости, сад и 
стра т. ј. назови сестра те се и она са њим као са својим братом пољуби у образ.{S} И збиља нис 
p> <p>Његов друг и исписник, који је са њим служио у војсци, беше наредник жандармерије у окр.  
 је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздвоили чуле су се пушке.{S} Тужитељ је требао да 
живот и рад.</p> <p>Она се у намисли са њим разговара и смејањем ублажава им зверске ћуди.{S} Д 
а, њему само кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88" /> треба тражити  
и неког ђавола на врата да сваки дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изабро. 
ве оне који су се ту затекли да пођу са њим на увиђај код Перовића куће.</p> <p>Кмет Јанко свра 
Неке важне мисли обузеле су га.{S} Пред њим је стајала чутура са ракијом са којом је сваког 1/4 
ље.</p> <p>Дође Марко, Ружица не беше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} Викнуше деца.</p> <p>Милорад 
.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је поздраво доћи.</p> < 
 вече, кад дођу кући уморни и зловољни, њима се саопштава како је тај и тај ухватио краву, овцу 
 вином која стајаше међу <pb n="126" /> њима, поздравише се и одоше, хајдуци у шуму — а њих дво 
аринка задојавајући дете?</p> <p>— Неда њима Цмиља — они би то учинили.{S} Не знаш ти како је о 
.</p> <p>Дотрчаше оближње комшије, а за њима и Даница која беше отишла ради разговора код једне 
, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један човек у швапском оделу.{S} То 
лећа полиција уђе у траг хајдуцима а за њима и пред њима направи заседе.{S} Кад хајдуци наиђоше 
трану — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала сву децу редом да мокре у  
а, јер може полиција дознати — па ће за њима у потеру и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Добро б 
апоље.{S} Он разјарен као лаф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S}  
 им се не да колико заслужују.{S} Према њима не треба нечовечно поступати, треба им давати више 
ема вама бити немилосрднији но ви према њима што сте били, јер то сте их ви научили.</p> <p>Пос 
.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} На њима је било одело увек лепо, помодно и чисто.{S} Он је 
ске године сушисмо шљиве и изгубисмо на њима.{S} Ове године пошто урадисмо виноград и задужисмо 
родати, да имаднем што више новаца — са њима ћу брже и лакше ту ствар свршити.</p> <p>Не прође  
 ако ти будем отворио очи разума, да са њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међ 
иш са оним курвама (јетрвама) кад ја са њима не говорим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Није то бада 
реба благодарити светој природи која са њима тако мудро управља“</p> <p>Иван није ни полугодишњ 
{S} Има он и облигација.{S} Квита је са њима спакована“.{S} Одговори Миладин шапућим гласом и д 
свиња, ћурака и кокоши.{S} Па шта је са њима?{S} Покрали лопови, покрали и појели.{S} Док не пр 
овић побего је с робије и удружио се са њима.{S} Он је оглашен за хајдука и глава му је уцењена 
карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њима облагала опрљотине несрећном Милораду.</p> <p>Мило 
озаше се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприметно погледа преко свију и 
.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много починиле квара?{S} Запиткиваше К 
аго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећа срећа и радост.{S} А то  
једу оно исто што и надничари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у з 
ка и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем 
и, и показује своју моћ господарења над њима.</p> <p>Пијаница, то је жалосна појава, у друштву, 
а уђе у траг хајдуцима а за њима и пред њима направи заседе.{S} Кад хајдуци наиђоше на заседу и 
 најтеже послове, па ћете знати како је њима, у противном никад и никако.</p> <p>— Ви нећете зн 
 Тај хлеб морам ја сам произвести, прво њима, па мене шта остане.{S} Док рађаху они надницом, з 
и само врви са својим песмама.{S} Благо њима И ако су тек јуче оживели после неумитне и хладне  
о каквим дрвеним устима, јер немађаше у њима нимало влаге.</p> <p>— хоћу -— одшапта му Дара са  
ана човека.{S} То беху хајдуци.{S} Међу њима се водио овакав разговор.</p> <p>— Тако, дакле, мо 
ена само једна жена — па опет нема међу њима ни једног који не производи ђецу...{S} Сад сам се  
чаршији.{S} Главна несрећа била је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страст за пићем.{S 
њижевника ни родољуба — опет за то међу њима нема злобе ни зависти — мржње ни пакости, свађе ни 
 куповао сукнено одело па и лети и зими њиме прикривао своје поцепане и нечисте преобуке, а дец 
ми је мило, нека пукне тиква једном.{S} Њина свила досади целом селу.{S} Ама живота ми мога, да 
вих страна.{S} Па ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њихове.</p> <p>Не може сиро 
стадоше у старој кући заједно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на по 
истати да остане њена старија.</p> <p>У њиној кући био је такав ред — да кад кућни старешина ус 
и Круна биће <hi>планинке</hi> (редуше) њих ће двије готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милиц 
рано се поче копати виноград.{S} Око 20 њих копали су код Милорада и забашуравали свој тешки по 
трећа обали једну врљику и уђоше око 30 њих.{S} Трешња у цвету, купус тек посађен и примљен.{S} 
ио вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} На њима је било одело у 
едан иде и свршава послове за све.{S} А њих осам раде изједна, и они чекају време раду, а не че 
јстарији брат Милош два пут женио.{S} А њих тројица само по једном — и да ни једном домаћица ни 
здравише се и одоше, хајдуци у шуму — а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена створења.{ 
уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дјете 
тану вечито и лутају по помрчини.{S} За њих нема милости никад за никад.{S} Јер нико не може из 
ђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али 
и чекају време раду, а не чека време на њих.{S} Овако се сви траже, сви иду — и треба им више н 
S} Са великим нестрплењем изгледа се на њих.{S} Дође и мрак.</p> <p>Милорад — колико год пута з 
 је Вук продао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу за то што су били у свађи.{S} И по за врло м 
х и хрђавих људи.{S} Оружје ваше против њих нека буде љубав и доброчинство._</p> <p>„Ако све из 
 их Марко виде.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати коња, на коме јахаше вођевина, за узду — п 
свачему али Мића је очекивао да које од њих двоје упитају за здравље његове сестре Цмиљке и њег 
 себе са хиљаду динара.</p> <p>Сваки од њих имали сву да плате трошка, са дугом од 200 дин.{S}  
има — али ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни од детета.</p> <p>Четврти дан Марко доведе дјете 
им давао што их жали, већ што стрепи од њих, да му не учине какво зло.</p> <p>Он је давао са је 
 треба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека петоро, нека троје, нека једно а п 
ме новаца — па је пред деобу отишо’ код њих и затражио квите.{S} Они повериоци писали су квите  
} Ко је срећан да се стави у службу код њих, и ко својом вештином и финоћом уме да им се допадн 
S} Набраше и друга, па похваташе волове њих двоица и отераше кукуруз у село код салаша, а берач 
и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните њих повише те све окомишајте, па прекосутра ако озго ко 
марва“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће њих и поделити.{S} Они тучу све оне, али њу ни малим пр 
де Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ повикаше њих неколико.</p> <p>„Требало би, да сав рад женски што 
гу троица, што не могу троица могу више њих, и тако се организује друштво.{S} И сама ова друштв 
ј дан, и сву ноћ и сутра дан превлачише њих двоица без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, 
ивота и својих дела која су прирасла уз њих, завлачу се у подземне рупе и канале, мрачне, влажн 
 — викну Даница приближавајући им се, и њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима 
им се врати и одвали врата на соби те и њих две које се ту беху склониле изудара.{S} У оном гње 
 што у сваком случају може неко наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно з 
/p> <p>Водити коресподенцију са већином њих и радити ма какав рад, не може се никако проћи а да 
вратив се својој кући.</p> <p>Сутра дан њих неколико полазише кметовој кући па се двоумећи врат 
ела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико исто и у кошници остане.{S} Немојте д 
с на рој муха и обадова који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непрекид 
ола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} Место готова новаца Марко показа  
 на недрима Дариним и завуче обе руке у њих.{S} Извади дојке које се у оном заладку засијаше ка 
а своје жртве и да прави разлику између њих и добрих па само добрима да чини зла те да га ови в 
{S} Сребрни стопарци били су сузе свију њих кад мајка паде преко сва три гроба у којима јој беш 
а Ивана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да донесу пића.{S} Кад се мало удал 
нца.{S} Тајна, то је највеће јемство за њихов живот и рад.</p> <p>Она се у намисли са њим разго 
ли како је то било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе.</p> <p>Чилаш задржа код себе револв 
 хтеде видети.{S} Али је пажљиво слушао њихов разговор.</p> <p>„Бога ти, зар помрјеше она вајна 
аки план — свака жеља остаје празна.{S} Њихова јава личи на сан, а живот на машту.{S} Инокоштин 
— који само трчу ади нигде не стижу.{S} Њихова свака циљ, сваки план — свака жеља остаје празна 
имање пређе у моје руке, али не пређе и њихова радна снага, јер они у место рада сви се одадоше 
е као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца сроством везао.{S} Позваше га у кућу и одма 
 — да обелодане неправедан развод брака њихове сестре.{S} Они су свуда одговарали тихо и мирно, 
 оно што је њино било не буде опет деце њихове.</p> <p>Не може сиромах радити кад нема чим ни н 
пошто се опремише сви, позва све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду  
ити воденицу, разбој и плуг и разбацати њихове делове по дворишту и буњишту — који ће се за изв 
н са њом.{S} Овај Милорад, био је темељ њихове задруге, он је био као гвоздени обруч оглавник с 
им је најглавнија утеха та, што је част њихове сестре остала чиста и светла.{S} И тако су прола 
е ствари за одело и обућу и т. д. дотле њихови пси својим сигналом јављају свачији долазак, и о 
ије имао не може ни имати никад.</p> <p>Њихови пластиоци пласте за урнебесном песмом, шалом и д 
рође узалудно и једном и другом.</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци долазе на њиву — једни жању, д 
га што је свето на земљи и небу.</p> <p>Њихови чобани, чувари стада оваца, чопора свиња, џелепа 
ба, још жалоснијих посматралаца?</p> <p>Њихови волови под најтежим товаром са својим рабаџијом  
ао магнетна сила правиле ужасно врење у њиховим мозговима, који су одлазили више посрамљени нег 
ко не може изрезати оне злочине из душа њихових, које су оне своје вољно урезане.</p> <p>Ко зна 
 у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њихових братучеда они су купили и платили.{S} Плаћајући 
.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њихово добро“.</p> <p>„Молим те!{S} Ти добро стојиш са  
ћи им више но други — само нека то буде њихово као што је некад било.{S} Често су пута они поми 
г производи.{S} За несрећу моју — имање њихово махом је прешло у моје руке.{S} Ту је имање.{S}  
смо, ја морам радити за све сам.{S} Јер њихово имање пређе у моје руке, али не пређе и њихова р 
лутина код власти са смрћу хајдука Вука њиховог брата.{S} Убити брата свога за срећу јавне <pb  
јутара орања.{S} То је зависило од воље њиховог повериоца.{S} Само да их тужи па му је зора.</p 
Зар не знаш ти, да смо ми издали власти њиховог брата као хајдука — те је погинуо у нашем пољу  
ш нам је остало да прелистамо и судбину њиховог бившег кућнег старешине Марка и његова сина Ива 
а — да буде мирно и да се покорава вољи њиховој — све нешто шапће, крсти се и призива Бога у по 
акав дипломат и показа своје схватање о њиховој задрузи које је пуно непоречне истине.{S} Она п 
, клевета мржња и злоба увек царовала у њиховој кући.</p> <pb n="34" /> <p>Покојни чича Јеша, ј 
ко ће једног вечера исшибати све жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више 
Ја сам купио користећи <pb n="14" /> се њиховом слабошћу која се састоји у неслози и поцепаност 
Марти и свом милом сину — да им саопшти њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову ве 
н <pb n="110" /> нема до тај — да узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од 
} Но Иван је био некако сувопаран према њој.{S} Није прошло ни 2 месеца како су се састали — а  
} То се дало приметити прво на деци, на њој па и на њеном мужу.</p> <p>Укућани почеше изјављива 
емљу дао толико земље колико он може на њој лако живети па да то не може ни у ком случају отуђи 
чући ређаше које какве неправде које се њој тобож чине.</p> <p>Тако је резонирала Даница, па и  
} Даринка му се улегла у срце он само о њој мисли непрестано.</p> <milestone unit="subSection"  
е планина богата са тим знаковима.{S} У њој има неких манастира, градина, црквина, шанчева и т. 
што су ти дугови учињени у задрузи па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и користи сам себе са  
ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у њој склони се за време — док му општински одбор даде се 
?{S} Ја би пре њему опростио живот него њојзи.</p> <p>— А како о томе вели Цмиља?{S} Запита јед 
 кућу узверена и поплашена Савка.{S} За њом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђе м 
 па право у начелство.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну на врата 
о јој нешта реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна Милица сва испребијан 
розно светила.{S} Која је год почела са њом да се поинати морала је исплакати свој јед и секира 
И ако је се Иван оженио — опет је се са њом морао састати бар у месец дана један пут.{S} Он је  
Јер Цмиљка не би могла ништа учинити са њом живом.{S} Очи би повадиле.{S} Овако кад она погине. 
љи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим.</p> <pb n="123" /> <p>— Добро — добр 
 послуша, и осећао се потпуно срећан са њом.{S} Овај Милорад, био је темељ њихове задруге, он ј 
рава.{S} И ја се другом оженити нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, па иди те се спремај.{S} Викну о 
ио.{S} Али слепа освета на то не гледа, њу ништа не задовољава до онај Мојсијев закон — око за  
мајку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио врхом од конопца па му је умакла у  
а!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да њу не би требало.{S} Примети Милан.</p> <p>— Она је узр 
и за живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да 
</p> <p>— Човечност кад ми помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а заш 
и о тврду земљу падајући озго и сама на њу са свом тежином тела, и од куд да се треви, да Милиц 
/p> <p>– Пст!{S} Писну други окренув на њу запету пушку.{S} Све занеми и утиша се.</p> <p>— Ива 
.</p> <p>Њених осам јетрва — омрзоше на њу за то што беше од свију најлепша, најбистрија и најд 
жи ватру и пристави лонац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чекаше да спане роса — већ почеше брати, 
та Милан старији брат Мићин.</p> <p>— И њу и њу.{S} Него шта!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим 
.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин.</p> <p 
ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћемо пред конзисторију.{S} Нек нам потпиш 
лан старији брат Мићин.</p> <p>— И њу и њу.{S} Него шта!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да њ 
их и поделити.{S} Они тучу све оне, али њу ни малим прстом не смеју — дохватити.{S} Какву чудну 
 његову дангубу.{S} Ако се жена разболи њу гледају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде  
0" /> <p>— Она никако не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Иво 
ла своје погледе од мушкараца који би у њу бленули.{S} Ивану је она постајала све милија и драж 
као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким непознатим ми 
е из зграде ови људи — и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За ово време они по 
У бесмртност душе немојте сумњати, ко у њу сумња, тај нема никаква разлога, никаква основа да б 
зања говорите о тако страшним стварима, о смрти неприродној.</p> <milestone unit="subSection" / 
но о оном што су тога дана разговарали, о дугој њиви, и крађи оне проклете квите.</p> <p>„Сто д 
и, оди на крила мајци — опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, м 
 Оди, оди на крила мајци — опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу 
 у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оче проклет да си.{S} Земља ти грешне кости из  
зва се овим речима.</p> <p>„Изволте!{S} О здраво, здраво исписниче!</p> <pb n="69" /> <p>„Зар б 
{S} Оди, оди на крила мајци — опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у шк 
родам у сред тог јада и беде волове.{S} О несрећни Јанко, што огреши душу... „Господине!{S} Ја  
задовољно и само певају и веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазл 
а дана.{S} Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке сврши 
а би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то 
урати (пузити) чекај да га придојим.{S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, а, (пљеска руком п 
кониту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико места обелоданио и сам Обрен,  
, која више личи на трап но на кућу.{S} О проклета ракијо.{S} Доста ли си срећни људи унесрећил 
S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју ста 
јатаковали.{S} У исто време казао је да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И овај хајдук кажњен 
значити.{S} Даринка је много премишљала о тој појави.</p> <p>— Чисто ми је сад лакше — отпоче И 
оје тетке Данице — она је овако мислила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њега?{S} Онакав ди 
мео бити.{S} Многи би претресали питања о Марковој части и животу, али просто нису смели, он по 
ткиваше Круна — правећи се као да ништа о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница ће свако 
ако.{S} Само да си чуо, како уздише кад о тебе говор поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би 
ада сви се одадоше неваљалству, не раде о хлебу а једу га.{S} Тај хлеб морам ја сам произвести, 
о чувати и неговати по упутствима науке о здрављу, па одједаред тога се одрећи и учинити велику 
м стиже Вука и обриса своје крваве руке о његове кошуље велећи му: „На овај грех ти си ме навео 
ет на леђима, оне би још ту разговарале о које чему али не могаху, и тако се размимоиђоше и одо 
 какав дипломат и показа своје схватање о њиховој задрузи које је пуно непоречне истине.{S} Она 
е знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћ 
 врућа ракија.</p> <p>Разговарали су се о свачему али Мића је очекивао да које од њих двоје упи 
 Како без страха, без устезања говорите о тако страшним стварима, о смрти неприродној.</p> <mil 
рни Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало из раменица!{S} Гле остаде  
ану.</p> <pb n="56" /> <p>Живан мишљаше о овом разговору дуго и тако заспа.{S} Сава мало, и усн 
ни чича Јеши, у оне речи, које говораше о бесмртности душе и вечном животу.{S} И ако је истина  
араше се мало веселије но пређе — али и о другим стварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да устан 
> <p>На селу, врло се хрђава брига води о чувању и неговању мале деце; али то не шкоди толико,  
своје лепо имаће, и како су се огрешили о своју дечицу која су расла као анђели.</p> <p>Даница  
.{S} Нави мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући озго и сама на њу са свом тежино 
емо ми сви мушки бити слободни и радити о земљи.</p> <p>„Па тако је добро“.{S} Повикаше сви људ 
<p>Перовића задруга поче јавно говорити о деоби.{S} Сва упињања, сви разлози и савети, све опом 
ћа — извадив га из мале торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жа 
 се треви, да Милица лупи својом главом о оно исто брвно и на оном истом месту — само с том раз 
а њим Милан полеће и лупи самим теменом о суву и тврду земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође  
то новца даје лакат са највећом претњом о издаји.{S} Поверилац му више и не иска али му и не да 
аш чича Јеша увек је каваљерски говорио о смрти, — без нимало бојазни.{S} Али то је чинио док ј 
остио живот него њојзи.</p> <p>— А како о томе вели Цмиља?{S} Запита један хајдук.</p> <p>— Она 
ја деца које је потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвнета самим челом и беше обливено сво у 
ће код мене, има ћемо ми да разговарамо о некоме важном послу“.{S} И тако се растадоше.</p> <mi 
неговати све дотле — док порасте и само о себе почне се бринути; од тог детета можемо имати у с 
{S} Даринка му се улегла у срце он само о њој мисли непрестано.</p> <milestone unit="subSection 
ла зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити и поткресати доста младих дрвета, па 
замишљен.{S} Па шта је друго мислио, но о оном што су тога дана разговарали, о дугој њиви, и кр 
.{S} Даница је сада водила велику бригу о тој ствари, којој она беше највећи узрок.{S} Она изве 
 пију ракију и вино, док се разговарају о крађи и утаји — док преварбавају и прекрајају разне с 
уди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу  
и у шуму — а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена створења.{S} Како без страха, без уст 
 капље вода труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му пола једне стране остало непокривено у не 
ник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помог’о.</p> <p>„Онда, спреми се сутра.{S} Сутра ћеш бити при 
ан, који је високо негде у облаку углед’о неку тичурину.{S} Док Миладин извади из џепа неку ску 
 но је даде?</p> <p>„Није је он ни прод’о већ Перуника.</p> <p>„И то за петнајест дуката.</p> < 
ругој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница с 
Одговори Стоја.</p> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> 
Је л’ посло новац?</p> <p>„Он није посл’о већ тражи.</p> <p>„Кад до сад није нашо, одоцнио је.< 
ло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, а нарочито тежачк 
је то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси треба 
p> <p>„Јес!{S} Право велиш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем неће 
вио, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме с 
 требао ни да се жениш.“ Поче плакати. „О, несрећница што се окова!{S} Што пође за слепа и луда 
 Милутин Марковој кући па рече.</p> <p>„О Марко.</p> <p>„Чујем Милутине.</p> <p>„Мене се огади  
играће те у колу са многобројним светом оба пола, такође обученим и искићеним.{S} Ту ћете видет 
 је Даринка нагнана бесном природом — а обавештена лажним разлозима поклонила своју невиност ож 
в пастир одваја и пречишћа што треба за обадва света.{S} Наш чича Јеша увек је каваљерски говор 
а ли ће нас обојицу?</p> <p>„Позива нас обадва.</p> <p>„А кад?</p> <p>„Петнаестог треба да буде 
днији.{S} Овако Бог зна шта ће бити.{S} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон  
ше и почупаше по неколико бичева косе — обадве шарене у крви, дотрчаше и кућани и комшије и јед 
Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео 
ногама и шишћући кроз нос на рој муха и обадова који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ стајао  
е браће“.</p> <p>Ускочи друга, па трећа обали једну врљику и уђоше око 30 њих.{S} Трешња у цвет 
на вериге да се мало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца нису могла дохватити.{S}  
 скок липсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању обали, сагореће му сено.{S} Ко му пресече коло кад га о 
оји се ту крај ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за инат кошуљицу у ватру — а зар није она м 
таше празник.{S} Живан поранио и уздиго обаљена врежна трешње — поткресо их и окрепио, па и куп 
ник, за тим стеже срце и гурну прстом у обарачу.{S} Пуче пушка — а он се пружи по поду собе и н 
се усече буранија, или кромпири, док се обари купус или зеље — ту прилично прође времена.{S} Па 
 Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке обасипајући је пољупцима каквим је никад досад није оба 
је пољупцима каквим је никад досад није обасипао.{S} Она се пробуди и враћаше му пољупце.{S} Он 
од неке неописане радости дрхтао је — и обасипао врелим пољупцима Даринчину косу — грло — лице  
а не беше далеко.{S} У механи беше пуно обвезника који беху пошли у команду, међу којима имађаш 
раше да ће бити вежбање војника.</p> <p>Обвезници се зваху судници на саопштење.{S} Милан оде,  
икире и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одоше доктору и добише уверења са повеликом по 
 стараоце на имаће.{S} Милева и Милунка обе су се удомиле у богате куће.</p> <p>Милоша је узела 
.т.д. и почне орати.{S} По два метра са обе стране оставља не пооране земље, или толико мора да 
Овај узе иза силава мали ножић оштар са обе стране и поче са недара већи кошуљу свуд наоколо, п 
услед чега беше друм високо издигнут са обе стране, а при том прилично узан, јер се осипа земља 
 /> дугмета на недрима Дариним и завуче обе руке у њих.{S} Извади дојке које се у оном заладку  
жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се здравише па застадо 
 већ имају сведока који им се нуде — да обелодане неправедан развод брака њихове сестре.{S} Они 
миљу.{S} О, то је већ на неколико места обелоданио и сам Обрен, који је за 5 дуката извео сву т 
ара са истим гласом и понова га притеже обема рукама које му око паса стајаху.</p> <p>— Али, јо 
уку — а на место њено дође Иван који је обема рукама притиште на своје бурне груди.{S} Даринка  
ћерчице — а Иван је отишо у виноград да обере неке чардаклије (вињаге) сви уђоше у кућу па напо 
 рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере грожђе <pb n="51" /> и по испрекрштаној лози и ра 
> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало из раменица! 
а да јој дам нешто пара за то што си је обесчастио.</p> <p>— Тако ћемо нешто и гледати.</p> <p> 
ти.{S} А ви сви треба да се разиђете по обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте  
е девојке осрамотио и саломио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећ 
{S} При том кад се узме <pb n="37" /> у обзир младост не само деце већ свију животиња, која се  
су квите са новим датумом и годином без обзира на то: што су ти дугови учињени у задрузи па у њ 
 већ свију животиња, која се ни мало не обзире на време и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо и 
 што је недеља и празник.{S} Ено га где обилази башту.{S} Побија прикољке и увлачи трлиће онде  
ница и шљиве и виноград беше све родило обилато.{S} У јесен се говораше да ће бити вежбање војн 
жи заклетву — али није смео, јер је сам обио врата на подруму, и да је непажњом Гвозденовом зрн 
 земни живот.“</p> <p>У народу је такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, онда  
говор:</p> <p>„У нашој је кући увек био обичај да се с’ пролећа, управо кад настаје кад, одреди 
ам кад чекати, него дај по залогај леба обичаја ради.{S} Одговори Мића.</p> <p>Скочише обоје.{S 
 се лепо опремио и обуко.{S} Па по свом обичају и наоружао се и отишо мало код зета и сестре.</ 
есну поделу рада међу члановима, већ се обично из околине гунђало и шаптало: „Никакав рад — а о 
 <p>„Једног дана, дођоше овце раније но обично и плинуше по дворишту, које је чувала Даница и к 
вино, ракију. и т.д.{S} Па разна одела, обичног и стојећег, зимског и летњег — он дође на ову ж 
плачући.</p> <p>После дужег препирања и објашнења остаде све онако како је Марко први пут предл 
н његово име и презиме, и он им не даде објашњујући им онај стих из светога писма који вели: „Ч 
тај дан.</p> <p>У недељу пред Спасовдан објетине су на све стране.{S} И браћа Цмиљичина у очи т 
цу — ту је закувала кртичњаке и са њима облагала опрљотине несрећном Милораду.</p> <p>Милорад ј 
као кад се за један тренут какав прамен облака скине са сунца — тако се скиде дотадања суморнос 
лавом као ћуран, који је високо негде у облаку углед’о неку тичурину.{S} Док Миладин извади из  
опија се — свађа се и туче — и већ пише облегације са интересом динар на дукат месечно.</p> <p> 
у сунце и шину га штапом по глави, кога обли крв.{S} Марко потрже револвер, али му га овај оте  
ама обраницу и лупи Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Стоја чији је  
арца — и Марко паде на земљу сав у крви обливен.{S} Марка однеше на поњави кући где је одмах ум 
 ивицу неког брвнета самим челом и беше обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче му рану  
ук.</p> <p>„У другу зграду.{S} Има он и облигација.{S} Квита је са њима спакована“.{S} Одговори 
ичког лепог дана, тек што сунце зађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи поветарац дахн 
е мрднув ничим издахну.</p> <p>Дотрчаше оближње комшије, а за њима и Даница која беше отишла ра 
ка и људи трудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ову Даринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и  
Цмиљка код ње признала — да је извршила обљубу са Обреном Мандићем.</p> <p>— Станија се закле,  
 ње говорила — како би учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да има  
ко корисна колико у себе садржи варки и обмана, опасности и неприлика.</p> <p>Једини он, одржао 
у надничару и раднику, па од тога да се обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њихово д 
а сем тога раздражен усљед великог пића ободе свог вранчића те дође до Марка, одмах слеће с коњ 
гледало је да ту нема живе душе.</p> <p>Обоица пођоше напред, и уђоше у авлију.{S} За тим Вук в 
ма вечеру, док на један мах отворише се обоја врата и у кућу упадоше два наоружана човека.{S} И 
Иван са својом Цмиљком.{S} Обоје младо; обоје здраво; снажно и развијено.{S} Али немају нешто — 
заједно живи Иван са својом Цмиљком.{S} Обоје младо; обоје здраво; снажно и развијено.{S} Али н 
ју и зави цигару.{S} Мића пође — они га обоје испратише далеко, поздравише се и растадоше се, а 
оже имати.</p> <p>Једна намигуша видела обоје деце — па пронела глас, да су обоје као две полов 
<p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их 
 и спреми се па оде код Марка, а одатле обоје у окр. варош.</p> <milestone unit="subSection" /> 
} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у плач.</p> <p>„Шта ћемо сад!?{S} Викну Миладин.< 
 ради.{S} Одговори Мића.</p> <p>Скочише обоје.{S} Док Даринка спреми нешто на тигању, дотле Ива 
ри Иван, ухватив Дару руком око врата и обоје се по неколико пута пољубише за тим се он са вели 
ро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди се и поче зверати по коша 
ше ту у близини, стаде немилице грувати обоје песницама и шамарима, па и самог малог рањеника.{ 
ела обоје деце — па пронела глас, да су обоје као две половине једне јабуке.</p> <p>Деца су рас 
лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“</p> <p>Сељачке н 
уди и жена те ону децу стишаше.{S} Беху обоје мртви.</p> <p>Сутра дан јавише власти, која дође  
ља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у школу.</p> <p>Година беше 
е, а живе много раскошно.{S} Одело носе обојица чојано у самој срми и гајтану, јаше добре коње  
 напојницу.{S} И одиста сутра дан одоше обојица капетану и Милутин без и једне речи би примљен  
ало постарији човек, обучен као први, и обојица викнуше у један мах:</p> <p>„Пст!“ Милорад уста 
 једну чашу више попити од Ивана и тако обојица су се били прилично пићем загрејали.{S} Даринка 
неблагодарни човече.{S} Сад ћу ти убити обојицу па и тебе“.{S} Продера се онај млађи.</p> <p>Ру 
сец дана у месту.</p> <p>„уда ли ће нас обојицу?</p> <p>„Позива нас обадва.</p> <p>„А кад?</p>  
ја ће и најмања олуја болести заљуљати, оборити — и отиснути у бездно море што се зове смрт.</p 
мене тиче за твога мужа.{S} Ако ти може образ поднети ти га немој ни прати ни крпити.{S} Е, как 
стрча му у сретање.{S} Руковаше се па у образ се пољубише — у тај мах изађе и његова сестра т.  
на са њим као са својим братом пољуби у образ.{S} И збиља нису погрешили.{S} Сестра му је као и 
ико суза скотрљаше му се низ запламтеле образе.</p> <p>— Признање твоје највећа ми је утјеха, а 
а покојног Милана.{S} Сузе јој лете низ образе као грашке, а уздах за уздахом отискује се из ње 
у непрекидној журби, човек измени и оно образованости које је под закриљем својих родитеља стек 
етна задруга најбољи услов за свестрано образовање омладине, и за благостање и удобан живот сви 
Упаде у реч Ружица милујући га шаком по образу.</p> <p>Стево не рече ништа, већ оде са овим зли 
 да се суши — а кукуруз нисмо ни струка обрали.</p> <p>„Што се бринеш за то?{S} Остаће жене, па 
У тај мах дотрча Милица носећи у рукама обраницу и лупи Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си 
 у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати и превући у село код салаша.{S} Нека сутра једна 
па нека их нека раде.</p> <p>„Да можемо обрати бар оне њиве у ади — све ће стока појести, и пок 
више се привређује, код појединца то је обратно.{S} Где рађаху 9 људи и девет жена, требало је  
Даница Перовићка <pb n="117" /> сведок, Обрен Мандић проузроковач кривице, Стојан Поповић, Илиј 
 је затруднела пре 2 месеца — но што је Обрен ову комендију извео.</p> <p>Дознавши Иван, увидео 
 већ на неколико места обелоданио и сам Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То 
године са Иваном живим па ништа.</p> <p>Обрен се закле, да он није био тај, за кога сведоче Сто 
 измајсторисала.{S} Да пошљем побратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека 
леше се, како су видели и лично познали Обрена Мандића — кад је изашао из вајата Ивановог и поб 
баш одиста — да сам ја учинила нешто са Обреном.“</p> <p>— Сирота, па није јој ни било лако.</p 
 ње признала — да је извршила обљубу са Обреном Мандићем.</p> <p>— Станија се закле, како је Цм 
тету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве руке о његове кошуље велећи му: „На 
>„Готово ништа“ дубоко уздахнувши Марко обриса зној са чела па настави.</p> <p>„Кад одосмо доле 
дњи кад се окрене „на левокруг“.{S} Тај обрт, тај „левокруг“ не чине људи, већ судбина и време. 
 њихове задруге, он је био као гвоздени обруч оглавник са још 8 дрвених обручева на каквој огро 
воздени обруч оглавник са још 8 дрвених обручева на каквој огромној великој каци.</p> <p>Једног 
тало у слами.{S} Каца му само са једним обручом стоји у воћњаку под ведрим небом сва <pb n="53" 
дјеваше децу, била су јој увек одевена, обувена, чиста и опрана, али ево, запушти их до крајнос 
 шта је мука ни умор.{S} Увек одевени и обувени.{S} По сто дуката у злату увек, нисмо мање прет 
поранио Иван у поље, па онако усамљеног обузеле су га неке чудновате мисли.{S} Час је ишао брзи 
ки хајдук поклонио.{S} Неке важне мисли обузеле су га.{S} Пред њим је стајала чутура са ракијом 
така — шапћући нешто са својим пламеном обузетим устима.{S} Крв појури на све стране као страшн 
дерано рухо кад је на пољу цича и мраз; обујте његову обућу која личи на мрежу паука када је пу 
њаве, чарапе, појасове и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, и преко тог 
е дивном мају.</p> <p>Први дан цео свет обукао се у најлепше празнично одело и отишо у цркву —  
је тамо код Ивана, па се лепо опремио и обуко.{S} Па по свом обичају и наоружао се и отишо мало 
 рада женског, који се односи на одело, обућу и чистоту.{S} Ове врло важне намирнице које су у  
ју и прекрајају разне ствари за одело и обућу и т. д. дотле њихови пси својим сигналом јављају  
д је на пољу цича и мраз; обујте његову обућу која личи на мрежу паука када је путем лед и снег 
/p> <p>Поставите се у положај сиромаха, обуците његово издерано рухо кад је на пољу цича и мраз 
/> <p>Није прошло ни 15 дана — а Даница обуче лепу чохану памуклију.{S} Она је извлачила много  
тке, купи деци материје и фланела те их обуче и преодену.</p> <p>Овим поступком, он одреши руке 
а врата уђе други мало постарији човек, обучен као први, и обојица викнуше у један мах:</p> <p> 
очеше крстарити преко села људи и жене, обучени у лепо празнично одело, пешке и са коњима — и о 
ве куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најлепше стојеће рухо и далеко одавде 2—3 дан 
са многобројним светом оба пола, такође обученим и искићеним.{S} Ту ћете видети све своје позна 
. д.</l> </quote> <p>Ова тужна запевка, ова жалосна и не поречна истина трону свакога слушаоца  
енским радом поделе.</p> <p>Овај корак, ова мала измена у кући Перевића постала је врло важна п 
три (од стрица) мало измета (посла).{S} Ова курјачица Даница знала је то, па је повела Ивана и  
старо и младо — те тако се и осване.{S} Ова узајамност — ово весеље и песма усхићава живот чове 
 души беше та: да се сваком допадне.{S} Ова женска беше се закитила и пороцима и врлинама, ал’  
противника —- те га победи и уништи.{S} Ова наша имовина, то је била имовина ових пуких сиромах 
ве како ваља.</p> <p>Од тренутка — када ова приповетка почиње била су му сва три брата помрла п 
> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за ова четири вола?</p> <p>„Двеста динара“ рече један.</p> 
и тако се организује друштво.{S} И сама ова друштва удружују се са другим друштвима и стварају  
p>Разним испитивањем доказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опет н 
ј општини тако одговараш шта ће ми рећи ова гомила сиромаха у нашем селу. </p> <p>„Ја би волео  
} Оно и јесте опасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ћ 
нестане међу вама.</p> <pb n="12" /> <p>Ова кућа није никад затворила врата ни путнику, ни намј 
 и грешила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна запевка, ова жалосна и не поречна истина трон 
добара и намарница радом својим.</p> <p>Ова разлика мањка, између сопственика, слугу и надничар 
ушкарати у ком пушкарању Вук погибе.{S} Овај траг хајдучки показао је Марко власти и ишо је на  
ји не беху платили по за три године.{S} Овај званичник беше млад човек, а беше скоро и указ доб 
, и осећао се потпуно срећан са њом.{S} Овај Милорад, био је темељ њихове задруге, он је био ка 
озно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође уза 
рв.{S} Марко потрже револвер, али му га овај оте и добро га исћушка песницама и шамарима, који  
их огрешила.{S} Вредно је споменути: да овај Гвозден није никако пио ракију док су год били у з 
 место да уче школу и течу знање.{S} На овај начин остају инокосници и без ово мало стоке и поч 
 викну.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p>На овај глас он се трже и одвоји своје очи са једног малог 
аве руке о његове кошуље велећи му: „На овај грех ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју 
дра.{S} Кад у исти мах извади из недара овај пукетић цвећа — извадив га из мале торбице што јој 
оптужује код полиције Чилаша, што га је овај на разбојнички начин напао, разоружао га, злостављ 
рзим корацима.</p> <p>Учитељ посматраше овај призор, па дубоко тронут запита.</p> <p>„Колико пл 
да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И овај хајдук кажњен је смртном казном.{S} А браћа Мартић 
читаоче.{S} Ја вам, ма и површно описао овај жалосни и грозни случај, који је постиго задругаре 
аћује оно што је јуче наплатио.{S} Тако овај изведе живот преко лета ништа не радећи, а зими ид 
<p>Чилаш задржа код себе револвер пошто овај сведок виђе, и оде у полицију те оптужи Марка за п 
ане“ и напослетку сети се, како је њему овај исти Перо давао дводинарце, да му истимари коња и  
ype="notes"> <note xml:id="SRP18992_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако могне.</ 
 и дугачке као крила јастребова.</p> <p>Овај Петроније свади се нешто се Марком због неких свој 
 са својим женским радом поделе.</p> <p>Овај корак, ова мала измена у кући Перевића постала је  
ропалом надом стоје нове и боље.</p> <p>Овај Петар, био је деликатан човек.{S} А како још то не 
Парај му кошуљу.{S} Викну млађи.</p> <p>Овај узе иза силава мали ножић оштар са обе стране и по 
 осећам да с дана на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и 
позва све чланове своје породице и поче овакав разговор:</p> <p>„У нашој је кући увек био обича 
 То беху хајдуци.{S} Међу њима се водио овакав разговор.</p> <p>— Тако, дакле, можете још за да 
а као мачка“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>Овакве и овом подобне примедбе падале су и киптеле од ж 
 <p>Овако су резоновале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све сусетке и суседи 
ти са њом живом.{S} Очи би повадиле.{S} Овако кад она погине.{S} Цмиљка може комотно да се врат 
уд би сад био срећнији и напреднији.{S} Овако Бог зна шта ће бити.{S} Обадве су ми родиле синов 
 време раду, а не чека време на њих.{S} Овако се сви траже, сви иду — и треба им више но што им 
 код оваца моћи радити свој ручни рад а овако никако“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Али ти знаш,  
и ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старост муч 
— овог анђела љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љубави који често загрева с 
да утицајем своје тетке Данице — она је овако мислила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њега 
и пандура, или за шта му драго, само се овако више не може.</p> <p>„Били ти био потајник.</p> < 
/p> <p>„Откуда ли овом човеку траје, те овако живи а ништа не ради?</p> <p>За овим сљедовао би  
рамо скоро поделити.{S} Не може се више овако“.{S} Примети Марко јако забринут.</p> <pb n="44"  
ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако рано и полетеше му сузе.{S} Сад се сећам њених ре 
показују слику душе.{S} Душе, то смо ми овако целокупни — са свима својим органима и чулима.{S} 
ко целе године.{S} Ја мислим да уредимо овако:{S} Стоја и Круна биће <hi>планинке</hi> (редуше) 
 све само да се она што потужи“.</p> <p>Овако су резоновале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе ла 
ају једно код другог наизменицу.</p> <p>Овако се с’ дана на дан правила ларма и свађа све оштри 
е би ишо у надницу сваки дан и радио на оваком дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му  
вочке и пилади те удави седморо.{S} Кад овамо викну је „покипи млеко“, а она опет потрчи преко  
кош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђе у кућу убрисајући суз 
беше одео густом шумом.</p> <p>— Бежимо овамо!{S} Увати је за руку и потрча у шуму у намери — д 
е то лак посао, помусти 12 крава, и 100 оваца, па то процедити, узварити, разлити, усирити; нап 
ти изгледа много мало.{S} Дође им по 20 оваца по пет шест свиња — неком две <pb n="47" /> краве 
продавала.{S} Овде 14 музених крава, 80 оваца, 50 кокоши, 20 ћурки, 12 гуски, 15 патка.{S} Боље 
ешници, што имају 2 говеди, 3 свиње и 5 оваца, који им чувају деца од 6 до 8 год. старости, дол 
 на најмању меру.{S} Од стоке имају 5—6 оваца и 2—3 пса.{S} На селу, два сталежа, најрадије држ 
ебу.</p> <p>Њихови чобани, чувари стада оваца, чопора свиња, џелепа говеди, ергеле коња, ћутећк 
стајем да чувам овце, и тако ћу бар код оваца моћи радити свој ручни рад а овако никако“.{S} Од 
ем, јурење са пашчадима и изјаловљавање оваца, крава и крмача.{S} Па онда трчање кметовима, пла 
уче се.{S} Моја мајка музла је сама пет оваца, са тим мрсила сву кућу преко целе године и опет  
ести нови са собом у вечан живот, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог овоме 
то носила по 20-30 јаја и продавала.{S} Овде 14 музених крава, 80 оваца, 50 кокоши, 20 ћурки, 1 
тка.{S} Боље је штедити него радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узел 
има и захтевима душевним и телесним.{S} Овде, што највише пада у очи сваком посматраоцу ове сре 
ћам се добро.{S} Бата је био овога часа овде — са мојом ђецом — са моја два анђела.{S} Само што 
ма казни ме са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од д 
} Повика Миладин. „Сад можемо без бриге овде тражити до мрака“.</p> <p>У првом сандуку нађоше ј 
ба их тући у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кројио планове — како ће 
и посијо — па да ми ти таманиш.{S} Море овде ће имати посла и кметови и одборници, па ти за ште 
а се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам остати са Спасојем“.</p 
е знам, ко је то био што се разговараше овде на путу.{S} Саслушах све речи, али не знадо’ ко их 
.{S} Одговори Милорад. „Наксутра ћеш ти овде изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овд 
дају самци и инокосни људи.{S} На начин овде изложени Перовићи сви јако осиромашише.{S} Но нису 
а ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S} Зар није боље <pb 
то срце хоће.{S} Ја сам изабрао девојку овде близу, рече Иван смешећи се.</p> <p>— Коју то!?{S} 
нови их окрпљене, тако и све остало.{S} Овди се саме расипа, поред тога што се хара и краде по  
отпаде и не оста дјете богљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој кући но под чергом циганском.{S} Он 
говорити и потплатити да је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до прага своје куће.{S} Отвори вр 
е сушисмо шљиве и изгубисмо на њима.{S} Ове године пошто урадисмо виноград и задужисмо се на им 
се односи на одело, обућу и чистоту.{S} Ове врло важне намирнице које су у <pb n="36" /> тесној 
S} Јана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде?“ Отпоче Јана.</p> <p>„Нешто мало.“  
у Перовића кућу.{S} Они самим члановима ове задруге ово све и још црње саопштавају — подмећу, и 
ј. — Ја ту немам никакве заслуге.{S} На ове речи отпоче јаче јецање и плакање.{S} Јеши заводњиш 
гла; издала ме снага па и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се крупне сузе низ скоро наборан 
ржавни новац те откупи дјете.</p> <p>На ове речи она као бесемучна растрчи се па право у начелс 
пасте кућу“.{S} Одговори Вук.</p> <p>На ове речи осуше жене као туча.</p> <p>„Јес!{S} Ти си пам 
„На овај грех ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за трен 
кама, нема вила ни грабуља — потрчи сад ове тражи по туђим кошарама и колибама, и док се то све 
ју, сланину, маст, кајмак и сир.{S} Све ове ствари које су узимали — они су и доносили и ту код 
знатој свађи Перовића укућана, код воде ове се састадоше две сељачке торокуше — две аброноше на 
на је легла на кревет па јасно говораше ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, кака му је косиц 
је прави Хришћанин.{S} Не би он меса уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, то он страшно 
 спавати под кровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најлепше стојеће рухо и  
с у кошуљи распојаси спавати под кровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најл 
 па и за председника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, више по глас 
ер си млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ако ове јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти  
и добро стојиш са капетаном.{S} Сад око ове „Хајдучије“ гледај те ми учини мало места или за по 
еке мимике.{S} Док поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван  
овори Стоја.</p> <p>„Али ти знаш, да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти имаш  
о највише пада у очи сваком посматраоцу ове срећне задруге, напомињемо.{S} Да, ни Јешу, ни њего 
 му око паса стајаху.</p> <p>— Али, још ове јесени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си млада?{S} 
 <p>— Али окрећи јој памет нека она још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени;  
p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у срце момче!{S} Да уз 
реба ли се бојати клетве његове.</p> <p>Ове речи Милорадове ућуткаше све и људе и жене, који по 
е ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији су — или као у неком пожар 
уди лопови, који се боје од свакога.{S} Ови лопови — док једу крадену сланину и месо, док пију  
рато!{S} Нека га, нека га, нека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђетету ништа учинити.{S} А  
рочито људима мирним и простодушним.{S} Ови мирни људи окуражавали су га својом равнодушношћу — 
их па само добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, док не умре природном смрћу.{S} Људи,  
<p>Деца су видела где изађоше из зграде ови људи — и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и ви 
азни, тај пада на милосрђе људско.{S} И ови јадници нерадници — имају подједнака права на сажаљ 
 рада — па да краду и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико криви колико им се приписује.{ 
 добре награде за услуге ваше...{S} Сви ови бедни људи одрекоше се мотике и плуга, а издржавају 
г оца. „Мој отац — сад је мртав.{S} Али ови калеми то су му споменици.{S} Он је ово као момак к 
ијатност вина и сласт јела.{S} Само што ови санови нису тако јасни — као што би били, да је се  
е у крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови грешници, што имају 2 говеди, 3 свиње и 5 оваца, ко 
које ће изрећи свој суд у овим речима: „Ови с муком и са крвљу зарађују залогај леба што га јед 
ангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим се речима кураже самци и полажу наду на живот.{S}  
n="81" /> им се хрђава храна и пиће.{S} Овим поступком, имућни људи нагоне сиромахе да се са св 
пта Милорад и полећеше му сузе...{S} За овим рече са великим напрезањем:</p> <pb n="93" /> <p>„ 
 и сам испали 7—8 бојевих метака.{S} За овим у зору, узме једну велику кладу па гурне у врата с 
 на окутњицу Даница му роди сина.{S} За овим у другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златн 
јући то као олакшицу свога греха.{S} За овим они почеше доносити крадене ствари и код њега крит 
асом и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све стране провирише кроз <pb n="64" /> брвна и 
Живановом сину 4. год. А он умре.{S} За овим седамнаести дан умре му и ћерка.{S} Живан је ишао  
чу се дисање помешано са крчањем.{S} За овим изручише жито из кола.{S} Дотераше кола у исправно 
кренув леђа кмету и оде у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто кроз стегнуте зубе, узе коња Мил 
на вода — нити је што год спавао.{S} За овим ухвати волове.{S} Стаде цика меденице на воловима, 
 га слушаше и посматраше пажљиво.{S} За овим служаше му ракију и нуђаше га да што ужина.{S} Учи 
љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим ухвати Стева за руку и викну: „ајде са нама,“</p>  
он дуговао одмах затражи наплату — а за овим и полиција извршење пресуде.{S} И Гвоздену оде све 
ога, и сви се редом здравише.</p> <p>За овим кмет отпоче љутито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш ли т 
е овако живи а ништа не ради?</p> <p>За овим сљедовао би одговор — али он није смео бити.{S} Мн 
и ланац окивају и муче душу.“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим корацима пође кући.{S} Дође 
</p> <p>Стево не рече ништа, већ оде са овим зликовцима, и изгубише се у густу помрчину.{S} Два 
е у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди са овим људима слободно.{S} Ово су ујаци твоји, ти њи ниси 
ека.</p> <p>Јеша отпоче своје предавање овим редом:</p> <p>„Драга децо!{S} Четрдесет година има 
нада и узданица и заврши своје јадовање овим редом:</p> <quote> <l>Јој ђецо, поломљено цвеће,</ 
нако преко воље мало осмену и одазва се овим речима.</p> <p>„Изволте!{S} О здраво, здраво испис 
рсних звона и звонцади.{S} Док други ће овим редом: „Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне 
ромаха и инокосника можете познати и по овим знацима:{S} Све њиве пооране и усејане на време а  
 целом селу — које ће изрећи свој суд у овим речима: „Ови с муком и са крвљу зарађују залогај л 
 фланела те их обуче и преодену.</p> <p>Овим поступком, он одреши руке и даде маха свима својим 
ш гора и грознија на оном свету.</p> <p>Овим речима учио је Јеша своју породицу често пута, кој 
и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато искићеном оделу, са 
S} Ова наша имовина, то је била имовина ових пуких сиромаха који нас окружују са свих страна.{S 
дно људство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазлених створова.</p> <p>Месец беше у последњој 
</p> <p>„Јес’ истина, истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну 
шта <pb n="116" /> зато.{S} Ни волу, ни овну, ни пјевцу није одређена само једна жена — па опет 
“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са правом применити на Ивана Марковог једин 
>„Шта ће тамо?</p> <p>„Полудела је“.{S} Ово изусти Марко па осу плакати кроз непрекидно јецање  
и добро немој да буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а очи му се склапаху од силног дремања,  
.{S} Коњ те чека са целим прибором“.{S} Ово говорећи пружи му руку, руковаше се и он пође.</p>  
 зарађују залогај леба што га једу“.{S} Ово су грешници над грешницима, који увек раду али ништ 
прими крв ове деце и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за тренут ока, нити ко чу нити виђе.< 
к, Гвозден јатак и Милутин потајник.{S} Ово је заиста чудновата ствар.{S} На једном месту видет 
оје.{S} Иди са овим људима слободно.{S} Ово су ујаци твоји, ти њи ниси пре ни видио.{S} Они су  
дник пијаницу — а пијаница сиротињу.{S} Ово се зову пороци.{S} Људи наклоњени пијанству и нерад 
е тако се и осване.{S} Ова узајамност — ово весеље и песма усхићава живот човеков — а шта је те 
.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже на поље плачући.</p> <p>После дуже 
 њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За ово време они поражени овом појавом не умеђаху ни да кр 
лате трошка, са дугом од 200 дин.{S} За ово су неки продали волове, неки краве, неки овце и сви 
собом узајамно потуку и посатиру.{S} За ово треба благодарити светој природи која са њима тако  
делом но речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мало времена док живите на земљи удостојите се за ж 
е ће стока појести, и покрасти народ за ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и са 
 и пошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати и превући у село код салаша.{S} 
ико.{S} Нама треба још земље“.{S} Савка ово изређа као какав дипломат и показа своје схватање о 
маштине и сиромаштва.</p> <p>Милорад на ово не одговори ништа већ дуго размишљаше и у томе засп 
мни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они му додадоше.</p> <p>О 
ушу од овог грешног тела“...</p> <p>Кад ово изговори.{S} Он палац леве ноге завуче под браник,  
ће добити песницу у нос.{S} Иван је све ово чинио без страха и бојазни — заклоњен за тврду буси 
ву тобож покрадене.</p> <p>Ма да се све ово ради тајно и невиђено, али се опет уђе у траг.{S} Д 
ућу.{S} Они самим члановима ове задруге ово све и још црње саопштавају — подмећу, и клеветају ј 
н све празнија.{S} Кућни старешина виђе ово зло, па заклопи све под кључ.</p> <p>Сад се дало св 
 једног доброг домаћина.</p> <p>„Кад је ово дотерато?</p> <p>„Јуче пре ово доба.</p> <p>„Колико 
овог и пође за осталим.</p> <p>Откуд је ово пандур дознао то се не зна — тек сво село за то је  
ови калеми то су му споменици.{S} Он је ово као момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам радио.{ 
плати до сад?</p> <p>„Које лањске, које ово годишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не  
>„Кад је ово дотерато?</p> <p>„Јуче пре ово доба.</p> <p>„Колико има порезе да плати до сад?</p 
} На овај начин остају инокосници и без ово мало стоке и почну опадати у свима гранама.{S} Где  
оз сво тело.</p> <p>„Докле ћу ја трпети ово зло у кући“.</p> <p>Живан је посматраше мирно ћутећ 
воју како се играју по рају — но трпети ово тегобно тело које као тешки ланац окивају и муче ду 
премлатити као свако пашче“.</p> <p>Док ово изређа луч се угаси.</p> <p>Она се подвуче крај њег 
та Јанка који ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово волови и коњ?</p> <p>„Милорада Перовића једног добр 
е Иван</p> <p>— да обљуби ову Даринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала 
немогуће учинити док не одвојим душу од овог грешног тела“...</p> <p>Кад ово изговори.{S} Он па 
те се на другу страну и леже.</p> <p>Од овог значајног вечера, не прође много и Јеша испусти св 
ледао? опет мајка.</p> <p>— Она није из овог села, већ из Г...</p> <p>— Па чија је?{S} Повикаше 
поче сркати кафу — дивећи се филозофији овог простог сељака.</p> <p>„Имао или немао све ти је ј 
и он ју је увек наопачке узимао.{S} Али овог часа промени се, као кад се за један тренут какав  
ећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако говораше кроз плач и јецање кмет Јан 
аше Перуника и предијаше кудељу.</p> <p>Овог истог пролећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и  
 може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци људи, људи без задруге губе много.{S} К том 
тарешиница, па за тим све остале.{S} Од овога се реда много одустало.{S} Јетрове, из почетка жа 
е људи, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је синовац сиротан.{S} Отац му лани п 
даде крађи.{S} Глад и немаштина научише овога несрећника и препредоше га до крајњи граница.{S}  
</p> <p>„Сећам се добро.{S} Бата је био овога часа овде — са мојом ђецом — са моја два анђела.{ 
ио две супротности, као што је саставио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до крајности прост и н 
 у лонац који се ту крај ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за инат кошуљицу у ватру — а зар  
Добро си казао, фактички, данас нема на овој земљи живог човека који би могао рећи да је срећан 
о имали.{S} Али кад није тако, ми се на овој стопи земље морамо узајмно служити и помагати; а ш 
 одело и све.{S} Не чудим се ником, већ овој нашој назови браћи Милораду и Милану.{S} До скора  
 је „сиротовати него срамотовати“.{S} У овој се кући не зна ништа шта се ради.{S} Мене се чини  
а дјете богљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој кући но под чергом циганском.{S} Ономад турим ђети 
и тек на свет настао.{S} Па зар да се у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како имају сестру 
ад нисмо чиниле.</p> <pb n="45" /> <p>У овој кући — што се год заради то се све потроши и разву 
о се у нашој кући није никад десило код оволике ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрве чу 
„Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше оволики терет на леђима, оне би још ту разговарале о ко 
ине гунђало и шаптало: „Никакав рад — а оволико богаство.{S} То се краде.{S} Нису чиста посла“. 
тави.{S} У нашој кући хранило би се још оволико чељади од оног што се проспе — сваки дан даје с 
борници, па ти за штету неће залећи још оволико твоји бушина да имаш!?</p> <p>Она занеми од јад 
 <p>Цмиљка је са великим болом издржала оволику неправду и смерно отишла код своје браће да опл 
ка“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>Овакве и овом подобне примедбе падале су и киптеле од жена и од  
 пута запитали би се:</p> <p>„Откуда ли овом човеку траје, те овако живи а ништа не ради?</p> < 
 и видети.{S} За ово време они поражени овом појавом не умеђаху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дош 
 Четрдесет година има, како ја управљам овом кућом.{S} Какав сам био, то је тешко сада погодити 
у.</p> <pb n="56" /> <p>Живан мишљаше о овом разговору дуго и тако заспа.{S} Сава мало, и усни  
ла моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, па до  
и.{S} Круна, поражена својом кривицом у овом делу поможе му заливати купус и сву башту дотерати 
је да је некакав зликовац напао на кућу овом човеку.{S} Извршио опасну крађу у новцу и неким ст 
и не рађати се и не живети.{S} У прилог овоме, и велики ђеније рода људског Исус Христос рекао  
а да нагони волове на изниклу пшеницу и овраћајући волове да погази скоро половину пшенице — па 
енута пшеница у стог или крстине, па не овршена на време већ чекати кишовиту и магловиту јесен  
ло и иструлило, па по влажном дану пола овршено а пола остало у слами.{S} Каца му само са једни 
стирке и покривке; једите црн сухи хлеб овсени, ељдани или никакви, и радите по 14 и 18 сати дн 
да је нешто тражено.{S} Сима се сети за ову проклету квиту, па шапну председнику те општине кој 
стојећег, зимског и летњег — он дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота одасути мало ономе коме 
 наведу какве зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене ка 
е вашки као шипа.</p> <p>Кад Марко виђе ову ругобу на својој жени, себи и на деци коју је волео 
оге куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду правио мајстори су га понудили — да урежу, у к 
сти, као што је саставио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до крајности прост и наиван, а она до 
ди трудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ову Даринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и она ова 
је руководило, да ти одузмем време, док ову књижицу прочиташ до жеља, да <pb n="132" /> ти она  
ад нисам ништа крао, гледаћу да украдем ову квиту, или ћу кога подговорити и потплатити да је у 
труднела пре 2 месеца — но што је Обрен ову комендију извео.</p> <p>Дознавши Иван, увидео је св 
сати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио.{S} Једну ћу њиву продати, да 
еснајест година има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужност, прво за покојном  
угарима.{S} Ђаво баци камен спотицања у ову срећну задругу.{S} Тај камен беше Даница најмлађа с 
„Казаћу ти други пут.{S} Гле!{S} Ускочи овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истера“.</p> 
које је чувала Даница и која не дође за овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, те ј 
спод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, ни говедима кошаре.{S} Станови никакви а хране  
а да чобанин чува 1 свињче, 1 говече, 2 овце и т.д.</p> <pb n="49" /> <p>И зар самац има рачуна 
е.</p> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} Овце дошле“.{S} Примети Круна. </p> <p>Ја не знам!{S} А 
 цвету, купус тек посађен и примљен.{S} Овце дигоше све као поплава, као пожар.</p> <p>Даница в 
} Не у школу.{S} Већ у службу — те чува овце и свиње код једног имућнијег сељака.{S} И они као  
 пожаром.{S} Даница не беше још пустила овце, јер чекаше да спане роса, која највише чини те се 
ожар.</p> <p>Даница већ стиже и, изагна овце које починише за непуних 5 минута огромну штету.{S 
 наоколо, па доњи део свали као кожу са овце, за тим извади иза силава малу гвоздену кукачицу т 
{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно прасе.{S} Сад осташе вође 
луг, 1—2 јарма волова, 1 чобанин за све овце, 1 за све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 бакра 
де отераше пред <pb n="27" /> собом оне овце, оне исте свиње, што сву тобож покрадене.</p> <p>М 
 да спане роса, која највише чини те се овце метиљају.{S} Она са још две три јетрове, сеђаше на 
тету.{S} Она наљућена као змија удараше овце уз пратњу најординарније псовке са једним сломљени 
 и чистоту.</p> <p>„Једног дана, дођоше овце раније но обично и плинуше по дворишту, које је чу 
у неки продали волове, неки краве, неки овце и свиње, а неки узели у зајам са интересом цванцик 
 на точку ветрењаче.</p> <p>Нестало три овце, двоје свиња, ћурака и кокоши.{S} Па шта је са њим 
 чуваће сва говеда.{S} Даница ће чувати овце.{S} Савка јагњад, а Ружица свиње.{S} Тако <pb n="2 
ко тако“.</p> <p>„Ја пристајем да чувам овце, и тако ћу бар код оваца моћи радити свој ручни ра 
вајући, ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјет 
 Он седе, а деца плинуше по воћњаку као овце за опалим шљивама и браху разно воће које беше саз 
.</p> <p>„Ви гледате својим очима, како овце чине штету па ни мукает“ (ни бриге).</p> <p>„Исто  
пштава како је тај и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и 
га, да падне сваке године по један слој овчијег згореног ђубрета тада би добро било и сви би љу 
у купио 1 добре вочиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо у надни 
/p> <p>„Чујем Милутине.</p> <p>„Мене се огади надница.{S} Какав рачун имам ја да надничим по 3— 
е задруге, он је био као гвоздени обруч оглавник са још 8 дрвених обручева на каквој огромној в 
с робије и удружио се са њима.{S} Он је оглашен за хајдука и глава му је уцењена 2000 динара ко 
при концу маја.{S} Дан ведар и чист као огледало.{S} Од рана јутра почеше крстарити преко села  
ка се не хте да враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то право имала, већ је се преудала  
бро вече, и кад ти пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали власти њих 
.{S} Стаде писка жена и деце као црва у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше мало и велико.{S} 
е песницама у прси и пиштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је потера за хајдуцима — а 
и суседи и комшије, кад су год хтели да оговарају, и завађају, да компромитују и осујећавају ње 
у.{S} Не дозволити им никако да дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозвољених и нед 
аде качаре, кошаре, салашове, кокошаре, ограде и т д.{S} Док купише качице, буриће, чаброве, ћу 
и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ограде око које опасиваше пешачка стазица.{S} Баш више  
се сумира — сада један издржава, толико ограде колико некад свих 9. У тим тесним сокацима сваки 
окалемио огроман број разноврсног воћа, оградио сво своје имање прошћем и летвама.{S} Намножио  
дозревање од комшија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} Новим по 40—50 ока чак на  
 воћњак беше само наоколо заграђен и ту ограду издржаваху 9 снажних људи.{S} Сада и наоколо, и  
укошено па не зденуто, или зденуто а не ограђено, те га чупера и буче које чија стока.{S} Здену 
и беде волове.{S} О несрећни Јанко, што огреши душу... „Господине!{S} Ја ти не могу више бити к 
осиромашила; добрих позлила и праведних огрешила.{S} Вредно је споменути: да овај Гвозден није  
опастили своје лепо имаће, и како су се огрешили о своју дечицу која су расла као анђели.</p> < 
ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S}  
ти натраг — прође кроз воћњак који беше огроман род понио.{S} По неки калеми што их је отац још 
дио многе воћњаке и винограде; окалемио огроман број разноврсног воћа, оградио сво своје имање  
ом целокупном раду осети се одмах једна огромна разлика, једна празнина груба и необична.{S} То 
ури на све стране као страшна бујица са огромне врлети — а лупање срца могло се чути на 2—3 кор 
вежи свако живо створење, која су се од огромне припеке сунчане сакрила под дрво, под листић, п 
аниченом <pb n="98" /> вољом наносио је огромне штете својим ближњим у погледу моралног живота. 
због својих преступа имао да плати неке огромне глобе.{S} Али Марко га научи те преведе имање н 
дна пегица порока у стању је да помрачи огромно сунце врлина.</p> <p>Њених осам јетрва — омрзош 
ажни, снега не беше — али блато је било огромно по путовима.{S} Сватови пошли цркви на венчање  
ник са још 8 дрвених обручева на каквој огромној великој каци.</p> <p>Једног вечера он леже у к 
 овце које починише за непуних 5 минута огромну штету.{S} Она наљућена као змија удараше овце у 
твртина његова пређубравата је и даваше огромну количину добра грожђа.{S} Сад је подељен на оса 
држаљицом секире коју носи у рукама; уз огромну вику и псовку свега што је свето на земљи и неб 
 њених болних груди као стене низ какву огромну стрменост.</p> <p>У том свану.</p> <p>Сад треба 
родила, али нема ничему цене.{S} Стока, од како је почеше слуге гледати поче јако опадати.{S} Ј 
ородичне задруге, у којој беше 4 брата, од којих сваки имађаше умерен број мушке и женске деце. 
 у себи:{S} Волови су матори и изучени, од ничега се неће поплашити, а ако гди стану — ја ћу их 
 нејаке деце и две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби све што га је подражавало н 
ине ја сам својом руком купио и платио, од људи који су били богати као и ми што смо данас.{S}  
а, рукама <pb n="39" /> да узме и т. д. од свега тога одузмите му једно и оставите га самом себ 
>Ми имамо доста и добре земље — али 3/4 од те целокупне имовине ја сам својом руком купио и пла 
порасте и само о себе почне се бринути; од тог детета можемо имати у свему здравог и издржљивог 
не у напред, да се одвоји <pb n="83" /> од бедних и невољних, тај остане последњи кад се окрене 
е старешиница, па за тим све остале.{S} Од овога се реда много одустало.{S} Јетрове, из почетка 
 био највећи, јер је служио најмање.{S} Од његове предузимљивости стидело се и велико и мало.{S 
а.{S} Дан ведар и чист као огледало.{S} Од рана јутра почеше крстарити преко села људи и жене,  
мљивости стидело се и велико и мало.{S} Од његова карактера све је дрхтало.{S} У његовим очима, 
м пољу и за то сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чинио све могуће и давао сам и мити 
онила своју невиност ожењеном Ивану.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за другим боло 
 своје имовно стање на најмању меру.{S} Од стоке имају 5—6 оваца и 2—3 пса.{S} На селу, два ста 
јмање слабуњави дрхћу од тог страшила — од месеца Марта — јер он, као какав пастир одваја и пре 
ен за тврду бусију — за леђа свог оца — од кога су сви дрхтали.</p> <p>За несрећу своју па и јо 
езрелиле на планинку и њене производе — од то доба Стоја постаде деци својој више маћа но мајка 
питање његово изазва покрет код свију — од којих многи почеше плакати.</p> <p>— То ми је била д 
 кроз стегнуте зубе — паре!...</p> <p>— Од четири динара — више ни паре немам — промуца Иван др 
 се разреже за целу годину напред.{S} А од како се изделисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ја  
пијем патоку — те да ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати своје вочиће — па не 
} Н. пр. стомак хоће хране и то захтева од разума.{S} Разум тражи исту и заповеда очима да га в 
се растопите од љубави као грудве снега од топлоте — викну Даница приближавајући им се, и њих д 
ас није ни понудио.{S} Сутра нека ми да од ње тапију — добиће од мене равни <hi>сто дуката</hi> 
бара помоли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Јерина од 9 година.</p> <p>„Кога тражите ви!?{S 
ве нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која од мршавости и изнурености заплећу ногу за ногу кад иду 
чин кућа све више пљачкала и поткрадала од стране кућних лопова.</p> <p>Што је кућа све више оп 
 оном, који избегне казне за своја дела од закона људских, па мисли да ће тако избећи и казне Б 
 били, да је се душа са животом одвоила од тела — дакле да смо помрли.{S} И кад се пробудимо, м 
} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то признајем, али она ми неће никад имати поро 
орена врата свима сплеткама и интригама од стране сиромашних суседа.</p> <p>И отпоче крађа и ра 
половину изломи прашином, сувим трскама од корова и мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав  
нико.{S} У место чељади врвила је ларма од кокоши, петлова, гусака и ћурки.{S} Свака стаја затв 
 у раној младости, сад имају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу  
 у село код салаша.{S} Нека сутра једна од жена однесе шта треба на коњу са још 2 надничара те  
диш, та моја искидана црева — та врежна од кромпира и бостана.{S} Ја сам из наднице то све купи 
двоје деце Симово, Илија од 11 и Јерина од 9 година.</p> <p>„Кога тражите ви!?{S} Викну Илија.< 
са Даринком.{S} Има већ 3 год. како она од то <pb n="115" /> доба још девује.{S} Сад јој је тек 
 људи да заједу надничару и раднику, па од тога да се обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђао с 
морност његова са срца му и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке обасипајући је пољу 
у ћерамиде — па је ту мето мало ђубрета од кровине или сламе.{S} Нема свињама свињца, већ му се 
 види — она им и сису своју меће у уста од неке неописане жеље, па са помућеним очима гледа — к 
 3 свиње и 5 оваца, који им чувају деца од 6 до 8 год. старости, долазе кући, хватају децу и ту 
ахе.</p> <p>Не прође ни пуна три месеца од дана када је пресуда постала извршна, а Иван се венч 
вама ни једном не би било право.{S} Сад од Петровадне Иван неће више ићи у школу па нека се он  
, ираме, чупава шиљтета и јастуке — све од саме вунице.{S} Па чипке и карнере, злато и перлице, 
 но онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Човек уморан, као и болестан.{S} О 
и су те је она увек крила своје погледе од мушкараца који би у њу бленули.{S} Ивану је она пост 
илица сва испребијана — добила, поштеде од доктора пет месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно је 
>Велика позорја ћутећки науче више људе од најпризнатијих говорника и реформатора на речи и пер 
к на спрам једног створења које је ниже од тебе...</p> <p>Молим те Мића по други пут — немој ме 
.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је најглавније 
да важан, призван и прибран.{S} Јеша је од изласка свог из војске одмах узет од својих сељана з 
 тихе и мирне.{S} Сваки посао дрхтао је од њених руку.{S} Она је тачно и савесно отправљала сво 
ча Јеша, још за живота свог направио је од камена чесму у свом воћњаку, одакле носаху воду мног 
повлачити па и погубити.</p> <p>Свет је од постанка свог вазда налазио благодети у задругарству 
ална потпора беше му позајмица, коју је од сваког узимао, а ником не враћао.</p> <p>Од страха њ 
 прима порезу.{S} До пред саму ноћ није од стоке ништа продавао — јер многи донеше новац и одве 
 од лопова, и људи лопови, који се боје од свакога.{S} Ови лопови — док једу крадену сланину и  
 о свачему али Мића је очекивао да које од њих двоје упитају за здравље његове сестре Цмиљке и  
ет имађаху доста и држаху по мало стоке од свију врста.{S} Они су били и дужни приличну суму но 
ом подобне примедбе падале су и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто време, так 
 изаткаше неке врло фине сукње и кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{ 
раше заруделе шљиве којима пуцаху гране од силног рода.</p> <p>Залаја куче.{S} Док на капију уђ 
остале за собом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у напред, да се одвоји <pb n="83" /> од бедни 
ик.</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дужности ослободите.{S} Шеснајест година има како 
ј. речи које су биле са свим одстрањене од сваке увреде.</p> <p>Јеша је имао својих особина, ка 
у.{S} Кад им буде време да ручају — оне од тешког умора место ручка напију се ладне воде.{S} Ла 
рбини, и опет пребацивање и подозревање од комшија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу. 
и куповао <pb n="82" /> и стоку и имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада грозно  
пада сваки дан — мој отац продаје јагње од месеца дана за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша ја 
а.{S} А то су: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лопови, који се боје од свакога.{S} О 
м се донети где речете.</p> <p>„Ни паре од 200.{S} Рече млађи осечно, за тим додаде: „Ви сви из 
ји од пчела и мрава.</p> <p>„Чувајте се од злих и хрђавих људи.{S} Оружје ваше против њих нека  
ше улицу попрскану крвљу пренеразише се од чуда и настаде велика ларма и граја, псовка и претња 
ад виде своју поклану децу пренерази се од чуда.{S} Стаде писка и вриска чељади, скупи се сав к 
отац још у младости калемио, превили се од китине.{S} Он своје погледе заустави на калемима — п 
ш!?</p> <p>Она занеми од јада, угуши се од плача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посу 
ивота.{S} Јер хајдуци и лопови крију се од *светлости као слепи миши од сунца.{S} Тајна, то је  
 освежи свако живо створење, која су се од огромне припеке сунчане сакрила под дрво, под листић 
 учинили а и <pb n="96" /> бојали су се од Петронија као од гује, те му се исповеде претурив’ с 
аки да будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не може ништа сметати пошто ј 
ојте грешити.{S} Боље вам је да помрете од глади, но да се захраните хлебом отетим и украденим. 
 се он дода чобанима, а мене ослободите од дужности планинке, јер ја имам посла да главе не диг 
 ђаволи једни.{S} Оћете да се растопите од љубави као грудве снега од топлоте — викну Даница пр 
аскућимо, да пропаднемо сви.{S} Немојте од такви ситница које су неизбежне мислити да се оне чи 
 Сутра нека ми да од ње тапију — добиће од мене равни <hi>сто дуката</hi>“.{S} Рече Милорад.</p 
ко који почеше продавати парче по парче од наших бивших задругара ми смо куповали.{S} Прво, пок 
а порезу.</p> <p>Милорад сву ноћ кукаше од тешких болова који га мучаху, и нико те ноћи не скло 
м јетрва — омрзоше на њу за то што беше од свију најлепша, најбистрија и најдосетљивија.{S} И з 
<p>Освану један дан, коме се можда више од половине света на земљи радује.{S} То је дан Ускрсну 
да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми више од 100 дуката.{S} Толико ће вам се донети где речете.</ 
вот и своју снагу — да мора радити више од оне, која није родила ни једно, која је још свежа, з 
 да донесу пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и комишиоца оне почеше тих’ разговор.</p> <p> 
го и сама на њу са свом тежином тела, и од куд да се треви, да Милица лупи својом главом о оно  
делише женски рад у Перовића задрузи, и од како почеше падати примедбе као крушке које су презр 
="25" /> то је велики и крупан посао; и од свега тога украсти времена — да се са десет ноката о 
 је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задруга најбољи услов  
 примедбе падале су и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — да се  
ст и сто, то је велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и примили само 10 дуката.</p> <p> 
 кад га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те им по који сребрник остане да га предаду с 
е трошка и кад га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те им по који сребрник остане да га 
ма, докторима и траварицама, и неком би од вајде — али Марковој и Стојиној деци не поможе ништа 
ј кући хранило би се још оволико чељади од оног што се проспе — сваки дан даје се свињама по по 
 љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и том приликом изјави — да је то дете  
едеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати Иван 
вете.{S} Ја им признајем да су срећнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од ког 
 се окова.{S} Што постаде најнесрећнији од све своје браће“.</p> <p>Ускочи друга, па трећа обал 
ане.{S} Немојте да будете простодушнији од пчела и мрава.</p> <p>„Чувајте се од злих и хрђавих  
адоше још 4 Милорадова вола везана који од јуче нису окусили, ни сена ни воде, и који на измени 
сам себе са хиљаду динара.</p> <p>Сваки од њих имали сву да плате трошка, са дугом од 200 дин.{ 
андуку нађоше један свежањ хартија, али од мање и никакве вредности.{S} Миладин је развијао а В 
а се.</p> <p>— Иван отпаса појаса — али од силног треса и дрхтања, не могоше да заметне крај.</ 
тили.{S} Ма да беху и они нешто продали од главног, али опет имађаху доста и држаху по мало сто 
вде испричали, како су Перовићи постали од онако богатог стања пуки сиромаси.{S} Али тиме нисмо 
 Марка него њега, а многи нису ни смели од Марка сведочити.</p> <p>Марко нађе 5 сведока који ка 
ући и каза им нову вест сви су трептели од радости и милине.</p> <p>Сутра дан оде Петар и прими 
воји бушина да имаш!?</p> <p>Она занеми од јада, угуши се од плача и враћа се кући, тамо цврчи  
и.{S} Свак има нешто да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, нема в 
дуцима — али ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни од детета.</p> <p>Четврти дан Марко доведе дј 
да боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не презају, а ја сваког тренутка надам се ште 
 то каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</p> <p>— Шта ти можеш чути.{S} Мене је то њези 
ве редом, али узалуд.{S} Квите нигде ни од корова.{S} За тим претурише све, пребискаше сваку ст 
ли ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни од детета.</p> <p>Четврти дан Марко доведе дјете који р 
је им давао што их жали, већ што стрепи од њих, да му не учине какво зло.</p> <p>Он је давао са 
 да врати човеку, и за то ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p> <pb n="91" /> <p>„Шт 
ића није хтео ни једну чашу више попити од Ивана и тако обојица су се били прилично пићем загре 
 јој главу на прси.</p> <p>Иван киптећи од неке неописане радости дрхтао је — и обасипао врелим 
у стоку продавати“ — рече викач дрхтећи од умора.</p> <p>„Је л’ посло новац?</p> <p>„Он није по 
 неки пут помишљајући да су то чибучићи од шећера; и тако добро озебе и долази у собу плачући.{ 
говори Миладин шапућим гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све стране провирише к 
и крију се од *светлости као слепи миши од сунца.{S} Тајна, то је највеће јемство за њихов живо 
ве речи које на самрти изговори.{S} Док од једаред уђе у кућу узверена и поплашена Савка.{S} За 
> <p>У раној јесени погибе један хајдук од потере — а други се жив предаде.{S} Вештином полицај 
 женку само мало окреса по сукњи крајем од конопца.{S} Ала синко мајчин ја ти нећу опростити ак 
у сељаци шљиве.{S} По где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху казани који 
њих имали сву да плате трошка, са дугом од 200 дин.{S} За ово су неки продали волове, неки крав 
 цркви на венчање — па нису могли путом од силног блата, већ ено их право преко ливаде Маркове. 
у Перунику. — Њу је мало дохватио врхом од конопца па му је умакла у помрчину, и те ноћи ноћила 
им људма.</p> <p>Петроније Чилаш, један од најопаснијих лопова, кога тако зваху због његовог на 
 и запалише му.{S} Он издахну.{S} Један од комшија отера га кући који стиже тамо у сами расвит. 
n="96" /> бојали су се од Петронија као од гује, те му се исповеде претурив’ сву кривицу на Мар 
"66" /> га уплаши — да је се тресао као од грознице — а био је у стању напитом, почне купити ка 
пушком, кмет Јанко (који прими кметство од Марка), општински викач и два одборника.</p> <p>Назв 
о, а има их неколико, које је раздвојио од својих мужева.</p> <p>Даринка ћерка Сретена Цветића, 
че Мића па се прекрсти и измаче се мало од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе најл 
 и даде му неко писмо.{S} Писмо је било од окр. начелника, који му наређује да предузме мере —  
ићава 5 јутара орања.{S} То је зависило од воље њиховог повериоца.{S} Само да их тужи па му је  
стра Бога јој њеног...{S} Ми то кријемо од ње као <pb n="125" /> змија ноге.{S} Она би пре поги 
гледу учине.{S} Н. пр. ако дете почнемо од рођења његовог на примитиван начин чувати и неговати 
силан свет.{S} Комишање је било удаљено од куће му највећи пушкомет ода.{S} За то је Даринка мо 
мично право у земљу.</p> <p>— Није лепо од тебе Иване — што сви нанијо таку љагу на част моје с 
иван.</p> <p>Још из раније — а нарочито од како му умрије добра домаћица Стана, за којом он пла 
ише треба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека петоро, нека троје, нека једно  
 си Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме користи.</p> <p>Твоја ће смрт многе и многе 
је од изласка свог из војске одмах узет од својих сељана за одборника, за тим одмах и за кмета, 
 је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако говораше к 
p>„Не!{S} Викну Стоја уватив је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав што је  
д 24 год. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година старости.</p> <p>Ни Стоја не  
о што си сад, срећно би живео и друштву од користи био.{S} Али слепа освета на то не гледа, њу  
ри Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година старости.</p> <p>Ни Стоја не ради ништа.{S} 
јском вечеру.{S} Две чутуре једнако иду од руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{S} П 
рио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину изломи прашином, сувим трска 
иљавало <pb n="113" /> живот.{S} Немају од срда порода.{S} Као што смо напоменули, Иван је сухо 
 ми напред купиш једну чојану памуклију од 83 дуката.</p> <pb n="101" /> <p>Није прошло ни 15 д 
 у 12 часу свога живота.{S} Узеше свећу од механџије и запалише му.{S} Он издахну.{S} Један од  
 се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, ни говедима кошаре.{S} Стан 
ћи који су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог страшила — од месеца Марта — јер он, као какав п 
{S} Ово је говорио а очи му се склапаху од силног дремања, јер две ноћи и два дана није стао ко 
 носе, па гаћице, па чипчице, па капицу од вунице.{S} Ене, ене, почело тајити.{S} Пази како раш 
је немогуће учинити док не одвојим душу од овог грешног тела“...</p> <p>Кад ово изговори.{S} Он 
м те Иване виђо одавно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пито шт 
потајника.</p> <p>„Ако то буде, добићеш од мене добру напојницу.{S} И одиста сутра дан одоше об 
!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од сад за три месеца — ја ћу те одуставити“.</p> <p>„Ма 
дно да што узгред олакша својој сестри (од стрица) мало измета (посла).{S} Ова курјачица Даница 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од како поделише женски рад у Перовића задрузи, и од ка 
е доћи на јабуку — (на прошење).</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватов 
дном речи ишло је све како ваља.</p> <p>Од тренутка — када ова приповетка почиње била су му сва 
крете се на другу страну и леже.</p> <p>Од овог значајног вечера, не прође много и Јеша испусти 
 <p>— Тако ћемо нешто и гледати.</p> <p>Од Ускрса до Спасовадне само је четрдесет дана — али Ив 
ваког узимао, а ником не враћао.</p> <p>Од страха његовог, давали су му људи што је год затражи 
УКУ</p> <p>НАМЕЊЕНО ЗАДРУГАРСТВУ</p> <p>од</p> <p>ВЕЛИСЛАВА ЈАЊИЋА</p> <p>економа</p> <p>БЕОГРА 
ословица „Каква клада, такав ивер“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са правом  
ше празнично одело и отишо у цркву — да ода заслужну пошту мученику Исусу Христу.{S} Тамо је по 
ркви на причес која је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из раније решио, да квиту украде пошто 
ило удаљено од куће му највећи пушкомет ода.{S} За то је Даринка морала више пута кући отрчати  
 љута гујо?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде не могу устати.</p> <p>„Па шта ти велиш?{S} Одго 
бучени у најлепше стојеће рухо и далеко одавде 2—3 дана хода играће те у колу са многобројним с 
ће никад ђеце имати.{S} Ја истина јесам одавна грешио — са многим жентурачама и са девојкама —  
о, сад ће Мартићи повести парницу каква одавно није била.{S} Они већ имају сведока који им се н 
ћа отпоче.</p> <p>— Нисам те Иване виђо одавно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би 
 мало ономе коме се прелива“, и тако се одаде крађи.{S} Глад и немаштина научише овога несрећни 
н уби се због жентурине, за тим Чедомир одаде се крађи и нераду.{S} Па Вук разбојништву.{S} Гво 
адна снага, јер они у место рада сви се одадоше неваљалству, не раде о хлебу а једу га.{S} Тај  
{S} Зовнуше два три пут, али се нико не одазва.{S} Они почеше палити машину и пипати око кола — 
ка па се онако преко воље мало осмену и одазва се овим речима.</p> <p>„Изволте!{S} О здраво, зд 
ачући пуна горчине и нестрплења слушала одајући по авлији да што чује.{S} Најгоре јој би, што н 
авио је од камена чесму у свом воћњаку, одакле носаху воду многе куће из близине.{S} Причају, к 
дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота одасути мало ономе коме се прелива“, и тако се одаде кр 
 Ружица и спреми се па оде код Марка, а одатле обоје у окр. варош.</p> <milestone unit="subSect 
но удари у мали стаклени прозорчић — па одатле у дувар пролетив кроз собу његовом непријатељу а 
и самим теменом о суву и тврду земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође много, а наиђоше неке ра 
вог мужа) јер ће ме убити.</p> <p>„Марш одатле циганчино једна!{S} Море док те уватим искидаћу  
 које је Даринка презриво <pb n="99" /> одбијала, али она га извештаваше да она све прима са пу 
илостињу убогима.{S} Ако мало задоцниш, одбије ти грош, или те не прима никако.{S} Ако ти један 
ј склони се за време — док му општински одбор даде сеоске утрине један део, чак на крај села до 
етство од Марка), општински викач и два одборника.</p> <p>Назваше Бога, и сви се редом здравише 
з војске одмах узет од својих сељана за одборника, за тим одмах и за кмета, па и за председника 
> <p>Кмет пружи прст на викача и једног одборника, и рече:</p> <p>„Вас двојица идите у поље, те 
S} Море овде ће имати посла и кметови и одборници, па ти за штету неће залећи још оволико твоји 
ка нешто са иглама и ни једна не хте да одбрани млеко које пола изађе и просу се.</p> <p>Док ск 
и су поштени — пошто су се са сведоцима одбранили, где су тог вечера били.</p> <pb n="131" /> < 
месеца Марта — јер он, као какав пастир одваја и пречишћа што треба за обадва света.{S} Наш чич 
 дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали врата на соби те и њих две које се ту беху склон 
S} Председник написа билете и механџија одведе волове и донесе новац те положи.{S} Коњ остаде.< 
апурен и задихан.{S} Виђе волове где их одведе механџија, па помисли да су дати на храну.{S} Чи 
 је нашао негде где лута по планини.{S} Одведоше га у болницу не би ли присуством његовим повра 
шта продавао — јер многи донеше новац и одведоше своју стоку — само остадоше још 4 Милорадова в 
ату издао.{S} Њега убили на мртво име — одвели му дете — и ја да му продам у сред тог јада и бе 
новче — ђака, синчића покојног Милана и одвели га собом — а њему казали да сутра до подне донес 
а у оној љутини и забуни викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} Док повикише неки. „То ти не мож’ н 
о што би били, да је се душа са животом одвоила од тела — дакле да смо помрли.{S} И кад се проб 
ли да побегне од вишине у напред, да се одвоји <pb n="83" /> од бедних и невољних, тај остане п 
сниче!</p> <p>На овај глас он се трже и одвоји своје очи са једног малог црвеног човечуљка који 
.{S} А то ми је немогуће учинити док не одвојим душу од овог грешног тела“...</p> <p>Кад ово из 
атриотизам.{S} Тиме се најбоље показује одвратност према непоштењу, па ма то чинио његов једини 
аже бедне и невољне, тај показује своју одвратност према таквом животу.{S} Он тиме даје више но 
} Цикнуше меденице, дотрчаше жандарми и одвукоше је.</p> <p>„У апс!“ Прошапта Милорад.</p> <p>Н 
д би посуктали жути дукати као жар“.{S} Одговарају нам они.{S} Кад нам тако у очи веле шта раде 
од брака њихове сестре.{S} Они су свуда одговарали тихо и мирно, како они ништа не траже, већ и 
ије чуо — или ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али је са свим други значај речи  
и запиткивао — и он му је све пристојно одговарао.{S} После малог ћутања отац отпоче.</p> <p>—  
хране ни мало, па откуда ће то ваљати и одговарати својим циљевима.{S} И шта мислите, кад човек 
ћан и најсигурнији у целој општини тако одговараш шта ће ми рећи ова гомила сиромаха у нашем се 
шта не ради?</p> <p>За овим сљедовао би одговор — али он није смео бити.{S} Многи би претресали 
.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, одговори Даринка задојавајући дете?</p> <p>— Неда њима  
иким натезањем.</p> <p>„Чујем брато!{S} Одговори она.</p> <p>„Шта ћемо сад љута гујо?{S} Шта ће 
} Што си подла и пакосна као мачка“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>Овакве и овом подобне примедбе п 
ија.{S} Квита је са њима спакована“.{S} Одговори Миладин шапућим гласом и дрхћући од гнева и љу 
нас пазари сутру се на распазарује“.{S} Одговори Цинцарин, окренув леђа кмету и оде у подрум.{S 
илан.</p> <p>„Тако ће најбоље бити“.{S} Одговори Милорад. „Наксутра ћеш ти овде изаћи да се спр 
 тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам  
дити свој ручни рад а овако никако“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Али ти знаш, да су ове све невј 
док не изиђе све што је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нис 
„Синоћ смо до по ноћи биле заједно“.{S} Одговори Даница.</p> <p>„А ђе?!</p> <p>— Код њеног вино 
осте, и хоће да нам упропасте кућу“.{S} Одговори Вук.</p> <p>На ове речи осуше жене као туча.</ 
</p> <p>„Ада ја!{S} Помреше сирочад.{S} Одговори друга.</p> <p>„Шта им би, кумим кога Богом“.</ 
го дај по залогај леба обичаја ради.{S} Одговори Мића.</p> <p>Скочише обоје.{S} Док Даринка спр 
мо ми то убиство из освете спремили.{S} Одговори Милан.</p> <p>— Тако је, тако је.{S} Повикаше  
елика — па се само успушило по кући.{S} Одговори Даница.</p> <p>Како се беше искупило силан све 
 <p>Нисмо ништа узели.{S} Да бегамо.{S} Одговори Вук.</p> <p>„Он може казати да му је ту било 2 
 ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Одговори Иван тужним гласом гледајући непомично право у 
 исказати, каква је милост и радост.{S} Одговори Даница смешећи се, па продужи...{S} Ако ми њег 
него што би дозволила да они изгину.{S} Одговори Мића.</p> <p>— Она треба да погине.{S} Јер Цми 
а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одговори Иван чисто заводњелим очима.</p> <p>— Нисам ја 
огу устати.</p> <p>„Па шта ти велиш?{S} Одговори она са свим благо, трудећи се да му болове не  
мо се вратити.</p> <p>— Добро — добро — одговори Иван, ухватив Дару руком око врата и обоје се  
зде?“ Отпоче Јана.</p> <p>„Нешто мало.“ Одговори Ђука.</p> <p>„Јес’ истина, истукли су се као о 
 и сиромаштва.</p> <p>Милорад на ово не одговори ништа већ дуго размишљаше и у томе заспа.</p>  
е да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одговори Иван чисто заводњелим очима.</p> 
е — ја је нећу узети.{S} За тим устаде, оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је био опремљен —  
 на спавање.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, 
ду — са једним стаклетом љуте ракије па оде — они почеше пити разговарајући се.</p> <p>„Заиста, 
до’ одма.{S} Рече Ружица и спреми се па оде код Марка, а одатле обоје у окр. варош.</p> <milest 
, лулу, спавај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему ће купити аљинице ко што варошч 
себе револвер пошто овај сведок виђе, и оде у полицију те оптужи Марка за покушај убиства са ва 
 тим се он са великом осудлошћу отрже и оде комишиоцима — а они одоше кући.</p> <p>Кад су се вр 
а остану, а он са осталим поздрави се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лучаху  
рођеног и јединог брата, па се спреми и оде сам на вежбање.</p> <milestone unit="subSection" /> 
Одговори Цинцарин, окренув леђа кмету и оде у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто кроз стегнут 
да покуша извршење свог плана.{S} Идући оде код Миладина и саопшти му за тај тренутак.{S} У кра 
 енергичан и предузимљив, и те ноћи сам оде под прозор Вуков који немађаше паса, и слушаше.{S}  
секњиваше нос и брисаше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече дођош 
а свог подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах дође на увиђај пи констату 
и од радости и милине.</p> <p>Сутра дан оде Петар и прими се у жандарме са коњем.{S} На скоро д 
се зваху судници на саопштење.{S} Милан оде, а Милорад оста код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Ка 
образу.</p> <p>Стево не рече ништа, већ оде са овим зликовцима, и изгубише се у густу помрчину. 
олиција извршење пресуде.{S} И Гвоздену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S 
 пресуда би оснажена, и Петроније Чилаш оде да издржава робију на правди Бога.</p> <pb n="97" / 
први.{S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек има свега доста.{S} Па онда сам 
ајка ти је стара не може више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљ 
што их није гледала како треба, није их одевала и чистила, она их је немилице тукла.</p> <p>Пре 
а имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас седморо онако како ваља“.</p> <p>— „Сасвим т 
ити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију.{S} Ти си се то навадила али не 
имо на својим леђима, већ ја сама морам одевати себе, мужа и петоро деце, а како се мене чини ј 
задруге одјеваше децу, била су јој увек одевена, обувена, чиста и опрана, али ево, запушти их д 
 није знао шта је мука ни умор.{S} Увек одевени и обувени.{S} По сто дуката у злату увек, нисмо 
анину, вино, ракију. и т.д.{S} Па разна одела, обичног и стојећег, зимског и летњег — он дође н 
ишта не раде, а живе много раскошно.{S} Одело носе обојица чојано у самој срми и гајтану, јаше  
а не ради ништа.{S} Све што им треба за одело и преобуке — она купује.</p> <p>Његове комшије за 
еварбавају и прекрајају разне ствари за одело и обућу и т. д. дотле њихови пси својим сигналом  
 подела рада женског, који се односи на одело, обућу и чистоту.{S} Ове врло важне намирнице кој 
е за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ овој нашој назов 
вити јело, гледати и чувати стоку, шити одело, прести, ткати, плести, чистити и прати, и на пос 
з један сандук изу се, за тим свуче сво одело и оста у самој кошуљи која се таласаше на њеном б 
воје ту морали бити.{S} На њима је било одело увек лепо, помодно и чисто.{S} Он је нерадо ишо н 
ер он само носи памучне кошуље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали м 
убила више.{S} Марко је куповао сукнено одело па и лети и зими њиме прикривао своје поцепане и  
{S} Он као такав треба да има пристојно одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад у великом посл 
цео свет обукао се у најлепше празнично одело и отишо у цркву — да ода заслужну пошту мученику  
а људи и жене, обучени у лепо празнично одело, пешке и са коњима — и одоше у пријатеље.</p> <p> 
а напослетку уђе један човек у швапском оделу.{S} То беху ђаци са својим учитељем.</p> <p>Деца  
уђе млад и леп човек у богато искићеном оделу, са пушком у рукама држећи је на руци.{S} У тај м 
 пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш ми <pb n="29" /> ни ти више живити.{S} Море  
> <p>То беше у једном лугу који се беше одео густом шумом.</p> <p>— Бежимо овамо!{S} Увати је з 
.{S} Пази како раширило ручице.{S} Оди, оди на крила мајци — опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S 
ат на нос.{S} Ај Суседе, ај комшија!{S} Оди помози кумим те Богом.{S} Ада не могу море имам ти  
ајити.{S} Пази како раширило ручице.{S} Оди, оди на крила мајци — опа...{S} О, о, о, слатко ли  
е кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђе у кућу убрисајући 
 ће се на раскомаданој задрузи Перовића одиграти.</p> <pb n="54" /> <milestone unit="subSection 
оди — те да се сазна чије је дете.{S} И одиста она роди мушко детенце ко златну јабуку.{S} Март 
, добићеш од мене добру напојницу.{S} И одиста сутра дан одоше обојица капетану и Милутин без и 
није жалије — но што ћеш ти мислити баш одиста — да сам ја учинила нешто са Обреном.“</p> <p>—  
 стварима.</p> <p>Стоја, док из задруге одјеваше децу, била су јој увек одевена, обувена, чиста 
овати по упутствима науке о здрављу, па одједаред тога се одрећи и учинити велику и наглу проме 
.{S} У дому њеном ништа се не примећава одлазак њене свекрве.{S} Али Иван постаје све несносниј 
асно врење у њиховим мозговима, који су одлазили више посрамљени него побеђени.</p> <p>Кад му м 
/p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако заплачеш, одлетеће ти главица као врапцу“.{S} Рече старији узев д 
 се раствара и купа у милинама — а душа одлеће на небо и рукује се с анђелима.</p> <p>Сретен Цв 
а му нешто.{S} Дара само чини изнет:{S} Одлива млеко, сири сир — пере и чисти — и узгред тарка  
tion" /> <p>Милорадова жена Савка, беше одлична женска.{S} Висока, младоликаста, здрава и снажн 
е жалим што узимаш, већ се жалиш што си одљуд.{S} Што волиш да се свађа и <pb n="43" /> ларма.{ 
 зликовци.</p> <p>„Добро брато, ја одо’ одма.{S} Рече Ружица и спреми се па оде код Марка, а од 
друзи требало, али нико не ради, рад се одмара.{S} Ако се у задрузи разболи 1 мушки члан остали 
а ободе свог вранчића те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади своју пећанку (кубурлију) у 
S} Ко пак то не умедне, они су ћудљиви, одмах траже новог слугу, новог фризера — да их помодира 
вотом платити.</p> <p>Одмах се промени, одмах постаде снужден и невесео.{S} Одмили му и дете и  
о све по згради, а није ништа однешено, одмах се констатовало да је нешто тражено.{S} Сима се с 
Не лези враже, пуче глас по делом селу, одмах изађе дело на видело, да је због тог детета Иван  
звали.{S} За тим оде и јави власти која одмах дође на увиђај пи констатује да је некакав зликов 
Тек што зора беше зарудила, једног дана одмах по познатој свађи Перовића укућана, код воде ове  
и да је башчу окрепио и довео у ред она одмах оздрави и устаде. </p> <milestone unit="subSectio 
дмах метуше јастук где ће он сести — па одмах спремише послужење — док стаса и врућа ракија.</p 
.{S} Марка однеше на поњави кући где је одмах умро.{S} А сватови продужише свој пут.{S} Сутра д 
побего држећи чакшире у рукама, како је одмах из вајата изљегла Цмиљка са расплетеном и разбару 
н.{S} Јеша је од изласка свог из војске одмах узет од својих сељана за одборника, за тим одмах  
угар, узео је старешинство у своје руке одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог  
т више куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном и пропалом надом с 
ти.{S} У њеном целокупном раду осети се одмах једна огромна разлика, једна празнина груба и нео 
х савија и повија у виду малог детета и одмах их припаја и притискује на груди.{S} Подмеће дроњ 
 сроством везао.{S} Позваше га у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести — па одмах спремише 
имали и по триста.{S} Данак смо плаћали одмах чим се разреже за целу годину напред.{S} А од как 
сигналом јављају свачији долазак, и они одмах то све склоне и сакрију, и тако животаре са крађо 
т од својих сељана за одборника, за тим одмах и за кмета, па и за председника.{S} И док је врши 
> <p>Његов повериоц, коме је он дуговао одмах затражи наплату — а за овим и полиција извршење п 
it="subSection" /> <p>Иван је се оженио одмах, после познанства са Даринком.{S} Има већ 3 год.  
ену мора својим животом платити.</p> <p>Одмах се промени, одмах постаде снужден и невесео.{S} О 
учио их.</p> <p>Његов говор био је тих, одмерен, правилан.{S} Његово благо лице увек насмејано, 
људи.</p> <p>Стоја устаде и отпоче врло одмереним тоном као какав велики говорник.</p> <p>„Ја б 
ни, одмах постаде снужден и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао  
 надница, 2. журба у раду и давање мање одмора и 3. даје <pb n="81" /> им се хрђава храна и пић 
м и носе јело радницима.{S} Никад се не одморе — никад не доспавају, нити им се зна време јелу  
 штогод времена живом телу и души да се одмори.{S} То је са свим немогуће било.{S} Она је била  
у, свињче и. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца као х 
дан превлачише њих двоица без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан натовари једна кол 
ржи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућутка.{S} Милорад отпаса појас и даде једном  
код салаша.{S} Нека сутра једна од жена однесе шта треба на коњу са још 2 надничара те нека зов 
 лепе грађе свог живота — те да што пре однесе пред Бога правде своју чисту душу и тело.</p> <p 
а, па накупи пун нарамак оне суховине и однесе кући.{S} Чим дође пред кућу.{S} Он дозва сестриц 
у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дјете сам 
 они ђетету ништа учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S 
е на земљу сав у крви обливен.{S} Марка однеше на поњави кући где је одмах умро.{S} А сватови п 
е претурено све по згради, а није ништа однешено, одмах се констатовало да је нешто тражено.{S} 
ице донела подела рада женског, који се односи на одело, обућу и чистоту.{S} Ове врло важне нам 
ао: хране, пића, пресуде, саопштавање и одношење акта прв. суду 300 динара.{S} Еле 800 дин. кош 
убити зликовци.</p> <p>„Добро брато, ја одо’ одма.{S} Рече Ружица и спреми се па оде код Марка, 
е волео као своје очи — он без питања и одобрења својих задругара, купи у чаршији памука за пла 
са зној са чела па настави.</p> <p>„Кад одосмо доле, ми свратисмо у 5—6 дућана и искасмо паре,  
и пази са које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добро — д 
ећ тражи.</p> <p>„Кад до сад није нашо, одоцнио је.</p> <p>„Није шала двеста дуката.</p> <p>„Хт 
зговор.</p> <p>Тако копаше до мрака.{S} Одоше кући.{S} Вечераше и разиђоше се.{S} Небо ведро ка 
ји поражени удаљише се сви куд које.{S} Одоше на рад.{S} Али рађаху ћутке, без здоговора, без с 
е.{S} Најгоре јој би, што не знаде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла з 
Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне брже па одоше“.{S} Ређаше Даница плачући и држећи се левом руко 
ушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одоше доктору и добише уверења са повеликом поштедом.{S 
 празнично одело, пешке и са коњима — и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао коме отићи, он 
 спремно.{S} Понјеше пушке и барута — и одоше право Мартића кући.</p> <p>Цмиљка, сестра Мартиће 
ђу <pb n="126" /> њима, поздравише се и одоше, хајдуци у шуму — а њих двојица у кућу.</p> <p>О  
али не могаху, и тако се размимоиђоше и одоше свака и на своју страну.</p> <pb n="56" /> <p>Жив 
{S} Нећемо.{S} Немамо кад.“ Рече кмет и одоше сви брзим корацима.</p> <p>Учитељ посматраше овај 
етно погледа преко свију и виде: да сви одоше цркви на причес која је далеко пун сахат ода.{S}  
удлошћу отрже и оде комишиоцима — а они одоше кући.</p> <p>Кад су се вратили, запита их Сретен: 
 не хте.{S} Нешто је љута.{S} По вечери одоше сви на спавање.{S} Живан узе зубљу луча па оде и  
Даре, то се све рано окомиша.{S} За тим одоше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ива 
 добру напојницу.{S} И одиста сутра дан одоше обојица капетану и Милутин без и једне речи би пр 
ераше и пише док и освануше.{S} У јутру одоше код попа те се испиташе и уговорише кад ће доћи н 
 и да је и он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви, само остаде Милорад — кукајући више за детет 
 се с’ пролећа, управо кад настаје кад, одреди сваком своја дужност коју ће отправљати преко це 
жи у затвору.</p> <p>И већ једва једном одреди се претрес.</p> <pb n="67" /> <p>Седам сведока с 
то.{S} Ни волу, ни овну, ни пјевцу није одређена само једна жена — па опет нема међу њима ни је 
ини има доста дана, али нису сви за рад одређени.{S} Главни су радови земљоделца пролеће и лето 
} Тако време не чека, а сваком раду има одређено време.{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде на  
ућни људи нагоне сиромахе да се са свим одрекну рада — па да краду и отимају.{S} Али и ови „иму 
за услуге ваше...{S} Сви ови бедни људи одрекоше се мотике и плуга, а издржавају себе и своје с 
а науке о здрављу, па одједаред тога се одрећи и учинити велику и наглу промену — опасно је за  
е и преодену.</p> <p>Овим поступком, он одреши руке и даде маха свима својим задругарима да се  
врсних делова који се узајамно помажу и одржавају људски живот.{S} Н. пр. стомак хоће хране и т 
пасности и неприлика.</p> <p>Једини он, одржао је завет покојног Јеше, у томе што је чинио добр 
та је мука, беда и јад, али зато морате одржати један завјет мој.{S} Морате увек живети у задру 
>На основу исказа сведока — и на основу одрицања проузроковачевог, суд у пуној својој пресуди и 
да се диже коров на њему.{S} Место рода одроњала се свака маховином и гљивама као псето које се 
ајева — да прегору угарци и преломив се одскочи угљевља у лонац који се ту крај ватре кува?{S}  
ом но за себе.</p> <p>Свану.{S} И сунце одскочи на ручковиште, а Ружице и Марка још нема.</p> < 
тумачио т. ј. речи које су биле са свим одстрањене од сваке увреде.</p> <p>Јеша је имао својих  
ара.{S} За непуних 6 месеци службе Пера одужи дуг и остаде његов коњ, па су после живели лепо и 
, а кућа за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{ 
заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутра рано 
>— То ми је била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својој. — Ја ту немам никакве заслуге.{ 
ког живог створа срећним, и њему је Бог одузео све што га подржава да живи — да се радује и вес 
</p> <p>Ништа ме није руководило, да ти одузмем време, док ову књижицу прочиташ до жеља, да <pb 
n="39" /> да узме и т. д. од свега тога одузмите му једно и оставите га самом себи, он мора уги 
поделиш од сад за три месеца — ја ћу те одуставити“.</p> <p>„Мариш ја“.{S} Опет Живан.</p> <p>„ 
м све остале.{S} Од овога се реда много одустало.{S} Јетрове, из почетка жалиле се, како их бол 
е у њима нимало влаге.</p> <p>— хоћу -— одшапта му Дара са истим гласом и понова га притеже обе 
ам се у 17 оженио.{S} Човек кад се млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му све и 
ни пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека побегне 
га весеља и жалости, крстио и сахранио, оженио и удао.{S} Поградио многе и дивне грађевине.{S}  
еби има већ 25 година, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се млад ожени увек је боље — јер в 
 пре 58 године просечно.</p> <p>Јеша је оженио два своја сина и седам синоваца, удао три ћери и 
tone unit="subSection" /> <p>Иван је се оженио одмах, после познанства са Даринком.{S} Има већ  
н за плод деце — јер три године како се оженио па ништа.{S} Те је Даринка нагнана бесном природ 
развила и разрасла.{S} И ако је се Иван оженио — опет је се са њом морао састати бар у месец да 
ојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженити нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, па иди те се спр 
слетку, он се завери: да се неће другом оженити до Даринком — па ма га то главе стало.</p> <p>Ј 
S} Зар није крива она, која се курва са ожењеним људима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему 
жним разлозима поклонила своју невиност ожењеном Ивану.{S} Од то доба још више су се љубили и ј 
есмама.{S} Благо њима И ако су тек јуче оживели после неумитне и хладне зиме, и ако немају ника 
 беху цветали ни листали, а остало све, оживело све — све се радује дивном мају.</p> <p>Први да 
сами помријесте, и ваш ће смрт много да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђели живима.</p 
ника коме се чита краљевска милост тако озари зрачак среће Петра Перовића, који као крилима нош 
ритиско као мора.{S} Он се попе на кола озго врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг па зас 
есно, па је лупи о тврду земљу падајући озго и сама на њу са свом тежином тела, и од куд да се  
ше те све окомишајте, па прекосутра ако озго ко не дође ти нађи онде у селу једног те унесите ж 
е башчу окрепио и довео у ред она одмах оздрави и устаде. </p> <milestone unit="subSection" />  
 су то чибучићи од шећера; и тако добро озебе и долази у собу плачући.{S} Мајка нешто љута на с 
e> <l>Јој ђецо, поломљено цвеће,</l> <l>Озов те се кад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јес 
ду.{S} Па у воденицу.{S} Новим по 40—50 ока чак на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леж 
г и зализаног чела жарила су два велика ока која беху управљена <pb n="28" /> на покрет тела св 
у душу“.{S} Ово се све изврши за тренут ока, нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо  
едном само покаже а ја ћу све остале да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање да ускрчим и почастим 
.{S} Засадио многе воћњаке и винограде; окалемио огроман број разноврсног воћа, оградио сво сво 
ли већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја  
е већ како судбина донесе.</p> <p>Марко окарактериса и себе и потајника Милутина код власти са  
и ово тегобно тело које као тешки ланац окивају и муче душу.“</p> <p>За овим се брзо окрете и ж 
ет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а куче умукну — погоди га по сред 
велика гомила не окомишана кукуруза.{S} Око ње се врзма гајдаш и ујдурисава своје кораблице -—  
лећа — рано се поче копати виноград.{S} Око 20 њих копали су код Милорада и забашуравали свој т 
 не задовољава до онај Мојсијев закон — око за око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Ис 
{S} Мало по мало искупи се група народа око гомиле поседа све и почне журно комишати.{S} Песма  
овољава до онај Мојсијев закон — око за око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса Хри 
ватра, по качарама, коморама и зградама око куће Перовића.</p> <p>Нису могли више заједно, и по 
ку.</p> <p>Даницу стегла Даринка рукама око врата као утопљеник и као полумртва метула јој глав 
е Милораду. „Паре ћеш послати прексутра око пола дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш 
S} Ти добро стојиш са капетаном.{S} Сад око ове „Хајдучије“ гледај те ми учини мало места или з 
ло поужина.{S} Кошара је била до ограде око које опасиваше пешачка стазица.{S} Баш више кошаре, 
 <p>Марко се постарао и спремио сведоке око 12 да докажу како Гвозден није тог вечера имо пушку 
ни изашло из школе.{S} Сковчала му руке око врата па цмака ли га цмака.</p> <p>„Ама, шта говори 
купљао је све своје пунолетне задругаре око своје постеље и учио их.</p> <p>Његов говор био је  
ије, и воденичари и рабаџије скупише се око његове постеље.{S} Све мушко и женско, мало им вели 
 женидбе велики пробирач.{S} Било му се око закачило за неке миразџике.{S} Али отац његов покој 
га, па трећа обали једну врљику и уђоше око 30 њих.{S} Трешња у цвету, купус тек посађен и прим 
па онда узе велику кукачу са прочевља и око Милорада опаса вериге.{S} Врело гвожђе падало је на 
ће вршити онај најсветији посао матерњи око своје миле дечице.</p> <p>Некад воћњак беше само на 
дође раније кући — па стаде ослушкивати око куће као какав крадљивац, и жене се псоваху у кући  
а.{S} Они почеше палити машину и пипати око кола — док нагазише на човека.{S} Пипнуше га.{S} Бе 
сима и апетитима, а нарочито задовољити око двадесеторо деце за разним нарафима и слободним вољ 
бро — одговори Иван, ухватив Дару руком око врата и обоје се по неколико пута пољубише за тим с 
 ухвати је за прса левом руком а десном око појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је лупи о твр 
лишан.</p> <p>Али бато — ти си се мучио око нас?{S} Поче Вук синовац му — мало њежним тоном, и  
а земљу већ само хода, час по кући, час око куће и по целој авлији.{S} Она је била телом ту, а  
 понова га притеже обема рукама које му око паса стајаху.</p> <p>— Али, још ове јесени.{S} хоће 
з нос на рој муха и обадова који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непр 
Жао ми оног јадног деша (Живана) што се окова.{S} Што постаде најнесрећнији од све своје браће“ 
ш.“ Поче плакати. „О, несрећница што се окова!{S} Што пође за слепа и луда човека!!{S} Ама јес’ 
одужише свој пут.{S} Сутра дан Панта би окован у срезу и након 2 месеца дана осуди се на 5 годи 
трагове крви.{S} Спроведоше их у срез и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Миладин не признад 
у рада међу члановима, већ се обично из околине гунђало и шаптало: „Никакав рад — а оволико бог 
ино а у другој ракија.{S} Па кад се све окомиша — онда се славно пије и вечера — па за тим у ко 
о момчад због лепе Даре, то се све рано окомиша.{S} За тим одоше кући те пише и вечераше.{S} Да 
комишиоце.{S} Зовните њих повише те све окомишајте, па прекосутра ако озго ко не дође ти нађи о 
"73" /> мобе — какве ђечурлије — и нека окомишају.{S} После она два који сиђу метуће у салаш и  
ша, ту стоји као пласт велика гомила не окомишана кукуруза.{S} Око ње се врзма гајдаш и ујдурис 
о и посветио се, јер он мора газдама да окопа прво жито па онда своје, за то што дугује за разн 
кама од корова и мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен дође 
и храну за раднике и стоку.{S} Све њиве окопате са кукурузом — а његов се кукуруз уливадио и по 
у шљиве.{S} Кад би у вече он дође чисто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} Запита Милорад.</p> <p>„Сао 
даде му неко писмо.{S} Писмо је било од окр. начелника, који му наређује да предузме мере — и д 
 у војсци, беше наредник жандармерије у окр. вароши.{S} Једном га спази где стоји на пијацу међ 
и се па оде код Марка, а одатле обоје у окр. варош.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код  
 и невољних, тај остане последњи кад се окрене „на левокруг“.{S} Тај обрт, тај „левокруг“ не чи 
 собе“.{S} Они изађоше.</p> <p>„Слушај“ окрену се Милораду. „Паре ћеш послати прексутра око пол 
 вола и коња судници“.{S} То рече па се окрену и пође.{S} За њим и остали.</p> <pb n="79" /> <p 
 на распазарује“.{S} Одговори Цинцарин, окренув леђа кмету и оде у подрум.{S} За овим кмет опсо 
е Даринка.</p> <p>– Пст!{S} Писну други окренув на њу запету пушку.{S} Све занеми и утиша се.</ 
о обаљена врежна трешње — поткресо их и окрепио, па и купус, који је стручић са свим ишчупан он 
<p>Живан каза својој Даници да је башчу окрепио и довео у ред она одмах оздрави и устаде. </p>  
 чим достигнеш, а твоју женку само мало окреса по сукњи крајем од конопца.{S} Ала синко мајчин  
ју и муче душу.“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим корацима пође кући.{S} Дође у собу.{S} Д 
ши заводњише очи — али да би то прикрио окрете се на другу страну и леже.</p> <p>Од овог значај 
ли ако немате ципун сразмеран води која окреће коло, она вам мора лежати.{S} Наместите целокупа 
ива, па ако немате срдачку (на којој се окреће цев), не можете радити.{S} Склопите цео плуг и з 
и кад будем ствар удесила.</p> <p>— Али окрећи јој памет нека она још ове јесени пође за мене — 
лужи као половна, а два пут толико, као окрпљена и поправљена.{S} Мог оца служе опанци 6 месеци 
и 2 месеца они се процепе, 4 м. нови их окрпљене, тако и све остало.{S} Овди се саме расипа, по 
своју црну као „зифт“ косу на маленој и округлој глави неком са златом поткићеном марамицом.</p 
 и резонирају све сусетке и суседи који окружују Перовића кућу.{S} Они самим члановима ове задр 
ла имовина ових пуких сиромаха који нас окружују са свих страна.{S} Па ко зна, да оно што је њи 
е, ножеве и сикире — те умало није било окршаја.{S} Кажем <pb n="35" /> ти умало се размимоишло 
ини штету.{S} Мала Милунка помогла Дари окупати Пуру-Милоша — па села крај њега на прочељу те г 
ирним и простодушним.{S} Ови мирни људи окуражавали су га својом равнодушношћу — и сад је он ум 
илорадова вола везана који од јуче нису окусили, ни сена ни воде, и који на изменице један за д 
ришћанин.{S} Не би он меса уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, то он страшно бегенише. 
но ићи код ње.</p> <p>— Ја немогу ништа окусити.</p> <p>— Како ће то бити? кад ниси после фрушт 
јглавније имаће отуђио и доспео само на окутњицу Даница му роди сина.{S} За овим у другој годин 
а тета Даница.{S} У једно да што узгред олакша својој сестри (од стрица) мало измета (посла).{S 
n="122" /> <p>— Мислиш ли да ће ти смрт олакшати грех...</p> <p>— Верујем да неће, али шта ћу с 
та су и где починили, сматрајући то као олакшицу свога греха.{S} За овим они почеше доносити кр 
ргана свог механизма, која ће и најмања олуја болести заљуљати, оборити — и отиснути у бездно м 
а најбољи услов за свестрано образовање омладине, и за благостање и удобан живот свију и сваког 
плаћање таксе — <pb n="50" /> дангуба и омраза.{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не л 
 сву кривицу на Марка.</p> <p>Петроније омрзе још већма Марка.</p> <p>Једном га потреви у пољу  
ивели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{S} Говораше Ружица бришући сузе.</p> <pb  
унце врлина.</p> <p>Њених осам јетрва — омрзоше на њу за то што беше од свију најлепша, најбист 
50 дуката.</p> <p>Чилаш немаде сведока, он би тих нашао да му сведоче у позајмицу, али су сви в 
надницу која је до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој башти коју чувају мала и н 
, кога нема — нема.</p> <p>Једног дана, он је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он дође у једну 
ину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже 
о са стране видети.{S} Чим уђе у нутра, он затвори за собом врата и закључа.</p> <p>„Врло добро 
огледима колико је мого.{S} Често пута, он је се вајкао код Данице, како су они лакомислено упр 
ј Милорад, био је темељ њихове задруге, он је био као гвоздени обруч оглавник са још 8 дрвених  
омир, чим се подели и изађе из задруге, он паде у канџе интережџија и зеленаша као муха у мрежу 
.</p> <p>Даринка стаде!</p> <p>— Он је, он је — продужи Даница.</p> <p>То беше у једном лугу ко 
к што је Мића хтео да устане иза софре, он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што 
мите му једно и оставите га самом себи, он мора угинути.</p> <p>Али проклето себичњаштво везује 
 части и животу, али просто нису смели, он познаје сваког чиновника, сваког судију и адвоката.{ 
теље.</p> <p>И Иван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и на сабору и у колу и у ваш 
и и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабуља — потрчи сад о 
 он сваког пребаци.{S} Хрвали се с ким, он га надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема бољег хрв 
буче и преодену.</p> <p>Овим поступком, он одреши руке и даде маха свима својим задругарима да  
е свуда као први.{S} Бацали се каменом, он сваког пребаци.{S} Хрвали се с ким, он га надјача.{S 
е да није чуо — или ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али је са свим други значај 
спазив га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио се да није чуо — или ако је за т 
 да купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на путу треви Симу Тешића садањег сопственика његове 
е да никако покорити.{S} И на послетку, он се завери: да се неће другом оженити до Даринком — п 
ноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он <pb n="128" /> клону, ноге му се подсјекоше — снага  
ки дан иде на позив власти и судова.{S} Он као такав треба да има пристојно одело.{S} Ви знате< 
причес која је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из раније решио, да квиту украде пошто по то,  
све јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} Он се опет врати натраг — прође кроз воћњак који беше о 
и, да свака појава има свога узрока.{S} Он је пио на рачун глади, на рачун бриге, на рачун голо 
S} Онакав диван младић — као јабука.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали се каменом, он сваког п 
ао је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров и немилостив — али она беше,  
лест га је све више у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још присебан — да се опрости са свој 
го је с робије и удружио се са њима.{S} Он је оглашен за хајдука и глава му је уцењена 2000 дин 
ање не <pb n="75" /> пробуди Милана.{S} Он спава као заклан, а волови уватили коловоз средином  
нити на Ивана Марковог јединог сина.{S} Он је постао прави неваљалац.{S} Горд је, напрасит, нем 
у умре после шесто-дневног боловања.{S} Он оста сам са својом женом Смиљком и са двема сестрама 
е.{S} Сан га беше притиско као мора.{S} Он се попе на кола озго врз жито и пружи се потрбушке к 
е старјество 1000 дин. готова новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Он 
ијепче један!{S} Ти си слуга Марков.{S} Он и његова женка све заклопили под свој катанац, па те 
ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку своју, а о 
вари са којим да се произведу друге.{S} Он ничега није имао.</p> <p>Једног пролећа — рано се по 
иваде Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати коња, на коме јахаше  
} Сад ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и празник.{S} Ено га где 
и — опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему купити  
Она не сме да прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува немилосрдно  
же у собу и заклопи се, нека напоље.{S} Он разјарен као лаф јураше за њима по авлији гађаше их  
се са учитељем и понуди га да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћњаку као овце за опалим ш 
са 7 нејаке деце и две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби све што га је подражава 
дости калемио, превили се од китине.{S} Он своје погледе заустави на калемима — па се сети на п 
Она се пробуди и враћаше му пољупце.{S} Он устаде — те заклопи врата на вајату и понова се врат 
} Дође у собу.{S} Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ са чивилука и мету ус 
своје руке одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог заступао га и помагао у извес 
{S} Гурну у врата и она се отворише.{S} Он уђе унутра и поче ломити катанце на сандуцима.{S} Ву 
} Не зна куд ће пре главом да удари.{S} Он сиромах то не зна, већ се тужи: „Е брате настаде рђа 
ог тела“...</p> <p>Кад ово изговори.{S} Он палац леве ноге завуче под браник, за тим стеже срце 
н заузме, у победу не треба сумњати.{S} Он је подмићивао сваког као посредник између парничара, 
Иван није смео погледати у очи Мићи.{S} Он је само гледао преда се.</p> <p>После мале почивке М 
} Али ови калеми то су му споменици.{S} Он је ово као момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам р 
>Кад му млађи ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извиња 
ик, а у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служио најмање.{S} Од његове  
 — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дубоком сну а волови су ишли тихо и лага 
оска кучад саопштаваху једно другом.{S} Он иде полако носећи своју мотику преко рамена — нешто  
 — његовом седом и коврџастом косом.{S} Он је изгледао више на свеца но на човека.</p> <p>Јеша  
е, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а куче умукн 
 треба гаранције да такав не би био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за рад, — зауздава своје ж 
ајату — на кога он беше и заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево једна пара тебе Даринка, а јед 
ваким свађао, а често пута и потуко.{S} Он је због својих преступа имао да плати неке огромне г 
ло одело увек лепо, помодно и чисто.{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је морао играти онако  
, о, о, слатко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему купити чантрицу и књиж 
 састати бар у месец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац  
ше свећу од механџије и запалише му.{S} Он издахну.{S} Један од комшија отера га кући који стиж 
адржав најбољи део своме сину Ивану.{S} Он, па и син му скоро ништа не раде, а живе много раско 
о га научи те преведе имање на жену.{S} Он има земље прилично, али усљед нерада запуштена је до 
ађаше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи провео неспавају 
воју одвратност према таквом животу.{S} Он тиме даје више но што треба гаранције да такав не би 
 однесе кући.{S} Чим дође пред кућу.{S} Он дозва сестрицу Милеву — која у близини напасаше „кра 
тно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега 
 саставио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до крајности прост и наиван, а она до крајности лука 
ега тревимо — немој ти да се плашиш.{S} Он ћете може бити загрлити па и пољубити; па ће ти тури 
 мајка.</p> <p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружн 
надоше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога живота.{S} Узеше свећу од механџ 
9" /> да краде у извесном добу година — он је се издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за  
-та година — а то беше месеца Јануара — он је осетио нешто необично на себе —- осетио је где га 
 се псоваху у кући због неких ситница — он упаде у кућу носећи конопац у рукама па и без једне  
он је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он дође у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је  
 обичног и стојећег, зимског и летњег — он дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота одасути мало 
 Чим је наш брат Вук побего у хајдуке — он је тога часа казао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвозден 
ва.{S} Ни мање ни <pb n="119" /> више — он је знао да ту цену мора својим животом платити.</p>  
реши.{S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи узроке — како су те 
/p> <p>Месец беше у последњој четврти — он тек у зору излази.{S} Небо начичкано са звездама — а 
и на деци коју је волео као своје очи — он без питања и одобрења својих задругара, купи у чарши 
рн мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он затури порожје и пусти волове.{S} Сан га беше притис 
ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина јесам одавна гре 
нергије.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео у судницу па прима порезу.{S} До пред саму ноћ н 
а пролеће једног дана позвати Грујицу — он је томе вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу  
у дати на храну.{S} Чим уђе у судницу — он скиде капу и уђе у канцеларију.{S} Званичник прелист 
а, повика први.</p> <pb n="130" /> <p>— Он Бог и душа не...{S} Хтеде да каже Даринка.</p> <p>–  
 к нама.</p> <p>Даринка стаде!</p> <p>— Он је, он је — продужи Даница.</p> <p>То беше у једном  
ете и говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Марка најстаријег синовца свог судовима и в 
ве, али ја нисам ни речи рекла синоћ, а он ме удари певницом за врат, све ми свици полећеше исп 
Миленку ђацима Милорадовим да остану, а он са осталим поздрави се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} 
а да се наврши Живановом сину 4. год. А он умре.{S} За овим седамнаести дан умре му и ћерка.{S} 
рну прстом у обарачу.{S} Пуче пушка — а он се пружи по поду собе и не мрднув ничим издахну.</p> 
ошло ни 2 месеца како су се састали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Дарин 
ђе у страну.{S} Али кад би поред волова он писну у трубу и волови се поплашише јурнув под пут п 
е му сено.{S} Ко му пресече коло кад га он води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год про 
се заплака мало дете у фајату — на кога он беше и заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево једна  
вим па ништа.</p> <p>Обрен се закле, да он није био тај, за кога сведоче Стојан и Илија.</p> <p 
а риби?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S} Не би он меса уз ове посте 
ика Вук.</p> <p>„У другу зграду.{S} Има он и облигација.{S} Квита је са њима спакована“.{S} Одг 
а звали?{S} Отпоче Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала  
вота, нема ничега.</p> <p>Једног вечера он дође раније кући — па стаде ослушкивати око куће као 
мној великој каци.</p> <p>Једног вечера он леже у кревет са својом добром женом Савком, и учини 
 љуто и надурено. <pb n="41" /> Изјутра он пошто се опремише сви, позва све људе и њихове жене  
 се жив предаде.{S} Вештином полицајаца он признаде све па и то дело да је посреством Мартића у 
ако.{S} Ако ти један сат смете киша рад он ти рачуна пола дана дангубе.“</p> <pb n="71" /> <p>„ 
у.{S} Суруџија приђе већ близу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред волова он писн 
ака, заступника и адвоката.{S} Отуда је он пунио своју кесу, а ретко кад — да је по која златна 
озденовом зрно ударило у прозор, кад је он гађао пса те према томе он није ни био крив, колико  
и су га својом равнодушношћу — и сад је он умео у свако доба да пребира своје жртве и да прави  
> <p>„Пошто но је даде?</p> <p>„Није је он ни прод’о већ Перуника.</p> <p>„И то за петнајест ду 
то дати.</p> <p>Његов повериоц, коме је он дуговао одмах затражи наплату — а за овим и полиција 
— она је света за оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што се  
ише и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућанин са другим.{S} И 
и сахрану све је учињено онако, како је он наредио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Марк 
 и изнурена.{S} Паде му на ум — како је он за време службе у војсци сваке недеље разбијао (ситн 
 вам, само моје не дирајте“.{S} Тако је он говорио крадљивцима.</p> <p>Мало по мало, крадљивци  
сејане на време а његова најзад, јер је он морао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и храну з 
озор, кад је он гађао пса те према томе он није ни био крив, колико му се придевало.{S} И тако  
зани у једне вериге, па кад један падне он повуче и остале за собом.{S} Ко мисли да побегне од  
 и свуд.{S} Сад за непуне четири године он се промени.{S} Сад ни онај Иван нити га дај Боже.{S} 
е попије.{S} Чим се коме опанци процепе он их баци и тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ 
 се коме процепи аљина, гуњ или чакшире он хоће ново; Остари му капа, опет нову.{S} Колико нека 
ошћу уједе га за ногу.{S} Усљед чега се он јако разљути и у тој љутњи дође својој кући, узме пи 
е Иван неће више ићи у школу па нека се он дода чобанима, а мене ослободите од дужности планинк 
а, ха, ха.{S} Дивна избора.{S} У шта се он замлатио.{S} Примети отац смејући се чисто преко вољ 
на, ту се морао Марко умешати, а где се он заузме, у победу не треба сумњати.{S} Он је подмићив 
 се по неколико пута пољубише за тим се он са великом осудлошћу отрже и оде комишиоцима — а они 
пуна са наплетима и рече Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у коман 
 га у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести — па одмах спремише послужење — док стаса и вр 
на поље.{S} Даринка му се улегла у срце он само о њој мисли непрестано.</p> <milestone unit="su 
нице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође чисто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} Запита Милора 
p>„Сто дуката готова новца“.{S} Шапташе он. „То је велика сума.{S} Петнест и сто, то је велика  
 урежу, у камен његово име и презиме, и он им не даде објашњујући им онај стих из светога писма 
ео, чак на крај села до саме планине, и он тамо направи мало кућице, која више личи на трап но  
о кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88" /> треба тражити у зајам.{S} 
дишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb n="89" /> стоку своју“.{S} Пр 
ља Вука Перовића дадоше му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{ 
ер крадени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чеш 
тац га је за појединости запиткивао — и он му је све пристојно одговарао.{S} После малог ћутања 
ље.{S} Шурак Чилашов доводи девојку — и он му војвода у сватовима.{S} А како је дошо са робије  
 она све прима са пуно радости.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако му она није ништа шиљала, 
а је се задужио и сам отац његов — па и он понова.{S} Ни мање ни <pb n="119" /> више — он је зн 
 Цветић, отац Даринкин, једног вечера и он приредио комишање — и код њега је дошо силан свет.{S 
авање.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више  
вљене против њега, не спазив га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио се да није 
у наређује да предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви, само остаде Мил 
о говорећи пружи му руку, руковаше се и он пође.</p> <p>„Сутра рано ето ме добри мој пријатељу. 
аше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годишњицу свом покојном брату Милану. 
вана као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким непознат 
, код њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим се оној Даници к 
p> <p>„У пољу.</p> <p>„И коњ.</p> <p>„И он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и једног одборника 
урисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио.{S} Једну ћу њиву продати, 
 Ама он ти је прави Хришћанин.{S} Не би он меса уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, то 
 дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</p>  
е почеше тих’ разговор.</p> <p>— Што ли он није дошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} Отпоче 
шуље.{S} Ма да је било топло време, али он се задрктаваше, нека га језа подузима кроз сво тело. 
ики новац могао наћи до Милорад?{S} Али он не може са постеље да се дигне.{S} Водени клобуци бе 
p> <p>За овим сљедовао би одговор — али он није смео бити.{S} Многи би претресали питања о Марк 
а, опасности и неприлика.</p> <p>Једини он, одржао је завет покојног Јеше, у томе што је чинио  
њега.{S} Ту доброту он није умео ценити он ју је увек наопачке узимао.{S} Али овог часа промени 
 На сваком скупу, на сабору, на игранци он мора истакнути своје „Ја“.{S} Ко му пребаци камена ц 
затражио, и то нису тражили никад да им он што врати.</p> <p>Он је живео више трпећи но једући  
 село иде у потеру за хајдуцима.{S} Чим он то нареди дође му жандарм коњаник и даде му неко пис 
 — промуца Иван дрхћућим гласом.{S} Чим он заврши, плануше две пушке у рукама два хајдука, а Ив 
у умрије добра домаћица Стана, за којом он плакаше као мало дете и говораше: „Стана ми украти ж 
 купус, који је стручић са свим ишчупан он је мето други нов; коме су пак само лиске откинуте њ 
ије исказе, и да се тиме није заваравао он би открио многе тајне лоповске и разбојничке чете ко 
седник изабраних судова за деобе — како он говораше — несрећних задругара.</p> <p>Јеша је био с 
живу главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном одреди се  
ликама.{S} Не прође ни пуна година како он поче управљати кућом, а незадовољство поче извирати  
м дође на земљу дао толико земље колико он може на њој лако живети па да то не може ни у ком сл 
 па је мало ослабио. <pb n="17" /> Мало он вели, али то старом и за гроб спремном човеку много  
кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S 
о, и усни чудан сан.{S} Чисто и бристро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце. 
осте окусио да га убијеш.{S} А рибе, то он страшно бегенише.{S} Она истина у дубоко живи. „Ако  
ућевне послове — а ако је жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време не чека, а сваком раду и 
p>Она приђе и поче али не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ватру — повика први  
 узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али ле 
 се кукуруз уливадио и посветио се, јер он мора газдама да окопа прво жито па онда своје, за то 
од тог страшила — од месеца Марта — јер он, као какав пастир одваја и пречишћа што треба за оба 
конопље, нити ћу ја прести кудеље — јер он само носи памучне кошуље — чохано одело и т. д.{S} Ј 
до, откуда таква немарност код ње — јер он је са врло мало муке придобијао многе жене и девојке 
> <p>„Еј исписниче!</p> <p>На овај глас он се трже и одвоји своје очи са једног малог црвеног ч 
 беху склониле изудара.{S} У оном гњеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перунику. —  
о се који ухвати у коло код женске коју он воли, тај ће добити песницу у нос.{S} Иван је све ов 
а волове да врати човеку, и за то ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p> <pb n="91" / 
и добре воље с прам њега.{S} Ту доброту он није умео ценити он ју је увек наопачке узимао.{S} А 
ати је назад.</p> <p>Чим то спази Чилаш он у највећем гњеву, а сем тога раздражен усљед великог 
то јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сања 
де сви за једног и један за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга укућана, звао се запов 
а гроб спремном човеку много је.</p> <p>Он је знао да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више 
атражи воде.{S} Они му додадоше.</p> <p>Он погледа по свима.{S} Па смешећи се рече.</p> <p>— Не 
о може видети код самртних људи.</p> <p>Он је на основу свог стеченог искуства написао правилни 
ражили никад да им он што врати.</p> <p>Он је живео више трпећи но једући и пијући — јер краден 
д њих, да му не учине какво зло.</p> <p>Он је давао са једном а узимао са две руке.</p> <pb n=" 
{S} Да бегамо.{S} Одговори Вук.</p> <p>„Он може казати да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} Т 
ора.</p> <p>„Је л’ посло новац?</p> <p>„Он није посл’о већ тражи.</p> <p>„Кад до сад није нашо, 
 како треба, није их одевала и чистила, она их је немилице тукла.</p> <p>Прекомеран посао и рад 
и старице и старце.</p> <p>Једног дана, она рано помузе сву стоку, процеди млеко и настави га д 
тпише развод брака.{S} Цмиљка је добра, она ће се опет удати за другога пошто прође година дана 
 не до мене.{S} Мене гатара право рече, она неће имати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући 
 је она добра.{S} Кад смо се пресудили, она све лепо са мном — и само вели „ништа ми није жалиј 
 празника, пошто је свршила свој посао, она је легла на кревет па јасно говораше ове речи: „Паз 
 ципун сразмеран води која окреће коло, она вам мора лежати.{S} Наместите целокупан разбој и до 
једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па се унесе тебе у очи и рума као св 
рижан, зловољан и уморан. <pb n="10" /> Она не сме да прећути већ му казује.{S} Он је псује и в 
што даду — онако као каквом пашчету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у цел 
рупне сузе низ скоро наборано лице“.{S} Она се мало прибра и продужи.{S} Наша се кућа рачуна пр 
 док викнуше из куће „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете и трчи у кућу опет преко пилади те при 
 али она ми неће никад имати порода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но п 
 да се чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она је била непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бо 
Ала знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу болест.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то 
ад имати порода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па к 
узео нам је двоје деце — два живота.{S} Она више неће ни рађати децу.{S} Па нека — то је још и  
а.{S} За Стоју је имало више колаца.{S} Она је све радила и трчала, али нигде није стизала, ниј 
зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више стојећи но седећи уз један сандук изу се, за  
антрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милујући нешто у сну.{S} Ив 
од ње као <pb n="125" /> змија ноге.{S} Она би пре погинула — него што би дозволила да они изги 
друзи које је пуно непоречне истине.{S} Она показа моћ свога разума и способности коју је дости 
лили — да није оне чинилице Стојаре.{S} Она зна сто ђавола.{S} Опчинила их те раде као вочићи,  
те гурнуо синчић њене јетрве Милице.{S} Она изађе на поље и поче га тражити.{S} Као лафица разј 
ћи, хватају децу и тучу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију се — у место да уче школу и  
бу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућутка.{S} Милорад отпаса појас и  
.{S} А рибе, то он страшно бегенише.{S} Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема 
ући, час око куће и по целој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебди 
 да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да  
твари, којој она беше највећи узрок.{S} Она изведе план да се то саопшти Ивану и да се ради на  
каквим је никад досад није обасипао.{S} Она се пробуди и враћаше му пољупце.{S} Он устаде — те  
ори.{S} То је са свим немогуће било.{S} Она је била као на осуди.</p> <p>„Врана не може на два  
ом и руменилом и отпоче стари занат.{S} Она постаде продавачица — шта мислите?{S} Цвећа.{S} Или 
те на пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко куће по којој се беху усмуцале две 
тек остало за младост бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе осећаје — срце се раствара 
ја највише чини те се овце метиљају.{S} Она са још две три јетрове, сеђаше на прочевљу —- радећ 
 Даница обуче лепу чохану памуклију.{S} Она је извлачила много које шта на рачун проводаџијског 
Сваки посао дрхтао је од њених руку.{S} Она је тачно и савесно отправљала своју дужност уз прип 
и се преварила.{S} Нико и не помену.{S} Она, кад то виде.{S} Дотера се као стари фијакер.{S} На 
могох мало сестри приставити вечеру.{S} Она јадна на живој је муци — месила леб — ватра велика  
е за непуних 5 минута огромну штету.{S} Она наљућена као змија удараше овце уз пратњу најордина 
лице сатирати све — а нарочито децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и пообаљива чељад на постељу 
бом!</p> <p>— Па што је мајка не да?{S} Она није мала.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње је за кла 
 људски а не природни закон произведе — она је света за оно друштво у коме је он живео, јер је  
 Трчим и ја за њом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну на врата кроз једну собу па кроз  
 Све што им треба за одело и преобуке — она купује.</p> <p>Његове комшије завидећи на његовом н 
 недра и кроз појас.{S} Где год седне — она дочепа какве дроњке па их савија и повија у виду ма 
{S} Ваљда утицајем своје тетке Данице — она је овако мислила о Ивану:{S} Па што да не би пошла  
их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју меће у уста од неке неописане жеље, 
е ли она крива?</p> <p>— Иван уздахну — она није крива ништа ја сам крив.{S} То изрече скоро ша 
 пошла за мене?</p> <pb n="100" /> <p>— Она никако не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узе 
та си се загледао? опет мајка.</p> <p>— Она није из овог села, већ из Г...</p> <p>— Па чија је? 
 они изгину.{S} Одговори Мића.</p> <p>— Она треба да погине.{S} Јер Цмиљка не би могла ништа уч 
дај, само живот нек ти остане.</p> <p>— Она ако хтедне нека ми да дјете — па опет се може удати 
Цмиља?{S} Запита један хајдук.</p> <p>— Она је луда.{S} Као да нам није сестра Бога јој њеног.. 
 би требало.{S} Примети Милан.</p> <p>— Она је узрок целој тој несрећи.{S} Опет Мића.</p> <p>—  
.{S} Док један запита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете ми одвели хајдуц 
S} Кад овамо викну је „покипи млеко“, а она опет потрчи преко пилади те удави опет седморо — ос 
муке придобијао многе жене и девојке, а она се не да никако покорити.{S} И на послетку, он се з 
а.{S} Опчинила их те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад им 
у.{S} Он до крајности прост и наиван, а она до крајности лукава и препредена.</p> <p>Даница беш 
и по ватри, онда неко јој нешта реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна М 
и оне минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах изва 
реба за Стоју — да се плати из куће — а она нека гледа свој посао.</p> <p>„То не може.{S} То не 
 млеко, док јој врисне дете на пољу — а она потрчи тамо — па преко квочке и пилади те удави сед 
и били.{S} Рече први хајдук.</p> <p>— А она девојчица казаће — како сте ви непознати и како сте 
 Ама ти си луд човек.{S} Зар није крива она, која се курва са ожењеним људима и свађа их са жен 
м и беше обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати прашином у намери да м 
амо краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дуката у злату.{S} Марко кућни старешин 
порођају ћерке, и коне су разгласиле да она неће више ни рађати децу.</p> <p>Још само два месец 
 /> одбијала, али она га извештаваше да она све прима са пуно радости.{S} Па и он је добијао по 
ила.</p> <p>— Али окрећи јој памет нека она још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме 
че мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу болест.</p> <p>— Ко т 
са малим пилићима, и док изађе на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, дете гур 
е да се сазна чије је дете.{S} И одиста она роди мушко детенце ко златну јабуку.{S} Мартићи су  
у дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лан 
гу на част моје сестре и моје куће, кад она то није заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо ко брата  
како да је отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, али ипак морам за љубав Даринкину  
живом.{S} Очи би повадиле.{S} Овако кад она погине.{S} Цмиљка може комотно да се врати на имаће 
 јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрвавио као ш 
аници да је башчу окрепио и довео у ред она одмах оздрави и устаде. </p> <milestone unit="subSe 
а то ђевере, што твоја жена кад се једе она се нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад ми је 
м стрином Даницом, која говораше: да је она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али ипак тетка.{S}  
огост њеног оца и мајке чинили су те је она увек крила своје погледе од мушкараца који би у њу  
 нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} Овце дошле“.{S} Примети Круна. </p> 
ни би то учинили.{S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад смо се пресудили, она све лепо са мно 
араца који би у њу бленули.{S} Ивану је она постајала све милија и дражија тиме што га је више  
о за инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S 
 ђечурлије — и нека окомишају.{S} После она два који сиђу метуће у салаш и свршена посла“.{S} П 
ти.{S} Тако и Стоја.{S} За кратко време она постаде сасвим свирепија и немилостивија под своју  
} Они би дошли и поклали све само да се она што потужи“.</p> <p>Овако су резоновале Јана и Ђука 
а и најдосетљивија.{S} И за то им је се она грозно светила.{S} Која је год почела са њом да се  
рече Иван смешећи се и гледајући шта ће она на то рећи.</p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га Бога м 
разговор.</p> <p>„Бога ти, зар помрјеше она вајна ђеца Даници?{S} Запита једна.</p> <p>„Ада ја! 
оше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала сву децу ре 
бурљало, све се то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не о 
Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и она роди мушко дете на велику радост Иванову, и кад дођ 
грљну по кључаоници.{S} Гурну у врата и она се отворише.{S} Он уђе унутра и поче ломити катанце 
нку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љубави који често загре 
гова сестра т. ј. назови сестра те се и она са њим као са својим братом пољуби у образ.{S} И зб 
 њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим се оној Даници како и 
ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то што си је об 
едемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="100" /> <p>— Она никако н 
м.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уздахну — она није крива ништа 
ка презриво <pb n="99" /> одбијала, али она га извештаваше да она све прима са пуно радости.{S} 
 јер је боља од мене, то признајем, али она ми неће никад имати порода.{S} Она ми је добра.{S}  
била — која је Марка усрећавала.{S} Али она није тако корисна колико у себе садржи варки и обма 
ере <pb n="103" /> за комишиоце.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет много што шта могао  
луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је несрећница највише учинила, те се они издјелише  
 с прам ње био суров и немилостив — али она беше, доброг срца — па увек и добре воље с прам њег 
вом његовим повратили мајци свест — али она га не познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо  
зањем.</p> <p>„Чујем брато!{S} Одговори она.</p> <p>„Шта ћемо сад љута гујо?{S} Шта ћемо за нов 
и.</p> <p>„Па шта ти велиш?{S} Одговори она са свим благо, трудећи се да му болове не погорша.< 
 прочиташ до жеља, да <pb n="132" /> ти она за поуку послужи, те да свуда и на сваком месту буд 
вац те откупи дјете.</p> <p>На ове речи она као бесемучна растрчи се па право у начелство.{S} Т 
водила велику бригу о тој ствари, којој она беше највећи узрок.{S} Она изведе план да се то сао 
аве комендију.{S} Сеире за нама.{S} Док она удари у плач — па кукај, па кукај — скупи се сва ча 
толико морамо удобравати земљу — да нам она даје више производа са којима ћемо своје животне на 
е 8 месеци.{S} Сви су се надали, да чим она роди дете Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и о 
тва са Даринком.{S} Има већ 3 год. како она од то <pb n="115" /> доба још девује.{S} Сад јој је 
пљен никад — па нека узме сама, не само она већ свака.</p> <p>„Да узмем сама.{S} Па ти да се жа 
истом месту — само с том разликом — што она лупи затијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго чупар 
а рука удовичка.</p> <p>— Бога ти — зар она мене баш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љуб 
 ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека побегне.</p> <p>— Ја ћу радити што знаднем, а  
} Па и он је добијао по нешта, и ако му она није ништа шиљала, већ га Даница лагала.</p> <p>„Бо 
смеју — дохватити.{S} Какву чудну браћу она има?!{S} Они би дошли и поклали све само да се она  
ће јемство за њихов живот и рад.</p> <p>Она се у намисли са њим разговара и смејањем ублажава и 
 <p>Док ово изређа луч се угаси.</p> <p>Она се подвуче крај њега под губер и једнако плачући ре 
иван је посматраше мирно ћутећи.</p> <p>Она настави.</p> <p>„Зар годину дана није ми дошла сест 
ги показујући прстом на Даринку.</p> <p>Она приђе и поче али не веза, као што он хоће.</p> <p>— 
ш оволико твоји бушина да имаш!?</p> <p>Она занеми од јада, угуши се од плача и враћа се кући,  
о врисну кад виде да му ударише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи 
и гледаше час у једног час у другог.{S} Онај старији лупи га грлићем своје пушке по врату тако  
е помолити се јер ће главом платити.{S} Онај старији скиде вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе 
 се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И тако му морадне дати и н 
уги да га веже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи заповеди слугама и Савци — да иду и они у со 
жен.{S} Жаљаше се како га пори низ прса онај ладан пасуљ, паприка и ракија које су имали за ужи 
 Стојара готови 200 дуката што јој даје онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пошто за 
есите жито у салаш. <pb n="74" /> После онај ћалетак натовари у кола те и ти горе изиђи.</p> <p 
убити обојицу па и тебе“.{S} Продера се онај млађи.</p> <p>Ружица бризну у плач молећи свог дев 
дође пред врата Симиног фајата.{S} Мете онај тел у рупицу и нави два три пут.{S} За тим извади  
но“.{S} Настави Милорад. „Срећније живи онај који жуди за лебом но онај, кога има а не може да  
не делове, јер више <pb n="16" /> вреди онај који извршује но онај који заповеда.{S} Сви сте ви 
 четири године он се промени.{S} Сад ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је  
ти и прати, и на послетку, ко ће вршити онај најсветији посао матерњи око своје миле дечице.</p 
презиме, и он им не даде објашњујући им онај стих из светога писма који вели: „Чините добра тај 
 то не гледа, њу ништа не задовољава до онај Мојсијев закон — око за око. — Али и ти си Мојсије 
b n="16" /> вреди онај који извршује но онај који заповеда.{S} Сви сте ви скупа чинили да ме уд 
рећније живи онај који жуди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S 
 дете на земљу.</p> <p>„Везуј се, викну онај први.</p> <pb n="84" /> <p>Милорад као изван памет 
у:{S} Па што да не би пошла за њега?{S} Онакав диван младић — као јабука.{S} Он је свуда као пр 
> <p>„Оно истина, није „дуга њива“ била онаква кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук је б 
аш.{S} Море да сам мушко убила би се за онаким голубом!</p> <p>— Па што је мајка не да?{S} Она  
 рамену, и чисто га пожали кад га виде, онако јадна, испијена, удављена и изнурена.{S} Паде му  
ли под свој катанац, па тебе што даду — онако као каквом пашчету!{S} Она сваки дан пијана лежи, 
 са којим је био у свађи, јурне на њега онако из ненада куче и толико <pb n="66" /> га уплаши — 
а, него осам.{S} Један гвоздени плуг за онако добре волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која 
ва“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би 
 <p>Једног дана поранио Иван у поље, па онако усамљеног обузеле су га неке чудновате мисли.{S}  
сто притке, и затвори ји у свој тор, па онако разјарена упаде у кућу пи викну кроз плач.</p> <p 
 испричали, како су Перовићи постали од онако богатог стања пуки сиромаси.{S} Али тиме нисмо јо 
 дужег препирања и објашнења остаде све онако како је Марко први пут предложио.</p> <p>И тако с 
ав је план био спремљен — али не испаде онако како људи желе већ како судбина донесе.</p> <p>Ма 
 вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђено, неизмерено и по мраку, за нез 
рима.{S} Погледа у свог исписника па се онако преко воље мало осмену и одазва се овим речима.</ 
рају голим раменима у блатаве точкове и онако разјарени шибају вочиће, батинама и приткама, а п 
едно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{S} Говораше Ружица бришући сузе.</p 
адо ишо на игранке, али је морао играти онако како му Даница свира.</p> <p>Пошто је Живан скоро 
 <p>За подушје и сахрану све је учињено онако, како је он наредио.</p> <milestone unit="subSect 
ве не дигнем — па да одевам нас седморо онако како ваља“.</p> <p>— „Сасвим тако“.{S} Рече Гвозд 
— Е, убиће те у срце момче!{S} Да узмеш онако пиле.{S} Још три године мајка је не да — рече Дан 
 у башти, па нешто мислим, — док спазих онамо у вотњаку где се нешто пучи.{S} Узмем за мету јед 
сморо, и млеко јој сво искипи по ватри, онда неко јој нешта реко, а она дочепа мотку па њом удр 
 ако им се не држе деца већ умиру рано, онда новорођеним дају имена груба као:{S} Гвозден, Вук, 
убити; па ће ти турити руку у недра.{S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се  
лиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још нешто — <pb n="104" /> али ја вам т 
ом слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи заповеди слугама и Савци — да иду и они 
угој ракија.{S} Па кад се све окомиша — онда се славно пије и вечера — па за тим у коло све и с 
 Кад се набере повелика сума вересије — онда дужник у место новца даје лакат са највећом претњо 
<p>Пошто се изручило све што се имало — онда отпоче Милорад.{S} Сви га слушаху.</p> <p>„Немојте 
е закучи за усијане вериге и подиже, па онда узе велику кукачу са прочевља и око Милорада опаса 
 издржава и увек има свега доста.{S} Па онда самац је.{S} Имање своје неће ни с ким парчати ни  
аловљавање оваца, крава и крмача.{S} Па онда трчање кметовима, плаћање таксе — <pb n="50" /> да 
р он мора газдама да окопа прво жито па онда своје, за то што дугује за разне потребе.{S} Сено  
ци и полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, готовити јело, гледати и чувати стоку, 
х, ала би ја био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удосто 
тина у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема ништа плитко“.{S} Рече један који беше изашо  
ци.{S} Кад утакмичар падне и сломи врат онда гледаоци прсну у смех и пошалицу, гледаоци то су н 
>„Како да не би Бог ти помог’о.</p> <p>„Онда, спреми се сутра.{S} Сутра ћеш бити примљен за пот 
шту.{S} Побија прикољке и увлачи трлиће онде где би му се прасад могла извући и коме штету учин 
 прекосутра ако озго ко не дође ти нађи онде у селу једног те унесите жито у салаш. <pb n="74"  
да идем.{S} Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне брже па одоше“.{S} Ређаше Даница плачући и држећи с 
>Да им не беше оволики терет на леђима, оне би још ту разговарале о које чему али не могаху, и  
још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако се изделите, биће те пуки сиромаси.{S} С 
раше пред <pb n="27" /> собом оне овце, оне исте свиње, што сву тобож покрадене.</p> <p>Ма да с 
а перило и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се здравише па застадоше и почеше разговор.{S} Жива 
дним и страшним животињама преткане.{S} Оне ту остану вечито и лутају по помрчини.{S} За њих не 
ужица пазе се као две рођене сестре.{S} Оне се не ређају шта ће која, већ раде што стигну и што 
> <p>„Ђе су паре, старога чича Јеше.{S} Оне буђаве дукате донеси нам, или ћемо ти поклати сву ч 
стигну и што је на реду да се уради.{S} Оне су се надметале шта ће која боље <pb n="72" /> и ви 
 пићу.{S} Кад им буде време да ручају — оне од тешког умора место ручка напију се ладне воде.{S 
потрча у шуму у намери — да је сведе с’ оне стазице, што у сваком случају може неко наићи и њих 
} Чудим се оној Даници како их трпи — а оне су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада друго!{S} Да 
е треба, а коме не чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат — и таке се они међу собом уза 
ом прилично узан, јер се осипа земља са оне стрмености и саужава га.</p> <p>Из даљине чујаше се 
„Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно прасе.{S} Са 
д се мало удалише од гомиле и комишиоца оне почеше тих’ разговор.</p> <p>— Што ли он није дошо  
а бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу — па га ра 
ају децу својих друга, као и своју, кад оне ту нису?</p> <p>„Није ти вајде то говорити ништа лу 
 и своју снагу — да мора радити више од оне, која није родила ни једно, која је још свежа, здра 
{S} Званичник узе свог коња и позва све оне који су се ту затекли да пођу са њим на увиђај код  
ница ће њих и поделити.{S} Они тучу све оне, али њу ни малим прстом не смеју — дохватити.{S} Ка 
ога, давно би се они поделили — да није оне чинилице Стојаре.{S} Она зна сто ђавола.{S} Опчинил 
та чух?{S} Памтим добро.{S} Још ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као громови 
тало време да се у људски живот примене оне свете речи мученика Христа који рече: „Гледајте ств 
ситница које су неизбежне мислити да се оне чине у инат некога. „Изнела дјете пред свиње“.{S} К 
ш ону пријатност и задовољство, памтите оне речи које сте говорили, и оне песме које сте певали 
ку.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и Перуника чуваће  
, памтите оне речи које сте говорили, и оне песме које сте певали.{S} То је био рад ваше душе.{ 
аће жене, па нека воде бригу.{S}Како би оне поступале да нас нема.{S} Спасоја момка који суши ш 
дана разговарали, о дугој њиви, и крађи оне проклете квите.</p> <p>„Сто дуката готова новца“.{S 
— То се не зна.</p> <p>— Даде ли јој ти оне минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и м 
 за никад.{S} Јер нико не може изрезати оне злочине из душа њихових, које су оне своје вољно ур 
младим шљивићима, па накупи пун нарамак оне суховине и однесе кући.{S} Чим дође пред кућу.{S} О 
ла где отераше пред <pb n="27" /> собом оне овце, оне исте свиње, што сву тобож покрадене.</p>  
кукуруза — почеше они корети жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 к 
олови се поплашише јурнув под пут преко оне стрмености.{S} Кола се претурише, а са њим Милан по 
нека раде.</p> <p>„Да можемо обрати бар оне њиве у ади — све ће стока појести, и покрасти народ 
јемо оном честитом старини чича Јеши, у оне речи, које говораше о бесмртности душе и вечном жив 
ти оне злочине из душа њихових, које су оне своје вољно урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете се м 
ла своје лепе жене, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време,  
будеш сталан и присебан и тако избегнеш оне незгоде, које ти се сваког тренутка и нехотице на в 
ши.</p> <p>Сиромаси, који нема у стоке, они и не заграђују своје башчице већ ту на раскршћу, из 
 лепих бакшиша.{S} Ко пак то не умедне, они су ћудљиви, одмах траже новог слугу, новог фризера  
атну јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели доктора те издао уверење да је дете времено  
 пратњу песми рабаџиски. <pb n="102" /> Они возе сено, кукуруз, шљиве и т. д.{S} У близини скор 
тити.{S} Какву чудну браћу она има?!{S} Они би дошли и поклали све само да се она што потужи“.< 
им додаде: „Ви сви изласте из собе“.{S} Они изађоше.</p> <p>„Слушај“ окрену се Милораду. „Паре  
 два три пут, али се нико не одазва.{S} Они почеше палити машину и пипати око кола — док нагази 
ести парницу каква одавно није била.{S} Они већ имају сведока који им се нуде — да обелодане не 
 а задружне браће Милорада и Милана.{S} Они се нису делили, па им се то на први поглед да приме 
 мржње ни пакости, свађе ни убијања.{S} Они живе задовољно и само певају и веселе се.{S} О бедн 
држаху по мало стоке од свију врста.{S} Они су били и дужни приличну суму новаца неком трговцу  
ти, у журби, у великом послу и т. д.{S} Они сви раде полако, али стално и савесно.{S} Имали су  
ге броје данове, и надничари сатове.{S} Они раде без воље, без енергије, као да су за то осуђен 
стаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они му додадоше.</p> <p>Он погледа по свима.{S} Па смеш 
праведан развод брака њихове сестре.{S} Они су свуда одговарали тихо и мирно, како они ништа не 
обу отишо’ код њих и затражио квите.{S} Они повериоци писали су квите са новим датумом и годино 
з енергије, као да су за то осуђени.{S} Они се свима силама труде да што мање снаге утроше, а д 
 друго!{S} Даница ће њих и поделити.{S} Они тучу све оне, али њу ни малим прстом не смеју — дох 
небо мути, а сено им треба покупити.{S} Они треба да га преврну па за тим да почну купити у пла 
оћњаци и виногради велики су кицоши.{S} Они хоће да се надмећу један над другим.{S} Ко је срећа 
ра.{S} Човек уморан, као и болестан.{S} Они су продавали парче по парче, па су се тиме сладили  
зда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица, док направише куће, премештише зграде ка 
јаци твоји, ти њи ниси пре ни видио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједн 
етар и Марта имају једно дете мушко.{S} Они живе у врло скученом стању.{S} Наполица и <pb n="68 
 и које.{S} А остали сви на по само.{S} Они згруписаше своје делове и опет имали су са чим ради 
ишао цркви и изгледало је као пусто.{S} Они се привукоше близу <pb n="63" /> куће у једну кошар 
 суседи који окружују Перовића кућу.{S} Они самим члановима ове задруге ово све и још црње саоп 
У томе слатком заносу издаде их снага — они нису могли више стојати, већ седоше.{S} Даница се и 
вајући дете?</p> <p>— Неда њима Цмиља — они би то учинили.{S} Не знаш ти како је она добра.{S}  
а једним стаклетом љуте ракије па оде — они почеше пити разговарајући се.</p> <p>„Заиста, све ј 
зе кутију и зави цигару.{S} Мића пође — они га обоје испратише далеко, поздравише се и растадош 
ир.{S} Све ове ствари које су узимали — они су и доносили и ту код њега остављали.</p> <p>Водит 
ао и кријумчари монополисаних артикли — они не смеју тужити ником своје дужнике.{S} Кад се набе 
од хтели да га почасте незадовољством — они су само муцали и муцали — неумејући ни речи прозбор 
ражећи да да новац — па кад није имао — они му узели дете — синовче — ђака, синчића покојног Ми 
сподари вашег добра — кад то постигну — они ће тада према вама бити немилосрднији но ви према њ 
еша оставио је аманет да се не дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар постиже их нека клетва:  
м осудлошћу отрже и оде комишиоцима — а они одоше кући.</p> <p>Кад су се вратили, запита их Сре 
 прочевље.{S} Деца ударише у врисак — а они изађоше на поље и изгубише се у помрчину.{S} После  
лушао своју Цмиљку како тепа ономе чега они немађаху.{S} И тога часа — као да му се скиде нека  
пре погинула — него што би дозволила да они изгину.{S} Одговори Мића.</p> <p>— Она треба да пог 
И сво имање оних шест њихових братучеда они су купили и платили.{S} Плаћајући им више но други  
ви браћи Милораду и Милану.{S} До скора они човечно поступаху са надничарима.{S} Сад се и они п 
као што је некад било.{S} Често су пута они помињали „дугу њиву“ коју је Вук продао Симу Тешићу 
 6 месеци.{S} Кад им се наврши 2 месеца они се процепе, 4 м. нови их окрпљене, тако и све остал 
д имадоше шта и видети.{S} За ово време они поражени овом појавом не умеђаху ни да кроче.</p> < 
ну.{S} Што они и учинише.{S} Доцније се они покају што су то учинили а и <pb n="96" /> бојали с 
на оне којима је грех занат — и таке се они међу собом узајамно потуку и посатиру.{S} За ово тр 
на је несрећница највише учинила, те се они издјелише и сви пропадоше.{S} Покојни Јеша оставио  
елу.{S} Ама живота ми мога, давно би се они поделили — да није оне чинилице Стојаре.{S} Она зна 
о врло непријатно за девојку.{S} Тек се они зауставише, а Иван као ветром ношен — ухвати Даринк 
а, нека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђетету ништа учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им 
{S} Једном, на копању кукуруза — почеше они корети жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви 
е за све.{S} А њих осам раде изједна, и они чекају време раду, а не чека време на њих.{S} Овако 
јим сигналом јављају свачији долазак, и они одмах то све склоне и сакрију, и тако животаре са к 
 највећи идол на свету.{S} У главном, и они су били на прагу пропасти, и да сведу своју имовину 
е грехом, тога часа помрачи им разум, и они невидећи коме треба, а коме не чинити зла, наиђу на 
свиње код једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови.{S 
о је заузето, управо оно што ваља.{S} И они раде, то не треба губити из вида; раде имање наше н 
 сва бијаху једно другом до увета.{S} И они су грешници свели своје имовно стање на најмању мер 
лико криви колико им се приписује.{S} И они једу оно исто што и надничари кад су са њима, а кад 
 <p>Милутин и Роса имађаху 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и сви остали.{S} Најстаријег  
едним његов је укућанин са другим.{S} И они се сад промене, и тако се изређају сви као зубци на 
 подједнака права на сажаљење као год и они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треба  
о поступаху са надничарима.{S} Сад се и они поцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни п 
доци не порекоше ништа.{S} Заклеше се и они и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 15  
ађи заповеди слугама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити се је 
 се много ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто продали од главног, али опет имађаху доста и  
жути дукати као жар“.{S} Одговарају нам они.{S} Кад нам тако у очи веле шта раде кад ми не чује 
то као олакшицу свога греха.{S} За овим они почеше доносити крадене ствари и код њега крити.{S} 
 су свуда одговарали тихо и мирно, како они ништа не траже, већ им је најглавнија утеха та, што 
чабар.{S} По неко дугме на грозду зрело они берући преберу их и поједу и тако сврши се берба.</ 
ромена задивила је све гледаоце.{S} Ено они ти сви веле „Неће му пред добро бити“.</p> <p>— Ти  
 од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада грозно свете.{S} Ја им признајем да су срећниј 
бавнике да Петронија мало ошину.{S} Што они и учинише.{S} Доцније се они покају што су то учини 
 али не пређе и њихова радна снага, јер они у место рада сви се одадоше неваљалству, не раде о  
та, он је се вајкао код Данице, како су они лакомислено упропастили своје лепо имаће, и како су 
њима, па мене шта остане.{S} Док рађаху они надницом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина 
о чешће код другога но код себе.</p> <p>Они су живели на штету друштва.</p> <milestone unit="su 
ку (кубурлију) узев за предњи крај — па оним орозом у коме беше углављен кремен, лупи марка по  
е и плуга, а издржавају себе и своје са оним што плуг производи.{S} За несрећу моју — имање њих 
в си ти човек да у инат мене говориш са оним курвама (јетрвама) кад ја са њима не говорим!{S} А 
 златна или сребрна асприца пала у руке онима којима је у ствари и намењена.{S} То је та потпор 
 башти коју чувају мала и нејака дечица оних очева који сами копају или косе, немајући кад да ј 
рад и Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њихових братучеда они су купили и платили.{S} 
ивот откупити, али нема откупа, нема ни оних који су за њ’ отишли.</p> <p>Милорад изгуби реч.{S 
а је за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи као ова што је.{S} Ал 
S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не може ништа сметати пошто је ванбрачно.{S} Њега ћ 
мислите, кад човек није могао да сачува оно што је имао како ће моћи да заради друго што му је  
ружују са свих страна.{S} Па ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њихове.</p> <p>Н 
родни закон произведе — она је света за оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала жив 
 сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад се први пу 
 <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.</p> <p>—  
ревуче оно што је још остало, и нека са оно радника пожње шашину.{S} Па у вече ће сићи једна же 
та ли би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих ји  
пола изађе и просу се.</p> <p>Док скиде оно млека са ватре што је остало, дотле сазнаде: да је  
х и хвата је — и по други пут наплаћује оно што је јуче наплатио.{S} Тако овај изведе живот пре 
ивота и будућности захтевају да се узме оно што срце хоће.{S} Ја сам изабрао девојку овде близу 
езе.{S} Зрно жита, или пасуља кад падне оно се опет покупи и остави.{S} У нашој кући хранило би 
 команду.{S} Њему пак нареди да превуче оно што је још остало, и нека са оно радника пожње шаши 
ду, у непрекидној журби, човек измени и оно образованости које је под закриљем својих родитеља  
 прекида, и ако својим немуштим језиком оно пак живим примером и свакодневним сликама јавним и  
е треви, да Милица лупи својом главом о оно исто брвно и на оном истом месту — само с том разли 
Што год има земље то је заузето, управо оно што ваља.{S} И они раде, то не треба губити из вида 
циљеве.{S} И ако икад, данас је настало оно доба које је велики поборник светски Исус Христос з 
и колико им се приписује.{S} И они једу оно исто што и надничари кад су са њима, а кад су сами  
а пет месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала; те у вече људи д 
цом шкргућући зубима — стиже на прелазу оно женско ухвати га за разбарушену косу левом руком а  
} Опет би Вујо дошо до парица.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга њива“ била онаква кад је продата 
тре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако се изделите, биће те пуки си 
 то Бог не милује.{S} Била је закрочила оног вајног Живана, и није га сматрала ни за луду дуван 
као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако се изделите, биће 
тпоче Иван после дужег ћутања и љубљења оног пукета.</p> <p>— Те још како.{S} Само да си чуо, к 
ући хранило би се још оволико чељади од оног што се проспе — сваки дан даје се свињама по пола  
им се врати, и њено двоје деце нађе код оног малог рањеника, па да би тиме ублажила своју криви 
ност и извукоше их на пут, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше напред и дођ 
 води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се окова.{S} Што постаде  
 Бога пушти ми.{S} Јер не смијем чекати оног зграновника (свог мужа) јер ће ме убити.</p> <p>„М 
где смо синоћ легли.{S} На пољу у место оног сунца и цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто кроз кој 
ачунати да је то нечија намера била.{S} Оној турио неко пепео у лонац.{S} Зар није било случаје 
— а зар није она могла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам  
 и она“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим се оној Даници како их трпи — а оне су друге као свака мар 
ок један запита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} 
имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби покупи пола се проспе, што остане — покисне  
оји сам за себе кува скувао би за 20 са онолико труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и жена“.{S 
ене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико колико смо имали у задрузи.{S} Јер слуге броје  
 сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.</p> <p>Овим речима учио је Јеша своју пород 
 сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пр 
упи својом главом о оно исто брвно и на оном истом месту — само с том разликом — што она лупи з 
ад се пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{S} На пољу у место оног 
: „ево једна пара тебе Даринка, а једна оном малом што плаче.“ За тим извади кутију и зави цига 
мишљен.{S} Па шта је друго мислио, но о оном што су тога дана разговарали, о дугој њиви, и крађ 
ина и без помисли на грех.</p> <p>Тешко оном, који избегне казне за своја дела од закона људски 
био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом старини чича Јеши, у оне речи, које говор 
 које се ту беху склониле изудара.{S} У оном гњеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену П 
е руке у њих.{S} Извади дојке које се у оном заладку засијаше као лабудови и поче их љубити.{S} 
Ти погађаш без углевља“.{S} Опет Круна, Ономад ја седо’ под ора доле у башти, па нешто мислим,  
у овој кући но под чергом циганском.{S} Ономад турим ђетињу кошуљицу на вериге да се мало сушне 
(ни бриге).</p> <p>„Исто тако, као и ти ономад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да  
 вајата и слушао своју Цмиљку како тепа ономе чега они немађаху.{S} И тога часа — као да му се  
усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми више од 100 ду 
алосну мисао: „Није гр’ота одасути мало ономе коме се прелива“, и тако се одаде крађи.{S} Глад  
у пропасти, и да сведу своју имовину на ону законску меру — која им заштићава 5 јутара орања.{S 
коња, ћутећки пролазе кроз село, изузев ону читаву хармонију разноврсних звона и звонцади.{S} Д 
ија Лазар и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху обоје мртви.</p> <p>Сутра дан 
 Тако, дакле, можете још за дана сићи у ону шуму спрам његове куће, па чим се сутон повуче, ви  
помешана са снегом.{S} И ви осећате још ону пријатност и задовољство, памтите оне речи које сте 
ло ручице.{S} Оди, оди на крила мајци — опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ћ 
 погријати и појести.{S} Па и стока вам опада сваки дан — мој отац продаје јагње од месеца дана 
них лопова.</p> <p>Што је кућа све више опадала то се незадовољство све више пењало.</p> <p>Каз 
 како је почеше слуге гледати поче јако опадати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем назад.{S} О 
<p>Даринка је затруднила, и поче знатно опадати и губити своју девојачку лепоту.{S} Даница је с 
инокосници и без ово мало стоке и почну опадати у свима гранама.{S} Где нема тора, ту нема ни л 
, а деца плинуше по воћњаку као овце за опалим шљивама и браху разно воће које беше сазрело.</p 
е мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ овој на 
еље од саме жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ираме, чупава шиљтета и ј 
ки чанак млада кајмака те купи соли или опанке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је често носила п 
окрпљена и поправљена.{S} Мог оца служе опанци 6 месеци.{S} Кад им се наврши 2 месеца они се пр 
лепа пића, то се попије.{S} Чим се коме опанци процепе он их баци и тражи нове, чим се коме про 
елику кукачу са прочевља и око Милорада опаса вериге.{S} Врело гвожђе падало је на тело голо ко 
а.{S} Кошара је била до ограде око које опасиваше пешачка стазица.{S} Баш више кошаре, сретоше  
љути.</p> <p>Опасно је свако дјелање са опасним људма.</p> <p>Петроније Чилаш, један од најопас 
рећи и учинити велику и наглу промену — опасно је за здравље и живот сваког детета.</p> <p>Коли 
и живот сваког детета.</p> <p>Колико је опасно нагло погоршање, толико исто опасно је и побољша 
опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али читаоц је  
 је опасно нагло погоршање, толико исто опасно је и побољшање. — Равнотежа је најбољи пријатељ  
 — да децу треба чувати, и да је за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али у з 
ко проћи а да се неко не наљути.</p> <p>Опасно је свако дјелање са опасним људма.</p> <p>Петрон 
на колико у себе садржи варки и обмана, опасности и неприлика.</p> <p>Једини он, одржао је заве 
ма томе, детету је живот у врло великој опасности.</p> <p>Сутон се повуче, а Марка и Ружице још 
ц напао на кућу овом човеку.{S} Извршио опасну крађу у новцу и неким стварима, и кад је се дома 
ете.{S} Ми вам не верујемо — док вам не опашемо усијане вериге по голом телу.{S} Тад би посукта 
ликом послу нисам могла ни кошуље да му оперем како треба, иде поцепан и нечист као какав убоги 
.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, и преко тога опет да остане бар штогод в 
и чакшире он хоће ново; Остари му капа, опет нову.{S} Колико нека ствар служи као нова, толико  
ух.{S} Па и да су свиње нагрдиле дјете, опет не треба рачунати да је то нечија намера била.{S}  
{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет мајка.</p> <p>— Она није из овог села, већ из Г... 
у те одуставити“.</p> <p>„Мариш ја“.{S} Опет Живан.</p> <p>„Јес!{S} Право велиш.{S} Ти си им’о  
ја.</p> <p>„Ти погађаш без углевља“.{S} Опет Круна, Ономад ја седо’ под ора доле у башти, па не 
 дете, кад ми таква питања стављаш“.{S} Опет Јеша.</p> <p>Разним испитивањем доказано је, да је 
 <p>— Под морање ништа не може бити.{S} Опет Иван.</p> <p>— А нарочито удаја и женидба — додаде 
<p>— Она је узрок целој тој несрећи.{S} Опет Мића.</p> <p>— Море бога ти прођи се.{S} Продужава 
ите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“</p> <p>„Оно истина, није  
н.</p> <p>— И њу и њу.{S} Него шта!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да њу не би требало.{S} П 
ига ни новина, књижевника ни родољуба — опет за то међу њима нема злобе ни зависти — мржње ни п 
 Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет отац.</p> <p>— Бога ти прођи се — ја мислим баш да 
 разрасла.{S} И ако је се Иван оженио — опет је се са њом морао састати бар у месец дана један  
извади па га поче превијати.{S} Мете га опет и чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата и она се 
деца, да се оперу и умију, и преко тога опет да остане бар штогод времена живом телу и души да  
е у крађу, а крађа на робију.{S} Робија опет рађа хајдуке.{S} Чим је наш брат Вук побего у хајд 
ад овамо викну је „покипи млеко“, а она опет потрчи преко пилади те удави опет седморо — осморо 
евцу није одређена само једна жена — па опет нема међу њима ни једног који не производи ђецу... 
>— Она ако хтедне нека ми да дјете — па опет се може удати, рече Иван смешећи се и гледајући шт 
ра кућу са лебом за 15—20 дана па сутра опет место да иде на рад чека стоку других и хвата је — 
ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њихове.</p> <p>Не може сиромах радити кад нем 
“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у јесен. 
јество 1000 дин. готова новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шест 
од брака.{S} Цмиљка је добра, она ће се опет удати за другога пошто прође година дана.{S} Све ћ 
ладин не признадоше дело никако, али се опет осудише по 20 год. робије.</p> <milestone unit="su 
е све ово ради тајно и невиђено, али се опет уђе у траг.{S} Док јетрвице изаткаше неке врло фин 
ј иде као <pb n="127" /> вода.{S} Он се опет врати натраг — прође кроз воћњак који беше огроман 
 Зрно жита, или пасуља кад падне оно се опет покупи и остави.{S} У нашој кући хранило би се још 
 радећи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови грешници, што имају 2 говеди, 3 с 
дрва чак из планине на својој грбини, и опет пребацивање и подозревање од комшија као да им ја  
 само.{S} Они згруписаше своје делове и опет имали су са чим радити.{S} Марко пак, наплати се д 
тим мрсила сву кућу преко целе године и опет прода по неки чанак млада кајмака те купи соли или 
{S} Чим дође до авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и окиде.{S} Пуч 
дође својој кући, узме пибодову пушку и опет се врати натраг — да се освети кучету и његовом до 
а она опет потрчи преко пилади те удави опет седморо — осморо, и млеко јој сво искипи по ватри, 
и мању количину или нижу цену.{S} Други опет, иду на вежбања војна сами или са стоком, па траже 
еху и они нешто продали од главног, али опет имађаху доста и држаху по мало стоке од свију врст 
ами укућани да ће се тада поделити, али опет се измирише, нити се тужише која за убоје.{S} Ма д 
ра Мартићева — беше лепа девојка —- али опет није као Даринка.{S} После подужег устезања Иван р 
 на којој ми живимо врло велика.{S} Али опет ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија је. 
зи.{S} Небо начичкано са звездама — али опет беше тавна и мрачна ноћ.{S} Иван помого те се нами 
нац који се ту крај ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за инат кошуљицу у ватру — а зар није  
 пуно, које немају јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на  
еко“.{S} Она оставља дете и трчи у кућу опет преко пилади те пригњави још 2—3.{S} Кад тамо млек 
, шанчева и т. д.</p> <p>„Јесте.</p> <p>Опет залаја куче.</p> <p>На капију уђе 1 жандарм са пуш 
 курвар.{S} Не ради ништа, Дуван пуши и опија се — свађа се и туче — и већ пише облегације са и 
рти и многе ноћи провео неспавајући.{S} Опијао се је много, па тако се са сваким свађао, а чест 
 драги читаоче.{S} Ја вам, ма и површно описао овај жалосни и грозни случај, који је постиго за 
е у каквом џбуну који је са свих страна опкољен пожаром.{S} Даница не беше још пустила овце, је 
авду и смерно отишла код своје браће да оплакује своју горку судбину и да камен по камен отиску 
 Сва упињања, сви разлози и савети, све опомене на аманет покојног Јеше не помогоше ништа.</p>  
еву — која у близини напасаше „краве, и опомену је да не задрема — те да крава не учини штету.{ 
рења роса и вечерњи поветарац једва нас опомињаху да је то јесен.{S} Месец беше пун.{S} Небо чи 
 и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не умивена, а што је најгоре и најгадније напу 
а су јој увек одевена, обувена, чиста и опрана, али ево, запушти их до крајности.{S} Увек боса  
и и осолити јело, поставити, прибрати и опрати судове.{S} Једном речју — задовољити толики број 
украсти времена — да се са десет ноката опреде пређа за платно, сукно, сукње, поњаве, чарапе, п 
ти.{S} За тим устаде, оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вар 
 сестра није тамо код Ивана, па се лепо опремио и обуко.{S} Па по свом обичају и наоружао се и  
рено. <pb n="41" /> Изјутра он пошто се опремише сви, позва све људе и њихове жене у кућу да ви 
у вајат те се опреми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми два к 
е закувала кртичњаке и са њима облагала опрљотине несрећном Милораду.</p> <p>Милорад је се нада 
ристос заповеда, па и теби неће нико да опрости.</p> <p>Ти си се сад умудрио, подобрио — провре 
Он зажели — док је још присебан — да се опрости са својим укућанима.{S} И чобани, и казанџије,  
те.{S} Моли се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер ов 
реба да се измириш са Цмиљком и нека ти опрости.</p> <p>— То ће ми бити прва брига, но дела да  
а његова себи на леву сису, па узвикну „опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S} Причао  
и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему опростио живот него њојзи.</p> <p>— А како о томе вели  
конопца.{S} Ала синко мајчин ја ти нећу опростити ако будем жива?{S} Плакаше Даница и заврташе  
е зна, мене није увредио — и према томе опроштај је излишан.</p> <p>Али бато — ти си се мучио о 
<p>Једном га потреви у пољу на путу.{S} Опсова му сунце и шину га штапом по глави, кога обли кр 
а кмету и оде у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто кроз стегнуте зубе, узе коња Милорадовог и 
стојаше Иван и Цмиљка Перовићи тужиоц и оптужена.{S} Даница Перовићка <pb n="117" /> сведок, Об 
о овај сведок виђе, и оде у полицију те оптужи Марка за покушај убиства са ватреним оружјем.</p 
, Марко долази са лекарском сведоџбом и оптужује код полиције Чилаша, што га је овај на разбојн 
лице Стојаре.{S} Она зна сто ђавола.{S} Опчинила их те раде као вочићи, а она само краде и изда 
 друге незгоде, које се називају једним општим именом „Зло“.{S} Кад се Јеши навршила 65-та годи 
и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држава.</p> <milestone  
проклету квиту, па шапну председнику те општине који беше врло енергичан и предузимљив, и те но 
као човек имућан и најсигурнији у целој општини тако одговараш шта ће ми рећи ова гомила сирома 
one unit="subSection" /> <p>Код суднице општинске — беше заноћило много разне стоке.{S} Срески  
т Јанко (који прими кметство од Марка), општински викач и два одборника.</p> <p>Назваше Бога, и 
бу те у њој склони се за време — док му општински одбор даде сеоске утрине један део, чак на кр 
оја води растројству задруге, која води општој несрећи своју задругу.</p> <p>Тако се животарило 
ља“.{S} Опет Круна, Ономад ја седо’ под ора доле у башти, па нешто мислим, — док спазих онамо у 
аједно вратити.{S} Тамо има какви дивни ора, лешника, јабука и крушака, има мале ђеце — па ћеш  
онску меру — која им заштићава 5 јутара орања.{S} То је зависило од воље њиховог повериоца.{S}  
тали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са обе стране оставља не пооране 
ом деца отискују камен по камен из свог органа свог механизма, која ће и најмања олуја болести  
не могу троица могу више њих, и тако се организује друштво.{S} И сама ова друштва удружују се с 
мо ми овако целокупни — са свима својим органима и чулима.{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћ 
дан правила ларма и свађа све оштрија и ординарија, и на тај се начин кућа све више пљачкала и  
 ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци људи, људи без  
чуна да плати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке, не може им 
, сувим трскама од корова и мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад за целу годину.{S} У 
ен кремен, лупи марка по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му <pb n="1 
убурлију) узев за предњи крај — па оним орозом у коме беше углављен кремен, лупи марка по глави 
>„Чувајте се од злих и хрђавих људи.{S} Оружје ваше против њих нека буде љубав и доброчинство._ 
жи Марка за покушај убиства са ватреним оружјем.</p> <p>Сутра дан, Марко долази са лекарском св 
— који беше у 12 год, и учаше III разр. ос. школе.</p> <p>— Казаћу ти благо ђеду.{S} А ти казуј 
чину добра грожђа.{S} Сад је подељен на осам парчета и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је в 
едним.{S} Два јарма добрих волова, него осам.{S} Један гвоздени плуг за онако добре волове нег’ 
рачи огромно сунце врлина.</p> <p>Њених осам јетрва — омрзоше на њу за то што беше од свију нај 
 иде и свршава послове за све.{S} А њих осам раде изједна, и они чекају време раду, а не чека в 
коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S} Ова узајамност — ово весеље и песма усхићава 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану један дан, коме се можда више од половине света  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану недеља, скоро при концу маја.{S} Дан ведар и чис 
из пушака, певаше вечераше и пише док и освануше.{S} У јутру одоше код попа те се испиташе и уг 
 ка заходу, а вечерњи поветарац дахну и освежи свако живо створење, која су се од огромне припе 
итио сам — само да ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад како су му прирасла два млађа брата  
ебе узмемо и тако ће се сродством крвна освета предати забораву.{S} Ја не могу, ја не смем умре 
 и друштву од користи био.{S} Али слепа освета на то не гледа, њу ништа не задовољава до онај М 
а пала на нас — да смо ми то убиство из освете спремили.{S} Одговори Милан.</p> <p>— Тако је, т 
ву пушку и опет се врати натраг — да се освети кучету и његовом домаћину.{S} Чим дође до авлије 
па после радите што оћете — ја вам нећу осветлити.</p> <p>Ћу де.{S} Ете некога право к нама.</p 
ош кад се сете —- да су измирили „крвну освету“.{S} Но Иван је био некако сувопаран према њој.{ 
 главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан освиташе празник.{S} Живан поранио и уздиго обаљена вре 
омаћину.{S} Чим дође до авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и окиде 
гла урадити.{S} У њеном целокупном раду осети се одмах једна огромна разлика, једна празнина гр 
 он је осетио нешто необично на себе —- осетио је где га снага нагло почиње издавати.{S} Из соб 
дина — а то беше месеца Јануара — он је осетио нешто необично на себе —- осетио је где га снага 
 свежу.{S} Она добија још млађе и млађе осећаје — срце се раствара и купа у милинама — а душа о 
ослу вична и досетљива.{S} Отац и мајка осећали су се срећни — што су тако чељаде умели спарити 
 слуге гледати поче јако опадати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем назад.{S} Овакав живот гор 
.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је моја 
ла децу своје двије очи.{S} Живан је се осећао срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и код себе 
е из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се потпуно срећан са њом.{S} Овај Милорад, био ј 
ека црна копрена са срца — те њене речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с пра 
ромиче киша помешана са снегом.{S} И ви осећате још ону пријатност и задовољство, памтите оне р 
 се.{S} Слушати музику уз коју играте — осећати мирис цвећа, — пријатност вина и сласт јела.{S} 
ри иде и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И тако му морадне дати и новца, и  
.</p> <p>„Ни паре од 200.{S} Рече млађи осечно, за тим додаде: „Ви сви изласте из собе“.{S} Они 
n="52" /> наплати добро своју надницу и осигура кућу са лебом за 15—20 дана па сутра опет место 
о извесан део зараде у штедњу и тиме су осигуравали будућност своју.</p> <milestone unit="subSe 
 здрави треба да прикупљујете земљу, да осигуравате будућност својој деци.{S} Ђеца се једнако р 
стране, а при том прилично узан, јер се осипа земља са оне стрмености и саужава га.</p> <p>Из д 
 унесрећила; часних осрамотила, богатих осиромашила; добрих позлила и праведних огрешила.{S} Вр 
а начин овде изложени Перовићи сви јако осиромашише.{S} Но нису сви.{S} Марко стоји на главном, 
.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало ослабио. <pb n="17" /> Мало он вели, али то старом и за 
ку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да не умрем скоро.{S} Мајка ти је ста 
олу па нека се он дода чобанима, а мене ослободите од дужности планинке, јер ја имам посла да г 
би вас замолила, да мене од те дужности ослободите.{S} Шеснајест година има како сам ја дошла у 
нажан и чврст те нико му речи није смео ословити што би њега увредило.{S} Једном, на копању кук 
г вечера он дође раније кући — па стаде ослушкивати око куће као какав крадљивац, и жене се псо 
човека.{S} Пипнуше га.{S} Беше врућ.{S} Ослушкиваху и чу се дисање помешано са крчањем.{S} За о 
г исписника па се онако преко воље мало осмену и одазва се овим речима.</p> <p>„Изволте!{S} О з 
</p> <p>„Само једно дете и једну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у жандарме?</p> <p>„Ка 
чи преко пилади те удави опет седморо — осморо, и млеко јој сво искипи по ватри, онда неко јој  
.</p> <p>После више апелата, пресуда би оснажена, и Петроније Чилаш оде да издржава робију на п 
е тукла.</p> <p>Прекомеран посао и рад, основ су свима незгодама које податкивају људски живот. 
 на врат намећу.</p> <p>Задругарство је основ и темељ сваком благостању, а сиромаштина и инокош 
т.{S} Али тој изобиљности нико није као основ упоређивао савесну поделу рада међу члановима, ве 
умња, тај нема никаква разлога, никаква основа да буде поштен и моралан човек, тај се може купа 
аси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора све трчати, викати, дерати и досадити  
дети код самртних људи.</p> <p>Он је на основу свог стеченог искуства написао правилник<ref tar 
</p> <p>На основу исказа сведока — и на основу одрицања проузроковачевог, суд у пуној својој пр 
 кога сведоче Стојан и Илија.</p> <p>На основу исказа сведока — и на основу одрицања проузроков 
ваке увреде.</p> <p>Јеша је имао својих особина, каквих се ретко може видети код самртних људи. 
рилично прође времена.{S} Па запржити и осолити јело, поставити, прибрати и опрати судове.{S} Ј 
је природан закон — који се не да ничим оспорити.</p> <p>Једног дана дође Милутин Марковој кући 
та ли си срећни људи унесрећила; часних осрамотила, богатих осиромашила; добрих позлила и праве 
ду моралног живота.{S} Многе је девојке осрамотио и саломио им срећу, обећавајући им да ће је з 
и на саопштење.{S} Милан оде, а Милорад оста код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он  
 чинио његов једини син.</p> <p>Милорад оста без свога брата.{S} На имању великом, и са великим 
тру — те му умало ручица не отпаде и не оста дјете богљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој кући но 
сандук изу се, за тим свуче сво одело и оста у самој кошуљи која се таласаше на њеном бујном те 
мре после шесто-дневног боловања.{S} Он оста сам са својом женом Смиљком и са двема сестрама.</ 
 ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако рано и полетеше му сузе.{S} Сад се сећам њ 
и пасуља кад падне оно се опет покупи и остави.{S} У нашој кући хранило би се још оволико чељад 
јелише и сви пропадоше.{S} Покојни Јеша оставио је аманет да се не дјеле, а они погазише то све 
т. д. од свега тога одузмите му једно и оставите га самом себи, он мора угинути.</p> <p>Али про 
 викнуше из куће „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете и трчи у кућу опет преко пилади те пригњав 
не орати.{S} По два метра са обе стране оставља не пооране земље, или толико мора да нагони вол 
њ, па су после живели лепо и спокојно — остављајући по извесан део зараде у штедњу и тиме су ос 
имали — они су и доносили и ту код њега остављали.</p> <p>Водити коресподенцију са већином њих  
њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дјете само крај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја 
 недеље троје деце!{S} То је ужасно.{S} Остаде им најстарији син Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S 
p> <p>После дужег препирања и објашнења остаде све онако како је Марко први пут предложио.</p>  
{S} Шини, шини мало из раменица!{S} Гле остаде на риби?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он ти ј 
епуних 6 месеци службе Пера одужи дуг и остаде његов коњ, па су после живели лепо и спокојно —  
волове и донесе новац те положи.{S} Коњ остаде.</p> <p>Дође викач зајапурен и задихан.{S} Виђе  
м пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви, само остаде Милорад — кукајући више за дететом но за себе.</ 
осмо сви коначно.{S} Ја и покојни Милан остадосмо заједно, и како који почеше продавати парче п 
псије, тестије, кревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише све своје има 
г и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p> <p>Марко му дад 
а дукат месечно.</p> <p>Милорад и Милан остадоше у старој кући заједно — ма да и њино имање зна 
еше новац и одведоше своју стоку — само остадоше још 4 Милорадова вола везана који од јуче нису 
хова свака циљ, сваки план — свака жеља остаје празна.{S} Њихова јава личи на сан, а живот на м 
а вас нема милости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо вам благодарни, јер ви сами помријесте, и ваш  
че школу и течу знање.{S} На овај начин остају инокосници и без ово мало стоке и почну опадати  
ија утеха та, што је част њихове сестре остала чиста и светла.{S} И тако су пролазили дан за да 
1" /> Устане старешиница, па за тим све остале.{S} Од овога се реда много одустало.{S} Јетрове, 
да ми на једном само покаже а ја ћу све остале да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање да ускрчим  
</p> <p>Тако је резонирала Даница, па и остале њене јетрве нека мање нека више; и долазило се ч 
 вериге, па кад један падне он повуче и остале за собом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у нап 
губу.{S} Ако се жена разболи њу гледају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без  
 њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на по само.{S} Они згруписаше своје делове и 
ки посеје у јесен пшеницу или јечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По  
ићи са својом сестром Цмиљком, па после остали Иванови противници који су се још за младости ње 
о рече па се окрену и пође.{S} За њим и остали.</p> <pb n="79" /> <p>„Оћете ли пити што?</p> <p 
е.{S} И они су били сиромашни као и сви остали.{S} Најстаријег синчића дали су...{S} Не у школу 
} Ако се у задрузи разболи 1 мушки члан остали убрзају мало рад и надокнађавају његову дангубу. 
тискивати га на своје груди.{S} Тако су остали неколико тренутака — шапћући нешто са својим пла 
S} Додаде Чедомир.</p> <pb n="23" /> <p>Остали сви ћуте.</p> <p>Даница прекиде ћутање и отпоче: 
те зубе, узе коња Милорадовог и пође за осталим.</p> <p>Откуд је ово пандур дознао то се не зна 
у ђацима Милорадовим да остану, а он са осталим поздрави се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} Жене  
н у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи узроке — како су те погрешке  
Живана и његове Данице, па ћемо после и осталих.</p> <p>Живан је био добар радник, али хрђав го 
о глогови не беху цветали ни листали, а остало све, оживело све — све се радује дивном мају.</p 
 па по влажном дану пола овршено а пола остало у слами.{S} Каца му само са једним обручом стоји 
цепе, 4 м. нови их окрпљене, тако и све остало.{S} Овди се саме расипа, поред тога што се хара  
бином задругара Перовића.{S} Још нам је остало да прелистамо и судбину њиховог бившег кућнег ст 
 <p>Док скиде оно млека са ватре што је остало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене је 
Прекрив’о кућу, па му пола једне стране остало непокривено у недостатку ћерамиде — па је ту мет 
кале смо!{S} Како нећу џакати, кад јуче остало ми дјете вође на прочевљу у колевци спавајући, ј 
а усхићава живот човеков — а шта је тек остало за младост бујну и свежу.{S} Она добија још млађ 
му пак нареди да превуче оно што је још остало, и нека са оно радника пожње шашину.{S} Па у веч 
обего у хајдуке — он је тога часа казао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} Ти Ма 
50 дуката удари туча и све уништи.{S} У осталом година је родила, али нема ничему цене.{S} Сток 
ати свој јед и секирацију и пристати да остане њена старија.</p> <p>У њиној кући био је такав р 
 се оперу и умију, и преко тога опет да остане бар штогод времена живом телу и души да се одмор 
 сам произвести, прво њима, па мене шта остане.{S} Док рађаху они надницом, зарађиваху и за мен 
ти год устражи подај, само живот нек ти остане.</p> <p>— Она ако хтедне нека ми да дјете — па о 
лико њих изађе, толико исто и у кошници остане.{S} Немојте да будете простодушнији од пчела и м 
<pb n="83" /> од бедних и невољних, тај остане последњи кад се окрене „на левокруг“.{S} Тај обр 
себе и од стоке, те им по који сребрник остане да га предаду својој доброј жени на чување.{S} Ч 
у оној журби покупи пола се проспе, што остане — покисне и прониче, те ко није имао не може ни  
 за децу своју.{S} Ти, са твојим братом остани заједно.{S} Ја и Ружица чини ми се нећемо се ник 
утање.</p> <p>„Ти Стојо“ отпоче Марко. „Остани планинка још љетос, па ћемо се трпети како тако“ 
Стевану и Миленку ђацима Милорадовим да остану, а он са осталим поздрави се и оде.</p> <p>Дође  
страшним животињама преткане.{S} Оне ту остану вечито и лутају по помрчини.{S} За њих нема мило 
их година своје старости, па и сам Јеша остао је удовац пре непуну годину дана.{S} Вредно је сп 
 Христу.{S} Тамо је после службе Божије остао цео свет у весељу, у игри и песми, у шали и смеху 
пи аљина, гуњ или чакшире он хоће ново; Остари му капа, опет нову.{S} Колико нека ствар служи к 
а ћу се овде постарати и наћи ко ће нам остати са Спасојем“.</p> <p>Тако рекоше и приступише сп 
ке — што је пресказивало да ће још дуго остати време не промењиво.{S} Кукурузи се беру на јако. 
обрали.</p> <p>„Што се бринеш за то?{S} Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Како би оне поступал 
“, или „са оно моје једно прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих ји из затвора, нека мало пасу, и 
аше кукуруз у село код салаша, а берачи осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан превла 
о више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на механџији.{S} Председник написа билете и меха 
p>„Полудела је“.{S} Ово изусти Марко па осу плакати кроз непрекидно јецање као мало дете.</p> < 
отишла ради разговора код једне коне, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди сахраниш 
им немогуће било.{S} Она је била као на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца“, тако вели на 
би окован у срезу и након 2 месеца дана осуди се на 5 година робије.{S} Благодарећи исказу свед 
ви — да се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе људско.{S} И ови ја 
 не признадоше дело никако, али се опет осудише по 20 год. робије.</p> <milestone unit="subSect 
о пута пољубише за тим се он са великом осудлошћу отрже и оде комишиоцима — а они одоше кући.</ 
 Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 15 година робије.</p> <p>После више апелата, пре 
н је смртном казном.{S} А браћа Мартићи осуђени на вечну робију.{S} Млађи је покушао да побегне 
без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S} Они се свима силама труде да што мање снаге 
и са рада и дознадоше за учињену штету, осуђиваху све жене за исту али главни кривац не беше ту 
нско, нешто из куће а нешто надничара — осуђиваху жене и доведоше закључак — да жене не треба н 
говарају, и завађају, да компромитују и осујећавају његове планове, једном речју — кад су год х 
у“.{S} Одговори Вук.</p> <p>На ове речи осуше жене као туча.</p> <p>„Јес!{S} Ти си паметан суди 
ојка узе јабуку са 10 дуката.{S} За тим осуше пуцати из пушака, певаше вечераше и пише док и ос 
 он дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота одасути мало ономе коме се прелива“, и тако се одад 
је се с анђелима.</p> <p>Сретен Цветић, отац Даринкин, једног вечера и он приредио комишање — и 
е — свакоме послу вична и досетљива.{S} Отац и мајка осећали су се срећни — што су тако чељаде  
вога мога, то ми је синовац сиротан.{S} Отац му лани погинуо.</p> <p>„Ћути неблагодарни човече. 
— Несрећниче један —- како смеш рећи да отац свом једином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на зл 
 Док сам ја жив то неће бити.{S} Повика отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојк 
стојно одговарао.{S} После малог ћутања отац отпоче.</p> <p>— Иване, ја сам казао Лазару (првом 
од ње жалио па чак и плакао, како га је отац подморао да узме жену коју никад није волео нити ћ 
срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у срце м 
Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио.{S} Једну 
 род понио.{S} По неки калеми што их је отац још у младости калемио, превили се од китине.{S} О 
шећи се.</p> <p>— Коју то!?{S} Повикаше отац и мајка.</p> <p>— Ја хоћу Даринку Сретенову.</p> < 
 око закачило за неке миразџике.{S} Али отац његов покојни Јеша, саветовао свог сина да узме Са 
 /> <p>— Зашто да не смем.{S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га 
Али, још ове јесени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ако ове је 
ра.{S} У шта се он замлатио.{S} Примети отац смејући се чисто преко воље.</p> <p>— Па и није се 
арко, — буди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражи 
му пред добро бити“.</p> <p>— Ти и твој отац били сте немилостиви, па ни за вас нема милости.</ 
јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека побегне.</p> <p>— Ја ћу р 
преораше земљу у свима зградама.{S} Мој отац није имао мачку, али није имало ни мишева.{S} Мрва 
S} Па и стока вам опада сваки дан — мој отац продаје јагње од месеца дана за жут дукат.{S} А <p 
мима — па се сети на покојног оца. „Мој отац — сад је мртав.{S} Али ови калеми то су му спомени 
пасти.{S} Мартићима је се задужио и сам отац његов — па и он понова.{S} Ни мање ни <pb n="119"  
 Шта ти можеш чути.{S} Мене је то њезин отац причо’ а то се крије као змија ноге, само да се ко 
лепа коло води а ружна кућу кући — опет отац.</p> <p>— Бога ти прођи се — ја мислим баш да за њ 
Ћути ту, па иди те се спремај.{S} Викну отац љутито.</p> <p>— Али ја нећу!</p> <p>— Зар смеш да 
 па једаше са својим сестрицама.</p> <p>Отац га је за појединости запиткивао — и он му је све п 
а своју страну.{S} Сад <pb n="26" /> су отворена врата свима сплеткама и интригама од стране си 
 устану.{S} Доцније говорило се јавно и отворено: „Ком више треба тај нека више и ради“.{S} Јер 
 мисли доведоше до прага своје куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра,  
 сам учинио своју дужност, ако ти будем отворио очи разума, да са њима видиш како ничу „Лутајућ 
не приближава.{S} Не спазише никога.{S} Отворише врата, и тек што изађоше пред зграду — док из  
о кључаоници.{S} Гурну у врата и она се отворише.{S} Он уђе унутра и поче ломити катанце на сан 
згред припрема вечеру, док на један мах отворише се обоја врата и у кућу упадоше два наоружана  
} Марко потрже револвер, али му га овај оте и добро га исћушка песницама и шамарима, који усљед 
љавина већ подмукло тутњи, ветар дува и отежава рад.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Марко.{S} Еј по 
начин напао, разоружао га, злостављао и отео му 50 дуката.</p> <p>Чилаш немаде сведока, он би т 
 му.{S} Он издахну.{S} Један од комшија отера га кући који стиже тамо у сами расвит.{S} Несретн 
мајци свест — али она га не познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је после кратког време 
и истиног Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му кошуљу.{S} Викн 
 Па како да учиним неправду, како да је отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, али и 
надали, да чим она роди дете Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и она роди мушко дете на вел 
му зору тревише их на раскршћу села где отераше пред <pb n="27" /> собом оне овце, оне исте сви 
друга, па похваташе волове њих двоица и отераше кукуруз у село код салаша, а берачи осташе беру 
ту му беше једна страшна сметња, јер му отераше коња за порезу.</p> <p>Милорад сву ноћ кукаше о 
на видело, да је због тог детета Иван и отеро своју закониту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О 
ете од глади, но да се захраните хлебом отетим и украденим. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и 
 Многе домаћине поубијаше и силно благо отеше.{S} Вук Перовић побего је с робије и удружио се с 
ећи се да му болове не погорша.</p> <p>„Отиди код Марка, њему само кажи више ником па и ти са њ 
се са свим одрекну рада — па да краду и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико криви колико 
ћ је само дрхтала лежећи му у крило.{S} Отимаху се често руке Ивану — да је помилуши по ножицам 
з образе као грашке, а уздах за уздахом отискује се из њених болних груди као стене низ какву о 
своју горку судбину и да камен по камен отискује из лепе грађе свог живота — те да што пре одне 
, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца отискују камен по камен из свог органа свог механизма,  
ања олуја болести заљуљати, оборити — и отиснути у бездно море што се зове смрт.</p> <p>Једне ј 
 и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он  
у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и на сабору и у колу  
у кола те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може бити нећемо се више видети.{S} 
кога трефише нити стигоше.{S} Цело село отишао цркви и изгледало је као пусто.{S} Они се привук 
е комшије, а за њима и Даница која беше отишла ради разговора код једне коне, и осу се плач и к 
олом издржала оволику неправду и смерно отишла код своје браће да оплакује своју горку судбину  
нема откупа, нема ни оних који су за њ’ отишли.</p> <p>Милорад изгуби реч.{S} Савка га заливаше 
</p> <p>„А!{S} Беше му работа.{S} То је отишло као зрно песка у море“ Рече последњи, и пређоше  
ог вечера имо пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздвоили чуле су се пу 
 стоку са своје две ћерчице — а Иван је отишо у виноград да обере неке чардаклије (вињаге) сви  
.{S} Па по свом обичају и наоружао се и отишо мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, 
 обукао се у најлепше празнично одело и отишо у цркву — да ода заслужну пошту мученику Исусу Хр 
о повеће суме новаца — па је пред деобу отишо’ код њих и затражио квите.{S} Они повериоци писал 
ујала су и расла на зарок.{S} Даница се откану више моде и посећивања игранки већ је само гледа 
 мето други нов; коме су пак само лиске откинуте њему ништа не фали.{S} Круна, поражена својом  
казе, и да се тиме није заваравао он би открио многе тајне лоповске и разбојничке чете којима б 
а Милорадовог и пође за осталим.</p> <p>Откуд је ово пандур дознао то се не зна — тек сво село  
 више избегавала.{S} Њему беше за чудо, откуда таква немарност код ње — јер он је са врло мало  
{S} Станови никакви а хране ни мало, па откуда ће то ваљати и одговарати својим циљевима.{S} И  
дуката свом тужиоцу — без помисли на то откуда ће то дати.</p> <p>Његов повериоц, коме је он ду 
не — често пута запитали би се:</p> <p>„Откуда ли овом човеку траје, те овако живи а ништа не р 
д треба детету живот откупити, али нема откупа, нема ни оних који су за њ’ отишли.</p> <p>Милор 
ачелника па нека ти да државни новац те откупи дјете.</p> <p>На ове речи она као бесемучна раст 
и последњи час — кад треба детету живот откупити, али нема откупа, нема ни оних који су за њ’ о 
ваког тренутка надам се штети, похари и отмици“.</p> <p>Ружица донесе на послужовнику кафу и во 
а ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови грешници, што имају 2 г 
евлаче сено у плашће — други га дену, и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду све што им  
е дјете у ватру — те му умало ручица не отпаде и не оста дјете богљаво.</p> <p>„Овди је горе у  
Она га узе, однесе и ућутка.{S} Милорад отпаса појас и даде једном слуги да га веже.{S} Пошто г 
S} Све занеми и утиша се.</p> <p>— Иван отпаса појаса — али од силног треса и дрхтања, не могош 
<p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест месеци био би на чисто твој.</p> <p 
на њеном бујном телу и бељаше као снег, отпоче љутито и набусито повезујући своју црну као „зиф 
ало је крај њега.</p> <p>„Драга децо —- отпоче Јеша.</p> <p>Мени се чини, све сам вам казао што 
> <p>— Бога ти — зар она мене баш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љубљења оног пукета.</ 
е ишли мало са децом у шетњу — учо?!{S} Отпоче Милорад.</p> <p>„Јест.{S} Водио сам децу у плани 
 повуче, ви пређите и извршите дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу д 
е их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отпоче млађи.</p> <p>„Ја немам ниђе марјаша.</p> <p>„За 
ошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} Отпоче Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи, још је рано.</p 
ојави.</p> <p>— Чисто ми је сад лакше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S} Убиће те лоп 
адиковаше Јанко грцајући нешто у гуши — отпоче плакати. „Још ни годишњицу није брату издао.{S}  
 испребијан кундацима.</p> <p>„Ружице!“ Отпоче Милорад изнемоглим гласом и са великим натезањем 
p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде?“ Отпоче Јана.</p> <p>„Нешто мало.“ Одговори Ђука.</p> <p 
астаде подуже ћутање.</p> <p>„Ти Стојо“ отпоче Марко. „Остани планинка још љетос, па ћемо се тр 
што се изручило све што се имало — онда отпоче Милорад.{S} Сви га слушаху.</p> <p>„Немојте тако 
реда се.</p> <p>После мале почивке Мића отпоче.</p> <p>— Нисам те Иване виђо одавно, ти се отуђ 
више на свеца но на човека.</p> <p>Јеша отпоче своје предавање овим редом:</p> <p>„Драга децо!{ 
 скочи и крв му се следи — па задрхта и отпоче.</p> <p>— Кога тражите!</p> <p>— Тебе, газда Ива 
овикаше сви људи.</p> <p>Стоја устаде и отпоче врло одмереним тоном као какав велики говорник.< 
ви ћуте.</p> <p>Даница прекиде ћутање и отпоче:</p> <p>„То није право!{S} Ако си старија, стари 
делити.</p> <p>Савка се мало размисли и отпоче.</p> <p>„Па и поделите се.{S} Боље вам је „сирот 
(зулке) намаца се белилом и руменилом и отпоче стари занат.{S} Она постаде продавачица — шта ми 
а дође сва доктором те изврши секцију и отпоче истрагу.{S} На прво место дођоше у хапс његови п 
а од стране сиромашних суседа.</p> <p>И отпоче крађа и расипање.</p> <p>Људи, који терају какав 
у немам никакве заслуге.{S} На ове речи отпоче јаче јецање и плакање.{S} Јеши заводњише очи — а 
 се редом здравише.</p> <p>За овим кмет отпоче љутито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш ли ти да плати 
о одговарао.{S} После малог ћутања отац отпоче.</p> <p>— Иване, ја сам казао Лазару (првом комш 
д њених руку.{S} Она је тачно и савесно отправљала своју дужност уз припомоћ своје јетрве Круне 
има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужност, прво за покојном мајом (Јешином ж 
ад, одреди сваком своја дужност коју ће отправљати преко целе године.{S} Ја мислим да уредимо о 
убише за тим се он са великом осудлошћу отрже и оде комишиоцима — а они одоше кући.</p> <p>Кад  
аница је се превијала <pb n="55" /> као отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, к 
="58" /> тај гадни црв — који са својим отровним зубима подгриза срећу и благостање роду људско 
Као такви бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења док сте на земљи, а 
ао такви бићете мрски и Богу и људма, и отрпићете велика искушења и мучења док сте на земљи, а  
 За то је Даринка морала више пута кући отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци коли 
ока, вештака, заступника и адвоката.{S} Отуда је он пунио своју кесу, а ретко кад — да је по ко 
 <p>— Нисам те Иване виђо одавно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те  
то је Живан скоро сво најглавније имаће отуђио и доспео само на окутњицу Даница му роди сина.{S 
ивети па да то не може ни у ком случају отуђити, па према томе да попушта земљу према намножава 
и.</p> <p>— Доста више ђаволи једни.{S} Оћете да се растопите од љубави као грудве снега од топ 
риш!</p> <p>— Јес очију ми!</p> <p>— Па оћете ли се и довече састати?</p> <p>— То се не зна.</p 
езуј се! — повикаше други.</p> <p>— Шта оћете.{S} Повика Иван пренеражен.</p> <p>— Мало парица, 
Викну Марко љутито.</p> <p>„Можете како оћете!{S} Али ја нећу више на таки начин живити.{S} Ако 
ете прстен на руке, па после радите што оћете — ја вам нећу осветлити.</p> <p>Ћу де.{S} Ете нек 
 За њим и остали.</p> <pb n="79" /> <p>„Оћете ли пити што?</p> <p>„Хвала.{S} Нећемо.{S} Немамо  
ина дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја би онда радио и т 
заклоњен за тврду бусију — за леђа свог оца — од кога су сви дрхтали.</p> <p>За несрећу своју п 
живот.{S} Али дела твоја и заслуга твог оца помогнута моћном природом — таквог те створише.{S}  
лико, као окрпљена и поправљена.{S} Мог оца служе опанци 6 месеци.{S} Кад им се наврши 2 месеца 
рева срца у младежи, али строгост њеног оца и мајке чинили су те је она увек крила своје поглед 
ви на калемима — па се сети на покојног оца. „Мој отац — сад је мртав.{S} Али ови калеми то су  
а да узме Савку ћерку једног сиромашног оца и мајке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећа 
еку прошлост.{S} Сети се на свог доброг оца Јешу, и на његове речи које на самрти изговори.{S}  
ете једно врисну кад виде да му ударише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици да га носи у собу и да 
а чини ми се сваког часа...{S} Послушај оца — па у име Бога нећеш се кајати.{S} Повика мајка чи 
<p>Иван није ни полугодишњицу дао своме оцу — а и мајка му умре после шесто-дневног боловања.{S 
 кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оче проклет да си.{S} Земља ти грешне кости из себе изб 
мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оче проклет да си.{S} Земља ти грешне кости из себ 
 зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду најкривљи.{S} Да сам први пут  
и коју чувају мала и нејака дечица оних очева који сами копају или косе, немајући кад да једу л 
Разговарали су се о свачему али Мића је очекивао да које од њих двоје упитају за здравље његове 
орад беше се спремио да пође на пут, па очекиваше Милана и надаше му се сваког минута.{S} Кад г 
би могла ништа учинити са њом живом.{S} Очи би повадиле.{S} Овако кад она погине.{S} Цмиљка мож 
буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а очи му се склапаху од силног дремања, јер две ноћи и дв 
p>Али проклето себичњаштво везује људма очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигледну пр 
е?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим.</p 
ки већ је само гледала децу своје двије очи.{S} Живан је се осећао срећнији но икад.{S} Трчао ј 
>На овај глас он се трже и одвоји своје очи са једног малог црвеног човечуљка који се погађаше  
 себи и на деци коју је волео као своје очи — он без питања и одобрења својих задругара, купи у 
> <p>— Ја би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам нешто па 
 кроз плач Миленко трљајући своје сузне очи стегнутим песницама.</p> <p>„Не, не, Миле.{S} Ти ће 
аче јецање и плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да би то прикрио окрете се на другу страну и  
ио светац а не човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па завика дршћућим гласом. „Молим те.{S} Пре 
оји га мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до мале деце.{S} Ружица, никако не седа на земљу ве 
ког ђавола на врата да сваки дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изабро.</p> 
нио своју дужност, ако ти будем отворио очи разума, да са њима видиш како ничу „Лутајуће душе“  
и телесним.{S} Овде, што највише пада у очи сваком посматраоцу ове срећне задруге, напомињемо.{ 
у на све стране.{S} И браћа Цмиљичина у очи тога дана били су на тајном збору са још два наоруж 
, она узме сува љеба па се унесе тебе у очи и рума као сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не м 
ilestone unit="subSection" /> <p>Беше у очи недеље.{S} Марко био у вароши — па рано дошо.{S} Се 
ме разговора Иван није смео погледати у очи Мићи.{S} Он је само гледао преда се.</p> <p>После м 
} Одговарају нам они.{S} Кад нам тако у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наве 
мејући ни речи прозборити.{S} Његове су очи као магнетна сила правиле ужасно врење у њиховим мо 
грешку и увидео је да је на крају своје очигледне пропасти.{S} Мартићима је се задужио и сам от 
 и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигледну пропаст, и ти чести примери, ти верни другови 
>Јеша је био средњег раста, косе смеђе, очију зелено-граорастих, бркова густих а кратких; зуба  
г, носа правилног, веђа густих и црних, очију црних и бистрих као кристал.{S} Једном речи речен 
м за врат, све ми свици полећеше испред очију.{S} Па ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убите и мен 
а. —</p> <p>— Шта говориш!</p> <p>— Јес очију ми!</p> <p>— Па оћете ли се и довече састати?</p> 
 разума.{S} Разум тражи исту и заповеда очима да га воде, ногама да носе, мирису да куша, рукам 
 карактера све је дрхтало.{S} У његовим очима, у говору, у цртама лица читала се неизмерна љуба 
ну кроз плач.</p> <p>„Ви гледате својим очима, како овце чине штету па ни мукает“ (ни бриге).</ 
 то све као муж њен мирно гледао својим очима.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узе 
ориш.{S} Одговори Иван чисто заводњелим очима.</p> <p>— Нисам ја крив, тако људи наредише и ско 
од неке неописане жеље, па са помућеним очима гледа — како дете упија усницама брадавице њених  
а праг.{S} Стеже шакама главу по слепим очима, и поче говором полугласним.</p> <p>„Сећам се доб 
чице — па мали пистићи, пази каке су му очице, па мали носић — мала устанца, почело ми баурати  
о сам некад могла; издала ме снага па и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се крупне сузе низ 
интересе куће и расположења укућана, да очува своје име и част, ради свог мужа и своје дечице;  
лом свом планинском позиву са жељом: да очува интересе куће и расположења укућана, да очува сво 
м сломљеним вилама које беху побијане у оџак трешње у место притке, и затвори ји у свој тор, па 
између путова и т. д. посејали неколико оџака поврћа, и место да иду, да раде код имућнији под  
ад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога вечера, умало се није дошло до боја 
ице и своје љубавнике да Петронија мало ошину.{S} Што они и учинише.{S} Доцније се они покају ш 
.</p> <p>Овај узе иза силава мали ножић оштар са обе стране и поче са недара већи кошуљу свуд н 
</p> <p>„Авај људи!{S} Што ћемо се сада оштетити.{S} Шива ће трајати још 15 дана да се суши — а 
’ дана на дан правила ларма и свађа све оштрија и ординарија, и на тај се начин кућа све више п 
чудновате мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као да се прикрада  
 прво за покојном мајом (Јешином женом) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо 
локупан разбој и доведи те га до ткива, па ако немате срдачку (на којој се окреће цев), не може 
к стигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па похваташе волове њих двоица и отераше кукуруз у село 
 све своје браће“.</p> <p>Ускочи друга, па трећа обали једну врљику и уђоше око 30 њих.{S} Треш 
 праштао — као што ти Христос заповеда, па и теби неће нико да опрости.</p> <p>Ти си се сад уму 
S} Виђе волове где их одведе механџија, па помисли да су дати на храну.{S} Чим уђе у судницу —  
воје деце нађе код оног малог рањеника, па да би тиме ублажила своју кривицу <pb n="33" /> прем 
 па кроз другу и у трећу код начелника, па викну што је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви к 
 узеше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе која не беше далеко 
е са стреха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне по неки пут помишљајући да су то чибу 
леб морам ја сам произвести, прво њима, па мене шта остане.{S} Док рађаху они надницом, зарађив 
ице грувати обоје песницама и шамарима, па и самог малог рањеника.{S} У тај мах дотрча Милица н 
кресује суво грање на младим шљивићима, па накупи пун нарамак оне суховине и однесе кући.{S} Чи 
вио — да му сестра није тамо код Ивана, па се лепо опремио и обуко.{S} Па по свом обичају и нао 
 је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му ручице — па мали пистићи, пази каке су му 
n="76" /> свог рођеног и јединог брата, па се спреми и оде сам на вежбање.</p> <milestone unit= 
адити и поткресати доста младих дрвета, па ћу рано на пролеће једног дана позвати Грујицу — он  
 за одборника, за тим одмах и за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове дужности, вр 
ила нешто са Обреном.“</p> <p>— Сирота, па није јој ни било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми 
а волови уватили коловоз средином пута, па само дундају ногу пред ногу.{S} Суруџија приђе већ б 
ао, да ће му болови уминути до сванућа, па да рани у чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше јед 
к посао, помусти 12 крава, и 100 оваца, па то процедити, узварити, разлити, усирити; направити  
лико завезака имати разне монете новца, па и самог злата.{S} Па колико пропало вересије?{S} И к 
ађати децу.</p> <p>Још само два месеца, па да се наврши Живановом сину 4. год. А он умре.{S} За 
чине.</p> <p>Тако је резонирала Даница, па и остале њене јетрве нека мање нека више; и долазило 
т. д. <pb n="21" /> Устане старешиница, па за тим све остале.{S} Од овога се реда много одустал 
и и ишо је на то да погине — харамбаша, па да се то придене као да је Вук учинио, те да му се с 
је он морао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и храну за раднике и стоку.{S} Све њиве окопат 
а уђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, па посматраше како Даринка само лети и ради — и све јој 
 више не радимо заједно наш женски рад, па да једно друго носимо на својим леђима, већ ја сама  
га ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси 
.{S} Уклоните те суве и изваљене шљиве, па командујте им нека се поверу свака на своје место —  
ction" /> <p>Стоја напушти све послове, па и матерњу негу и старање над децом својом.{S} Само р 
по 14 и 18 сати дневно најтеже послове, па ћете знати како је њима, у противном никад и никако. 
<p>“Ми смо сви повезани у једне вериге, па кад један падне он повуче и остале за собом.{S} Ко м 
у те закучи за усијане вериге и подиже, па онда узе велику кукачу са прочевља и око Милорада оп 
о имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у сузама 
е прође много, а наиђоше неке рабаџије, па приметив кола и волове зауставише се.{S} Зовнуше два 
и — док вам поп не мете прстен на руке, па после радите што оћете — ја вам нећу осветлити.</p>  
оју меће у уста од неке неописане жеље, па са помућеним очима гледа — како дете упија усницама  
/p> <p>Једног дана поранио Иван у поље, па онако усамљеног обузеле су га неке чудновате мисли.{ 
p>„Што се бринеш за то?{S} Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Како би оне поступале да нас нема 
{S} Зденута пшеница у стог или крстине, па не овршена на време већ чекати кишовиту и магловиту  
ун бриге, на рачун голотиње и босотиње, па је заразио своје живце алхохолом, који пате без пића 
 радост.{S} Одговори Даница смешећи се, па продужи...{S} Ако ми њега тревимо — немој ти да се п 
ће купити аљинице ко што варошчад носе, па гаћице, па чипчице, па капицу од вунице.{S} Ене, ене 
} Зовните њих повише те све окомишајте, па прекосутра ако озго ко не дође ти нађи онде у селу ј 
дана сићи у ону шуму спрам његове куће, па чим се сутон повуче, ви пређите и извршите дело.{S}  
S} А после тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би која друга била планинка због ђеце би се прав 
о судбину нашег Живана и његове Данице, па ћемо после и осталих.</p> <p>Живан је био добар радн 
е сукње и кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ираме, чупав 
довиште једно.{S} Сви старци и старице, па и младићи који су ма и најмање слабуњави дрхћу од то 
љинице ко што варошчад носе, па гаћице, па чипчице, па капицу од вунице.{S} Ене, ене, почело та 
па мали пистићи, пази каке су му очице, па мали носић — мала устанца, почело ми баурати (пузити 
о варошчад носе, па гаћице, па чипчице, па капицу од вунице.{S} Ене, ене, почело тајити.{S} Паз 
ан.{S} Они су продавали парче по парче, па су се тиме сладили и троили.{S} Знали су бар колико  
 је тешко сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви други знати када мене нестане међу вама.</p> < 
>— Ти и твој отац били сте немилостиви, па ни за вас нема милости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо 
к на капију уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку у 
ту, не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{S} Говор 
лорада и Милана.{S} Они се нису делили, па им се то на први поглед да приметити.{S} Доста имаћа 
да то не може ни у ком случају отуђити, па према томе да попушта земљу према намножавању људи — 
рла после 60-тих година своје старости, па и сам Јеша остао је удовац пре непуну годину дана.{S 
, Ономад ја седо’ под ора доле у башти, па нешто мислим, — док спазих онамо у вотњаку где се не 
штву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћемо пред конзисторију.{S} Нек нам потпише развод бр 
нам их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, 
е ће имати посла и кметови и одборници, па ти за штету неће залећи још оволико твоји бушина да  
у а господару убијеног пса, који скочи, па и сам испали 7—8 бојевих метака.{S} За овим у зору,  
 или опанке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је често носила по 20-30 јаја и продавала.{S} Овде 1 
ма.{S} Док она удари у плач — па кукај, па кукај — скупи се сва чаршија као на неко чудо.{S} До 
риставила и мојом руком пребрала пасуљ, па када се скува и поче јести у њему само угљевље и крц 
</p> <p>Једног дана, он је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он дође у једну кошару и ту мало п 
раци Мартићи са својом сестром Цмиљком, па после остали Иванови противници који су се још за мл 
ду на вежбања војна сами или са стоком, па траже трошка и кад га имају — то ушпарају и од себе  
ном, ни невољном, ни бесном, ни јадном, па је било свакад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} А 
спарити <pb n="111" /> са својим вином, па још кад се сете —- да су измирили „крвну освету“.{S} 
ле.{S} Забољело ме нешто под ложичицом, па немогу да идем.{S} Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне б 
ав најбољи део своме сину Ивану.{S} Он, па и син му скоро ништа не раде, а живе много раскошно. 
ужбе Пера одужи дуг и остаде његов коњ, па су после живели лепо и спокојно — остављајући по изв 
вео неспавајући.{S} Опијао се је много, па тако се са сваким свађао, а често пута и потуко.{S}  
 не поможе ништа.{S} Умре једно, друго, па и треће.{S} За две недеље троје деце!{S} То је ужасн 
 врежна трешње — поткресо их и окрепио, па и купус, који је стручић са свим ишчупан он је мето  
ре.{S} Станови никакви а хране ни мало, па откуда ће то ваљати и одговарати својим циљевима.{S} 
знија.{S} Кућни старешина виђе ово зло, па заклопи све под кључ.</p> <p>Сад се дало свима матер 
к све миши појели, закисло и иструлило, па по влажном дану пола овршено а пола остало у слами.{ 
оче са недара већи кошуљу свуд наоколо, па доњи део свали као кожу са овце, за тим извади иза с 
мо да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви треба да се разиђет 
чник летимично извиде и саслуша усмено, па нареди — да цело село иде у потеру за хајдуцима.{S}  
 богме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много починиле к 
 око појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући озго и сама на њу са  
).{S} Ова курјачица Даница знала је то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p> <p>Њих  
ије решио, да квиту украде пошто по то, па је то саопштио свом комшији Миладину једном врло веш 
д претераног рада брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као  
.</p> <p>Учитељ посматраше овај призор, па дубоко тронут запита.</p> <p>„Колико плаћаш порез Ми 
 место притке, и затвори ји у свој тор, па онако разјарена упаде у кућу пи викну кроз плач.</p> 
поче Марко. „Остани планинка још љетос, па ћемо се трпети како тако“.</p> <p>„Ја пристајем да ч 
дене ствари и код њега крити.{S} Власт, па ни похарани не долазе и на ту мисао: да се у кући Ма 
Милорад беше се спремио да пође на пут, па очекиваше Милана и надаше му се сваког минута.{S} Ка 
оће људи да заједу надничару и раднику, па од тога да се обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђа 
 кад се једе она се нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она  
неговати по упутствима науке о здрављу, па одједаред тога се одрећи и учинити велику и наглу пр 
еизмерено и по мраку, за незнатну цену, па најчешће и на вересију.{S} Кућни лопови сву као и кр 
ље показује одвратност према непоштењу, па ма то чинио његов једини син.</p> <p>Милорад оста бе 
а и мету уста његова себи на леву сису, па узвикну „опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име 
 оженити нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, па иди те се спремај.{S} Викну отац љутито.</p> <p>— Ал 
{S} Сима се сети за ову проклету квиту, па шапну председнику те општине који беше врло енергича 
ода труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му пола једне стране остало непокривено у недостатку 
чију.{S} Па ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се  
 казне за своја дела од закона људских, па мисли да ће тако избећи и казне Божије.</p> <pb n="1 
а женка све заклопили под свој катанац, па тебе што даду — онако као каквом пашчету!{S} Она сва 
 се, како их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доцније говорило се јавно и от 
 самац има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема сток 
 за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека побегне.</p> < 
 ћете може бити загрлити па и пољубити; па ће ти турити руку у недра.{S} Онда је ред — да и ти  
а.{S} Кажу била је трештена пијана“.{S} Па... наставила да узвари млеко, док јој врисне дете на 
 кућу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како да учиним неправду, како да је отерам и да је п 
p> <p>„Јес!{S} Ти си паметан судија.{S} Па нас груваш крвнички чим достигнеш, а твоју женку сам 
е — у једној вино а у другој ракија.{S} Па кад се све окомиша — онда се славно пије и вечера —  
је био писмоноша, поштар — суруџија.{S} Па је кроз трубу довикивао рабаџије који му у сусрет ид 
Петнест и сто, то је велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и примили само 10 дуката.</p 
на већ свака.</p> <p>„Да узмем сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви ве 
одадоше.</p> <p>Он погледа по свима.{S} Па смешећи се рече.</p> <p>— Не само ви моји укућани, в 
ха који нас окружују са свих страна.{S} Па ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њи 
ли зеље — ту прилично прође времена.{S} Па запржити и осолити јело, поставити, прибрати и опрат 
азне монете новца, па и самог злата.{S} Па колико пропало вересије?{S} И кад се сумира — кућа с 
а и издржава и увек има свега доста.{S} Па онда самац је.{S} Имање своје неће ни с ким парчати  
 суморност његова са срца му и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке обасипајући је п 
обре вочиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки да 
изјаловљавање оваца, крава и крмача.{S} Па онда трчање кметовима, плаћање таксе — <pb n="50" /> 
ваком дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му п 
а, два пшенице, три кукуруза и т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и кајмака, бардак ракије и 
 маст, сланину, вино, ракију. и т.д.{S} Па разна одела, обичног и стојећег, зимског и летњег —  
ти кисело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ведрице, (крављаче)  
 се не дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар постиже их нека клетва: „Бог с’ нама био“.</p> < 
ве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} Па ногице дебељашне — беле и чврсте — као год јаје кува 
И све наше свиње бијаху се искупиле.{S} Па да су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брук 
д јаје кувано кад му се љуска скине.{S} Па сисице несретне као јабучице — ама просто кад је пип 
аво рече, она неће имати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О,  
тета и јастуке — све од саме вунице.{S} Па чипке и карнере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше  
се у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како имају сестру врло лепу девојчицу — ја сам намис 
0, динара за који се мораде заклети.{S} Па знате какви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у 
, то би требало погријати и појести.{S} Па и стока вам опада сваки дан — мој отац продаје јагње 
ше да она све прима са пуно радости.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако му она није ништа ши 
 које може сваког тренутка погинути.{S} Па још ако дете почне плакати, то ће их најпре разјарит 
била, поштеде од доктора пет месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испреб 
 овце, двоје свиња, ћурака и кокоши.{S} Па шта је са њима?{S} Покрали лопови, покрали и појели. 
каже а ја ћу све остале да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање да ускрчим и почастим, сваки камич 
реко рамена — нешто дубоко замишљен.{S} Па шта је друго мислио, но о оном што су тога дана разг 
че мој — који си тек на свет настао.{S} Па зар да се у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па ка 
 милину и <pb n="13" /> задовољство.{S} Па кога мрзи да ради, тај нема тих својстава што чине с 
м друштвима и стварају веће друштво.{S} Па и државе се удружују једна са другом и тако постизав 
ша јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви 
д Ивана, па се лепо опремио и обуко.{S} Па по свом обичају и наоружао се и отишо мало код зета  
„Кад би се некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“ 
д комшија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} Новим по 40—50 ока чак на 2 сата даљи 
тим Чедомир одаде се крађи и нераду.{S} Па Вук разбојништву.{S} Гвозден пијанству и т. д.{S} Ин 
 све ми свици полећеше испред очију.{S} Па ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не  
седу помогао правити неку грађевину.{S} Па кад је био поред куће једног свог сељака, са којим ј 
 и нека са оно радника пожње шашину.{S} Па у вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоц 
у и пристави лонац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чекаше да спане роса — већ почеше брати, и скор 
та.{S} Она више неће ни рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S} Клетва покојног Бате пос 
а и прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су свиње нагрдиле дјете, опет не треба рачунати 
нице — она је овако мислила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њега?{S} Онакав диван младић — 
о је и радио и код себе и код другога — па је доносио својој жени и деци све што је требало и з 
е сиромахе да се са свим одрекну рада — па да краду и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нису толик 
лико треба спремити кашика и виљушака — па и вечере <pb n="103" /> за комишиоце.{S} Али она нећ 
ј је муци — месила леб — ватра велика — па се само успушило по кући.{S} Одговори Даница.</p> <p 
ме се његова породица тачно управљала — па за то су сви чланови његове породице били свестрано  
 своје очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то што си је обесчастио.</p 
 марта.{S} Година прошла добро родила — па цели месојеђа све саме свадбе и весеље.{S} Шурак Чил 
Он своје погледе заустави на калемима — па се сети на покојног оца. „Мој отац — сад је мртав.{S 
 пјевцу није одређена само једна жена — па опет нема међу њима ни једног који не производи ђецу 
комиша — онда се славно пије и вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те тако се и осв 
следње време давао повеће суме новаца — па је пред деобу отишо’ код њих и затражио квите.{S} Он 
 ми се сваког часа...{S} Послушај оца — па у име Бога нећеш се кајати.{S} Повика мајка чисто мо 
емилостив — али она беше, доброг срца — па увек и добре воље с прам њега.{S} Ту доброту он није 
унка помогла Дари окупати Пуру-Милоша — па села крај њега на прочељу те га љуља и пева му нешто 
тићима је се задужио и сам отац његов — па и он понова.{S} Ни мање ни <pb n="119" /> више — он  
 Сем тога млекар није заклопљен никад — па нека узме сама, не само она већ свака.</p> <p>„Да уз 
ушти велику котарицу грожђа крај себе — па једаше са својим сестрицама.</p> <p>Отац га је за по 
 где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо заједно,  
ало непокривено у недостатку ћерамиде — па је ту мето мало ђубрета од кровине или сламе.{S} Нем 
није ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам чаше ракије да јој пружим, нити залогај леба к 
, а имати свега доста за себе и своје — па му то необично и чисто криво.{S} Немајући много које 
сто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће ни 
ма.{S} Сватови пошли цркви на венчање — па нису могли путом од силног блата, већ ено их право п 
 <p>— Она ако хтедне нека ми да дјете — па опет се може удати, рече Иван смешећи се и гледајући 
{S} Ала је то лепо имати своје вочиће — па не носити дрва чак из планине на својој грбини, и оп 
> <p>Једна намигуша видела обоје деце — па пронела глас, да су обоје као две половине једне јаб 
ника, јабука и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш.</p> <p>„Баб 
лове да погази скоро половину пшенице — па после да се суди и дангуби, а често и главу разбије  
сица ко свилена, па каке су му ручице — па мали пистићи, пази каке су му очице, па мали носић — 
} Право и има.{S} Кад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа.</p> <p>„Ћути, не тртљај ту“!{S 
века.{S} Иван скочи и крв му се следи — па задрхта и отпоче.</p> <p>— Кога тражите!</p> <p>— Те 
 вам треба, јер може полиција дознати — па ће за њима у потеру и дете ће убити зликовци.</p> <p 
и одмах метуше јастук где ће он сести — па одмах спремише послужење — док стаса и врућа ракија. 
} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има какви дивни ора 
 <p>Једног вечера он дође раније кући — па стаде ослушкивати око куће као какав крадљивац, и же 
е у очи недеље.{S} Марко био у вароши — па рано дошо.{S} Сео у кућу на троножну столицу па пуши 
и увек је боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван 
ћанку (кубурлију) узев за предњи крај — па оним орозом у коме беше углављен кремен, лупи марка  
 јер ја имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас седморо онако како ваља“.</p> <p>— „Са 
да се неће другом оженити до Даринком — па ма га то главе стало.</p> <p>Једног јесењег празничн 
еће дроњке на трбу и прави се трудном — па то са неком жудњом посматра.</p> <p>Једног дана праз 
млад човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужност са пуно воље и енергије.{S} Чим је ус 
 сам из наднице то све купио и посијо — па да ми ти таманиш.{S} Море овде ће имати посла и кмет 
ме готово поједе — да ми не учине зло — па да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим се уби 
исне дете на пољу — а она потрчи тамо — па преко квочке и пилади те удави седморо.{S} Кад овамо 
рва брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p>— Ја немогу ништа ок 
 зрно удари у мали стаклени прозорчић — па одатле у дувар пролетив кроз собу његовом непријатељ 
уком по рамену — тражила сам те синоћ — па те ниђе нема. —</p> <p>— Шта говориш!</p> <p>— Јес о 
оња, на коме јахаше вођевина, за узду — па поче враћати је назад.</p> <p>Чим то спази Чилаш он  
 знам која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле.{S} И све наше свиње бијаху се искупиле.{ 
бијали и испекли, тражећи да да новац — па кад није имао — они му узели дете — синовче — ђака,  
ти и како сте их мучили тражећи новац — па после их побили.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би в 
еире за нама.{S} Док она удари у плач — па кукај, па кукај — скупи се сва чаршија као на неко ч 
овориш!</p> <p>— Јес очију ми!</p> <p>— Па оћете ли се и довече састати?</p> <p>— То се не зна. 
убила би се за онаким голубом!</p> <p>— Па што је мајка не да?{S} Она није мала.</p> <p>— Право 
није из овог села, већ из Г...</p> <p>— Па чија је?{S} Повикаше радознало Иван и мајка му.</p>  
иди од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и  
о га звали?{S} Отпоче Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђа 
ц смејући се чисто преко воље.</p> <p>— Па и није се преварио.{S} Девојка је као анђео рече мај 
брата?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— Па немојте.{S} Јер би већа сумња пала на нас — да смо м 
 много ружно.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си с 
би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би с 
<p>— Мене се чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће  
 ниси после фруштука ништ јео.</p> <p>— Па нисам гладан.</p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да јед 
!?{S} Да ниси ти коју заволео.</p> <p>— Па право и има — ако је се с којом зареко треба и да је 
ада не траже.{S} Узећемо му још једног’ па нека их нека раде.</p> <p>„Да можемо обрати бар оне  
мо и ступимо у посо, она узме сува љеба па се унесе тебе у очи и рума као сваки џора (крмача) д 
ни се чини, све сам вам казао што треба па да будете срећни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живо 
ао што сам некад могла; издала ме снага па и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се крупне суз 
ули, Иван је сухопаран на спрам свачега па и на спрам тога.{S} Његово срце не жуди за тим благо 
д приватних лица, већ иди код начелника па нека ти да државни новац те откупи дјете.</p> <p>На  
адничарима.{S} Погледа у свог исписника па се онако преко воље мало осмену и одазва се овим реч 
— немој ме више мучити већ ето ти пушка па ме уби.</p> <pb n="122" /> <p>— Мислиш ли да ће ти с 
ко уздахнувши Марко обриса зној са чела па настави.</p> <p>„Кад одосмо доле, ми свратисмо у 5—6 
ише једну вучију ракије и метуше у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и у сам 
он упаде у кућу носећи конопац у рукама па и без једне речи поче их по врату шибату, по раменим 
и сви треба да се разиђете по обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери  
е кошта њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што  
у и осигура кућу са лебом за 15—20 дана па сутра опет место да иде на рад чека стоку других и х 
оловину — узео би за половину 50 дуката па квит посла.{S} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 
из школе.{S} Сковчала му руке око врата па цмака ли га цмака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који 
е здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало ослабио. <pb n="17" /> Мало он вели, али то  
="123" /> <p>— Добро — добро, рече Мића па се прекрсти и измаче се мало од софре.{S} У тај мах  
а и поплашена Савка.{S} За њом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп чов 
неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже на поље плачући.</p> <p>После дужег препирања 
 — Њу је мало дохватио врхом од конопца па му је умакла у помрчину, и те ноћи ноћила је у комши 
сви на спавање.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} О 
жито и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пре но што је заспао помисли у себи:{S} Во 
{S} Вештином полицајаца он признаде све па и то дело да је посреством Мартића учинио који су му 
S} Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне брже па одоше“.{S} Ређаше Даница плачући и држећи се левом р 
 воду — са једним стаклетом љуте ракије па оде — они почеше пити разговарајући се.</p> <p>„Заис 
Где год седне — она дочепа какве дроњке па их савија и повија у виду малог детета и одмах их пр 
 <p>— Право велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке 
, и истрча му у сретање.{S} Руковаше се па у образ се пољубише — у тај мах изађе и његова сестр 
ове куће и доведоше девојку, венчаше се па се разиђоше.</p> <p>Цмиљка је била добро чељаде — св 
а одо’ одма.{S} Рече Ружица и спреми се па оде код Марка, а одатле обоје у окр. варош.</p> <mil 
а ове речи она као бесемучна растрчи се па право у начелство.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо как 
моме.{S} Ви сте накастили да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан 
о, и тако могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p> 
94" /> <p>Стоја је родила са њим 8 деце па су јој помрла још у раној младости, сад имају сина И 
 сва 4 вола и коња судници“.{S} То рече па се окрену и пође.{S} За њим и остали.</p> <pb n="79" 
осе на мотци кошуље.{S} Оне се здравише па застадоше и почеше разговор.{S} Живан није знао које 
цу и нави два три пут.{S} За тим извади па га поче превијати.{S} Мете га опет и чагрљну по кључ 
еба жалити сиромахе.{S} Сваки нека ради па нека има“.{S} Примети му син Милан.</p> <p>„Хвала ти 
м поштедом.{S} Мисли ли су многи суседи па и сами укућани да ће се тада поделити, али опет се и 
лест...{S} Немо да буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу д 
} Кад је продаде био је са нама у свађи па нас није ни понудио.{S} Сутра нека ми да од ње тапиј 
е њиховог повериоца.{S} Само да их тужи па му је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечера Гвозден с 
 то: што су ти дугови учињени у задрузи па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и користи сам себ 
земље колико он може на њој лако живети па да то не може ни у ком случају отуђити, па према том 
е плашиш.{S} Он ћете може бити загрлити па и пољубити; па ће ти турити руку у недра.{S} Онда је 
— који ће се за извесно време повлачити па и погубити.</p> <p>Свет је од постанка свог вазда на 
>Једног дана дође Милутин Марковој кући па рече.</p> <p>„О Марко.</p> <p>„Чујем Милутине.</p> < 
дан њих неколико полазише кметовој кући па се двоумећи вратише.{S} Марко, као кућни старешина т 
 кућни старешина, код њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим  
 се дало приметити прво на деци, на њој па и на њеном мужу.</p> <p>Укућани почеше изјављивати с 
еце,јер вели три године са Иваном живим па ништа.</p> <p>Обрен се закле, да он није био тај, за 
ди код Марка, њему само кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88" /> тре 
 невиност своју — нико јој није веровао па ни рођена њена браћа нити снахе.</p> <p>Не прође ни  
ана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац подморао да узме жену  
од деце — јер три године како се оженио па ништа.{S} Те је Даринка нагнана бесном природом — а  
> <p>„Полудела је“.{S} Ово изусти Марко па осу плакати кроз непрекидно јецање као мало дете.</p 
више.{S} Марко је куповао сукнено одело па и лети и зими њиме прикривао своје поцепане и нечист 
угује за разне потребе.{S} Сено укошено па не зденуто, или зденуто а не ограђено, те га чупера  
 јер он мора газдама да окопа прво жито па онда своје, за то што дугује за разне потребе.{S} Се 
варили на своје буџаљиће незнатан товар па целу ноћ гурају голим раменима у блатаве точкове и о 
.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако говораше кроз плач  
шила свој посао, она је легла на кревет па јасно говораше ове речи: „Пази, пази како ми је лепо 
 не човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па завика дршћућим гласом. „Молим те.{S} Преклињем те.{ 
 пријаве јурну на врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начелника, па викну што је  
{S} То убија понајпре част моју, његову па и свију нас.{S} Да би ја што купила или платила рад  
За овим у зору, узме једну велику кладу па гурне у врата свог подрума и иста извали.{S} За тим  
су сви дрхтали.</p> <p>За несрећу своју па и још многих беше ванредно леп.{S} Црномањаст, ћосав 
неко јој нешта реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна Милица сва испреби 
д Петровадне Иван неће више ићи у школу па нека се он дода чобанима, а мене ослободите од дужно 
ба покупити.{S} Они треба да га преврну па за тим да почну купити у пласје, и тек што преврнуше 
ољи пријатељ сваком делателном створењу па и стварима.</p> <p>Стоја, док из задруге одјеваше де 
че.“ За тим извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе 
рила стока и ушо у кућу, запалио цигару па задовољно седи и пуши.{S} Даринка вари млеко и узгре 
дате својим очима, како овце чине штету па ни мукает“ (ни бриге).</p> <p>„Исто тако, као и ти о 
ке чардаклије (вињаге) сви уђоше у кућу па напослетку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре и спу 
мајка ће њему купити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милуј 
арни човече.{S} Сад ћу ти убити обојицу па и тебе“.{S} Продера се онај млађи.</p> <p>Ружица бри 
ац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па заману начелнику право у главу.{S} Цикнуше меденице, 
дошо.{S} Сео у кућу на троножну столицу па пуши дуван на муштиклу што му је неки хајдук поклони 
/p> <pb n="69" /> <p>„Зар баш у надницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време дошло.{S} Мора се.</ 
е устао и попио кафу — он сео у судницу па прима порезу.{S} До пред саму ноћ није од стоке ништ 
 и да прави разлику између њих и добрих па само добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, д 
џије и исприча му цео догађај кров плач па за тим замоли Цинцарина да прими новац натраг, јер н 
и, али не знадо’ ко их изговори.</p> <p>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S} Још ми зује оне речи у  
ла дана дангубе.“</p> <pb n="71" /> <p>„Па шта ћеш, хоће људи да заједу надничару и раднику, па 
ађе и незгоде.{S} Рече Милорад.</p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа 
авка се мало размисли и отпоче.</p> <p>„Па и поделите се.{S} Боље вам је „сиротовати него срамо 
бити слободни и радити о земљи.</p> <p>„Па тако је добро“.{S} Повикаше сви људи.</p> <p>Стоја у 
ц?{S} Ја одавде не могу устати.</p> <p>„Па шта ти велиш?{S} Одговори она са свим благо, трудећи 
шевним и телесним.{S} Овде, што највише пада у очи сваком посматраоцу ове срећне задруге, напом 
 весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе људско.{S} И ови јадници нерадници — и 
 лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући озго и сама на њу са свом тежином тела, и од к 
.</p> <p>Овакве и овом подобне примедбе падале су и киптеле од жена и од људи у један час и у ј 
 Милорада опаса вериге.{S} Врело гвожђе падало је на тело голо које је пиштало.{S} Стаде се уви 
ад у Перовића задрузи, и од како почеше падати примедбе као крушке које су презрелиле на планин 
је здрава је као врча.{S} А Даринка има падаћу болест...{S} Немо да буде друкше, већ иди па се  
 и ти.{S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу болест.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до сад  
адна, испијена, удављена и изнурена.{S} Паде му на ум — како је он за време службе у војсци сва 
врисну најмлађе јој дете на пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко куће по којо 
кукајући што га грло доноси.{S} А Савка паде крај Милорада грувајући се песницама у прси и пишт 
опарци били су сузе свију њих кад мајка паде преко сва три гроба у којима јој беше поломљена и  
<pb n="112" /> поможе дизгин коња те не паде, док Чилаш понови два ударца — и Марко паде на зем 
р, чим се подели и изађе из задруге, он паде у канџе интережџија и зеленаша као муха у мрежу па 
, док Чилаш понови два ударца — и Марко паде на земљу сав у крви обливен.{S} Марка однеше на по 
намножавању људи — и на место снега, да падне сваке године по један слој овчијег згореног ђубре 
ве трпезе.{S} Зрно жита, или пасуља кад падне оно се опет покупи и остави.{S} У нашој кући хран 
 имало ни мишева.{S} Мрва леба никад не падне са његове трпезе.{S} Зрно жита, или пасуља кад па 
и повезани у једне вериге, па кад један падне он повуче и остале за собом.{S} Ко мисли да побег 
мичар на коњској трци.{S} Кад утакмичар падне и сломи врат онда гледаоци прсну у смех и пошалиц 
 и тако животаре са крађом дуго, без да падну власти у шаке.</p> <p>Чедомир, чим се подели и из 
о које су, нити хтеде видети.{S} Али је пажљиво слушао њихов разговор.</p> <p>„Бога ти, зар пом 
ме учитељу који га слушаше и посматраше пажљиво.{S} За овим служаше му ракију и нуђаше га да шт 
ај ватре и ломкала суво грање гледајући пажљиво у бакрач, (котао).{S} Док врисну најмлађе јој д 
.</p> <pb n="91" /> <p>„Што гу се данас пазари сутру се на распазарује“.{S} Одговори Цинцарин,  
о треба живом човеку.{S} Савка и Ружица пазе се као две рођене сестре.{S} Оне се не ређају шта  
 са Даринком Сретеновом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко  
евет па јасно говораше ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па  
па каке су му ручице — па мали пистићи, пази каке су му очице, па мали носић — мала устанца, по 
 вунице.{S} Ене, ене, почело тајити.{S} Пази како раширило ручице.{S} Оди, оди на крила мајци — 
ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима, али пази са које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; с 
 на кревет па јасно говораше ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилен 
јањем ублажава им зверске ћуди.{S} Дете пак тјеши и заварава га разним досеткама — да буде мирн 
е, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то не умедне, они су ћудљиви, одмах траже новог слу 
и опет имали су са чим радити.{S} Марко пак, наплати се добро за своје старјество 1000 дин. гот 
кида, и ако својим немуштим језиком оно пак живим примером и свакодневним сликама јавним и чист 
, и сутра дан порани у команду.{S} Њему пак нареди да превуче оно што је још остало, и нека са  
м ишчупан он је мето други нов; коме су пак само лиске откинуте њему ништа не фали.{S} Круна, п 
 <pb n="43" /> ларма.{S} Што си подла и пакосна као мачка“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>Овакве и  
која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета мржња и злоба увек царовала у њиховој к 
: што су безобразне, што једна на другу пакосте, и хоће да нам упропасте кућу“.{S} Одговори Вук 
у њима нема злобе ни зависти — мржње ни пакости, свађе ни убијања.{S} Они живе задовољно и само 
> <p>— Па немојте.{S} Јер би већа сумња пала на нас — да смо ми то убиство из освете спремили.{ 
а је по која златна или сребрна асприца пала у руке онима којима је у ствари и намењена.{S} То  
викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не би пала сумња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их м 
тела“...</p> <p>Кад ово изговори.{S} Он палац леве ноге завуче под браник, за тим стеже срце и  
т, али се нико не одазва.{S} Они почеше палити машину и пипати око кола — док нагазише на човек 
 гурнула старија деца које је потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвнета самим челом и беше  
 немају јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{ 
 ти умало се размимоишло те није мртвих пало.“</p> <p>Ако, ако, то ми је мило, нека пукне тиква 
несрећу, за коју ми више пута дође нека памет да се убијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је л 
 ствар удесила.</p> <p>— Али окрећи јој памет нека она још ове јесени пође за мене — јер бабо ј 
ше жене као туча.</p> <p>„Јес!{S} Ти си паметан судија.{S} Па нас груваш крвнички чим достигнеш 
</p> <pb n="84" /> <p>Милорад као изван памети гледаше час у једног час у другог.{S} Онај стари 
сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задруга најбољи услов за свестрано образовање о 
’ ко их изговори.</p> <p>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S} Још ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне 
ећате још ону пријатност и задовољство, памтите оне речи које сте говорили, и оне песме које ст 
обрења својих задругара, купи у чаршији памука за платно и плати једној жени да му изатке, купи 
хоћу, — да ми напред купиш једну чојану памуклију од 83 дуката.</p> <pb n="101" /> <p>Није прош 
ни 15 дана — а Даница обуче лепу чохану памуклију.{S} Она је извлачила много које шта на рачун  
 ћу ја прести кудеље — јер он само носи памучне кошуље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за  
 и пође за осталим.</p> <p>Откуд је ово пандур дознао то се не зна — тек сво село за то је чуло 
а или за потајника, или за жандарма или пандура, или за шта му драго, само се овако више не мож 
ватови продужише свој пут.{S} Сутра дан Панта би окован у срезу и након 2 месеца дана осуди се  
како га пори низ прса онај ладан пасуљ, паприка и ракија које су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, 
идан бостан, изломљени калеми, почупана паприка у јастуку, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што 
авио.{S} Он се сети ни рече: „ево једна пара тебе Даринка, а једна оном малом што плаче.“ За ти 
 кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то што си је обесчастио.</p> <p>— Тако ћемо неш 
шкама разне послове, и зарађивала лепих пара.{S} За непуних 6 месеци службе Пера одужи дуг и ос 
ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то се поједе; лепа пића, то се попије.{S} Ч 
епомућеног разума, но по пропису кривих параграфа.{S} Био је много пута и поротник а скоро најв 
за данак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му кошуљу.{S} Викну млађи.</p> <p>Овај узе иза си 
аше претећим тоном кроз стегнуте зубе — паре!...</p> <p>— Од четири динара — више ни паре немам 
ељаци шљиве.{S} По где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху казани који пе 
...</p> <p>— Од четири динара — више ни паре немам — промуца Иван дрхћућим гласом.{S} Чим он за 
 5—6 дућана и искасмо паре, али нико ни паре.{S} Праве комендију.{S} Сеире за нама.{S} Док она  
ће вам се донети где речете.</p> <p>„Ни паре од 200.{S} Рече млађи осечно, за тим додаде: „Ви с 
иге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отпоче млађи.</p> <p>„Ја немам ниђе марјаша.</ 
ринци.</p> <p>— Не требају вериге, него паре, или живот — рече други.</p> <p>У тај мах наперише 
на:</p> <p>„Што се закле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме сам натеро свак 
ала сумња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А  
ле, ми свратисмо у 5—6 дућана и искасмо паре, али нико ни паре.{S} Праве комендију.{S} Сеире за 
а је туко’.</p> <pb n="85" /> <p>„Ђе су паре, старога чича Јеше.{S} Оне буђаве дукате донеси на 
е.</p> <p>„Слушај“ окрену се Милораду. „Паре ћеш послати прексутра око пола дана по једној жени 
p>— Да ли би вредно било — да поменемо „паре хајдука Мартића“ вашег брата?{S} Запита други хајд 
е муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга њива“ била онак 
} Повика Иван пренеражен.</p> <p>— Мало парица, повика први.</p> <pb n="130" /> <p>— Он Бог и д 
>Свет је мислио, сад ће Мартићи повести парницу каква одавно није била.{S} Они већ имају сведок 
ката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу, — гди је требало да се заобиђе истина, ту се м 
 подмићивао сваког као посредник између парничара, судија, сведока, вештака, заступника и адвок 
а рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не ч 
 самац је.{S} Имање своје неће ни с ким парчати ни делити.{S} А што је најглавније нећемо никад 
ан, као и болестан.{S} Они су продавали парче по парче, па су се тиме сладили и троили.{S} Знал 
о заједно, и како који почеше продавати парче по парче од наших бивших задругара ми смо куповал 
 болестан.{S} Они су продавали парче по парче, па су се тиме сладили и троили.{S} Знали су бар  
, и како који почеше продавати парче по парче од наших бивших задругара ми смо куповали.{S} Прв 
добра грожђа.{S} Сад је подељен на осам парчета и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ла 
на!{S} Море док те уватим искидаћу те у парчета.{S} Твоја сточија досади мене.{S} Видиш, та мој 
 сам оде под прозор Вуков који немађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнат 
два сталежа, најрадије држе повећи број паса.{S} А то су: људи имућни, који стрепе од лопова, и 
ова га притеже обема рукама које му око паса стајаху.</p> <p>— Али, још ове јесени.{S} хоће ли  
у у ватру — а зар није она могла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не верује 
а — од месеца Марта — јер он, као какав пастир одваја и пречишћа што треба за обадва света.{S}  
ође.{S} Пуштих ји из затвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а 
ницу или јечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са обе стра 
ад ја приставила и мојом руком пребрала пасуљ, па када се скува и поче јести у њему само угљевљ 
аше се како га пори низ прса онај ладан пасуљ, паприка и ракија које су имали за ужину.</p> <p> 
а 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му пијем патоку — те да ми се  
— нема.</p> <p>Једног дана, он је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он дође у једну кошару и ту 
ком ћошку леже гомиле пшенице — куруза, пасуља, комада леба, и миши преораше земљу у свима згра 
дне са његове трпезе.{S} Зрно жита, или пасуља кад падне оно се опет покупи и остави.{S} У нашо 
ба, ни кромпира, ни лука, ни купуса, ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни вина ни ракије.</p> <p> 
седми узели бучук (мерац) брашна, бучук пасуља, два пшенице, три кукуруза и т. д.{S} Па комад с 
пасоје наложи ватру и пристави лонац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чекаше да спане роса — већ по 
 је заразио своје живце алхохолом, који пате без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерад 
ваца, 50 кокоши, 20 ћурки, 12 гуски, 15 патка.{S} Боље је штедити него радити.{S} Овде, ако има 
ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му пијем патоку — те да ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је  
ности и личне слободе — то је више него патриотизам.{S} Тиме се најбоље показује одвратност пре 
 обујте његову обућу која личи на мрежу паука када је путем лед и снег; спавајте на ладној и тв 
интережџија и зеленаша као муха у мрежу паукову и ту се са свим изгуби.{S} Научио помало радити 
 стати ни почешати се.{S} Храни нас као пашчад, а плаћа као милостињу убогима.{S} Ако мало задо 
 грешне кости из себе избацила, нека их пашчад глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни година д 
рување стоке камењем и кољем, јурење са пашчадима и изјаловљавање оваца, крава и крмача.{S} Па  
ити.{S} Море ћу те премлатити као свако пашче“.</p> <p>Док ово изређа луч се угаси.</p> <p>Она  
ац, па тебе што даду — онако као каквом пашчету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја да не могу  
Други и трећи дан — иде се пријатељима, пева се и весела и напија се чаша у славу узор мученику 
 села крај њега на прочељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дара само чини изнет:{S} Одлива млеко 
и убијања.{S} Они живе задовољно и само певају и веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти да 
ђе мрак, разне птице по ливадама и лугу певају своје песме — и жабе и попићи и скакавци само вр 
које сте говорили, и оне песме које сте певали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле ду 
ке, пријатеље и непријатеље.{S} Ту ћете певати, разговарати и шалити се.{S} Слушати музику уз к 
ката.{S} За тим осуше пуцати из пушака, певаше вечераше и пише док и освануше.{S} У јутру одоше 
исам ни речи рекла синоћ, а он ме удари певницом за врат, све ми свици полећеше испред очију.{S 
ицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милујући нешто у сну.{S} Иван је непримет 
китила и пороцима и врлинама, ал’ једна пегица порока у стању је да помрачи огромно сунце врлин 
е у атмосвери.{S} То бејаху казани који пеку ракију.{S} Даље или ближе куће види се велика ватр 
ше опадала то се незадовољство све више пењало.</p> <p>Казали смо, какве је последице донела по 
гњави још 2—3.{S} Кад тамо млеко ври по пепелу и угарци погашени пиште као гује у каквом џбуну  
/p> <p>„И ти си казала да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, као што сам ја виђ 
 нечија намера била.{S} Оној турио неко пепео у лонац.{S} Зар није било случајева — да прегору  
пих пара.{S} За непуних 6 месеци службе Пера одужи дуг и остаде његов коњ, па су после живели л 
чини изнет:{S} Одлива млеко, сири сир — пере и чисти — и узгред тарка ватру те се кува ручак.</ 
о.{S} Мајка ти је стара не може више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути  
н. месечно кирије.{S} Марта се прими да пере рубље жандармима, као и то: плела им <pb n="70" /> 
> <p>Овај корак, ова мала измена у кући Перевића постала је врло важна полазна тачка која води  
е се две жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се здравише п 
 </div> </front> <body> <pb n="5" /> <p>Перића кућа чувена је у неколико капетанија као честита 
 вунице.{S} Па чипке и карнере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неко 
ослетку сети се, како је њему овај исти Перо давао дводинарце, да му истимари коња и т. д.{S} З 
а његовог стрица Јеше у коме му писаше „Перо! немој да се мучиш без трошка.{S} Тражи кад ти год 
 дневник порезе и рече.</p> <p>„Милорад Перовић“</p> <p>„Немојте господине његову стоку продава 
е поубијаше и силно благо отеше.{S} Вук Перовић побего је с робије и удружио се са њима.{S} Он  
да.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му и јесте место баш как 
и су ово волови и коњ?</p> <p>„Милорада Перовића једног доброг домаћина.</p> <p>„Кад је ово дот 
олазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију крадене ст 
 Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића дадоше му то име.{S} И он је у ствари личио на 
а за законог наследника масе пок. Ивана Перовића — поставив му стараоце на имаће.{S} Милева и М 
 упознали читаоце са судбином задругара Перовића.{S} Још нам је остало да прелистамо и судбину  
ка милост тако озари зрачак среће Петра Перовића, који као крилима ношен жураше се својој добро 
ту затекли да пођу са њим на увиђај код Перовића куће.</p> <p>Кмет Јанко сврати код механџије и 
ана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде?“ Отпоче Јана.</p> <p>„Нешто мало.“ Одго 
 постиго задругаре некад срећне задруге Перовића, и који постизава и увек ће постизавати сваког 
 качарама, коморама и зградама око куће Перовића.</p> <p>Нису могли више заједно, и поделили се 
ла, једног дана одмах по познатој свађи Перовића укућана, код воде ове се састадоше две сељачке 
дија која ће се на раскомаданој задрузи Перовића одиграти.</p> <pb n="54" /> <milestone unit="s 
зденовој неколико пута састајала четири Перовића, Марко кмет, Вук хајдук, Гвозден јатак и Милут 
on" /> <p>Од како поделише женски рад у Перовића задрузи, и од како почеше падати примедбе као  
рају све сусетке и суседи који окружују Перовића кућу.{S} Они самим члановима ове задруге ово с 
— а нарочито децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и пообаљива чељад на постељу која попадаше као 
ка и реформатора на речи и перу.</p> <p>Перовића задруга поче јавно говорити о деоби.{S} Сва уп 
ед духовним судом стојаше Иван и Цмиљка Перовићи тужиоц и оптужена.{S} Даница Перовићка <pb n=" 
нокосни људи.{S} На начин овде изложени Перовићи сви јако осиромашише.{S} Но нису сви.{S} Марко 
</p> <p>Ми смо довде испричали, како су Перовићи постали од онако богатог стања пуки сиромаси.{ 
а Перовићи тужиоц и оптужена.{S} Даница Перовићка <pb n="117" /> сведок, Обрен Мандић проузроко 
тијих говорника и реформатора на речи и перу.</p> <p>Перовића задруга поче јавно говорити о део 
писату и потписату.“</p> <p>„Ја истина, Перуника му је писмена.“</p> <pb n="61" /> <p>„Кад би с 
ј гораше велика ватра, крај које сеђаше Перуника и предијаше кудељу.</p> <p>Овог истог пролећа, 
 оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и Перуника чуваће сва говеда.{S} Даница ће чувати овце.{S 
milestone unit="subSection" /> <p>Вук и Перуника немајући деце.{S} Једно им се родило и седми д 
 даде?</p> <p>„Није је он ни прод’о већ Перуника.</p> <p>„И то за петнајест дуката.</p> <p>„Је  
би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио врхом од конопца па му  
ако Вук исприча цео догађај својој жени Перуници.{S} Сутра дан — повезаше и Вука и Миладина, и  
еше му работа.{S} То је отишло као зрно песка у море“ Рече последњи, и пређоше на други разгово 
е поседа све и почне журно комишати.{S} Песма — разговор — шала — смејање — све скупа изгледа т 
сване.{S} Ова узајамност — ово весеље и песма усхићава живот човеков — а шта је тек остало за м 
и попићи и скакавци само врви са својим песмама.{S} Благо њима И ако су тек јуче оживели после  
е птице по ливадама и лугу певају своје песме — и жабе и попићи и скакавци само врви са својим  
мтите оне речи које сте говорили, и оне песме које сте певали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И 
ожије остао цео свет у весељу, у игри и песми, у шали и смеху пијући и разговарајући се до мрак 
ћ стоји шкрипут кола путевима уз пратњу песми рабаџиски. <pb n="102" /> Они возе сено, кукуруз, 
p>Њихови пластиоци пласте за урнебесном песмом, шалом и доскочицама.{S} Спрема ли се киша, ту с 
мали Милош испрати их својом чудноватом песмом.{S} И то ће му нешто значити.{S} Даринка је мног 
, али му га овај оте и добро га исћушка песницама и шамарима, који усљед старости подлеже снази 
у близини, стаде немилице грувати обоје песницама и шамарима, па и самог малог рањеника.{S} У т 
А Савка паде крај Милорада грувајући се песницама у прси и пиштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два  
ри нешто говорећи са стиснутим зубима и песницама.{S} Вијао је главом на све стране, као ћурка  
га виђе мртва у колима, стаде се лупати песницама у прси и чупати косу на глави кукајући колико 
крада нечему; час би застао и стегнутим песницама показивао неке мимике.{S} Док поче и јасно и  
енко трљајући своје сузне очи стегнутим песницама.</p> <p>„Не, не, Миле.{S} Ти ћеш са мном сутр 
 код женске коју он воли, тај ће добити песницу у нос.{S} Иван је све ово чинио без страха и бо 
ва вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} Место готова новаца Марко пок 
развуче се.{S} Моја мајка музла је сама пет оваца, са тим мрсила сву кућу преко целе године и о 
спребијана — добила, поштеде од доктора пет месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и  
а много мало.{S} Дође им по 20 оваца по пет шест свиња — неком две <pb n="47" /> краве — неком  
 Милан.{S} Синоваца:{S} Марко, Чедомир, Петар, Гвозден, Милутин, Вук и Живан.</p> <p>Још из ран 
 радости и милине.</p> <p>Сутра дан оде Петар и прими се у жандарме са коњем.{S} На скоро довед 
е имање.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ур 
ом надом стоје нове и боље.</p> <p>Овај Петар, био је деликатан човек.{S} А како још то не би б 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Петар и Марта имају једно дете мушко.{S} Они живе у врл 
ојој доброј жени на чување.{S} Четврти, пети и седми узели бучук (мерац) брашна, бучук пасуља,  
арта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и Перуника чуваће сва говеда 
место чељади врвила је ларма од кокоши, петлова, гусака и ћурки.{S} Свака стаја затворена.{S} И 
зива нас обадва.</p> <p>„А кад?</p> <p>„Петнаестог треба да будемо у месту.</p> <p>„Авај људи!{ 
ни прод’о већ Перуника.</p> <p>„И то за петнајест дуката.</p> <p>„Је ли издала тапију?</p> <p>„ 
ик и деловођа, као и 4 заступника равно петнајест дјелаше пуних 10. дана по 5. дин. = 500 дин.  
.{S} Шапташе он. „То је велика сума.{S} Петнест и сто, то је велика разлика.{S} Па и од тога ду 
и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека петоро, нека троје, нека једно а по нека ни једно дете. 
лосна упоређења.{S} Жена која је родила петоро деце и просула свој живот и своју снагу — да мор 
 већ ја сама морам одевати себе, мужа и петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим 
раљевска милост тако озари зрачак среће Петра Перовића, који као крилима ношен жураше се својој 
{S} Ти Марко <pb n="80" /> власт.{S} Ти Петре жандарм да чуваш и помажеш власт.{S} Ти Милутине  
а ни једном не би било право.{S} Сад од Петровадне Иван неће више ићи у школу па нека се он дод 
лати неке пијанице и своје љубавнике да Петронија мало ошину.{S} Што они и учинише.{S} Доцније  
инили а и <pb n="96" /> бојали су се од Петронија као од гује, те му се исповеде претурив’ сву  
ле више апелата, пресуда би оснажена, и Петроније Чилаш оде да издржава робију на правди Бога.< 
гачке као крила јастребова.</p> <p>Овај Петроније свади се нешто се Марком због неких својих та 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Петроније Чилаш издржа 2 год. робије по тужби Марковој  
 претурив’ сву кривицу на Марка.</p> <p>Петроније омрзе још већма Марка.</p> <p>Једном га потре 
 свако дјелање са опасним људма.</p> <p>Петроније Чилаш, један од најопаснијих лопова, кога так 
арка, одмах слеће с коња и извади своју пећанку (кубурлију) узев за предњи крај — па оним орозо 
јте на ладној и тврдој земљи крај ладне пећи, без простирке и покривке; једите црн сухи хлеб ов 
ра је била до ограде око које опасиваше пешачка стазица.{S} Баш више кошаре, сретоше се две жен 
и жене, обучени у лепо празнично одело, пешке и са коњима — и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван  
и јави власти која одмах дође на увиђај пи констатује да је некакав зликовац напао на кућу овом 
ој тор, па онако разјарена упаде у кућу пи викну кроз плач.</p> <p>„Ви гледате својим очима, ка 
ти и у тој љутњи дође својој кући, узме пибодову пушку и опет се врати натраг — да се освети ку 
је све побила.{S} Кажу била је трештена пијана“.{S} Па... наставила да узвари млеко, док јој вр 
ко као каквом пашчету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу 
е рађа нерадника, нерадник пијаницу — а пијаница сиротињу.{S} Ово се зову пороци.{S} Људи накло 
 своју моћ господарења над њима.</p> <p>Пијаница, то је жалосна појава, у друштву, али треба зн 
м на сеоском вашару Марко потплати неке пијанице и своје љубавнике да Петронија мало ошину.{S}  
мјернику — ни просјаку, ни сиромаху, ни пијаници, ни нераднику, ни силном, ни невољном, ни бесн 
њу.{S} Незнање рађа нерадника, нерадник пијаницу — а пијаница сиротињу.{S} Ово се зову пороци.{ 
} Ово се зову пороци.{S} Људи наклоњени пијанству и нераду, хрђави су — али ко ји може бољим уч 
аду.{S} Па Вук разбојништву.{S} Гвозден пијанству и т. д.{S} Инокосни људи у великом су пријате 
.</p> <p>Људи, који терају какав мал на пијаце и тамо их продају — један део узетог новца утају 
вароши.{S} Једном га спази где стоји на пијацу међу гомилом надничара са мотиком на рамену, и ч 
 Па кад се све окомиша — онда се славно пије и вечера — па за тим у коло све и старо и младо —  
једем ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му пијем патоку — те да ми се кидају црева од љутине.{S} А 
ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p>— Ја немогу 
косе, немајући кад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољни,  
 — док једу крадену сланину и месо, док пију ракију и вино, док се разговарају о крађи и утаји  
 <p>Он је живео више трпећи но једући и пијући — јер крадени је леб врло непријатан.{S} И он, и 
 весељу, у игри и песми, у шали и смеху пијући и разговарајући се до мрака.</p> <pb n="120" />  
 стране, као ћурка која тражи погубљену пилад по трави.{S} За тим седе на праг.{S} Стеже шакама 
— а она потрчи тамо — па преко квочке и пилади те удави седморо.{S} Кад овамо викну је „покипи  
„покипи млеко“, а она опет потрчи преко пилади те удави опет седморо — осморо, и млеко јој сво  
а оставља дете и трчи у кућу опет преко пилади те пригњави још 2—3.{S} Кад тамо млеко ври по пе 
биће те у срце момче!{S} Да узмеш онако пиле.{S} Још три године мајка је не да — рече Даница см 
има, и док изађе на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, дете гурнула старија д 
е беху усмуцале две три квочке са малим пилићима, и док изађе на врата она згази 2—3 пилета и п 
 и нуђаше га да што ужина.{S} Учитељ је пио — али ужинати не хте — пошто је скоро било време и  
свака појава има свога узрока.{S} Он је пио на рачун глади, на рачун бриге, на рачун голотиње и 
 споменути: да овај Гвозден није никако пио ракију док су год били у задрузи.</p> <milestone un 
 као извежбано куче али само беше много пипава (спора у послу).</p> <p>Није то лак посао, помус 
е одазва.{S} Они почеше палити машину и пипати око кола — док нагазише на човека.{S} Пипнуше га 
сретне као јабучице — ама просто кад је пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p> <p>—  
и око кола — док нагазише на човека.{S} Пипнуше га.{S} Беше врућ.{S} Ослушкиваху и чу се дисање 
 њих и затражио квите.{S} Они повериоци писали су квите са новим датумом и годином без обзира н 
тао писма његовог стрица Јеше у коме му писаше „Перо! немој да се мучиш без трошка.{S} Тражи ка 
ану децу пренерази се од чуда.{S} Стаде писка и вриска чељади, скупи се сав комшилук и цело сел 
у шибату, по раменима и глави.{S} Стаде писка жена и деце по кући — нека побеже у собу и заклоп 
ајући колико га грло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као црва у огњу.{S} Скупи се цело сел 
аде објашњујући им онај стих из светога писма који вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог  
 и немилице их трошио.{S} Како је читао писма његовог стрица Јеше у коме му писаше „Перо! немој 
јмлађем брату Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чистог карактера и јасноће душе сву 
ату.“</p> <p>„Ја истина, Перуника му је писмена.“</p> <pb n="61" /> <p>„Кад би се некако до те  
андарм коњаник и даде му неко писмо.{S} Писмо је било од окр. начелника, који му наређује да пр 
 дође му жандарм коњаник и даде му неко писмо.{S} Писмо је било од окр. начелника, који му наре 
у танак глас мале трубице.{S} То је био писмоноша, поштар — суруџија.{S} Па је кроз трубу довик 
Хтеде да каже Даринка.</p> <p>– Пст!{S} Писну други окренув на њу запету пушку.{S} Све занеми и 
у до на сто метара, док из те двоколице писну танак глас мале трубице.{S} То је био писмоноша,  
у страну.{S} Али кад би поред волова он писну у трубу и волови се поплашише јурнув под пут прек 
свилена, па каке су му ручице — па мали пистићи, пази каке су му очице, па мали носић — мала ус 
ише кад о тебе говор поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="1 
 ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— Сваконоћни санови наши најбоље показују  
благо ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— Сваконоћни санови наши н 
итати.</p> <p>— Дужност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одговори  
ли болове срца ништа не лечи — за то те питам што тако учини.“ — На последње речи а с погледом  
те се кад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се навикли,</l> <l>У гробници у ладној  
чинио се да није чуо — или ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али је са свим други 
ан.</p> <p>„Хвала ти дете, кад ми таква питања стављаш“.{S} Опет Јеша.</p> <p>Разним испитивање 
ци коју је волео као своје очи — он без питања и одобрења својих задругара, купи у чаршији паму 
 није смео бити.{S} Многи би претресали питања о Марковој части и животу, али просто нису смели 
е Вук синовац му — мало њежним тоном, и питање његово изазва покрет код свију — од којих многи  
е закључак — да жене не треба ни за шта питати, а треба их тући у сваку стопу.</p> <p>Вук је ов 
 ти можеш знати како ми је, па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у сузама.</p> <p>— Ч 
Мићо ко брата рођенога — немој ме за то питати.</p> <p>— Дужност ми налаже да те питам а и тебе 
апита Иван са устезањем.</p> <p>— А што питаш!?{S} Да ниси ти коју заволео.</p> <p>— Па право и 
аклетом љуте ракије па оде — они почеше пити разговарајући се.</p> <p>„Заиста, све је тако Мило 
 остали.</p> <pb n="79" /> <p>„Оћете ли пити што?</p> <p>„Хвала.{S} Нећемо.{S} Немамо кад.“ Реч 
S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пито шта почини са Цмиљком — шта вам би буди Бог с нама 
= 500 дин. других трошкова, као: хране, пића, пресуде, саопштавање и одношење акта прв. суду 30 
се лепих пара узело, то се поједе; лепа пића, то се попије.{S} Чим се коме опанци процепе он их 
ити.{S} Доста имаћа, доста стоке, доста пића и новаца и свега што треба живом човеку.{S} Савка  
еву, а сем тога раздражен усљед великог пића ободе свог вранчића те дође до Марка, одмах слеће  
ио своје живце алхохолом, који пате без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерадником.{S} 
к.{S} И тако му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S} Сиромах < 
а.</p> <p>Њих две пођоше кући да донесу пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и комишиоца оне  
даје <pb n="81" /> им се хрђава храна и пиће.{S} Овим поступком, имућни људи нагоне сиромахе да 
то и Гвозден и Милица имађаху страст за пићем.{S} Ракија, то им је био највећи идол на свету.{S 
вана и тако обојица су се били прилично пићем загрејали.{S} Даринка је спремала ручак и убила к 
доспавају, нити им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају — оне од тешког ум 
та све спремљено.{S} Поседаше и једоше, пише и разговараше се мало веселије но пређе — али и о  
е рано окомиша.{S} За тим одоше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку  
уше пуцати из пушака, певаше вечераше и пише док и освануше.{S} У јутру одоше код попа те се ис 
ши и опија се — свађа се и туче — и већ пише облегације са интересом динар на дукат месечно.</p 
о гвожђе падало је на тело голо које је пиштало.{S} Стаде се увијати несретни човек кукајући са 
о млеко ври по пепелу и угарци погашени пиште као гује у каквом џбуну који је са свих страна оп 
илорада грувајући се песницама у прси и пиштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је поте 
="116" /> зато.{S} Ни волу, ни овну, ни пјевцу није одређена само једна жена — па опет нема међ 
им рукама примећаваху се издалека пруге плаве као чивит.</p> <p>„Све све, али ја нисам ни речи  
 и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће 
ге.{S} На ове речи отпоче јаче јецање и плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да би то прикрио о 
 пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац подморао да узме жену коју ника 
 била га мајка.{S} Немој <pb n="114" /> плакати злато моје, неће њега мајка и неће њега рода ње 
утка погинути.{S} Па још ако дете почне плакати, то ће их најпре разјарити да му угасе млађану  
о, ти ниси требао ни да се жениш.“ Поче плакати. „О, несрећница што се окова!{S} Што пође за сл 
ше Јанко грцајући нешто у гуши — отпоче плакати. „Још ни годишњицу није брату издао.{S} Њега уб 
окрет код свију — од којих многи почеше плакати.</p> <p>— То ми је била дужност.{S} Тај дуг ви  
олудела је“.{S} Ово изусти Марко па осу плакати кроз непрекидно јецање као мало дете.</p> <p>„Д 
ја ти нећу опростити ако будем жива?{S} Плакаше Даница и заврташе рукаве своје кошуље, на чијим 
ао црва у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше мало и велико.{S} Милорад сахрани <pb n="76" /> 
мрије добра домаћица Стана, за којом он плакаше као мало дете и говораше: „Стана ми украти живо 
{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љубави који често загрева срца у младежи, али ст 
ико тренутака — шапћући нешто са својим пламеном обузетим устима.{S} Крв појури на све стране к 
ј она беше највећи узрок.{S} Она изведе план да се то саопшти Ивану и да се ради на томе — како 
а главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је план био спремљен — али не испаде онако како људи желе  
 Ивана и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и план је утврђен.</p> <p>Једног дана поранио Иван у поље 
де не стижу.{S} Њихова свака циљ, сваки план — свака жеља остаје празна.{S} Њихова јава личи на 
настао тренутак да покуша извршење свог плана.{S} Идући оде код Миладина и саопшти му за тај тр 
оказивао им.</p> <p>„Ја, ја.{S} Наша је планина богата са тим знаковима.{S} У њој има неких ман 
ине један део, чак на крај села до саме планине, и он тамо направи мало кућице, која више личи  
своје вочиће — па не носити дрва чак из планине на својој грбини, и опет пребацивање и подозрев 
место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли језици говоре, да се у кући Гвозденовој 
и рече да га је нашао негде где лута по планини.{S} Одведоше га у болницу не би ли присуством њ 
највише ђеце, па кад би која друга била планинка због ђеце би се правиле свађе и незгоде.{S} Ре 
/p> <p>„Ти Стојо“ отпоче Марко. „Остани планинка још љетос, па ћемо се трпети како тако“.</p> < 
чобанима, а мене ослободите од дужности планинке, јер ја имам посла да главе не дигнем — па да  
редимо овако:{S} Стоја и Круна биће <hi>планинке</hi> (редуше) њих ће двије готовити јело на мр 
имедбе као крушке које су презрелиле на планинку и њене производе — од то доба Стоја постаде де 
ја се беше предала и душом и телом свом планинском позиву са жељом: да очува интересе куће и ра 
орад.</p> <p>„Јест.{S} Водио сам децу у планину, тамо код манастира и друге неке историске знак 
у, да компромитују и осујећавају његове планове, једном речју — кад су год хтели да га почасте  
.{S} Но Даринку је ипак добила за своје планове.</p> <p>Иван је леп момак — Даринка још лепша д 
е овде врло мало говорио, већ је кројио планове — како ће једног вечера исшибати све жене у њих 
Иван дрхћућим гласом.{S} Чим он заврши, плануше две пушке у рукама два хајдука, а Иван и Даринк 
да се мало боље просуши и укупише један плас, грмљавина већ подмукло тутњи, ветар дува и отежав 
 га преврну па за тим да почну купити у пласје, и тек што преврнуше да се мало боље просуши и у 
ика ватра код житног коша, ту стоји као пласт велика гомила не окомишана кукуруза.{S} Око ње се 
ни имати никад.</p> <p>Њихови пластиоци пласте за урнебесном песмом, шалом и доскочицама.{S} Сп 
о не може ни имати никад.</p> <p>Њихови пластиоци пласте за урнебесном песмом, шалом и доскочиц 
инара.</p> <p>Сваки од њих имали сву да плате трошка, са дугом од 200 дин.{S} За ово су неки пр 
 n="49" /> <p>И зар самац има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у години.< 
ао скотови.{S} Разбијена војска мора да плати главом своју самовољу.{S} То је природан закон —  
 ово доба.</p> <p>„Колико има порезе да плати до сад?</p> <p>„Које лањске, које ово годишње 320 
.{S} Он је због својих преступа имао да плати неке огромне глобе.{S} Али Марко га научи те прев 
о се тиче, и што треба за Стоју — да се плати из куће — а она нека гледа свој посао.</p> <p>„То 
гара, купи у чаршији памука за платно и плати једној жени да му изатке, купи деци материје и фл 
и свију нас.{S} Да би ја што купила или платила рад другом вама ни једном не би било право.{S}  
 шест њихових братучеда они су купили и платили.{S} Плаћајући им више но други — само нека то б 
ом порезу — јер имађаше их који не беху платили по за три године.{S} Овај званичник беше млад ч 
а у нашем селу. </p> <p>„Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> 
пне имовине ја сам својом руком купио и платио, од људи који су били богати као и ми што смо да 
: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора беше зарудила, једн 
е усуде из ње помолити се јер ће главом платити.{S} Онај старији скиде вериге и мете их у ватру 
 је знао да ту цену мора својим животом платити.</p> <p>Одмах се промени, одмах постаде снужден 
пију и наједу — али сви за то морали су платити.{S} Сребрни стопарци били су сузе свију њих кад 
ито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш ли ти да платиш порезу?</p> <p>„Ја немам.</p> <p>„Немој те људи  
— да се са десет ноката опреде пређа за платно, сукно, сукње, поњаве, чарапе, појасове и т. д.{ 
јих задругара, купи у чаршији памука за платно и плати једној жени да му изатке, купи деци мате 
надничара, чини те се прави ушпарање 1. плаћа се радницима незнатна надница, 2. журба у раду и  
почешати се.{S} Храни нас као пашчад, а плаћа као милостињу убогима.{S} Ако мало задоцниш, одби 
, како немате посла, како се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зноја.{S} Ја  
х братучеда они су купили и платили.{S} Плаћајући им више но други — само нека то буде њихово к 
ада смо имали и по триста.{S} Данак смо плаћали одмах чим се разреже за целу годину напред.{S}  
 и крмача.{S} Па онда трчање кметовима, плаћање таксе — <pb n="50" /> дангуба и омраза.{S} Нека 
ачунате да вам је воћњак на који порезу плаћате.</p> <p>Виноград беше најбољи извор за новчане  
и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} Марта се прими да пер 
па дубоко тронут запита.</p> <p>„Колико плаћаш порез Милораде?</p> <p>„Преко 400 динара годишње 
 ти дугови учињени у задрузи па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и користи сам себе са хиљаду 
механџије и исприча му цео догађај кров плач па за тим замоли Цинцарина да прими новац натраг,  
ради разговора код једне коне, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди сахранише га ле 
трељао овог часа.{S} Тако говораше кроз плач и јецање кмет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и  
о ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко трљајући своје сузне очи стегнутим песница 
ко разјарена упаде у кућу пи викну кроз плач.</p> <p>„Ви гледате својим очима, како овце чине ш 
 ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у плач.</p> <p>„Шта ћемо сад!?{S} Викну Миладин.</p> <p>Н 
у.{S} Сеире за нама.{S} Док она удари у плач — па кукај, па кукај — скупи се сва чаршија као на 
а се онај млађи.</p> <p>Ружица бризну у плач молећи свог девера.</p> <p>„Ћути брато!{S} Нека га 
</p> <p>Она занеми од јада, угуши се од плача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, 
 носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућутка.{S} Милорад отпас 
ра тебе Даринка, а једна оном малом што плаче.“ За тим извади кутију и зави цигару па је даде И 
 и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди са овим људима слободн 
’, оне брже па одоше“.{S} Ређаше Даница плачући и држећи се левом руком <pb n="31" /> за појас, 
у помрчину.{S} Два пуна сата, Ружица је плачући пуна горчине и нестрплења слушала одајући по ав 
у.“ Изређа ово Даница па побеже на поље плачући.</p> <p>После дужег препирања и објашнења остад 
е подвуче крај њега под губер и једнако плачући ређаше које какве неправде које се њој тобож чи 
ера; и тако добро озебе и долази у собу плачући.{S} Мајка нешто љута на себе или на другога мун 
та леба и соли појео, али тога се немој плашити.</p> <p>— Али да чекамо док се испече кокош...{ 
S} Ако ми њега тревимо — немој ти да се плашиш.{S} Он ћете може бити загрлити па и пољубити; па 
ови и јармови.{S} Једни превлаче сено у плашће — други га дену, и отму га испред непогоде.{S} З 
ими да пере рубље жандармима, као и то: плела им <pb n="70" /> чарапе, рукавице и т. д. а поред 
ра, не прође много и Јеша испусти своју племениту душу.</p> <pb n="20" /> <p>За подушје и сахра 
увати стоку, шити одело, прести, ткати, плести, чистити и прати, и на послетку, ко ће вршити он 
ане — устану сви, а зими кад жене шију, плету, везу, преду, гребенају и т. д. <pb n="21" /> Уст 
х; зуба ситних и честих; врата кратког, плећат, снажан и развијен потпуно и морално и материјал 
 понуди га да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћњаку као овце за опалим шљивама и браху р 
ог дана, дођоше овце раније но обично и плинуше по дворишту, које је чувала Даница и која не до 
ви. „Ако је то у дубоко онда нема ништа плитко“.{S} Рече један који беше изашо на јарак пружају 
 увери Даринку да Иван није способан за плод деце — јер три године како се оженио па ништа.{S}  
де је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо заједно, радисмо сви за  
и Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало из раменица!{S} Гле остаде на 
една ватра, један лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 јарма волова, 1 чобанин за све овце, 1 за све 
не ратарске.{S} И воденица, и разбој, и плуг, све су то машине састављене из више делова.{S} На 
, јер је он морао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и храну за раднике и стоку.{S} Све њиве  
то колико расклопити воденицу, разбој и плуг и разбацати њихове делове по дворишту и буњишту —  
их волова, него осам.{S} Један гвоздени плуг за онако добре волове нег’ 8 дрвених за буџаву јун 
" /> <p>И зар самац има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у години.</p> <p 
цев), не можете радити.{S} Склопите цео плуг и запрегните волове, али ако вам једна чивијица фа 
, а издржавају себе и своје са оним што плуг производи.{S} За несрећу моју — имање њихово махом 
Сви ови бедни људи одрекоше се мотике и плуга, а издржавају себе и своје са оним што плуг произ 
длове, сикире, мотике, будакове, ашове, плугове, ралице, раонике, разбоје, брда, ступе, лопаре, 
нарија, и на тај се начин кућа све више пљачкала и поткрадала од стране кућних лопова.</p> <p>Ш 
, колико ме уједе, што се уједаш а, а, (пљеска руком по јастуку) тако била га мајка.{S} Немој < 
а да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком по рамену — тражила сам те синоћ — па т 
кло тутњи, ветар дува и отежава рад.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Марко.{S} Еј побратиме.{S} Потр 
едне реке која је врло бујна при каквом пљуску или топљењу снега услед чега беше друм високо из 
г дана рано с пролећа, запуши се ватра, по качарама, коморама и зградама око куће Перовића.</p> 
га што се хара и краде по свакој стаји, по сваком ћошку леже гомиле пшенице — куруза, пасуља, к 
без једне речи поче их по врату шибату, по раменима и глави.{S} Стаде писка жена и деце по кући 
упија усницама брадавице њених сиса.{S} По неко меће у недра и протура их кроз недра и кроз пој 
, а Даница не хте.{S} Нешто је љута.{S} По вечери одоше сви на спавање.{S} Живан узе зубљу луча 
у пушнице — где сушаху сељаци шљиве.{S} По где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S}  
 ни умор.{S} Увек одевени и обувени.{S} По сто дуката у злату увек, нисмо мање претрзали, а нек 
кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са обе стране оставља не пооране земље, ил 
и девет жена били смо у једној кући.{S} По мало се радило, а имало се свега доста.{S} Нико није 
 воћњак који беше огроман род понио.{S} По неки калеми што их је отац још у младости калемио, п 
сврхани зеленака набере један чабар.{S} По неко дугме на грозду зрело они берући преберу их и п 
 робији су — или као у неком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком 
авилник<ref target="#SRP18992_N1" />) — по коме се његова породица тачно управљала — па за то с 
 нагони —</p> <p>— По чему то?</p> <p>— По томе — што ћеш му довести неког ђавола на врата да с 
p> <p>— Али га на зло нагони —</p> <p>— По чему то?</p> <p>— По томе — што ћеш му довести неког 
о нека петоро, нека троје, нека једно а по нека ни једно дете.</p> <p>Каква жалосна упоређења.{ 
} Пуче пушка, а куче умукну — погоди га по сред чела.{S} У исти мах зрно удари у мали стаклени  
.{S} Они му додадоше.</p> <p>Он погледа по свима.{S} Па смешећи се рече.</p> <p>— Не само ви мо 
сву кућу преко целе године и опет прода по неки чанак млада кајмака те купи соли или опанке.{S} 
у коме беше углављен кремен, лупи марка по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља 
ла је по 5-6 кокоши, па је често носила по 20-30 јаја и продавала.{S} Овде 14 музених крава, 80 
о се проспе — сваки дан даје се свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржена са ћулбастима  
.{S} Он разјарен као лаф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За ти 
а се чије је и које.{S} А остали сви на по само.{S} Они згруписаше своје делове и опет имали су 
 равно петнајест дјелаше пуних 10. дана по 5. дин. = 500 дин. других трошкова, као: хране, пића 
аре ћеш послати прексутра око пола дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете. 
 /> ваша јагњад дајете кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> <p>Вама пролази вр 
седу.</p> <p>Некад је врвио чопор свиња по воћњаку а гране његове дователе су до земље и нудиле 
ве миши појели, закисло и иструлило, па по влажном дану пола овршено а пола остало у слами.{S}  
вана, па се лепо опремио и обуко.{S} Па по свом обичају и наоружао се и отишо мало код зета и с 
стигнеш, а твоју женку само мало окреса по сукњи крајем од конопца.{S} Ала синко мајчин ја ти н 
који рече да га је нашао негде где лута по планини.{S} Одведоше га у болницу не би ли присуство 
је ниже од тебе...</p> <p>Молим те Мића по други пут — немој ме више мучити већ ето ти пушка па 
леда много мало.{S} Дође им по 20 оваца по пет шест свиња — неком две <pb n="47" /> краве — нек 
е, као ћурка која тражи погубљену пилад по трави.{S} За тим седе на праг.{S} Стеже шакама главу 
неси нам, или ћемо ти поклати сву чељад по кући.</p> <p>„Кумим вас Богом убите ме.{S} Немојте м 
а тог вечера тревили да је прошао некуд по мраку са пушком.</p> <p>Марко се постарао и спремио  
разбој и плуг и разбацати њихове делове по дворишту и буњишту — који ће се за извесно време пов 
<pb n="65" /> <p>Пошто је претурено све по згради, а није ништа однешено, одмах се констатовало 
емо — док вам не опашемо усијане вериге по голом телу.{S} Тад би посуктали жути дукати као жар“ 
 расипа, поред тога што се хара и краде по свакој стаји, по сваком ћошку леже гомиле пшенице —  
н пунио своју кесу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна асприца пала у руке онима ко 
ка те купи соли или опанке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је често носила по 20-30 јаја и прода 
ка више и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека петоро, нека троје, нека једно а по нека ни јед 
{S} Свака стопа његове земље уређена је по најновијем методу.</p> <p>Завидео му је цео свет, ка 
е баш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Даринци милосне послатке, које је Дарин 
<p>Петроније Чилаш издржа 2 год. робије по тужби Марковој и помилован дође кући.{S} Имање му бе 
{S} Мића ништа не рече већ извади двоје по пола динара и мете на софру.{S} Док се заплака мало  
нај старији лупи га грлићем своје пушке по врату тако снажно, да посрну.</p> <p>„Шта чекаш?</p> 
близини скоро сваке куће виде се веселе по 3—6 ватри у једном реду — то беху пушнице — где суша 
и и носи их у рукама, па још и загризне по неки пут помишљајући да су то чибучићи од шећера; и  
ли се рађаше како ваља.{S} Сваке године по једна четвртина његова пређубравата је и даваше огро 
и на место снега, да падне сваке године по један слој овчијег згореног ђубрета тада би добро би 
је у стању напитом, почне купити камење по путу и потезати се на куче са разним и врло гнусним  
 да плати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке, не може имати  
ухватив Дару руком око врата и обоје се по неколико пута пољубише за тим се он са великом осудл 
од пута запита „дођоше ли“ толико му се по један степен болест погоршавала.</p> <p>Званичник ле 
убити.{S} А ви сви треба да се разиђете по обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где с 
еб овсени, ељдани или никакви, и радите по 14 и 18 сати дневно најтеже послове, па ћете знати к 
релу воду.{S} Она скочи брзо преко куће по којој се беху усмуцале две три квочке са малим пилић 
има и глави.{S} Стаде писка жена и деце по кући — нека побеже у собу и заклопи се, нека напоље. 
 сванути.</p> <p>Дође мрак, разне птице по ливадама и лугу певају своје песме — и жабе и попићи 
о и болестан.{S} Они су продавали парче по парче, па су се тиме сладили и троили.{S} Знали су б 
дно, и како који почеше продавати парче по парче од наших бивших задругара ми смо куповали.{S}  
елом.{S} Ту се дуго чупараше и почупаше по неколико бичева косе — обадве шарене у крви, дотрчаш 
ости, вршио их је тачно и савесно, више по гласу свог чистог и непомућеног разума, но по пропис 
надоше дело никако, али се опет осудише по 20 год. робије.</p> <milestone unit="subSection" />  
га да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћњаку као овце за опалим шљивама и браху разно воћ 
 дођоше овце раније но обично и плинуше по дворишту, које је чувала Даница и која не дође за ов 
 и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака имати разне монете новц 
ен дође да обере грожђе <pb n="51" /> и по испрекрштаној лози и разном корову тражи и пола сврх 
 двоицу за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали, ка 
на рад чека стоку других и хвата је — и по други пут наплаћује оно што је јуче наплатио.{S} Так 
 само хода, час по кући, час око куће и по целој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој, <p 
мо мање претрзали, а некада смо имали и по триста.{S} Данак смо плаћали одмах чим се разреже за 
>Сиромаха и инокосника можете познати и по овим знацима:{S} Све њиве пооране и усејане на време 
 онако нечујно и невиђено, неизмерено и по мраку, за незнатну цену, па најчешће и на вересију.{ 
 вила ни грабуља — потрчи сад ове тражи по туђим кошарама и колибама, и док се то све изнађе, к 
 обарачу.{S} Пуче пушка — а он се пружи по поду собе и не мрднув ничим издахну.</p> <p>Дотрчаше 
гне.{S} Водени клобуци беху му искакали по леђима и раменима, а и иначе сав испребијан кундацим 
у — јер имађаше их који не беху платили по за три године.{S} Овај званичник беше млад човек, а  
едморо — осморо, и млеко јој сво искипи по ватри, онда неко јој нешта реко, а она дочепа мотку  
пригњави још 2—3.{S} Кад тамо млеко ври по пепелу и угарци погашени пиште као гује у каквом џбу 
говог живота брижљиво чувати и неговати по упутствима науке о здрављу, па одједаред тога се одр 
гове деце.{S} Пробуди се и поче зверати по кошари нешто говорећи са стиснутим зубима и песницам 
 се год противио, за то је морао добити по неку штету, као:{S} Покидан бостан, изломљени калеми 
на горчине и нестрплења слушала одајући по авлији да што чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде  
ле живели лепо и спокојно — остављајући по извесан део зараде у штедњу и тиме су осигуравали бу 
раве — неком два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} Место готова но 
ху се често руке Ивану — да је помилуши по ножицама.{S} Али је се јуначки уздржао — јер тако му 
> <p>— Кокош немам кад чекати, него дај по залогај леба обичаја ради.{S} Одговори Мића.</p> <p> 
као јабучице — ама просто кад је пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога 
 9 части изгледа много мало.{S} Дође им по 20 оваца по пет шест свиња — неком две <pb n="47" /> 
то ушпарају и од себе и од стоке, те им по који сребрник остане да га предаду својој доброј жен 
орим ограду.{S} Па у воденицу.{S} Новим по 40—50 ока чак на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лет 
ица.{S} Какав рачун имам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је 
S} Упаде у реч Ружица милујући га шаком по образу.</p> <p>Стево не рече ништа, већ оде са овим  
</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком по рамену — тражила сам те синоћ — па те ниђе нема. —</ 
једе, што се уједаш а, а, (пљеска руком по јастуку) тако била га мајка.{S} Немој <pb n="114" /> 
ту.{S} Опсова му сунце и шину га штапом по глави, кога обли крв.{S} Марко потрже револвер, али  
оплакује своју горку судбину и да камен по камен отискује из лепе грађе свог живота — те да што 
д.{S} Тим поступком деца отискују камен по камен из свог органа свог механизма, која ће и најма 
 са пуно радости.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако му она није ништа шиљала, већ га Даница 
ван постао у последње време извикан као по све покварен младић.{S} Но Даринку је ипак добила за 
 Веђа једна спуштена а друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила ја 
иђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по ноћи биле заједно“.{S} Одговори Даница.</p> <p>„А ђе 
, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су  
 се момчад да дођу на комишање.{S} Мало по мало искупи се група народа око гомиле поседа све и  
вима, а кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн 
 је он говорио крадљивцима.</p> <p>Мало по мало, крадљивци стекоше веру у њему, и увек су му се 
еб — ватра велика — па се само успушило по кући.{S} Одговори Даница.</p> <p>Како се беше искупи 
ош два пут женио.{S} А њих тројица само по једном — и да ни једном домаћица није умрла пре 58 г 
су свог чистог и непомућеног разума, но по пропису кривих параграфа.{S} Био је много пута и пор 
а ти видиш.{S} Не могу ја служити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сва 
ега не беше — али блато је било огромно по путовима.{S} Сватови пошли цркви на венчање — па нис 
 из раније решио, да квиту украде пошто по то, па је то саопштио свом комшији Миладину једном в 
његово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас по делом селу, одмах изађе дело на видело, да је због т 
ако не седа на земљу већ само хода, час по кући, час око куће и по целој авлији.{S} Она је била 
тим седе на праг.{S} Стеже шакама главу по слепим очима, и поче говором полугласним.</p> <p>„Се 
ју децу и тучу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију се — у место да уче школу и течу знањ 
жару.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радницима.{S} Ника 
о иде и гледа своје стопице како шарају по њему, ломи леденице са стреха кућевни и носи их у ру 
7" /> гледати ђецу своју како се играју по рају — но трпети ово тегобно тело које као тешки лан 
ткане.{S} Оне ту остану вечито и лутају по помрчини.{S} За њих нема милости никад за никад.{S}  
а носећи у рукама обраницу и лупи Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну  
че превијати.{S} Мете га опет и чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата и она се отворише.{S} О 
лавног, али опет имађаху доста и држаху по мало стоке од свију врста.{S} Они су били и дужни пр 
о зора беше зарудила, једног дана одмах по познатој свађи Перовића укућана, код воде ове се сас 
узео је старешинство у своје руке одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог заступ 
ац у рукама па и без једне речи поче их по врату шибату, по раменима и глави.{S} Стаде писка же 
<p>„Да узмем сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколик 
тако је.{S} Повикаше сви.{S} Нагоше још по једном чутуру с вином која стајаше међу <pb n="126"  
овуче и остале за собом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у напред, да се одвоји <pb n="83" />  
на вечну робију.{S} Млађи је покушао да побегне, али га чувар убије, а старији је после 6—7 год 
а ако јој отац и мајка не даду она нека побегне.</p> <p>— Ја ћу радити што знаднем, а треба да  
ћа — кад је изашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшире у рукама, како је одмах из вајата 
ет рађа хајдуке.{S} Чим је наш брат Вук побего у хајдуке — он је тога часа казао осталој браћи: 
аше и силно благо отеше.{S} Вук Перовић побего је с робије и удружио се са њима.{S} Он је оглаш 
а растројством свог противника —- те га победи и уништи.{S} Ова наша имовина, то је била имовин 
ао Марко умешати, а где се он заузме, у победу не треба сумњати.{S} Он је подмићивао сваког као 
, који су одлазили више посрамљени него побеђени.</p> <p>Кад му млађи ма и хотимице погреши.{S} 
 Стаде писка жена и деце по кући — нека побеже у собу и заклопи се, нека напоље.{S} Он разјарен 
е ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже на поље плачући.</p> <p>После дужег препирања и  
два млађа брата — који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја стрепим свако вече и страх ме готов 
разник.{S} Ено га где обилази башту.{S} Побија прикољке и увлачи трлиће онде где би му се праса 
ке са једним сломљеним вилама које беху побијане у оџак трешње у место притке, и затвори ји у с 
/p> <p>„Газдарица Стоја у мал’ није све побила.{S} Кажу била је трештена пијана“.{S} Па... наст 
ци полећеше испред очију.{S} Па ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Р 
е их мучили тражећи новац — па после их побили.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вредно било — 
агло погоршање, толико исто опасно је и побољшање. — Равнотежа је најбољи пријатељ сваком делат 
анас је настало оно доба које је велики поборник светски Исус Христос заповедио „Гледај те ство 
 је Даница измајсторисала.{S} Да пошљем побратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 ил 
S} Пљусак све ближе.{S} Ај Марко.{S} Еј побратиме.{S} Потрче помози хоће да нам сено покисне.{S 
а ништа учинити са њом живом.{S} Очи би повадиле.{S} Овако кад она погине.{S} Цмиљка може комот 
да си чуо, како уздише кад о тебе говор поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би она пошла за 
ерадници и сиромаси.</p> <p>“Ми смо сви повезани у једне вериге, па кад један падне он повуче и 
ај својој жени Перуници.{S} Сутра дан — повезаше и Вука и Миладина, и нађоше трагове крви.{S} С 
љаше као снег, отпоче љутито и набусито повезујући своју црну као „зифт“ косу на маленој и окру 
Ова курјачица Даница знала је то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две по 
и ником своје дужнике.{S} Кад се набере повелика сума вересије — онда дужник у место новца даје 
 жене одоше доктору и добише уверења са повеликом поштедом.{S} Мисли ли су многи суседи па и са 
 лакат са највећом претњом о издаји.{S} Поверилац му више и не иска али му и не да.{S} Док је о 
и на то откуда ће то дати.</p> <p>Његов повериоц, коме је он дуговао одмах затражи наплату — а  
рања.{S} То је зависило од воље њиховог повериоца.{S} Само да их тужи па му је зора.</p> <p>Јед 
отишо’ код њих и затражио квите.{S} Они повериоци писали су квите са новим датумом и годином бе 
зваљене шљиве, па командујте им нека се поверу свака на своје место — на прописно растојање и д 
.</p> <p>Свет је мислио, сад ће Мартићи повести парницу каква одавно није била.{S} Они већ имај 
ближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи поветарац дахну и освежи свако живо створење, која су с 
топла и тиха.{S} Јутрења роса и вечерњи поветарац једва нас опомињаху да је то јесен.{S} Месец  
 је знао коме је у последње време давао повеће суме новаца — па је пред деобу отишо’ код њих и  
S} На селу, два сталежа, најрадије држе повећи број паса.{S} А то су: људи имућни, који стрепе  
 она дочепа какве дроњке па их савија и повија у виду малог детета и одмах их припаја и притиск 
{S} Ене задремало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спа 
 Иван пренеражен.</p> <p>— Мало парица, повика први.</p> <pb n="130" /> <p>— Он Бог и душа не.. 
— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} Повика Стоја.</p> <pb n="108" /> <p>— Девојка је добра  
рата и закључа.</p> <p>„Врло добро“!{S} Повика Миладин. „Сад можемо без бриге овде тражити до м 
нигде и ништа.</p> <p>„Шта ћемо сад!{S} Повика Вук.</p> <p>„У другу зграду.{S} Има он и облигац 
 повикаше други.</p> <p>— Шта оћете.{S} Повика Иван пренеражен.</p> <p>— Мало парица, повика пр 
оца — па у име Бога нећеш се кајати.{S} Повика мајка чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако 
рат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} Повика отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та 
а тражите!</p> <p>— Тебе, газда Иване — повика један.</p> <p>— Везуј се! — повикаше други.</p>  
хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ватру — повика први Даринци.</p> <p>— Не требају вериге, него п 
ек је пропао са свим.</p> <p>„Како?!{S} Повикаше сви.</p> <p>„Убили га ајдуци.</p> <p>„На мртво 
> <p>„То не може.{S} То не сме бити!{S} Повикаше неколико женских међу којима беше прва Даница. 
 о земљи.</p> <p>„Па тако је добро“.{S} Повикаше сви људи.</p> <p>Стоја устаде и отпоче врло од 
ри Милан.</p> <p>— Тако је, тако је.{S} Повикаше сви.{S} Нагоше још по једном чутуру с вином ко 
 Иван смешећи се.</p> <p>— Коју то!?{S} Повикаше отац и мајка.</p> <p>— Ја хоћу Даринку Сретено 
ла, већ из Г...</p> <p>— Па чија је?{S} Повикаше радознало Иван и мајка му.</p> <p>— Милоша Мар 
не — повика један.</p> <p>— Везуј се! — повикаше други.</p> <p>— Шта оћете.{S} Повика Иван прен 
ти“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ повикаше њих неколико.</p> <p>„Требало би, да сав рад ж 
аперише своје пушке један на Даринку, и повикаше претећим тоном кроз стегнуте зубе — паре!...</ 
 викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} Док повикише неки. „То ти не мож’ наћи код приватних лица,  
p> <p>„Дајте нам у зајам — на почек.{S} Повиш’те нам надницу.{S} Довикују нам надничари.</p> <p 
неће заире за комишиоце.{S} Зовните њих повише те све окомишајте, па прекосутра ако озго ко не  
и буњишту — који ће се за извесно време повлачити па и погубити.</p> <p>Свет је од постанка сво 
} Додаде Круна.</p> <p>„Ти Стојо, дајеш повода највише свађи и кавзи.{S} Што моја жена једе сув 
S} Само ради у млекару — и беше у истом повратила стари ред и чистоту.</p> <p>„Једног дана, дођ 
а у болницу не би ли присуством његовим повратили мајци свест — али она га не познаде.{S} Отера 
 путова и т. д. посејали неколико оџака поврћа, и место да иду, да раде код имућнији под надниц 
> <p>Ето драги читаоче.{S} Ја вам, ма и површно описао овај жалосни и грозни случај, који је по 
врло великој опасности.</p> <p>Сутон се повуче, а Марка и Ружице још нема.{S} Са великим нестрп 
и у једне вериге, па кад један падне он повуче и остале за собом.{S} Ко мисли да побегне од виш 
шуму спрам његове куће, па чим се сутон повуче, ви пређите и извршите дело.{S} Отпоче Мића.</p> 
гом месту?!{S} Додаде Стоја.</p> <p>„Ти погађаш без углевља“.{S} Опет Круна, Ономад ја седо’ по 
 једног малог црвеног човечуљка који се погађаше са надничарима.{S} Погледа у свог исписника па 
 изниклу пшеницу и овраћајући волове да погази скоро половину пшенице — па после да се суди и д 
>„То је лако учинити.{S} Али тиме ми би погазили аманет нашег покојног „Бате“ треба ли се бојат 
оставио је аманет да се не дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар постиже их нека клетва: „Бог 
} Кад тамо млеко ври по пепелу и угарци погашени пиште као гује у каквом џбуну који је са свих  
и.</p> <pb n="131" /> <p>У раној јесени погибе један хајдук од потере — а други се жив предаде. 
почеше се пушкарати у ком пушкарању Вук погибе.{S} Овај траг хајдучки показао је Марко власти и 
S} Одговори Мића.</p> <p>— Она треба да погине.{S} Јер Цмиљка не би могла ништа учинити са њом  
казао је Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, па да се то придене као да је Вук у 
м.{S} Очи би повадиле.{S} Овако кад она погине.{S} Цмиљка може комотно да се врати на имаће.{S} 
pb n="125" /> змија ноге.{S} Она би пре погинула — него што би дозволила да они изгину.{S} Одго 
ласти њиховог брата као хајдука — те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду.{S} О 
није усљед претераног рада брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> <p>Претеран ра 
 ми је синовац сиротан.{S} Отац му лани погинуо.</p> <p>„Ћути неблагодарни човече.{S} Сад ћу ти 
љусти лафа, и које може сваког тренутка погинути.{S} Па још ако дете почне плакати, то ће их на 
Они се нису делили, па им се то на први поглед да приметити.{S} Доста имаћа, доста стоке, доста 
енско младунче.{S} У ватру беше управио поглед — а мисли су му прелиставале далеку прошлост.{S} 
љка који се погађаше са надничарима.{S} Погледа у свог исписника па се онако преко воље мало ос 
ажи воде.{S} Они му додадоше.</p> <p>Он погледа по свима.{S} Па смешећи се рече.</p> <p>— Не са 
ви са њима и прође, а брзо и неприметно погледа преко свију и виде: да сви одоше цркви на приче 
p>За сво време разговора Иван није смео погледати у очи Мићи.{S} Он је само гледао преда се.</p 
отребно.</p> <p>И да сведемо сада своје погледе и назоре.{S} Довде смо мислим изнели верну слик 
ке чинили су те је она увек крила своје погледе од мушкараца који би у њу бленули.{S} Ивану је  
/> куће у једну кошару и управише своје погледе на кућу.</p> <p>У кући се не чујаше нико.{S} У  
емио, превили се од китине.{S} Он своје погледе заустави на калемима — па се сети на покојног о 
родице били свестрано задовољни у свима погледима и захтевима душевним и телесним.{S} Овде, што 
што је требало и задовољавао их у свима погледима колико је мого.{S} Често пута, он је се вајка 
што тако учини.“ — На последње речи а с погледом на борбу Иванову и њему полетеше сузе.</p> <p> 
олико, као знатне промене које се у том погледу учине.{S} Н. пр. ако дете почнемо од рођења њег 
носио је огромне штете својим ближњим у погледу моралног живота.{S} Многе је девојке осрамотио  
 могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне 
и окиде.{S} Пуче пушка, а куче умукну — погоди га по сред чела.{S} У исти мах зрно удари у мали 
ћом.{S} Какав сам био, то је тешко сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви други знати када мене 
 свим благо, трудећи се да му болове не погорша.</p> <p>„Отиди код Марка, њему само кажи више н 
ли“ толико му се по један степен болест погоршавала.</p> <p>Званичник летимично извиде и саслуш 
г детета.</p> <p>Колико је опасно нагло погоршање, толико исто опасно је и побољшање. — Равноте 
ца заоставшег имаћа — рачунала да ће се пограбити не само удовци већ и првоженци — да је испрос 
и, крстио и сахранио, оженио и удао.{S} Поградио многе и дивне грађевине.{S} Засадио многе воћњ 
ђени.</p> <p>Кад му млађи ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — он га код ос 
 братом пољуби у образ.{S} И збиља нису погрешили.{S} Сестра му је као и Цмиљка — јер је Бог та 
х извињава и наводи узроке — како су те погрешке <pb n="8" /> биле неминовне и морале су избити 
<p>Дознавши Иван, увидео је своју грдну погрешку и увидео је да је на крају своје очигледне про 
улбастима меса и сланине, то би требало погријати и појести.{S} Па и стока вам опада сваки дан  
и ће се за извесно време повлачити па и погубити.</p> <p>Свет је од постанка свог вазда налазио 
вом на све стране, као ћурка која тражи погубљену пилад по трави.{S} За тим седе на праг.{S} Ст 
ромне припеке сунчане сакрила под дрво, под листић, под травку.{S} Једини ратар не уступа сунцу 
е сунчане сакрила под дрво, под листић, под травку.{S} Једини ратар не уступа сунцу, већ ради б 
обра — и ми је морамо узети...</p> <p>— Под морање ништа не може бити.{S} Опет Иван.</p> <p>— А 
глевља“.{S} Опет Круна, Ономад ја седо’ под ора доле у башти, па нешто мислим, — док спазих она 
 угаси.</p> <p>Она се подвуче крај њега под губер и једнако плачући ређаше које какве неправде  
остаде сасвим свирепија и немилостивија под своју старост — кад треба <pb n="32" /> да је милос 
у се од огромне припеке сунчане сакрила под дрво, под листић, под травку.{S} Једини ратар не ус 
ну у трубу и волови се поплашише јурнув под пут преко оне стрмености.{S} Кола се претурише, а с 
 старешина виђе ово зло, па заклопи све под кључ.</p> <p>Сад се дало свима материјала — да кука 
ргичан и предузимљив, и те ноћи сам оде под прозор Вуков који немађаше паса, и слушаше.{S} Е да 
овек измени и оно образованости које је под закриљем својих родитеља стекао — у место да тече н 
о га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старост мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш наопак 
 изговори.{S} Он палац леве ноге завуче под браник, за тим стеже срце и гурну прстом у обарачу. 
ијих посматралаца?</p> <p>Њихови волови под најтежим товаром са својим рабаџијом ћутећки пролаз 
ер мишљаше, спокојнији ће бити у згради под заклоном но у авлији — јер би га могао неко са стра 
а, и место да иду, да раде код имућнији под надницу која је до душе сиротна и мала, он вазда че 
а <pb n="53" /> трула.{S} Буре му стоји под стрехом и на њ капље вода труне и пропада.{S} Прекр 
ков.{S} Он и његова женка све заклопили под свој катанац, па тебе што даду — онако као каквом п 
претражи.{S} Лопови су сваки дан носили под видом зајма и наднице, жито, ракију, сланину, маст, 
и ћете ноћас у кошуљи распојаси спавати под кровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обу 
во.</p> <p>„Овди је горе у овој кући но под чергом циганском.{S} Ономад турим ђетињу кошуљицу н 
а ти све поцркале.{S} Забољело ме нешто под ложичицом, па немогу да идем.{S} Потрчи, потрчи, ал 
 само са једним обручом стоји у воћњаку под ведрим небом сва <pb n="53" /> трула.{S} Буре му ст 
к изађе на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, дете гурнула старија деца које  
ми тражити?</p> <p>— Што ти год устражи подај, само живот нек ти остане.</p> <p>— Она ако хтедн 
рд је, напрасит, немилостив, самовољан, подал, свиреп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једн 
ао и рад, основ су свима незгодама које податкивају људски живот.{S} У великом раду, у непрекид 
 ово изређа луч се угаси.</p> <p>Она се подвуче крај њега под губер и једнако плачући ређаше ко 
едаћу да украдем ову квиту, или ћу кога подговорити и потплатити да је украде“.{S} Ове га мисли 
ни црв — који са својим отровним зубима подгриза срећу и благостање роду људском.</p> <mileston 
Док Миладин извади из џепа неку скучену подебелу жицу и дође пред врата Симиног фајата.{S} Мете 
p>Казали смо, какве је последице донела подела рада женског, који се односи на одело, обућу и ч 
} Покушавали су неколико пута да и њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да се не изв 
ати: да се жене са својим женским радом поделе.</p> <p>Овај корак, ова мала измена у кући Перев 
али су свега доста, али то доста кад се подели на 9 части изгледа много мало.{S} Дође им по 20  
у власти у шаке.</p> <p>Чедомир, чим се подели и изађе из задруге, он паде у канџе интережџија  
се не изварају, и тако сложише се да их подели избрани суд.</p> <p>Девет судија, председник и д 
вића.</p> <p>Нису могли више заједно, и поделили се са ватром, али не и са имањем.{S} Покушавал 
{S} Ама живота ми мога, давно би се они поделили — да није оне чинилице Стојаре.{S} Она зна сто 
се мало размисли и отпоче.</p> <p>„Па и поделите се.{S} Боље вам је „сиротовати него срамотоват 
 суседи па и сами укућани да ће се тада поделити, али опет се измирише, нити се тужише која за  
.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће њих и поделити.{S} Они тучу све оне, али њу ни малим прстом н 
шта лудом народу.{S} Ми се морамо скоро поделити.{S} Не може се више овако“.{S} Примети Марко ј 
ица фали — морате сви дангубити.</p> <p>Поделити задругу, значи толико исто колико расклопити в 
 човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од сад за три месеца — ја ћу те одуставити“.</p 
lestone unit="subSection" /> <p>Од како поделише женски рад у Перовића задрузи, и од како почеш 
 нико није као основ упоређивао савесну поделу рада међу члановима, већ се обично из околине гу 
громну количину добра грожђа.{S} Сад је подељен на осам парчета и ниједан га не ђубри.{S} Режу  
а која су прирасла уз њих, завлачу се у подземне рупе и канале, мрачне, влажне, смрдљиве и са м 
им красан пород има.</p> <p>Чедомира је подигла, школовала и дала га на браварски занат, а код  
ше.{S} Ти си био светац а не човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па завика дршћућим гласом. „Мо 
 кукачицу те закучи за усијане вериге и подиже, па онда узе велику кукачу са прочевља и око Мил 
ско.{S} И ови јадници нерадници — имају подједнака права на сажаљење као год и они који су сака 
убрета тада би добро било и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад није тако, ми се на овој с 
{S} Нема још ни 8 година како смо се ми подјелили.{S} Нас девет пунољетних људи и девет жена би 
 свађа и <pb n="43" /> ларма.{S} Што си подла и пакосна као мачка“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>О 
сницама и шамарима, који усљед старости подлеже снази Чилашевој.</p> <p>Али како је то било на  
ах их припаја и притискује на груди.{S} Подмеће дроњке на трбу и прави се трудном — па то са не 
адруге ово све и још црње саопштавају — подмећу, и клеветају једно код другог наизменицу.</p> < 
века, радиле су све јетрвице и прилично подмиривале потребе своје и својима изузимајући Стоју;  
 са којима ћемо своје животне намирнице подмиривати.</p> <p>Ми имамо доста и добре земље — али  
ме, у победу не треба сумњати.{S} Он је подмићивао сваког као посредник између парничара, судиј 
 жалио па чак и плакао, како га је отац подморао да узме жену коју никад није волео нити ће је  
уши и укупише један плас, грмљавина већ подмукло тутњи, ветар дува и отежава рад.{S} Пљусак све 
Ружице и Марка још нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Искуца и последњи час — кад треба детету живо 
ли га собом — а њему казали да сутра до подне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ако то не учин 
иче за твога мужа.{S} Ако ти може образ поднети ти га немој ни прати ни крпити.{S} Е, како то н 
S} Одговори Стоја.</p> <p>Овакве и овом подобне примедбе падале су и киптеле од жена и од људи  
а опрости.</p> <p>Ти си се сад умудрио, подобрио — провредио и у свему препородио.{S} Али та на 
 на својој грбини, и опет пребацивање и подозревање од комшија као да им ја горим ограду.{S} Па 
 кад изгуби брата, изгуби све што га је подражавало на живот.{S} Његов рад, ход, разговор и сви 
рећним, и њему је Бог одузео све што га подржава да живи — да се радује и весели.{S} Кога Бог о 
ри Цинцарин, окренув леђа кмету и оде у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто кроз стегнуте зубе 
едну велику кладу па гурне у врата свог подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти која 
али није смео, јер је сам обио врата на подруму, и да је непажњом Гвозденовом зрно ударило у пр 
љу, он <pb n="128" /> клону, ноге му се подсјекоше — снага га издаде и врати се кући снуждено.< 
ешки посао разним шалама, доскочицама и подсмевкама.</p> <p>Вук нешто не беше добро расположен. 
арачу.{S} Пуче пушка — а он се пружи по поду собе и не мрднув ничим издахну.</p> <p>Дотрчаше об 
а али нема више, кривак!</p> <p>Настаде подуже ћутање.</p> <p>„Ти Стојо“ отпоче Марко. „Остани  
 —- али опет није као Даринка.{S} После подужег устезања Иван рече да „бегенише девојку“ и дево 
ме, али он се задрктаваше, нека га језа подузима кроз сво тело.</p> <p>„Докле ћу ја трпети ово  
чеди сахранише га лепо и издадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као насљедница заоставшег има 
племениту душу.</p> <pb n="20" /> <p>За подушје и сахрану све је учињено онако, како је он наре 
{S} Несретни Милорад беше се спремио да пође на пут, па очекиваше Милана и надаше му се сваког  
За овим се брзо окрете и живим корацима пође кући.{S} Дође у собу.{S} Даница ту не беше.{S} Он  
едрио узе кутију и зави цигару.{S} Мића пође — они га обоје испратише далеко, поздравише се и р 
 Ускочи овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив ј 
з стегнуте зубе, узе коња Милорадовог и пође за осталим.</p> <p>Откуд је ово пандур дознао то с 
штво.{S} Пошто прими пушку и муницију и пође у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му не 
оња судници“.{S} То рече па се окрену и пође.{S} За њим и остали.</p> <pb n="79" /> <p>„Оћете л 
крећи јој памет нека она још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој  
мити катанце на сандуцима.{S} Вук и сам пође за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у згради п 
оворећи пружи му руку, руковаше се и он пође.</p> <p>„Сутра рано ето ме добри мој пријатељу.“</ 
ти. „О, несрећница што се окова!{S} Што пође за слепа и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако с 
еше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе која не беше далеко.{S 
 је да ту нема живе душе.</p> <p>Обоица пођоше напред, и уђоше у авлију.{S} За тим Вук вијаше г 
и казала му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да донесу пића.{S} Кад се мало удалише од г 
дела где изађоше из зграде ови људи — и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За о 
так.{S} У кратко измењаше своје мисли и пођоше право Тешића кући.{S} Нит’ кога трефише нити сти 
 позва све оне који су се ту затекли да пођу са њим на увиђај код Перовића куће.</p> <p>Кмет Ја 
ничара са мотиком на рамену, и чисто га пожали кад га виде, онако јадна, испијена, удављена и и 
 Савком, и учини једну примедбу, управо пожали све код ње како је настао тренутак да се морају  
ен.{S} Овце дигоше све као поплава, као пожар.</p> <p>Даница већ стиже и, изагна овце које почи 
ом џбуну који је са свих страна опкољен пожаром.{S} Даница не беше још пустила овце, јер чекаше 
жене као на робији су — или као у неком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају по ваздан трч 
то је још остало, и нека са оно радника пожње шашину.{S} Па у вече ће сићи једна жена и донеће  
саму зору стигоше на њиву.{S} Док Милан пожње шашине и положи воловима, дотле Спасоје наложи ва 
Али као главна и стална потпора беше му позајмица, коју је од сваког узимао, а ником не враћао. 
ведока, он би тих нашао да му сведоче у позајмицу, али су сви волели Марка него њега, а многи н 
1" /> Изјутра он пошто се опремише сви, позва све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је  
мет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и позва све оне који су се ту затекли да пођу са њим на у 
p> <p>Једног пролећног вечера.{S} Марко позва све чланове своје породице и поче овакав разговор 
вета, па ћу рано на пролеће једног дана позвати Грујицу — он је томе вичан — да ми на једном са 
о хтео и њихова срца сроством везао.{S} Позваше га у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести 
о да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га  
воје невино, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећа ср 
 Милорадовим да остану, а он са осталим поздрави се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху к 
 која стајаше међу <pb n="126" /> њима, поздравише се и одоше, хајдуци у шуму — а њих двојица у 
а пође — они га обоје испратише далеко, поздравише се и растадоше се, а мали Милош испрати их с 
ас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће доћи. 
ућни старешина и скоро сваки дан иде на позив власти и судова.{S} Он као такав треба да има при 
</p> <p>„уда ли ће нас обојицу?</p> <p>„Позива нас обадва.</p> <p>„А кад?</p> <p>„Петнаестог тр 
{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде на позиве власти, тај исти на весеље, на жалост, на гробље 
предала и душом и телом свом планинском позиву са жељом: да очува интересе куће и расположења у 
осрамотила, богатих осиромашила; добрих позлила и праведних огрешила.{S} Вредно је споменути: д 
м повратили мајци свест — али она га не познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је после к 
ма имађаше и Миланових комшија, који га познадоше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у 12  
сти и животу, али просто нису смели, он познаје сваког чиновника, сваког судију и адвоката.{S}  
ја — заклеше се, како су видели и лично познали Обрена Мандића — кад је изашао из вајата Иванов 
 искићеним.{S} Ту ћете видети све своје познанике, пријатеље и непријатеље.{S} Ту ћете певати,  
n" /> <p>Иван је се оженио одмах, после познанства са Даринком.{S} Има већ 3 год. како она од т 
је.</p> <p>Сиромаха и инокосника можете познати и по овим знацима:{S} Све њиве пооране и усејан 
ора беше зарудила, једног дана одмах по познатој свађи Перовића укућана, код воде ове се састад 
авним и чистим као сунце.</p> <p>Велика позорја ћутећки науче више људе од најпризнатијих говор 
ила.{S} Која је год почела са њом да се поинати морала је исплакати свој јед и секирацију и при 
а, у друштву, али треба знати, да свака појава има свога узрока.{S} Он је пио на рачун глади, н 
ад њима.</p> <p>Пијаница, то је жалосна појава, у друштву, али треба знати, да свака појава има 
</p> <p>Једне јесени флуенција (болест) појави се рано у народу и поче немилице сатирати све —  
и.{S} Даринка је много премишљала о тој појави.</p> <p>— Чисто ми је сад лакше — отпоче Иван.</ 
дети.{S} За ово време они поражени овом појавом не умеђаху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дошли да 
 држећи се левом руком <pb n="31" /> за појас, а десном усекњиваше нос и брисаше сузе.{S} За ти 
узе, однесе и ућутка.{S} Милорад отпаса појас и даде једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза  
 у недра и протура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне — она дочепа какве дроњке па их 
занеми и утиша се.</p> <p>— Иван отпаса појаса — али од силног треса и дрхтања, не могоше да за 
ати је за прса левом руком а десном око појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је лупи о тврду з 
а платно, сукно, сукње, поњаве, чарапе, појасове и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се  
виње бијаху се искупиле.{S} Па да су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми  
 за које бих се лепих пара узело, то се поједе; лепа пића, то се попије.{S} Чим се коме опанци  
ја стрепим свако вече и страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па да хоће мене убити не  
својим сестрицама.</p> <p>Отац га је за појединости запиткивао — и он му је све пристојно одгов 
и мање треба, а више се привређује, код појединца то је обратно.{S} Где рађаху 9 људи и девет ж 
на грозду зрело они берући преберу их и поједу и тако сврши се берба.</p> <p>Човек није запушти 
е са њима?{S} Покрали лопови, покрали и појели.{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказују 
шовиту и магловиту јесен — док све миши појели, закисло и иструлило, па по влажном дану пола ов 
м у твојој кући иначе доста леба и соли појео, али тога се немој плашити.</p> <p>— Али да чекам 
брати бар оне њиве у ади — све ће стока појести, и покрасти народ за ово30 дана.</p> <p>„Да иде 
са и сланине, то би требало погријати и појести.{S} Па и стока вам опада сваки дан — мој отац п 
својим пламеном обузетим устима.{S} Крв појури на све стране као страшна бујица са огромне врле 
рогласила га за законог наследника масе пок. Ивана Перовића — поставив му стараоце на имаће.{S} 
он је томе вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све остале да окалемим.{S} Па ћу сво мој 
а и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још нешто — < 
и које је пуно непоречне истине.{S} Она показа моћ свога разума и способности коју је достигла  
} Савка ово изређа као какав дипломат и показа своје схватање о њиховој задрузи које је пуно не 
 их имали.{S} Место готова новаца Марко показа дуга 1000, динара за који се мораде заклети.{S}  
арању Вук погибе.{S} Овај траг хајдучки показао је Марко власти и ишо је на то да погине — хара 
 многе и многе мрачне душе расветлити и показати им спасења.{S} Пут вечног живота.{S} Теби ће с 
му; час би застао и стегнутим песницама показивао неке мимике.{S} Док поче и јасно и чисто ове  
анастира и друге неке историске знакове показивао им.</p> <p>„Ја, ја.{S} Наша је планина богата 
ше него патриотизам.{S} Тиме се најбоље показује одвратност према непоштењу, па ма то чинио њег 
рад, — зауздава своје жеље и страсти, и показује своју моћ господарења над њима.</p> <p>Пијаниц 
.{S} Ко год помаже бедне и невољне, тај показује своју одвратност према таквом животу.{S} Он ти 
/p> <p>— Сваконоћни санови наши најбоље показују слику душе.{S} Душе, то смо ми овако целокупни 
p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера се други показујући прстом на Даринку.</p> <p>Она приђе и поче а 
S} Што они и учинише.{S} Доцније се они покају што су то учинили а и <pb n="96" /> бојали су се 
тао у последње време извикан као по све покварен младић.{S} Но Даринку је ипак добила за своје  
ибама, и док се то све изнађе, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога 
 је морао добити по неку штету, као:{S} Покидан бостан, изломљени калеми, почупана паприка у ја 
е удави седморо.{S} Кад овамо викну је „покипи млеко“, а она опет потрчи преко пилади те удави  
 му заустави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете и трчи у кућу опет п 
рби покупи пола се проспе, што остане — покисне и прониче, те ко није имао не може ни имати ник 
тиме.{S} Потрче помози хоће да нам сено покисне.{S} Али кад <pb n="11" /> грми свак за себе дрх 
чудну браћу она има?!{S} Они би дошли и поклали све само да се она што потужи“.</p> <p>Овако су 
p>„Пред вече дође Симо и кад виде своју поклану децу пренерази се од чуда.{S} Стаде писка и ври 
 то не учини убиће му дете и све кућане поклати.</p> <p>И ми му продадосмо волове.{S} Шта учини 
е буђаве дукате донеси нам, или ћемо ти поклати сву чељад по кући.</p> <p>„Кумим вас Богом убит 
риродом — а обавештена лажним разлозима поклонила своју невиност ожењеном Ивану.{S} Од то доба  
дуван на муштиклу што му је неки хајдук поклонио.{S} Неке важне мисли обузеле су га.{S} Пред њи 
а.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како да учиним неправду, како да је 
ших задругара ми смо куповали.{S} Прво, покојни Живан уби се због жентурине, за тим Чедомир ода 
те се они издјелише и сви пропадоше.{S} Покојни Јеша оставио је аманет да се не дјеле, а они по 
ло за неке миразџике.{S} Али отац његов покојни Јеша, саветовао свог сина да узме Савку ћерку ј 
ти Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да су самоубилци велики грешници.{S} Ал т 
смо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ја и покојни Милан остадосмо заједно, и како који почеше про 
ла у њиховој кући.</p> <pb n="34" /> <p>Покојни чича Јеша, још за живота свог направио је од ка 
>Да прегледамо сада, рад и живот синова покојног чича Јеше а задружне браће Милорада и Милана.{ 
} Па нека — то је још и боље.{S} Клетва покојног Бате постигла нас је...{S} Шта сам ја?{S} Вред 
зива Бога у помоћ; помиње име свог мужа покојног Милана.{S} Сузе јој лете низ образе као грашке 
де заустави на калемима — па се сети на покојног оца. „Мој отац — сад је мртав.{S} Али ови кале 
му узели дете — синовче — ђака, синчића покојног Милана и одвели га собом — а њему казали да су 
S} Али тиме ми би погазили аманет нашег покојног „Бате“ треба ли се бојати клетве његове.</p> < 
лика.</p> <p>Једини он, одржао је завет покојног Јеше, у томе што је чинио добра сиромасима из  
разлози и савети, све опомене на аманет покојног Јеше не помогоше ништа.</p> <p>Жене се сваки д 
ћу и како отправљам ту дужност, прво за покојном мајом (Јешином женом) па после и сама.{S} А ев 
есен и он се спремаше за годишњицу свом покојном брату Милану.</p> <p>Једног празничког лепог д 
азним досеткама — да буде мирно и да се покорава вољи њиховој — све нешто шапће, крсти се и при 
е жене и девојке, а она се не да никако покорити.{S} И на послетку, он се завери: да се неће др 
оне овце, оне исте свиње, што сву тобож покрадене.</p> <p>Ма да се све ово ради тајно и невиђен 
} Па шта је са њима?{S} Покрали лопови, покрали и појели.{S} Док не прође дуго, а комшије и кон 
рака и кокоши.{S} Па шта је са њима?{S} Покрали лопови, покрали и појели.{S} Док не прође дуго, 
не њиве у ади — све ће стока појести, и покрасти народ за ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вечера 
ло њежним тоном, и питање његово изазва покрет код свију — од којих многи почеше плакати.</p> < 
ка која беху управљена <pb n="28" /> на покрет тела своје лепе жене, и на чаробну лепоту оне та 
од, разговор и сви покрети личили су на покрете болесна човека, док се никако не жаљаше да га ш 
ивот.{S} Његов рад, ход, разговор и сви покрети личили су на покрете болесна човека, док се ник 
 земљи крај ладне пећи, без простирке и покривке; једите црн сухи хлеб овсени, ељдани или никак 
а посла!{S} И тако, што се у оној журби покупи пола се проспе, што остане — покисне и прониче,  
 жита, или пасуља кад падне оно се опет покупи и остави.{S} У нашој кући хранило би се још овол 
 виде где се небо мути, а сено им треба покупити.{S} Они треба да га преврну па за тим да почну 
пежу.{S} Сад му беше настао тренутак да покуша извршење свог плана.{S} Идући оде код Миладина и 
ли се са ватром, али не и са имањем.{S} Покушавали су неколико пута да и њега поделе али не мог 
ђе, и оде у полицију те оптужи Марка за покушај убиства са ватреним оружјем.</p> <p>Сутра дан,  
овац гађао га је из пушке и тиме учинио покушај убиства а пре свега да му је убио и пса, који м 
ћи осуђени на вечну робију.{S} Млађи је покушао да побегне, али га чувар убије, а старији је по 
лило, па по влажном дану пола овршено а пола остало у слами.{S} Каца му само са једним обручом  
ће те у колу са многобројним светом оба пола, такође обученим и искићеним.{S} Ту ћете видети св 
и један сат смете киша рад он ти рачуна пола дана дангубе.“</p> <pb n="71" /> <p>„Па шта ћеш, х 
и ни једна не хте да одбрани млеко које пола изађе и просу се.</p> <p>Док скиде оно млека са ва 
рекрштаној лози и разном корову тражи и пола сврхани зеленака набере један чабар.{S} По неко ду 
!{S} И тако, што се у оној журби покупи пола се проспе, што остане — покисне и прониче, те ко н 
то које се почне лињати, а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љуште и 
лораду. „Паре ћеш послати прексутра око пола дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш при 
е проспе — сваки дан даје се свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржена са ћулбастима мес 
 Мића ништа не рече већ извади двоје по пола динара и мете на софру.{S} Док се заплака мало дет 
о окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени прес 
уне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му пола једне стране остало непокривено у недостатку ћерам 
закисло и иструлило, па по влажном дану пола овршено а пола остало у слами.{S} Каца му само са  
жена“.{S} Овим се речима кураже самци и полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, гот 
> <p>Тако рекоше и приступише спреми за полазак.{S} Док Спасоје дотера волове и похвата их у ко 
јој кући.</p> <p>Сутра дан њих неколико полазише кметовој кући па се двоумећи вратише.{S} Марко 
а у кући Перевића постала је врло важна полазна тачка која води растројству задруге, која води  
у великом послу и т. д.{S} Они сви раде полако, али стално и савесно.{S} Имали су свега доста ш 
чад саопштаваху једно другом.{S} Он иде полако носећи своју мотику преко рамена — нешто дубоко  
а се кренуше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и у саму зору стигоше на њиву.{S} Док Милан пожњ 
м слушао, зато ме и остави овако рано и полетеше му сузе.{S} Сад се сећам њених речи, али већ ј 
чи а с погледом на борбу Иванову и њему полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш срца,  
и.{S} Кола се претурише, а са њим Милан полеће и лупи самим теменом о суву и тврду земљу, и ода 
кле све је пропало.“ Прошапта Милорад и полећеше му сузе...{S} За овим рече са великим напрезањ 
ме удари певницом за врат, све ми свици полећеше испред очију.{S} Па ако.{S} Побили сте ми ђецу 
е — а други се жив предаде.{S} Вештином полицајаца он признаде све па и то дело да је посрество 
 неко велико зло.</p> <p>Рано с пролећа полиција уђе у траг хајдуцима а за њима и пред њима нап 
оме казивати за шта вам треба, јер може полиција дознати — па ће за њима у потеру и дете ће уби 
вао одмах затражи наплату — а за овим и полиција извршење пресуде.{S} И Гвоздену оде све имаће  
и са лекарском сведоџбом и оптужује код полиције Чилаша, што га је овај на разбојнички начин на 
еволвер пошто овај сведок виђе, и оде у полицију те оптужи Марка за покушај убиства са ватреним 
Освану један дан, коме се можда више од половине света на земљи радује.{S} То је дан Ускрснућа  
 — па пронела глас, да су обоје као две половине једне јабуке.</p> <p>Деца су расла и напредова 
ву ни продаво већ половину — узео би за половину 50 дуката па квит посла.{S} За ту би суму купи 
сто — на прописно растојање и добиће те половину празне земље што рачунате да вам је воћњак на  
ицу и овраћајући волове да погази скоро половину пшенице — па после да се суди и дангуби, а чес 
 дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину — узео би за половину 50 дуката па квит посла. 
д је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину изломи прашином, сувим трскама од корова и мот 
ужи као нова, толико треба да служи као половна, а два пут толико, као окрпљена и поправљена.{S 
те их ви научили.</p> <p>Поставите се у положај сиромаха, обуците његово издерано рухо кад је н 
ле су се пушке.{S} Тужитељ је требао да положи заклетву — али није смео, јер је сам обио врата  
ханџија одведе волове и донесе новац те положи.{S} Коњ остаде.</p> <p>Дође викач зајапурен и за 
ше на њиву.{S} Док Милан пожње шашине и положи воловима, дотле Спасоје наложи ватру и пристави  
е преко сва три гроба у којима јој беше поломљена и сахрањена срећа, <pb n="38" /> нада и уздан 
ње овим редом:</p> <quote> <l>Јој ђецо, поломљено цвеће,</l> <l>Озов те се кад вас мајка зове.< 
а главу по слепим очима, и поче говором полугласним.</p> <p>„Сећам се добро.{S} Бата је био ово 
тако мудро управља“</p> <p>Иван није ни полугодишњицу дао своме оцу — а и мајка му умре после ш 
 болницу —</p> <p>„Шта ће тамо?</p> <p>„Полудела је“.{S} Ово изусти Марко па осу плакати кроз н 
ка рукама око врата као утопљеник и као полумртва метула јој главу на прси.</p> <p>Иван киптећи 
чић њене јетрве Милице.{S} Она изађе на поље и поче га тражити.{S} Као лафица разјарена стиже г 
 рзао непрекидно.{S} Званичник изађе на поље и запита кмета Јанка који ту стајаше.</p> <p>„Чи с 
шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже на поље плачући.</p> <p>После дужег препирања и објашнења  
еца ударише у врисак — а они изађоше на поље и изгубише се у помрчину.{S} После једног сахата д 
н ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка му се улегла у срце он само о њој мисл 
ка, и рече:</p> <p>„Вас двојица идите у поље, те потерајте сва 4 вола и коња судници“.{S} То ре 
рђен.</p> <p>Једног дана поранио Иван у поље, па онако усамљеног обузеле су га неке чудновате м 
а оном месту где смо синоћ легли.{S} На пољу у место оног сунца и цвећа.{S} Густа помрчина ка т 
 обуците његово издерано рухо кад је на пољу цича и мраз; обујте његову обућу која личи на мреж 
да узвари млеко, док јој врисне дете на пољу — а она потрчи тамо — па преко квочке и пилади те  
ао).{S} Док врисну најмлађе јој дете на пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко  
ата као хајдука — те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја с 
већма Марка.</p> <p>Једном га потреви у пољу на путу.{S} Опсова му сунце и шину га штапом по гл 
је киша, никав се рад не може да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} У 
ад!?</p> <p>„Ђе су ти волови?</p> <p>„У пољу.</p> <p>„И коњ.</p> <p>„И он.</p> <p>Кмет пружи пр 
не чарапе — те му их тури преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништа не рече већ извади двој 
те се и она са њим као са својим братом пољуби у образ.{S} И збиља нису погрешили.{S} Сестра му 
инђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из н 
шиш.{S} Он ћете може бити загрлити па и пољубити; па ће ти турити руку у недра.{S} Онда је ред  
 у недра.{S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} О 
м око врата и обоје се по неколико пута пољубише за тим се он са великом осудлошћу отрже и оде  
у сретање.{S} Руковаше се па у образ се пољубише — у тај мах изађе и његова сестра т. ј. назови 
бурне груди.{S} Даринка му поче враћати пољубце и претискивати га на своје груди.{S} Тако су ос 
басипао.{S} Она се пробуди и враћаше му пољупце.{S} Он устаде — те заклопи врата на вајату и по 
скочи и леже крај Цмиљке обасипајући је пољупцима каквим је никад досад није обасипао.{S} Она с 
е радости дрхтао је — и обасипао врелим пољупцима Даринчину косу — грло — лице и усне.</p> <p>Д 
Он је и за живота његовог заступао га и помагао у извесним приликама.{S} Не прође ни пуна годин 
ој стопи земље морамо узајмно служити и помагати; а што нас је год више — за толико морамо удоб 
шта вам драго, ја вас нећу проказати, и помагаћу вам, само моје не дирајте“.{S} Тако је он гово 
беду не треба називати силом.{S} Ко год помаже бедне и невољне, тај показује своју одвратност п 
> власт.{S} Ти Петре жандарм да чуваш и помажеш власт.{S} Ти Милутине потајник да ме хваташ.{S} 
овац немилице где год дођу.{S} Сиромахе помажу прилично, гладне нахране и жедне напоје.</p> <pb 
има разноврсних делова који се узајамно помажу и одржавају људски живот.{S} Н. пр. стомак хоће  
укову и ту се са свим изгуби.{S} Научио помало радити, а имати свега доста за себе и своје — па 
ића.</p> <p>— Да ли би вредно било — да поменемо „паре хајдука Мартића“ вашег брата?{S} Запита  
спросу — али се преварила.{S} Нико и не помену.{S} Она, кад то виде.{S} Дотера се као стари фиј 
ет крију крадене ствари.{S} Нити ко сме поменути — да се његова кућа претражи.{S} Лопови су сва 
ијског посла — али није смела никако ни поменути њеним родитељима, јер је Иван постао у последњ 
омрчина ка тесто кроз коју промиче киша помешана са снегом.{S} И ви осећате још ону пријатност  
еше врућ.{S} Ослушкиваху и чу се дисање помешано са крчањем.{S} За овим изручише жито из кола.{ 
апита Стоја смешећи се чиј се смех беше помешао сва великим знацима злобе.</p> <pb n="30" /> <p 
здржа 2 год. робије по тужби Марковој и помилован дође кући.{S} Имање му беше сво испродавато з 
{S} Отимаху се често руке Ивану — да је помилуши по ножицама.{S} Али је се јуначки уздржао — је 
што је некад било.{S} Често су пута они помињали „дугу њиву“ коју је Вук продао Симу Тешићу и н 
шапће, крсти се и призива Бога у помоћ; помиње име свог мужа покојног Милана.{S} Сузе јој лете  
ити у сузама.</p> <p>— Човечност кад ми помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам тебе  
презнајући свеца ни празника,</l> <l>Не помињућ’ имена Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас ја 
цртама лица читала се неизмерна љубав и помирљивост.{S} Њега није нико могао убедити, јер свака 
Виђе волове где их одведе механџија, па помисли да су дати на храну.{S} Чим уђе у судницу — он  
аде да да сто дуката свом тужиоцу — без помисли на то откуда ће то дати.</p> <p>Његов повериоц, 
оцима као и у крви својих злочина и без помисли на грех.</p> <p>Тешко оном, који избегне казне  
е дуг па заспа.{S} Пре но што је заспао помисли у себи:{S} Волови су матори и изучени, од ничег 
а дјете пред свиње“.{S} Како се то може помислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине на с 
у рукама, па још и загризне по неки пут помишљајући да су то чибучићи од шећера; и тако добро о 
 потајник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помог’о.</p> <p>„Онда, спреми се сутра.{S} Сутра ћеш би 
враћао са мобе на којој је своме суседу помогао правити неку грађевину.{S} Па кад је био поред  
а крава не учини штету.{S} Мала Милунка помогла Дари окупати Пуру-Милоша — па села крај њега на 
обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Иваном живим 
т.{S} Али дела твоја и заслуга твог оца помогнута моћном природом — таквог те створише.{S} Така 
жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти помого!.</p> <p>„И то у коњанике.</p> <p>„Немам коња. < 
и опет беше тавна и мрачна ноћ.{S} Иван помого те се намирила стока и ушо у кућу, запалио цигар 
 Ада, задржасмо се мало код куће.{S} Ја помогох мало сестри приставити вечеру.{S} Она јадна на  
 све опомене на аманет покојног Јеше не помогоше ништа.</p> <p>Жене се сваки дан свађају и туку 
раже новог слугу, новог фризера — да их помодира и кицоши.</p> <p>Сиромаси, који нема у стоке,  
ти.{S} На њима је било одело увек лепо, помодно и чисто.{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је 
Марко се заљуља — али му <pb n="112" /> поможе дизгин коња те не паде, док Чилаш понови два уда 
вајде — али Марковој и Стојиној деци не поможе ништа.{S} Умре једно, друго, па и треће.{S} За д 
а, поражена својом кривицом у овом делу поможе му заливати купус и сву башту дотерати у ред.</p 
S} Ај Марко.{S} Еј побратиме.{S} Потрче помози хоће да нам сено покисне.{S} Али кад <pb n="11"  
а нос.{S} Ај Суседе, ај комшија!{S} Оди помози кумим те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја 
што изађоше пред зграду — док из амбара помоли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Јерина од 9  
ни у собу и да се никако не усуде из ње помолити се јер ће главом платити.{S} Онај старији скид 
ад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непознати зликовац гађао га је из пушке и тиме у 
јој је био први ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држава.</p> <milestone unit="subSection 
 нешто шапће, крсти се и призива Бога у помоћ; помиње име свог мужа покојног Милана.{S} Сузе јо 
 да је вила, да је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти Мартићи назову добро вече, и кад ти п 
, ал’ једна пегица порока у стању је да помрачи огромно сунце врлина.</p> <p>Њених осам јетрва  
уди, који се причесте грехом, тога часа помрачи им разум, и они невидећи коме треба, а коме не  
акви немојте грешити.{S} Боље вам је да помрете од глади, но да се захраните хлебом отетим и ук 
ци?{S} Запита једна.</p> <p>„Ада ја!{S} Помреше сирочад.{S} Одговори друга.</p> <p>„Шта им би,  
ви остајемо вам благодарни, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт много да оживи.</p> <p>Ви сте 
ао њихов разговор.</p> <p>„Бога ти, зар помрјеше она вајна ђеца Даници?{S} Запита једна.</p> <p 
поветка почиње била су му сва три брата помрла после 60-тих година своје старости, па и сам Јеш 
Стоја је родила са њим 8 деце па су јој помрла још у раној младости, сад имају сина Ивана од 24 
 животом одвоила од тела — дакле да смо помрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежимо на о 
љу у место оног сунца и цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто кроз коју промиче киша помешана са сн 
не.{S} Оне ту остану вечито и лутају по помрчини.{S} За њих нема милости никад за никад.{S} Јер 
S} Куче усљед раздраживања користећи се помрчином и његовом неприсебношћу уједе га за ногу.{S}  
атио врхом од конопца па му је умакла у помрчину, и те ноћи ноћила је у комшилуку, не вратив се 
— а они изађоше на поље и изгубише се у помрчину.{S} После једног сахата дође комшија Лазар и ј 
 овим зликовцима, и изгубише се у густу помрчину.{S} Два пуна сата, Ружица је плачући пуна горч 
 и старце.</p> <p>Једног дана, она рано помузе сву стоку, процеди млеко и настави га да га узва 
ора у послу).</p> <p>Није то лак посао, помусти 12 крава, и 100 оваца, па то процедити, узварит 
ће у уста од неке неописане жеље, па са помућеним очима гледа — како дете упија усницама брадав 
е за бјели мрс.{S} А после тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би која друга била планинка због 
н и нечист као какав убоги.{S} То убија понајпре част моју, његову па и свију нас.{S} Да би ја  
и шибају вочиће, батинама и приткама, а понајчешће држаљицом секире коју носи у рукама; уз огро 
м буде вечити пример у вашем животу.{S} Понашајте се као што сам се ја понашао.{S} Заповедајте  
воту.{S} Понашајте се као што сам се ја понашао.{S} Заповедајте као што сам ја заповедао.{S} Сл 
цу.</p> <p>Месојеђе беху дуге.{S} Чисти понедељник 4. или 5. марта.{S} Година прошла добро роди 
ним неправду, како да је отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, али ипак морам за љу 
прође кроз воћњак који беше огроман род понио.{S} По неки калеми што их је отац још у младости  
ковачевог, суд у пуној својој пресуди и поништи брак у корист Иванову.</p> <p>Цмиљка је са вели 
ојим коњем.{S} Све готово и спремно.{S} Понјеше пушке и барута — и одоше право Мартића кући.</p 
ћу -— одшапта му Дара са истим гласом и понова га притеже обема рукама које му око паса стајаху 
н устаде — те заклопи врата на вајату и понова се врати у кревет...</p> <milestone unit="subSec 
е се задужио и сам отац његов — па и он понова.{S} Ни мање ни <pb n="119" /> више — он је знао  
оможе дизгин коња те не паде, док Чилаш понови два ударца — и Марко паде на земљу сав у крви об 
и злочинима. <pb n="19" /> Добре душе с поносом стају у ред светаца и Бого-угодника.{S} А зле,  
ге — напослетку здрави се са учитељем и понуди га да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћња 
ву“ коју је Вук продао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу за то што су били у свађи.{S} И по з 
, кад је ову воду правио мајстори су га понудили — да урежу, у камен његово име и презиме, и он 
е био је са нама у свађи па нас није ни понудио.{S} Сутра нека ми да од ње тапију — добиће од м 
а опреде пређа за платно, сукно, сукње, поњаве, чарапе, појасове и т. д.{S} Да се обују и преоб 
 сав у крви обливен.{S} Марка однеше на поњави кући где је одмах умро.{S} А сватови продужише с 
о децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и пообаљива чељад на постељу која попадаше као снопље кад 
 познати и по овим знацима:{S} Све њиве пооране и усејане на време а његова најзад, јер је он м 
} По два метра са обе стране оставља не пооране земље, или толико мора да нагони волове на изни 
 дам ни за живу главу учинити — док вам поп не мете прстен на руке, па после радите што оћете — 
ше док и освануше.{S} У јутру одоше код попа те се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабуку — 
овића и пообаљива чељад на постељу која попадаше као снопље када духне север.{S} Трчало се угље 
Сан га беше притиско као мора.{S} Он се попе на кола озго врз жито и пружи се потрбушке колико  
а узело, то се поједе; лепа пића, то се попије.{S} Чим се коме опанци процепе он их баци и траж 
пуно воље и енергије.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео у судницу па прима порезу.{S} До пр 
p> <p>Мића није хтео ни једну чашу више попити од Ивана и тако обојица су се били прилично пиће 
 изгледа ти као хармонија разних тица и попића у мајском вечеру.{S} Две чутуре једнако иду од р 
ма и лугу певају своје песме — и жабе и попићи и скакавци само врви са својим песмама.{S} Благо 
сађен и примљен.{S} Овце дигоше све као поплава, као пожар.</p> <p>Даница већ стиже и, изагна о 
S} Док од једаред уђе у кућу узверена и поплашена Савка.{S} За њом и Ружица па две слуге и сва  
 су матори и изучени, од ничега се неће поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пр 
ред волова он писну у трубу и волови се поплашише јурнув под пут преко оне стрмености.{S} Кола  
рен Мандић проузроковач кривице, Стојан Поповић, Илија Дуњић и Станија Цицовићка, сведоци.</p>  
ловна, а два пут толико, као окрпљена и поправљена.{S} Мог оца служе опанци 6 месеци.{S} Кад им 
ху 9 снажних људи.{S} Сада и наоколо, и попреко и уздуж испреграђивано, и то више не личи на ба 
 дођоше људи са рада и кад видеше улицу попрскану крвљу пренеразише се од чуда и настаде велика 
у ком случају отуђити, па према томе да попушта земљу према намножавању људи — и на место снега 
 откинуте њему ништа не фали.{S} Круна, поражена својом кривицом у овом делу поможе му заливати 
радове ућуткаше све и људе и жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S} Одоше на рад.{S} А 
адоше шта и видети.{S} За ово време они поражени овом појавом не умеђаху ни да кроче.</p> <p>„В 
н с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S} Њему пак нареди да превуче оно што 
о и план је утврђен.</p> <p>Једног дана поранио Иван у поље, па онако усамљеног обузеле су га н 
S} Сутра дан освиташе празник.{S} Живан поранио и уздиго обаљена врежна трешње — поткресо их и  
начин чувати и неговати све дотле — док порасте и само о себе почне се бринути; од тог детета м 
о и све остало.{S} Овди се саме расипа, поред тога што се хара и краде по свакој стаји, по свак 
оделца пролеће и лето.{S} И у том добу, поред много празника и празничића скраћује се време рад 
таде деци својој више маћа но мајка.{S} Поред тога што их није гледала како треба, није их одев 
pb n="70" /> чарапе, рукавице и т. д. а поред тога радила је варошкама разне послове, и зарађив 
да има слабости; ако је човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне послове — а ако је жена 
раде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред волова он писну у трубу и волови се поплашише јур 
равити неку грађевину.{S} Па кад је био поред куће једног свог сељака, са којим је био у свађи, 
и све.{S} Пропаст.{S} Смак света“.{S} И порез велики, рад још већи, род никакав.{S} Да се прода 
ко тронут запита.</p> <p>„Колико плаћаш порез Милораде?</p> <p>„Преко 400 динара годишње.</p> < 
токе — или задужише све своје имање.{S} Пореза је велика, а кућни расходи још већи.{S} А да вид 
>„Јуче пре ово доба.</p> <p>„Колико има порезе да плати до сад?</p> <p>„Које лањске, које ово г 
рију.{S} Званичник прелиставаше дневник порезе и рече.</p> <p>„Милорад Перовић“</p> <p>„Немојте 
 страшна сметња, јер му отераше коња за порезу.</p> <p>Милорад сву ноћ кукаше од тешких болова  
 попио кафу — он сео у судницу па прима порезу.{S} До пред саму ноћ није од стоке ништа продава 
е што рачунате да вам је воћњак на који порезу плаћате.</p> <p>Виноград беше најбољи извор за н 
чник беше дошо да наплаћује егзекуцијом порезу — јер имађаше их који не беху платили по за три  
> <p>„Милораде!{S} Имаш ли ти да платиш порезу?</p> <p>„Ја немам.</p> <p>„Немој те људи кумим в 
 беше глава Марко.</p> <p>Но сведоци не порекоше ништа.{S} Заклеше се и они и Марко на све што  
ретресу, Чилаш је рачунао да ће сведоци порећи своје раније исказе, и да се тиме није заваравао 
 <p>Ова тужна запевка, ова жалосна и не поречна истина трону свакога слушаоца — а нарочито Стој 
 добро расположен.{S} Жаљаше се како га пори низ прса онај ладан пасуљ, паприка и ракија које с 
 једног доброг домаћина са којим красан пород има.</p> <p>Чедомира је подигла, школовала и дала 
<pb n="113" /> живот.{S} Немају од срда порода.{S} Као што смо напоменули, Иван је сухопаран на 
 признајем, али она ми неће никад имати порода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и  
="#SRP18992_N1" />) — по коме се његова породица тачно управљала — па за то су сви чланови њего 
>Завидео му је цео свет, како се његова породица слаже и поштује — како ревносно раде сви за је 
мати у свему здравог и издржљивог члана породице.{S} Но, ако дете почнемо испочетка његовог жив 
 истином и правдом.{S} И чланови његове породице, и суседи и комшије, кад су год хтели да огова 
ављала — па за то су сви чланови његове породице били свестрано задовољни у свима погледима и з 
ђена као сат меда.{S} Сваки члан његове породице пуно-и малолетан имао је своје дужности које ј 
ечера.{S} Марко позва све чланове своје породице и поче овакав разговор:</p> <p>„У нашој је кућ 
.</p> <p>Овим речима учио је Јеша своју породицу често пута, која га је слушала као пророка и г 
колико капетанија као честита, са своје породичне задруге, у којој беше 4 брата, од којих сваки 
и.</p> <p>Даница је се много мучила при порођају ћерке, и коне су разгласиле да она неће више н 
} Кад изађе на државни друм — он затури порожје и пусти волове.{S} Сан га беше притиско као мор 
и пороцима и врлинама, ал’ једна пегица порока у стању је да помрачи огромно сунце врлина.</p>  
>Једног дана, он је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он дође у једну кошару и ту мало поужина. 
ривих параграфа.{S} Био је много пута и поротник а скоро највише председник изабраних судова за 
у — а пијаница сиротињу.{S} Ово се зову пороци.{S} Људи наклоњени пијанству и нераду, хрђави су 
падне.{S} Ова женска беше се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једна пегица порока у стању је 
н и моралан човек, тај се може купати у пороцима као и у крви својих злочина и без помисли на г 
ко 30 њих.{S} Трешња у цвету, купус тек посађен и примљен.{S} Овце дигоше све као поплава, као  
 послетку, ко ће вршити онај најсветији посао матерњи око своје миле дечице.</p> <p>Некад воћња 
енска.{S} Нарави тихе и мирне.{S} Сваки посао дрхтао је од њених руку.{S} Она је тачно и савесн 
н.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао предузимљив.</p> <p>Његов друг и исписник, који ј 
 код Милорада и забашуравали свој тешки посао разним шалама, доскочицама и подсмевкама.</p> <p> 
е плати из куће — а она нека гледа свој посао.</p> <p>„То не може.{S} То не сме бити!{S} Повика 
ог дана празника, пошто је свршила свој посао, она је легла на кревет па јасно говораше ове реч 
ава (спора у послу).</p> <p>Није то лак посао, помусти 12 крава, и 100 оваца, па то процедити,  
ма, <pb n="25" /> то је велики и крупан посао; и од свега тога украсти времена — да се са десет 
их је немилице тукла.</p> <p>Прекомеран посао и рад, основ су свима незгодама које податкивају  
аке се они међу собом узајамно потуку и посатиру.{S} За ово треба благодарити светој природи ко 
курузом — а његов се кукуруз уливадио и посветио се, јер он мора газдама да окопа прво жито па  
 мало искупи се група народа око гомиле поседа све и почне журно комишати.{S} Песма — разговор  
д. и би за чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и једоше, пише и разговараше се мало веселије  
е, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сваком човеку чим до 
ћ ту на раскршћу, између путова и т. д. посејали неколико оџака поврћа, и место да иду, да раде 
ичи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — а остали хоће кукуру 
 зарок.{S} Даница се откану више моде и посећивања игранки већ је само гледала децу своје двије 
на.{S} Ја сам из наднице то све купио и посијо — па да ми ти таманиш.{S} Море овде ће имати пос 
 <p>„Је л’ посло новац?</p> <p>„Он није посл’о већ тражи.</p> <p>„Кад до сад није нашо, одоцнио 
ко се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам 
Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби покупи пола се пр 
 два који сиђу метуће у салаш и свршена посла“.{S} Предложи Милан.</p> <p>„Тако ће најбоље бити 
богаство.{S} То се краде.{S} Нису чиста посла“.</p> <p>Каква жалосна примедба, још жалоснијих п 
но цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана.{S} Сем тога млекар није заклопљен ни 
 много које шта на рачун проводаџијског посла — али није смела никако ни поменути њеним родитељ 
укали сте како немате рада, како немате посла, како се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам сада посла  
да ми ти таманиш.{S} Море овде ће имати посла и кметови и одборници, па ти за штету неће залећи 
одите од дужности планинке, јер ја имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас седморо она 
— узео би за половину 50 дуката па квит посла.{S} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 краву и 
о.{S} Њега ће узети женски род — и квит посла.{S} Дете ни за живу главу немојте дирати.{S} А за 
 својој сестри (од стрица) мало измета (посла).{S} Ова курјачица Даница знала је то, па је пове 
>„Слушај“ окрену се Милораду. „Паре ћеш послати прексутра око пола дана по једној жени код „љут 
Иван је по Даници шиљао Даринци милосне послатке, које је Даринка презриво <pb n="99" /> одбија 
Section" /> <p>Иван је се оженио одмах, после познанства са Даринком.{S} Има већ 3 год. како он 
 те унесите жито у салаш. <pb n="74" /> После онај ћалетак натовари у кола те и ти горе изиђи.< 
евојка —- али опет није као Даринка.{S} После подужег устезања Иван рече да „бегенише девојку“  
 и он му је све пристојно одговарао.{S} После малог ћутања отац отпоче.</p> <p>— Иване, ја сам  
 какве ђечурлије — и нека окомишају.{S} После она два који сиђу метуће у салаш и свршена посла“ 
ше на поље и изгубише се у помрчину.{S} После једног сахата дође комшија Лазар и још неколико љ 
 су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би која друга 
 почиње била су му сва три брата помрла после 60-тих година своје старости, па и сам Јеша остао 
во за покојном мајом (Јешином женом) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо за 
 док вам поп не мете прстен на руке, па после радите што оћете — ја вам нећу осветлити.</p> <p> 
и Мартићи са својом сестром Цмиљком, па после остали Иванови противници који су се још за младо 
е да погази скоро половину пшенице — па после да се суди и дангуби, а често и главу разбије ту  
и како сте их мучили тражећи новац — па после их побили.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вред 
бегне, али га чувар убије, а старији је после 6—7 година робовања умро.</p> <p>Цмиљка се не хте 
пошту мученику Исусу Христу.{S} Тамо је после службе Божије остао цео свет у весељу, у игри и п 
{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</p> <p>У саму јесен Марко  
шњицу дао своме оцу — а и мајка му умре после шесто-дневног боловања.{S} Он оста сам са својом  
ладости његове свађали и мрзили.{S} Али после кратке истраге сви су поштени — пошто су се са св 
S} Благо њима И ако су тек јуче оживели после неумитне и хладне зиме, и ако немају никаква стеч 
ити.</p> <p>— Како ће то бити? кад ниси после фруштука ништ јео.</p> <p>— Па нисам гладан.</p>  
ти — зар она мене баш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љубљења оног пукета.</p> <p>— Те ј 
у нашег Живана и његове Данице, па ћемо после и осталих.</p> <p>Живан је био добар радник, али  
ера одужи дуг и остаде његов коњ, па су после живели лепо и спокојно — остављајући по извесан д 
мо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви треба да се разиђете по обетин 
илаш би осуђен 15 година робије.</p> <p>После више апелата, пресуда би оснажена, и Петроније Чи 
.{S} Он је само гледао преда се.</p> <p>После мале почивке Мића отпоче.</p> <p>— Нисам те Иване 
аница па побеже на поље плачући.</p> <p>После дужег препирања и објашнења остаде све онако како 
ише пењало.</p> <p>Казали смо, какве је последице донела подела рада женског, који се односи на 
 — за то те питам што тако учини.“ — На последње речи а с погледом на борбу Иванову и њему поле 
у то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње време давао повеће суме новаца — па је пред де 
 њеним родитељима, јер је Иван постао у последње време извикан као по све покварен младић.{S} Н 
83" /> од бедних и невољних, тај остане последњи кад се окрене „на левокруг“.{S} Тај обрт, тај  
о је отишло као зрно песка у море“ Рече последњи, и пређоше на други разговор.</p> <p>Тако копа 
нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Искуца и последњи час — кад треба детету живот откупити, али нем 
езазлених створова.</p> <p>Месец беше у последњој четврти — он тек у зору излази.{S} Небо начич 
 кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су последњу четрдесницу давали, беше се искупио силан свет 
и, ткати, плести, чистити и прати, и на послетку, ко ће вршити онај најсветији посао матерњи ок 
а она се не да никако покорити.{S} И на послетку, он се завери: да се неће другом оженити до Да 
е викач дрхтећи од умора.</p> <p>„Је л’ посло новац?</p> <p>„Он није посл’о већ тражи.</p> <p>„ 
 сватове и т. д.{S} Један иде и свршава послове за све.{S} А њих осам раде изједна, и они чекај 
it="subSection" /> <p>Стоја напушти све послове, па и матерњу негу и старање над децом својом.{ 
и радите по 14 и 18 сати дневно најтеже послове, па ћете знати како је њима, у противном никад  
аб жена поред њега гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то он мора да чини.{S} Та 
 а поред тога радила је варошкама разне послове, и зарађивала лепих пара.{S} За непуних 6 месец 
t="subSection" /> <p>Право вели народна пословица „Каква клада, такав ивер“ или „од кладе ивер  
не може на два коца“, тако вели народна пословица.{S} За Стоју је имало више колаца.{S} Она је  
p>Цмиљка је била добро чељаде — свакоме послу вична и досетљива.{S} Отац и мајка осећали су се  
е ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу вична.{S} Највећа жеља која цароваше у њеној души 
хитрене, у наглости, у журби, у великом послу и т. д.{S} Они сви раде полако, али стално и саве 
и знате</p> <p>— да ја до сад у великом послу нисам могла ни кошуље да му оперем како треба, ид 
ошћу а ја сама да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ 
 ћемо ми да разговарамо о некоме важном послу“.{S} И тако се растадоше.</p> <milestone unit="su 
ене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадна у послу великом.</l> <l>Не презнајући свеца ни празника,< 
уче али само беше много пипава (спора у послу).</p> <p>Није то лак посао, помусти 12 крава, и 1 
ја жена кад се једе она се нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у пос 
тук где ће он сести — па одмах спремише послужење — док стаса и врућа ракија.</p> <p>Разговарал 
жеља, да <pb n="132" /> ти она за поуку послужи, те да свуда и на сваком месту будеш сталан и п 
хари и отмици“.</p> <p>Ружица донесе на послужовнику кафу и воду — са једним стаклетом љуте рак 
 оца и мајке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се потпуно срећан са њом.{S} Овај Мил 
бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Послушај оца — па у име Бога нећеш се кајати.{S} Повика 
наш да ће мене моја сестра — њена мајка послушати —- али ја ’хоћу, — да ми напред купиш једну ч 
 припомоћ своје јетрве Круне, која беше послушна и верна као извежбано куче али само беше много 
рави се трудном — па то са неком жудњом посматра.</p> <p>Једног дана празника, пошто је свршила 
>Каква жалосна примедба, још жалоснијих посматралаца?</p> <p>Њихови волови под најтежим товаром 
{S} Овде, што највише пада у очи сваком посматраоцу ове срећне задруге, напомињемо.{S} Да, ни Ј 
ђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, па посматраше како Даринка само лети и ради — и све јој ид 
трпети ово зло у кући“.</p> <p>Живан је посматраше мирно ћутећи.</p> <p>Она настави.</p> <p>„За 
Милорад своме учитељу који га слушаше и посматраше пажљиво.{S} За овим служаше му ракију и нуђа 
S} Милорад сеђаше на клупи пред кућом и посматраше заруделе шљиве којима пуцаху гране од силног 
одоше сви брзим корацима.</p> <p>Учитељ посматраше овај призор, па дубоко тронут запита.</p> <p 
S} Код другог је надничио и радио сваки посо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то шт 
ће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па се унесе тебе у очи и рума  
иховим мозговима, који су одлазили више посрамљени него побеђени.</p> <p>Кад му млађи ма и хоти 
сумњати.{S} Он је подмићивао сваког као посредник између парничара, судија, сведока, вештака, з 
>Посреством својег лукавства и вештине, посреством много жена, девојака и људи трудио је се Ива 
јаца он признаде све па и то дело да је посреством Мартића учинио који су му јатаковали.{S} У и 
и које заносе младост код ње су.</p> <p>Посреством својег лукавства и вештине, посреством много 
ем своје пушке по врату тако снажно, да посрну.</p> <p>„Шта чекаш?</p> <p>Дете једно врисну кад 
заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и сол 
г наследника масе пок. Ивана Перовића — поставив му стараоце на имаће.{S} Милева и Милунка обе  
а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш 
 били, јер то сте их ви научили.</p> <p>Поставите се у положај сиромаха, обуците његово издеран 
времена.{S} Па запржити и осолити јело, поставити, прибрати и опрати судове.{S} Једном речју —  
нку и њене производе — од то доба Стоја постаде деци својој више маћа но мајка.{S} Поред тога ш 
 руменилом и отпоче стари занат.{S} Она постаде продавачица — шта мислите?{S} Цвећа.{S} Или рад 
S} Тако и Стоја.{S} За кратко време она постаде сасвим свирепија и немилостивија под своју стар 
дног деша (Живана) што се окова.{S} Што постаде најнесрећнији од све своје браће“.</p> <p>Ускоч 
платити.</p> <p>Одмах се промени, одмах постаде снужден и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и 
bSection" /> <p>Мартић и његово друштво постадоше страшило светско.{S} Многе домаћине поубијаше 
а који би у њу бленули.{S} Ивану је она постајала све милија и дражија тиме што га је више избе 
ећава одлазак њене свекрве.{S} Али Иван постаје све несноснији и самовољнији.{S} Постао је брак 
} Већ продавачица свог и туђег тела.{S} Постала је блудница, <pb n="58" /> тај гадни црв — који 
пуна три месеца од дана када је пресуда постала извршна, а Иван се венча <pb n="118" /> са Дари 
 корак, ова мала измена у кући Перевића постала је врло важна полазна тачка која води растројст 
и смо довде испричали, како су Перовићи постали од онако богатог стања пуки сиромаси.{S} Али ти 
лачити па и погубити.</p> <p>Свет је од постанка свог вазда налазио благодети у задругарству, и 
у дозвољених и недозвољених срестава да постану господари вашег добра — кад то постигну — они ћ 
остаје све несноснији и самовољнији.{S} Постао је браколомник и прави курвар.{S} Не ради ништа, 
а Ивана Марковог јединог сина.{S} Он је постао прави неваљалац.{S} Горд је, напрасит, немилости 
 поменути њеним родитељима, јер је Иван постао у последње време извикан као по све покварен мла 
куд по мраку са пушком.</p> <p>Марко се постарао и спремио сведоке око 12 да докажу како Гвозде 
спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам остати са Спасојем“.</p> <p> 
тај мах и на друга врата уђе други мало постарији човек, обучен као први, и обојица викнуше у ј 
Ко зна.{S} Ви ћете се можда изделити, и постати пуки сиромаси, али и као такви немојте грешити. 
рави Хришћанин.{S} Не би он меса уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, то он страшно бег 
о наћи до Милорад?{S} Али он не може са постеље да се дигне.{S} Водени клобуци беху му искакали 
 га заливаше водом и кукаше крај његове постеље.</p> <p>Дође Марко, Ружица не беше с њим.</p> < 
ничари и рабаџије скупише се око његове постеље.{S} Све мушко и женско, мало им велико стајало  
све своје пунолетне задругаре око своје постеље и учио их.</p> <p>Његов говор био је тих, одмер 
 и у кућу Перовића и пообаљива чељад на постељу која попадаше као снопље када духне север.{S} Т 
 је још и боље.{S} Клетва покојног Бате постигла нас је...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта мој ж 
 и кад смо с великом муком и трудбом то постигли — сад ће да нам главе дође.{S} Зар није усљед  
 постану господари вашег добра — кад то постигну — они ће тада према вама бити немилосрднији но 
о овај жалосни и грозни случај, који је постиго задругаре некад срећне задруге Перовића, и који 
дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар постиже их нека клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им 
е некад срећне задруге Перовића, и који постизава и увек ће постизавати сваког безумног човека, 
жаве се удружују једна са другом и тако постизавају своје циљеве.{S} И ако икад, данас је наста 
ге Перовића, и који постизава и увек ће постизавати сваког безумног човека, који мисли да му је 
жене, па нека воде бригу.{S}Како би оне поступале да нас нема.{S} Спасоја момка који суши шљиве 
ужују.{S} Према њима не треба нечовечно поступати, треба им давати више но што искају.{S} Не до 
ораду и Милану.{S} До скора они човечно поступаху са надничарима.{S} Сад се и они поцицијали.{S 
" /> им се хрђава храна и пиће.{S} Овим поступком, имућни људи нагоне сиромахе да се са свим од 
ела те их обуче и преодену.</p> <p>Овим поступком, он одреши руке и даде маха свима својим задр 
не га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца отискују камен по камен из свог органа с 
усијане вериге по голом телу.{S} Тад би посуктали жути дукати као жар“.{S} Одговарају нам они.{ 
враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све село чује.{S} У вече долази муж са рада сво 
а чуваш и помажеш власт.{S} Ти Милутине потајник да ме хваташ.{S} Кукали сте како немате рада,  
ет, Вук хајдук, Гвозден јатак и Милутин потајник.{S} Ово је заиста чудновата ствар.{S} На једно 
овако више не може.</p> <p>„Били ти био потајник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помог’о.</p> <p> 
е“ гледај те ми учини мало места или за потајника, или за жандарма или пандура, или за шта му д 
 се сутра.{S} Сутра ћеш бити примљен за потајника.</p> <p>„Ако то буде, добићеш од мене добру н 
есе.</p> <p>Марко окарактериса и себе и потајника Милутина код власти са смрћу хајдука Вука њих 
и Милутин без и једне речи би примљен у потајнике да хвата на далеко чувеног хајдука Мартића и  
 напитом, почне купити камење по путу и потезати се на куче са разним и врло гнусним псовкама.{ 
 гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је потера за хајдуцима — али ниђе ни трага ни глава, ни од 
е:</p> <p>„Вас двојица идите у поље, те потерајте сва 4 вола и коња судници“.{S} То рече па се  
p>У раној јесени погибе један хајдук од потере — а други се жив предаде.{S} Вештином полицајаца 
рла.</p> <p>У саму јесен Марко је навео потеру на хајдуке који су били у некаквој кошари те су  
може полиција дознати — па ће за њима у потеру и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Добро брато, ј 
 усмено, па нареди — да цело село иде у потеру за хајдуцима.{S} Чим он то нареди дође му жандар 
предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви, само остаде Милорад — кукајућ 
{S} Његово благо лице увек насмејано, а поткићено као сребрним зрнцима — његовом седом и коврџа 
аленој и округлој глави неком са златом поткићеном марамицом.</p> <p>„Је ли ти“?!</p> <p>„Шта ј 
а тај се начин кућа све више пљачкала и поткрадала од стране кућних лопова.</p> <p>Што је кућа  
 она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто но је даде 
мем.{S} Морам тамо о јесени пресадити и поткресати доста младих дрвета, па ћу рано на пролеће ј 
оранио и уздиго обаљена врежна трешње — поткресо их и окрепио, па и купус, који је стручић са с 
и коме штету учинити.{S} Ено га сад где поткресује суво грање на младим шљивићима, па накупи пу 
о тако ми умрлог часа.{S} Нећу бацити у потомност моје шесторо ђечице“, ит.д.{S} Ама прави наза 
 даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зими усљед мраза.{S} Еле ја сиро 
 са дуплом ценом своје-ручно написату и потписату.“</p> <p>„Ја истина, Перуника му је писмена.“ 
, па ћемо пред конзисторију.{S} Нек нам потпише развод брака.{S} Цмиљка је добра, она ће се опе 
еста.{S} Једном на сеоском вашару Марко потплати неке пијанице и своје љубавнике да Петронија м 
ем ову квиту, или ћу кога подговорити и потплатити да је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до п 
ави назарен.{S} Али као главна и стална потпора беше му позајмица, коју је од сваког узимао, а  
има је у ствари и намењена.{S} То је та потпора била — која је Марка усрећавала.{S} Али она ниј 
лука, и Милорад га послуша, и осећао се потпуно срећан са њом.{S} Овај Милорад, био је темељ њи 
.{S} Црномањаст, ћосав, здрав, снажан и потпуно развијен.{S} Као такав, са својом неограниченом 
рата кратког, плећат, снажан и развијен потпуно и морално и материјално, при том здрав као срча 
тамо, дете гурнула старија деца које је потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвнета самим чел 
е попе на кола озго врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пре но што је засп 
 су све јетрвице и прилично подмиривале потребе своје и својима изузимајући Стоју; која се беше 
а онда своје, за то што дугује за разне потребе.{S} Сено укошено па не зденуто, или зденуто а н 
 моћи да заради друго што му је нужно и потребно.</p> <p>И да сведемо сада своје погледе и назо 
омрзе још већма Марка.</p> <p>Једном га потреви у пољу на путу.{S} Опсова му сунце и шину га шт 
тапом по глави, кога обли крв.{S} Марко потрже револвер, али му га овај оте и добро га исћушка  
вађа због путова и богаза, због штета и потрица.{S} Грување стоке камењем и кољем, јурење са па 
овој кући — што се год заради то се све потроши и развуче се.{S} Моја мајка музла је сама пет о 
 било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за децом шкргућући зубима — стиже на прелазу оно 
p>— Бежимо овамо!{S} Увати је за руку и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ оне стазице, шт 
ближе.{S} Ај Марко.{S} Еј побратиме.{S} Потрче помози хоће да нам сено покисне.{S} Али кад <pb  
ожичицом, па немогу да идем.{S} Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне брже па одоше“.{S} Ређаше Даниц 
то под ложичицом, па немогу да идем.{S} Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне брже па одоше“.{S} Ређа 
вануло је није ударила али се спрема. — Потрчи на врат на нос.{S} Ај Суседе, ај комшија!{S} Оди 
са голим рукама, нема вила ни грабуља — потрчи сад ове тражи по туђим кошарама и колибама, и до 
ко, док јој врисне дете на пољу — а она потрчи тамо — па преко квочке и пилади те удави седморо 
амо викну је „покипи млеко“, а она опет потрчи преко пилади те удави опет седморо — осморо, и м 
 дошли и поклали све само да се она што потужи“.</p> <p>Овако су резоновале Јана и Ђука.{S} Ова 
ако се са сваким свађао, а често пута и потуко.{S} Он је због својих преступа имао да плати нек 
нат — и таке се они међу собом узајамно потуку и посатиру.{S} За ово треба благодарити светој п 
 кошуље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Је 
оше страшило светско.{S} Многе домаћине поубијаше и силно благо отеше.{S} Вук Перовић побего је 
киша — он дође у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ограде око које опасиваше 
> <p>ЛУТАЈУЋЕ ДУШЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ЗА ПОУКУ</p> <p>НАМЕЊЕНО ЗАДРУГАРСТВУ</p> <p>од</p> <p>ВЕЛ 
аш до жеља, да <pb n="132" /> ти она за поуку послужи, те да свуда и на сваком месту будеш стал 
твари и код њега крити.{S} Власт, па ни похарани не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Пе 
у, а ја сваког тренутка надам се штети, похари и отмици“.</p> <p>Ружица донесе на послужовнику  
полазак.{S} Док Спасоје дотера волове и похвата их у кола — дотле Милан спреми 3—4 велика кукур 
тигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па похваташе волове њих двоица и отераше кукуруз у село ко 
 ни кошуље да му оперем како треба, иде поцепан и нечист као какав убоги.{S} То убија понајпре  
 крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана, распојаса, гологлава, неумивена,вашљива и т.  
 и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не умивена, а што  
о па и лети и зими њиме прикривао своје поцепане и нечисте преобуке, а деца су му била: као дец 
ом слабошћу која се састоји у неслози и поцепаности, као год што се користи војсковођа растројс 
ступаху са надничарима.{S} Сад се и они поцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни почеш 
 жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти све поцркале.{S} Забољело ме нешто под ложичицом, па немогу 
, једном речју — кад су год хтели да га почасте незадовољством — они су само муцали и муцали —  
м.{S} Па ћу сво моје имање да ускрчим и почастим, сваки камичак изнесем.{S} Виноград ћу да ђубр 
p>Али бато — ти си се мучио око нас?{S} Поче Вук синовац му — мало њежним тоном, и питање његов 
тражио, ти ниси требао ни да се жениш.“ Поче плакати. „О, несрећница што се окова!{S} Што пође  
ави два три пут.{S} За тим извади па га поче превијати.{S} Мете га опет и чагрљну по кључаоници 
на речи и перу.</p> <p>Перовића задруга поче јавно говорити о деоби.{S} Сва упињања, сви разлоз 
, на коме јахаше вођевина, за узду — па поче враћати је назад.</p> <p>Чим то спази Чилаш он у н 
е имао.</p> <p>Једног пролећа — рано се поче копати виноград.{S} Око 20 њих копали су код Милор 
сетити.</p> <p>Даринка је затруднила, и поче знатно опадати и губити своју девојачку лепоту.{S} 
} Стеже шакама главу по слепим очима, и поче говором полугласним.</p> <p>„Сећам се добро.{S} Ба 
 ми је, па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у сузама.</p> <p>— Човечност кад ми поми 
уком пребрала пасуљ, па када се скува и поче јести у њему само угљевље и крца се камење.{S} Ређ 
а и она се отворише.{S} Он уђе унутра и поче ломити катанце на сандуцима.{S} Вук и сам пође за  
и прстом на Даринку.</p> <p>Она приђе и поче али не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де вер 
ливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати прашином у намери да му заустави  
и висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — да је 
е јетрве Милице.{S} Она изађе на поље и поче га тражити.{S} Као лафица разјарена стиже га за је 
силава мали ножић оштар са обе стране и поче са недара већи кошуљу свуд наоколо, па доњи део св 
шу и обоје његове деце.{S} Пробуди се и поче зверати по кошари нешто говорећи са стиснутим зуби 
арко позва све чланове своје породице и поче овакав разговор:</p> <p>„У нашој је кући увек био  
 у оном заладку засијаше као лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани, ве 
срећан и задовољан.{S} Примети учитељ и поче сркати кафу — дивећи се филозофији овог простог се 
 разјарена стиже га за једном зградом и поче га шамарати.{S} За тим се врати, и њено двоје деце 
ција (болест) појави се рано у народу и поче немилице сатирати све — а нарочито децу.{S} Она до 
 Стока, од како је почеше слуге гледати поче јако опадати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем н 
ћи конопац у рукама па и без једне речи поче их по врату шибату, по раменима и глави.{S} Стаде  
песницама показивао неке мимике.{S} Док поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене  
ама.{S} Не прође ни пуна година како он поче управљати кућом, а незадовољство поче извирати међ 
н поче управљати кућом, а незадовољство поче извирати међу задругарима.{S} Ђаво баци камен спот 
ште на своје бурне груди.{S} Даринка му поче враћати пољубце и претискивати га на своје груди.{ 
 лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — на почек.{S} Повиш’те нам надницу.{S} Довикују нам наднича 
е се она грозно светила.{S} Која је год почела са њом да се поинати морала је исплакати свој је 
му очице, па мали носић — мала устанца, почело ми баурати (пузити) чекај да га придојим.{S} О,  
чице, па капицу од вунице.{S} Ене, ене, почело тајити.{S} Пази како раширило ручице.{S} Оди, од 
 месеца како су се састали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка му се  
 се реда много одустало.{S} Јетрове, из почетка жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д. п 
.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни почешати се.{S} Храни нас као пашчад, а плаћа као милос 
редило.{S} Једном, на копању кукуруза — почеше они корети жене, како оне завађају и дјеле браћу 
р и чист као огледало.{S} Од рана јутра почеше крстарити преко села људи и жене, обучени у лепо 
 нема ничему цене.{S} Стока, од како је почеше слуге гледати поче јако опадати.{S} Ја осећам да 
 мало удалише од гомиле и комишиоца оне почеше тих’ разговор.</p> <p>— Што ли он није дошо тетк 
шуље.{S} Оне се здравише па застадоше и почеше разговор.{S} Живан није знао које су, нити хтеде 
еде.{S} Кад хајдуци наиђоше на заседу и почеше се пушкарати у ком пушкарању Вук погибе.{S} Овај 
зазва покрет код свију — од којих многи почеше плакати.</p> <p>— То ми је била дужност.{S} Тај  
ни Милан остадосмо заједно, и како који почеше продавати парче по парче од наших бивших задруга 
 њој па и на њеном мужу.</p> <p>Укућани почеше изјављивати своје незадовољство против јела.{S}  
 три пут, али се нико не одазва.{S} Они почеше палити машину и пипати око кола — док нагазише н 
дним стаклетом љуте ракије па оде — они почеше пити разговарајући се.</p> <p>„Заиста, све је та 
ао олакшицу свога греха.{S} За овим они почеше доносити крадене ствари и код њега крити.{S} Вла 
енски рад у Перовића задрузи, и од како почеше падати примедбе као крушке које су презрелиле на 
.{S} Па и не чекаше да спане роса — већ почеше брати, и скоро набраше једна кола док стигоше и  
само гледао преда се.</p> <p>После мале почивке Мића отпоче.</p> <p>— Нисам те Иване виђо одавн 
знам шта ти би.{S} Нисам те ни пито шта почини са Цмиљком — шта вам би буди Бог с нама.</p> <pb 
слимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много починиле квара?{S} Запиткиваше Круна — правећи се као д 
 увек су му се исповедали: шта су и где починили, сматрајући то као олакшицу свога греха.{S} За 
у бојали Марка.</p> <p>Марко је многима починио силну неправду а нарочито људима мирним и прост 
мало разабра.</p> <pb n="92" /> <p>„Шта починисте до сад?{S} Запита Милорад шапћући.</p> <p>„Го 
<p>Даница већ стиже и, изагна овце које починише за непуних 5 минута огромну штету.{S} Она наљу 
p> <p>Од тренутка — када ова приповетка почиње била су му сва три брата помрла после 60-тих год 
на себе —- осетио је где га снага нагло почиње издавати.{S} Из собе није никуд излазио.{S} А св 
од грознице — а био је у стању напитом, почне купити камење по путу и потезати се на куче са ра 
и све дотле — док порасте и само о себе почне се бринути; од тог детета можемо имати у свему зд 
а маховином и гљивама као псето које се почне лињати, а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме де 
г тренутка погинути.{S} Па још ако дете почне плакати, то ће их најпре разјарити да му угасе мл 
— а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са обе стране оставља не п 
се група народа око гомиле поседа све и почне журно комишати.{S} Песма — разговор — шала — смеј 
ржљивог члана породице.{S} Но, ако дете почнемо испочетка његовог живота брижљиво чувати и него 
у том погледу учине.{S} Н. пр. ако дете почнемо од рођења његовог на примитиван начин чувати и  
S} Они треба да га преврну па за тим да почну купити у пласје, и тек што преврнуше да се мало б 
стају инокосници и без ово мало стоке и почну опадати у свима гранама.{S} Где нема тора, ту нем 
о:{S} Покидан бостан, изломљени калеми, почупана паприка у јастуку, исечене санке и кола, и т.  
дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше и почупаше по неколико бичева косе — обадве шарене у крви 
сломи врат онда гледаоци прсну у смех и пошалицу, гледаоци то су нерадници и сиромаси.</p> <p>“ 
о.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="100" /> <p>— Она никако не ве 
ако мислила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њега?{S} Онакав диван младић — као јабука.{S}  
је било огромно по путовима.{S} Сватови пошли цркви на венчање — па нису могли путом од силног  
 У механи беше пуно обвезника који беху пошли у команду, међу којима имађаше и Миланових комшиј 
p>Добро је Даница измајсторисала.{S} Да пошљем побратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у друшт 
ола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све о 
а...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему купити чантри 
ује да предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви, само остаде Милорад —  
с мале трубице.{S} То је био писмоноша, поштар — суруџија.{S} Па је кроз трубу довикивао рабаџи 
 Јадна Милица сва испребијана — добила, поштеде од доктора пет месеци.{S} Па и дете јој што каж 
е доктору и добише уверења са повеликом поштедом.{S} Мисли ли су многи суседи па и сами укућани 
никаква разлога, никаква основа да буде поштен и моралан човек, тај се може купати у пороцима к 
или.{S} Али после кратке истраге сви су поштени — пошто су се са сведоцима одбранили, где су то 
: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и поштено умрети.</p> <p>В. Јањић.</p> </body> <back> <di 
нка ћерка Сретена Цветића, ћерка једног поштеног и доброг домаћина, беше дивно девојче.{S} Било 
 посматра.</p> <p>Једног дана празника, пошто је свршила свој посао, она је легла на кревет па  
ојас и даде једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи заповеди слугама и Савц 
ог хајдука Мартића и његово друштво.{S} Пошто прими пушку и муницију и пође у своју чету Марко  
S} Учитељ је пио — али ужинати не хте — пошто је скоро било време и вечери.</p> <p>Учитељ рече  
и после кратке истраге сви су поштени — пошто су се са сведоцима одбранили, где су тог вечера б 
 добра, она ће се опет удати за другога пошто прође година дана.{S} Све ће то људи удурисати.{S 
 је се из раније решио, да квиту украде пошто по то, па је то саопштио свом комшији Миладину је 
пов и што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад су нашли слепце — п 
љиве и изгубисмо на њима.{S} Ове године пошто урадисмо виноград и задужисмо се на име његовог р 
еца криво.{S} Оно не може ништа сметати пошто је ванбрачно.{S} Њега ће узети женски род — и кви 
то и надурено. <pb n="41" /> Изјутра он пошто се опремише сви, позва све људе и њихове жене у к 
.</p> <p>Чилаш задржа код себе револвер пошто овај сведок виђе, и оде у полицију те оптужи Марк 
шилук и цело село.</p> <pb n="65" /> <p>Пошто је претурено све по згради, а није ништа однешено 
рати онако како му Даница свира.</p> <p>Пошто је Живан скоро сво најглавније имаће отуђио и дос 
о што могло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто се изручило све што се имало — онда отпоче Милора 
ду задоволења бар колико толико.</p> <p>Пошто се искупише сви, Марко запита.</p> <p>„Шта је бил 
 поткрвавио као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто но је даде?</p> <p>„Није је он ни прод’о већ Перу 
одело и отишо у цркву — да ода заслужну пошту мученику Исусу Христу.{S} Тамо је после службе Бо 
о свет, како се његова породица слаже и поштује — како ревносно раде сви за једног и један за с 
мене које се у том погледу учине.{S} Н. пр. ако дете почнемо од рођења његовог на примитиван на 
 помажу и одржавају људски живот.{S} Н. пр. стомак хоће хране и то захтева од разума.{S} Разум  
 тачно вршио, исто тако уживао је своја права која му се нису смела ни у ком случају крњити.{S} 
ви јадници нерадници — имају подједнака права на сажаљење као год и они који су сакати и слепи. 
живота — те да што пре однесе пред Бога правде своју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год казив 
 тако разуман и њежан на спрам истине и правде.{S} До скора ти ниси умео да цениш ничију част н 
троније Чилаш оде да издржава робију на правди Бога.</p> <pb n="97" /> <p>Кад Марко дође у вече 
реч проткана била најчистијом истином и правдом.{S} И чланови његове породице, и суседи и комши 
на и искасмо паре, али нико ни паре.{S} Праве комендију.{S} Сеире за нама.{S} Док она удари у п 
, богатих осиромашила; добрих позлила и праведних огрешила.{S} Вредно је споменути: да овај Гво 
 починиле квара?{S} Запиткиваше Круна — правећи се као да ништа о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, л 
 свако доба да пребира своје жртве и да прави разлику између њих и добрих па само добрима да чи 
ност моје шесторо ђечице“, ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Али као главна и стална потпора беше  
S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S} Не би он меса уз ове посте окусио д 
ственика, слугу и надничара, чини те се прави ушпарање 1. плаћа се радницима незнатна надница,  
самовољнији.{S} Постао је браколомник и прави курвар.{S} Не ради ништа, Дуван пуши и опија се — 
е на груди.{S} Подмеће дроњке на трбу и прави се трудном — па то са неком жудњом посматра.</p>  
 Марковог јединог сина.{S} Он је постао прави неваљалац.{S} Горд је, напрасит, немилостив, само 
зменицу.</p> <p>Овако се с’ дана на дан правила ларма и свађа све оштрија и ординарија, и на та 
/p> <p>Његов говор био је тих, одмерен, правилан.{S} Његово благо лице увек насмејано, а поткић 
ити.{S} Његове су очи као магнетна сила правиле ужасно врење у њиховим мозговима, који су одлаз 
оја друга била планинка због ђеце би се правиле свађе и незгоде.{S} Рече Милорад.</p> <p>„Па за 
notes"> <note xml:id="SRP18992_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако могне.</note> 
а основу свог стеченог искуства написао правилник<ref target="#SRP18992_N1" />) — по коме се ње 
не и густе, лица жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа густих и црних, очију црних и бистрих к 
из близине.{S} Причају, кад је ову воду правио мајстори су га понудили — да урежу, у камен њего 
а мобе на којој је своме суседу помогао правити неку грађевину.{S} Па кад је био поред куће јед 
риш ја“.{S} Опет Живан.</p> <p>„Јес!{S} Право велиш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко 
здаје из куће и продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад су нашли слепце — па нека им гуле с 
S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме 
мајка не да?{S} Она није мала.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} 
 осветлити.</p> <p>Ћу де.{S} Ете некога право к нама.</p> <p>Даринка стаде!</p> <p>— Он је, он  
S} Да ниси ти коју заволео.</p> <p>— Па право и има — ако је се с којом зареко треба и да је уз 
ве речи она као бесемучна растрчи се па право у начелство.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо како д 
ок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право рече, она неће имати никад ђеце.{S} Па зар да се  
оде.{S} Рече Милорад.</p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи м 
рекиде ћутање и отпоче:</p> <p>„То није право!{S} Ако си старија, старија ти кожа на челу.{S} Ш 
но.{S} Понјеше пушке и барута — и одоше право Мартића кући.</p> <p>Цмиљка, сестра Мартићева — б 
е изађоше из зграде ови људи — и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За ово врем 
 У кратко измењаше своје мисли и пођоше право Тешића кући.{S} Нит’ кога трефише нити стигоше.{S 
ла рад другом вама ни једном не би било право.{S} Сад од Петровадне Иван неће више ићи у школу  
о“.{S} Рече Гвозден.</p> <p>„То би било право“.{S} Додаде Чедомир.</p> <pb n="23" /> <p>Остали  
 Иван тужним гласом гледајући непомично право у земљу.</p> <p>— Није лепо од тебе Иване — што с 
а крвљу замућено огњиште и ако је на то право имала, већ је се преудала за једног доброг домаћи 
ој вики узе столицу па заману начелнику право у главу.{S} Цикнуше меденице, дотрчаше жандарми и 
могли путом од силног блата, већ ено их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он 
„Немојте наопако говорити!{S} То би баш право било“!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„Можете како 
и соли, ја знам на што смераш, али имаш право — ја сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Право вели народна пословица „Каква клада, такав ивер“  
 ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са правом применити на Ивана Марковог јединог сина.{S} Он  
бљену пилад по трави.{S} За тим седе на праг.{S} Стеже шакама главу по слепим очима, и поче гов 
у.{S} Иван је неприметно дошао и сео на праг свог вајата и слушао своју Цмиљку како тепа ономе  
је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до прага своје куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој  
а свету.{S} У главном, и они су били на прагу пропасти, и да сведу своју имовину на ону законск 
ака циљ, сваки план — свака жеља остаје празна.{S} Њихова јава личи на сан, а живот на машту.{S 
прописно растојање и добиће те половину празне земље што рачунате да вам је воћњак на који поре 
 кад се сумира — кућа с дана на дан све празнија.{S} Кућни старешина виђе ово зло, па заклопи с 
ривац не беше ту.{S} Сутра дан освиташе празник.{S} Живан поранио и уздиго обаљена врежна трешњ 
же.{S} Он не мари ништа што је недеља и празник.{S} Ено га где обилази башту.{S} Побија прикољк 
ком жудњом посматра.</p> <p>Једног дана празника, пошто је свршила свој посао, она је легла на  
 великом.</l> <l>Не презнајући свеца ни празника,</l> <l>Не помињућ’ имена Бож’јега.</l> <l>Јој 
ће и лето.{S} И у том добу, поред много празника и празничића скраћује се време рада усљед атмо 
и се одмах једна огромна разлика, једна празнина груба и необична.{S} То се дало приметити прво 
S} И у том добу, поред много празника и празничића скраћује се време рада усљед атмосверних упл 
ом покојном брату Милану.</p> <p>Једног празничког лепог дана, тек што сунце зађе за оближња бр 
>Први дан цео свет обукао се у најлепше празнично одело и отишо у цркву — да ода заслужну пошту 
 преко села људи и жене, обучени у лепо празнично одело, пешке и са коњима — и одоше у пријатељ 
а то главе стало.</p> <p>Једног јесењег празничног дана разговарао се је Иван са својом стрином 
правичност и нечовечност.</p> <p>Једног празничног вечера, вечераше сви, а Даница не хте.{S} Не 
о да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров и немилостив — али она беше, доброг с 
е, доброг срца — па увек и добре воље с прам њега.{S} Ту доброту он није умео ценити он ју је у 
ни се, као кад се за један тренут какав прамен облака скине са сунца — тако се скиде дотадања с 
кољке и увлачи трлиће онде где би му се прасад могла извући и коме штету учинити.{S} Ено га сад 
 моје две овце“, или „са оно моје једно прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих ји из затвора, нек 
одело, прести, ткати, плести, чистити и прати, и на послетку, ко ће вршити онај најсветији поса 
ко ти може образ поднети ти га немој ни прати ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми оде 
аче, грудњаче, цедила и т. д. сваки дан прати и чистити, солити и преваривати.{S} За тим — прис 
што шта могао измишљати.{S} За то ју је пратила тета Даница.{S} У једно да што узгред олакша св 
им. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало зас 
S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У народу је  
Целу ноћ стоји шкрипут кола путевима уз пратњу песми рабаџиски. <pb n="102" /> Они возе сено, к 
 Она наљућена као змија удараше овце уз пратњу најординарније псовке са једним сломљеним вилама 
ислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су свиње на 
 лозу од 20 с. м. којих половину изломи прашином, сувим трскама од корова и мотиком.{S} Ореже г 
Док га она диже и поче му рану засипати прашином у намери да му заустави крв — док викнуше из к 
вађајте се као што сам се ја свађао.{S} Праштајте као што сам ја праштао, казните као што сам ј 
 ја свађао.{S} Праштајте као што сам ја праштао, казните као што сам ја кажњавао.{S} Делите као 
оље лагао си сам себе.{S} Ти ниси ником праштао — као што ти Христос заповеда, па и теби неће н 
а, пресуде, саопштавање и одношење акта прв. суду 300 динара.{S} Еле 800 дин. кошта деоба.</p>  
рибра и продужи.{S} Наша се кућа рачуна прва у целој капетанији!{S} Марко је кућни старешина и  
икаше неколико женских међу којима беше прва Даница.</p> <pb n="24" /> <p>„Немојте наопако гово 
нека ти опрости.</p> <p>— То ће ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо заједн 
 <pb n="87" /> је лебдио непрестано над првенчетом својим, над својим милим и драгим чедом, кој 
и нема бољег хрвача.{S} У колу је свуда први.{S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се одева и издржав 
ренеражен.</p> <p>— Мало парица, повика први.</p> <pb n="130" /> <p>— Он Бог и душа не...{S} Хт 
p> <p>— Мети де вериге у ватру — повика први Даринци.</p> <p>— Не требају вериге, него паре, ил 
.{S} Они се нису делили, па им се то на први поглед да приметити.{S} Доста имаћа, доста стоке,  
сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад се први пут састану момак и девојка.{S} Запита Даринка чис 
 доказе где сте те вечери били.{S} Рече први хајдук.</p> <p>— А она девојчица казаће — како сте 
ристу динара“ рече механџија.</p> <p>„И први други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</ 
.{S} На прво место дођоше у хапс његови први шураци Мартићи са својом сестром Цмиљком, па после 
 на земљу.</p> <p>„Везуј се, викну онај први.</p> <pb n="84" /> <p>Милорад као изван памети гле 
 ви томе моме јаду најкривљи.{S} Да сам први пут узео Даринку као што сам и хтео, куд би сад би 
младић — као јабука.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали се каменом, он сваког пребаци.{S} Хрвал 
 други мало постарији човек, обучен као први, и обојица викнуше у један мах:</p> <p>„Пст!“ Мило 
олу — за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држава.</p 
бјашнења остаде све онако како је Марко први пут предложио.</p> <p>И тако се радило.{S} Радило  
е имао коме отићи, он је некад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за 
 и отишо мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у сретање.{S} Руковаше с 
све — све се радује дивном мају.</p> <p>Први дан цео свет обукао се у најлепше празнично одело  
 <p>„Двеста четрес“ рече други.</p> <p>„Први други пут“.{S} Дали ко више.{S} Скупи се велика го 
а.{S} Тај хлеб морам ја сам произвести, прво њима, па мене шта остане.{S} Док рађаху они надниц 
у ову кућу и како отправљам ту дужност, прво за покојном мајом (Јешином женом) па после и сама. 
их бивших задругара ми смо куповали.{S} Прво, покојни Живан уби се због жентурине, за тим Чедом 
ови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> <p>„Газдарица Стоја у мал’ ниј 
 изврши секцију и отпоче истрагу.{S} На прво место дођоше у хапс његови први шураци Мартићи са  
светио се, јер он мора газдама да окопа прво жито па онда своје, за то што дугује за разне потр 
уба и необична.{S} То се дало приметити прво на деци, на њој па и на њеном мужу.</p> <p>Укућани 
e unit="subSection" /> <p>Да прелистамо прво судбину нашег Живана и његове Данице, па ћемо посл 
S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} Кад првог човека у селу упропастисмо — шта нама вреди живот 
да ће се пограбити не само удовци већ и првоженци — да је испросу — али се преварила.{S} Нико и 
 бриге овде тражити до мрака“.</p> <p>У првом сандуку нађоше један свежањ хартија, али од мање  
е.</p> <p>— Иване, ја сам казао Лазару (првом комшији) да дође.{S} Но дед спреми се да идемо на 
ана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година старости.</p> <p>Ни Стој 
се потрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пре но што је заспао помисли у себи:{S} Волови су матор 
з пушке и тиме учинио покушај убиства а пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да изв 
д се сумира упрсте Цмиљка је затруднела пре 2 месеца — но што је Обрен ову комендију извео.</p> 
ом — и да ни једном домаћица није умрла пре 58 године просечно.</p> <p>Јеша је оженио два своја 
сти, већ усљед немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом да удари.{S} Он сиромах то не зна, већ се ту 
> <p>„Кад је ово дотерато?</p> <p>„Јуче пре ово доба.</p> <p>„Колико има порезе да плати до сад 
м људима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему опростио живот него њојзи.</p> <p>— А како о т 
ао <pb n="125" /> змија ноге.{S} Она би пре погинула — него што би дозволила да они изгину.{S}  
одно.{S} Ово су ујаци твоји, ти њи ниси пре ни видио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи —  
 ми дате часну реч, да се нећете делити пре но док немаднете пунолетних мушких глава још толико 
је двоје невино, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећ 
е из лепе грађе свог живота — те да што пре однесе пред Бога правде своју чисту душу и тело.</p 
старости, па и сам Јеша остао је удовац пре непуну годину дана.{S} Вредно је споменути — да му  
о први.{S} Бацали се каменом, он сваког пребаци.{S} Хрвали се с ким, он га надјача.{S} Кажу да  
 он мора истакнути своје „Ја“.{S} Ко му пребаци камена црћи ће му во.{S} Ко му прескочи скок ли 
чак из планине на својој грбини, и опет пребацивање и подозревање од комшија као да им ја горим 
о неко дугме на грозду зрело они берући преберу их и поједу и тако сврши се берба.</p> <p>Човек 
ошћу — и сад је он умео у свако доба да пребира своје жртве и да прави разлику између њих и доб 
 ни од корова.{S} За тим претурише све, пребискаше сваку ствар и направише читав вашар у згради 
род.{S} Кад ја приставила и мојом руком пребрала пасуљ, па када се скува и поче јести у њему са 
ок се разговарају о крађи и утаји — док преварбавају и прекрајају разне ствари за одело и обућу 
 д. сваки дан прати и чистити, солити и преваривати.{S} За тим — пристављати три пут за дан кој 
ећ и првоженци — да је испросу — али се преварила.{S} Нико и не помену.{S} Она, кад то виде.{S} 
чисто преко воље.</p> <p>— Па и није се преварио.{S} Девојка је као анђео рече мајка.</p> <p>—  
огромне глобе.{S} Али Марко га научи те преведе имање на жену.{S} Он има земље прилично, али ус 
рањеном срећом и надом.{S} Даница је се превијала <pb n="55" /> као отровна гуја и кукала и дан 
ва три пут.{S} За тим извади па га поче превијати.{S} Мете га опет и чагрљну по кључаоници.{S}  
 што их је отац још у младости калемио, превили се од китине.{S} Он своје погледе заустави на к 
јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на све стране, већ велим за самог себе.{S} Грех 
 киша, ту су возови и јармови.{S} Једни превлаче сено у плашће — други га дену, и отму га испре 
рући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан превлачише њих двоица без застоја и одморка.{S} Кад би  
о им треба покупити.{S} Они треба да га преврну па за тим да почну купити у пласје, и тек што п 
тим да почну купити у пласје, и тек што преврнуше да се мало боље просуши и укупише један плас, 
S} Те ћемо за ово два дана све обрати и превући у село код салаша.{S} Нека сутра једна од жена  
порани у команду.{S} Њему пак нареди да превуче оно што је још остало, и нека са оно радника по 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Да прегледамо сада, рад и живот синова покојног чича Јеше  
 лонац.{S} Зар није било случајева — да прегору угарци и преломив се одскочи угљевља у лонац ко 
.{S} Неке важне мисли обузеле су га.{S} Пред њим је стајала чутура са ракијом са којом је свако 
клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред судом је изгледао тако кротак и фини, и говораше у 
</p> <p>Не прође ни три пуна месеца — а пред духовним судом стојаше Иван и Цмиљка Перовићи тужи 
мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се 
} Кад их Марко виде.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати коња, на коме јахаше вођевина, за узд 
еми два коња у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} С 
 џепа неку скучену подебелу жицу и дође пред врата Симиног фајата.{S} Мете онај тел у рупицу и  
оне суховине и однесе кући.{S} Чим дође пред кућу.{S} Он дозва сестрицу Милеву — која у близини 
 време давао повеће суме новаца — па је пред деобу отишо’ код њих и затражио квите.{S} Они пове 
рађе свог живота — те да што пре однесе пред Бога правде своју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је 
е оне чине у инат некога. „Изнела дјете пред свиње“.{S} Како се то може помислити.{S} Изнела га 
 кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле.{S} И све наше свиње бијаху с 
тревише их на раскршћу села где отераше пред <pb n="27" /> собом оне овце, оне исте свиње, што  
а.{S} Отворише врата, и тек што изађоше пред зграду — док из амбара помоли се двоје деце Симово 
лиција уђе у траг хајдуцима а за њима и пред њима направи заседе.{S} Кад хајдуци наиђоше на зас 
то што мора.{S} Милорад сеђаше на клупи пред кућом и посматраше заруделе шљиве којима пуцаху гр 
Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега је Чедомир бранио и клео све за њега, 
он сео у судницу па прима порезу.{S} До пред саму ноћ није од стоке ништа продавао — јер многи  
се год до сад догодило, то је била само пред-игра, а сада настаје главна трагедија која ће се н 
ли 3 човека банути и њу затећи, па ћемо пред конзисторију.{S} Нек нам потпише развод брака.{S}  
воз средином пута, па само дундају ногу пред ногу.{S} Суруџија приђе већ близу и мораде он да з 
ећан да доживи тај дан.</p> <p>У недељу пред Спасовдан објетине су на све стране.{S} И браћа Цм 
едаоце.{S} Ено они ти сви веле „Неће му пред добро бити“.</p> <p>— Ти и твој отац били сте неми 
енут ока, нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде своју поклану децу прене 
ледати у очи Мићи.{S} Он је само гледао преда се.</p> <p>После мале почивке Мића отпоче.</p> <p 
 но на човека.</p> <p>Јеша отпоче своје предавање овим редом:</p> <p>„Драга децо!{S} Четрдесет  
један хајдук од потере — а други се жив предаде.{S} Вештином полицајаца он признаде све па и то 
ке, те им по који сребрник остане да га предаду својој доброј жени на чување.{S} Четврти, пети  
својима изузимајући Стоју; која се беше предала и душом и телом свом планинском позиву са жељом 
емо и тако ће се сродством крвна освета предати забораву.{S} Ја не могу, ја не смем умрети — до 
лика ватра, крај које сеђаше Перуника и предијаше кудељу.</p> <p>Овог истог пролећа, на сам дан 
иђу метуће у салаш и свршена посла“.{S} Предложи Милан.</p> <p>„Тако ће најбоље бити“.{S} Одгов 
остаде све онако како је Марко први пут предложио.</p> <p>И тако се радило.{S} Радило се са вел 
звади своју пећанку (кубурлију) узев за предњи крај — па оним орозом у коме беше углављен креме 
одели избрани суд.</p> <p>Девет судија, председник и деловођа, као и 4 заступника равно петнаје 
ећи пут.</p> <p>Осташе на механџији.{S} Председник написа билете и механџија одведе волове и до 
е много пута и поротник а скоро највише председник изабраних судова за деобе — како он говораше 
рника, за тим одмах и за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио их ј 
се сети за ову проклету квиту, па шапну председнику те општине који беше врло енергичан и преду 
.{S} Све силе спојиле се у једно.{S} То предсказује неко велико зло.</p> <p>Рано с пролећа поли 
сви, а зими кад жене шију, плету, везу, преду, гребенају и т. д. <pb n="21" /> Устане старешини 
вољно и срећно довршивао.{S} Али његова предузећа нису крњила ничије интересе.</p> <p>Његова је 
ао мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео и предузимао све је задовољно и срећно довршивао.{S} Али  
у те општине који беше врло енергичан и предузимљив, и те ноћи сам оде под прозор Вуков који не 
Био је здрав и снажан, и за сваки посао предузимљив.</p> <p>Његов друг и исписник, који је са њ 
ћи, јер је служио најмање.{S} Од његове предузимљивости стидело се и велико и мало.{S} Од његов 
 од окр. начелника, који му наређује да предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p> <p> 
 времена — да се са десет ноката опреде пређа за платно, сукно, сукње, поњаве, чарапе, појасове 
 њихово имање пређе у моје руке, али не пређе и њихова радна снага, јер они у место рада сви се 
 радити за све сам.{S} Јер њихово имање пређе у моје руке, али не пређе и њихова радна снага, ј 
 пише и разговараше се мало веселије но пређе — али и о другим стварима.</p> <p>Тек што је Мића 
његове куће, па чим се сутон повуче, ви пређите и извршите дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта 
као зрно песка у море“ Рече последњи, и пређоше на други разговор.</p> <p>Тако копаше до мрака. 
 Сваке године по једна четвртина његова пређубравата је и даваше огромну количину добра грожђа. 
него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не презају, а ја сваког тренутка надам се штети, похари и  
нудили — да урежу, у камен његово име и презиме, и он им не даде објашњујући им онај стих из св 
<l>Јој јадна у послу великом.</l> <l>Не презнајући свеца ни празника,</l> <l>Не помињућ’ имена  
{S} Сумњајући и сам — да га не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро, животе мој —- како си  
чеше падати примедбе као крушке које су презрелиле на планинку и њене производе — од то доба Ст 
ринци милосне послатке, које је Даринка презриво <pb n="99" /> одбијала, али она га извештаваше 
, ти верни другови сваког самца уче без прекида, и ако својим немуштим језиком оно пак живим пр 
3" /> <p>Остали сви ћуте.</p> <p>Даница прекиде ћутање и отпоче:</p> <p>„То није право!{S} Ако  
 се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта је прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја турила пепео  
а завика дршћућим гласом. „Молим те.{S} Преклињем те.{S} Моли се за мене код Бога нека ми опрос 
ма и прође, а брзо и неприметно погледа преко свију и виде: да сви одоше цркви на причес која ј 
е дете на пољу — а она потрчи тамо — па преко квочке и пилади те удави седморо.{S} Кад овамо ви 
и били су сузе свију њих кад мајка паде преко сва три гроба у којима јој беше поломљена и сахра 
аше за чарапом десне ноге.{S} Нави дете преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом те 
и преобуку деца, да се оперу и умију, и преко тога опет да остане бар штогод времена живом телу 
 најлепше везене чарапе — те му их тури преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништа не рече в 
сваком своја дужност коју ће отправљати преко целе године.{S} Ја мислим да уредимо овако:{S} Ст 
дало.{S} Од рана јутра почеше крстарити преко села људи и жене, обучени у лепо празнично одело, 
ну је „покипи млеко“, а она опет потрчи преко пилади те удави опет седморо — осморо, и млеко јо 
путом од силног блата, већ ено их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он брзо  
да паде у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко куће по којој се беху усмуцале две три квочке са  
S} Погледа у свог исписника па се онако преко воље мало осмену и одазва се овим речима.</p> <p> 
латио.{S} Примети отац смејући се чисто преко воље.</p> <p>— Па и није се преварио.{S} Девојка  
{S} Она оставља дете и трчи у кућу опет преко пилади те пригњави још 2—3.{S} Кад тамо млеко ври 
уче наплатио.{S} Тако овај изведе живот преко лета ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу 
бу и волови се поплашише јурнув под пут преко оне стрмености.{S} Кола се претурише, а са њим Ми 
м.{S} Он иде полако носећи своју мотику преко рамена — нешто дубоко замишљен.{S} Па шта је друг 
 сама пет оваца, са тим мрсила сву кућу преко целе године и опет прода по неки чанак млада кајм 
>„Колико плаћаш порез Милораде?</p> <p>„Преко 400 динара годишње.</p> <p>„То је прилично велика 
стила, она их је немилице тукла.</p> <p>Прекомеран посао и рад, основ су свима незгодама које п 
овните њих повише те све окомишајте, па прекосутра ако озго ко не дође ти нађи онде у селу једн 
ју о крађи и утаји — док преварбавају и прекрајају разне ствари за одело и обућу и т. д. дотле  
м и на њ капље вода труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му пола једне стране остало непокрив 
 /> <p>— Добро — добро, рече Мића па се прекрсти и измаче се мало од софре.{S} У тај мах уђе Да 
“ окрену се Милораду. „Паре ћеш послати прексутра око пола дана по једној жени код „љуте крушке 
ча за децом шкргућући зубима — стиже на прелазу оно женско ухвати га за разбарушену косу левом  
„Није гр’ота одасути мало ономе коме се прелива“, и тако се одаде крађи.{S} Глад и немаштина на 
тру беше управио поглед — а мисли су му прелиставале далеку прошлост.{S} Сети се на свог доброг 
 капу и уђе у канцеларију.{S} Званичник прелиставаше дневник порезе и рече.</p> <p>„Милорад Пер 
угара Перовића.{S} Још нам је остало да прелистамо и судбину њиховог бившег кућнег старешине Ма 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Да прелистамо прво судбину нашег Живана и његове Данице, п 
је било случајева — да прегору угарци и преломив се одскочи угљевља у лонац који се ту крај ват 
ме ублажила своју кривицу <pb n="33" /> према јетрови која беше ту у близини, стаде немилице гр 
за то је примио једну хиљаду динара.{S} Према томе мислило се — да је Марко и навео хајдуке на  
ело за то је чуло и говори се јавно.{S} Према томе, детету је живот у врло великој опасности.</ 
 никад им се не да колико заслужују.{S} Према њима не треба нечовечно поступати, треба им дават 
г добра — кад то постигну — они ће тада према вама бити немилосрднији но ви према њима што сте  
то не може ни у ком случају отуђити, па према томе да попушта земљу према намножавању људи — и  
дарило у прозор, кад је он гађао пса те према томе он није ни био крив, колико му се придевало. 
ме зна ни не зна, мене није увредио — и према томе опроштај је излишан.</p> <p>Али бато — ти си 
ада према вама бити немилосрднији но ви према њима што сте били, јер то сте их ви научили.</p>  
ту“.{S} Но Иван је био некако сувопаран према њој.{S} Није прошло ни 2 месеца како су се састал 
{S} Тиме се најбоље показује одвратност према непоштењу, па ма то чинио његов једини син.</p> < 
 невољне, тај показује своју одвратност према таквом животу.{S} Он тиме даје више но што треба  
отуђити, па према томе да попушта земљу према намножавању људи — и на место снега, да падне сва 
.{S} Они шесторица, док направише куће, премештише зграде качаре, кошаре, салашове, кокошаре, о 
е му нешто значити.{S} Даринка је много премишљала о тој појави.</p> <p>— Чисто ми је сад лакше 
29" /> ни ти више живити.{S} Море ћу те премлатити као свако пашче“.</p> <p>Док ово изређа луч  
уги.</p> <p>— Шта оћете.{S} Повика Иван пренеражен.</p> <p>— Мало парица, повика први.</p> <pb  
дође Симо и кад виде своју поклану децу пренерази се од чуда.{S} Стаде писка и вриска чељади, с 
рада и кад видеше улицу попрскану крвљу пренеразише се од чуда и настаде велика ларма и граја,  
њиме прикривао своје поцепане и нечисте преобуке, а деца су му била: као деца цигана — чергаша. 
и ништа.{S} Све што им треба за одело и преобуке — она купује.</p> <p>Његове комшије завидећи н 
рапе, појасове и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, и преко тога опет д 
и деци материје и фланела те их обуче и преодену.</p> <p>Овим поступком, он одреши руке и даде  
е — куруза, пасуља, комада леба, и миши преораше земљу у свима зградама.{S} Мој отац није имао  
еже на поље плачући.</p> <p>После дужег препирања и објашнења остаде све онако како је Марко пр 
умудрио, подобрио — провредио и у свему препородио.{S} Али та нагла промена задивила је све гле 
т и наиван, а она до крајности лукава и препредена.</p> <p>Даница беше ванредно лепа, а беше вр 
 и немаштина научише овога несрећника и препредоше га до крајњи граница.{S} Како није могао <pb 
 а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити и поткресати доста младих дрвета, па ћу рано  
рвању обали, сагореће му сено.{S} Ко му пресече коло кад га он води биће му разбијена глава.{S} 
ристал.{S} Звезде некако ретке — што је пресказивало да ће још дуго остати време не промењиво.{ 
 пребаци камена црћи ће му во.{S} Ко му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању обали,  
д некувано, сад труњаво, то неслано, то преслано, то ретко.{S} Сир се усмрдео, кајмак се уцрвао 
ок се то све изнађе, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора све  
ло, гледати и чувати стоку, шити одело, прести, ткати, плести, чистити и прати, и на послетку,  
нећемо никад сејати конопље, нити ћу ја прести кудеље — јер он само носи памучне кошуље — чохан 
сто пута и потуко.{S} Он је због својих преступа имао да плати неке огромне глобе.{S} Али Марко 
Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу 
Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу 
дина робије.</p> <p>После више апелата, пресуда би оснажена, и Петроније Чилаш оде да издржава  
рође ни пуна три месеца од дана када је пресуда постала извршна, а Иван се венча <pb n="118" /> 
дин. других трошкова, као: хране, пића, пресуде, саопштавање и одношење акта прв. суду 300 дина 
наплату — а за овим и полиција извршење пресуде.{S} И Гвоздену оде све имаће кретно и не кретно 
ња проузроковачевог, суд у пуној својој пресуди и поништи брак у корист Иванову.</p> <p>Цмиљка  
наш ти како је она добра.{S} Кад смо се пресудили, она све лепо са мном — и само вели „ништа ми 
нуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год утакмичар на коњској трци.{S} К 
ће да нам главе дође.{S} Зар није усљед претераног рада брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и  
воје пушке један на Даринку, и повикаше претећим тоном кроз стегнуте зубе — паре!...</p> <p>— О 
арком због неких својих тајних рачуна и претио му је на неколико места.{S} Једном на сеоском ва 
и.{S} Даринка му поче враћати пољубце и претискивати га на своје груди.{S} Тако су остали некол 
 са многим гадним и страшним животињама преткане.{S} Оне ту остану вечито и лутају по помрчини. 
 настаде велика ларма и граја, псовка и претња и то не толико због жена већ само због деце, јер 
ничник чудећи се и машући главом у знак претње.{S} За тим додаде:</p> <p>„Деде да се прода.{S}  
ик у место новца даје лакат са највећом претњом о издаји.{S} Поверилац му више и не иска али му 
ити ко сме поменути — да се његова кућа претражи.{S} Лопови су сваки дан носили под видом зајма 
ру.</p> <p>И већ једва једном одреди се претрес.</p> <pb n="67" /> <p>Седам сведока сведоче — к 
ор — али он није смео бити.{S} Многи би претресали питања о Марковој части и животу, али просто 
гара Живана.</p> <p>Да је усуд цео свет претресао, не би нашао и саставио две супротности, као  
а ноге тешко гвожђе.</p> <p>Код суда на претресу, Чилаш је рачунао да ће сведоци порећи своје р 
 По сто дуката у злату увек, нисмо мање претрзали, а некада смо имали и по триста.{S} Данак смо 
ркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати коња, на коме јахаше вођевина 
ело село.</p> <pb n="65" /> <p>Пошто је претурено све по згради, а није ништа однешено, одмах с 
етронија као од гује, те му се исповеде претурив’ сву кривицу на Марка.</p> <p>Петроније омрзе  
од пут преко оне стрмености.{S} Кола се претурише, а са њим Милан полеће и лупи самим теменом о 
{S} Квите нигде ни од корова.{S} За тим претурише све, пребискаше сваку ствар и направише читав 
овог сестрића Чедомира.{S} То се морало прећутати.</p> <p>Мића није хтео ни једну чашу више поп 
н и уморан. <pb n="10" /> Она не сме да прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче а најчешће 
е и ако је на то право имала, већ је се преудала за једног доброг домаћина са којим красан поро 
угаре нико није могао видети: расејане, преухитрене, у наглости, у журби, у великом послу и т.  
рта — јер он, као какав пастир одваја и пречишћа што треба за обадва света.{S} Наш чича Јеша ув 
За несрећу моју — имање њихово махом је прешло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Чедом 
егнутим зубима и устима.{S} Један га је пржио, други га је туко’.</p> <pb n="85" /> <p>„Ђе су п 
звијен потпуно и морално и материјално, при том здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. < 
гологлава, неумивена,вашљива и т. д.{S} При том кад се узме <pb n="37" /> у обзир младост не са 
е друм високо издигнут са обе стране, а при том прилично узан, јер се осипа земља са оне стрмен 
нђели.</p> <p>Даница је се много мучила при порођају ћерке, и коне су разгласиле да она неће ви 
ицу, крај једне реке која је врло бујна при каквом пљуску или топљењу снега услед чега беше дру 
"subSection" /> <p>Освану недеља, скоро при концу маја.{S} Дан ведар и чист као огледало.{S} Од 
pb n="64" /> брвна и видеше да се ко не приближава.{S} Не спазише никога.{S} Отворише врата, и  
 грудве снега од топлоте — викну Даница приближавајући им се, и њих двоје скочише на ноге. „Иди 
одети у задругарству, и што се год више приближавао моралном и интелектуалном врхунцу све је ви 
чујаше се топот неке двоколице, које се приближаваху њему на сусрет.{S} Кад дође близу до на ст 
 то сутра рано.{S} Коњ те чека са целим прибором“.{S} Ово говорећи пружи му руку, руковаше се и 
из скоро наборано лице“.{S} Она се мало прибра и продужи.{S} Наша се кућа рачуна прва у целој к 
а и јасноће душе свуда важан, призван и прибран.{S} Јеша је од изласка свог из војске одмах узе 
 Па запржити и осолити јело, поставити, прибрати и опрати судове.{S} Једном речју — задовољити  
игару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару.{S} Мића пођ 
 повикише неки. „То ти не мож’ наћи код приватних лица, већ иди код начелника па нека ти да држ 
е шта ће која боље <pb n="72" /> и више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има  
иге.{S} У задрузи мање треба, а више се привређује, код појединца то је обратно.{S} Где рађаху  
кви и изгледало је као пусто.{S} Они се привукоше близу <pb n="63" /> куће у једну кошару и упр 
дете и трчи у кућу опет преко пилади те пригњави још 2—3.{S} Кад тамо млеко ври по пепелу и уга 
} Ишли смо само на то да што више имања приграбимо, и кад смо с великом муком и трудбом то пост 
 томе он није ни био крив, колико му се придевало.{S} И тако пристадоше на суд.</p> <p>Гвозден  
а то да погине — харамбаша, па да се то придене као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и 
ст код ње — јер он је са врло мало муке придобијао многе жене и девојке, а она се не да никако  
 почело ми баурати (пузити) чекај да га придојим.{S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, а, (п 
амо дундају ногу пред ногу.{S} Суруџија приђе већ близу и мораде он да зађе у страну.{S} Али ка 
оказујући прстом на Даринку.</p> <p>Она приђе и поче али не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мет 
ху ђаци са својим учитељем.</p> <p>Деца приђоше руци Милорадовој који чим их спази скочи на ног 
г карактера и јасноће душе свуда важан, призван и прибран.{S} Јеша је од изласка свог из војске 
и њиховој — све нешто шапће, крсти се и призива Бога у помоћ; помиње име свог мужа покојног Мил 
вор.</p> <p>Марко га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Година дана има како он 
 жив предаде.{S} Вештином полицајаца он признаде све па и то дело да је посреством Мартића учин 
у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Миладин не признадоше дело никако, али се опет осудише по 20 год.  
е за то они сада грозно свете.{S} Ја им признајем да су срећнији од мене, да боље живе него ја. 
и могао волети, јер је боља од мене, то признајем, али она ми неће никад имати порода.{S} Она м 
>Даница се закле, како је Цмиљка код ње признала — да је извршила обљубу са Обреном Мандићем.</ 
е му се низ запламтеле образе.</p> <p>— Признање твоје највећа ми је утјеха, али болове срца ни 
корацима.</p> <p>Учитељ посматраше овај призор, па дубоко тронут запита.</p> <p>„Колико плаћаш  
 ја за њом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну на врата кроз једну собу па кроз другу и  
 је и побољшање. — Равнотежа је најбољи пријатељ сваком делателном створењу па и стварима.</p>  
а и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и тражио савета, али нигде и ништа — утјехе н 
{S} Ту ћете видети све своје познанике, пријатеље и непријатеље.{S} Ту ћете певати, разговарати 
но одело, пешке и са коњима — и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао коме отићи, он је нека 
="120" /> <p>Други и трећи дан — иде се пријатељима, пева се и весела и напија се чаша у славу  
ле су до земље и нудиле род свој својим пријатељима свињама, а сада се диже коров на њему.{S} М 
ељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у пријатељству и љубави.{S} Само не знам куд ће ми најзад 
у и т. д.{S} Инокосни људи у великом су пријатељству и тесној вези са бедом и невољом.{S} Беда  
ђе.</p> <p>„Сутра рано ето ме добри мој пријатељу.“</p> <p>„До виђења!</p> <p>„Сервус.</p> <p>К 
уз коју играте — осећати мирис цвећа, — пријатност вина и сласт јела.{S} Само што ови санови ни 
шана са снегом.{S} И ви осећате још ону пријатност и задовољство, памтите оне речи које сте гов 
нства и миља уђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, па посматраше како Даринка само лети и ради  
{S} Ено га где обилази башту.{S} Побија прикољке и увлачи трлиће онде где би му се прасад могла 
 корацима — час би ишо лагано као да се прикрада нечему; час би застао и стегнутим песницама по 
вао сукнено одело па и лети и зими њиме прикривао своје поцепане и нечисте преобуке, а деца су  
е.{S} Јеши заводњише очи — али да би то прикрио окрете се на другу страну и леже.</p> <p>Од ово 
можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљујете земљу, да осигуравате будућност својој дец 
еговог заступао га и помагао у извесним приликама.{S} Не прође ни пуна година како он поче упра 
и шта ти не ради од неке милине — и том приликом изјави — да је то дете његово.</p> <p>Не лези  
Преко 400 динара годишње.</p> <p>„То је прилично велика сума.</p> <p>„И не би била, господине у 
 преведе имање на жену.{S} Он има земље прилично, али усљед нерада запуштена је до зла Бога.{S} 
ивотом човека, радиле су све јетрвице и прилично подмиривале потребе своје и својима изузимајућ 
пити од Ивана и тако обојица су се били прилично пићем загрејали.{S} Даринка је спремала ручак  
исоко издигнут са обе стране, а при том прилично узан, јер се осипа земља са оне стрмености и с 
милице где год дођу.{S} Сиромахе помажу прилично, гладне нахране и жедне напоје.</p> <pb n="94" 
мпири, док се обари купус или зеље — ту прилично прође времена.{S} Па запржити и осолити јело,  
 од свију врста.{S} Они су били и дужни приличну суму новаца неком трговцу у чаршији.{S} Главна 
а боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог овоме, и велики ђеније рода људског Исус Христос 
стао и попио кафу — он сео у судницу па прима порезу.{S} До пред саму ноћ није од стоке ништа п 
јала, али она га извештаваше да она све прима са пуно радости.{S} Па и он је добијао по нешта,  
ало задоцниш, одбије ти грош, или те не прима никако.{S} Ако ти један сат смете киша рад он ти  
Нису чиста посла“.</p> <p>Каква жалосна примедба, још жалоснијих посматралаца?</p> <p>Њихови во 
ори Стоја.</p> <p>Овакве и овом подобне примедбе падале су и киптеле од жена и од људи у један  
ровића задрузи, и од како почеше падати примедбе као крушке које су презрелиле на планинку и ње 
ојом добром женом Савком, и учини једну примедбу, управо пожали све код ње како је настао трену 
а је настало време да се у људски живот примене оне свете речи мученика Христа који рече: „Глед 
алеко не иде“.{S} Ово се може са правом применити на Ивана Марковог јединог сина.{S} Он је пост 
 толико, колико вас је данас.{S} Узмите пример мудрих и вредних пчела кад буде време деоби.{S}  
S} Мој живот и рад нека вам буде вечити пример у вашем животу.{S} Понашајте се као што сам се ј 
Гура их у очигледну пропаст, и ти чести примери, ти верни другови сваког самца уче без прекида, 
о својим немуштим језиком оно пак живим примером и свакодневним сликама јавним и чистим као сун 
хе.{S} Сваки нека ради па нека има“.{S} Примети му син Милан.</p> <p>„Хвала ти дете, кад ми так 
 је она, те је нема.{S} Овце дошле“.{S} Примети Круна. </p> <p>Ја не знам!{S} Ако не шапће с не 
поделити.{S} Не може се више овако“.{S} Примети Марко јако забринут.</p> <pb n="44" /> <p>„То ј 
 да види <pb n="89" /> стоку своју“.{S} Примети званичник чудећи се и машући главом у знак прет 
могао рећи да је срећан и задовољан.{S} Примети учитељ и поче сркати кафу — дивећи се филозофиј 
вна избора.{S} У шта се он замлатио.{S} Примети отац смејући се чисто преко воље.</p> <p>— Па и 
 <p>— Ја мислим да њу не би требало.{S} Примети Милан.</p> <p>— Она је узрок целој тој несрећи. 
в љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S} Примети Милутин.</p> <p>„За то ђевере, што твоја жена к 
рође много, а наиђоше неке рабаџије, па приметив кола и волове зауставише се.{S} Зовнуше два тр 
у делили, па им се то на први поглед да приметити.{S} Доста имаћа, доста стоке, доста пића и но 
разнина груба и необична.{S} То се дало приметити прво на деци, на њој па и на њеном мужу.</p>  
а домаћица.{S} У дому њеном ништа се не примећава одлазак њене свекрве.{S} Али Иван постаје све 
е кошуље, на чијим белим и пуним рукама примећаваху се издалека пруге плаве као чивит.</p> <p>„ 
елећи му: „На овај грех ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју душу“.{S} Ово се све извр 
кров плач па за тим замоли Цинцарина да прими новац натраг, јер није ни заведен у књиге, а воло 
ћаху 3 дин. месечно кирије.{S} Марта се прими да пере рубље жандармима, као и то: плела им <pb  
 и милине.</p> <p>Сутра дан оде Петар и прими се у жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и жену 
е 1 жандарм са пушком, кмет Јанко (који прими кметство од Марка), општински викач и два одборни 
дука Мартића и његово друштво.{S} Пошто прими пушку и муницију и пође у своју чету Марко га зов 
азлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и примили само 10 дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива, не 
квој кошари те су изгинули – и за то је примио једну хиљаду динара.{S} Према томе мислило се —  
 једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим ухвати Стева за руку и викну: „а 
. ако дете почнемо од рођења његовог на примитиван начин чувати и неговати све дотле — док пора 
{S} Трешња у цвету, купус тек посађен и примљен.{S} Овце дигоше све као поплава, као пожар.</p> 
 капетану и Милутин без и једне речи би примљен у потајнике да хвата на далеко чувеног хајдука  
нда, спреми се сутра.{S} Сутра ћеш бити примљен за потајника.</p> <p>„Ако то буде, добићеш од м 
и повија у виду малог детета и одмах их припаја и притискује на груди.{S} Подмеће дроњке на трб 
ко живо створење, која су се од огромне припеке сунчане сакрила под дрво, под листић, под травк 
 са ракијом са којом је сваког 1/4 часа припијао и савијао нову цигару.{S} Стоја је намиривала  
„имућни“ нису толико криви колико им се приписује.{S} И они једу оно исто што и надничари кад с 
ако ваља.</p> <p>Од тренутка — када ова приповетка почиње била су му сва три брата помрла после 
pe="titlepage"> <p>ЛУТАЈУЋЕ ДУШЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ЗА ПОУКУ</p> <p>НАМЕЊЕНО ЗАДРУГАРСТВУ</p> <p 
о и савесно отправљала своју дужност уз припомоћ своје јетрве Круне, која беше послушна и верна 
 и пуши.{S} Даринка вари млеко и узгред припрема вечеру, док на један мах отворише се обоја вра 
ати крвна освета.{S} Ади сад како су му прирасла два млађа брата — који ће кроз који дан побећи 
ћи се свог живота и својих дела која су прирасла уз њих, завлачу се у подземне рупе и канале, м 
војој деци.{S} Ђеца се једнако рађају и прирастају.{S} А ваше имање није тако велико.{S} Нама т 
етић, отац Даринкин, једног вечера и он приредио комишање — и код њега је дошо силан свет.{S} К 
а плати главом своју самовољу.{S} То је природан закон — који се не да ничим оспорити.</p> <p>Ј 
иру.{S} За ово треба благодарити светој природи која са њима тако мудро управља“</p> <p>Иван ни 
рт — ма и зликовца — кад је људски а не природни закон произведе — она је света за оно друштво  
а те да га ови вечито трпе, док не умре природном смрћу.{S} Људи, који се причесте грехом, тога 
 ништа.{S} Те је Даринка нагнана бесном природом — а обавештена лажним разлозима поклонила свој 
оја и заслуга твог оца помогнута моћном природом — таквог те створише.{S} Такав као што си сад, 
 свуда и на сваком месту будеш сталан и присебан и тако избегнеш оне незгоде, које ти се сваког 
езнан бацала.{S} Он зажели — док је још присебан — да се опрости са својим укућанима.{S} И чоба 
 воловима, дотле Спасоје наложи ватру и пристави лонац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чекаше да с 
„Замислите какав је то народ.{S} Кад ја приставила и мојом руком пребрала пасуљ, па када се ску 
ало код куће.{S} Ја помогох мало сестри приставити вечеру.{S} Она јадна на живој је муци — меси 
тити, солити и преваривати.{S} За тим — пристављати три пут за дан које каква јела.{S} Док се у 
 тако пристадоше на суд.</p> <p>Гвозден пристаде да да сто дуката свом тужиоцу — без помисли на 
крив, колико му се придевало.{S} И тако пристадоше на суд.</p> <p>Гвозден пристаде да да сто ду 
/p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти  
а ћемо се трпети како тако“.</p> <p>„Ја пристајем да чувам овце, и тако ћу бар код оваца моћи р 
ла је исплакати свој јед и секирацију и пристати да остане њена старија.</p> <p>У њиној кући би 
о велике свађе и ларме, и морали су сви пристати: да се жене са својим женским радом поделе.</p 
 и судова.{S} Он као такав треба да има пристојно одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад у ве 
појединости запиткивао — и он му је све пристојно одговарао.{S} После малог ћутања отац отпоче. 
тати са Спасојем“.</p> <p>Тако рекоше и приступише спреми за полазак.{S} Док Спасоје дотера вол 
нини.{S} Одведоше га у болницу не би ли присуством његовим повратили мајци свест — али она га н 
пта му Дара са истим гласом и понова га притеже обема рукама које му око паса стајаху.</p> <p>— 
 порожје и пусти волове.{S} Сан га беше притиско као мора.{S} Он се попе на кола озго врз жито  
 виду малог детета и одмах их припаја и притискује на груди.{S} Подмеће дроњке на трбу и прави  
сто њено дође Иван који је обема рукама притиште на своје бурне груди.{S} Даринка му поче враћа 
ако разјарени шибају вочиће, батинама и приткама, а понајчешће држаљицом секире коју носи у рук 
оје беху побијане у оџак трешње у место притке, и затвори ји у свој тор, па онако разјарена упа 
е носаху воду многе куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду правио мајстори су га понудили 
ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да су самоубилци велики греш 
еко свију и виде: да сви одоше цркви на причес која је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из ран 
 умре природном смрћу.{S} Људи, који се причесте грехом, тога часа помрачи им разум, и они неви 
ти можеш чути.{S} Мене је то њезин отац причо’ а то се крије као змија ноге, само да се коме ут 
.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким, са 
} Милорад је био у време женидбе велики пробирач.{S} Било му се око закачило за неке миразџике. 
ир се усмрдео, кајмак се уцрвао, сок се пробрцнуо, млеко се пробурљало, све се то просипа и бац 
ута.{S} Његово свирање не <pb n="75" /> пробуди Милана.{S} Он спава као заклан, а волови уватил 
 виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди се и поче зверати по кошари нешто говорећи са с 
је никад досад није обасипао.{S} Она се пробуди и враћаше му пољупце.{S} Он устаде — те заклопи 
ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дубоком сну а волови су ишл 
тела — дакле да смо помрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту где смо си 
к се уцрвао, сок се пробрцнуо, млеко се пробурљало, све се то просипа и баца.{S} И она, и муж ј 
 Он је се радо играо карти и многе ноћи провео неспавајући.{S} Опијао се је много, па тако се с 
нева и љутине.{S} За овим на све стране провирише кроз <pb n="64" /> брвна и видеше да се ко не 
на је извлачила много које шта на рачун проводаџијског посла — али није смела никако ни поменут 
/p> <p>Ти си се сад умудрио, подобрио — провредио и у свему препородио.{S} Али та нагла промена 
браварски занат, а код суда са доказима прогласила га за законог наследника масе пок. Ивана Пер 
Пошто но је даде?</p> <p>„Није је он ни прод’о већ Перуника.</p> <p>„И то за петнајест дуката.< 
ки, рад још већи, род никакав.{S} Да се прода.{S} То је најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и 
е.{S} За тим додаде:</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за ова четири вола?</p> <p>„Двеста  
рсила сву кућу преко целе године и опет прода по неки чанак млада кајмака те купи соли или опан 
оши, па је често носила по 20-30 јаја и продавала.{S} Овде 14 музених крава, 80 оваца, 50 кокош 
Човек уморан, као и болестан.{S} Они су продавали парче по парче, па су се тиме сладили и троил 
S} До пред саму ноћ није од стоке ништа продавао — јер многи донеше новац и одведоше своју сток 
н остадосмо заједно, и како који почеше продавати парче по парче од наших бивших задругара ми с 
</p> <p>„Немојте господине његову стоку продавати“ — рече викач дрхтећи од умора.</p> <p>„Је л’ 
ом и отпоче стари занат.{S} Она постаде продавачица — шта мислите?{S} Цвећа.{S} Или рада својих 
ку.{S} Не!{S} Ни једно ни друго.{S} Већ продавачица свог и туђег тела.{S} Постала је блудница,  
p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину — узео би за половину 50 дуката па 
м запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи па нас није ни понудио.{ 
те и све кућане поклати.</p> <p>И ми му продадосмо волове.{S} Шта учиних кукавац сињи!{S} Јадик 
 онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад су нашли сл 
 и стока вам опада сваки дан — мој отац продаје јагње од месеца дана за жут дукат.{S} А <pb n=" 
свог судовима и властима, на куповину и продају, јер и Марко беше увиђаван и свему вичан човек. 
ји терају какав мал на пијаце и тамо их продају — један део узетог новца утају и за себе задрже 
 са дугом од 200 дин.{S} За ово су неки продали волове, неки краве, неки овце и свиње, а неки у 
ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто продали од главног, али опет имађаху доста и држаху по  
мртво име — одвели му дете — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О несрећни Јан 
та они помињали „дугу њиву“ коју је Вук продао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу за то што су 
на, није „дуга њива“ била онаква кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са р 
ствар без муке свршио.{S} Једну ћу њиву продати, да имаднем што више новаца — са њима ћу брже и 
марјаша.</p> <p>„Зар смеш да лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кундаком у леђа што игде м 
а заметне крај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера се други показујући прстом на Даринку.</p> <p>О 
 Сад ћу ти убити обојицу па и тебе“.{S} Продера се онај млађи.</p> <p>Ружица бризну у плач моле 
 <p>„Е, да му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у јесен.</p>  
ића.</p> <p>— Море бога ти прођи се.{S} Продужаваше Милан.</p> <p>— Ама ти си луд човек.{S} Зар 
>Даринка стаде!</p> <p>— Он је, он је — продужи Даница.</p> <p>То беше у једном лугу који се бе 
дост.{S} Одговори Даница смешећи се, па продужи...{S} Ако ми њега тревимо — немој ти да се плаш 
наборано лице“.{S} Она се мало прибра и продужи.{S} Наша се кућа рачуна прва у целој капетанији 
ви кући где је одмах умро.{S} А сватови продужише свој пут.{S} Сутра дан Панта би окован у срез 
" /> вода.{S} Он се опет врати натраг — прође кроз воћњак који беше огроман род понио.{S} По не 
же.</p> <p>Од овог значајног вечера, не прође много и Јеша испусти своју племениту душу.</p> <p 
а и помагао у извесним приликама.{S} Не прође ни пуна година како он поче управљати кућом, а не 
тврду земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође много, а наиђоше неке рабаџије, па приметив кола  
али лопови, покрали и појели.{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказују: како су видели с 
рођена њена браћа нити снахе.</p> <p>Не прође ни пуна три месеца од дана када је пресуда постал 
рже и лакше ту ствар свршити.</p> <p>Не прође ни три пуна месеца — а пред духовним судом стојаш 
е мале деце.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприметно погледа преко свију и виде:  
а грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно и једном и другом.</p> <p>Њихови жетеоци 
, без смеха, без весеља и шале.{S} Тако прође неколико дана.</p> <milestone unit="subSection" / 
к се обари купус или зеље — ту прилично прође времена.{S} Па запржити и осолити јело, поставити 
, она ће се опет удати за другога пошто прође година дана.{S} Све ће то људи удурисати.{S} О да 
кућу кући — опет отац.</p> <p>— Бога ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату  
ћи.{S} Опет Мића.</p> <p>— Море бога ти прођи се.{S} Продужаваше Милан.</p> <p>— Ама ти си луд  
амо муцали и муцали — неумејући ни речи прозборити.{S} Његове су очи као магнетна сила правиле  
ан и предузимљив, и те ноћи сам оде под прозор Вуков који немађаше паса, и слушаше.{S} Е да би  
 је непажњом Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад је он гађао пса те према томе он није ни би 
} У исти мах зрно удари у мали стаклени прозорчић — па одатле у дувар пролетив кроз собу његово 
вца — кад је људски а не природни закон произведе — она је света за оно друштво у коме је он жи 
 /> требају једне ствари са којим да се произведу друге.{S} Он ничега није имао.</p> <p>Једног  
ју на удобности, а труде се да што више произведу добара и намарница радом својим.</p> <p>Ова р 
ебу а једу га.{S} Тај хлеб морам ја сам произвести, прво њима, па мене шта остане.{S} Док рађах 
удобравати земљу — да нам она даје више производа са којима ћемо своје животне намирнице подмир 
е које су презрелиле на планинку и њене производе — од то доба Стоја постаде деци својој више м 
здржавају себе и своје са оним што плуг производи.{S} За несрећу моју — имање њихово махом је п 
оде.{S} Тако је и са нерадником.{S} Рад производи не само у човеку, већ и у свима животињама ко 
а опет нема међу њима ни једног који не производи ђецу...{S} Сад сам се бар уверио да је узрок  
> <p>„Чините шта вам драго, ја вас нећу проказати, и помагаћу вам, само моје не дирајте“.{S} Та 
и за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оче проклет да си.{S} Земља ти грешне кости из себе избацил 
која више личи на трап но на кућу.{S} О проклета ракијо.{S} Доста ли си срећни људи унесрећила; 
јка.{S} Али за то су баш несрећни — јер проклета лепота само је штету — а никад и никакво добро 
 разговарали, о дугој њиви, и крађи оне проклете квите.</p> <p>„Сто дуката готова новца“.{S} Ша 
самом себи, он мора угинути.</p> <p>Али проклето себичњаштво везује људма очи и наводи их на та 
е нешто тражено.{S} Сима се сети за ову проклету квиту, па шапну председнику те општине који бе 
.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старост мучи и секира.</p> <p>—  
ливади.“</p> <p>Сељачке намигуше већ су прокопкале да је Даринка трудна — и то се већ није могл 
ук иђаше уским и блатним сокацима, чији пролаз сеоска кучад саопштаваху једно другом.{S} Он иде 
ња, џелепа говеди, ергеле коња, ћутећки пролазе кроз село, изузев ону читаву хармонију разноврс 
жим товаром са својим рабаџијом ћутећки пролазе кроз стрмене, <pb n="9" /> тесне и блатне сокак 
4 динара.{S} Тако и говеда.</p> <p>Вама пролази време узалудно Ви сад кад можете, кад сте млади 
тре остала чиста и светла.{S} И тако су пролазили дан за даном.</p> <milestone unit="subSection 
 стаклени прозорчић — па одатле у дувар пролетив кроз собу његовом непријатељу а господару убиј 
 нашој је кући увек био обичај да се с’ пролећа, управо кад настаје кад, одреди сваком своја ду 
.{S} Он ничега није имао.</p> <p>Једног пролећа — рано се поче копати виноград.{S} Око 20 њих к 
а и предијаше кудељу.</p> <p>Овог истог пролећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук б 
t="subSection" /> <p>Једног дана рано с пролећа, запуши се ватра, по качарама, коморама и зград 
дсказује неко велико зло.</p> <p>Рано с пролећа полиција уђе у траг хајдуцима а за њима и пред  
е.{S} То је дан Ускрснућа Христовог.{S} Пролеће у велико, још само глогови не беху цветали ни л 
сати доста младих дрвета, па ћу рано на пролеће једног дана позвати Грујицу — он је томе вичан  
дређени.{S} Главни су радови земљоделца пролеће и лето.{S} И у том добу, поред много празника и 
и, кавзи и незадовољству.</p> <p>Једног пролећног вечера.{S} Марко позва све чланове своје поро 
да их тужи па му је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечера Гвозден се враћао са мобе на којој је  
 ти Мартићи назову добро вече, и кад ти пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо 
о и у свему препородио.{S} Али та нагла промена задивила је све гледаоце.{S} Ено они ти сви вел 
 је укућанин са другим.{S} И они се сад промене, и тако се изређају сви као зубци на точку ветр 
еце; али то не шкоди толико, као знатне промене које се у том погледу учине.{S} Н. пр. ако дете 
 увек наопачке узимао.{S} Али овог часа промени се, као кад се за један тренут какав прамен обл 
д.{S} Сад за непуне четири године он се промени.{S} Сад ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он не 
својим животом платити.</p> <p>Одмах се промени, одмах постаде снужден и невесео.{S} Одмили му  
мо научио.{S} Фебруарски данови увек су променљиви и влажни, снега не беше — али блато је било  
тога се одрећи и учинити велику и наглу промену — опасно је за здравље и живот сваког детета.</ 
казивало да ће још дуго остати време не промењиво.{S} Кукурузи се беру на јако.{S} Целу ноћ сто 
а.{S} Густа помрчина ка тесто кроз коју промиче киша помешана са снегом.{S} И ви осећате још он 
{S} Викну Илија.</p> <p>„Ми докони“.{S} Промуца Вук.</p> <p>Деца су видела где изађоше из зград 
Од четири динара — више ни паре немам — промуца Иван дрхћућим гласом.{S} Чим он заврши, плануше 
p>Једна намигуша видела обоје деце — па пронела глас, да су обоје као две половине једне јабуке 
p> <p>На велико изненађење целога света пронесе се глас да је и Цмиљка трудна.{S} Само се још ч 
 пола се проспе, што остане — покисне и прониче, те ко није имао не може ни имати никад.</p> <p 
и под стрехом и на њ капље вода труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му пола једне стране ост 
 накастили (решили се) да раскућимо, да пропаднемо сви.{S} Немојте од такви ситница које су неи 
у напред.{S} А од како се изделисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ја и покојни Милан остадосмо 
више учинила, те се они издјелише и сви пропадоше.{S} Покојни Јеша оставио је аманет да се не д 
ање као мало дете.</p> <p>„Дакле све је пропало.“ Прошапта Милорад и полећеше му сузе...{S} За  
е новца, па и самог злата.{S} Па колико пропало вересије?{S} И кад се сумира — кућа с дана на д 
 одмах да испразнити, а за изгубљеном и пропалом надом стоје нове и боље.</p> <p>Овај Петар, би 
>„Дуката, дуката господине.{S} Човек је пропао са свим.</p> <p>„Како?!{S} Повикаше сви.</p> <p> 
дјевало добро, а сад се изопачи све.{S} Пропаст.{S} Смак света“.{S} И порез велики, рад још већ 
их на танак лед.{S} Гура их у очигледну пропаст, и ти чести примери, ти верни другови сваког са 
видео је да је на крају своје очигледне пропасти.{S} Мартићима је се задужио и сам отац његов — 
у.{S} У главном, и они су били на прагу пропасти, и да сведу своју имовину на ону законску меру 
ека се поверу свака на своје место — на прописно растојање и добиће те половину празне земље шт 
свог чистог и непомућеног разума, но по пропису кривих параграфа.{S} Био је много пута и поротн 
 је четрдесет година управљао кућом.{S} Пропратио многа весеља и жалости, крстио и сахранио, ож 
дицу често пута, која га је слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p> <milestone unit= 
едном домаћица није умрла пре 58 године просечно.</p> <p>Јеша је оженио два своја сина и седам  
обрцнуо, млеко се пробурљало, све се то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана 
ла врата ни путнику, ни намјернику — ни просјаку, ни сиромаху, ни пијаници, ни нераднику, ни си 
ако, што се у оној журби покупи пола се проспе, што остане — покисне и прониче, те ко није имао 
би се још оволико чељади од оног што се проспе — сваки дан даје се свињама по пола лонца ладна  
Живана и ову Даницу.{S} Он до крајности прост и наиван, а она до крајности лукава и препредена. 
ној и тврдој земљи крај ладне пећи, без простирке и покривке; једите црн сухи хлеб овсени, ељда 
} Па сисице несретне као јабучице — ама просто кад је пипнем по телу узври ми крв као да сам му 
и питања о Марковој части и животу, али просто нису смели, он познаје сваког чиновника, сваког  
сркати кафу — дивећи се филозофији овог простог сељака.</p> <p>„Имао или немао све ти је једно“ 
 у кошници остане.{S} Немојте да будете простодушнији од пчела и мрава.</p> <p>„Чувајте се од з 
лну неправду а нарочито људима мирним и простодушним.{S} Ови мирни људи окуражавали су га својо 
 хте да одбрани млеко које пола изађе и просу се.</p> <p>Док скиде оно млека са ватре што је ос 
а.{S} Жена која је родила петоро деце и просула свој живот и своју снагу — да мора радити више  
је, и тек што преврнуше да се мало боље просуши и укупише један плас, грмљавина већ подмукло ту 
ворцу краљевом 2 године као гардист.{S} Против његовог карактера — нема се шта рећи.{S} И у доб 
оде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На против то се у нашој кући није никад десило код оволике 
какве скарадне речи, или речи управљене против њега, не спазив га да је и он случајно ту дошао, 
 од злих и хрђавих људи.{S} Оружје ваше против њих нека буде љубав и доброчинство._</p> <p>„Ако 
 почеше изјављивати своје незадовољство против јела.{S} Сад некувано, сад труњаво, то неслано,  
 му разбијена глава.{S} Ко му је се год противио, за то је морао добити по неку штету, као:{S}  
 а не своје“.{S} Себичњаштво је највећи противник напретку људском“.</p> <p>Тако се јадаше Мило 
се користи војсковођа растројством свог противника —- те га победи и уништи.{S} Ова наша имовин 
естром Цмиљком, па после остали Иванови противници који су се још за младости његове свађали и  
е Иван све своје-ручно извршивао својим противницима.{S} Ако се који ухвати у коло код женске к 
 послове, па ћете знати како је њима, у противном никад и никако.</p> <p>— Ви нећете знати шта  
нико могао убедити, јер свака му је реч проткана била најчистијом истином и правдом.{S} И члано 
е њених сиса.{S} По неко меће у недра и протура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне —  
 радити ма какав рад, не може се никако проћи а да се неко не наљути.</p> <p>Опасно је свако дј 
ћка <pb n="117" /> сведок, Обрен Мандић проузроковач кривице, Стојан Поповић, Илија Дуњић и Ста 
у исказа сведока — и на основу одрицања проузроковачевог, суд у пуној својој пресуди и поништи  
Једног дана, она рано помузе сву стоку, процеди млеко и настави га да га узвари.{S} Седела је к 
о, помусти 12 крава, и 100 оваца, па то процедити, узварити, разлити, усирити; направити кисело 
ци.{S} Кад им се наврши 2 месеца они се процепе, 4 м. нови их окрпљене, тако и све остало.{S} О 
ћа, то се попије.{S} Чим се коме опанци процепе он их баци и тражи нове, чим се коме процепи аљ 
пе он их баци и тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ или чакшире он хоће ново; Остари му  
 и подиже, па онда узе велику кукачу са прочевља и око Милорада опаса вериге.{S} Врело гвожђе п 
ајдука, а Иван и Даринка скљокаше се на прочевље.{S} Деца ударише у врисак — а они изађоше на п 
акати, кад јуче остало ми дјете вође на прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да 
} Она са још две три јетрове, сеђаше на прочевљу —- радећи свака нешто са иглама и ни једна не  
пати Пуру-Милоша — па села крај њега на прочељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дара само чини и 
о, да ти одузмем време, док ову књижицу прочиташ до жеља, да <pb n="132" /> ти она за поуку пос 
ко су Гвоздена тог вечера тревили да је прошао некуд по мраку са пушком.</p> <p>Марко се постар 
ко си слатка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван као каквим дрвеним устима, јер немађаше у 
жандарми и одвукоше је.</p> <p>„У апс!“ Прошапта Милорад.</p> <p>Не!{S} Већ у болницу —</p> <p> 
ло дете.</p> <p>„Дакле све је пропало.“ Прошапта Милорад и полећеше му сузе...{S} За овим рече  
и уговорише кад ће доћи на јабуку — (на прошење).</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се ску 
 сам узео Даринку, не би ни година дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан 
и понедељник 4. или 5. марта.{S} Година прошла добро родила — па цели месојеђа све саме свадбе  
а ништа нисам радио.{S} Моја је младост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са друштвом.{ 
био некако сувопаран према њој.{S} Није прошло ни 2 месеца како су се састали — а он ју је поче 
д 83 дуката.</p> <pb n="101" /> <p>Није прошло ни 15 дана — а Даница обуче лепу чохану памуклиј 
лед — а мисли су му прелиставале далеку прошлост.{S} Сети се на свог доброг оца Јешу, и на њего 
зноврсног воћа, оградио сво своје имање прошћем и летвама.{S} Намножио најбољег соја сваковрсне 
квог пса но на говор жене, ухвати је за прса левом руком а десном око појаса.{S} Нави мало лево 
сположен.{S} Жаљаше се како га пори низ прса онај ладан пасуљ, паприка и ракија које су имали з 
ник и као полумртва метула јој главу на прси.</p> <p>Иван киптећи од неке неописане радости дрх 
 крај Милорада грувајући се песницама у прси и пиштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила  
а у колима, стаде се лупати песницама у прси и чупати косу на глави кукајући колико га грло дон 
кмичар падне и сломи врат онда гледаоци прсну у смех и пошалицу, гледаоци то су нерадници и сир 
„И коњ.</p> <p>„И он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и једног одборника, и рече:</p> <p>„Вас  
едан који беше изашо на јарак пружајући прст у његову мотику — коју једва дизаше и спушташе.</p 
иву главу учинити — док вам поп не мете прстен на руке, па после радите што оћете — ја вам нећу 
и га ти!{S} Продера се други показујући прстом на Даринку.</p> <p>Она приђе и поче али не веза, 
и.{S} Они тучу све оне, али њу ни малим прстом не смеју — дохватити.{S} Какву чудну браћу она и 
е под браник, за тим стеже срце и гурну прстом у обарачу.{S} Пуче пушка — а он се пружи по поду 
 и пуним рукама примећаваху се издалека пруге плаве као чивит.</p> <p>„Све све, али ја нисам ни 
{S} Рече један који беше изашо на јарак пружајући прст у његову мотику — коју једва дизаше и сп 
стом у обарачу.{S} Пуче пушка — а он се пружи по поду собе и не мрднув ничим издахну.</p> <p>До 
из мале торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мир 
.{S} Он се попе на кола озго врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пре но шт 
ека са целим прибором“.{S} Ово говорећи пружи му руку, руковаше се и он пође.</p> <p>„Сутра ран 
p> <p>„И коњ.</p> <p>„И он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и једног одборника, и рече:</p> <p 
с ми дође — па немам чаше ракије да јој пружим, нити залогај леба као што треба!?{S} Слијепче ј 
реми нешто на тигању, дотле Иван донесе пршуте, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чор 
меру.{S} Од стоке имају 5—6 оваца и 2—3 пса.{S} На селу, два сталежа, најрадије држе повећи бро 
чији је глас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене, ухвати је за прса левом руком а д 
еговом непријатељу а господару убијеног пса, који скочи, па и сам испали 7—8 бојевих метака.{S} 
шај убиства а пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог 
 зрно ударило у прозор, кад је он гађао пса те према томе он није ни био крив, колико му се при 
роњала се свака маховином и гљивама као псето које се почне лињати, а врхови им до пола суви.{S 
и за одело и обућу и т. д. дотле њихови пси својим сигналом јављају свачији долазак, и они одма 
око куће као какав крадљивац, и жене се псоваху у кући због неких ситница — он упаде у кућу нос 
од чуда и настаде велика ларма и граја, псовка и претња и то не толико због жена већ само због  
ати се на куче са разним и врло гнусним псовкама.{S} Куче усљед раздраживања користећи се помрч 
а удараше овце уз пратњу најординарније псовке са једним сломљеним вилама које беху побијане у  
е коју носи у рукама; уз огромну вику и псовку свега што је свето на земљи и небу.</p> <p>Њихов 
е...{S} Хтеде да каже Даринка.</p> <p>– Пст!{S} Писну други окренув на њу запету пушку.{S} Све  
 и обојица викнуше у један мах:</p> <p>„Пст!“ Милорад устаде спуштајући дете на земљу.</p> <p>„ 
 сме да прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува немилосрдно и гроз 
ногима сванути.</p> <p>Дође мрак, разне птице по ливадама и лугу певају своје песме — и жабе и  
пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним црвима и инсект 
осић — мала устанца, почело ми баурати (пузити) чекај да га придојим.{S} О, колико ме уједе, шт 
неће бити.{S} Повика отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{ 
 и мирисати — и не сањајући — да је тај пукет савила рука удовичка.</p> <p>— Бога ти — зар она  
 Иван после дужег ћутања и љубљења оног пукета.</p> <p>— Те још како.{S} Само да си чуо, како у 
S} Кад у исти мах извади из недара овај пукетић цвећа — извадив га из мале торбице што јој о ру 
Перовићи постали од онако богатог стања пуки сиромаси.{S} Али тиме нисмо још све казали.{S} Што 
ца, оне речи: „Ако се изделите, биће те пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда 
ство._</p> <p>„Ако све изделите, бићете пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда 
S} Ви ћете се можда изделити, и постати пуки сиромаси, али и као такви немојте грешити.{S} Боље 
а наша имовина, то је била имовина ових пуких сиромаха који нас окружују са свих страна.{S} Па  
.“</p> <p>Ако, ако, то ми је мило, нека пукне тиква једном.{S} Њина свила досади целом селу.{S} 
опомињаху да је то јесен.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као кристал.{S} Звезде некако ретке  
во грање на младим шљивићима, па накупи пун нарамак оне суховине и однесе кући.{S} Чим дође пре 
рка ватру те се кува ручак.</p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за пријек 
ви одоше цркви на причес која је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из раније решио, да квиту ук 
{S} Са њим иђаше сва његова задруга.{S} Пуна волујска кога возаше се мале деце.{S} Вук се здрав 
 и изгубише се у густу помрчину.{S} Два пуна сата, Ружица је плачући пуна горчине и нестрплења  
и друго вече, Милан натовари једна кола пуна са наплетима и рече Спасоју: да ће он с тим колима 
ао у извесним приликама.{S} Не прође ни пуна година како он поче управљати кућом, а незадовољст 
на браћа нити снахе.</p> <p>Не прође ни пуна три месеца од дана када је пресуда постала извршна 
у ствар свршити.</p> <p>Не прође ни три пуна месеца — а пред духовним судом стојаше Иван и Цмиљ 
ну.{S} Два пуна сата, Ружица је плачући пуна горчине и нестрплења слушала одајући по авлији да  
вот.{S} Нада у будућност више куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљ 
то моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S} Примети Милутин.</p> <p>„За то ђеве 
о.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} Па ногице дебељашне — беле и ч 
е рукаве своје кошуље, на чијим белим и пуним рукама примећаваху се издалека пруге плаве као чи 
, заступника и адвоката.{S} Отуда је он пунио своју кесу, а ретко кад — да је по која златна ил 
 и 4 заступника равно петнајест дјелаше пуних 10. дана по 5. дин. = 500 дин. других трошкова, к 
 она га извештаваше да она све прима са пуно радости.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако му  
оро и указ добио — па вршаше дужност са пуно воље и енергије.{S} Чим је устао и попио кафу — он 
воје схватање о њиховој задрузи које је пуно непоречне истине.{S} Она показа моћ свога разума и 
сат меда.{S} Сваки члан његове породице пуно-и малолетан имао је своје дужности које је тачно в 
е која не беше далеко.{S} У механи беше пуно обвезника који беху пошли у команду, међу којима и 
у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет дјете пало  
основу одрицања проузроковачевог, суд у пуној својој пресуди и поништи брак у корист Иванову.</ 
о.{S} А свако вече скупљао је све своје пунолетне задругаре око своје постеље и учио их.</p> <p 
а се нећете делити пре но док немаднете пунолетних мушких глава још толико, колико вас је данас 
 како смо се ми подјелили.{S} Нас девет пунољетних људи и девет жена били смо у једној кући.{S} 
Јес!{S} Право велиш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш ми <p 
у.{S} Мала Милунка помогла Дари окупати Пуру-Милоша — па села крај њега на прочељу те га љуља и 
е на државни друм — он затури порожје и пусти волове.{S} Сан га беше притиско као мора.{S} Он с 
 опкољен пожаром.{S} Даница не беше још пустила овце, јер чекаше да спане роса, која највише чи 
цу, жене и слуге, немојте дирати већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.</p> <p> 
ло село отишао цркви и изгледало је као пусто.{S} Они се привукоше близу <pb n="63" /> куће у ј 
је волети.{S} Несрећна тетка Даница, из пустог кристољубља, увери Даринку да Иван није способан 
ше расветлити и показати им спасења.{S} Пут вечног живота.{S} Теби ће се још данас смркнути, ал 
олико треба да служи као половна, а два пут толико, као окрпљена и поправљена.{S} Мог оца служе 
му је се само најстарији брат Милош два пут женио.{S} А њих тројица само по једном — и да ни је 
етни Милорад беше се спремио да пође на пут, па очекиваше Милана и надаше му се сваког минута.{ 
раше кола у исправност и извукоше их на пут, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, па п 
 трубу и волови се поплашише јурнув под пут преко оне стрмености.{S} Кола се претурише, а са њи 
а.</p> <p>— Боже, како је — кад се први пут састану момак и девојка.{S} Запита Даринка чисто др 
оме моме јаду најкривљи.{S} Да сам први пут узео Даринку као што сам и хтео, куд би сад био сре 
ења остаде све онако како је Марко први пут предложио.</p> <p>И тако се радило.{S} Радило се са 
а“ рече механџија.</p> <p>„И први други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташ 
 четрес“ рече други.</p> <p>„Први други пут“.{S} Дали ко више.{S} Скупи се велика гомилица лици 
.</p> <pb n="30" /> <p>„Казаћу ти други пут.{S} Гле!{S} Ускочи овца у башчу“.{S} Викну Круна и  
д тебе...</p> <p>Молим те Мића по други пут — немој ме више мучити већ ето ти пушка па ме уби.< 
ка стоку других и хвата је — и по други пут наплаћује оно што је јуче наплатио.{S} Тако овај из 
 их у рукама, па још и загризне по неки пут помишљајући да су то чибучићи од шећера; и тако доб 
олове зауставише се.{S} Зовнуше два три пут, али се нико не одазва.{S} Они почеше палити машину 
} Мете онај тел у рупицу и нави два три пут.{S} За тим извади па га поче превијати.{S} Мете га  
реваривати.{S} За тим — пристављати три пут за дан које каква јела.{S} Док се усече буранија, и 
и пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на механџији.{S} Председник написа б 
одмах умро.{S} А сватови продужише свој пут.{S} Сутра дан Панта би окован у срезу и након 2 мес 
ом морао састати бар у месец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плакао, како га  
ође и мрак.</p> <p>Милорад — колико год пута запита „дођоше ли“ толико му се по један степен бо 
ет ода.{S} За то је Даринка морала више пута кући отрчати да донесе ракије им вина — и да каже  
е и сковаше ми несрећу, за коју ми више пута дође нека памет да се убијем.</p> <p>— Ти ниси кри 
у кући Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко сме помену 
клан, а волови уватили коловоз средином пута, па само дундају ногу пред ногу.{S} Суруџија приђе 
опису кривих параграфа.{S} Био је много пута и поротник а скоро највише председник изабраних су 
рукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} Упаде јој у реч Роса жена Милутинова.</p> <p>„ 
воре, да се у кући Гвозденовој неколико пута састајала четири Перовића, Марко кмет, Вук хајдук, 
 руком око врата и обоје се по неколико пута пољубише за тим се он са великом осудлошћу отрже и 
 и са имањем.{S} Покушавали су неколико пута да и њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје  
вима погледима колико је мого.{S} Често пута, он је се вајкао код Данице, како су они лакомисле 
 а лепом животу са друге стране — често пута запитали би се:</p> <p>„Откуда ли овом човеку трај 
иво.{S} Немајући много којешта, а често пута и суха хлеба, и гледајући — како неки имају и крка 
о, па тако се са сваким свађао, а често пута и потуко.{S} Он је због својих преступа имао да пл 
ечима учио је Јеша своју породицу често пута, која га је слушала као пророка и гледала у њ као  
 сусрет иду да се склоне у једну страну пута.{S} Његово свирање не <pb n="75" /> пробуди Милана 
хово као што је некад било.{S} Често су пута они помињали „дугу њиву“ коју је Вук продао Симу Т 
на јако.{S} Целу ноћ стоји шкрипут кола путевима уз пратњу песми рабаџиски. <pb n="102" /> Они  
 обућу која личи на мрежу паука када је путем лед и снег; спавајте на ладној и тврдој земљи кра 
>Ова кућа није никад затворила врата ни путнику, ни намјернику — ни просјаку, ни сиромаху, ни п 
ма сваки се дан води кавга и свађа због путова и богаза, због штета и потрица.{S} Грување стоке 
воје башчице већ ту на раскршћу, између путова и т. д. посејали неколико оџака поврћа, и место  
 не беше — али блато је било огромно по путовима.{S} Сватови пошли цркви на венчање — па нису м 
 пошли цркви на венчање — па нису могли путом од силног блата, већ ено их право преко ливаде Ма 
ко је то био што се разговараше овде на путу.{S} Саслушах све речи, али не знадо’ ко их изговор 
пи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на путу треви Симу Тешића садањег сопственика његове дуге  
илашевој.</p> <p>Али како је то било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе.</p> <p>Чилаш задр 
рка.</p> <p>Једном га потреви у пољу на путу.{S} Опсова му сунце и шину га штапом по глави, ког 
у стању напитом, почне купити камење по путу и потезати се на куче са разним и врло гнусним псо 
зе јабуку са 10 дуката.{S} За тим осуше пуцати из пушака, певаше вечераше и пише док и освануше 
ућом и посматраше заруделе шљиве којима пуцаху гране од силног рода.</p> <p>Залаја куче.{S} Док 
е то дете његово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас по делом селу, одмах изађе дело на видело, да 
на њ.{S} Он га узе на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а куче умукну — погоди га по сред чела.{S}  
стеже срце и гурну прстом у обарачу.{S} Пуче пушка — а он се пружи по поду собе и не мрднув нич 
док спазих онамо у вотњаку где се нешто пучи.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву и пришуњам се 
са 10 дуката.{S} За тим осуше пуцати из пушака, певаше вечераше и пише док и освануше.{S} У јут 
о.{S} Сео у кућу на троножну столицу па пуши дуван на муштиклу што му је неки хајдук поклонио.{ 
ућу, запалио цигару па задовољно седи и пуши.{S} Даринка вари млеко и узгред припрема вечеру, д 
и прави курвар.{S} Не ради ништа, Дуван пуши и опија се — свађа се и туче — и већ пише облегаци 
{S} Он га узе на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а куче умукну — погоди га по сред чела.{S} У ист 
 срце и гурну прстом у обарачу.{S} Пуче пушка — а он се пружи по поду собе и не мрднув ничим из 
и пут — немој ме више мучити већ ето ти пушка па ме уби.</p> <pb n="122" /> <p>— Мислиш ли да ћ 
е на заседу и почеше се пушкарати у ком пушкарању Вук погибе.{S} Овај траг хајдучки показао је  
д хајдуци наиђоше на заседу и почеше се пушкарати у ком пушкарању Вук погибе.{S} Овај траг хајд 
м гласом.{S} Чим он заврши, плануше две пушке у рукама два хајдука, а Иван и Даринка скљокаше с 
 други.</p> <p>У тај мах наперише своје пушке један на Даринку, и повикаше претећим тоном кроз  
.{S} Онај старији лупи га грлићем своје пушке по врату тако снажно, да посрну.</p> <p>„Шта чека 
 тек што се са њим раздвоили чуле су се пушке.{S} Тужитељ је требао да положи заклетву — али ни 
ем.{S} Све готово и спремно.{S} Понјеше пушке и барута — и одоше право Мартића кући.</p> <p>Цми 
омоћ, непознати зликовац гађао га је из пушке и тиме учинио покушај убиства а пре свега да му ј 
 до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одоше доктору  
во испребијала; те у вече људи дочепали пушке, ножеве и сикире — те умало није било окршаја.{S} 
 леп човек у богато искићеном оделу, са пушком у рукама држећи је на руци.{S} У тај мах и на др 
куче.</p> <p>На капију уђе 1 жандарм са пушком, кмет Јанко (који прими кметство од Марка), општ 
 тревили да је прошао некуд по мраку са пушком.</p> <p>Марко се постарао и спремио сведоке око  
шање је било удаљено од куће му највећи пушкомет ода.{S} За то је Даринка морала више пута кући 
артића и његово друштво.{S} Пошто прими пушку и муницију и пође у своју чету Марко га зовну на  
докажу како Гвозден није тог вечера имо пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек што се са њ 
ј љутњи дође својој кући, узме пибодову пушку и опет се врати натраг — да се освети кучету и ње 
ст!{S} Писну други окренув на њу запету пушку.{S} Све занеми и утиша се.</p> <p>— Иван отпаса п 
штење.{S} Милан оде, а Милорад оста код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође чист 
ле по 3—6 ватри у једном реду — то беху пушнице — где сушаху сељаци шљиве.{S} По где се извија  
} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем чекати оног зграновника (сво 
оје једно прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих ји из затвора, нека мало пасу, и тек што уђе у к 
.{S} Немојте да будете простодушнији од пчела и мрава.</p> <p>„Чувајте се од злих и хрђавих људ 
анас.{S} Узмите пример мудрих и вредних пчела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих изађе, то 
пера и буче које чија стока.{S} Зденута пшеница у стог или крстине, па не овршена на време већ  
p> <p>Година беше добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше све родило обилато.{S}  
бучук (мерац) брашна, бучук пасуља, два пшенице, три кукуруза и т. д.{S} Па комад сланине, чана 
акој стаји, по сваком ћошку леже гомиле пшенице — куруза, пасуља, комада леба, и миши преораше  
аћајући волове да погази скоро половину пшенице — па после да се суди и дангуби, а често и глав 
 на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. 
толико мора да нагони волове на изниклу пшеницу и овраћајући волове да погази скоро половину пш 
диже.{S} Не прође много, а наиђоше неке рабаџије, па приметив кола и волове зауставише се.{S} З 
} И чобани, и казанџије, и воденичари и рабаџије скупише се око његове постеље.{S} Све мушко и  
суруџија.{S} Па је кроз трубу довикивао рабаџије који му у сусрет иду да се склоне у једну стра 
и волови под најтежим товаром са својим рабаџијом ћутећки пролазе кроз стрмене, <pb n="9" /> те 
и шкрипут кола путевима уз пратњу песми рабаџиски. <pb n="102" /> Они возе сено, кукуруз, шљиве 
{S} Рече Милорад.</p> <p>„А!{S} Беше му работа.{S} То је отишло као зрно песка у море“ Рече пос 
ећу и заслугу ја делим са вама свима на равне делове, јер више <pb n="16" /> вреди онај који из 
ека ми да од ње тапију — добиће од мене равни <hi>сто дуката</hi>“.{S} Рече Милорад.</p> <p>„А! 
едседник и деловођа, као и 4 заступника равно петнајест дјелаше пуних 10. дана по 5. дин. = 500 
ћи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао 
Ови мирни људи окуражавали су га својом равнодушношћу — и сад је он умео у свако доба да пребир 
е, толико исто опасно је и побољшање. — Равнотежа је најбољи пријатељ сваком делателном створењ 
="subSection" /> <p>Да прегледамо сада, рад и живот синова покојног чича Јеше а задружне браће  
је у задрузи требало, али нико не ради, рад се одмара.{S} Ако се у задрузи разболи 1 мушки члан 
аст.{S} Смак света“.{S} И порез велики, рад још већи, род никакав.{S} Да се прода.{S} То је нај 
ез воде.{S} Тако је и са нерадником.{S} Рад производи не само у човеку, већ и у свима животињам 
ећ подмукло тутњи, ветар дува и отежава рад.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Марко.{S} Еј побратиме. 
 години има доста дана, али нису сви за рад одређени.{S} Главни су радови земљоделца пролеће и  
био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за рад, — зауздава своје жеље и страсти, и показује своју  
нас.{S} Да би ја што купила или платила рад другом вама ни једном не би било право.{S} Сад од П 
5—20 дана па сутра опет место да иде на рад чека стоку других и хвата је — и по други пут напла 
јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више  
ни удаљише се сви куд које.{S} Одоше на рад.{S} Али рађаху ћутке, без здоговора, без смеха, без 
 никако.{S} Ако ти један сат смете киша рад он ти рачуна пола дана дангубе.“</p> <pb n="71" />  
енцију са већином њих и радити ма какав рад, не може се никако проћи а да се неко не наљути.</p 
 из околине гунђало и шаптало: „Никакав рад — а оволико богаство.{S} То се краде.{S} Нису чиста 
их неколико.</p> <p>„Требало би, да сав рад женски што се тиче, и што треба за Стоју — да се пл 
иком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере грожђе <pb 
то га је подражавало на живот.{S} Његов рад, ход, разговор и сви покрети личили су на покрете б 
.{S} А да видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} У години има доста дана, али нису сви за рад од 
ш ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она не 
верних уплива.{S} Кад је киша, никав се рад не може да ради у пољу, кад је суша не може да се о 
немате рада, како немате посла, како се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зн 
милице тукла.</p> <p>Прекомеран посао и рад, основ су свима незгодама које податкивају људски ж 
 то је највеће јемство за њихов живот и рад.</p> <p>Она се у намисли са њим разговара и смејање 
.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде вечити пример у вашем животу.{S} Пона 
bSection" /> <p>Од како поделише женски рад у Перовића задрузи, и од како почеше падати примедб 
S} Ми више не радимо заједно наш женски рад, па да једно друго носимо на својим леђима, већ ја  
ћу бар код оваца моћи радити свој ручни рад а овако никако“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Али ти  
ог зна шта и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год утакмичар на коњској трци.{S} Кад утакми 
оне песме које сте певали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али с 
азболи 1 мушки члан остали убрзају мало рад и надокнађавају његову дангубу.{S} Ако се жена разб 
и смо, какве је последице донела подела рада женског, који се односи на одело, обућу и чистоту. 
 надничим по 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс 
ије тог вечера имо пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздвоили чуле су  
 све село чује.{S} У вече долази муж са рада свог или туђег, брижан, зловољан и уморан. <pb n=" 
аздвојише.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад видеше улицу попрскану крвљу пренеразише се  
 у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дознадоше за учињену штету, осуђиваху све жене з 
 виноград и задужисмо се на име његовог рада 50 дуката удари туча и све уништи.{S} У осталом го 
лаве дође.{S} Зар није усљед претераног рада брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?< 
празника и празничића скраћује се време рада усљед атмосверних уплива.{S} Кад је киша, никав се 
да ме хваташ.{S} Кукали сте како немате рада, како немате посла, како се рад ваш не плаћа.{S} Е 
авачица — шта мислите?{S} Цвећа.{S} Или рада својих здравих и снажних руку.{S} Не!{S} Ни једно  
е и њихова радна снага, јер они у место рада сви се одадоше неваљалству, не раде о хлебу а једу 
ије као основ упоређивао савесну поделу рада међу члановима, већ се обично из околине гунђало и 
и нагоне сиромахе да се са свим одрекну рада — па да краду и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нис 
га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно и једном и другом.</p> <p>Њихов 
И они раде, то не треба губити из вида; раде имање наше надницом или наполицом — али никад им с 
мућнијег сељака.{S} И они као и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови.{S} Разбијена војска 
колико оџака поврћа, и место да иду, да раде код имућнији под надницу која је до душе сиротна и 
 Узећемо му још једног’ па нека их нека раде.</p> <p>„Да можемо обрати бар оне њиве у ади — све 
нам они.{S} Кад нам тако у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве злик 
у човеку, већ и у свима животињама које раде саме за себе љубав — милину и <pb n="13" /> задово 
сто рада сви се одадоше неваљалству, не раде о хлебу а једу га.{S} Тај хлеб морам ја сам произв 
вану.{S} Он, па и син му скоро ништа не раде, а живе много раскошно.{S} Одело носе обојица чоја 
} Она зна сто ђавола.{S} Опчинила их те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} Смем у ж 
добније живе, док сопственици који себи раде мање гледају на удобности, а труде се да што више  
рби, у великом послу и т. д.{S} Они сви раде полако, али стално и савесно.{S} Имали су свега до 
роје данове, и надничари сатове.{S} Они раде без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S 
 заузето, управо оно што ваља.{S} И они раде, то не треба губити из вида; раде имање наше надни 
и свршава послове за све.{S} А њих осам раде изједна, и они чекају време раду, а не чека време  
ородица слаже и поштује — како ревносно раде сви за једног и један за све.</p> <p>Он је био гос 
е.{S} Оне се не ређају шта ће која, већ раде што стигну и што је на реду да се уради.{S} Оне су 
 две три јетрове, сеђаше на прочевљу —- радећи свака нешто са иглама и ни једна не хте да одбра 
о овај изведе живот преко лета ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p> < 
ења укућана, да очува своје име и част, ради свог мужа и своје дечице; али док је на то мислила 
 бришући са лица крупне капље зноја.{S} Ради за то што мора.{S} Милорад сеђаше на клупи пред ку 
S} Кад је киша, никав се рад не може да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се коп 
"13" /> задовољство.{S} Па кога мрзи да ради, тај нема тих својстава што чине сваког живог ство 
екати, него дај по залогај леба обичаја ради.{S} Одговори Мића.</p> <p>Скочише обоје.{S} Док Да 
не треба жалити сиромахе.{S} Сваки нека ради па нека има“.{S} Примети му син Милан.</p> <p>„Хва 
је, а за њима и Даница која беше отишла ради разговора код једне коне, и осу се плач и кукање.< 
ао је браколомник и прави курвар.{S} Не ради ништа, Дуван пуши и опија се — свађа се и туче — и 
д 9 година старости.</p> <p>Ни Стоја не ради ништа.{S} Све што им треба за одело и преобуке — о 
 човеку траје, те овако живи а ништа не ради?</p> <p>За овим сљедовао би одговор — али он није  
акрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба толико исто, и ствари и чобана т. ј 
 Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и том приликом изјави — да је то  
то им је у задрузи требало, али нико не ради, рад се одмара.{S} Ако се у задрузи разболи 1 мушк 
еде план да се то саопшти Ивану и да се ради на томе — како да се изврши развод брака између Ив 
.{S} У овој се кући не зна ништа шта се ради.{S} Мене се чини да се ви задужујете изједна, у ме 
ворено: „Ком више треба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека петоро, нека трој 
 па посматраше како Даринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} Он се  
обож покрадене.</p> <p>Ма да се све ово ради тајно и невиђено, али се опет уђе у траг.{S} Док ј 
егу и старање над децом својом.{S} Само ради у млекару — и беше у истом повратила стари ред и ч 
у.{S} Једини ратар не уступа сунцу, већ ради бришући са лица крупне капље зноја.{S} Ради за то  
> чарапе, рукавице и т. д. а поред тога радила је варошкама разне послове, и зарађивала лепих п 
оју је имало више колаца.{S} Она је све радила и трчала, али нигде није стизала, није ништа мог 
сној вези са здрављем и животом човека, радиле су све јетрвице и прилично подмиривале потребе с 
он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код другога но код себе.</p> <p>Они с 
 предложио.</p> <p>И тако се радило.{S} Радило се са великим натезањем и незадовољством.</p> <m 
ко први пут предложио.</p> <p>И тако се радило.{S} Радило се са великим натезањем и незадовољст 
а били смо у једној кући.{S} По мало се радило, а имало се свега доста.{S} Нико није знао шта ј 
 мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо 
 да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене 
е, а како се мене чини ја не могу ни да радим као што сам некад могла; издала ме снага па и очњ 
и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски рад, па да једно друго носимо 
а би ја био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удостојим м 
 осећао срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па је доносио својој ж 
дио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио на оваком дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па јо 
о зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки посо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то 
момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја је младост прошла у безумљу, у вечитој с 
аву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио на овак 
плода за храну.{S} Док бијасмо заједно, радисмо сви за једног — а кад се изделисмо, ја морам ра 
ам поп не мете прстен на руке, па после радите што оћете — ја вам нећу осветлити.</p> <p>Ћу де. 
сухи хлеб овсени, ељдани или никакви, и радите по 14 и 18 сати дневно најтеже послове, па ћете  
сула свој живот и своју снагу — да мора радити више од оне, која није родила ни једно, која је  
чку (на којој се окреће цев), не можете радити.{S} Склопите цео плуг и запрегните волове, али а 
2" /> ћемо ми сви мушки бити слободни и радити о земљи.</p> <p>„Па тако је добро“.{S} Повикаше  
>Водити коресподенцију са већином њих и радити ма какав рад, не може се никако проћи а да се не 
увам овце, и тако ћу бар код оваца моћи радити свој ручни рад а овако никако“.{S} Одговори Стој 
а једног — а кад се изделисмо, ја морам радити за све сам.{S} Јер њихово имање пређе у моје рук 
аше своје делове и опет имали су са чим радити.{S} Марко пак, наплати се добро за своје старјес 
уски, 15 патка.{S} Боље је штедити него радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепи 
 ту се са свим изгуби.{S} Научио помало радити, а имати свега доста за себе и своје — па му то  
е даду она нека побегне.</p> <p>— Ја ћу радити што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сес 
пет деце њихове.</p> <p>Не може сиромах радити кад нема чим ни на чему.{S} Што год има земље то 
ређе у моје руке, али не пређе и њихова радна снага, јер они у место рада сви се одадоше неваља 
ле и осталих.</p> <p>Живан је био добар радник, али хрђав господар.{S} Нити је умео да броји ни 
че оно што је још остало, и нека са оно радника пожње шашину.{S} Па у вече ће сићи једна жена и 
ничи волове и плуг, па сјеме и храну за раднике и стоку.{S} Све њиве окопате са кукурузом — а њ 
та ћеш, хоће људи да заједу надничару и раднику, па од тога да се обогате.{S} Ко је год тако чи 
 још теже злог учинити добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не треба називати силом.{S} 
, чини те се прави ушпарање 1. плаћа се радницима незнатна надница, 2. журба у раду и давање ма 
ју по ваздан трче за стоком и носе јело радницима.{S} Никад се не одморе — никад не доспавају,  
го махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи провео неспавајући.{S} Оп 
 нису сви за рад одређени.{S} Главни су радови земљоделца пролеће и лето.{S} И у том добу, поре 
з Г...</p> <p>— Па чија је?{S} Повикаше радознало Иван и мајка му.</p> <p>— Милоша Мартића сест 
о је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био 
а што више произведу добара и намарница радом својим.</p> <p>Ова разлика мањка, између сопствен 
 пристати: да се жене са својим женским радом поделе.</p> <p>Овај корак, ова мала измена у кући 
 њима.{S} То је за мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогуће учинити док не одвојим д 
лити — а не исказати, каква је милост и радост.{S} Одговори Даница смешећи се, па продужи...{S} 
е дан — и она роди мушко дете на велику радост Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби 
 и каза им нову вест сви су трептели од радости и милине.</p> <p>Сутра дан оде Петар и прими се 
.</p> <p>Иван киптећи од неке неописане радости дрхтао је — и обасипао врелим пољупцима Даринчи 
га извештаваше да она све прима са пуно радости.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако му она н 
х осам раде изједна, и они чекају време раду, а не чека време на њих.{S} Овако се сви траже, св 
о су грешници над грешницима, који увек раду али ништа немају — који само трчу ади нигде не сти 
није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, а нарочито тежачком <pb n="60" /> требају једне с 
а чини.{S} Тако време не чека, а сваком раду има одређено време.{S} Кад беху у задрузи.{S} Једа 
 податкивају људски живот.{S} У великом раду, у непрекидној журби, човек измени и оно образован 
та могла урадити.{S} У њеном целокупном раду осети се одмах једна огромна разлика, једна празни 
 радницима незнатна надница, 2. журба у раду и давање мање одмора и 3. даје <pb n="81" /> им се 
зео све што га подржава да живи — да се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на 
али, а остало све, оживело све — све се радује дивном мају.</p> <p>Први дан цео свет обукао се  
е можда више од половине света на земљи радује.{S} То је дан Ускрснућа Христовог.{S} Пролеће у  
о.{S} Али нема места чуђењу.{S} Незнање рађа нерадника, нерадник пијаницу — а пијаница сиротињу 
рађу, а крађа на робију.{S} Робија опет рађа хајдуке.{S} Чим је наш брат Вук побего у хајдуке — 
 сиромаштина и инокоштина мајке су које рађају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, 
дућност својој деци.{S} Ђеца се једнако рађају и прирастају.{S} А ваше имање није тако велико.{ 
бом у вечан живот, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог овоме, и велики ђени 
 деце — два живота.{S} Она више неће ни рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S} Клетва п 
 коне су разгласиле да она неће више ни рађати децу.</p> <p>Још само два месеца, па да се наврш 
је, код појединца то је обратно.{S} Где рађаху 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, јед 
е сви куд које.{S} Одоше на рад.{S} Али рађаху ћутке, без здоговора, без смеха, без весеља и ша 
, прво њима, па мене шта остане.{S} Док рађаху они надницом, зарађиваху и за мене и за себе, ту 
звор за новчане издатке кућевне, али се рађаше како ваља.{S} Сваке године по једна четвртина ње 
S} Викнуше деца.</p> <p>Милорад се мало разабра.</p> <pb n="92" /> <p>„Шта починисте до сад?{S} 
 вајата изљегла Цмиљка са расплетеном и разбарушеном косом.</p> <p>Даница се закле, како је Цми 
тиже на прелазу оно женско ухвати га за разбарушену косу левом руком а десном за велики нож, ко 
ко расклопити воденицу, разбој и плуг и разбацати њихове делове по дворишту и буњишту — који ће 
н за време службе у војсци сваке недеље разбијао (ситнио) наполеоне и немилице их трошио.{S} Ка 
е да се суди и дангуби, а често и главу разбије ту сам своју или свом брату — суседу.</p> <p>Не 
 Раде као робови а трпе као скотови.{S} Разбијена војска мора да плати главом своју самовољу.{S 
 му пресече коло кад га он води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год противио, за то је  
толико исто колико расклопити воденицу, разбој и плуг и разбацати њихове делове по дворишту и б 
имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и плуг, све су то машине састављене из више дел 
вам мора лежати.{S} Наместите целокупан разбој и доведи те га до ткива, па ако немате срдачку ( 
акове, ашове, плугове, ралице, раонике, разбоје, брда, ступе, лопаре, наћваре, кукаче, тигање,  
вао он би открио многе тајне лоповске и разбојничке чете којима беше глава Марко.</p> <p>Но све 
 код полиције Чилаша, што га је овај на разбојнички начин напао, разоружао га, злостављао и оте 
омир одаде се крађи и нераду.{S} Па Вук разбојништву.{S} Гвозден пијанству и т. д.{S} Инокосни  
нађавају његову дангубу.{S} Ако се жена разболи њу гледају остале јетрове и мужа јој и децу, и  
ади, рад се одмара.{S} Ако се у задрузи разболи 1 мушки члан остали убрзају мало рад и надокнађ 
мање и никакве вредности.{S} Миладин је развијао а Вук читао све редом, али узалуд.{S} Квите ни 
честих; врата кратког, плећат, снажан и развијен потпуно и морално и материјално, при том здрав 
омањаст, ћосав, здрав, снажан и потпуно развијен.{S} Као такав, са својом неограниченом <pb n=" 
{S} Обоје младо; обоје здраво; снажно и развијено.{S} Али немају нешто — су чим би живели.{S} Н 
е још лепша, но што је била — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван оженио — опет ј 
која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле.{S} И све наше свиње бијаху се искупиле.{S} Па  
о пред конзисторију.{S} Нек нам потпише развод брака.{S} Цмиљка је добра, она ће се опет удати  
 да се ради на томе — како да се изврши развод брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њему је саопштен 
ји им се нуде — да обелодане неправедан развод брака њихове сестре.{S} Они су свуда одговарали  
— што се год заради то се све потроши и развуче се.{S} Моја мајка музла је сама пет оваца, са т 
го мучила при порођају ћерке, и коне су разгласиле да она неће више ни рађати децу.</p> <p>Још  
т и рад.</p> <p>Она се у намисли са њим разговара и смејањем ублажава им зверске ћуди.{S} Дете  
 и месо, док пију ракију и вино, док се разговарају о крађи и утаји — док преварбавају и прекра 
у игри и песми, у шали и смеху пијући и разговарајући се до мрака.</p> <pb n="120" /> <p>Други  
ом љуте ракије па оде — они почеше пити разговарајући се.</p> <p>„Заиста, све је тако Милораде. 
 оволики терет на леђима, оне би још ту разговарале о које чему али не могаху, и тако се размим 
руго мислио, но о оном што су тога дана разговарали, о дугој њиви, и крађи оне проклете квите.< 
жење — док стаса и врућа ракија.</p> <p>Разговарали су се о свачему али Мића је очекивао да кој 
раћај ти чешће код мене, има ћемо ми да разговарамо о некоме важном послу“.{S} И тако се растад 
.</p> <p>Једног јесењег празничног дана разговарао се је Иван са својом стрином Даницом, која г 
атеље и непријатеље.{S} Ту ћете певати, разговарати и шалити се.{S} Слушати музику уз коју игра 
} Само што не знам, ко је то био што се разговараше овде на путу.{S} Саслушах све речи, али не  
спремљено.{S} Поседаше и једоше, пише и разговараше се мало веселије но пређе — али и о другим  
одражавало на живот.{S} Његов рад, ход, разговор и сви покрети личили су на покрете болесна чов 
 све и почне журно комишати.{S} Песма — разговор — шала — смејање — све скупа изгледа ти као ха 
е од гомиле и комишиоца оне почеше тих’ разговор.</p> <p>— Што ли он није дошо тетка Данице — к 
ве чланове своје породице и поче овакав разговор:</p> <p>„У нашој је кући увек био обичај да се 
у хајдуци.{S} Међу њима се водио овакав разговор.</p> <p>— Тако, дакле, можете још за дана сићи 
 видети.{S} Али је пажљиво слушао њихов разговор.</p> <p>„Бога ти, зар помрјеше она вајна ђеца  
} Оне се здравише па застадоше и почеше разговор.{S} Живан није знао које су, нити хтеде видети 
море“ Рече последњи, и пређоше на други разговор.</p> <p>Тако копаше до мрака.{S} Одоше кући.{S 
учак и убила кокош.</p> <p>За сво време разговора Иван није смео погледати у очи Мићи.{S} Он је 
 за њима и Даница која беше отишла ради разговора код једне коне, и осу се плач и кукање.</p> < 
> <pb n="56" /> <p>Живан мишљаше о овом разговору дуго и тако заспа.{S} Сава мало, и усни чудан 
са рада отишо кући, и тек што се са њим раздвоили чуле су се пушке.{S} Тужитељ је требао да пол 
 испребијао, а има их неколико, које је раздвојио од својих мужева.</p> <p>Даринка ћерка Сретен 
 дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад вид 
и Чилаш он у највећем гњеву, а сем тога раздражен усљед великог пића ободе свог вранчића те дођ 
 и врло гнусним псовкама.{S} Куче усљед раздраживања користећи се помрчином и његовом неприсебн 
их после убити.{S} А ви сви треба да се разиђете по обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке док 
ће и доведоше девојку, венчаше се па се разиђоше.</p> <p>Цмиљка је била добро чељаде — свакоме  
 до мрака.{S} Одоше кући.{S} Вечераше и разиђоше се.{S} Небо ведро као стакло, месечина греје к 
у собу и заклопи се, нека напоље.{S} Он разјарен као лаф јураше за њима по авлији гађаше их на  
а поље и поче га тражити.{S} Као лафица разјарена стиже га за једном зградом и поче га шамарати 
итке, и затвори ји у свој тор, па онако разјарена упаде у кућу пи викну кроз плач.</p> <p>„Ви г 
олим раменима у блатаве точкове и онако разјарени шибају вочиће, батинама и приткама, а понајче 
о због деце, јер родитеље ништа не може разјарити и наљутити као то: кад му ко туђи — а нарочит 
ако дете почне плакати, то ће их најпре разјарити да му угасе млађану свећу живота.{S} Јер хајд 
ра и намарница радом својим.</p> <p>Ова разлика мањка, између сопственика, слугу и надничара, ч 
ка сума.{S} Петнест и сто, то је велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и примили само 1 
упном раду осети се одмах једна огромна разлика, једна празнина груба и необична.{S} То се дало 
рвно и на оном истом месту — само с том разликом — што она лупи затијоком а дете је челом.{S} Т 
 доба да пребира своје жртве и да прави разлику између њих и добрих па само добрима да чини зла 
и 100 оваца, па то процедити, узварити, разлити, усирити; направити кисело млеко, сок, кајмак,  
зличитих делова, тако су и умови људски различити.{S} Као што су сви делови човечији састав чов 
ечју — задовољити толики број чељади са различитим укусима и апетитима, а нарочито задовољити о 
.</p> <p>Као што се човек дели на много различитих делова, тако су и умови људски различити.{S} 
умњати, ко у њу сумња, тај нема никаква разлога, никаква основа да буде поштен и моралан човек, 
о говорити о деоби.{S} Сва упињања, сви разлози и савети, све опомене на аманет покојног Јеше н 
а бесном природом — а обавештена лажним разлозима поклонила своју невиност ожењеном Ивану.{S} О 
де га за ногу.{S} Усљед чега се он јако разљути и у тој љутњи дође својој кући, узме пибодову п 
ле о које чему али не могаху, и тако се размимоиђоше и одоше свака и на своју страну.</p> <pb n 
аја.{S} Кажем <pb n="35" /> ти умало се размимоишло те није мртвих пало.“</p> <p>Ако, ако, то м 
 се морају делити.</p> <p>Савка се мало размисли и отпоче.</p> <p>„Па и поделите се.{S} Боље ва 
лорад на ово не одговори ништа већ дуго размишљаше и у томе заспа.</p> <milestone unit="subSect 
ст, сланину, вино, ракију. и т.д.{S} Па разна одела, обичног и стојећег, зимског и летњег — он  
и ће многима сванути.</p> <p>Дође мрак, разне птице по ливадама и лугу певају своје песме — и ж 
жито па онда своје, за то што дугује за разне потребе.{S} Сено укошено па не зденуто, или здену 
 т. д. а поред тога радила је варошкама разне послове, и зарађивала лепих пара.{S} За непуних 6 
и по врх тога у неколико завезака имати разне монете новца, па и самог злата.{S} Па колико проп 
} На имању великом, и са великим бројем разне стоке са 7 нејаке деце и две немоћне жене.{S} Он, 
суднице општинске — беше заноћило много разне стоке.{S} Срески званичник беше дошо да наплаћује 
и утаји — док преварбавају и прекрајају разне ствари за одело и обућу и т. д. дотле њихови пси  
е ћуди.{S} Дете пак тјеши и заварава га разним досеткама — да буде мирно и да се покорава вољи  
чито задовољити око двадесеторо деце за разним нарафима и слободним вољама, <pb n="25" /> то је 
камење по путу и потезати се на куче са разним и врло гнусним псовкама.{S} Куче усљед раздражив 
жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним црвима и инсектима.{S} Уклоните те суве и изваље 
илорада и забашуравали свој тешки посао разним шалама, доскочицама и подсмевкама.</p> <p>Вук не 
а питања стављаш“.{S} Опет Јеша.</p> <p>Разним испитивањем доказано је, да је ова земља на којо 
ње — све скупа изгледа ти као хармонија разних тица и попића у мајском вечеру.{S} Две чутуре је 
њаку као овце за опалим шљивама и браху разно воће које беше сазрело.</p> <pb n="78" /> <p>„Ви  
ам је човек сличан задрузи, на њему има разноврсних делова који се узајамно помажу и одржавају  
 кроз село, изузев ону читаву хармонију разноврсних звона и звонцади.{S} Док други ће овим редо 
њаке и винограде; окалемио огроман број разноврсног воћа, оградио сво своје имање прошћем и лет 
<pb n="51" /> и по испрекрштаној лози и разном корову тражи и пола сврхани зеленака набере једа 
 га је овај на разбојнички начин напао, разоружао га, злостављао и отео му 50 дуката.</p> <p>Чи 
Марка — који беше у 12 год, и учаше III разр. ос. школе.</p> <p>— Казаћу ти благо ђеду.{S} А ти 
а, но што је била — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван оженио — опет је се са њо 
иста.{S} Данак смо плаћали одмах чим се разреже за целу годину напред.{S} А од како се изделисм 
смо — шта нама вреди живот.{S} Молим те разреши ме...</p> <p>„Шта је теби?{S} Јеси л’ ти луд!!< 
абро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био каж 
к хоће хране и то захтева од разума.{S} Разум тражи исту и заповеда очима да га воде, ногама да 
е причесте грехом, тога часа помрачи им разум, и они невидећи коме треба, а коме не чинити зла, 
поречне истине.{S} Она показа моћ свога разума и способности коју је достигла добротом немаштин 
више по гласу свог чистог и непомућеног разума, но по пропису кривих параграфа.{S} Био је много 
. пр. стомак хоће хране и то захтева од разума.{S} Разум тражи исту и заповеда очима да га воде 
своју дужност, ако ти будем отворио очи разума, да са њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и ка 
алосни Иване, до скора ниси ти био тако разуман и њежан на спрам истине и правде.{S} До скора т 
/> гледати ђецу своју како се играју по рају — но трпети ово тегобно тело које као тешки ланац  
ен и Милица имађаху страст за пићем.{S} Ракија, то им је био највећи идол на свету.{S} У главно 
 спремише послужење — док стаса и врућа ракија.</p> <p>Разговарали су се о свачему али Мића је  
ри низ прса онај ладан пасуљ, паприка и ракија које су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни Вуј 
руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{S} Па кад се све окомиша — онда се славно пије  
тигању, дотле Иван донесе пршуте, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све сп 
морала више пута кући отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба спремити  
 кафу и воду — са једним стаклетом љуте ракије па оде — они почеше пити разговарајући се.</p> < 
сестра, а данас ми дође — па немам чаше ракије да јој пружим, нити залогај леба као што треба!? 
пасуља, ни конопље, ни лана, ни вина ни ракије.</p> <p>Сиромаха и инокосника можете познати и п 
д сланине, чанак сира и кајмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје  
сланине и т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли 
а да не могу добити у целој години чашу ракије.{S} Ама смем у живот, ако сад немадне Стојара го 
 личи на трап но на кућу.{S} О проклета ракијо.{S} Доста ли си срећни људи унесрећила; часних о 
су га.{S} Пред њим је стајала чутура са ракијом са којом је сваког 1/4 часа припијао и савијао  
сир, кајмак, месо, маст, сланину, вино, ракију. и т.д.{S} Па разна одела, обичног и стојећег, з 
носили под видом зајма и наднице, жито, ракију, сланину, маст, кајмак и сир.{S} Све ове ствари  
менути: да овај Гвозден није никако пио ракију док су год били у задрузи.</p> <milestone unit=" 
к једу крадену сланину и месо, док пију ракију и вино, док се разговарају о крађи и утаји — док 
тмосвери.{S} То бејаху казани који пеку ракију.{S} Даље или ближе куће види се велика ватра код 
сматраше пажљиво.{S} За овим служаше му ракију и нуђаше га да што ужина.{S} Учитељ је пио — али 
кире, мотике, будакове, ашове, плугове, ралице, раонике, разбоје, брда, ступе, лопаре, наћваре, 
Он иде полако носећи своју мотику преко рамена — нешто дубоко замишљен.{S} Па шта је друго мисл 
ни клобуци беху му искакали по леђима и раменима, а и иначе сав испребијан кундацима.</p> <p>„Р 
незнатан товар па целу ноћ гурају голим раменима у блатаве точкове и онако разјарени шибају воч 
 једне речи поче их по врату шибату, по раменима и глави.{S} Стаде писка жена и деце по кући —  
 ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало из раменица!{S} Гле остаде на риби?!{S} Ала је смочи згодн 
цу међу гомилом надничара са мотиком на рамену, и чисто га пожали кад га виде, онако јадна, исп 
> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком по рамену — тражила сам те синоћ — па те ниђе нема. —</p>  
S} Дан ведар и чист као огледало.{S} Од рана јутра почеше крстарити преко села људи и жене, обу 
 ће му болови уминути до сванућа, па да рани у чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше једна стр 
ма ничега.</p> <p>Једног вечера он дође раније кући — па стаде ослушкивати око куће као какав к 
ш је рачунао да ће сведоци порећи своје раније исказе, и да се тиме није заваравао он би открио 
стоту.</p> <p>„Једног дана, дођоше овце раније но обично и плинуше по дворишту, које је чувала  
је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из раније решио, да квиту украде пошто по то, па је то сао 
ен, Милутин, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а нарочито од како му умрије добра домаћица Ст 
чега није имао.</p> <p>Једног пролећа — рано се поче копати виноград.{S} Око 20 њих копали су к 
one unit="subSection" /> <p>Једног дана рано с пролећа, запуши се ватра, по качарама, коморама  
арице и старце.</p> <p>Једног дана, она рано помузе сву стоку, процеди млеко и настави га да га 
 очи недеље.{S} Марко био у вароши — па рано дошо.{S} Сео у кућу на троножну столицу па пуши ду 
ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може бити нећемо се више видети.{S} Гледај бога 
Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека са целим прибором“.{S} Ово говорећ 
у, руковаше се и он пође.</p> <p>„Сутра рано ето ме добри мој пријатељу.“</p> <p>„До виђења!</p 
рочито момчад због лепе Даре, то се све рано окомиша.{S} За тим одоше кући те пише и вечераше.{ 
Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас с њим?</p> <p 
дне јесени флуенција (болест) појави се рано у народу и поче немилице сатирати све — а нарочито 
то нисам слушао, зато ме и остави овако рано и полетеше му сузе.{S} Сад се сећам њених речи, ал 
ај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, онда новорођеним дају имена груба као:{S} Гвозден 
и поткресати доста младих дрвета, па ћу рано на пролеће једног дана позвати Грујицу — он је том 
 То предсказује неко велико зло.</p> <p>Рано с пролећа полиција уђе у траг хајдуцима а за њима  
ла са њим 8 деце па су јој помрла још у раној младости, сад имају сина Ивана од 24 год. и ћери  
ог вечера били.</p> <pb n="131" /> <p>У раној јесени погибе један хајдук од потере — а други се 
во у крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати прашином у намери да му заустави крв — до 
 песницама и шамарима, па и самог малог рањеника.{S} У тај мах дотрча Милица носећи у рукама об 
, и њено двоје деце нађе код оног малог рањеника, па да би тиме ублажила своју кривицу <pb n="3 
тике, будакове, ашове, плугове, ралице, раонике, разбоје, брда, ступе, лопаре, наћваре, кукаче, 
Твоја ће смрт многе и многе мрачне душе расветлити и показати им спасења.{S} Пут вечног живота. 
ја отера га кући који стиже тамо у сами расвит.{S} Несретни Милорад беше се спремио да пође на  
егове задругаре нико није могао видети: расејане, преухитрене, у наглости, у журби, у великом п 
ене, тако и све остало.{S} Овди се саме расипа, поред тога што се хара и краде по свакој стаји, 
омашних суседа.</p> <p>И отпоче крађа и расипање.</p> <p>Људи, који терају какав мал на пијаце  
елити задругу, значи толико исто колико расклопити воденицу, разбој и плуг и разбацати њихове д 
 настаје главна трагедија која ће се на раскомаданој задрузи Перовића одиграти.</p> <pb n="54"  
ан жбунић.{S} А Иван са дрхћућим рукама раскопча <pb n="105" /> дугмета на недрима Дариним и за 
ин му скоро ништа не раде, а живе много раскошно.{S} Одело носе обојица чојано у самој срми и г 
 и не заграђују своје башчице већ ту на раскршћу, између путова и т. д. посејали неколико оџака 
укућанина где у саму зору тревише их на раскршћу села где отераше пред <pb n="27" /> собом оне  
те!{S} Зар сте накастили (решили се) да раскућимо, да пропаднемо сви.{S} Немојте од такви ситни 
а су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница се откану више моде и посећив 
о су се огрешили о своју дечицу која су расла као анђели.</p> <p>Даница је се много мучила при  
е половине једне јабуке.</p> <p>Деца су расла и напредовала.</p> <p>Свет је мислио, сад ће Март 
 <p>„Што гу се данас пазари сутру се на распазарује“.{S} Одговори Цинцарин, окренув леђа кмету  
ко је одмах из вајата изљегла Цмиљка са расплетеном и разбарушеном косом.</p> <p>Даница се закл 
.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана, распојаса, гологлава, неумивена,вашљива и т. д.{S} При  
је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи распојаси спавати под кровом ове куће, и ви исти ове ис 
мевкама.</p> <p>Вук нешто не беше добро расположен.{S} Жаљаше се како га пори низ прса онај лад 
зиву са жељом: да очува интересе куће и расположења укућана, да очува своје име и част, ради св 
ћни старешина требао је то још увече да расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено 
х задругара.</p> <p>Јеша је био средњег раста, косе смеђе, очију зелено-граорастих, бркова густ 
стежући се за руке све до зоре и тад се растадоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше  
мо о некоме важном послу“.{S} И тако се растадоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Да пр 
обоје испратише далеко, поздравише се и растадоше се, а мали Милош испрати их својом чудноватом 
ија још млађе и млађе осећаје — срце се раствара и купа у милинама — а душа одлеће на небо и ру 
веру свака на своје место — на прописно растојање и добиће те половину празне земље што рачунат 
Доста више ђаволи једни.{S} Оћете да се растопите од љубави као грудве снега од топлоте — викну 
ристи мојом способношћу а ја сама да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту услугу да ми се  
ости, као год што се користи војсковођа растројством свог противника —- те га победи и уништи.{ 
а је врло важна полазна тачка која води растројству задруге, која води општој несрећи своју зад 
е.</p> <p>На ове речи она као бесемучна растрчи се па право у начелство.{S} Трчим и ја за њом.{ 
оје имање.{S} Пореза је велика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb n="48" /> какав је 
дрво, под листић, под травку.{S} Једини ратар не уступа сунцу, већ ради бришући са лица крупне  
шине индустриске, кад и ви имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и плуг, све су то ма 
 пио на рачун глади, на рачун бриге, на рачун голотиње и босотиње, па је заразио своје живце ал 
узрока.{S} Он је пио на рачун глади, на рачун бриге, на рачун голотиње и босотиње, па је зарази 
.{S} Она је извлачила много које шта на рачун проводаџијског посла — али није смела никако ни п 
ојава има свога узрока.{S} Он је пио на рачун глади, на рачун бриге, на рачун голотиње и босоти 
/p> <p>„Мене се огади надница.{S} Какав рачун имам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и то нема 
осподар.{S} Нити је умео да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њега чинила Д 
о исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 1 говече, 2 овце и т.д 
д.</p> <pb n="49" /> <p>И зар самац има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан  
 мало прибра и продужи.{S} Наша се кућа рачуна прва у целој капетанији!{S} Марко је кућни старе 
} Ако ти један сат смете киша рад он ти рачуна пола дана дангубе.“</p> <pb n="71" /> <p>„Па шта 
ешто се Марком због неких својих тајних рачуна и претио му је на неколико места.{S} Једном на с 
ца је као насљедница заоставшег имаћа — рачунала да ће се пограбити не само удовци већ и првоже 
.</p> <p>Код суда на претресу, Чилаш је рачунао да ће сведоци порећи своје раније исказе, и да  
е и добиће те половину празне земље што рачунате да вам је воћњак на који порезу плаћате.</p> < 
 су свиње нагрдиле дјете, опет не треба рачунати да је то нечија намера била.{S} Оној турио нек 
} Ене, ене, почело тајити.{S} Пази како раширило ручице.{S} Оди, оди на крила мајци — опа...{S} 
о не зна, већ се тужи: „Е брате настаде рђаво време.{S} Некад је родјевало добро, а сад се изоп 
 његова породица слаже и поштује — како ревносно раде сви за једног и један за све.</p> <p>Он ј 
ед и виђе.</p> <p>Чилаш задржа код себе револвер пошто овај сведок виђе, и оде у полицију те оп 
о глави, кога обли крв.{S} Марко потрже револвер, али му га овај оте и добро га исћушка песница 
о се није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене 
арија.</p> <p>У њиној кући био је такав ред — да кад кућни старешина устане — устану сви, а зим 
а ће ти турити руку у недра.{S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш  
лекару — и беше у истом повратила стари ред и чистоту.</p> <p>„Једног дана, дођоше овце раније  
у заливати купус и сву башту дотерати у ред.</p> <p>Живан каза својој Даници да је башчу окрепи 
ој Даници да је башчу окрепио и довео у ред она одмах оздрави и устаде. </p> <milestone unit="s 
 n="19" /> Добре душе с поносом стају у ред светаца и Бого-угодника.{S} А зле, стидећи се свог  
а, па за тим све остале.{S} Од овога се реда много одустало.{S} Јетрове, из почетка жалиле се,  
{S} Миладин је развијао а Вук читао све редом, али узалуд.{S} Квите нигде ни од корова.{S} За т 
дборника.</p> <p>Назваше Бога, и сви се редом здравише.</p> <p>За овим кмет отпоче љутито:</p>  
/p> <p>Јеша отпоче своје предавање овим редом:</p> <p>„Драга децо!{S} Четрдесет година има, как 
и узданица и заврши своје јадовање овим редом:</p> <quote> <l>Јој ђецо, поломљено цвеће,</l> <l 
 звона и звонцади.{S} Док други ће овим редом: „Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне моје 
а њима.</p> <p>Савка је терала сву децу редом да мокре у једну карлицу — ту је закувала кртичња 
е која, већ раде што стигну и што је на реду да се уради.{S} Оне су се надметале шта ће која бо 
ће виде се веселе по 3—6 ватри у једном реду — то беху пушнице — где сушаху сељаци шљиве.{S} По 
} Стоја и Круна биће <hi>планинке</hi> (редуше) њих ће двије готовити јело на мрску.{S} А Марта 
 се као две рођене сестре.{S} Оне се не ређају шта ће која, већ раде што стигну и што је на ред 
 и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милујући нешто у сну.{S} Иван је н 
 саставни делови машине.{S} Нећу да вам ређам машине индустриске, кад и ви имате машине ратарск 
рчи, ал не мож’, оне брже па одоше“.{S} Ређаше Даница плачући и држећи се левом руком <pb n="31 
 њему само угљевље и крца се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта је прекиде:</p> <p>„И ти си казал 
е крај њега под губер и једнако плачући ређаше које какве неправде које се њој тобож чине.</p>  
 осам парчета и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро н 
Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све сусетке и суседи који окружују Перовића  
 које се њој тобож чине.</p> <p>Тако је резонирала Даница, па и остале њене јетрве нека мање не 
 да се она што потужи“.</p> <p>Овако су резоновале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резо 
{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин. 
иђала данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да 
велики ђеније рода људског Исус Христос рекао је: „Што год вежете на земљи, биће везано и на не 
 <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при каквом пљуску или топљењу с 
.</p> <p>„Све све, али ја нисам ни речи рекла синоћ, а он ме удари певницом за врат, све ми сви 
S} А ми ћемо однети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако заплачеш, одлетећ 
во искипи по ватри, онда неко јој нешта реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе кога стигне.{S} 
ће нам остати са Спасојем“.</p> <p>Тако рекоше и приступише спреми за полазак.{S} Док Спасоје д 
ра сиромасима из чије се средине једино рекрутују лопови.{S} Али није им давао што их жали, већ 
ебо чисто као кристал.{S} Звезде некако ретке — што је пресказивало да ће још дуго остати време 
ог склопа.{S} Вилице му беху дугачке са ретким зубима.{S} Нос крив на једну страну.{S} Веђа јед 
ата.{S} Отуда је он пунио своју кесу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна асприца па 
 час и у једно исто време, тако — да се ретко што могло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто се из 
>Јеша је имао својих особина, каквих се ретко може видети код самртних људи.</p> <p>Он је на ос 
ад труњаво, то неслано, то преслано, то ретко.{S} Сир се усмрдео, кајмак се уцрвао, сок се проб 
о непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код другога но код 
 Против његовог карактера — нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{ 
 целој општини тако одговараш шта ће ми рећи ова гомила сиромаха у нашем селу. </p> <p>„Ја би в 
ије шала двеста дуката.</p> <p>„Хтео си рећи динара.</p> <p>„Дуката, дуката господине.{S} Човек 
а овој земљи живог човека који би могао рећи да је срећан и задовољан.{S} Примети учитељ и поче 
смешећи се и гледајући шта ће она на то рећи.</p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га Бога ми волела к 
</p> <p>— Несрећниче један —- како смеш рећи да отац свом једином сину зло мисли.</p> <p>— Али  
више људе од најпризнатијих говорника и реформатора на речи и перу.</p> <p>Перовића задруга поч 
ије нико могао убедити, јер свака му је реч проткана била најчистијом истином и правдом.{S} И ч 
 су за њ’ отишли.</p> <p>Милорад изгуби реч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше крај његове по 
 Стева, нека иде са ујацима.{S} Упаде у реч Ружица милујући га шаком по образу.</p> <p>Стево не 
јом зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли неку 
 и чинила неколико пута.{S} Упаде јој у реч Роса жена Милутинова.</p> <p>„Ја се не жалим што уз 
о, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете делити пре но док немаднете пунолетни 
и хоћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека са цели 
ка ми да дјете — па опет се може удати, рече Иван смешећи се и гледајући шта ће она на то рећи. 
</p> <pb n="123" /> <p>— Добро — добро, рече Мића па се прекрсти и измаче се мало од софре.{S}  
.{S} Ја сам изабрао девојку овде близу, рече Иван смешећи се.</p> <p>— Коју то!?{S} Повикаше от 
’ леђа.</p> <p>„Ћути, не тртљај ту“!{S} Рече Живан тихо.</p> <p>„Нећу да ћутим!{S} Шта ми хоћеш 
 где речете.</p> <p>„Ни паре од 200.{S} Рече млађи осечно, за тим додаде: „Ви сви изласте из со 
 од мене равни <hi>сто дуката</hi>“.{S} Рече Милорад.</p> <p>„А!{S} Беше му работа.{S} То је от 
 како ваља“.</p> <p>— „Сасвим тако“.{S} Рече Гвозден.</p> <p>„То би било право“.{S} Додаде Чедо 
то у дубоко онда нема ништа плитко“.{S} Рече један који беше изашо на јарак пружајући прст у ње 
еш, одлетеће ти главица као врапцу“.{S} Рече старији узев дете за руку.</p> <pb n="86" /> <p>Ру 
.</p> <p>„Добро брато, ја одо’ одма.{S} Рече Ружица и спреми се па оде код Марка, а одатле обој 
 наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни у чем не лежу.{S} А шт 
 ђеце би се правиле свађе и незгоде.{S} Рече Милорад.</p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је  
 јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече први хајдук.</p> <p>— А она девојчица казаће — как 
ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се у сузама.</p> <p>„Џакале смо!{S} К 
јте господине његову стоку продавати“ — рече викач дрхтећи од умора.</p> <p>„Је л’ посло новац? 
иле.{S} Још три године мајка је не да — рече Даница смешећи се.</p> <p>— И шест година не би би 
 требају вериге, него паре, или живот — рече други.</p> <p>У тај мах наперише своје пушке један 
имо 100 дуката, а ако те усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да баци вериге.</p> <p>„ 
> <p>„Хвала.{S} Нећемо.{S} Немамо кад.“ Рече кмет и одоше сви брзим корацима.</p> <p>Учитељ пос 
> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по ноћи биле заједно“.{ 
ова четири вола?</p> <p>„Двеста динара“ рече један.</p> <p>„Двеста четрес“ рече други.</p> <p>„ 
 један цинцарин.</p> <p>„Тристу динара“ рече механџија.</p> <p>„И први други пут, и нико више.{ 
{S} То је отишло као зрно песка у море“ Рече последњи, и пређоше на други разговор.</p> <p>Тако 
ара“ рече један.</p> <p>„Двеста четрес“ рече други.</p> <p>„Први други пут“.{S} Дали ко више.{S 
дног дана дође Милутин Марковој кући па рече.</p> <p>„О Марко.</p> <p>„Чујем Милутине.</p> <p>„ 
ла и пољуби га у руку.{S} Мића ништа не рече већ извади двоје по пола динара и мете на софру.{S 
ући га шаком по образу.</p> <p>Стево не рече ништа, већ оде са овим зликовцима, и изгубише се у 
p>Он погледа по свима.{S} Па смешећи се рече.</p> <p>— Не само ви моји укућани, већ нико — ни к 
жи прст на викача и једног одборника, и рече:</p> <p>„Вас двојица идите у поље, те потерајте св 
натовари једна кола пуна са наплетима и рече Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутр 
Званичник прелиставаше дневник порезе и рече.</p> <p>„Милорад Перовић“</p> <p>„Немојте господин 
ене оне свете речи мученика Христа који рече: „Гледајте ствари својих а не своје“.{S} Себичњашт 
 <p>Четврти дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде где лута по планини.{S} Одвед 
а он беше и заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево једна пара тебе Даринка, а једна оном малом  
коро било време и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стевану и Миленку ђацима Милорадовим да остану, а  
 Мартића сестра.</p> <p>— Ја је не знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{ 
илорад и полећеше му сузе...{S} За овим рече са великим напрезањем:</p> <pb n="93" /> <p>„Марко 
Даринка.{S} После подужег устезања Иван рече да „бегенише девојку“ и девојка узе јабуку са 10 д 
ње — а не до мене.{S} Мене гатара право рече, она неће имати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојо 
је се преварио.{S} Девојка је као анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је болесн 
рајте сва 4 вола и коња судници“.{S} То рече па се окрену и пође.{S} За њим и остали.</p> <pb n 
</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на очи изаћи, н 
 и дуго му нешто шапташе.{S} Напослетку рече му гласно „свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми  
х и бистрих као кристал.{S} Једном речи речено све дражи које заносе младост код ње су.</p> <p> 
 дуката.{S} Толико ће вам се донети где речете.</p> <p>„Ни паре од 200.{S} Рече млађи осечно, з 
и значај речи изговорених тумачио т. ј. речи које су биле са свим одстрањене од сваке увреде.</ 
јпризнатијих говорника и реформатора на речи и перу.</p> <p>Перовића задруга поче јавно говорит 
 Ја ту немам никакве заслуге.{S} На ове речи отпоче јаче јецање и плакање.{S} Јеши заводњише оч 
 издала ме снага па и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се крупне сузе низ скоро наборано ли 
ни новац те откупи дјете.</p> <p>На ове речи она као бесемучна растрчи се па право у начелство. 
е кућу“.{S} Одговори Вук.</p> <p>На ове речи осуше жене као туча.</p> <p>„Јес!{S} Ти си паметан 
е легла на кревет па јасно говораше ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко 
мимике.{S} Док поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је л 
 ли се бојати клетве његове.</p> <p>Ове речи Милорадове ућуткаше све и људе и жене, који пораже 
се на свог доброг оца Јешу, и на његове речи које на самрти изговори.{S} Док од једаред уђе у к 
зговараше овде на путу.{S} Саслушах све речи, али не знадо’ ко их изговори.</p> <p>Па шта чух?{ 
ти.{S} Кад је ко говорио какве скарадне речи, или речи управљене против њега, не спазив га да ј 
 носећи конопац у рукама па и без једне речи поче их по врату шибату, по раменима и глави.{S} С 
 обојица капетану и Милутин без и једне речи би примљен у потајнике да хвата на далеко чувеног  
иде нека црна копрена са срца — те њене речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S} Он је  
зује у ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако се изделите, биће те пуки сиромаси.{S} Сиром 
ух?{S} Памтим добро.{S} Још ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као громови.{S} 
у пријатност и задовољство, памтите оне речи које сте говорили, и оне песме које сте певали.{S} 
 оном честитом старини чича Јеши, у оне речи, које говораше о бесмртности душе и вечном животу. 
те питам што тако учини.“ — На последње речи а с погледом на борбу Иванову и њему полетеше сузе 
 да се у људски живот примене оне свете речи мученика Христа који рече: „Гледајте ствари својих 
 је ко говорио какве скарадне речи, или речи управљене против њега, не спазив га да је и он слу 
 су само муцали и муцали — неумејући ни речи прозборити.{S} Његове су очи као магнетна сила пра 
чивит.</p> <p>„Све све, али ја нисам ни речи рекла синоћ, а он ме удари певницом за врат, све м 
да је чуо — али је са свим други значај речи изговорених тумачио т. ј. речи које су биле са сви 
мовољан, подал, свиреп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} На сваком скупу, н 
мела ни у ком случају крњити.{S} Једном речи ишло је све како ваља.</p> <p>Од тренутка — када о 
 црних и бистрих као кристал.{S} Једном речи речено све дражи које заносе младост код ње су.</p 
/> али и беше снажан и чврст те нико му речи није смео ословити што би њега увредило.{S} Једном 
полетеше му сузе.{S} Сад се сећам њених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио 
/p> <p>„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим се речима кураже самци и полажу наду на живот.{S} Али ко ћ 
преко воље мало осмену и одазва се овим речима.</p> <p>„Изволте!{S} О здраво, здраво исписниче! 
м селу — које ће изрећи свој суд у овим речима: „Ови с муком и са крвљу зарађују залогај леба ш 
а и грознија на оном свету.</p> <p>Овим речима учио је Јеша своју породицу често пута, која га  
ога на уму и молите му се више делом но речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мало времена док жив 
ју и осујећавају његове планове, једном речју — кад су год хтели да га почасте незадовољством — 
ти, прибрати и опрати судове.{S} Једном речју — задовољити толики број чељади са различитим уку 
о ако Бога знате!{S} Зар сте накастили (решили се) да раскућимо, да пропаднемо сви.{S} Немојте  
ко пун сахат ода.{S} Он је се из раније решио, да квиту украде пошто по то, па је то саопштио с 
х.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} Званичник изађе на поље и запита км 
ивце алхохолом, који пате без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерадником.{S} Рад произ 
 уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, то он страшно бегенише.{S} Она истина у дубоко жи 
шини мало из раменица!{S} Гле остаде на риби?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он ти је прави Хр 
оде, и који на изменице један за другим рикаху чепајући ногама и шишћући кроз нос на рој муха и 
“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти си био светац а не човек“.{S} Под 
е довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође мисао 
они људе у крађу, а крађа на робију.{S} Робија опет рађа хајдуке.{S} Чим је наш брат Вук побего 
 никако, али се опет осудише по 20 год. робије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гвозден  
on" /> <p>Петроније Чилаш издржа 2 год. робије по тужби Марковој и помилован дође кући.{S} Имањ 
акон 2 месеца дана осуди се на 5 година робије.{S} Благодарећи исказу сведока његових, који се  
 су навели, и Чилаш би осуђен 15 година робије.</p> <p>После више апелата, пресуда би оснажена, 
јвода у сватовима.{S} А како је дошо са робије — мало вештије хара и краде — ваљда се тамо науч 
благо отеше.{S} Вук Перовић побего је с робије и удружио се са њима.{S} Он је оглашен за хајдук 
 не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији су — или као у неком пожару.{S} По сву ноћ месе, 
жена, и Петроније Чилаш оде да издржава робију на правди Бога.</p> <pb n="97" /> <p>Кад Марко д 
S} Беда нагони људе у крађу, а крађа на робију.{S} Робија опет рађа хајдуке.{S} Чим је наш брат 
ом.{S} А браћа Мартићи осуђени на вечну робију.{S} Млађи је покушао да побегне, али га чувар уб 
ар убије, а старији је после 6—7 година робовања умро.</p> <p>Цмиљка се не хте да враћа на крвљ 
сељака.{S} И они као и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови.{S} Разбијена војска мора да  
вета“.{S} И порез велики, рад још већи, род никакав.{S} Да се прода.{S} То је најбољи лек.</p>  
не његове дователе су до земље и нудиле род свој својим пријатељима свињама, а сада се диже кор 
о је ванбрачно.{S} Њега ће узети женски род — и квит посла.{S} Дете ни за живу главу немојте ди 
г — прође кроз воћњак који беше огроман род понио.{S} По неки калеми што их је отац још у младо 
злато моје, неће њега мајка и неће њега рода његова.{S} Мајка њега љуби — слатко моје.{S} Ене з 
еле шљиве којима пуцаху гране од силног рода.</p> <p>Залаја куче.{S} Док на капију уђе један де 
ети.{S} У прилог овоме, и велики ђеније рода људског Исус Христос рекао је: „Што год вежете на  
 а сада се диже коров на њему.{S} Место рода одроњала се свака маховином и гљивама као псето ко 
Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да роди — те да се сазна чије је дете.{S} И одиста она род 
 се сазна чије је дете.{S} И одиста она роди мушко детенце ко златну јабуку.{S} Мартићи су ђаво 
 ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и она роди мушко дете на велику радост Иванову, и кад дођоше  
месеци.{S} Сви су се надали, да чим она роди дете Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и она р 
ђио и доспео само на окутњицу Даница му роди сина.{S} За овим у другој години и ћерку.{S} Деца  
аква жалосна упоређења.{S} Жена која је родила петоро деце и просула свој живот и своју снагу — 
е напоје.</p> <pb n="94" /> <p>Стоја је родила са њим 8 деце па су јој помрла још у раној младо 
ча и све уништи.{S} У осталом година је родила, али нема ничему цене.{S} Стока, од како је поче 
— да мора радити више од оне, која није родила ни једно, која је још свежа, здрава, млада и сна 
4. или 5. марта.{S} Година прошла добро родила — па цели месојеђа све саме свадбе и весеље.{S}  
ко Бог зна шта ће бити.{S} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја  
з и пшеница и шљиве и виноград беше све родило обилато.{S} У јесен се говораше да ће бити вежба 
 Перуника немајући деце.{S} Једно им се родило и седми дан умрло, јер беше невремно.{S} Вук има 
 Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића дадоше му то име.{S} И он је у с 
разованости које је под закриљем својих родитеља стекао — у место да тече нову интелигентност у 
олико због жена већ само због деце, јер родитеље ништа не може разјарити и наљутити као то: кад 
 ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха.{S} Јутрења ро 
али није смела никако ни поменути њеним родитељима, јер је Иван постао у последње време извикан 
 брате настаде рђаво време.{S} Некад је родјевало добро, а сад се изопачи све.{S} Пропаст.{S} С 
никаквих књига ни новина, књижевника ни родољуба — опет за то међу њима нема злобе ни зависти — 
вним зубима подгриза срећу и благостање роду људском.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Че 
ост своју — нико јој није веровао па ни рођена њена браћа нити снахе.</p> <p>Не прође ни пуна т 
аше: да је она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Дарин 
веку.{S} Савка и Ружица пазе се као две рођене сестре.{S} Оне се не ређају шта ће која, већ рад 
те времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира упрсте Цмиљка је затруднела  
р друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад  
.{S} Милорад сахрани <pb n="76" /> свог рођеног и јединог брата, па се спреми и оде сам на вежб 
лужила.</p> <p>— Молим те Мићо ко брата рођенога — немој ме за то питати.</p> <p>— Дужност ми н 
ду учине.{S} Н. пр. ако дете почнемо од рођења његовог на примитиван начин чувати и неговати св 
у чепајући ногама и шишћући кроз нос на рој муха и обадова који зујаху око њих.{S} Тако исто и  
 и слуге, немојте дирати већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.</p> <p>„Сад ти  
шаје, и оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и Перуника чуваће сва говеда.{S} Даница ће чувати  
 <p>Јесен беше топла и тиха.{S} Јутрења роса и вечерњи поветарац једва нас опомињаху да је то ј 
суљом уз њу.{S} Па и не чекаше да спане роса — већ почеше брати, и скоро набраше једна кола док 
е још пустила овце, јер чекаше да спане роса, која највише чини те се овце метиљају.{S} Она са  
stone unit="subSection" /> <p>Милутин и Роса имађаху 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и с 
инила неколико пута.{S} Упаде јој у реч Роса жена Милутинова.</p> <p>„Ја се не жалим што узимаш 
сечно кирије.{S} Марта се прими да пере рубље жандармима, као и то: плела им <pb n="70" /> чара 
шки као шипа.</p> <p>Кад Марко виђе ову ругобу на својој жени, себи и на деци коју је волео као 
дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно и једном  
 се у густу помрчину.{S} Два пуна сата, Ружица је плачући пуна горчине и нестрплења слушала ода 
крај његове постеље.</p> <p>Дође Марко, Ружица не беше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} Викнуше дец 
 те ноћи не склопи очи до мале деце.{S} Ружица, никако не седа на земљу већ само хода, час по к 
ница ће чувати овце.{S} Савка јагњад, а Ружица свиње.{S} Тако <pb n="22" /> ћемо ми сви мушки б 
 <p>„Добро брато, ја одо’ одма.{S} Рече Ружица и спреми се па оде код Марка, а одатле обоје у о 
амо угљевље и крца се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта је прекиде:</p> <p>„И ти си казала да са 
не је и онако омрзо живот“.{S} Говораше Ружица бришући сузе.</p> <pb n="42" /> <p>„Замислите ка 
а твојим братом остани заједно.{S} Ја и Ружица чини ми се нећемо се никад свадити —— јер то ни  
вега што треба живом човеку.{S} Савка и Ружица пазе се као две рођене сестре.{S} Оне се не ређа 
узверена и поплашена Савка.{S} За њом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и  
ва, нека иде са ујацима.{S} Упаде у реч Ружица милујући га шаком по образу.</p> <p>Стево не реч 
узев дете за руку.</p> <pb n="86" /> <p>Ружица клекну код детета и стаде га грлити и љубити гуш 
адам се штети, похари и отмици“.</p> <p>Ружица донесе на послужовнику кафу и воду — са једним с 
тебе“.{S} Продера се онај млађи.</p> <p>Ружица бризну у плач молећи свог девера.</p> <p>„Ћути б 
ну.{S} И сунце одскочи на ручковиште, а Ружице и Марка још нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Искуц 
ости.</p> <p>Сутон се повуче, а Марка и Ружице још нема.{S} Са великим нестрплењем изгледа се н 
иначе сав испребијан кундацима.</p> <p>„Ружице!“ Отпоче Милорад изнемоглим гласом и са великим  
да му ударише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не пла 
у која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет отац.</p> <p>— Бога ти прођи се  
 год лепо то је некако са наличја много ружно.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју ти ми 
 и не сањајући — да је тај пукет савила рука удовичка.</p> <p>— Бога ти — зар она мене баш воли 
удем жива?{S} Плакаше Даница и заврташе рукаве своје кошуље, на чијим белим и пуним рукама прим 
ао и то: плела им <pb n="70" /> чарапе, рукавице и т. д. а поред тога радила је варошкама разне 
а воде, ногама да носе, мирису да куша, рукама <pb n="39" /> да узме и т. д. од свега тога одуз 
у за руку.</p> <p>Даницу стегла Даринка рукама око врата као утопљеник и као полумртва метула ј 
 истим гласом и понова га притеже обема рукама које му око паса стајаху.</p> <p>— Али, још ове  
а на место њено дође Иван који је обема рукама притиште на своје бурне груди.{S} Даринка му поч 
д кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабуља — потрчи сад ове тражи по  
ве своје кошуље, на чијим белим и пуним рукама примећаваху се издалека пруге плаве као чивит.</ 
 за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим рукама раскопча <pb n="105" /> дугмета на недрима Дарин 
.{S} Чим он заврши, плануше две пушке у рукама два хајдука, а Иван и Даринка скљокаше се на про 
јата Ивановог и побего држећи чакшире у рукама, како је одмах из вајата изљегла Цмиљка са распл 
понајчешће држаљицом секире коју носи у рукама; уз огромну вику и псовку свега што је свето на  
ка.{S} У тај мах дотрча Милица носећи у рукама обраницу и лупи Стоју по глави коју обли крв. „Д 
к у богато искићеном оделу, са пушком у рукама држећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата 
 леденице са стреха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне по неки пут помишљајући да су 
ница — он упаде у кућу носећи конопац у рукама па и без једне речи поче их по врату шибату, по  
 неким непознатим миљем — стежући се за руке све до зоре и тад се растадоше.</p> <milestone uni 
учинити — док вам поп не мете прстен на руке, па после радите што оћете — ја вам нећу осветлити 
ом вечеру.{S} Две чутуре једнако иду од руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{S} Па к 
дугмета на недрима Дариним и завуче обе руке у њих.{S} Извади дојке које се у оном заладку заси 
За тим стиже Вука и обриса своје крваве руке о његове кошуље велећи му: „На овај грех ти си ме  
p>Он је давао са једном а узимао са две руке.</p> <pb n="95" /> <p>„Чините шта вам драго, ја ва 
Ти си био светац а не човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па завика дршћућим гласом. „Молим те. 
 задругар, узео је старешинство у своје руке одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за живота њег 
е сам.{S} Јер њихово имање пређе у моје руке, али не пређе и њихова радна снага, јер они у мест 
у — имање њихово махом је прешло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — где је Пе 
 друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила јастребова.</p> <p>Овај  
одену.</p> <p>Овим поступком, он одреши руке и даде маха свима својим задругарима да се свак за 
 младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} Па ногице дебељашне — бел 
у.{S} Две чутуре једнако иду од руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{S} Па кад се св 
 лежећи му у крило.{S} Отимаху се често руке Ивану — да је помилуши по ножицама.{S} Али је се ј 
 која златна или сребрна асприца пала у руке онима којима је у ствари и намењена.{S} То је та п 
S} Лани изашло из школе.{S} Сковчала му руке око врата па цмака ли га цмака.</p> <p>„Ама, шта г 
ибором“.{S} Ово говорећи пружи му руку, руковаше се и он пође.</p> <p>„Сутра рано ето ме добри  
га Иван виђе, и истрча му у сретање.{S} Руковаше се па у образ се пољубише — у тај мах изађе и  
да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме није руководило, да ти одузмем време, док ову књижицу прочит 
дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком по рамену — тражила сам те синоћ — па те ниђе нем 
о ме уједе, што се уједаш а, а, (пљеска руком по јастуку) тако била га мајка.{S} Немој <pb n="1 
а Илијом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан детету и 
 на говор жене, ухвати је за прса левом руком а десном око појаса.{S} Нави мало лево и десно, п 
Ређаше Даница плачући и држећи се левом руком <pb n="31" /> за појас, а десном усекњиваше нос и 
ско ухвати га за разбарушену косу левом руком а десном за велики нож, који му стајаше за чарапо 
4 од те целокупне имовине ја сам својом руком купио и платио, од људи који су били богати као и 
 то народ.{S} Кад ја приставила и мојом руком пребрала пасуљ, па када се скува и поче јести у њ 
о — добро — одговори Иван, ухватив Дару руком око врата и обоје се по неколико пута пољубише за 
 примити дете.“ За овим ухвати Стева за руку и викну: „ајде са нама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, 
.</p> <p>— Бежимо овамо!{S} Увати је за руку и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ оне стаз 
о врапцу“.{S} Рече старији узев дете за руку.</p> <pb n="86" /> <p>Ружица клекну код детета и с 
ан као ветром ношен — ухвати Даринку за руку.</p> <p>Даницу стегла Даринка рукама око врата као 
е.</p> <p>Даница се извуче испод Дарини руку — а на место њено дође Иван који је обема рукама п 
загрлити па и пољубити; па ће ти турити руку у недра.{S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и з 
те му их тури преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништа не рече већ извади двоје по пола ди 
лим прибором“.{S} Ово говорећи пружи му руку, руковаше се и он пође.</p> <p>„Сутра рано ето ме  
ирне.{S} Сваки посао дрхтао је од њених руку.{S} Она је тачно и савесно отправљала своју дужнос 
а.{S} Или рада својих здравих и снажних руку.{S} Не!{S} Ни једно ни друго.{S} Већ продавачица с 
па у милинама — а душа одлеће на небо и рукује се с анђелима.</p> <p>Сретен Цветић, отац Даринк 
узме сува љеба па се унесе тебе у очи и рума као сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја 
ке и бароке (зулке) намаца се белилом и руменилом и отпоче стари занат.{S} Она постаде продавач 
 прирасла уз њих, завлачу се у подземне рупе и канале, мрачне, влажне, смрдљиве и са многим гад 
рата Симиног фајата.{S} Мете онај тел у рупицу и нави два три пут.{S} За тим извади па га поче  
 ноћи бићете обучени у најлепше стојеће рухо и далеко одавде 2—3 дана хода играће те у колу са  
ложај сиромаха, обуците његово издерано рухо кад је на пољу цича и мраз; обујте његову обућу ко 
 оделу, са пушком у рукама држећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мало пост 
са својим учитељем.</p> <p>Деца приђоше руци Милорадовој који чим их спази скочи на ноге — напо 
 — извадив га из мале торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарк 
е јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају — оне од тешког умора место ручка напију се ладн 
чисти — и узгред тарка ватру те се кува ручак.</p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе у кућу, сп 
пићем загрејали.{S} Даринка је спремала ручак и убила кокош.</p> <p>За сво време разговора Иван 
>— То ће ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p>—  
 гурну моје дјете у ватру — те му умало ручица не отпаде и не оста дјете богљаво.</p> <p>„Овди  
е, почело тајити.{S} Пази како раширило ручице.{S} Оди, оди на крила мајци — опа...{S} О, о, о, 
 му је косица ко свилена, па каке су му ручице — па мали пистићи, пази каке су му очице, па мал 
е да ручају — оне од тешког умора место ручка напију се ладне воде.{S} Лањске године сушисмо шљ 
бе.</p> <p>Свану.{S} И сунце одскочи на ручковиште, а Ружице и Марка још нема.</p> <p>Стиже и п 
 тако ћу бар код оваца моћи радити свој ручни рад а овако никако“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„А 
 кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршивао својим противницима.{S} Ако се који ухв 
Јок.{S} Већ квиту са дуплом ценом своје-ручно написату и потписату.“</p> <p>„Ја истина, Перуник 
опају га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину изломи прашином, сувим трскама од  
м што тако учини.“ — На последње речи а с погледом на борбу Иванову и њему полетеше сузе.</p> < 
дати поче јако опадати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је него  
ка код ње говорила — како би учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогло д 
ало вересије?{S} И кад се сумира — кућа с дана на дан све празнија.{S} Кућни старешина виђе ово 
почини са Цмиљком — шта вам би буди Бог с нама.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би и ја се чуд 
{S} Па зар постиже их нека клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше оволики терет на леђ 
 и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ оне стазице, што у сваком случају може неко наићи и  
као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров и немилостив — али она беше, доброг 
о благо отеше.{S} Вук Перовић побего је с робије и удружио се са њима.{S} Он је оглашен за хајд 
} Кад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа.</p> <p>„Ћути, не тртљај ту“!{S} Рече Живан тих 
еше, доброг срца — па увек и добре воље с прам њега.{S} Ту доброту он није умео ценити он ју је 
>„У нашој је кући увек био обичај да се с’ пролећа, управо кад настаје кад, одреди сваком своја 
ео.</p> <p>— Па право и има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.< 
ама — а душа одлеће на небо и рукује се с анђелима.</p> <p>Сретен Цветић, отац Даринкин, једног 
аменом, он сваког пребаци.{S} Хрвали се с ким, он га надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема бо 
 код другог наизменицу.</p> <p>Овако се с’ дана на дан правила ларма и свађа све оштрија и орди 
 Ја не могу, ја не смем умрети — док те с Мартићима не измирим — а други начин <pb n="110" /> н 
 вранчића те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади своју пећанку (кубурлију) узев за предњ 
на. </p> <p>Ја не знам!{S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} 
теље.</p> <p>Дође Марко, Ружица не беше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} Викнуше деца.</p> <p>Милор 
а и злочинима. <pb n="19" /> Добре душе с поносом стају у ред светаца и Бого-угодника.{S} А зле 
 ће изрећи свој суд у овим речима: „Ови с муком и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{ 
а онда самац је.{S} Имање своје неће ни с ким парчати ни делити.{S} А што је најглавније нећемо 
еба гаранције да такав не би био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за рад, — зауздава своје жеље 
а са наплетима и рече Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у команду. 
 хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, а нарочито тежачком 
исто брвно и на оном истом месту — само с том разликом — што она лупи затијоком а дете је челом 
да што више имања приграбимо, и кад смо с великом муком и трудбом то постигли — сад ће да нам г 
nit="subSection" /> <p>Једног дана рано с пролећа, запуши се ватра, по качарама, коморама и згр 
редсказује неко велико зло.</p> <p>Рано с пролећа полиција уђе у траг хајдуцима а за њима и пре 
но.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је поздраво доћи.</p> 
аше сви.{S} Нагоше још по једном чутуру с вином која стајаше међу <pb n="126" /> њима, поздрави 
е Спасоје наложи ватру и пристави лонац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чекаше да спане роса — већ 
д је био поред куће једног свог сељака, са којим је био у свађи, јурне на њега онако из ненада  
Сваки од њих имали сву да плате трошка, са дугом од 200 дин.{S} За ово су неки продали волове,  
дабранијим заслугама и врлинама, а зла, са најгрознијим својим неделима и злочинима. <pb n="19" 
а је у неколико капетанија као честита, са своје породичне задруге, у којој беше 4 брата, од ко 
{S} Моја мајка музла је сама пет оваца, са тим мрсила сву кућу преко целе године и опет прода п 
нажан и потпуно развијен.{S} Као такав, са својом неограниченом <pb n="98" /> вољом наносио је  
те своје богаство за децу своју.{S} Ти, са твојим братом остани заједно.{S} Ја и Ружица чини ми 
лиже, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из школе.{S} Сковчала 
д и леп човек у богато искићеном оделу, са пушком у рукама држећи је на руци.{S} У тај мах и на 
, који сам за себе кува скувао би за 20 са онолико труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и жена“ 
ако чељаде умели спарити <pb n="111" /> са својим вином, па још кад се сете —- да су измирили „ 
извршна, а Иван се венча <pb n="118" /> са Даринком Сретеновом.{S} Живе лепо и пазе се — а што  
е повуче, а Марка и Ружице још нема.{S} Са великим нестрплењем изгледа се на њих.{S} Дође и мра 
адањег сопственика његове дуге њиве.{S} Са њим иђаше сва његова задруга.{S} Пуна волујска кога  
} Виноград ћу да ђубрим и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у пријатељству и љубави.{S}  
у продати, да имаднем што више новаца — са њима ћу брже и лакше ту ствар свршити.</p> <p>Не про 
добро.{S} Бата је био овога часа овде — са мојом ђецом — са моја два анђела.{S} Само што не зна 
е.{S} Душе, то смо ми овако целокупни — са свима својим органима и чулима.{S} Смрт је као и сан 
 био овога часа овде — са мојом ђецом — са моја два анђела.{S} Само што не знам, ко је то био ш 
ати.{S} Ја истина јесам одавна грешио — са многим жентурачама и са девојкама — али ништа <pb n= 
ца донесе на послужовнику кафу и воду — са једним стаклетом љуте ракије па оде — они почеше пит 
оне стрмености.{S} Кола се претурише, а са њим Милан полеће и лупи самим теменом о суву и тврду 
 живота.{S} Добра душа у вечности ужива са својим најодабранијим заслугама и врлинама, а зла, с 
тако се скиде дотадања суморност његова са срца му и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Ц 
к.{S} Зар није крива она, која се курва са ожењеним људима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њ 
цију те оптужи Марка за покушај убиства са ватреним оружјем.</p> <p>Сутра дан, Марко долази са  
ан је се оженио одмах, после познанства са Даринком.{S} Има већ 3 год. како она од то <pb n="11 
ст, ако ти будем отворио очи разума, да са њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се саме  
 има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке, не  
 земљу — да нам она даје више производа са којима ћемо своје животне намирнице подмиривати.</p> 
 дала га на браварски занат, а код суда са доказима прогласила га за законог наследника масе по 
вориш са оним курвама (јетрвама) кад ја са њима не говорим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Није то б 
 се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну кро 
о треба благодарити светој природи која са њима тако мудро управља“</p> <p>Иван није ни полугод 
 и просу се.</p> <p>Док скиде оно млека са ватре што је остало, дотле сазнаде: да је дете гурну 
а превуче оно што је још остало, и нека са оно радника пожње шашину.{S} Па у вече ће сићи једна 
еш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека са целим прибором“.{S} Ово говорећи пружи му руку, руко 
 како је одмах из вајата изљегла Цмиљка са расплетеном и разбарушеном косом.</p> <p>Даница се з 
а грозно светила.{S} Која је год почела са њом да се поинати морала је исплакати свој јед и сек 
е.</p> <pb n="94" /> <p>Стоја је родила са њим 8 деце па су јој помрла још у раној младости, са 
и том прилично узан, јер се осипа земља са оне стрмености и саужава га.</p> <p>Из даљине чујаше 
али она га извештаваше да она све прима са пуно радости.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако  
а тесто кроз коју промиче киша помешана са снегом.{S} И ви осећате још ону пријатност и задовољ 
уштво.{S} Па и државе се удружују једна са другом и тако постизавају своје циљеве.{S} И ако ика 
о пола лонца ладна јела лепа и запржена са ћулбастима меса и сланине, то би требало погријати и 
 — као да му се скиде нека црна копрена са срца — те њене речи осећао је као да му их је у срцу 
ам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Даница измајсторисал 
е се преудала за једног доброг домаћина са којим красан пород има.</p> <p>Чедомира је подигла,  
ајвише чини те се овце метиљају.{S} Она са још две три јетрове, сеђаше на прочевљу —- радећи св 
 сестра т. ј. назови сестра те се и она са њим као са својим братом пољуби у образ.{S} И збиља  
p> <p>„Па шта ти велиш?{S} Одговори она са свим благо, трудећи се да му болове не погорша.</p>  
го вече, Милан натовари једна кола пуна са наплетима и рече Спасоју: да ће он с тим колима да и 
обе жене одоше доктору и добише уверења са повеликом поштедом.{S} Мисли ли су многи суседи па и 
 меће у уста од неке неописане жеље, па са помућеним очима гледа — како дете упија усницама бра 
влаге.</p> <p>— хоћу -— одшапта му Дара са истим гласом и понова га притеже обема рукама које м 
 стоји на пијацу међу гомилом надничара са мотиком на рамену, и чисто га пожали кад га виде, он 
љ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са обе стране оставља не пооране земље, или толико мора 
ле су га.{S} Пред њим је стајала чутура са ракијом са којом је сваког 1/4 часа припијао и савиј 
ци велики грешници.{S} Ал тај исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре позваш 
> <p>„Ја, ја.{S} Наша је планина богата са тим знаковима.{S} У њој има неких манастира, градина 
појури на све стране као страшна бујица са огромне врлети — а лупање срца могло се чути на 2—3  
 јасни — као што би били, да је се душа са животом одвоила од тела — дакле да смо помрли.{S} И  
и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким непознатим миљем — стежући се за руке све до з 
и.{S} Марко се закле и користи сам себе са хиљаду динара.</p> <p>Сваки од њих имали сву да плат 
 мном сутра а сада нека Стева, нека иде са ујацима.{S} Упаде у реч Ружица милујући га шаком по  
 кошаре, сретоше се две жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на мотци кошуље.{S} Он 
вим ухвати Стева за руку и викну: „ајде са нама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, ако сте људи, ако з 
зу.</p> <p>Стево не рече ништа, већ оде са овим зликовцима, и изгубише се у густу помрчину.{S}  
огао наћи до Милорад?{S} Али он не може са постеље да се дигне.{S} Водени клобуци беху му искак 
аде ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са правом применити на Ивана Марковог јединог сина.{S}  
н није тог вечера имо пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздвоили чуле  
брак у корист Иванову.</p> <p>Цмиљка је са великим болом издржала оволику неправду и смерно оти 
ду.{S} Има он и облигација.{S} Квита је са њима спакована“.{S} Одговори Миладин шапућим гласом  
је свиња, ћурака и кокоши.{S} Па шта је са њима?{S} Покрали лопови, покрали и појели.{S} Док не 
.</p> <p>Његов друг и исписник, који је са њим служио у војсци, беше наредник жандармерије у ок 
и пиште као гује у каквом џбуну који је са свих страна опкољен пожаром.{S} Даница не беше још п 
тан, он је одговарао да је чуо — али је са свим други значај речи изговорених тумачио т. ј. реч 
куда таква немарност код ње — јер он је са врло мало муке придобијао многе жене и девојке, а он 
Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи па нас није ни понудио.{S} Сутра нека м 
ивом телу и души да се одмори.{S} То је са свим немогуће било.{S} Она је била као на осуди.</p> 
свађа се и туче — и већ пише облегације са интересом динар на дукат месечно.</p> <p>Цмиљка је б 
тике и плуга, а издржавају себе и своје са оним што плуг производи.{S} За несрећу моју — имање  
ше овце уз пратњу најординарније псовке са једним сломљеним вилама које беху побијане у оџак тр 
еликом, и са великим бројем разне стоке са 7 нејаке деце и две немоћне жене.{S} Он, од кад изгу 
есног склопа.{S} Вилице му беху дугачке са ретким зубима.{S} Нос крив на једну страну.{S} Веђа  
о којој се беху усмуцале две три квочке са малим пилићима, и док изађе на врата она згази 2—3 п 
ворених тумачио т. ј. речи које су биле са свим одстрањене од сваке увреде.</p> <p>Јеша је имао 
аче би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја 
тра дан оде Петар и прими се у жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и 
 да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 ни мишева.{S} Мрва леба никад не падне са његове трпезе.{S} Зрно жита, или пасуља кад падне он 
 за жену узети.{S} Многе је срећне жене са својим мужевима завадио и леђа им испребијао, а има  
е, и морали су сви пристати: да се жене са својим женским радом поделе.</p> <p>Овај корак, ова  
помогло да има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништа.</p> <p>Обрен се закле, да он  
 један тренут какав прамен облака скине са сунца — тако се скиде дотадања суморност његова са с 
 наљути.</p> <p>Опасно је свако дјелање са опасним људма.</p> <p>Петроније Чилаш, један од најо 
} Грување стоке камењем и кољем, јурење са пашчадима и изјаловљавање оваца, крава и крмача.{S}  
о све склоне и сакрију, и тако животаре са крађом дуго, без да падну власти у шаке.</p> <p>Чедо 
и од свега тога украсти времена — да се са десет ноката опреде пређа за платно, сукно, сукње, п 
пком, имућни људи нагоне сиромахе да се са свим одрекну рада — па да краду и отимају.{S} Али и  
S} И ако је се Иван оженио — опет је се са њом морао састати бар у месец дана један пут.{S} Он  
зи скочи на ноге — напослетку здрави се са учитељем и понуди га да седне.{S} Он седе, а деца пл 
>Нису могли више заједно, и поделили се са ватром, али не и са имањем.{S} Покушавали су неколик 
Перовић побего је с робије и удружио се са њима.{S} Он је оглашен за хајдука и глава му је уцењ 
јући.{S} Опијао се је много, па тако се са сваким свађао, а често пута и потуко.{S} Он је због  
.</p> <p>И тако се радило.{S} Радило се са великим натезањем и незадовољством.</p> <milestone u 
 да је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздвоили чуле су се пушке.{S} Тужитељ је требао 
штво.{S} И сама ова друштва удружују се са другим друштвима и стварају веће друштво.{S} Па и др 
ке истраге сви су поштени — пошто су се са сведоцима одбранили, где су тог вечера били.</p> <pb 
ленаша као муха у мрежу паукову и ту се са свим изгуби.{S} Научио помало радити, а имати свега  
 сте ви скупа чинили да ме удостојавате са задовољством целог мог живота.{S} Ја сам мирно живио 
за раднике и стоку.{S} Све њиве окопате са кукурузом — а његов се кукуруз уливадио и посветио с 
квите.{S} Они повериоци писали су квите са новим датумом и годином без обзира на то: што су ти  
пице како шарају по њему, ломи леденице са стреха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне 
ction" /> <p>Довде смо упознали читаоце са судбином задругара Перовића.{S} Још нам је остало да 
д и полећеше му сузе...{S} За овим рече са великим напрезањем:</p> <pb n="93" /> <p>„Марко, — б 
а мали ножић оштар са обе стране и поче са недара већи кошуљу свуд наоколо, па доњи део свали к 
ти камење по путу и потезати се на куче са разним и врло гнусним псовкама.{S} Куче усљед раздра 
 напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са сваким, <pb n="40" /> али и беше снажан и чврст те н 
у котарицу грожђа крај себе — па једаше са својим сестрицама.</p> <p>Отац га је за појединости  
алог црвеног човечуљка који се погађаше са надничарима.{S} Погледа у свог исписника па се онако 
стије, кревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише све своје имање.{S} По 
то, све село чује.{S} У вече долази муж са рада свог или туђег, брижан, зловољан и уморан. <pb  
без свога брата.{S} На имању великом, и са великим бројем разне стоке са 7 нејаке деце и две не 
одавна грешио — са многим жентурачама и са девојкама — али ништа <pb n="116" /> зато.{S} Ни вол 
та њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се ок 
пе и канале, мрачне, влажне, смрдљиве и са многим гадним и страшним животињама преткане.{S} Оне 
з пића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерадником.{S} Рад производи не само у човеку, већ и 
ну карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њима облагала опрљотине несрећном Милораду.</p> <p>М 
обучени у лепо празнично одело, пешке и са коњима — и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао  
едно, и поделили се са ватром, али не и са имањем.{S} Покушавали су неколико пута да и њега под 
p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи 
} Он оста сам са својом женом Смиљком и са двема сестрама.</p> <milestone unit="subSection" />  
 свој суд у овим речима: „Ови с муком и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{S} Ово су  
це!“ Отпоче Милорад изнемоглим гласом и са великим натезањем.</p> <p>„Чујем брато!{S} Одговори  
— и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац да 
м: „Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно прасе.{S} 
а возаше се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприметно погледа преко свиј 
душе и нерасположење своје савести нови са собом у вечан живот, то је овда боље и не рађати се  
 — и жабе и попићи и скакавци само врви са својим песмама.{S} Благо њима И ако су тек јуче ожив 
м речју — задовољити толики број чељади са различитим укусима и апетитима, а нарочито задовољит 
и се у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди са овим људима слободно.{S} Ово су ујаци твоји, ти њи н 
{S} Нек је кошта њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Жив 
х раздвојише.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад видеше улицу попрскану крвљу пренеразише  
еже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дознадоше за учињену штету, осуђиваху све жен 
оружјем.</p> <p>Сутра дан, Марко долази са лекарском сведоџбом и оптужује код полиције Чилаша,  
 „Иди ти Иво доле комишиоцима, али пази са које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ће 
ошла у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја ј 
ице које су у <pb n="36" /> тесној вези са здрављем и животом човека, радиле су све јетрвице и  
у великом су пријатељству и тесној вези са бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађ 
ица, <pb n="58" /> тај гадни црв — који са својим отровним зубима подгриза срећу и благостање р 
уги опет, иду на вежбања војна сами или са стоком, па траже трошка и кад га имају — то ушпарају 
ов живот и рад.</p> <p>Она се у намисли са њим разговара и смејањем ублажава им зверске ћуди.{S 
а ти би.{S} Нисам те ни пито шта почини са Цмиљком — шта вам би буди Бог с нама.</p> <pb n="121 
чком <pb n="60" /> требају једне ствари са којим да се произведу друге.{S} Он ничега није имао. 
еле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много починиле квара?{S} Запиткиваш 
арка, њему само кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88" /> треба тражи 
он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи 
 овде постарати и наћи ко ће нам остати са Спасојем“.</p> <p>Тако рекоше и приступише спреми за 
А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, а нарочито тежачком <pb n="60"  
S} Јер Цмиљка не би могла ништа учинити са њом живом.{S} Очи би повадиле.{S} Овако кад она поги 
 и себе и потајника Милутина код власти са смрћу хајдука Вука њиховог брата.{S} Убити брата сво 
и — док је још присебан — да се опрости са својим укућанима.{S} И чобани, и казанџије, и водени 
и поче зверати по кошари нешто говорећи са стиснутим зубима и песницама.{S} Вијао је главом на  
ођоше у хапс његови први шураци Мартићи са својом сестром Цмиљком, па после остали Иванови прот 
таде се увијати несретни човек кукајући са стегнутим зубима и устима.{S} Један га је пржио, дру 
ратар не уступа сунцу, већ ради бришући са лица крупне капље зноја.{S} Ради за то што мора.{S}  
човек у швапском оделу.{S} То беху ђаци са својим учитељем.</p> <p>Деца приђоше руци Милорадово 
овај глас он се трже и одвоји своје очи са једног малог црвеног човечуљка који се погађаше са н 
та“ дубоко уздахнувши Марко обриса зној са чела па настави.</p> <p>„Кад одосмо доле, ми свратис 
, он је био као гвоздени обруч оглавник са још 8 дрвених обручева на каквој огромној великој ка 
е.{S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ са чивилука и мету уста његова себи на леву сису, па уз 
неки овце и свиње, а неки узели у зајам са интересом цванцик на дукат месечно.</p> <p>Милорад и 
њам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из школе.{S}  
 шесто-дневног боловања.{S} Он оста сам са својом женом Смиљком и са двема сестрама.</p> <miles 
 драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећа срећа и радост.{S} А  
 срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама свима на равне делове, јер више <pb n="16" /> в 
} Пред њим је стајала чутура са ракијом са којом је сваког 1/4 часа припијао и савијао нову циг 
 косу на маленој и округлој глави неком са златом поткићеном марамицом.</p> <p>„Је ли ти“?!</p> 
> <p>Њихови волови под најтежим товаром са својим рабаџијом ћутећки пролазе кроз стрмене, <pb n 
ја куче.</p> <p>На капију уђе 1 жандарм са пушком, кмет Јанко (који прими кметство од Марка), о 
хотице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим рукама раскопча <pb n="105" /> дугмета на н 
бро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван са устезањем.</p> <p>— А што питаш!?{S} Да ниси ти коју 
г празничног дана разговарао се је Иван са својом стрином Даницом, која говораше: да је она тет 
коро три године, како заједно живи Иван са својом Цмиљком.{S} Обоје младо; обоје здраво; снажно 
вадне само је четрдесет дана — али Иван са својом Даринком не би срећан да доживи тај дан.</p>  
ести неког ђавола на врата да сваки дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изаб 
Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим.</p> <pb n="123" /> <p>— Добро — д 
 га послуша, и осећао се потпуно срећан са њом.{S} Овај Милорад, био је темељ њихове задруге, о 
он то чинио са једним његов је укућанин са другим.{S} И они се сад промене, и тако се изређају  
 спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабуља — потрчи сад ове  
енку ђацима Милорадовим да остану, а он са осталим поздрави се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} Же 
 по неколико пута пољубише за тим се он са великом осудлошћу отрже и оде комишиоцима — а они од 
 не учине какво зло.</p> <p>Он је давао са једном а узимао са две руке.</p> <pb n="95" /> <p>„Ч 
ј. назови сестра те се и она са њим као са својим братом пољуби у образ.{S} И збиља нису погреш 
.</p> <p>Он је давао са једном а узимао са две руке.</p> <pb n="95" /> <p>„Чините шта вам драго 
а, дуката господине.{S} Човек је пропао са свим.</p> <p>„Како?!{S} Повикаше сви.</p> <p>„Убили  
дног пролећњег вечера Гвозден се враћао са мобе на којој је своме суседу помогао правити неку г 
 што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад је продаде  
а али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућанин са другим.{S} И они се сад  
лежу.{S} А што је год лепо то је некако са наличја много ружно.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па ка 
оном но у авлији — јер би га могао неко са стране видети.{S} Чим уђе у нутра, он затвори за соб 
</p> <pb n="78" /> <p>„Ви сте ишли мало са децом у шетњу — учо?!{S} Отпоче Милорад.</p> <p>„Јес 
 а пола остало у слами.{S} Каца му само са једним обручом стоји у воћњаку под ведрим небом сва  
еше издржавати 1 кућу са девет људи, но са једним или ниједним.{S} Два јарма добрих волова, нег 
он тек у зору излази.{S} Небо начичкано са звездама — али опет беше тавна и мрачна ноћ.{S} Иван 
{S} Ослушкиваху и чу се дисање помешано са крчањем.{S} За овим изручише жито из кола.{S} Дотера 
.{S} Кад смо се пресудили, она све лепо са мном — и само вели „ништа ми није жалије — но што ће 
оњке на трбу и прави се трудном — па то са неком жудњом посматра.</p> <p>Једног дана празника,  
еђаше на прочевљу —- радећи свака нешто са иглама и ни једна не хте да одбрани млеко које пола  
ти баш одиста — да сам ја учинила нешто са Обреном.“</p> <p>— Сирота, па није јој ни било лако. 
тали неколико тренутака — шапћући нешто са својим пламеном обузетим устима.{S} Крв појури на св 
 војвода у сватовима.{S} А како је дошо са робије — мало вештије хара и краде — ваљда се тамо н 
зведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спремно.{S} Понјеше пу 
<p>Овај узе иза силава мали ножић оштар са обе стране и поче са недара већи кошуљу свуд наоколо 
 ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6  
 — онда дужник у место новца даје лакат са највећом претњом о издаји.{S} Поверилац му више и не 
.</p> <p>Једног вечера он леже у кревет са својом добром женом Савком, и учини једну примедбу,  
 скоро и указ добио — па вршаше дужност са пуно воље и енергије.{S} Чим је устао и попио кафу — 
га услед чега беше друм високо издигнут са обе стране, а при том прилично узан, јер се осипа зе 
 и окрепио, па и купус, који је стручић са свим ишчупан он је мето други нов; коме су пак само  
код ње признала — да је извршила обљубу са Обреном Мандићем.</p> <p>— Станија се закле, како је 
 и душом и телом свом планинском позиву са жељом: да очува интересе куће и расположења укућана, 
гове комшије завидећи на његовом нераду са једне а лепом животу са друге стране — често пута за 
а све оне који су се ту затекли да пођу са њим на увиђај код Перовића куће.</p> <p>Кмет Јанко с 
вуд наоколо, па доњи део свали као кожу са овце, за тим извади иза силава малу гвоздену кукачиц 
остављали.</p> <p>Водити коресподенцију са већином њих и радити ма какав рад, не може се никако 
а ових пуких сиромаха који нас окружују са свих страна.{S} Па ко зна, да оно што је њино било н 
ера тревили да је прошао некуд по мраку са пушком.</p> <p>Марко се постарао и спремио сведоке о 
ву цигару.{S} Стоја је намиривала стоку са своје две ћерчице — а Иван је отишо у виноград да об 
„бегенише девојку“ и девојка узе јабуку са 10 дуката.{S} За тим осуше пуцати из пушака, певаше  
о одавде 2—3 дана хода играће те у колу са многобројним светом оба пола, такође обученим и иски 
 тврду земљу падајући озго и сама на њу са свом тежином тела, и од куд да се треви, да Милица л 
 једна од жена однесе шта треба на коњу са још 2 надничара те нека зовну мало <pb n="73" /> моб 
у очи тога дана били су на тајном збору са још два наоружана човека.{S} То беху хајдуци.{S} Међ 
ни једу оно исто што и надничари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам  
згруписаше своје делове и опет имали су са чим радити.{S} Марко пак, наплати се добро за своје  
здала тапију?</p> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дуплом ценом своје-ручно написату и потписату.“</p>  
 његовом нераду са једне а лепом животу са друге стране — често пута запитали би се:</p> <p>„От 
цу.</p> <p>Лакше беше издржавати 1 кућу са девет људи, но са једним или ниједним.{S} Два јарма  
лати добро своју надницу и осигура кућу са лебом за 15—20 дана па сутра опет место да иде на ра 
лану.{S} До скора они човечно поступаху са надничарима.{S} Сад се и они поцицијали.{S} Ваздан т 
е из више делова.{S} Наместите воденицу са свима својим најглавнијим деловима, али ако немате ц 
иге и подиже, па онда узе велику кукачу са прочевља и око Милорада опаса вериге.{S} Врело гвожђ 
 се курва са ожењеним људима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему опростио живот него њојзи. 
 у сваком случају може неко наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно за де 
абука и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да и 
ницама.</p> <p>„Не, не, Миле.{S} Ти ћеш са мном сутра а сада нека Стева, нека иде са ујацима.{S 
“.</p> <p>„Молим те!{S} Ти добро стојиш са капетаном.{S} Сад око ове „Хајдучије“ гледај те ми у 
а ћу сад!?</p> <p>— Треба да се измириш са Цмиљком и нека ти опрости.</p> <p>— То ће ми бити пр 
акав си ти човек да у инат мене говориш са оним курвама (јетрвама) кад ја са њима не говорим!{S 
} Шта ли би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих  
 хрвача.{S} У колу је свуда први.{S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек има 
ни једна врлина.{S} На сваком скупу, на сабору, на игранци он мора истакнути своје „Ја“.{S} Ко  
 отићи, он је некад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне чет 
ше њих неколико.</p> <p>„Требало би, да сав рад женски што се тиче, и што треба за Стоју — да с 
 мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере грожђе 
} Стаде писка и вриска чељади, скупи се сав комшилук и цело село.</p> <pb n="65" /> <p>Пошто је 
скакали по леђима и раменима, а и иначе сав испребијан кундацима.</p> <p>„Ружице!“ Отпоче Милор 
 углављен кремен, лупи марка по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му < 
нови два ударца — и Марко паде на земљу сав у крви обливен.{S} Марка однеше на поњави кући где  
 о овом разговору дуго и тако заспа.{S} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто и бристро он усну 
д.{S} Они сви раде полако, али стално и савесно.{S} Имали су свега доста што треба човеку за св 
тао је од њених руку.{S} Она је тачно и савесно отправљала своју дужност уз припомоћ своје јетр 
вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, више по гласу свог чистог и непомућеног разума 
биљности нико није као основ упоређивао савесну поделу рада међу члановима, већ се обично из ок 
орчину своје душе и нерасположење своје савести нови са собом у вечан живот, то је овда боље и  
 Јадао се код својих пријатеља и тражио савета, али нигде и ништа — утјехе нема нити је може им 
 о деоби.{S} Сва упињања, сви разлози и савети, све опомене на аманет покојног Јеше не помогоше 
азџике.{S} Али отац његов покојни Јеша, саветовао свог сина да узме Савку ћерку једног сиромашн 
д седне — она дочепа какве дроњке па их савија и повија у виду малог детета и одмах их припаја  
 са којом је сваког 1/4 часа припијао и савијао нову цигару.{S} Стоја је намиривала стоку са св 
исати — и не сањајући — да је тај пукет савила рука удовичка.</p> <p>— Бога ти — зар она мене б 
конома</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Савића и Компаније</p> <p>1899</p> </div> <div type="ti 
ко велико.{S} Нама треба још земље“.{S} Савка ово изређа као какав дипломат и показа своје схва 
ва говеда.{S} Даница ће чувати овце.{S} Савка јагњад, а Ружица свиње.{S} Тако <pb n="22" /> ћем 
ваца и свега што треба живом човеку.{S} Савка и Ружица пазе се као две рођене сестре.{S} Оне се 
’ отишли.</p> <p>Милорад изгуби реч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше крај његове постеље.</ 
свећу кукајући што га грло доноси.{S} А Савка паде крај Милорада грувајући се песницама у прси  
unit="subSection" /> <p>Милорадова жена Савка, беше одлична женска.{S} Висока, младоликаста, зд 
једаред уђе у кућу узверена и поплашена Савка.{S} За њом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} З 
је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала сву децу редом да мокре у једну карлицу 
ао тренутак да се морају делити.</p> <p>Савка се мало размисли и отпоче.</p> <p>„Па и поделите  
он леже у кревет са својом добром женом Савком, и учини једну примедбу, управо пожали све код њ 
којни Јеша, саветовао свог сина да узме Савку ћерку једног сиромашног оца и мајке из комшилука, 
за — онда онај млађи заповеди слугама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде из  
ипсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању обали, сагореће му сено.{S} Ко му пресече коло кад га он води  
људи удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио.{S} Једну ћу њиву п 
 па су јој помрла још у раној младости, сад имају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку  
а и напредовала.</p> <p>Свет је мислио, сад ће Мартићи повести парницу каква одавно није била.{ 
довољство против јела.{S} Сад некувано, сад труњаво, то неслано, то преслано, то ретко.{S} Сир  
еш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добро — добро — одговори  
 ни једног који не производи ђецу...{S} Сад сам се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене. 
аваше огромну количину добра грожђа.{S} Сад је подељен на осам парчета и ниједан га не ђубри.{S 
ати своје незадовољство против јела.{S} Сад некувано, сад труњаво, то неслано, то преслано, то  
ни човечно поступаху са надничарима.{S} Сад се и они поцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти с 
девује.{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — јер је се развила и  
 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба толико исто, и ствари и  
а сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири године он се промени.{S} Сад ни он 
стави овако рано и полетеше му сузе.{S} Сад се сећам њених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да б 
д то <pb n="115" /> доба још девује.{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још лепша, но што ј 
овце“, или „са оно моје једно прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих ји из затвора, нека мало пас 
о.</p> <p>„Ћути неблагодарни човече.{S} Сад ћу ти убити обојицу па и тебе“.{S} Продера се онај  
 непуне четири године он се промени.{S} Сад ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа  
ра која ти ја никад нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да 
те!{S} Ти добро стојиш са капетаном.{S} Сад око ове „Хајдучије“ гледај те ми учини мало места и 
сећам њених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње  
гом вама ни једном не би било право.{S} Сад од Петровадне Иван неће више ићи у школу па нека се 
 Миладину једном врло вештом лупежу.{S} Сад му беше настао тренутак да покуша извршење свог пла 
брине; да вуче свак на своју страну.{S} Сад <pb n="26" /> су отворена врата свима сплеткама и и 
с великом муком и трудбом то постигли — сад ће да нам главе дође.{S} Зар није усљед претераног  
па се сети на покојног оца. „Мој отац — сад је мртав.{S} Али ови калеми то су му споменици.{S}  
а и омраза.{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Н 
о време.{S} Некад је родјевало добро, а сад се изопачи све.{S} Пропаст.{S} Смак света“.{S} И по 
 извући и коме штету учинити.{S} Ено га сад где поткресује суво грање на младим шљивићима, па н 
краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дуката у злату.{S} Марко кућни старешина, к 
.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задруга најбољи услов за  
} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од сад за три месеца — ја ћу те одуставити“.</p> <p>„Мариш 
љала о тој појави.</p> <p>— Чисто ми је сад лакше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S}  
нако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрвавио к 
p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет  
егов је укућанин са другим.{S} И они се сад промене, и тако се изређају сви као зубци на точку  
и неће нико да опрости.</p> <p>Ти си се сад умудрио, подобрио — провредио и у свему препородио. 
ражавали су га својом равнодушношћу — и сад је он умео у свако доба да пребира своје жртве и да 
узео Даринку као што сам и хтео, куд би сад био срећнији и напреднији.{S} Овако Бог зна шта ће  
.</p> <p>Вама пролази време узалудно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљ 
 да ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад како су му прирасла два млађа брата — који ће кроз  
таквог те створише.{S} Такав као што си сад, срећно би живео и друштву од користи био.{S} Али с 
м рукама, нема вила ни грабуља — потрчи сад ове тражи по туђим кошарама и колибама, и док се то 
но одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад у великом послу нисам могла ни кошуље да му оперем  
н није посл’о већ тражи.</p> <p>„Кад до сад није нашо, одоцнио је.</p> <p>„Није шала двеста дук 
 нисмо још све казали.{S} Што се год до сад догодило, то је била само пред-игра, а сада настаје 
узи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задруга 
</p> <pb n="92" /> <p>„Шта починисте до сад?{S} Запита Милорад шапћући.</p> <p>„Готово ништа“ д 
нећемо се никад свадити —— јер то ни до сад нисмо чиниле.</p> <pb n="45" /> <p>У овој кући — шт 
.</p> <p>„Колико има порезе да плати до сад?</p> <p>„Које лањске, које ово годишње 320 дин.</p> 
ст.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</p> <p>— Шта ти можеш чути.{ 
и чашу ракије.{S} Ама смем у живот, ако сад немадне Стојара готови 200 дуката што јој даје онај 
рато!{S} Одговори она.</p> <p>„Шта ћемо сад љута гујо?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде не мо 
ди, али нигде и ништа.</p> <p>„Шта ћемо сад!{S} Повика Вук.</p> <p>„У другу зграду.{S} Има он и 
 ударише обоје у плач.</p> <p>„Шта ћемо сад!?{S} Викну Миладин.</p> <p>Нисмо ништа узели.{S} Да 
 но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су ти волови?</p> <p>„У пољу.</p> <p>„ 
..</p> <p>— Верујем да неће, али шта ћу сад!?</p> <p>— Треба да се измириш са Цмиљком и нека ти 
у стрменост.</p> <p>У том свану.</p> <p>Сад треба да се иде у чаршију, и да се тражи новац.{S}  
во зло, па заклопи све под кључ.</p> <p>Сад се дало свима материјала — да кукају на старешину,  
p> <p>„Врло добро“!{S} Повика Миладин. „Сад можемо без бриге овде тражити до мрака“.</p> <p>У п 
ана и донеће вам колико искате.</p> <p>„Сад ти тражимо 100 дуката, а ако те усчекамо 200.“ Рече 
људи, већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је настало време да се у људски живот примене оне  
ту ограду издржаваху 9 снажних људи.{S} Сада и наоколо, и попреко и уздуж испреграђивано, и то  
S} Али то је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало ослабио. <pb n="17"  
а сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сада један издржава, толико ограде колико некад свих 9. 
 род свој својим пријатељима свињама, а сада се диже коров на њему.{S} Место рода одроњала се с 
 догодило, то је била само пред-игра, а сада настаје главна трагедија која ће се на раскомадано 
Не, не, Миле.{S} Ти ћеш са мном сутра а сада нека Стева, нека иде са ујацима.{S} Упаде у реч Ру 
 нема.{S} Спасоја момка који суши шљиве сада не траже.{S} Узећемо му још једног’ па нека их нек 
ти своју девојачку лепоту.{S} Даница је сада водила велику бригу о тој ствари, којој она беше н 
есту.</p> <p>„Авај људи!{S} Што ћемо се сада оштетити.{S} Шива ће трајати још 15 дана да се суш 
мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада грозно свете.{S} Ја им признајем да су срећнији од 
а, како се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћ 
ом кућом.{S} Какав сам био, то је тешко сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви други знати када 
e unit="subSection" /> <p>Да прегледамо сада, рад и живот синова покојног чича Јеше а задружне  
е нужно и потребно.</p> <p>И да сведемо сада своје погледе и назоре.{S} Довде смо мислим изнели 
ше вратио, он на путу треви Симу Тешића садањег сопственика његове дуге њиве.{S} Са њим иђаше с 
Али она није тако корисна колико у себе садржи варки и обмана, опасности и неприлика.</p> <p>Је 
и нерадници — имају подједнака права на сажаљење као год и они који су сакати и слепи.</p> <p>„ 
} Само се још чекало да роди — те да се сазна чије је дете.{S} И одиста она роди мушко детенце  
оно млека са ватре што је остало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене јетрве Милице.{S 
лушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео  
ко се саме међу собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и поштено у 
им шљивама и браху разно воће које беше сазрело.</p> <pb n="78" /> <p>„Ви сте ишли мало са децо 
права на сажаљење као год и они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треба жалити сиром 
ти, већ седоше.{S} Даница се и нехотице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим рукама рас 
ји долазак, и они одмах то све склоне и сакрију, и тако животаре са крађом дуго, без да падну в 
, која су се од огромне припеке сунчане сакрила под дрво, под листић, под травку.{S} Једини рат 
ју.{S} После она два који сиђу метуће у салаш и свршена посла“.{S} Предложи Милан.</p> <p>„Тако 
ђи онде у селу једног те унесите жито у салаш. <pb n="74" /> После онај ћалетак натовари у кола 
њих двоица и отераше кукуруз у село код салаша, а берачи осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и 
ва дана све обрати и превући у село код салаша.{S} Нека сутра једна од жена однесе шта треба на 
куће, премештише зграде качаре, кошаре, салашове, кокошаре, ограде и т д.{S} Док купише качице, 
живота.{S} Многе је девојке осрамотио и саломио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узети 
е ти ви томе моме јаду најкривљи.{S} Да сам први пут узео Даринку као што сам и хтео, куд би са 
е избацила, нека их пашчад глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни година дана прошла ја би доб 
— но што ћеш ти мислити баш одиста — да сам ја учинила нешто са Обреном.“</p> <p>— Сирота, па н 
а је прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, као  
<p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се за онаким голубом!</p> <p>— Па шт 
д је пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шта х 
 ћутања отац отпоче.</p> <p>— Иване, ја сам казао Лазару (првом комшији) да дође.{S} Но дед спр 
само крај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти ухватио стоку у моме житу.{S} Молим те ко кума,  
ам сада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге  
 та врежна од кромпира и бостана.{S} Ја сам из наднице то све купио и посијо — па да ми ти тама 
са задовољством целог мог живота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну р 
симо девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да не умрем скоро.{S} Мајка 
ају да се узме оно што срце хоће.{S} Ја сам изабрао девојку овде близу, рече Иван смешећи се.</ 
p>— Кад мислиш на то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и соли појео, али то 
ли богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећи <pb n="14" /> се њиховом слабошћу к 
} Овакав живот гори је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и куповао <pb n="82" /> и стоку и имање 
ам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам — само да  
ок брате.{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми ч 
знам на што смераш, али имаш право — ја сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то ајд постав 
о имају сестру врло лепу девојчицу — ја сам намислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродство 
.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се млад ожени увек је  
 Иван уздахну — она није крива ништа ја сам крив.{S} То изрече скоро шапћући — а неколико суза  
ље — али 3/4 од те целокупне имовине ја сам својом руком купио и платио, од људи који су били б 
о хлебу а једу га.{S} Тај хлеб морам ја сам произвести, прво њима, па мене шта остане.{S} Док р 
зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.< 
, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко трљајући с 
емљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио своју дужност, ако ти будем отворио очи разу 
 Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су безобразне, што једна на другу пако 
звона, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја несрећно створење на земљи.</p> <p>Моја жена неп 
г — пљесну га руком по рамену — тражила сам те синоћ — па те ниђе нема. —</p> <p>— Шта говориш! 
е кудељу.</p> <p>Овог истог пролећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио м 
осле шесто-дневног боловања.{S} Он оста сам са својом женом Смиљком и са двема сестрама.</p> <m 
покојног Бате постигла нас је...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам  
, како ја управљам овом кућом.{S} Какав сам био, то је тешко сада погодити.{S} То ћете ви, па и 
једног који не производи ђецу...{S} Сад сам се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S}  
- отпоче Јеша.</p> <p>Мени се чини, све сам вам казао што треба па да будете срећни.{S} Ја ћу с 
ад се изделисмо, ја морам радити за све сам.{S} Јер њихово имање пређе у моје руке, али не пређ 
ног и јединог брата, па се спреми и оде сам на вежбање.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
положи заклетву — али није смео, јер је сам обио врата на подруму, и да је непажњом Гвозденовом 
ет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да б 
паре кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме сам натеро сваког — да ме се боји као куге, и да се не  
ње и удобан живот свију и свакога.{S} И сам је човек сличан задрузи, на њему има разноврсних де 
осле 60-тих година своје старости, па и сам Јеша остао је удовац пре непуну годину дана.{S} Вре 
осподару убијеног пса, који скочи, па и сам испали 7—8 бојевих метака.{S} За овим у зору, узме  
му је Даница заповедила.{S} Сумњајући и сам — да га не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро 
е ломити катанце на сандуцима.{S} Вук и сам пође за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у згра 
 пропасти.{S} Мартићима је се задужио и сам отац његов — па и он понова.{S} Ни мање ни <pb n="1 
о је већ на неколико места обелоданио и сам Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију.{S 
а себе на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам за себе кува скувао би за 20 са онолико труда и дан 
си се звао хришћанин, или боље лагао си сам себе.{S} Ти ниси ником праштао — као што ти Христос 
 и плаћени.{S} Марко се закле и користи сам себе са хиљаду динара.</p> <p>Сваки од њих имали св 
врло енергичан и предузимљив, и те ноћи сам оде под прозор Вуков који немађаше паса, и слушаше. 
 само да се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} Повика отац.</p> <p>То је п 
аређује да предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви, само остаде Милора 
 доба — ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна освета.{ 
обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њихово добро“.</p> <p>„Молим те!{S} Ти добро сто 
заповедник, а у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служио најмање.{S} Од 
 Отпоче Милорад.</p> <p>„Јест.{S} Водио сам децу у планину, тамо код манастира и друге неке ист 
ам чинио све могуће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад к 
слободите.{S} Шеснајест година има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужност, пр 
ка — те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чинио све  
 у лонац.{S} Ти то ниси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му ум 
о сам ја слушао.{S} Свађајте се као што сам се ја свађао.{S} Праштајте као што сам ја праштао,  
у вашем животу.{S} Понашајте се као што сам се ја понашао.{S} Заповедајте као што сам ја запове 
 што сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио.{S} То немојте никако губити из вида.</p>  
као што сам ја праштао, казните као што сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио.{S} То  
м се ја понашао.{S} Заповедајте као што сам ја заповедао.{S} Слушајте као што сам ја слушао.{S} 
 сам се ја свађао.{S} Праштајте као што сам ја праштао, казните као што сам ја кажњавао.{S} Дел 
о сам ја заповедао.{S} Слушајте као што сам ја слушао.{S} Свађајте се као што сам се ја свађао. 
ене чини ја не могу ни да радим као што сам некад могла; издала ме снага па и очњи вид.“ На ове 
S} Да сам први пут узео Даринку као што сам и хтео, куд би сад био срећнији и напреднији.{S} Ов 
а оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад се први пут састан 
 Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме ње 
и и дангуби, а често и главу разбије ту сам своју или свом брату — суседу.</p> <p>Некад је врви 
сва кућа користи мојом способношћу а ја сама да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту услуг 
о друго носимо на својим леђима, већ ја сама морам одевати себе, мужа и петоро деце, а како се  
ши и развуче се.{S} Моја мајка музла је сама пет оваца, са тим мрсила сву кућу преко целе годин 
кар није заклопљен никад — па нека узме сама, не само она већ свака.</p> <p>„Да узмем сама.{S}  
="103" /> за комишиоце.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет много што шта могао измишљати 
њих, и тако се организује друштво.{S} И сама ова друштва удружују се са другим друштвима и ства 
шуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не в 
којном мајом (Јешином женом) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно на 
а је лупи о тврду земљу падајући озго и сама на њу са свом тежином тела, и од куд да се треви,  
не само она већ свака.</p> <p>„Да узмем сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као  
00 дуката што јој даје онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{S} Право и и 
жава и увек има свега доста.{S} Па онда самац је.{S} Имање своје неће ни с ким парчати ни делит 
а, који мисли да му је лакше живети као самац, у место да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме није  
 овце и т.д.</p> <pb n="49" /> <p>И зар самац има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њим оре 
раме, чупава шиљтета и јастуке — све од саме вунице.{S} Па чипке и карнере, злато и перлице, ђи 
аткаше неке врло фине сукње и кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{S}  
шла добро родила — па цели месојеђа све саме свадбе и весеље.{S} Шурак Чилашов доводи девојку — 
еку, већ и у свима животињама које раде саме за себе љубав — милину и <pb n="13" /> задовољство 
окрпљене, тако и све остало.{S} Овди се саме расипа, поред тога што се хара и краде по свакој с 
диш како ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међу собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и 
е утрине један део, чак на крај села до саме планине, и он тамо направи мало кућице, која више  
ну.{S} Други опет, иду на вежбања војна сами или са стоком, па траже трошка и кад га имају — то 
тедом.{S} Мисли ли су многи суседи па и сами укућани да ће се тада поделити, али опет се измири 
ми живи остајемо вам благодарни, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт много да оживи.</p> <p>В 
ју мала и нејака дечица оних очева који сами копају или косе, немајући кад да једу леба нити да 
комшија отера га кући који стиже тамо у сами расвит.{S} Несретни Милорад беше се спремио да пођ 
то и надничари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — на почек 
шке пало и лупило о ивицу неког брвнета самим челом и беше обливено сво у крви.{S} Док га она д 
еди који окружују Перовића кућу.{S} Они самим члановима ове задруге ово све и још црње саопштав 
претурише, а са њим Милан полеће и лупи самим теменом о суву и тврду земљу, и одатле се не диже 
ац причо’ а то се крије као змија ноге, само да се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то не 
он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви, само остаде Милорад — кукајући више за дететом но за се 
ити?</p> <p>— Што ти год устражи подај, само живот нек ти остане.</p> <p>— Она ако хтедне нека  
 ја вас нећу проказати, и помагаћу вам, само моје не дирајте“.{S} Тако је он говорио крадљивцим 
дарма или пандура, или за шта му драго, само се овако више не може.</p> <p>„Били ти био потајни 
са мојом ђецом — са моја два анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што се разговараше овде  
ећа, — пријатност вина и сласт јела.{S} Само што ови санови нису тако јасни — као што би били,  
онесе се глас да је и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да роди — те да се сазна чије је дет 
 дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S} Сиромах <pb n="52" /> наплати до 
 зависило од воље њиховог повериоца.{S} Само да их тужи па му је зора.</p> <p>Једног пролећњег  
по да живим у пријатељству и љубави.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу м 
рњу негу и старање над децом својом.{S} Само ради у млекару — и беше у истом повратила стари ре 
нда радио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И 
а оног пукета.</p> <p>— Те још како.{S} Само да си чуо, како уздише кад о тебе говор поведемо.< 
латили.{S} Плаћајући им више но други — само нека то буде њихово као што је некад било.{S} Чест 
ио све могуће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад како су 
ила — како би учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер  
и донеше новац и одведоше своју стоку — само остадоше још 4 Милорадова вола везана који од јуче 
 оно исто брвно и на оном истом месту — само с том разликом — што она лупи затијоком а дете је  
а пријеклад, па посматраше како Даринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n="127" /> вод 
 Што се год до сад догодило, то је била само пред-игра, а сада настаје главна трагедија која ће 
 волу, ни овну, ни пјевцу није одређена само једна жена — па опет нема међу њима ни једног који 
} Опчинила их те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад има 20 
олови уватили коловоз средином пута, па само дундају ногу пред ногу.{S} Суруџија приђе већ близ 
ћни старешина, код њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим се  
да прави разлику између њих и добрих па само добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, док  
ељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дара само чини изнет:{S} Одлива млеко, сири сир — пере и чис 
о су баш несрећни — јер проклета лепота само је штету — а никад и никакво добро није доносила ч 
т Милош два пут женио.{S} А њих тројица само по једном — и да ни једном домаћица није умрла пре 
она има?!{S} Они би дошли и поклали све само да се она што потужи“.</p> <p>Овако су резоновале  
ије смео погледати у очи Мићи.{S} Он је само гледао преда се.</p> <p>После мале почивке Мића от 
ара не беше у стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S} Отимаху се често рук 
у више моде и посећивања игранки већ је само гледала децу своје двије очи.{S} Живан је се осећа 
заклопљен никад — па нека узме сама, не само она већ свака.</p> <p>„Да узмем сама.{S} Па ти да  
има.{S} Па смешећи се рече.</p> <p>— Не само ви моји укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, 
је и са нерадником.{S} Рад производи не само у човеку, већ и у свима животињама које раде саме  
 имаћа — рачунала да ће се пограбити не само удовци већ и првоженци — да је испросу — али се пр 
е узме <pb n="37" /> у обзир младост не само деце већ свију животиња, која се ни мало не обзире 
гледати.</p> <p>Од Ускрса до Спасовадне само је четрдесет дана — али Иван са својом Даринком не 
уци — месила леб — ватра велика — па се само успушило по кући.{S} Одговори Даница.</p> <p>Како  
а.{S} Вредно је споменути — да му је се само најстарији брат Милош два пут женио.{S} А њих трој 
а чисто дрхћућим гласом.</p> <p>— То се само може замислити — а не исказати, каква је милост и  
 ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дјете само крај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти ухватио  
е миле дечице.</p> <p>Некад воћњак беше само наоколо заграђен и ту ограду издржаваху 9 снажних  
 се пресудили, она све лепо са мном — и само вели „ништа ми није жалије — но што ћеш ти мислити 
ти и неговати све дотле — док порасте и само о себе почне се бринути; од тог детета можемо имат 
ађе ни убијања.{S} Они живе задовољно и само певају и веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и  
те је Живан који беше легао на кревет и само му се глава виђаше испод губера.{S} Испод његовог  
 који увек раду али ништа немају — који само трчу ади нигде не стижу.{S} Њихова свака циљ, свак 
послушна и верна као извежбано куче али само беше много пипава (спора у послу).</p> <p>Није то  
S} Па и од тога дужни били 5, и примили само 10 дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је с 
воје песме — и жабе и попићи и скакавци само врви са својим песмама.{S} Благо њима И ако су тек 
чупан он је мето други нов; коме су пак само лиске откинуте њему ништа не фали.{S} Круна, пораж 
цу — он је томе вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све остале да окалемим.{S} Па ћу св 
поље.{S} Даринка му се улегла у срце он само о њој мисли непрестано.</p> <milestone unit="subSe 
опље, нити ћу ја прести кудеље — јер он само носи памучне кошуље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћ 
о сво најглавније имаће отуђио и доспео само на окутњицу Даница му роди сина.{S} За овим у друг 
от човечански, а ми никако.{S} Ишли смо само на то да што више имања приграбимо, и кад смо с ве 
е чије је и које.{S} А остали сви на по само.{S} Они згруписаше своје делове и опет имали су са 
а и претња и то не толико због жена већ само због деце, јер родитеље ништа не може разјарити и  
{S} Ружица, никако не седа на земљу већ само хода, час по кући, час око куће и по целој авлији. 
ш крвнички чим достигнеш, а твоју женку само мало окреса по сукњи крајем од конопца.{S} Ала син 
ршено а пола остало у слами.{S} Каца му само са једним обручом стоји у воћњаку под ведрим небом 
 погорша.</p> <p>„Отиди код Марка, њему само кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код к 
љ, па када се скува и поче јести у њему само угљевље и крца се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта 
и да га почасте незадовољством — они су само муцали и муцали — неумејући ни речи прозборити.{S} 
Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљуб 
ућа Христовог.{S} Пролеће у велико, још само глогови не беху цветали ни листали, а остало све,  
на неће више ни рађати децу.</p> <p>Још само два месеца, па да се наврши Живановом сину 4. год. 
а се.</p> <p>„Колико имаш деце?</p> <p>„Само једно дете и једну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били 
алац.{S} Горд је, напрасит, немилостив, самовољан, подал, свиреп и.т.д.{S} Једном речи: све ман 
е.{S} Али Иван постаје све несноснији и самовољнији.{S} Постао је браколомник и прави курвар.{S 
ијена војска мора да плати главом своју самовољу.{S} То је природан закон — који се не да ничим 
аду превити на све стране, већ велим за самог себе.{S} Грех је најслађа тварка на земљи; али ни 
рувати обоје песницама и шамарима, па и самог малог рањеника.{S} У тај мах дотрча Милица носећи 
завезака имати разне монете новца, па и самог злата.{S} Па колико пропало вересије?{S} И кад се 
изу се, за тим свуче сво одело и оста у самој кошуљи која се таласаше на њеном бујном телу и бе 
аскошно.{S} Одело носе обојица чојано у самој срми и гајтану, јаше добре коње и троше новац нем 
јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли језици говоре, да се у кући Гвозд 
га тога одузмите му једно и оставите га самом себи, он мора угинути.</p> <p>Али проклето себичњ 
ме.{S} Причао ми је покојни Бата, да су самоубилци велики грешници.{S} Ал тај исти Бата са моје 
брог оца Јешу, и на његове речи које на самрти изговори.{S} Док од једаред уђе у кућу узверена  
собина, каквих се ретко може видети код самртних људи.</p> <p>Он је на основу свог стеченог иск 
о у судницу па прима порезу.{S} До пред саму ноћ није од стоке ништа продавао — јер многи донеш 
ка или шурака тог и тог укућанина где у саму зору тревише их на раскршћу села где отераше пред  
е.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и у саму зору стигоше на њиву.{S} Док Милан пожње шашине и  
е после кратког времена умрла.</p> <p>У саму јесен Марко је навео потеру на хајдуке који су бил 
 чести примери, ти верни другови сваког самца уче без прекида, и ако својим немуштим језиком он 
да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци људи, људи без задруге губе много.{S} К томе треб 
мо ја и жена“.{S} Овим се речима кураже самци и полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда месити  
рну слику из које се види како страдају самци и инокосни људи.{S} На начин овде изложени Перови 
 — он затури порожје и пусти волове.{S} Сан га беше притиско као мора.{S} Он се попе на кола оз 
а остаје празна.{S} Њихова јава личи на сан, а живот на машту.{S} Инокоштина ствара сиромаштину 
јим органима и чулима.{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи распојаси спавати под кр 
 тако заспа.{S} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто и бристро он усну као на јави виђе чича Ј 
S} Она, више стојећи но седећи уз један сандук изу се, за тим свуче сво одело и оста у самој ко 
 овде тражити до мрака“.</p> <p>У првом сандуку нађоше један свежањ хартија, али од мање и ника 
 Он уђе унутра и поче ломити катанце на сандуцима.{S} Вук и сам пође за њим, јер мишљаше, споко 
ми, почупана паприка у јастуку, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно из 
ност вина и сласт јела.{S} Само што ови санови нису тако јасни — као што би били, да је се душа 
та и ко те не пита.</p> <p>— Сваконоћни санови наши најбоље показују слику душе.{S} Душе, то см 
 поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај пукет савила рука удовичка.</p> <p 
ад дођу кући уморни и зловољни, њима се саопштава како је тај и тај ухватио краву, овцу, свињче 
лановима ове задруге ово све и још црње саопштавају — подмећу, и клеветају једно код другог наи 
их трошкова, као: хране, пића, пресуде, саопштавање и одношење акта прв. суду 300 динара.{S} Ел 
тним сокацима, чији пролаз сеоска кучад саопштаваху једно другом.{S} Он иде полако носећи своју 
брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и план је утврђен.</p> <p>Једног дана поранио 
а.</p> <p>Обвезници се зваху судници на саопштење.{S} Милан оде, а Милорад оста код пушнице јер 
свог плана.{S} Идући оде код Миладина и саопшти му за тај тренутак.{S} У кратко измењаше своје  
 доброј Марти и свом милом сину — да им саопшти њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им 
већи узрок.{S} Она изведе план да се то саопшти Ивану и да се ради на томе — како да се изврши  
, да квиту украде пошто по то, па је то саопштио свом комшији Миладину једном врло вештом лупеж 
<p>„Шта би“.{S} Запита Милорад.</p> <p>„Саопштише вежбу.</p> <p>„Колико?</p> <p>„Месец дана у м 
и Стоја.{S} За кратко време она постаде сасвим свирепија и немилостивија под своју старост — ка 
нас седморо онако како ваља“.</p> <p>— „Сасвим тако“.{S} Рече Гвозден.</p> <p>„То би било право 
ла.</p> <p>Званичник летимично извиде и саслуша усмено, па нареди — да цело село иде у потеру з 
био што се разговараше овде на путу.{S} Саслушах све речи, али не знадо’ ко их изговори.</p> <p 
овечији састав човека, тако су сви људи састав света.{S} Има на човеку удова <pb n="129" /> врл 
чити.{S} Као што су сви делови човечији састав човека, тако су сви људи састав света.{S} Има на 
 и саставио две супротности, као што је саставио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до крајности  
 усуд цео свет претресао, не би нашао и саставио две супротности, као што је саставио овога Жив 
ица, и разбој, и плуг, све су то машине састављене из више делова.{S} Наместите воденицу са сви 
а је као машина, а чланови њени — то су саставни делови машине.{S} Нећу да вам ређам машине инд 
свађи Перовића укућана, код воде ове се састадоше две сељачке торокуше — две аброноше најордина 
 да се у кући Гвозденовој неколико пута састајала четири Перовића, Марко кмет, Вук хајдук, Гвоз 
<p>— хоћу, хоћу!{S} Али морамо се често састајати.</p> <p>— Доста више ђаволи једни.{S} Оћете д 
.{S} Није прошло ни 2 месеца како су се састали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на по 
p> <p>— Боже, како је — кад се први пут састану момак и девојка.{S} Запита Даринка чисто дрхћућ 
ју ми!</p> <p>— Па оћете ли се и довече састати?</p> <p>— То се не зна.</p> <p>— Даде ли јој ти 
е Иван оженио — опет је се са њом морао састати бар у месец дана један пут.{S} Он је се код ње  
b n="14" /> се њиховом слабошћу која се састоји у неслози и поцепаности, као год што се користи 
или те не прима никако.{S} Ако ти један сат смете киша рад он ти рачуна пола дана дангубе.“</p> 
ресе.</p> <p>Његова је кућа уређена као сат меда.{S} Сваки члан његове породице пуно-и малолета 
оденицу.{S} Новим по 40—50 ока чак на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре ус 
губише се у густу помрчину.{S} Два пуна сата, Ружица је плачући пуна горчине и нестрплења слуша 
је, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и једоше, пише и разгов 
ељдани или никакви, и радите по 14 и 18 сати дневно најтеже послове, па ћете знати како је њима 
појави се рано у народу и поче немилице сатирати све — а нарочито децу.{S} Она дође и у кућу Пе 
учо, да је као што треба.{S} Нас сељаке сатире незнање више но све друге незгоде.</p> <p>„Како  
утајуће душе“ и како се саме међу собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и срећно живети а 
{S} Јер слуге броје данове, и надничари сатове.{S} Они раде без воље, без енергије, као да су з 
 јер се осипа земља са оне стрмености и саужава га.</p> <p>Из даљине чујаше се топот неке двоко 
доше цркви на причес која је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из раније решио, да квиту украде 
изгубише се у помрчину.{S} После једног сахата дође комшија Лазар и још неколико људи и жена те 
ело и плакаше мало и велико.{S} Милорад сахрани <pb n="76" /> свог рођеног и јединог брата, па  
пратио многа весеља и жалости, крстио и сахранио, оженио и удао.{S} Поградио многе и дивне грађ 
плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и издадоше му за подушје.</p> <p>Дани 
душу.</p> <pb n="20" /> <p>За подушје и сахрану све је учињено онако, како је он наредио.</p> < 
три гроба у којима јој беше поломљена и сахрањена срећа, <pb n="38" /> нада и узданица и заврши 
 као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном срећом и надом.{S} Даница је се превијала <p 
 И шта мислите, кад човек није могао да сачува оно што је имао како ће моћи да заради друго што 
задруга поче јавно говорити о деоби.{S} Сва упињања, сви разлози и савети, све опомене на амане 
у и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је  
ом удри ђе кога стигне.{S} Јадна Милица сва испребијана — добила, поштеде од доктора пет месеци 
> <p>Сутра дан јавише власти, која дође сва доктором те изврши секцију и отпоче истрагу.{S} На  
је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи мојом способношћу а ја сама да се раст 
 у плач — па кукај, па кукај — скупи се сва чаршија као на неко чудо.{S} Док један запита „шта  
„Вас двојица идите у поље, те потерајте сва 4 вола и коња судници“.{S} То рече па се окрену и п 
 кувати јело.{S} Роса и Перуника чуваће сва говеда.{S} Даница ће чувати овце.{S} Савка јагњад,  
еника његове дуге њиве.{S} Са њим иђаше сва његова задруга.{S} Пуна волујска кога возаше се мал 
авка.{S} За њом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато иск 
>Чедомир и Круна имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом до увета.{S} И они су грешници  
бручом стоји у воћњаку под ведрим небом сва <pb n="53" /> трула.{S} Буре му стоји под стрехом и 
оја смешећи се чиј се смех беше помешао сва великим знацима злобе.</p> <pb n="30" /> <p>„Казаћу 
 су сузе свију њих кад мајка паде преко сва три гроба у којима јој беше поломљена и сахрањена с 
штина и инокоштина мајке су које рађају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене 
— када ова приповетка почиње била су му сва три брата помрла после 60-тих година своје старости 
обро родила — па цели месојеђа све саме свадбе и весеље.{S} Шурак Чилашов доводи девојку — и он 
крила јастребова.</p> <p>Овај Петроније свади се нешто се Марком због неких својих тајних рачун 
 Ја и Ружица чини ми се нећемо се никад свадити —— јер то ни до сад нисмо чиниле.</p> <pb n="45 
ужише која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета мржња и злоба увек царовала у њих 
 Не ради ништа, Дуван пуши и опија се — свађа се и туче — и већ пише облегације са интересом ди 
 жалиш што си одљуд.{S} Што волиш да се свађа и <pb n="43" /> ларма.{S} Што си подла и пакосна  
сним сокацима сваки се дан води кавга и свађа због путова и богаза, због штета и потрица.{S} Гр 
она, која се курва са ожењеним људима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему опростио живот не 
Овако се с’ дана на дан правила ларма и свађа све оштрија и ординарија, и на тај се начин кућа  
.{S} Слушајте као што сам ја слушао.{S} Свађајте се као што сам се ја свађао.{S} Праштајте као  
омогоше ништа.</p> <p>Жене се сваки дан свађају и туку.</p> <p>Људи то забашуравају и боје се д 
вници који су се још за младости његове свађали и мрзили.{S} Али после кратке истраге сви су по 
лушао.{S} Свађајте се као што сам се ја свађао.{S} Праштајте као што сам ја праштао, казните ка 
пијао се је много, па тако се са сваким свађао, а често пута и потуко.{S} Он је због својих пре 
ма злобе ни зависти — мржње ни пакости, свађе ни убијања.{S} Они живе задовољно и само певају и 
 Тако, мало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су сви пристати: да се жене са  
а била планинка због ђеце би се правиле свађе и незгоде.{S} Рече Милорад.</p> <p>„Па зар је пра 
</p> <p>„Ти Стојо, дајеш повода највише свађи и кавзи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан  
ивотарило две три године, али у великој свађи, кавзи и незадовољству.</p> <p>Једног пролећног в 
зарудила, једног дана одмах по познатој свађи Перовића укућана, код воде ове се састадоше две с 
 је младост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је уч 
оља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи па нас није ни понудио.{S} Сутра нека ми да од ње 
 понудив њих двоицу за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде и 
е једног свог сељака, са којим је био у свађи, јурне на њега онако из ненада куче и толико <pb  
b n="11" /> грми свак за себе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и  
аде маха свима својим задругарима да се свак за себе брине; да вуче свак на своју страну.{S} Са 
арима да се свак за себе брине; да вуче свак на своју страну.{S} Сад <pb n="26" /> су отворена  
 покисне.{S} Али кад <pb n="11" /> грми свак за себе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и спрем 
и коне доказују: како су видели сестру, свака или шурака тог и тог укућанина где у саму зору тр 
 сваковрсне стоке и домаће животиње.{S} Свака стопа његове земље уређена је по најновијем метод 
 од кокоши, петлова, гусака и ћурки.{S} Свака стаја затворена.{S} Изгледало је да ту нема живе  
тижу.{S} Њихова свака циљ, сваки план — свака жеља остаје празна.{S} Њихова јава личи на сан, а 
само трчу ади нигде не стижу.{S} Њихова свака циљ, сваки план — свака жеља остаје празна.{S} Њи 
 појава, у друштву, али треба знати, да свака појава има свога узрока.{S} Он је пио на рачун гл 
оров на њему.{S} Место рода одроњала се свака маховином и гљивама као псето које се почне лињат 
 могаху, и тако се размимоиђоше и одоше свака и на своју страну.</p> <pb n="56" /> <p>Живан миш 
{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина живота.{S} Добра душа у вечн 
и јетрове, сеђаше на прочевљу —- радећи свака нешто са иглама и ни једна не хте да одбрани млек 
аници како их трпи — а оне су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће њих и под 
т.{S} Њега није нико могао убедити, јер свака му је реч проткана била најчистијом истином и пра 
ад — па нека узме сама, не само она већ свака.</p> <p>„Да узмем сама.{S} Па ти да се жалиш по с 
 шљиве, па командујте им нека се поверу свака на своје место — на прописно растојање и добиће т 
ољном, ни бесном, ни јадном, па је било свакад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нема мес 
ке кућевне, али се рађаше како ваља.{S} Сваке године по једна четвртина његова пређубравата је  
речи које су биле са свим одстрањене од сваке увреде.</p> <p>Јеша је имао својих особина, какви 
авању људи — и на место снега, да падне сваке године по један слој овчијег згореног ђубрета тад 
м — како је он за време службе у војсци сваке недеље разбијао (ситнио) наполеоне и немилице их  
куруз, шљиве и т. д.{S} У близини скоро сваке куће виде се веселе по 3—6 ватри у једном реду —  
ди нигде не стижу.{S} Њихова свака циљ, сваки план — свака жеља остаје празна.{S} Њихова јава л 
у сво моје имање да ускрчим и почастим, сваки камичак изнесем.{S} Виноград ћу да ђубрим и насељ 
лице, кутлаче, грудњаче, цедила и т. д. сваки дан прати и чистити, солити и преваривати.{S} За  
Његова је кућа уређена као сат меда.{S} Сваки члан његове породице пуно-и малолетан имао је сво 
обра женска.{S} Нарави тихе и мирне.{S} Сваки посао дрхтао је од њених руку.{S} Она је тачно и  
„Али Бато, не треба жалити сиромахе.{S} Сваки нека ради па нека има“.{S} Примети му син Милан.< 
 оволико чељади од оног што се проспе — сваки дан даје се свињама по пола лонца ладна јела лепа 
ћеш му довести неког ђавола на врата да сваки дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што  
јати и појести.{S} Па и стока вам опада сваки дан — мој отац продаје јагње од месеца дана за жу 
ичим по 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и с 
о-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао предузимљив.</p> <p>Његов друг и исписник,  
ико некад свих 9. У тим тесним сокацима сваки се дан води кавга и свађа због путова и богаза, з 
даду — онако као каквом пашчету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој г 
 и кавзи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S} Примети Милутин.</p>  
 Јеше не помогоше ништа.</p> <p>Жене се сваки дан свађају и туку.</p> <p>Људи то забашуравају и 
 љеба па се унесе тебе у очи и рума као сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја служити  
леб један за све и на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам за с 
Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки посо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за 
ји!{S} Марко је кућни старешина и скоро сваки дан иде на позив власти и судова.{S} Он као такав 
а се његова кућа претражи.{S} Лопови су сваки дан носили под видом зајма и наднице, жито, ракиј 
и ја лепо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио на оваком дугом дану за црвљива 4 гро 
задруге, у којој беше 4 брата, од којих сваки имађаше умерен број мушке и женске деце.{S} Милош 
ристи сам себе са хиљаду динара.</p> <p>Сваки од њих имали сву да плате трошка, са дугом од 200 
иноград ћу да ђубрим и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у пријатељству и љубави.{S} Сам 
и.{S} Опијао се је много, па тако се са сваким свађао, а често пута и потуко.{S} Он је због сво 
прасит и брз.{S} Волео је да се туче са сваким, <pb n="40" /> али и беше снажан и чврст те нико 
ти.{S} Из собе није никуд излазио.{S} А свако вече скупљао је све своје пунолетне задругаре око 
 да се неко не наљути.</p> <p>Опасно је свако дјелање са опасним људма.</p> <p>Петроније Чилаш, 
оду, а вечерњи поветарац дахну и освежи свако живо створење, која су се од огромне припеке сунч 
оз који дан побећи у хајдуке ја стрепим свако вече и страх ме готово поједе — да ми не учине зл 
ше живити.{S} Море ћу те премлатити као свако пашче“.</p> <p>Док ово изређа луч се угаси.</p> < 
ојом равнодушношћу — и сад је он умео у свако доба да пребира своје жртве и да прави разлику из 
ем и летвама.{S} Намножио најбољег соја сваковрсне стоке и домаће животиње.{S} Свака стопа њего 
ису смели, он познаје сваког чиновника, сваког судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву зам 
о немају, ни од кога и не презају, а ја сваког тренутка надам се штети, похари и отмици“.</p> < 
 дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана.{S} Сем тога млекар није заклопљен никад —  
а потпора беше му позајмица, коју је од сваког узимао, а ником не враћао.</p> <p>Од страха њего 
 је улетило у чељусти лафа, и које може сваког тренутка погинути.{S} Па још ако дете почне плак 
е стајала чутура са ракијом са којом је сваког 1/4 часа припијао и савијао нову цигару.{S} Стој 
воту, али просто нису смели, он познаје сваког чиновника, сваког судију и адвоката.{S} И ко је  
а ради, тај нема тих својстава што чине сваког живог створа срећним, и њему је Бог одузео све ш 
есте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Послушај оца — па у име Бога нећеш се 
и тако избегнеш оне незгоде, које ти се сваког тренутка и нехотице на врат намећу.</p> <p>Задру 
пут, па очекиваше Милана и надаше му се сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у колима, стаде се  
т, и ти чести примери, ти верни другови сваког самца уче без прекида, и ако својим немуштим јез 
 и који постизава и увек ће постизавати сваког безумног човека, који мисли да му је лакше живет 
вуда као први.{S} Бацали се каменом, он сваког пребаци.{S} Хрвали се с ким, он га надјача.{S} К 
у не треба сумњати.{S} Он је подмићивао сваког као посредник између парничара, судија, сведока, 
 ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме сам натеро сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном 
 промену — опасно је за здравље и живот сваког детета.</p> <p>Колико је опасно нагло погоршање, 
 лопова, и људи лопови, који се боје од свакога.{S} Ови лопови — док једу крадену сланину и мес 
 и за благостање и удобан живот свију и свакога.{S} И сам је човек сличан задрузи, на њему има  
, ова жалосна и не поречна истина трону свакога слушаоца — а нарочито Стојине јетрове које то с 
муштим језиком оно пак живим примером и свакодневним сликама јавним и чистим као сунце.</p> <p> 
сипа, поред тога што се хара и краде по свакој стаји, по сваком ћошку леже гомиле пшенице — кур 
>„Немо Бога ти да се чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она је била непоштена и као девојка и мла 
то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, а нарочито тежачком <pb n="60" /> требају  
 мора да чини.{S} Тако време не чека, а сваком раду има одређено време.{S} Кад беху у задрузи.{ 
речи: све мане а ни једна врлина.{S} На сваком скупу, на сабору, на игранци он мора истакнути с 
 она за поуку послужи, те да свуда и на сваком месту будеш сталан и присебан и тако избегнеш он 
е то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљу дао толико земље колико 
ја цароваше у њеној души беше та: да се сваком допадне.{S} Ова женска беше се закитила и пороци 
зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница ће сваком вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти све п 
ица беше ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу вична.{S} Највећа жеља која цароваше у њен 
пролећа, управо кад настаје кад, одреди сваком своја дужност коју ће отправљати преко целе годи 
лесним.{S} Овде, што највише пада у очи сваком посматраоцу ове срећне задруге, напомињемо.{S} Д 
p>— Казаћу ти благо ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— Сваконоћни 
у.</p> <p>Задругарство је основ и темељ сваком благостању, а сиромаштина и инокоштина мајке су  
ољшање. — Равнотежа је најбољи пријатељ сваком делателном створењу па и стварима.</p> <p>Стоја, 
што се хара и краде по свакој стаји, по сваком ћошку леже гомиле пшенице — куруза, пасуља, кома 
ери — да је сведе с’ оне стазице, што у сваком случају може неко наићи и њих са Иваном затећи.{ 
е.</p> <p>Цмиљка је била добро чељаде — свакоме послу вична и досетљива.{S} Отац и мајка осећал 
м, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— Сваконоћни санови наши најбоље показују слику душе.{S}  
ва.{S} За тим претурише све, пребискаше сваку ствар и направише читав вашар у згради, али нигде 
еба ни за шта питати, а треба их тући у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло мало говорио, већ  
а већи кошуљу свуд наоколо, па доњи део свали као кожу са овце, за тим извади иза силава малу г 
з какву огромну стрменост.</p> <p>У том свану.</p> <p>Сад треба да се иде у чаршију, и да се тр 
јући више за дететом но за себе.</p> <p>Свану.{S} И сунце одскочи на ручковиште, а Ружице и Мар 
S} Ноћас ударила киша, или није.{S} Ево свануло је није ударила али се спрема. — Потрчи на врат 
е се још данас смркнути, али ће многима сванути.</p> <p>Дође мрак, разне птице по ливадама и лу 
је се надао, да ће му болови уминути до сванућа, па да рани у чаршију и тражи новац.{S} И ту му 
исти на весеље, на жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свршава послове за све.{ 
и блато је било огромно по путовима.{S} Сватови пошли цркви на венчање — па нису могли путом од 
 на поњави кући где је одмах умро.{S} А сватови продужише свој пут.{S} Сутра дан Панта би окова 
о дана, дође и дан кад се скупише силни сватови код Маркове куће и доведоше девојку, венчаше се 
ашов доводи девојку — и он му војвода у сватовима.{S} А како је дошо са робије — мало вештије х 
 напоменули, Иван је сухопаран на спрам свачега па и на спрам тога.{S} Његово срце не жуди за т 
рућа ракија.</p> <p>Разговарали су се о свачему али Мића је очекивао да које од њих двоје упита 
отле њихови пси својим сигналом јављају свачији долазак, и они одмах то све склоне и сакрију, и 
 пити разговарајући се.</p> <p>„Заиста, све је тако Милораде.{S} Добро си казао, фактички, дана 
арске.{S} И воденица, и разбој, и плуг, све су то машине састављене из више делова.{S} Наместит 
цо —- отпоче Јеша.</p> <p>Мени се чини, све сам вам казао што треба па да будете срећни.{S} Ја  
.{S} Сва упињања, сви разлози и савети, све опомене на аманет покојног Јеше не помогоше ништа.< 
 сок се пробрцнуо, млеко се пробурљало, све се то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јо 
 кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све село чује.{S} У вече долази муж са рада свог или ту 
 синоћ, а он ме удари певницом за врат, све ми свици полећеше испред очију.{S} Па ако.{S} Побил 
н, подал, свиреп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} На сваком скупу, на сабо 
 за другога пошто прође година дана.{S} Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад б 
ости.</p> <p>Ни Стоја не ради ништа.{S} Све што им треба за одело и преобуке — она купује.</p>  
ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђено, неизмерено и п 
 нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сваком чов 
аџије скупише се око његове постеље.{S} Све мушко и женско, мало им велико стајало је крај њега 
ај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спремно.{S} Понјеше пушке и барута — и одо 
ракију, сланину, маст, кајмак и сир.{S} Све ове ствари које су узимали — они су и доносили и ту 
 ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S} То предсказује неко вел 
па сјеме и храну за раднике и стоку.{S} Све њиве окопате са кукурузом — а његов се кукуруз улив 
ну други окренув на њу запету пушку.{S} Све занеми и утиша се.</p> <p>— Иван отпаса појаса — ал 
ка можете познати и по овим знацима:{S} Све њиве пооране и усејане на време а његова најзад, је 
ни листали, а остало све, оживело све — све се радује дивном мају.</p> <p>Први дан цео свет обу 
лиме, ираме, чупава шиљтета и јастуке — све од саме вунице.{S} Па чипке и карнере, злато и перл 
{S} Песма — разговор — шала — смејање — све скупа изгледа ти као хармонија разних тица и попића 
>„Да можемо обрати бар оне њиве у ади — све ће стока појести, и покрасти народ за ово30 дана.</ 
е мирно и да се покорава вољи њиховој — све нешто шапће, крсти се и призива Бога у помоћ; помињ 
аре на кола, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас жена жњела 
у — трећи товаре на кола, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док други.{S} Дан 
Изјутра он пошто се опремише сви, позва све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривиц 
нко.{S} Званичник узе свог коња и позва све оне који су се ту затекли да пођу са њим на увиђај  
Једног пролећног вечера.{S} Марко позва све чланове своје породице и поче овакав разговор:</p>  
скупи се група народа око гомиле поседа све и почне журно комишати.{S} Песма — разговор — шала  
се с’ дана на дан правила ларма и свађа све оштрија и ординарија, и на тај се начин кућа све ви 
 прошла добро родила — па цели месојеђа све саме свадбе и весеље.{S} Шурак Чилашов доводи девој 
рма волова, 1 чобанин за све овце, 1 за све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један ло 
ело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ведрице, (крављаче) бакрач 
т. д.{S} Један иде и свршава послове за све.{S} А њих осам раде изједна, и они чекају време рад 
 а кад се изделисмо, ја морам радити за све сам.{S} Јер њихово имање пређе у моје руке, али не  
</p> <p>Мање кошта умесити леб један за све и на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} 
 ревносно раде сви за једног и један за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга укућана, з 
 1 плуг, 1—2 јарма волова, 1 чобанин за све овце, 1 за све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 б 
и си слуга Марков.{S} Он и његова женка све заклопили под свој катанац, па тебе што даду — онак 
у њу бленули.{S} Ивану је она постајала све милија и дражија тиме што га је више избегавала.{S} 
меном обузетим устима.{S} Крв појури на све стране као страшна бујица са огромне врлети — а луп 
још млада дрва, која се даду превити на све стране, већ велим за самог себе.{S} Грех је најслађ 
рхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све стране провирише кроз <pb n="64" /> брвна и видеше  
бима и песницама.{S} Вијао је главом на све стране, као ћурка која тражи погубљену пилад по тра 
е ништа.{S} Заклеше се и они и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 15 година робије.< 
>У недељу пред Спасовдан објетине су на све стране.{S} И браћа Цмиљичина у очи тога дана били с 
утра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати и превући у село код салаша.{S} Нека сутра ј 
штина ствара сиромаштину, а сиромаштина све друге незгоде, које се називају једним општим имено 
она добра.{S} Кад смо се пресудили, она све лепо са мном — и само вели „ништа ми није жалије —  
одбијала, али она га извештаваше да она све прима са пуно радости.{S} Па и он је добијао по неш 
и велико и мало.{S} Од његова карактера све је дрхтало.{S} У његовим очима, у говору, у цртама  
. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора све трчати, викати, дерати и досадити својом лармом цел 
ира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и једоше, пише и разговараше 
тране кућних лопова.</p> <p>Што је кућа све више опадала то се незадовољство све више пењало.</ 
ја и ординарија, и на тај се начин кућа све више пљачкала и поткрадала од стране кућних лопова. 
 колибама, и док се то све изнађе, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу  
 окова.{S} Што постаде најнесрећнији од све своје браће“.</p> <p>Ускочи друга, па трећа обали ј 
и Стоја.</p> <p>„Али ти знаш, да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти имаш пона 
лека пруге плаве као чивит.</p> <p>„Све све, али ја нисам ни речи рекла синоћ, а он ме удари пе 
аде.{S} Вештином полицајаца он признаде све па и то дело да је посреством Мартића учинио који с 
осле дужег препирања и објашнења остаде све онако како је Марко први пут предложио.</p> <p>И та 
зни ме са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас  
ија извршење пресуде.{S} И Гвоздену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он 
нећеш да скинеш заклопац — док не изиђе све што је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} 
нао да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још при 
ио.{S} Али та нагла промена задивила је све гледаоце.{S} Ено они ти сви веле „Неће му пред добр 
а Стоју је имало више колаца.{S} Она је све радила и трчала, али нигде није стизала, није ништа 
били и једно за другим боловали, али је све то било удешено, те се нико није могао сетити.</p>  
"72" /> и више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обој 
тај ће добити песницу у нос.{S} Иван је све ово чинио без страха и бојазни — заклоњен за тврду  
куд излазио.{S} А свако вече скупљао је све своје пунолетне задругаре око своје постеље и учио  
 случају крњити.{S} Једном речи ишло је све како ваља.</p> <p>Од тренутка — када ова приповетка 
оји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар 
 за појединости запиткивао — и он му је све пристојно одговарао.{S} После малог ћутања отац отп 
лазак њене свекрве.{S} Али Иван постаје све несноснији и самовољнији.{S} Постао је браколомник  
у?“</p> <p>„Газдарица Стоја у мал’ није све побила.{S} Кажу била је трештена пијана“.{S} Па...  
м непознатим миљем — стежући се за руке све до зоре и тад се растадоше.</p> <milestone unit="su 
дно јецање као мало дете.</p> <p>„Дакле све је пропало.“ Прошапта Милорад и полећеше му сузе... 
 то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{ 
то сву тобож покрадене.</p> <p>Ма да се све ово ради тајно и невиђено, али се опет уђе у траг.{ 
ој вино а у другој ракија.{S} Па кад се све окомиша — онда се славно пије и вечера — па за тим  
рв ове деце и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за тренут ока, нити ко чу нити виђе.</p> <p> 
а нарочито момчад због лепе Даре, то се све рано окомиша.{S} За тим одоше кући те пише и вечера 
p>У овој кући — што се год заради то се све потроши и развуче се.{S} Моја мајка музла је сама п 
 за комишиоце.{S} Зовните њих повише те све окомишајте, па прекосутра ако озго ко не дође ти на 
ве.</p> <p>Ове речи Милорадове ућуткаше све и људе и жене, који поражени удаљише се сви куд кој 
куруз и пшеница и шљиве и виноград беше све родило обилато.{S} У јесен се говораше да ће бити в 
тадоше са свим без стоке — или задужише све своје имање.{S} Пореза је велика, а кућни расходи ј 
нигде ни од корова.{S} За тим претурише све, пребискаше сваку ствар и направише читав вашар у з 
с тек посађен и примљен.{S} Овце дигоше све као поплава, као пожар.</p> <p>Даница већ стиже и,  
и дјете пред кућу — па га развиле.{S} И све наше свиње бијаху се искупиле.{S} Па да су га појед 
траше како Даринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} Он се опет врат 
име његовог рада 50 дуката удари туча и све уништи.{S} У осталом година је родила, али нема нич 
 круне“ ако то не учини убиће му дете и све кућане поклати.</p> <p>И ми му продадосмо волове.{S 
 процепе, 4 м. нови их окрпљене, тако и све остало.{S} Овди се саме расипа, поред тога што се х 
у, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ овој нашој назови браћи  
дмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и тражио савета,  
ега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни у чем не лежу. 
ене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби све што га је подражавало на живот.{S} Његов рад, ход,  
ровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — нема.</p> <p>Једног дана, он је 
, и учини једну примедбу, управо пожали све код ње како је настао тренутак да се морају делити. 
аћу она има?!{S} Они би дошли и поклали све само да се она што потужи“.</p> <p>Овако су резонов 
ућни старешина виђе ово зло, па заклопи све под кључ.</p> <p>Сад се дало свима материјала — да  
тити жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти све поцркале.{S} Забољело ме нешто под ложичицом, па не 
ланове — како ће једног вечера исшибати све жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, т 
г на примитиван начин чувати и неговати све дотле — док порасте и само о себе почне се бринути; 
 рано у народу и поче немилице сатирати све — а нарочито децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и  
обученим и искићеним.{S} Ту ћете видети све своје познанике, пријатеље и непријатеље.{S} Ту ћет 
e unit="subSection" /> <p>Стоја напушти све послове, па и матерњу негу и старање над децом свој 
гога — па је доносио својој жени и деци све што је требало и задовољавао их у свима погледима к 
ад је родјевало добро, а сад се изопачи све.{S} Пропаст.{S} Смак света“.{S} И порез велики, рад 
њи, ветар дува и отежава рад.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Марко.{S} Еј побратиме.{S} Потрче помо 
чекати кишовиту и магловиту јесен — док све миши појели, закисло и иструлило, па по влажном дан 
n="21" /> Устане старешиница, па за тим све остале.{S} Од овога се реда много одустало.{S} Јетр 
не санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршивао својим противницима.{S} Ако с 
S} И кад се сумира — кућа с дана на дан све празнија.{S} Кућни старешина виђе ово зло, па закло 
 простог сељака.</p> <p>„Имао или немао све ти је једно“.{S} Настави Милорад. „Срећније живи он 
b n="6" /> Што је год хтео и предузимао све је задовољно и срећно довршивао.{S} Али његова пред 
сти.{S} Миладин је развијао а Вук читао све редом, али узалуд.{S} Квите нигде ни од корова.{S}  
{S} Они самим члановима ове задруге ово све и још црње саопштавају — подмећу, и клеветају једно 
ћа све више опадала то се незадовољство све више пењало.</p> <p>Казали смо, какве је последице  
ог створа срећним, и њему је Бог одузео све што га подржава да живи — да се радује и весели.{S} 
д судом — њега је Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред судом је изглед 
о награду.{S} Од то доба — ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам — само да ми се не в 
буде љубав и доброчинство._</p> <p>„Ако све изделите, бићете пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагон 
ви не беху цветали ни листали, а остало све, оживело све — све се радује дивном мају.</p> <p>Пр 
етали ни листали, а остало све, оживело све — све се радује дивном мају.</p> <p>Први дан цео св 
 да расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено. <pb n="41" /> Изјутра он пошто се  
шта ко говори.</p> <p>Пошто се изручило све што се имало — онда отпоче Милорад.{S} Сви га слуша 
славно пије и вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S} Ова узаја 
а.{S} Нас сељаке сатире незнање више но све друге незгоде.</p> <p>„Како ти то мислиш??</p> <p>„ 
/p> <pb n="65" /> <p>Пошто је претурено све по згради, а није ништа однешено, одмах се констато 
трих као кристал.{S} Једном речи речено све дражи које заносе младост код ње су.</p> <p>Посрест 
 постао у последње време извикан као по све покварен младић.{S} Но Даринку је ипак добила за св 
љи.</p> <p>Моја жена непоштена, и ја то све као муж њен мирно гледао својим очима.{S} То је ист 
ца — а нарочито Стојине јетрове које то све слушаху — и дођоше до убеђења — да децу треба чуват 
 туђим кошарама и колибама, и док се то све изнађе, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. 
пира и бостана.{S} Ја сам из наднице то све купио и посијо — па да ми ти таманиш.{S} Море овде  
манет да се не дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар постиже их нека клетва: „Бог с’ нама био 
јављају свачији долазак, и они одмах то све склоне и сакрију, и тако животаре са крађом дуго, б 
 га испред непогоде.{S} За то што имаду све што им треба, и ни на снагу сточну, ни људску ни на 
.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све сусетке и суседи који окружују Перовића кућу.{S} Он 
 је боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван са ус 
> <pb n="20" /> <p>За подушје и сахрану све је учињено онако, како је он наредио.</p> <mileston 
са здрављем и животом човека, радиле су све јетрвице и прилично подмиривале потребе своје и сво 
н — да ми на једном само покаже а ја ћу све остале да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање да ускр 
и дознадоше за учињену штету, осуђиваху све жене за исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра 
жавао моралном и интелектуалном врхунцу све је више у задругама находио гаранције за сврхе свој 
} Даница ће њих и поделити.{S} Они тучу све оне, али њу ни малим прстом не смеју — дохватити.{S 
е разговараше овде на путу.{S} Саслушах све речи, али не знадо’ ко их изговори.</p> <p>Па шта ч 
ња пуки сиромаси.{S} Али тиме нисмо још све казали.{S} Што се год до сад догодило, то је била с 
издалека пруге плаве као чивит.</p> <p>„Све све, али ја нисам ни речи рекла синоћ, а он ме удар 
{S} Лепо се одева и издржава и увек има свега доста.{S} Па онда самац је.{S} Имање своје неће н 
рукама <pb n="39" /> да узме и т. д. од свега тога одузмите му једно и оставите га самом себи,  
5" /> то је велики и крупан посао; и од свега тога украсти времена — да се са десет ноката опре 
шке и тиме учинио покушај убиства а пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да изврши  
 кући.{S} По мало се радило, а имало се свега доста.{S} Нико није знао шта је мука ни умор.{S}  
аћа, доста стоке, доста пића и новаца и свега што треба живом човеку.{S} Савка и Ружица пазе се 
згуби.{S} Научио помало радити, а имати свега доста за себе и своје — па му то необично и чисто 
носи у рукама; уз огромну вику и псовку свега што је свето на земљи и небу.</p> <p>Њихови чобан 
лако, али стално и савесно.{S} Имали су свега доста што треба човеку за свестран живот.{S} Али  
е 800 дин. кошта деоба.</p> <p>Имали су свега доста, али то доста кад се подели на 9 части изгл 
а руку и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ оне стазице, што у сваком случају може неко на 
што му је нужно и потребно.</p> <p>И да сведемо сада своје погледе и назоре.{S} Довде смо мисли 
ена.{S} Даница Перовићка <pb n="117" /> сведок, Обрен Мандић проузроковач кривице, Стојан Попов 
лаш задржа код себе револвер пошто овај сведок виђе, и оде у полицију те оптужи Марка за покуша 
као посредник између парничара, судија, сведока, вештака, заступника и адвоката.{S} Отуда је он 
од Марка сведочити.</p> <p>Марко нађе 5 сведока који кад се испиташе власт ухапси Чилаша и мете 
Стојан и Илија.</p> <p>На основу исказа сведока — и на основу одрицања проузроковачевог, суд у  
 отео му 50 дуката.</p> <p>Чилаш немаде сведока, он би тих нашао да му сведоче у позајмицу, али 
 се претрес.</p> <pb n="67" /> <p>Седам сведока сведоче — како су Гвоздена тог вечера тревили д 
 5 година робије.{S} Благодарећи исказу сведока његових, који се више нису бојали Марка.</p> <p 
аква одавно није била.{S} Они већ имају сведока који им се нуде — да обелодане неправедан разво 
ком.</p> <p>Марко се постарао и спремио сведоке око 12 да докажу како Гвозден није тог вечера и 
повић, Илија Дуњић и Станија Цицовићка, сведоци.</p> <p>Стојан и Илија — заклеше се, како су ви 
уда на претресу, Чилаш је рачунао да ће сведоци порећи своје раније исказе, и да се тиме није з 
чете којима беше глава Марко.</p> <p>Но сведоци не порекоше ништа.{S} Заклеше се и они и Марко  
истраге сви су поштени — пошто су се са сведоцима одбранили, где су тог вечера били.</p> <pb n= 
н се закле, да он није био тај, за кога сведоче Стојан и Илија.</p> <p>На основу исказа сведока 
рес.</p> <pb n="67" /> <p>Седам сведока сведоче — како су Гвоздена тог вечера тревили да је про 
ш немаде сведока, он би тих нашао да му сведоче у позајмицу, али су сви волели Марка него њега, 
го њега, а многи нису ни смели од Марка сведочити.</p> <p>Марко нађе 5 сведока који кад се испи 
<p>Сутра дан, Марко долази са лекарском сведоџбом и оптужује код полиције Чилаша, што га је ова 
, и они су били на прагу пропасти, и да сведу своју имовину на ону законску меру — која им зашт 
 која није родила ни једно, која је још свежа, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мало по мало, д 
а“.</p> <p>У првом сандуку нађоше један свежањ хартија, али од мање и никакве вредности.{S} Мил 
 а шта је тек остало за младост бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе осећаје — срце с 
еном ништа се не примећава одлазак њене свекрве.{S} Али Иван постаје све несноснији и самовољни 
о другом до увета.{S} И они су грешници свели своје имовно стање на најмању меру.{S} Од стоке и 
 и продају, јер и Марко беше увиђаван и свему вичан човек.</p> <pb n="7" /> <p>Јеша је четрдесе 
е сад умудрио, подобрио — провредио и у свему препородио.{S} Али та нагла промена задивила је с 
е бринути; од тог детета можемо имати у свему здравог и издржљивог члана породице.{S} Но, ако д 
и ли присуством његовим повратили мајци свест — али она га не познаде.{S} Отерали су је у луду  
мали су свега доста што треба човеку за свестран живот.{S} Али тој изобиљности нико није као ос 
 да је паметна задруга најбољи услов за свестрано образовање омладине, и за благостање и удобан 
 то су сви чланови његове породице били свестрано задовољни у свима погледима и захтевима душев 
 И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме користи.</p> <p>Твоја ће смрт многе и  
 тебе — несрећниче мој — који си тек на свет настао.{S} Па зар да се у овој кући за навек ватра 
е.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет много што шта могао измишљати.{S} За то ју је прат 
трдесницу давали, беше се искупио силан свет.{S} Многи сиромаси и сироте дошли су да се напију  
ица.</p> <p>Како се беше искупило силан свет — а нарочито момчад због лепе Даре, то се све рано 
дио комишање — и код њега је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљено од куће му највећи пу 
задругара Живана.</p> <p>Да је усуд цео свет претресао, не би нашао и саставио две супротности, 
овијем методу.</p> <p>Завидео му је цео свет, како се његова породица слаже и поштује — како ре 
радује дивном мају.</p> <p>Први дан цео свет обукао се у најлепше празнично одело и отишо у црк 
} Тамо је после службе Божије остао цео свет у весељу, у игри и песми, у шали и смеху пијући и  
 <p>Деца су расла и напредовала.</p> <p>Свет је мислио, сад ће Мартићи повести парницу каква од 
о време повлачити па и погубити.</p> <p>Свет је од постанка свог вазда налазио благодети у задр 
р одваја и пречишћа што треба за обадва света.{S} Наш чича Јеша увек је каваљерски говорио о см 
ина.</p> <p>На велико изненађење целога света пронесе се глас да је и Цмиљка трудна.{S} Само се 
 састав човека, тако су сви људи састав света.{S} Има на човеку удова <pb n="129" /> врло гадни 
 а не природни закон произведе — она је света за оно друштво у коме је он живео, јер је многима 
дан дан, коме се можда више од половине света на земљи радује.{S} То је дан Ускрснућа Христовог 
сад се изопачи све.{S} Пропаст.{S} Смак света“.{S} И порез велики, рад још већи, род никакав.{S 
} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти си био светац а не човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па зави 
19" /> Добре душе с поносом стају у ред светаца и Бого-угодника.{S} А зле, стидећи се свог живо 
 време да се у људски живот примене оне свете речи мученика Христа који рече: „Гледајте ствари  
еди.{S} Али ми се за то они сада грозно свете.{S} Ја им признајем да су срећнији од мене, да бо 
еву сису, па узвикну „опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Бата 
тљивија.{S} И за то им је се она грозно светила.{S} Која је год почела са њом да се поинати мор 
то је част њихове сестре остала чиста и светла.{S} И тако су пролазили дан за даном.</p> <miles 
а.{S} Јер хајдуци и лопови крију се од *светлости као слепи миши од сунца.{S} Тајна, то је најв 
; уз огромну вику и псовку свега што је свето на земљи и небу.</p> <p>Њихови чобани, чувари ста 
 им не даде објашњујући им онај стих из светога писма који вели: „Чините добра тајно и зато ће  
и посатиру.{S} За ово треба благодарити светој природи која са њима тако мудро управља“</p> <p> 
а хода играће те у колу са многобројним светом оба пола, такође обученим и искићеним.{S} Ту ћет 
астало оно доба које је велики поборник светски Исус Христос заповедио „Гледај те створи својих 
тић и његово друштво постадоше страшило светско.{S} Многе домаћине поубијаше и силно благо отеш 
S} Ракија, то им је био највећи идол на свету.{S} У главном, и они су били на прагу пропасти, и 
на земљи, а још гора и грознија на оном свету.</p> <p>Овим речима учио је Јеша своју породицу ч 
на земљи, а још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пратила 
он већ у 12 часу свога живота.{S} Узеше свећу од механџије и запалише му.{S} Он издахну.{S} Јед 
 за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу кукајући што га грло доноси.{S} А Савка паде крај 
их најпре разјарити да му угасе млађану свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопови крију се од *свет 
џастом косом.{S} Он је изгледао више на свеца но на човека.</p> <p>Јеша отпоче своје предавање  
јер им још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако се изделите, биће те пуки сиромас 
а у послу великом.</l> <l>Не презнајући свеца ни празника,</l> <l>Не помињућ’ имена Бож’јега.</ 
слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Март.{S}  
оград да обере неке чардаклије (вињаге) сви уђоше у кућу па напослетку и Иван.</p> <p>Иван седе 
јавно говорити о деоби.{S} Сва упињања, сви разлози и савети, све опомене на аманет покојног Је 
ка време на њих.{S} Овако се сви траже, сви иду — и треба им више но што им је у задрузи требал 
вати добре награде за услуге ваше...{S} Сви ови бедни људи одрекоше се мотике и плуга, а издржа 
који извршује но онај који заповеда.{S} Сви сте ви скупа чинили да ме удостојавате са задовољст 
 што се имало — онда отпоче Милорад.{S} Сви га слушаху.</p> <p>„Немојте тако кумим вас Богом!{S 
та.{S} Умре им један син и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајка највише.{S} И 
могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да чим она роди дете Иван ће је отера 
> <p>Март.{S} То је чудовиште једно.{S} Сви старци и старице, па и младићи који су ма и најмање 
приметно погледа преко свију и виде: да сви одоше цркви на причес која је далеко пун сахат ода. 
ихова радна снага, јер они у место рада сви се одадоше неваљалству, не раде о хлебу а једу га.{ 
и и мрзили.{S} Али после кратке истраге сви су поштени — пошто су се са сведоцима одбранили, гд 
ца слаже и поштује — како ревносно раде сви за једног и један за све.</p> <p>Он је био господар 
и људе и жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S} Одоше на рад.{S} Али рађаху ћутке, без 
ду, а не чека време на њих.{S} Овако се сви траже, сви иду — и треба им више но што им је у зад 
ли ако вам једна чивијица фали — морате сви дангубити.</p> <p>Поделити задругу, значи толико ис 
пао са свим.</p> <p>„Како?!{S} Повикаше сви.</p> <p>„Убили га ајдуци.</p> <p>„На мртво!?</p> <p 
</p> <p>„Па тако је добро“.{S} Повикаше сви људи.</p> <p>Стоја устаде и отпоче врло одмереним т 
</p> <p>— Тако је, тако је.{S} Повикаше сви.{S} Нагоше још по једном чутуру с вином која стајаш 
> <p>Једног празничног вечера, вечераше сви, а Даница не хте.{S} Нешто је љута.{S} По вечери од 
 n="41" /> Изјутра он пошто се опремише сви, позва све људе и њихове жене у кућу да виде до ког 
колико толико.</p> <p>Пошто се искупише сви, Марко запита.</p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви  
ћемо.{S} Немамо кад.“ Рече кмет и одоше сви брзим корацима.</p> <p>Учитељ посматраше овај призо 
е.{S} Нешто је љута.{S} По вечери одоше сви на спавање.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у з 
је и он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви, само остаде Милорад — кукајући више за дететом но  
и два одборника.</p> <p>Назваше Бога, и сви се редом здравише.</p> <p>За овим кмет отпоче љутит 
ене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто и 
ешко сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви други знати када мене нестане међу вама.</p> <pb n= 
 највише учинила, те се они издјелише и сви пропадоше.{S} Покојни Јеша оставио је аманет да се  
једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови.{S} Разбијен 
 деце.{S} И они су били сиромашни као и сви остали.{S} Најстаријег синчића дали су...{S} Не у ш 
г згореног ђубрета тада би добро било и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад није тако, ми  
на живот.{S} Његов рад, ход, разговор и сви покрети личили су на покрете болесна човека, док се 
мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви треба да се разиђете по обетинама па и Цмиљка — и д 
} Рече млађи осечно, за тим додаде: „Ви сви изласте из собе“.{S} Они изађоше.</p> <p>„Слушај“ о 
те дошли су да се напију и наједу — али сви за то морали су платити.{S} Сребрни стопарци били с 
мање зна се чије је и које.{S} А остали сви на по само.{S} Они згруписаше своје делове и опет и 
де Чедомир.</p> <pb n="23" /> <p>Остали сви ћуте.</p> <p>Даница прекиде ћутање и отпоче:</p> <p 
ца свиње.{S} Тако <pb n="22" /> ћемо ми сви мушки бити слободни и радити о земљи.</p> <p>„Па та 
у журби, у великом послу и т. д.{S} Они сви раде полако, али стално и савесно.{S} Имали су свег 
задивила је све гледаоце.{S} Ено они ти сви веле „Неће му пред добро бити“.</p> <p>— Ти и твој  
уди.{S} На начин овде изложени Перовићи сви јако осиромашише.{S} Но нису сви.{S} Марко стоји на 
(решили се) да раскућимо, да пропаднемо сви.{S} Немојте од такви ситница које су неизбежне мисл 
су нерадници и сиромаси.</p> <p>“Ми смо сви повезани у једне вериге, па кад један падне он пову 
 храну.{S} Док бијасмо заједно, радисмо сви за једног — а кад се изделисмо, ја морам радити за  
} А од како се изделисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ја и покојни Милан остадосмо заједно, и 
</p> <p>— Није лепо од тебе Иване — што сви нанијо таку љагу на част моје сестре и моје куће, к 
с.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од радости и милине.</p> <p>Сутра дан о 
 они се сад промене, и тако се изређају сви као зубци на точку ветрењаче.</p> <p>Нестало три ов 
у 65. години своје старости — још су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још је кућни  
 да кад кућни старешина устане — устану сви, а зими кад жене шију, плету, везу, преду, гребенај 
 бусију — за леђа свог оца — од кога су сви дрхтали.</p> <p>За несрећу своју па и још многих бе 
нашао да му сведоче у позајмицу, али су сви волели Марка него њега, а многи нису ни смели од Ма 
се до велике свађе и ларме, и морали су сви пристати: да се жене са својим женским радом поделе 
 делови човечији састав човека, тако су сви људи састав света.{S} Има на човеку удова <pb n="12 
 породица тачно управљала — па за то су сви чланови његове породице били свестрано задовољни у  
и умови људски различити.{S} Као што су сви делови човечији састав човека, тако су сви људи сас 
д.{S} У години има доста дана, али нису сви за рад одређени.{S} Главни су радови земљоделца про 
ровићи сви јако осиромашише.{S} Но нису сви.{S} Марко стоји на главном, а Јешини синови Милорад 
имађаху доста и држаху по мало стоке од свију врста.{S} Они су били и дужни приличну суму новац 
етрва — омрзоше на њу за то што беше од свију најлепша, најбистрија и најдосетљивија.{S} И за т 
оном, и питање његово изазва покрет код свију — од којих многи почеше плакати.</p> <p>— То ми ј 
атити.{S} Сребрни стопарци били су сузе свију њих кад мајка паде преко сва три гроба у којима ј 
ођу до огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозвољених и недозвољених срестава да постану гос 
о убија понајпре част моју, његову па и свију нас.{S} Да би ја што купила или платила рад друго 
рође, а брзо и неприметно погледа преко свију и виде: да сви одоше цркви на причес која је дале 
младине, и за благостање и удобан живот свију и свакога.{S} И сам је човек сличан задрузи, на њ 
37" /> у обзир младост не само деце већ свију животиња, која се ни мало не обзире на време и не 
 мило, нека пукне тиква једном.{S} Њина свила досади целом селу.{S} Ама живота ми мога, давно б 
и како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му ручице — па мали пистићи, пази к 
<p>„Па шта ти велиш?{S} Одговори она са свим благо, трудећи се да му болове не погорша.</p> <p> 
, он је одговарао да је чуо — али је са свим други значај речи изговорених тумачио т. ј. речи к 
м телу и души да се одмори.{S} То је са свим немогуће било.{S} Она је била као на осуди.</p> <p 
ених тумачио т. ј. речи које су биле са свим одстрањене од сваке увреде.</p> <p>Јеша је имао св 
м, имућни људи нагоне сиромахе да се са свим одрекну рада — па да краду и отимају.{S} Али и ови 
аша као муха у мрежу паукову и ту се са свим изгуби.{S} Научио помало радити, а имати свега дос 
је, кревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише све своје имање.{S} Порез 
дуката господине.{S} Човек је пропао са свим.</p> <p>„Како?!{S} Повикаше сви.</p> <p>„Убили га  
окрепио, па и купус, који је стручић са свим ишчупан он је мето други нов; коме су пак само лис 
{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама свима на равне делове, јер више <pb n="16" /> вреди она 
S} Душе, то смо ми овако целокупни — са свима својим органима и чулима.{S} Смрт је као и сан.{S 
 Нек је кошта њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана 
з више делова.{S} Наместите воденицу са свима својим најглавнијим деловима, али ако немате ципу 
{S} Сад <pb n="26" /> су отворена врата свима сплеткама и интригама од стране сиромашних суседа 
м поступком, он одреши руке и даде маха свима својим задругарима да се свак за себе брине; да в 
ије, као да су за то осуђени.{S} Они се свима силама труде да што мање снаге утроше, а да што л 
аклопи све под кључ.</p> <p>Сад се дало свима материјала — да кукају на старешину, на његову не 
} Они му додадоше.</p> <p>Он погледа по свима.{S} Па смешећи се рече.</p> <p>— Не само ви моји  
Рад производи не само у човеку, већ и у свима животињама које раде саме за себе љубав — милину  
ове породице били свестрано задовољни у свима погледима и захтевима душевним и телесним.{S} Овд 
 и без ово мало стоке и почну опадати у свима гранама.{S} Где нема тора, ту нема ни леба, ни кр 
а, комада леба, и миши преораше земљу у свима зградама.{S} Мој отац није имао мачку, али није и 
и све што је требало и задовољавао их у свима погледима колико је мого.{S} Често пута, он је се 
/p> <p>Прекомеран посао и рад, основ су свима незгодама које податкивају људски живот.{S} У вел 
хови чобани, чувари стада оваца, чопора свиња, џелепа говеди, ергеле коња, ћутећки пролазе кроз 
трењаче.</p> <p>Нестало три овце, двоје свиња, ћурака и кокоши.{S} Па шта је са њима?{S} Покрал 
у — суседу.</p> <p>Некад је врвио чопор свиња по воћњаку а гране његове дователе су до земље и  
ало.{S} Дође им по 20 оваца по пет шест свиња — неком две <pb n="47" /> краве — неком два вола  
о ђубрета од кровине или сламе.{S} Нема свињама свињца, већ му се целе зиме грче испод стрехе и 
ље и нудиле род свој својим пријатељима свињама, а сада се диже коров на њему.{S} Место рода од 
 оног што се проспе — сваки дан даје се свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржена са ћул 
 <p>Ови грешници, што имају 2 говеди, 3 свиње и 5 оваца, који им чувају деца од 6 до 8 год. ста 
 чувати овце.{S} Савка јагњад, а Ружица свиње.{S} Тако <pb n="22" /> ћемо ми сви мушки бити сло 
 чине у инат некога. „Изнела дјете пред свиње“.{S} Како се то може помислити.{S} Изнела га из к 
волова, 1 чобанин за све овце, 1 за све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар  
 <pb n="27" /> собом оне овце, оне исте свиње, што сву тобож покрадене.</p> <p>Ма да се све ово 
ред кућу — па га развиле.{S} И све наше свиње бијаху се искупиле.{S} Па да су га поједе или наг 
школу.{S} Већ у службу — те чува овце и свиње код једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви.{ 
продали волове, неки краве, неки овце и свиње, а неки узели у зајам са интересом цванцик на дук 
 на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су свиње нагрдиле дјете, опет не треба рачунати да је то н 
а од кровине или сламе.{S} Нема свињама свињца, већ му се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу о 
 како је тај и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли  
 т. ј. ако има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 1 говече, 2 овце и т.д.</p> <pb n="49" /> <p>И  
ли је морао играти онако како му Даница свира.</p> <p>Пошто је Живан скоро сво најглавније имаћ 
е склоне у једну страну пута.{S} Његово свирање не <pb n="75" /> пробуди Милана.{S} Он спава ка 
напрасит, немилостив, самовољан, подал, свиреп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлин 
.{S} За кратко време она постаде сасвим свирепија и немилостивија под своју старост — кад треба 
иште као гује у каквом џбуну који је са свих страна опкољен пожаром.{S} Даница не беше још пуст 
вих пуких сиромаха који нас окружују са свих страна.{S} Па ко зна, да оно што је њино било не б 
ан издржава, толико ограде колико некад свих 9. У тим тесним сокацима сваки се дан води кавга и 
 а он ме удари певницом за врат, све ми свици полећеше испред очију.{S} Па ако.{S} Побили сте м 
спремала ручак и убила кокош.</p> <p>За сво време разговора Иван није смео погледати у очи Мићи 
дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала; те у вече људи дочепали пушке, ножеве  
ћи уз један сандук изу се, за тим свуче сво одело и оста у самој кошуљи која се таласаше на њен 
и помилован дође кући.{S} Имање му беше сво испродавато за кривицу.</p> <p>Месојеђе беху дуге.{ 
задрктаваше, нека га језа подузима кроз сво тело.</p> <p>„Докле ћу ја трпети ово зло у кући“.</ 
инови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њихових братучеда они су купили и п 
дави опет седморо — осморо, и млеко јој сво искипи по ватри, онда неко јој нешта реко, а она до 
је ово пандур дознао то се не зна — тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S} Према томе 
 огроман број разноврсног воћа, оградио сво своје имање прошћем и летвама.{S} Намножио најбољег 
ког брвнета самим челом и беше обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати  
ница свира.</p> <p>Пошто је Живан скоро сво најглавније имаће отуђио и доспео само на окутњицу  
 ја ћу све остале да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање да ускрчим и почастим, сваки камичак изн 
елико.{S} Милорад сахрани <pb n="76" /> свог рођеног и јединог брата, па се спреми и оде сам на 
село чује.{S} У вече долази муж са рада свог или туђег, брижан, зловољан и уморан. <pb n="10" / 
ни — заклоњен за тврду бусију — за леђа свог оца — од кога су сви дрхтали.</p> <p>За несрећу св 
еврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чистог карактера и јасноће душе свуда важан, призв 
 и погубити.</p> <p>Свет је од постанка свог вазда налазио благодети у задругарству, и што се г 
ризван и прибран.{S} Јеша је од изласка свог из војске одмах узет од својих сељана за одборника 
иставале далеку прошлост.{S} Сети се на свог доброг оца Јешу, и на његове речи које на самрти и 
 отискују камен по камен из свог органа свог механизма, која ће и најмања олуја болести заљуљат 
зме једну велику кладу па гурне у врата свог подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти 
 /> <p>Покојни чича Јеша, још за живота свог направио је од камена чесму у свом воћњаку, одакле 
“ он је шиљао Марка најстаријег синовца свог судовима и властима, на куповину и продају, јер и  
} Ни једно ни друго.{S} Већ продавачица свог и туђег тела.{S} Постала је блудница, <pb n="58" / 
 Иван је неприметно дошао и сео на праг свог вајата и слушао своју Цмиљку како тепа ономе чега  
ину.{S} Па кад је био поред куће једног свог сељака, са којим је био у свађи, јурне на њега она 
тога раздражен усљед великог пића ободе свог вранчића те дође до Марка, одмах слеће с коња и из 
а камен по камен отискује из лепе грађе свог живота — те да што пре однесе пред Бога правде сво 
ч и јецање кмет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и позва све оне који су се ту затекли да пођу 
и се и призива Бога у помоћ; помиње име свог мужа покојног Милана.{S} Сузе јој лете низ образе  
беше настао тренутак да покуша извршење свог плана.{S} Идући оде код Миладина и саопшти му за т 
а и Бого-угодника.{S} А зле, стидећи се свог живота и својих дела која су прирасла уз њих, завл 
ступком деца отискују камен по камен из свог органа свог механизма, која ће и најмања олуја бол 
кућана, да очува своје име и част, ради свог мужа и своје дечице; али док је на то мислила и чу 
ађи.</p> <p>Ружица бризну у плач молећи свог девера.</p> <p>„Ћути брато!{S} Нека га, нека га, н 
 што се користи војсковођа растројством свог противника —- те га победи и уништи.{S} Ова наша и 
 Али отац његов покојни Јеша, саветовао свог сина да узме Савку ћерку једног сиромашног оца и м 
е погађаше са надничарима.{S} Погледа у свог исписника па се онако преко воље мало осмену и ода 
д самртних људи.</p> <p>Он је на основу свог стеченог искуства написао правилник<ref target="#S 
ио их је тачно и савесно, више по гласу свог чистог и непомућеног разума, но по пропису кривих  
 Јер не смијем чекати оног зграновника (свог мужа) јер ће ме убити.</p> <p>„Марш одатле циганчи 
о!?</p> <pb n="90" /> <p>„Не.{S} Већ га свога испребијали и испекли, тражећи да да новац — па к 
у, али треба знати, да свака појава има свога узрока.{S} Он је пио на рачун глади, на рачун бри 
дука Вука њиховог брата.{S} Убити брата свога за срећу јавне <pb n="77" /> безбедности и личне  
гов једини син.</p> <p>Милорад оста без свога брата.{S} На имању великом, и са великим бројем р 
уно непоречне истине.{S} Она показа моћ свога разума и способности коју је достигла добротом не 
ше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога живота.{S} Узеше свећу од механџије и запалише му 
де починили, сматрајући то као олакшицу свога греха.{S} За овим они почеше доносити крадене ств 
 да се плати из куће — а она нека гледа свој посао.</p> <p>„То не може.{S} То не сме бити!{S} П 
>Једног дана празника, пошто је свршила свој посао, она је легла на кревет па јасно говораше ов 
на која је родила петоро деце и просула свој живот и своју снагу — да мора радити више од оне,  
{S} Он и његова женка све заклопили под свој катанац, па тебе што даду — онако као каквом пашче 
егове дователе су до земље и нудиле род свој својим пријатељима свињама, а сада се диже коров н 
е је одмах умро.{S} А сватови продужише свој пут.{S} Сутра дан Панта би окован у срезу и након  
 левом руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и 
х копали су код Милорада и забашуравали свој тешки посао разним шалама, доскочицама и подсмевка 
а њом да се поинати морала је исплакати свој јед и секирацију и пристати да остане њена старија 
це, и тако ћу бар код оваца моћи радити свој ручни рад а овако никако“.{S} Одговори Стоја.</p>  
ојом лармом целом селу — које ће изрећи свој суд у овим речима: „Ови с муком и са крвљу зарађуј 
к трешње у место притке, и затвори ји у свој тор, па онако разјарена упаде у кућу пи викну кроз 
ине просечно.</p> <p>Јеша је оженио два своја сина и седам синоваца, удао три ћери и девет сино 
p> <p>Тешко оном, који избегне казне за своја дела од закона људских, па мисли да ће тако избећ 
оје је тачно вршио, исто тако уживао је своја права која му се нису смела ни у ком случају крњи 
, управо кад настаје кад, одреди сваком своја дужност коју ће отправљати преко целе године.{S}  
 утврђује своју вољу за рад, — зауздава своје жеље и страсти, и показује своју моћ господарења  
{S} Око ње се врзма гајдаш и ујдурисава своје кораблице -— из даљине хоре се двопеви мешовите м 
се куће и расположења укућана, да очува своје име и част, ради свог мужа и своје дечице; али до 
аде“.{S} Ове га мисли доведоше до прага своје куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој гораше 
но и потребно.</p> <p>И да сведемо сада своје погледе и назоре.{S} Довде смо мислим изнели верн 
.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје стопице како шарају по њему, ломи леденице са стр 
мора газдама да окопа прво жито па онда своје, за то што дугује за разне потребе.{S} Сено укоше 
младић.{S} Но Даринку је ипак добила за своје планове.</p> <p>Иван је леп момак — Даринка још л 
дити.{S} Марко пак, наплати се добро за своје старјество 1000 дин. готова новца.{S} Он је опет  
 ово изређа као какав дипломат и показа своје схватање о њиховој задрузи које је пуно непоречне 
 управљена <pb n="28" /> на покрет тела своје лепе жене, и на чаробну лепоту оне танке и беле к 
 и мајке чинили су те је она увек крила своје погледе од мушкараца који би у њу бленули.{S} Ива 
че враћати пољубце и претискивати га на своје груди.{S} Тако су остали неколико тренутака — шап 
а командујте им нека се поверу свака на своје место — на прописно растојање и добиће те половин 
е Иван који је обема рукама притиште на своје бурне груди.{S} Даринка му поче враћати пољубце и 
е сокаке, док многи други натоварили на своје буџаљиће незнатан товар па целу ноћ гурају голим  
ва три брата помрла после 60-тих година своје старости, па и сам Јеша остао је удовац пре непун 
 сад је он умео у свако доба да пребира своје жртве и да прави разлику између њих и добрих па с 
е у неколико капетанија као честита, са своје породичне задруге, у којој беше 4 брата, од којих 
цигару.{S} Стоја је намиривала стоку са своје две ћерчице — а Иван је отишо у виноград да обере 
закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве руке о његове кошуље велећи му: „На овај г 
 врати човеку, и за то ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p> <pb n="91" /> <p>„Што г 
ла оволику неправду и смерно отишла код своје браће да оплакује своју горку судбину и да камен  
јетрвице и прилично подмиривале потребе своје и својима изузимајући Стоју; која се беше предала 
ва?{S} Плакаше Даница и заврташе рукаве своје кошуље, на чијим белим и пуним рукама примећаваху 
ћног вечера.{S} Марко позва све чланове своје породице и поче овакав разговор:</p> <p>„У нашој  
ва.{S} Што постаде најнесрећнији од све своје браће“.</p> <p>Ускочи друга, па трећа обали једну 
излазио.{S} А свако вече скупљао је све своје пунолетне задругаре око своје постеље и учио их.< 
ше са свим без стоке — или задужише све своје имање.{S} Пореза је велика, а кућни расходи још в 
еним и искићеним.{S} Ту ћете видети све своје познанике, пријатеље и непријатеље.{S} Ту ћете пе 
анке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршивао својим противницима.{S} Ако се ко 
егове породице пуно-и малолетан имао је своје дужности које је тачно вршио, исто тако уживао је 
који рече: „Гледајте ствари својих а не своје“.{S} Себичњаштво је највећи противник напретку љу 
заповедио „Гледај те створи својих а не своје“.</p> <p>Многи нам завиде, и називају нас срећним 
не злочине из душа њихових, које су оне своје вољно урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда 
га доста.{S} Па онда самац је.{S} Имање своје неће ни с ким парчати ни делити.{S} А што је најг 
овек горчину своје душе и нерасположење своје савести нови са собом у вечан живот, то је овда б 
ужујете изједна, у место да увеличавате своје богаство за децу своју.{S} Ти, са твојим братом о 
берба.</p> <p>Човек није запуштио имаће своје усљед лењости, већ усљед немоћи.{S} Не зна куд ће 
 у задругама находио гаранције за сврхе своје.{S} Што човек један не може — могу троица, што не 
 свеца но на човека.</p> <p>Јеша отпоче своје предавање овим редом:</p> <p>„Драга децо!{S} Четр 
у за тај тренутак.{S} У кратко измењаше своје мисли и пођоше право Тешића кући.{S} Нит’ кога тр 
стали сви на по само.{S} Они згруписаше своје делове и опет имали су са чим радити.{S} Марко па 
="63" /> куће у једну кошару и управише своје погледе на кућу.</p> <p>У кући се не чујаше нико. 
— рече други.</p> <p>У тај мах наперише своје пушке један на Даринку, и повикаше претећим тоном 
чува своје име и част, ради свог мужа и своје дечице; али док је на то мислила и чувала на друг 
о радити, а имати свега доста за себе и своје — па му то необично и чисто криво.{S} Немајући мн 
 се мотике и плуга, а издржавају себе и своје са оним што плуг производи.{S} За несрећу моју —  
м вашару Марко потплати неке пијанице и своје љубавнике да Петронија мало ошину.{S} Што они и у 
/p> <p>На овај глас он се трже и одвоји своје очи са једног малог црвеног човечуљка који се пог 
ом до увета.{S} И они су грешници свели своје имовно стање на најмању меру.{S} Од стоке имају 5 
це, како су они лакомислено упропастили своје лепо имаће, и како су се огрешили о своју дечицу  
евет синовица.{S} И ако је у 65. години своје старости — још су му сви зуби здрави; још је жива 
мужу.</p> <p>Укућани почеше изјављивати своје незадовољство против јела.{S} Сад некувано, сад т 
рева од љутине.{S} Ала је то лепо имати своје вочиће — па не носити дрва чак из планине на свој 
на сабору, на игранци он мора истакнути своје „Ја“.{S} Ко му пребаци камена црћи ће му во.{S} К 
, Чилаш је рачунао да ће сведоци порећи своје раније исказе, и да се тиме није заваравао он би  
у“.{S} Викну кроз плач Миленко трљајући своје сузне очи стегнутим песницама.</p> <p>„Не, не, Ми 
 <pb n="38" /> нада и узданица и заврши своје јадовање овим редом:</p> <quote> <l>Јој ђецо, пол 
 неваљалство Иваново.{S} Ваљда утицајем своје тетке Данице — она је овако мислила о Ивану:{S} П 
другог.{S} Онај старији лупи га грлићем своје пушке по врату тако снажно, да посрну.</p> <p>„Шт 
них артикли — они не смеју тужити ником своје дужнике.{S} Кад се набере повелика сума вересије  
> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дуплом ценом своје-ручно написату и потписату.“</p> <p>„Ја истина, П 
ти калемио, превили се од китине.{S} Он своје погледе заустави на калемима — па се сети на поко 
о одело па и лети и зими њиме прикривао своје поцепане и нечисте преобуке, а деца су му била: к 
 жени, себи и на деци коју је волео као своје очи — он без питања и одобрења својих задругара,  
оман број разноврсног воћа, оградио сво своје имање прошћем и летвама.{S} Намножио најбољег сој 
ачун голотиње и босотиње, па је заразио своје живце алхохолом, који пате без пића, као риба без 
124" /> <p>— Ја би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам не 
ао је све своје пунолетне задругаре око своје постеље и учио их.</p> <p>Његов говор био је тих, 
ршити онај најсветији посао матерњи око своје миле дечице.</p> <p>Некад воћњак беше само наокол 
 она даје више производа са којима ћемо своје животне намирнице подмиривати.</p> <p>Ми имамо до 
но отправљала своју дужност уз припомоћ своје јетрве Круне, која беше послушна и верна као изве 
тарији задругар, узео је старешинство у своје руке одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за живо 
жују једна са другом и тако постизавају своје циљеве.{S} И ако икад, данас је настало оно доба  
, разне птице по ливадама и лугу певају своје песме — и жабе и попићи и скакавци само врви са с 
дну погрешку и увидео је да је на крају своје очигледне пропасти.{S} Мартићима је се задужио и  
, који нема у стоке, они и не заграђују своје башчице већ ту на раскршћу, између путова и т. д. 
аше у кући крај ватре и држаше на крилу своје женско младунче.{S} У ватру беше управио поглед — 
коју не треба сумњати: да човек горчину своје душе и нерасположење своје савести нови са собом  
ћивања игранки већ је само гледала децу своје двије очи.{S} Живан је се осећао срећнији но икад 
се младост код ње су.</p> <p>Посреством својег лукавства и вештине, посреством много жена, дево 
е, то смо ми овако целокупни — са свима својим органима и чулима.{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћ 
 делова.{S} Наместите воденицу са свима својим најглавнијим деловима, али ако немате ципун сраз 
упком, он одреши руке и даде маха свима својим задругарима да се свак за себе брине; да вуче св 
женски рад, па да једно друго носимо на својим леђима, већ ја сама морам одевати себе, мужа и п 
9" /> више — он је знао да ту цену мора својим животом платити.</p> <p>Одмах се промени, одмах  
 чељаде умели спарити <pb n="111" /> са својим вином, па још кад се сете —- да су измирили „крв 
вота.{S} Добра душа у вечности ужива са својим најодабранијим заслугама и врлинама, а зла, са н 
 жену узети.{S} Многе је срећне жене са својим мужевима завадио и леђа им испребијао, а има их  
и морали су сви пристати: да се жене са својим женским радом поделе.</p> <p>Овај корак, ова мал 
отарицу грожђа крај себе — па једаше са својим сестрицама.</p> <p>Отац га је за појединости зап 
и жабе и попићи и скакавци само врви са својим песмама.{S} Благо њима И ако су тек јуче оживели 
, <pb n="58" /> тај гадни црв — који са својим отровним зубима подгриза срећу и благостање роду 
 док је још присебан — да се опрости са својим укућанима.{S} И чобани, и казанџије, и воденичар 
ек у швапском оделу.{S} То беху ђаци са својим учитељем.</p> <p>Деца приђоше руци Милорадовој к 
p>Њихови волови под најтежим товаром са својим рабаџијом ћутећки пролазе кроз стрмене, <pb n="9 
назови сестра те се и она са њим као са својим братом пољуби у образ.{S} И збиља нису погрешили 
и неколико тренутака — шапћући нешто са својим пламеном обузетим устима.{S} Крв појури на све с 
де пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спремно.{S} Понјеше пушке 
о непрестано над првенчетом својим, над својим милим и драгим чедом, које је улетило у чељусти  
 пи викну кроз плач.</p> <p>„Ви гледате својим очима, како овце чине штету па ни мукает“ (ни бр 
="98" /> вољом наносио је огромне штете својим ближњим у погледу моралног живота.{S} Многе је д 
 одело и обућу и т. д. дотле њихови пси својим сигналом јављају свачији долазак, и они одмах то 
ло, па откуда ће то ваљати и одговарати својим циљевима.{S} И шта мислите, кад човек није могао 
 дователе су до земље и нудиле род свој својим пријатељима свињама, а сада се диже коров на њем 
гама и врлинама, а зла, са најгрознијим својим неделима и злочинима. <pb n="19" /> Добре душе с 
више произведу добара и намарница радом својим.</p> <p>Ова разлика мањка, између сопственика, с 
 /> је лебдио непрестано над првенчетом својим, над својим милим и драгим чедом, које је улетил 
} Што је Иван све своје-ручно извршивао својим противницима.{S} Ако се који ухвати у коло код ж 
а, и ја то све као муж њен мирно гледао својим очима.{S} То је истина, и за то је нас Бог казни 
ови сваког самца уче без прекида, и ако својим немуштим језиком оно пак живим примером и свакод 
 и прилично подмиривале потребе своје и својима изузимајући Стоју; која се беше предала и душом 
ца — шта мислите?{S} Цвећа.{S} Или рада својих здравих и снажних руку.{S} Не!{S} Ни једно ни др 
ао своје очи — он без питања и одобрења својих задругара, купи у чаршији памука за платно и пла 
о, а често пута и потуко.{S} Он је због својих преступа имао да плати неке огромне глобе.{S} Ал 
а има их неколико, које је раздвојио од својих мужева.</p> <p>Даринка ћерка Сретена Цветића, ће 
од изласка свог из војске одмах узет од својих сељана за одборника, за тим одмах и за кмета, па 
а и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и тражио савета, али нигде и ништа — у 
ика.{S} А зле, стидећи се свог живота и својих дела која су прирасла уз њих, завлачу се у подзе 
 се може купати у пороцима као и у крви својих злочина и без помисли на грех.</p> <p>Тешко оном 
ника Христа који рече: „Гледајте ствари својих а не своје“.{S} Себичњаштво је највећи противник 
сус Христос заповедио „Гледај те створи својих а не своје“.</p> <p>Многи нам завиде, и називају 
 оно образованости које је под закриљем својих родитеља стекао — у место да тече нову интелиген 
не од сваке увреде.</p> <p>Јеша је имао својих особина, каквих се ретко може видети код самртни 
} Неодољива жудња тера је да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види  
је најбољи знак — да јетрве чувају децу својих друга, као и своју, кад оне ту нису?</p> <p>„Ниј 
ије свади се нешто се Марком због неких својих тајних рачуна и претио му је на неколико места.{ 
башту дотерати у ред.</p> <p>Живан каза својој Даници да је башчу окрепио и довео у ред она одм 
е — па не носити дрва чак из планине на својој грбини, и опет пребацивање и подозревање од комш 
па.</p> <p>Кад Марко виђе ову ругобу на својој жени, себи и на деци коју је волео као своје очи 
Даница.{S} У једно да што узгред олакша својој сестри (од стрица) мало измета (посла).{S} Ова к 
а се он јако разљути и у тој љутњи дође својој кући, узме пибодову пушку и опет се врати натраг 
оћи ноћила је у комшилуку, не вратив се својој кући.</p> <p>Сутра дан њих неколико полазише кме 
овића, који као крилима ношен жураше се својој доброј Марти и свом милом сину — да им саопшти њ 
и снажан, још је кућни старешина у кући својој у којој живи 36 чељади.{S} Име његови синова беш 
 дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својој. — Ја ту немам никакве заслуге.{S} На ове речи о 
оизводе — од то доба Стоја постаде деци својој више маћа но мајка.{S} Поред тога што их није гл 
сно чуо је како Вук исприча цео догађај својој жени Перуници.{S} Сутра дан — повезаше и Вука и  
 одрицања проузроковачевог, суд у пуној својој пресуди и поништи брак у корист Иванову.</p> <p> 
 код себе и код другога — па је доносио својој жени и деци све што је требало и задовољавао их  
пљујете земљу, да осигуравате будућност својој деци.{S} Ђеца се једнако рађају и прирастају.{S} 
е сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој башти коју чувају мала и нејака дечица оних очев 
м по који сребрник остане да га предаду својој доброј жени на чување.{S} Четврти, пети и седми  
им.{S} Ови мирни људи окуражавали су га својом равнодушношћу — и сад је он умео у свако доба да 
је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном срећом и надом.{S} Даница је се преви 
 њему ништа не фали.{S} Круна, поражена својом кривицом у овом делу поможе му заливати купус и  
ан и потпуно развијен.{S} Као такав, са својом неограниченом <pb n="98" /> вољом наносио је огр 
ше у хапс његови први шураци Мартићи са својом сестром Цмиљком, па после остали Иванови противн 
сто-дневног боловања.{S} Он оста сам са својом женом Смиљком и са двема сестрама.</p> <mileston 
разничног дана разговарао се је Иван са својом стрином Даницом, која говораше: да је она тетка  
о три године, како заједно живи Иван са својом Цмиљком.{S} Обоје младо; обоје здраво; снажно и  
не само је четрдесет дана — али Иван са својом Даринком не би срећан да доживи тај дан.</p> <p> 
p> <p>Једног вечера он леже у кревет са својом добром женом Савком, и учини једну примедбу, упр 
а, и од куд да се треви, да Милица лупи својом главом о оно исто брвно и на оном истом месту —  
а све трчати, викати, дерати и досадити својом лармом целом селу — које ће изрећи свој суд у ов 
 али 3/4 од те целокупне имовине ја сам својом руком купио и платио, од људи који су били богат 
, па и матерњу негу и старање над децом својом.{S} Само ради у млекару — и беше у истом поврати 
ећан да се стави у службу код њих, и ко својом вештином и финоћом уме да им се допадне, тај доб 
мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не мог 
и растадоше се, а мали Милош испрати их својом чудноватом песмом.{S} И то ће му нешто значити.{ 
.{S} Па кога мрзи да ради, тај нема тих својстава што чине сваког живог створа срећним, и њему  
у.{S} Она је тачно и савесно отправљала своју дужност уз припомоћ своје јетрве Круне, која беше 
 малог рањеника, па да би тиме ублажила своју кривицу <pb n="33" /> према јетрови која беше ту  
а обавештена лажним разлозима поклонила своју невиност ожењеном Ивану.{S} Од то доба још више с 
тако се размимоиђоше и одоше свака и на своју страну.</p> <pb n="56" /> <p>Живан мишљаше о овом 
ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за тренут ока, нити к 
 се свак за себе брине; да вуче свак на своју страну.{S} Сад <pb n="26" /> су отворена врата св 
 свету.</p> <p>Овим речима учио је Јеша своју породицу често пута, која га је слушала као проро 
де сасвим свирепија и немилостивија под своју старост — кад треба <pb n="32" /> да је милосрдни 
— те да што пре однесе пред Бога правде своју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год казивала нев 
</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде своју поклану децу пренерази се од чуда.{S} Стаде писка 
 извео.</p> <p>Дознавши Иван, увидео је своју грдну погрешку и увидео је да је на крају своје о 
а такав не би био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за рад, — зауздава своје жеље и страсти, и п 
уздава своје жеље и страсти, и показује своју моћ господарења над њима.</p> <p>Пијаница, то је  
од помаже бедне и невољне, тај показује своју одвратност према таквом животу.{S} Он тиме даје в 
ерно отишла код своје браће да оплакује своју горку судбину и да камен по камен отискује из леп 
вао — јер многи донеше новац и одведоше своју стоку — само остадоше још 4 Милорадова вола везан 
 јетрве чувају децу својих друга, као и своју, кад оне ту нису?</p> <p>„Није ти вајде то говори 
дила петоро деце и просула свој живот и своју снагу — да мора радити више од оне, која није род 
е до Марка, одмах слеће с коња и извади своју пећанку (кубурлију) узев за предњи крај — па оним 
руднила, и поче знатно опадати и губити своју девојачку лепоту.{S} Даница је сада водила велику 
г вечера, не прође много и Јеша испусти своју племениту душу.</p> <pb n="20" /> <p>За подушје и 
јству задруге, која води општој несрећи своју задругу.</p> <p>Тако се животарило две три године 
у једно другом.{S} Он иде полако носећи своју мотику преко рамена — нешто дубоко замишљен.{S} П 
ег, отпоче љутито и набусито повезујући своју црну као „зифт“ косу на маленој и округлој глави  
дангуби, а често и главу разбије ту сам своју или свом брату — суседу.</p> <p>Некад је врвио чо 
} Разбијена војска мора да плати главом своју самовољу.{S} То је природан закон — који се не да 
оје лепо имаће, и како су се огрешили о своју дечицу која су расла као анђели.</p> <p>Даница је 
ошао и сео на праг свог вајата и слушао своју Цмиљку како тепа ономе чега они немађаху.{S} И то 
везано и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио своју дужност, ако ти будем отворио очи разума, да са њ 
упника и адвоката.{S} Отуда је он пунио своју кесу, а ретко кад — да је по која златна или среб 
{S} Сиромах <pb n="52" /> наплати добро своју надницу и осигура кућу са лебом за 15—20 дана па  
ело, да је због тог детета Иван и отеро своју закониту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то ј 
ло.</p> <p>Ком је год казивала невиност своју — нико јој није веровао па ни рођена њена браћа н 
 штедњу и тиме су осигуравали будућност своју.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Милутин и 
аше нос и брисаше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи 
} Пошто прими пушку и муницију и пође у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му нешто шап 
и су били на прагу пропасти, и да сведу своју имовину на ону законску меру — која им заштићава  
а.{S} У оном гњеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио в 
 да не дође да види <pb n="89" /> стоку своју“.{S} Примети званичник чудећи се и машући главом  
 место да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И тако му морадне 
.{S} А кад нико не види — она им и сису своју меће у уста од неке неописане жеље, па са помућен 
 кога су сви дрхтали.</p> <p>За несрећу своју па и још многих беше ванредно леп.{S} Црномањаст, 
о да увеличавате своје богаство за децу своју.{S} Ти, са твојим братом остани заједно.{S} Ја и  
ар није боље <pb n="57" /> гледати ђецу своју како се играју по рају — но трпети ово тегобно те 
рду земљу падајући озго и сама на њу са свом тежином тела, и од куд да се треви, да Милица лупи 
p> <p>Гвозден пристаде да да сто дуката свом тужиоцу — без помисли на то откуда ће то дати.</p> 
а ношен жураше се својој доброј Марти и свом милом сину — да им саопшти њихову срећу и спас.{S} 
 често и главу разбије ту сам своју или свом брату — суседу.</p> <p>Некад је врвио чопор свиња  
у; која се беше предала и душом и телом свом планинском позиву са жељом: да очува интересе куће 
ш, Стеван и Сретен, дадоше старешинство свом најмлађем брату Јеврему — Јеши, који беше писмен,  
у украде пошто по то, па је то саопштио свом комшији Миладину једном врло вештом лупежу.{S} Сад 
а, па се лепо опремио и обуко.{S} Па по свом обичају и наоружао се и отишо мало код зета и сест 
вота свог направио је од камена чесму у свом воћњаку, одакле носаху воду многе куће из близине. 
ође јесен и он се спремаше за годишњицу свом покојном брату Милану.</p> <p>Једног празничког ле 
рећниче један —- како смеш рећи да отац свом једином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на зло наг 
људском“.</p> <p>Тако се јадаше Милорад своме учитељу који га слушаше и посматраше пажљиво.{S}  
а Гвозден се враћао са мобе на којој је своме суседу помогао правити неку грађевину.{S} Па кад  
“</p> <p>Иван није ни полугодишњицу дао своме оцу — а и мајка му умре после шесто-дневног болов 
родавао нешто имања задржав најбољи део своме сину Ивану.{S} Он, па и син му скоро ништа не рад 
на земљи који не жели да буде најбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још  
ај код Перовића куће.</p> <p>Кмет Јанко сврати код механџије и исприча му цео догађај кров плач 
па настави.</p> <p>„Кад одосмо доле, ми свратисмо у 5—6 дућана и искасмо паре, али нико ни паре 
 шапташе.{S} Напослетку рече му гласно „свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми да разговарамо о 
е, чутуре, вреће, торбе, лонце, кашике, сврдлове, сикире, мотике, будакове, ашове, плугове, рал 
таној лози и разном корову тражи и пола сврхани зеленака набере један чабар.{S} По неко дугме н 
е више у задругама находио гаранције за сврхе своје.{S} Што човек један не може — могу троица,  
робље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свршава послове за све.{S} А њих осам раде изједна, и о 
осле она два који сиђу метуће у салаш и свршена посла“.{S} Предложи Милан.</p> <p>„Тако ће најб 
о они берући преберу их и поједу и тако сврши се берба.</p> <p>Човек није запуштио имаће своје  
.</p> <p>Једног дана празника, пошто је свршила свој посао, она је легла на кревет па јасно гов 
 отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио.{S} Једну ћу њиву продати, да имаднем што више н 
ваца — са њима ћу брже и лакше ту ствар свршити.</p> <p>Не прође ни три пуна месеца — а пред ду 
ао од гује, те му се исповеде претурив’ сву кривицу на Марка.</p> <p>Петроније омрзе још већма  
би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала сву децу редом да мокре у једну карлицу — ту је закувал 
 музла је сама пет оваца, са тим мрсила сву кућу преко целе године и опет прода по неки чанак м 
 отераше коња за порезу.</p> <p>Милорад сву ноћ кукаше од тешких болова који га мучаху, и нико  
це.</p> <p>Једног дана, она рано помузе сву стоку, процеди млеко и настави га да га узвари.{S}  
.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину — узео би за половину 50 ду 
, а берачи осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан превлачише њих двоица без застоја и 
 у овом делу поможе му заливати купус и сву башту дотерати у ред.</p> <p>Живан каза својој Дани 
најчешће и на вересију.{S} Кућни лопови сву као и кријумчари монополисаних артикли — они не сме 
иљаду динара.</p> <p>Сваки од њих имали сву да плате трошка, са дугом од 200 дин.{S} За ово су  
у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и у саму зору стигоше на њиву.{S} Док Ми 
 дукате донеси нам, или ћемо ти поклати сву чељад по кући.</p> <p>„Кумим вас Богом убите ме.{S} 
 и сам Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћа њези 
бији су — или као у неком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком и  
 /> собом оне овце, оне исте свиње, што сву тобож покрадене.</p> <p>Ма да се све ово ради тајно 
.{S} У колу је свуда први.{S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек има свега  
први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири године он се промени.{S}  
обе стране и поче са недара већи кошуљу свуд наоколо, па доњи део свали као кожу са овце, за ти 
"132" /> ти она за поуку послужи, те да свуда и на сваком месту будеш сталан и присебан и тако  
кав диван младић — као јабука.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали се каменом, он сваког пребаци 
 војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је свуда први.{S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се одева и и 
за свог чистог карактера и јасноће душе свуда важан, призван и прибран.{S} Јеша је од изласка с 
н развод брака њихове сестре.{S} Они су свуда одговарали тихо и мирно, како они ништа не траже, 
о седећи уз један сандук изу се, за тим свуче сво одело и оста у самој кошуљи која се таласаше  
S} Ја сам купио користећи <pb n="14" /> се њиховом слабошћу која се састоји у неслози и поцепан 
јка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се навикли,</l> <l>У гробници у ладној тавници,</l> <l> 
p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се у 17 о 
 и трећи дан — иде се пријатељима, пева се и весела и напија се чаша у славу узор мученику Исус 
е онако преко воље мало осмену и одазва се овим речима.</p> <p>„Изволте!{S} О здраво, здраво ис 
е — те заклопи врата на вајату и понова се врати у кревет...</p> <milestone unit="subSection" / 
ебношћу уједе га за ногу.{S} Усљед чега се он јако разљути и у тој љутњи дође својој кући, узме 
} Волови су матори и изучени, од ничега се неће поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кренути к 
ница, па за тим све остале.{S} Од овога се реда много одустало.{S} Јетрове, из почетка жалиле с 
вима науке о здрављу, па одједаред тога се одрећи и учинити велику и наглу промену — опасно је  
иначе доста леба и соли појео, али тога се немој плашити.</p> <p>— Али да чекамо док се испече  
ар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи мојом способношћу а ја сама да се р 
. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, и преко тога опет да остане бар штого 
мисли да побегне од вишине у напред, да се одвоји <pb n="83" /> од бедних и невољних, тај остан 
самој планини.{S} Зли језици говоре, да се у кући Гвозденовој неколико пута састајала четири Пе 
 ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете делити пре но док немаднете пунолетних мушких 
 која цароваше у њеној души беше та: да се сваком допадне.{S} Ова женска беше се закитила и пор 
ити.{S} И на послетку, он се завери: да се неће другом оженити до Даринком — па ма га то главе  
е и ларме, и морали су сви пристати: да се жене са својим женским радом поделе.</p> <p>Овај кор 
ни похарани не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који је био више пута и кмет  
елики, рад још већи, род никакав.{S} Да се прода.{S} То је најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве 
 поњаве, чарапе, појасове и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, и преко  
идите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам  
о; и од свега тога украсти времена — да се са десет ноката опреде пређа за платно, сукно, сукње 
одову пушку и опет се врати натраг — да се освети кучету и његовом домаћину.{S} Чим дође до авл 
одузео све што га подржава да живи — да се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада 
не ствари.{S} Нити ко сме поменути — да се његова кућа претражи.{S} Лопови су сваки дан носили  
S} Он зажели — док је још присебан — да се опрости са својим укућанима.{S} И чобани, и казанџиј 
дан час и у једно исто време, тако — да се ретко што могло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто се 
 што се тиче, и што треба за Стоју — да се плати из куће — а она нека гледа свој посао.</p> <p> 
ли опет ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} 
какав рад, не може се никако проћи а да се неко не наљути.</p> <p>Опасно је свако дјелање са оп 
еће, али шта ћу сад!?</p> <p>— Треба да се измириш са Цмиљком и нека ти опрости.</p> <p>— То ће 
/p> <p>У том свану.</p> <p>Сад треба да се иде у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други т 
мо их после убити.{S} А ви сви треба да се разиђете по обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке  
једу надничару и раднику, па од тога да се обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њихов 
, што сву тобож покрадене.</p> <p>Ма да се све ово ради тајно и невиђено, али се опет уђе у тра 
 користи мојом способношћу а ја сама да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту услугу да ми  
шака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са 
и даде маха свима својим задругарима да се свак за себе брине; да вуче свак на своју страну.{S} 
тити.{S} Шива ће трајати још 15 дана да се суши — а кукуруз нисмо ни струка обрали.</p> <p>„Што 
децу.</p> <p>Још само два месеца, па да се наврши Живановом сину 4. год. А он умре.{S} За овим  
о је на то да погине — харамбаша, па да се то придене као да је Вук учинио, те да му се спасе ж 
и се некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“</p> < 
на њу са свом тежином тела, и од куд да се треви, да Милица лупи својом главом о оно исто брвно 
омад турим ђетињу кошуљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђец 
етње.{S} За тим додаде:</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за ова четири вола?</p> <p>„Двес 
 да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци људи, људи б 
ан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са сваким, <pb n="40" /> али и беше снажан и чв 
зи скоро половину пшенице — па после да се суди и дангуби, а често и главу разбије ту сам своју 
илорад?{S} Али он не може са постеље да се дигне.{S} Водени клобуци беху му искакали по леђима  
.{S} Ако икад, сада је настало време да се у људски живот примене оне свете речи мученика Христ 
 али не могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако сложише се да их подели избрани  
.{S} Само се још чекало да роди — те да се сазна чије је дете.{S} И одиста она роди мушко детен 
>— Доста више ђаволи једни.{S} Оћете да се растопите од љубави као грудве снега од топлоте — ви 
огради велики су кицоши.{S} Они хоће да се надмећу један над другим.{S} Ко је срећан да се став 
ступком, имућни људи нагоне сиромахе да се са свим одрекну рада — па да краду и отимају.{S} Али 
ше кроз <pb n="64" /> брвна и видеше да се ко не приближава.{S} Не спазише никога.{S} Отворише  
купити у пласје, и тек што преврнуше да се мало боље просуши и укупише један плас, грмљавина ве 
у се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је план б 
о сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <milestone unit="subSect 
ведоци порећи своје раније исказе, и да се тиме није заваравао он би открио многе тајне лоповск 
 <p>Сад треба да се иде у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други толики новац могао наћи  
— да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још нешто  
а разним досеткама — да буде мирно и да се покорава вољи њиховој — све нешто шапће, крсти се и  
гама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити се јер ће главом плат 
изведе план да се то саопшти Ивану и да се ради на томе — како да се изврши развод брака између 
 ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} Ка 
љу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци људи, људи без задруге гу 
д си год затражио, ти ниси требао ни да се жениш.“ Поче плакати. „О, несрећница што се окова!{S 
а ништа шта се ради.{S} Мене се чини да се ви задужујете изједна, у место да увеличавате своје  
„Кажу да неће“.</p> <p>„Немо Бога ти да се чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она је била непоште 
ака.</p> <p>„Да узмем сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинил 
..{S} Ако ми њега тревимо — немој ти да се плашиш.{S} Он ћете може бити загрлити па и пољубити; 
ви ситница које су неизбежне мислити да се оне чине у инат некога. „Изнела дјете пред свиње“.{S 
Милорад. „Наксутра ћеш ти овде изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и  
бар штогод времена живом телу и души да се одмори.{S} То је са свим немогуће било.{S} Она је би 
 <p>„У нашој је кући увек био обичај да се с’ пролећа, управо кад настаје кад, одреди сваком св 
а Јеше у коме му писаше „Перо! немој да се мучиш без трошка.{S} Тражи кад ти год нестане“ и нап 
и све код ње како је настао тренутак да се морају делити.</p> <p>Савка се мало размисли и отпоч 
60" /> требају једне ствари са којим да се произведу друге.{S} Он ничега није имао.</p> <p>Једн 
ветила.{S} Која је год почела са њом да се поинати морала је исплакати свој јед и секирацију и  
ше највећи узрок.{S} Она изведе план да се то саопшти Ивану и да се ради на томе — како да се и 
ћу један над другим.{S} Ко је срећан да се стави у службу код њих, и ко својом вештином и финоћ 
рим корацима — час би ишо лагано као да се прикрада нечему; час би застао и стегнутим песницама 
ти Ивану и да се ради на томе — како да се изврши развод брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њему ј 
ву замашну парницу, — гди је требало да се заобиђе истина, ту се морао Марко умешати, а где се  
’ а то се крије као змија ноге, само да се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити. 
новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S} Сиромах <pb n="52" /> наплати добро свој 
!{S} Они би дошли и поклали све само да се она што потужи“.</p> <p>Овако су резоновале Јана и Ђ 
 Боље вам је да помрете од глади, но да се захраните хлебом отетим и украденим. „Лутајуће душе“ 
д она погине.{S} Цмиљка може комотно да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и де 
овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца ка 
она неће имати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оче п 
оји си тек на свет настао.{S} Па зар да се у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како имају с 
за коју ми више пута дође нека памет да се убијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она кри 
е.{S} Покојни Јеша оставио је аманет да се не дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар постиже и 
ко пута да и њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако сложише  
већ раде што стигну и што је на реду да се уради.{S} Оне су се надметале шта ће која боље <pb n 
икивао рабаџије који му у сусрет иду да се склоне у једну страну пута.{S} Његово свирање не <pb 
тереси живота и будућности захтевају да се узме оно што срце хоће.{S} Ја сам изабрао девојку ов 
е их љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S} Оти 
{S} Многи сиромаси и сироте дошли су да се напију и наједу — али сви за то морали су платити.{S 
 се жалиш што си одљуд.{S} Што волиш да се свађа и <pb n="43" /> ларма.{S} Што си подла и пакос 
а и мојом руком пребрала пасуљ, па када се скува и поче јести у њему само угљевље и крца се кам 
свој својим пријатељима свињама, а сада се диже коров на њему.{S} Место рода одроњала се свака  
нема.{S} Са великим нестрплењем изгледа се на њих.{S} Дође и мрак.</p> <p>Милорад — колико год  
 у очи Мићи.{S} Он је само гледао преда се.</p> <p>После мале почивке Мића отпоче.</p> <p>— Нис 
ије — мало вештије хара и краде — ваљда се тамо научио.{S} Фебруарски данови увек су променљиви 
ракија.{S} Па кад се све окомиша — онда се славно пије и вечера — па за тим у коло све и старо  
ди ништа, Дуван пуши и опија се — свађа се и туче — и већ пише облегације са интересом динар на 
ре и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина живота.{S} Добра душа у вечности ужив 
 је та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженити нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, па иди 
p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би и ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Одговори Иван тужни 
 у реч Роса жена Милутинова.</p> <p>„Ја се не жалим што узимаш, већ се жалиш што си одљуд.{S} Ш 
у са Обреном Мандићем.</p> <p>— Станија се закле, како је Цмиљка код ње говорила — како би учин 
 пријатељима, пева се и весела и напија се чаша у славу узор мученику Исусу Христу.</p> <p>Мића 
р.{S} Не ради ништа, Дуван пуши и опија се — свађа се и туче — и већ пише облегације са интерес 
за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на све стране, већ велим за самог себе. 
 луд човек.{S} Зар није крива она, која се курва са ожењеним људима и свађа их са женама?{S} Ја 
т не само деце већ свију животиња, која се ни мало не обзире на време и непогоде.{S} Ако је сне 
своје и својима изузимајући Стоју; која се беше предала и душом и телом свом планинском позиву  
че сво одело и оста у самој кошуљи која се таласаше на њеном бујном телу и бељаше као снег, отп 
 <pb n="14" /> се њиховом слабошћу која се састоји у неслози и поцепаности, као год што се кори 
нутак да се морају делити.</p> <p>Савка се мало размисли и отпоче.</p> <p>„Па и поделите се.{S} 
адне Иван неће више ићи у школу па нека се он дода чобанима, а мене ослободите од дужности план 
и изваљене шљиве, па командујте им нека се поверу свака на своје место — на прописно растојање  
6—7 година робовања умро.</p> <p>Цмиљка се не хте да враћа на крвљу замућено огњиште и ако је н 
е коров на њему.{S} Место рода одроњала се свака маховином и гљивама као псето које се почне ли 
м очима, у говору, у цртама лица читала се неизмерна љубав и помирљивост.{S} Њега није нико мог 
в под пут преко оне стрмености.{S} Кола се претурише, а са њим Милан полеће и лупи самим темено 
И тако, што се у оној журби покупи пола се проспе, што остане — покисне и прониче, те ко није и 
ист.{S} Против његовог карактера — нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно- 
, кад дођу кући уморни и зловољни, њима се саопштава како је тај и тај ухватио краву, овцу, сви 
овека.{S} То беху хајдуци.{S} Међу њима се водио овакав разговор.</p> <p>— Тако, дакле, можете  
нстатовало да је нешто тражено.{S} Сима се сети за ову проклету квиту, па шапну председнику те  
ј кући заједно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на по само.{S} Они з 
е сузе низ скоро наборано лице“.{S} Она се мало прибра и продужи.{S} Наша се кућа рачуна прва у 
им је никад досад није обасипао.{S} Она се пробуди и враћаше му пољупце.{S} Он устаде — те закл 
 придобијао многе жене и девојке, а она се не да никако покорити.{S} И на послетку, он се завер 
 ђевере, што твоја жена кад се једе она се нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо 
у по кључаоници.{S} Гурну у врата и она се отворише.{S} Он уђе унутра и поче ломити катанце на  
емство за њихов живот и рад.</p> <p>Она се у намисли са њим разговара и смејањем ублажава им зв 
Док ово изређа луч се угаси.</p> <p>Она се подвуче крај њега под губер и једнако плачући ређаше 
 — да му сестра није тамо код Ивана, па се лепо опремио и обуко.{S} Па по свом обичају и наоруж 
76" /> свог рођеног и јединог брата, па се спреми и оде сам на вежбање.</p> <milestone unit="su 
е муци — месила леб — ватра велика — па се само успушило по кући.{S} Одговори Даница.</p> <p>Ка 
своје погледе заустави на калемима — па се сети на покојног оца. „Мој отац — сад је мртав.{S} А 
и ступимо у посо, она узме сува љеба па се унесе тебе у очи и рума као сваки џора (крмача) да т 
ичарима.{S} Погледа у свог исписника па се онако преко воље мало осмену и одазва се овим речима 
 једну вучију ракије и метуше у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и у саму з 
23" /> <p>— Добро — добро, рече Мића па се прекрсти и измаче се мало од софре.{S} У тај мах уђе 
 куће и доведоше девојку, венчаше се па се разиђоше.</p> <p>Цмиљка је била добро чељаде — свако 
а 4 вола и коња судници“.{S} То рече па се окрену и пође.{S} За њим и остали.</p> <pb n="79" /> 
т...{S} Немо да буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да ч 
 њих неколико полазише кметовој кући па се двоумећи вратише.{S} Марко, као кућни старешина треб 
</p> <p>„Зар смеш да лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> 
е крај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера се други показујући прстом на Даринку.</p> <p>Она приђе 
ти убити обојицу па и тебе“.{S} Продера се онај млађи.</p> <p>Ружица бризну у плач молећи свог  
 помену.{S} Она, кад то виде.{S} Дотера се као стари фијакер.{S} Направи шишке и бароке (зулке) 
е.</p> <p>„Тако је време дошло.{S} Мора се.</p> <p>„Колико имаш деце?</p> <p>„Само једно дете и 
ност више куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном и пропалом надо 
плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} Марта се прими да пере рубље жандармима, као и то: плела им < 
тарија, старија ти кожа на челу.{S} Шта се мене тиче за твога мужа.{S} Ако ти може образ поднет 
ти“.{S} У овој се кући не зна ништа шта се ради.{S} Мене се чини да се ви задужујете изједна, у 
— Ха, ха, ха.{S} Дивна избора.{S} У шта се он замлатио.{S} Примети отац смејући се чисто преко  
 уредна домаћица.{S} У дому њеном ништа се не примећава одлазак њене свекрве.{S} Али Иван поста 
ара, чини те се прави ушпарање 1. плаћа се радницима незнатна надница, 2. журба у раду и давање 
неми од јада, угуши се од плача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све село чује 
} Направи шишке и бароке (зулке) намаца се белилом и руменилом и отпоче стари занат.{S} Она пос 
гуравате будућност својој деци.{S} Ђеца се једнако рађају и прирастају.{S} А ваше имање није та 
гли више стојати, већ седоше.{S} Даница се и нехотице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћу 
е бујала су и расла на зарок.{S} Даница се откану више моде и посећивања игранки већ је само гл 
осу — грло — лице и усне.</p> <p>Даница се извуче испод Дарини руку — а на место њено дође Иван 
ном и разбарушеном косом.</p> <p>Даница се закле, како је Цмиљка код ње признала — да је изврши 
и поче јести у њему само угљевље и крца се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта је прекиде:</p> <p> 
} Она се мало прибра и продужи.{S} Наша се кућа рачуна прва у целој капетанији!{S} Марко је кућ 
 њу запету пушку.{S} Све занеми и утиша се.</p> <p>— Иван отпаса појаса — али од силног треса и 
мосверних уплива.{S} Кад је киша, никав се рад не може да ради у пољу, кад је суша не може да с 
лучајева — да прегору угарци и преломив се одскочи угљевља у лонац који се ту крај ватре кува?{ 
е ноћи ноћила је у комшилуку, не вратив се својој кући.</p> <p>Сутра дан њих неколико полазише  
Све њиве окопате са кукурузом — а његов се кукуруз уливадио и посветио се, јер он мора газдама  
вају једним општим именом „Зло“.{S} Кад се Јеши навршила 65-та година — а то беше месеца Јануар 
ше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на путу треви Симу Тешића садањег со 
 две пођоше кући да донесу пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и комишиоца оне почеше тих’ р 
меју тужити ником своје дужнике.{S} Кад се набере повелика сума вересије — онда дужник у место  
то сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад се први пут састану момак и девојка.{S} Запита Даринка  
ибати све жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће, нема живота, не 
е тачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира упрсте Цмиљка је затруднела пре 2 месеца — но 
 заједно, радисмо сви за једног — а кад се изделисмо, ја морам радити за све сам.{S} Јер њихово 
p> <p>„За то ђевере, што твоја жена кад се једе она се нађе нешто у послу, па неће да једе, а к 
едној вино а у другој ракија.{S} Па кад се све окомиша — онда се славно пије и вечера — па за т 
>Имали су свега доста, али то доста кад се подели на 9 части изгледа много мало.{S} Дође им по  
баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сада један издржава, толико ограде колико н 
од тела — дакле да смо помрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту где смо 
S} Па колико пропало вересије?{S} И кад се сумира — кућа с дана на дан све празнија.{S} Кућни с 
и.</p> <p>Марко нађе 5 сведока који кад се испиташе власт ухапси Чилаша и мете му на ноге тешко 
них и невољних, тај остане последњи кад се окрене „на левокруг“.{S} Тај обрт, тај „левокруг“ не 
 а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дубоком сну а волови су  
, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па  
еумивена,вашљива и т. д.{S} При том кад се узме <pb n="37" /> у обзир младост не само деце већ  
</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватови код Маркове куће и доведоше де 
о.{S} Али овог часа промени се, као кад се за један тренут какав прамен облака скине са сунца — 
 n="111" /> са својим вином, па још кад се сете —- да су измирили „крвну освету“.{S} Но Иван је 
 стоком и носе јело радницима.{S} Никад се не одморе — никад не доспавају, нити им се зна време 
 задрузи требало, али нико не ради, рад се одмара.{S} Ако се у задрузи разболи 1 мушки члан ост 
 Марка.{S} Викнуше деца.</p> <p>Милорад се мало разабра.</p> <pb n="92" /> <p>„Шта починисте до 
овечно поступаху са надничарима.{S} Сад се и они поцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти стати 
и овако рано и полетеше му сузе.{S} Сад се сећам њених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и  
еме.{S} Некад је родјевало добро, а сад се изопачи све.{S} Пропаст.{S} Смак света“.{S} И порез  
ло, па заклопи све под кључ.</p> <p>Сад се дало свима материјала — да кукају на старешину, на њ 
 — стежући се за руке све до зоре и тад се растадоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бе 
да чекамо док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка 
и стварају веће друштво.{S} Па и државе се удружују једна са другом и тако постизавају своје ци 
ој свађи Перовића укућана, код воде ове се састадоше две сељачке торокуше — две аброноше најорд 
 се пробрцнуо, млеко се пробурљало, све се то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој по 
је и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђено, неизмерено и по мр 
истали, а остало све, оживело све — све се радује дивном мају.</p> <p>Први дан цео свет обукао  
{S} За тим као ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за ув 
се због жентурине, за тим Чедомир одаде се крађи и нераду.{S} Па Вук разбојништву.{S} Гвозден п 
и, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним црвима и инсектима.{S} Уклоните те суве и изв 
а.{S} Кад га виђе мртва у колима, стаде се лупати песницама у прси и чупати косу на глави кукај 
 на тело голо које је пиштало.{S} Стаде се увијати несретни човек кукајући са стегнутим зубима  
стина, ту се морао Марко умешати, а где се он заузме, у победу не треба сумњати.{S} Он је подми 
уги — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба покупити.{S} Они треба да 
це — где сушаху сељаци шљиве.{S} По где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То беја 
ислим, — док спазих онамо у вотњаку где се нешто пучи.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву и пр 
b n="120" /> <p>Други и трећи дан — иде се пријатељима, пева се и весела и напија се чаша у сла 
. д.{S} У близини скоро сваке куће виде се веселе по 3—6 ватри у једном реду — то беху пушнице  
раде мање гледају на удобности, а труде се да што више произведу добара и намарница радом своји 
ином њих и радити ма какав рад, не може се никако проћи а да се неко не наљути.</p> <p>Опасно ј 
Ми се морамо скоро поделити.{S} Не може се више овако“.{S} Примети Марко јако забринут.</p> <pb 
ба живом човеку.{S} Савка и Ружица пазе се као две рођене сестре.{S} Оне се не ређају шта ће ко 
аринком Сретеновом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет 
ису тако јасни — као што би били, да је се душа са животом одвоила од тела — дакле да смо помрл 
еш само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу запети ш 
 толико <pb n="66" /> га уплаши — да је се тресао као од грознице — а био је у стању напитом, п 
оје очигледне пропасти.{S} Мартићима је се задужио и сам отац његов — па и он понова.{S} Ни мањ 
сахрањеном срећом и надом.{S} Даница је се превијала <pb n="55" /> као отровна гуја и кукала и  
а су расла као анђели.</p> <p>Даница је се много мучила при порођају ћерке, и коне су разгласил 
рађу у новцу и неким стварима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непознати злик 
е несрећном Милораду.</p> <p>Милорад је се надао, да ће му болови уминути до сванућа, па да ран 
— да је помилуши по ножицама.{S} Али је се јуначки уздржао — јер тако му је Даница заповедила.{ 
рија и најдосетљивија.{S} И за то им је се она грозно светила.{S} Која је год почела са њом да  
lestone unit="subSection" /> <p>Иван је се оженио одмах, после познанства са Даринком.{S} Има в 
едала децу своје двије очи.{S} Живан је се осећао срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и код с 
ма колико је мого.{S} Често пута, он је се вајкао код Данице, како су они лакомислено упропасти 
 која је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из раније решио, да квиту украде пошто по то, па је  
ти бар у месец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац подмор 
много махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи провео неспавајући.{S} 
да краде у извесном добу година — он је се издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта ка 
м много жена, девојака и људи трудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ову Даринку — овог анђела љу 
волео.</p> <p>— Па право и има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у реч мајк 
р је се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван оженио — опет је се са њом морао састати бар у  
д је још лепша, но што је била — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван оженио — опе 
а.{S} И ако је се Иван оженио — опет је се са њом морао састати бар у месец дана један пут.{S}  
иште и ако је на то право имала, већ је се преудала за једног доброг домаћина са којим красан п 
дана.{S} Вредно је споменути — да му је се само најстарији брат Милош два пут женио.{S} А њих т 
ди биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год противио, за то је морао добити по неку штету, к 
 од оног што се проспе — сваки дан даје се свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржена са  
ну, ни људску ни на спрему и алате није се чекало ни дангубило.</p> <p>Док други — где их је је 
се чисто преко воље.</p> <p>— Па и није се преварио.{S} Девојка је као анђео рече мајка.</p> <p 
ошину.{S} Што они и учинише.{S} Доцније се они покају што су то учинили а и <pb n="96" /> бојал 
е што је чинио добра сиромасима из чије се средине једино рекрутују лопови.{S} Али није им дава 
поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако сложише се да их подели из 
уку.</p> <p>Људи то забашуравају и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Ј 
н, ухватив Дару руком око врата и обоје се по неколико пута пољубише за тим се он са великом ос 
уша“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти си био светац а не човек“.{S}  
, а сиромаштина све друге незгоде, које се називају једним општим именом „Зло“.{S} Кад се Јеши  
не чујаше се топот неке двоколице, које се приближаваху њему на сусрет.{S} Кад дође близу до на 
 одвали врата на соби те и њих две које се ту беху склониле изудара.{S} У оном гњеву он би удар 
плачући ређаше које какве неправде које се њој тобож чине.</p> <p>Тако је резонирала Даница, па 
че обе руке у њих.{S} Извади дојке које се у оном заладку засијаше као лабудови и поче их љубит 
е шкоди толико, као знатне промене које се у том погледу учине.{S} Н. пр. ако дете почнемо од р 
е смо мислим изнели верну слику из које се види како страдају самци и инокосни људи.{S} На начи 
вака маховином и гљивама као псето које се почне лињати, а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме 
е се двопеви мешовите младежи; довикује се момчад да дођу на комишање.{S} Мало по мало искупи с 
као грашке, а уздах за уздахом отискује се из њених болних груди као стене низ какву огромну ст 
линама — а душа одлеће на небо и рукује се с анђелима.</p> <p>Сретен Цветић, отац Даринкин, јед 
ед много празника и празничића скраћује се време рада усљед атмосверних уплива.{S} Кад је киша, 
estone unit="subSection" /> <p>Навршује се скоро три године, како заједно живи Иван са својом Ц 
ђу на оне којима је грех занат — и таке се они међу собом узајамно потуку и посатиру.{S} За ово 
и живе задовољно и само певају и веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути духом ових 
зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S} То предсказује неко велико зло.</p> <p>Р 
одустало.{S} Јетрове, из почетка жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д. па не могу да ус 
 теменом о суву и тврду земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође много, а наиђоше неке рабаџије, 
</p> <p>„Тиме сам натеро сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> < 
 — то је више него патриотизам.{S} Тиме се најбоље показује одвратност према непоштењу, па ма т 
ubSection" /> <p>Освану један дан, коме се можда више од половине света на земљи радује.{S} То  
 <p>„Сервус.</p> <p>Као заточеника коме се чита краљевска милост тако озари зрачак среће Петра  
о: „Није гр’ота одасути мало ономе коме се прелива“, и тако се одаде крађи.{S} Глад и немаштина 
ref target="#SRP18992_N1" />) — по коме се његова породица тачно управљала — па за то су сви чл 
ти око куће као какав крадљивац, и жене се псоваху у кући због неких ситница — он упаде у кућу  
ног Јеше не помогоше ништа.</p> <p>Жене се сваки дан свађају и туку.</p> <p>Људи то забашуравај 
 кући не зна ништа шта се ради.{S} Мене се чини да се ви задужујете изједна, у место да увелича 
ај ђаво што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је  
о.</p> <p>„Чујем Милутине.</p> <p>„Мене се огади надница.{S} Какав рачун имам ја да надничим по 
рило и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се здравише па застадоше и почеше разговор.{S} Живан ни 
а пазе се као две рођене сестре.{S} Оне се не ређају шта ће која, већ раде што стигну и што је  
дотле — док порасте и само о себе почне се бринути; од тог детета можемо имати у свему здравог  
гомила не окомишана кукуруза.{S} Око ње се врзма гајдаш и ујдурисава своје кораблице -— из даљи 
исава своје кораблице -— из даљине хоре се двопеви мешовите младежи; довикује се момчад да дођу 
 велико изненађење целога света пронесе се глас да је и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да 
и она је несрећница највише учинила, те се они издјелише и сви пропадоше.{S} Покојни Јеша остав 
оловали, али је све то било удешено, те се нико није могао сетити.</p> <p>Даринка је затруднила 
 освануше.{S} У јутру одоше код попа те се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабуку — (на про 
 и његова сестра т. ј. назови сестра те се и она са њим као са својим братом пољуби у образ.{S} 
ј ђецо, поломљено цвеће,</l> <l>Озов те се кад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се 
ећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, па иди те се спремај.{S} Викну отац љутито.</p> <p>— Али ја нећу! 
сопственика, слугу и надничара, чини те се прави ушпарање 1. плаћа се радницима незнатна надниц 
аше да спане роса, која највише чини те се овце метиљају.{S} Она са још две три јетрове, сеђаше 
е тавна и мрачна ноћ.{S} Иван помого те се намирила стока и ушо у кућу, запалио цигару па задов 
узети.{S} За тим устаде, оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо из  
 пере и чисти — и узгред тарка ватру те се кува ручак.</p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе у  
дњише очи — али да би то прикрио окрете се на другу страну и леже.</p> <p>Од овог значајног веч 
ољно урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда изделити, и постати пуки сиромаси, али и као т 
 то сте их ви научили.</p> <p>Поставите се у положај сиромаха, обуците његово издерано рухо кад 
 времена док живите на земљи удостојите се за живот вјечни.{S} У бесмртност душе немојте сумњат 
азмисли и отпоче.</p> <p>„Па и поделите се.{S} Боље вам је „сиротовати него срамотовати“.{S} У  
шнији од пчела и мрава.</p> <p>„Чувајте се од злих и хрђавих људи.{S} Оружје ваше против њих не 
ајте као што сам ја слушао.{S} Свађајте се као што сам се ја свађао.{S} Праштајте као што сам ј 
ити пример у вашем животу.{S} Понашајте се као што сам се ја понашао.{S} Заповедајте као што са 
дница заоставшег имаћа — рачунала да ће се пограбити не само удовци већ и првоженци — да је исп 
су многи суседи па и сами укућани да ће се тада поделити, али опет се измирише, нити се тужише  
а сада настаје главна трагедија која ће се на раскомаданој задрузи Перовића одиграти.</p> <pb n 
азвод брака.{S} Цмиљка је добра, она ће се опет удати за другога пошто прође година дана.{S} Св 
асења.{S} Пут вечног живота.{S} Теби ће се још данас смркнути, али ће многима сванути.</p> <p>Д 
 делове по дворишту и буњишту — који ће се за извесно време повлачити па и погубити.</p> <p>Све 
намислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродством крвна освета предати забораву.{S} Ја не мо 
d="SRP18992_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако могне.</note> </div> </back> </t 
а дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозвољених и недозвољених срестава да постану  
добија још млађе и млађе осећаје — срце се раствара и купа у милинама — а душа одлеће на небо и 
обро, рече Мића па се прекрсти и измаче се мало од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и дон 
е, па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у сузама.</p> <p>— Човечност кад ми помињеш — 
 год заради то се све потроши и развуче се.{S} Моја мајка музла је сама пет оваца, са тим мрсил 
S} Ово говорећи пружи му руку, руковаше се и он пође.</p> <p>„Сутра рано ето ме добри мој прија 
иђе, и истрча му у сретање.{S} Руковаше се па у образ се пољубише — у тај мах изађе и његова се 
а задруга.{S} Пуна волујска кога возаше се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо  
и и саужава га.</p> <p>Из даљине чујаше се топот неке двоколице, које се приближаваху њему на с 
 два хајдука, а Иван и Даринка скљокаше се на прочевље.{S} Деца ударише у врисак — а они изађош 
што не беше добро расположен.{S} Жаљаше се како га пори низ прса онај ладан пасуљ, паприка и ра 
} Поседаше и једоше, пише и разговараше се мало веселије но пређе — али и о другим стварима.</p 
Перовића, који као крилима ношен жураше се својој доброј Марти и свом милом сину — да им саопшт 
аркове куће и доведоше девојку, венчаше се па се разиђоше.</p> <p>Цмиљка је била добро чељаде — 
ад су последњу четрдесницу давали, беше се искупио силан свет.{S} Многи сиромаси и сироте дошли 
а се сваком допадне.{S} Ова женска беше се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једна пегица пор 
у сами расвит.{S} Несретни Милорад беше се спремио да пође на пут, па очекиваше Милана и надаше 
о сведоци не порекоше ништа.{S} Заклеше се и они и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђе 
ведоци.</p> <p>Стојан и Илија — заклеше се, како су видели и лично познали Обрена Мандића — кад 
 Кад хајдуци наиђоше на заседу и почеше се пушкарати у ком пушкарању Вук погибе.{S} Овај траг х 
 већ оде са овим зликовцима, и изгубише се у густу помрчину.{S} Два пуна сата, Ружица је плачућ 
исак — а они изађоше на поље и изгубише се у помрчину.{S} После једног сахата дође комшија Лаза 
 бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се привређује, код појединца то је обратно.{S} Где рађа 
ше међу <pb n="126" /> њима, поздравише се и одоше, хајдуци у шуму — а њих двојица у кућу.</p>  
и га обоје испратише далеко, поздравише се и растадоше се, а мали Милош испрати их својом чудно 
е, па приметив кола и волове зауставише се.{S} Зовнуше два три пут, али се нико не одазва.{S} О 
је се да се не изварају, и тако сложише се да их подели избрани суд.</p> <p>Девет судија, предс 
идеше улицу попрскану крвљу пренеразише се од чуда и настаде велика ларма и граја, псовка и пре 
ве и људе и жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S} Одоше на рад.{S} Али рађаху ћутке,  
анџије, и воденичари и рабаџије скупише се око његове постеље.{S} Све мушко и женско, мало им в 
према вечеру, док на један мах отворише се обоја врата и у кућу упадоше два наоружана човека.{S 
атише далеко, поздравише се и растадоше се, а мали Милош испрати их својом чудноватом песмом.{S 
.{S} Одоше кући.{S} Вечераше и разиђоше се.{S} Небо ведро као стакло, месечина греје као дан.{S 
 ваше...{S} Сви ови бедни људи одрекоше се мотике и плуга, а издржавају себе и своје са оним шт 
ка стазица.{S} Баш више кошаре, сретоше се две жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе 
му у сретање.{S} Руковаше се па у образ се пољубише — у тај мах изађе и његова сестра т. ј. наз 
сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто но је д 
је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се за онаким голубом!</p> <p>— Па што је мајка не да?{S 
 писмена.“</p> <pb n="61" /> <p>„Кад би се некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{ 
 чим би живели.{S} Немају нешто чиме би се срећни назвали.{S} Немају нешто што би им умиљавало  
и која друга била планинка због ђеце би се правиле свађе и незгоде.{S} Рече Милорад.</p> <p>„Па 
а друге стране — често пута запитали би се:</p> <p>„Откуда ли овом човеку траје, те овако живи  
пи и остави.{S} У нашој кући хранило би се још оволико чељади од оног што се проспе — сваки дан 
м селу.{S} Ама живота ми мога, давно би се они поделили — да није оне чинилице Стојаре.{S} Она  
мо куповали.{S} Прво, покојни Живан уби се због жентурине, за тим Чедомир одаде се крађи и нера 
{S} По где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху казани који пеку ракију.{S 
>Једне јесени флуенција (болест) појави се рано у народу и поче немилице сатирати све — а нароч 
спази скочи на ноге — напослетку здрави се са учитељем и понуди га да седне.{S} Он седе, а деца 
вим да остану, а он са осталим поздрави се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лу 
руди.{S} Подмеће дроњке на трбу и прави се трудном — па то са неком жудњом посматра.</p> <p>Јед 
 поред волова он писну у трубу и волови се поплашише јурнув под пут преко оне стрмености.{S} Ко 
а радна снага, јер они у место рада сви се одадоше неваљалству, не раде о хлебу а једу га.{S} Т 
а одборника.</p> <p>Назваше Бога, и сви се редом здравише.</p> <p>За овим кмет отпоче љутито:</ 
погибе један хајдук од потере — а други се жив предаде.{S} Вештином полицајаца он признаде све  
јастребова.</p> <p>Овај Петроније свади се нешто се Марком због неких својих тајних рачуна и пр 
их окрпљене, тако и све остало.{S} Овди се саме расипа, поред тога што се хара и краде по свако 
твору.</p> <p>И већ једва једном одреди се претрес.</p> <pb n="67" /> <p>Седам сведока сведоче  
еку ракију.{S} Даље или ближе куће види се велика ватра код житног коша, ту стоји као пласт вел 
ча Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди се и поче зверати по кошари нешто говорећи са стиснутим 
ван у срезу и након 2 месеца дана осуди се на 5 година робије.{S} Благодарећи исказу сведока ње 
ући — опет отац.</p> <p>— Бога ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу 
 Опет Мића.</p> <p>— Море бога ти прођи се.{S} Продужаваше Милан.</p> <p>— Ама ти си луд човек. 
н се попе на кола озго врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пре но што је з 
и кад виде своју поклану децу пренерази се од чуда.{S} Стаде писка и вриска чељади, скупи се са 
 остати време не промењиво.{S} Кукурузи се беру на јако.{S} Целу ноћ стоји шкрипут кола путевим 
ледице донела подела рада женског, који се односи на одело, обућу и чистоту.{S} Ове врло важне  
и стрепе од лопова, и људи лопови, који се боје од свакога.{S} Ови лопови — док једу крадену сл 
 не умре природном смрћу.{S} Људи, који се причесте грехом, тога часа помрачи им разум, и они н 
лагодарећи исказу сведока његових, који се више нису бојали Марка.</p> <p>Марко је многима почи 
амовољу.{S} То је природан закон — који се не да ничим оспорити.</p> <p>Једног дана дође Милути 
зи, на њему има разноврсних делова који се узајамно помажу и одржавају људски живот.{S} Н. пр.  
 Марко показа дуга 1000, динара за који се мораде заклети.{S} Па знате какви су то дугови.{S} М 
 са једног малог црвеног човечуљка који се погађаше са надничарима.{S} Погледа у свог исписника 
ница.</p> <p>То беше у једном лугу који се беше одео густом шумом.</p> <p>— Бежимо овамо!{S} Ув 
реломив се одскочи угљевља у лонац који се ту крај ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за инат 
кад свих 9. У тим тесним сокацима сваки се дан води кавга и свађа због путова и богаза, због шт 
и аманет нашег покојног „Бате“ треба ли се бојати клетве његове.</p> <p>Ове речи Милорадове ућу 
смом, шалом и доскочицама.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јармови.{S} Једни превлаче сено 
<p>— Јес очију ми!</p> <p>— Па оћете ли се и довече састати?</p> <p>— То се не зна.</p> <p>— Да 
 ће доћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је 
и извор за новчане издатке кућевне, али се рађаше како ваља.{S} Сваке године по једна четвртина 
 Миладин не признадоше дело никако, али се опет осудише по 20 год. робије.</p> <milestone unit= 
а се све ово ради тајно и невиђено, али се опет уђе у траг.{S} Док јетрвице изаткаше неке врло  
ставише се.{S} Зовнуше два три пут, али се нико не одазва.{S} Они почеше палити машину и пипати 
и већ и првоженци — да је испросу — али се преварила.{S} Нико и не помену.{S} Она, кад то виде. 
ије.{S} Ево свануло је није ударила али се спрема. — Потрчи на врат на нос.{S} Ај Суседе, ај ко 
е каменом, он сваког пребаци.{S} Хрвали се с ким, он га надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема 
ука.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали се каменом, он сваког пребаци.{S} Хрвали се с ким, он г 
је отац још у младости калемио, превили се од китине.{S} Он своје погледе заустави на калемима  
 <p>Нису могли више заједно, и поделили се са ватром, али не и са имањем.{S} Покушавали су неко 
 а што је најгоре и најгадније напунили се вашки као шипа.</p> <p>Кад Марко виђе ову ругобу на  
и сте ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> < 
ога знате!{S} Зар сте накастили (решили се) да раскућимо, да пропаднемо сви.{S} Немојте од такв 
ом. „Молим те.{S} Преклињем те.{S} Моли се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом во 
ђоше пред зграду — док из амбара помоли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Јерина од 9 година. 
једнако имали.{S} Али кад није тако, ми се на овој стопи земље морамо узајмно служити и помагат 
е то говорити ништа лудом народу.{S} Ми се морамо скоро поделити.{S} Не може се више овако“.{S} 
pb n="62" /> му пијем патоку — те да ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати свој 
ће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад како су му прирасл 
тешком послу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у беди  
у и имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада грозно свете.{S} Ја им признајем да с 
 остани заједно.{S} Ја и Ружица чини ми се нећемо се никад свадити —— јер то ни до сад нисмо чи 
и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Послушај оца — па у име Бога нећеш 
молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} За тим уст 
би Бог ти помог’о.</p> <p>„Онда, спреми се сутра.{S} Сутра ћеш бити примљен за потајника.</p> < 
рвом комшији) да дође.{S} Но дед спреми се да идемо на <pb n="107" /> једно место, да ти испрос 
, ја одо’ одма.{S} Рече Ружица и спреми се па оде код Марка, а одатле обоје у окр. варош.</p> < 
ине.</p> <p>Сутра дан оде Петар и прими се у жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дет 
„Драга децо —- отпоче Јеша.</p> <p>Мени се чини, све сам вам казао што треба па да будете срећн 
опачке узимао.{S} Али овог часа промени се, као кад се за један тренут какав прамен облака скин 
адружне браће Милорада и Милана.{S} Они се нису делили, па им се то на први поглед да приметити 
ергије, као да су за то осуђени.{S} Они се свима силама труде да што мање снаге утроше, а да шт 
 цркви и изгледало је као пусто.{S} Они се привукоше близу <pb n="63" /> куће у једну кошару и  
есеци.{S} Кад им се наврши 2 месеца они се процепе, 4 м. нови их окрпљене, тако и све остало.{S 
м његов је укућанин са другим.{S} И они се сад промене, и тако се изређају сви као зубци на точ 
<p>Марко му даде колибу те у њој склони се за време — док му општински одбор даде сеоске утрине 
 по кући — нека побеже у собу и заклопи се, нека напоље.{S} Он разјарен као лаф јураше за њима  
.{S} Стаде писка и вриска чељади, скупи се сав комшилук и цело село.</p> <pb n="65" /> <p>Пошто 
и други пут“.{S} Дали ко више.{S} Скупи се велика гомилица лицитаната, дође и механџија — један 
а жена и деце као црва у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше мало и велико.{S} Милорад сахран 
ари у плач — па кукај, па кукај — скупи се сва чаршија као на неко чудо.{S} Док један запита „ш 
ођу на комишање.{S} Мало по мало искупи се група народа око гомиле поседа све и почне журно ком 
 ко га убије или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За т 
а — тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S} Према томе, детету је живот у врло великој 
ју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет мајка.</p> <p>— Она није из овог села 
ти ми одевамо твоју дечурлију.{S} Ти си се то навадила али нема више, кривак!</p> <p>Настаде по 
тај је излишан.</p> <p>Али бато — ти си се мучио око нас?{S} Поче Вук синовац му — мало њежним  
теби неће нико да опрости.</p> <p>Ти си се сад умудрио, подобрио — провредио и у свему препород 
вац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си се звао хришћанин, или боље лагао си сам себе.{S} Ти ни 
/p> <p>— Нисам те Иване виђо одавно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам  
ћу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутра р 
ан и тако избегнеш оне незгоде, које ти се сваког тренутка и нехотице на врат намећу.</p> <p>За 
ечан живот, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог овоме, и велики ђеније рода 
 почне купити камење по путу и потезати се на куче са разним и врло гнусним псовкама.{S} Куче у 
су са чим радити.{S} Марко пак, наплати се добро за своје старјество 1000 дин. готова новца.{S} 
се подсјекоше — снага га издаде и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до скора  
ан те јури и не да ти стати ни почешати се.{S} Храни нас као пашчад, а плаћа као милостињу убог 
у прелиставале далеку прошлост.{S} Сети се на свог доброг оца Јешу, и на његове речи које на са 
и кад ти год нестане“ и напослетку сети се, како је њему овај исти Перо давао дводинарце, да му 
адити.{S} У њеном целокупном раду осети се одмах једна огромна разлика, једна празнина груба и  
S} Ту ћете певати, разговарати и шалити се.{S} Слушати музику уз коју играте — осећати мирис цв 
 и да се никако не усуде из ње помолити се јер ће главом платити.{S} Онај старији скиде вериге  
да поделити, али опет се измирише, нити се тужише која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакос 
ла Даница и која не дође за овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} О 
а вољи њиховој — све нешто шапће, крсти се и призива Бога у помоћ; помиње име свог мужа покојно 
е квара?{S} Запиткиваше Круна — правећи се као да ништа о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} 
мети учитељ и поче сркати кафу — дивећи се филозофији овог простог сељака.</p> <p>„Имао или нем 
таца и Бого-угодника.{S} А зле, стидећи се свог живота и својих дела која су прирасла уз њих, з 
{S} Одговори она са свим благо, трудећи се да му болове не погорша.</p> <p>„Отиди код Марка, ње 
оку своју“.{S} Примети званичник чудећи се и машући главом у знак претње.{S} За тим додаде:</p> 
оше“.{S} Ређаше Даница плачући и држећи се левом руком <pb n="31" /> за појас, а десном усекњив 
а.{S} Куче усљед раздраживања користећи се помрчином и његовом неприсебношћу уједе га за ногу.{ 
био несрећник“?{S} Запита Стоја смешећи се чиј се смех беше помешао сва великим знацима злобе.< 
> <p>Он погледа по свима.{S} Па смешећи се рече.</p> <p>— Не само ви моји укућани, већ нико — н 
не мајка је не да — рече Даница смешећи се.</p> <p>— И шест година не би било дуго — ја би је ч 
ст и радост.{S} Одговори Даница смешећи се, па продужи...{S} Ако ми њега тревимо — немој ти да  
а опет се може удати, рече Иван смешећи се и гледајући шта ће она на то рећи.</p> <pb n="124" / 
о девојку овде близу, рече Иван смешећи се.</p> <p>— Коју то!?{S} Повикаше отац и мајка.</p> <p 
ене — ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се у сузама.</p> <p>„Џакале смо!{S} Како нећу џакати, к 
етета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди са овим људима сл 
гог са неким непознатим миљем — стежући се за руке све до зоре и тад се растадоше.</p> <milesto 
S} А Савка паде крај Милорада грувајући се песницама у прси и пиштећи као гуја у огњу.</p> <p>Д 
, у шали и смеху пијући и разговарајући се до мрака.</p> <pb n="120" /> <p>Други и трећи дан —  
 па оде — они почеше пити разговарајући се.</p> <p>„Заиста, све је тако Милораде.{S} Добро си к 
се он замлатио.{S} Примети отац смејући се чисто преко воље.</p> <p>— Па и није се преварио.{S} 
ше своје погледе на кућу.</p> <p>У кући се не чујаше нико.{S} У место чељади врвила је ларма од 
 бити вежбање војника.</p> <p>Обвезници се зваху судници на саопштење.{S} Милан оде, а Милорад  
p>На ове речи она као бесемучна растрчи се па право у начелство.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо  
берући преберу их и поједу и тако сврши се берба.</p> <p>Човек није запуштио имаће своје усљед  
имаш!?</p> <p>Она занеми од јада, угуши се од плача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром п 
> <p>Једног дана рано с пролећа, запуши се ватра, по качарама, коморама и зградама око куће Пер 
ова да буде поштен и моралан човек, тај се може купати у пороцима као и у крви својих злочина и 
вађа све оштрија и ординарија, и на тај се начин кућа све више пљачкала и поткрадала од стране  
рећник“?{S} Запита Стоја смешећи се чиј се смех беше помешао сва великим знацима злобе.</p> <pb 
сиротовати него срамотовати“.{S} У овој се кући не зна ништа шта се ради.{S} Мене се чини да се 
 и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се крупне сузе низ скоро наборано лице“.{S} Она се мало 
 ткива, па ако немате срдачку (на којој се окреће цев), не можете радити.{S} Склопите цео плуг  
.{S} Она скочи брзо преко куће по којој се беху усмуцале две три квочке са малим пилићима, и до 
да Иване — повика један.</p> <p>— Везуј се! — повикаше други.</p> <p>— Шта оћете.{S} Повика Ива 
спуштајући дете на земљу.</p> <p>„Везуј се, викну онај први.</p> <pb n="84" /> <p>Милорад као и 
но, то ретко.{S} Сир се усмрдео, кајмак се уцрвао, сок се пробрцнуо, млеко се пробурљало, све с 
било врло непријатно за девојку.{S} Тек се они зауставише, а Иван као ветром ношен — ухвати Дар 
ичили су на покрете болесна човека, док се никако не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и 
ок се усече буранија, или кромпири, док се обари купус или зеље — ту прилично прође времена.{S} 
ину и месо, док пију ракију и вино, док се разговарају о крађи и утаји — док преварбавају и пре 
 три пут за дан које каква јела.{S} Док се усече буранија, или кромпири, док се обари купус или 
 по пола динара и мете на софру.{S} Док се заплака мало дете у фајату — на кога он беше и забор 
ажи по туђим кошарама и колибама, и док се то све изнађе, киша све покваси и престаде, и. т. д. 
мој плашити.</p> <p>— Али да чекамо док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди ова 
} Сир се усмрдео, кајмак се уцрвао, сок се пробрцнуо, млеко се пробурљало, све се то просипа и  
лујска кога возаше се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприметно погледа  
ми више од 100 дуката.{S} Толико ће вам се донети где речете.</p> <p>„Ни паре од 200.{S} Рече м 
 не презају, а ја сваког тренутка надам се штети, похари и отмици“.</p> <p>Ружица донесе на пос 
м за мету једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђ 
> <p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се млад ожени увек је боље 
ог који не производи ђецу...{S} Сад сам се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене 
м ја слушао.{S} Свађајте се као што сам се ја свађао.{S} Праштајте као што сам ја праштао, казн 
шем животу.{S} Понашајте се као што сам се ја понашао.{S} Заповедајте као што сам ја заповедао. 
о не знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена б 
поче говором полугласним.</p> <p>„Сећам се добро.{S} Бата је био овога часа овде — са мојом ђец 
 мање одмора и 3. даје <pb n="81" /> им се хрђава храна и пиће.{S} Овим поступком, имућни људи  
 ко својом вештином и финоћом уме да им се допадне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то 
 и Милана.{S} Они се нису делили, па им се то на први поглед да приметити.{S} Доста имаћа, дост 
ог оца служе опанци 6 месеци.{S} Кад им се наврши 2 месеца они се процепе, 4 м. нови их окрпљен 
е надницом или наполицом — али никад им се не да колико заслужују.{S} Према њима не треба нечов 
 била.{S} Они већ имају сведока који им се нуде — да обелодане неправедан развод брака њихове с 
не одморе — никад не доспавају, нити им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да руча 
оплоте — викну Даница приближавајући им се, и њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комиш 
 <p>У народу је такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, онда новорођеним дају и 
ви „имућни“ нису толико криви колико им се приписује.{S} И они једу оно исто што и надничари ка 
к и Перуника немајући деце.{S} Једно им се родило и седми дан умрло, јер беше невремно.{S} Вук  
е.</p> <p>„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим се речима кураже самци и полажу наду на живот.{S} Али к 
ац окивају и муче душу.“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим корацима пође кући.{S} Дође у со 
 он и она“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим се оној Даници како их трпи — а оне су друге као свака  
 со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ овој нашој назови браћи Милораду и Милану 
е ти је.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да не умрем скоро.{S} Мајка ти је стара не може више 
е мене убити не би ни желио — већ бојим се убиће тебе — несрећниче мој — који си тек на свет на 
м зградом и поче га шамарати.{S} За тим се врати, и њено двоје деце нађе код оног малог рањеник 
их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали врата на соби те и њих две које се ту 
оје се по неколико пута пољубише за тим се он са великом осудлошћу отрже и оде комишиоцима — а  
ђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу —  
ци процепе он их баци и тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ или чакшире он хоће ново; Ос 
адну власти у шаке.</p> <p>Чедомир, чим се подели и изађе из задруге, он паде у канџе интережџи 
поједе; лепа пића, то се попије.{S} Чим се коме опанци процепе он их баци и тражи нове, чим се  
ћи у ону шуму спрам његове куће, па чим се сутон повуче, ви пређите и извршите дело.{S} Отпоче  
 триста.{S} Данак смо плаћали одмах чим се разреже за целу годину напред.{S} А од како се издел 
и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару.{S}  
када је пресуда постала извршна, а Иван се венча <pb n="118" /> са Даринком Сретеновом.{S} Живе 
</p> <p>Једног пролећњег вечера Гвозден се враћао са мобе на којој је своме суседу помогао прав 
 са Иваном живим па ништа.</p> <p>Обрен се закле, да он није био тај, за кога сведоче Стојан и  
рад беше све родило обилато.{S} У јесен се говораше да ће бити вежбање војника.</p> <p>Обвезниц 
а никако покорити.{S} И на послетку, он се завери: да се неће другом оженити до Даринком — па м 
 јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} Он се опет врати натраг — прође кроз воћњак који беше огро 
S} Сан га беше притиско као мора.{S} Он се попе на кола озго врз жито и пружи се потрбушке коли 
ту — на кога он беше и заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево једна пара тебе Даринка, а једна  
 прстом у обарачу.{S} Пуче пушка — а он се пружи по поду собе и не мрднув ничим издахну.</p> <p 
свуд.{S} Сад за непуне четири године он се промени.{S} Сад ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он 
 да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годишњицу свом покојном брату Милану.</p 
е.{S} Ма да је било топло време, али он се задрктаваше, нека га језа подузима кроз сво тело.</p 
а закркташе као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S} К 
p>„Еј исписниче!</p> <p>На овај глас он се трже и одвоји своје очи са једног малог црвеног чове 
 у врло великој опасности.</p> <p>Сутон се повуче, а Марка и Ружице још нема.{S} Са великим нес 
ио господар куће, а слуга укућана, звао се заповедник, а у ствари је извршитељ био сам.{S} Он ј 
е и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и тражио савета, али нигде и ни 
обуко.{S} Па по свом обичају и наоружао се и отишо мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван  
ноге ноћи провео неспавајући.{S} Опијао се је много, па тако се са сваким свађао, а често пута  
м мају.</p> <p>Први дан цео свет обукао се у најлепше празнично одело и отишо у цркву — да ода  
дног јесењег празничног дана разговарао се је Иван са својом стрином Даницом, која говораше: да 
ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном срећом и надом.{S} Да 
мшилука, и Милорад га послуша, и осећао се потпуно срећан са њом.{S} Овај Милорад, био је темељ 
и „од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са правом применити на Ивана Марковог јединог с 
и крв ове деце и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за тренут ока, нити ко чу нити виђе.</p>  
 пијаницу — а пијаница сиротињу.{S} Ово се зову пороци.{S} Људи наклоњени пијанству и нераду, х 
ук Перовић побего је с робије и удружио се са њима.{S} Он је оглашен за хајдука и глава му је у 
учајно ту дошао, он је заговарао, чинио се да није чуо — или ако је за то питан, он је одговара 
 а његов се кукуруз уливадио и посветио се, јер он мора газдама да окопа прво жито па онда свој 
био би на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако се не шалиш?!</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врло добар др 
и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од сад за три месеца — ја ћу те одуставит 
о извршивао својим противницима.{S} Ако се који ухвати у коло код женске коју он воли, тај ће д 
али нико не ради, рад се одмара.{S} Ако се у задрузи разболи 1 мушки члан остали убрзају мало р 
 и надокнађавају његову дангубу.{S} Ако се жена разболи њу гледају остале јетрове и мужа јој и  
а оног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако се изделите, биће те пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагон 
 раду, а не чека време на њих.{S} Овако се сви траже, сви иду — и треба им више но што им је у  
дно код другог наизменицу.</p> <p>Овако се с’ дана на дан правила ларма и свађа све оштрија и о 
ко немате рада, како немате посла, како се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и 
ду.</p> <p>Завидео му је цео свет, како се његова породица слаже и поштује — како ревносно раде 
ога. „Изнела дјете пред свиње“.{S} Како се то може помислити.{S} Изнела га из куће, из дима и п 
девати себе, мужа и петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као што сам некад м 
еже за целу годину напред.{S} А од како се изделисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ја и покојн 
</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало из рамени 
обан за плод деце — јер три године како се оженио па ништа.{S} Те је Даринка нагнана бесном при 
 видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међу собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуг 
љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно 
е <pb n="57" /> гледати ђецу своју како се играју по рају — но трпети ово тегобно тело које као 
о кући.{S} Одговори Даница.</p> <p>Како се беше искупило силан свет — а нарочито момчад због ле 
кав прамен облака скине са сунца — тако се скиде дотадања суморност његова са срца му и лица.{S 
авајући.{S} Опијао се је много, па тако се са сваким свађао, а често пута и потуко.{S} Он је зб 
им у коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S} Ова узајамност — ово весеље и песма усх 
ути мало ономе коме се прелива“, и тако се одаде крађи.{S} Глад и немаштина научише овога несре 
другим.{S} И они се сад промене, и тако се изређају сви као зубци на точку ветрењаче.</p> <p>Не 
арале о које чему али не могаху, и тако се размимоиђоше и одоше свака и на своју страну.</p> <p 
то не могу троица могу више њих, и тако се организује друштво.{S} И сама ова друштва удружују с 
арамо о некоме важном послу“.{S} И тако се растадоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Да 
Марко први пут предложио.</p> <p>И тако се радило.{S} Радило се са великим натезањем и незадово 
ротивник напретку људском“.</p> <p>Тако се јадаше Милорад своме учитељу који га слушаше и посма 
штој несрећи своју задругу.</p> <p>Тако се животарило две три године, али у великој свађи, кавз 
јмак се уцрвао, сок се пробрцнуо, млеко се пробурљало, све се то просипа и баца.{S} И она, и му 
 у задрузи па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и користи сам себе са хиљаду динара.</p> <p>Св 
ви и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му <pb n="112" /> поможе дизгин коња те 
 некуд по мраку са пушком.</p> <p>Марко се постарао и спремио сведоке око 12 да докажу како Гво 
жена били смо у једној кући.{S} По мало се радило, а имало се свега доста.{S} Нико није знао шт 
ној кући.{S} По мало се радило, а имало се свега доста.{S} Нико није знао шта је мука ни умор.{ 
 јачи ошине дете.{S} Тога вечера, умало се није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пу 
кршаја.{S} Кажем <pb n="35" /> ти умало се размимоишло те није мртвих пало.“</p> <p>Ако, ако, т 
 као снопље када духне север.{S} Трчало се угљеварама, картарама, докторима и траварицама, и не 
са огромне врлети — а лупање срца могло се чути на 2—3 корака.{S} У томе слатком заносу издаде  
е.{S} Од његове предузимљивости стидело се и велико и мало.{S} Од његова карактера све је дрхта 
жио.</p> <p>И тако се радило.{S} Радило се са великим натезањем и незадовољством.</p> <mileston 
 јетрве нека мање нека више; и долазило се често до деобе, али Јешин старији син Милорад није н 
ну хиљаду динара.{S} Према томе мислило се — да је Марко и навео хајдуке на Милорада.</p> <mile 
 не могу да устану.{S} Доцније говорило се јавно и отворено: „Ком више треба тај нека више и ра 
 цигана — чергаша.</p> <p>На селу, врло се хрђава брига води о чувању и неговању мале деце; али 
 и снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су сви пристати: д 
љда.</p> <p>— хоћу, хоћу!{S} Али морамо се често састајати.</p> <p>— Доста више ђаволи једни.{S 
 или пандура, или за шта му драго, само се овако више не може.</p> <p>„Били ти био потајник.</p 
 се глас да је и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да роди — те да се сазна чије је дете.{S} 
ко. „Остани планинка још љетос, па ћемо се трпети како тако“.</p> <p>„Ја пристајем да чувам овц 
 добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има какви дивни ора, лешник 
 доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добро — добро — одговори Иван, ухв 
у месту.</p> <p>„Авај људи!{S} Што ћемо се сада оштетити.{S} Шива ће трајати још 15 дана да се  
једно.{S} Ја и Ружица чини ми се нећемо се никад свадити —— јер то ни до сад нисмо чиниле.</p>  
ћу отићи сутра рано, и може бити нећемо се више видети.{S} Гледај богати добро немој да буде „к 
е знаш ти како је она добра.{S} Кад смо се пресудили, она све лепо са мном — и само вели „ништа 
 како.{S} Нема још ни 8 година како смо се ми подјелили.{S} Нас девет пунољетних људи и девет ж 
воје за толико?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало код куће.{S} Ја помогох мало сестри приставити  
ине пошто урадисмо виноград и задужисмо се на име његовог рада 50 дуката удари туча и све уништ 
није имао.</p> <p>Једног пролећа — рано се поче копати виноград.{S} Око 20 њих копали су код Ми 
{S} Зрно жита, или пасуља кад падне оно се опет покупи и остави.{S} У нашој кући хранило би се  
да први.{S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек има свега доста.{S} Па онда  
пара узело, то се поједе; лепа пића, то се попије.{S} Чим се коме опанци процепе он их баци и т 
 — а нарочито момчад због лепе Даре, то се све рано окомиша.{S} За тим одоше кући те пише и веч 
ела за које бих се лепих пара узело, то се поједе; лепа пића, то се попије.{S} Чим се коме опан 
 једна празнина груба и необична.{S} То се дало приметити прво на деци, на њој па и на њеном му 
иљке и његовог сестрића Чедомира.{S} То се морало прећутати.</p> <p>Мића није хтео ни једну чаш 
Никакав рад — а оволико богаство.{S} То се краде.{S} Нису чиста посла“.</p> <p>Каква жалосна пр 
инка чисто дрхћућим гласом.</p> <p>— То се само може замислити — а не исказати, каква је милост 
ете ли се и довече састати?</p> <p>— То се не зна.</p> <p>— Даде ли јој ти оне минђуше?</p> <p> 
и.{S} Мене је то њезин отац причо’ а то се крије као змија ноге, само да се коме утрапи на врат 
</p> <p>Што је кућа све више опадала то се незадовољство све више пењало.</p> <p>Казали смо, ка 
 ватру, и на мах умрло.{S} На против то се у нашој кући није никад десило код оволике ситне дец 
 прокопкале да је Даринка трудна — и то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви 
> <p>У овој кући — што се год заради то се све потроши и развуче се.{S} Моја мајка музла је сам 
 трефи, нешто ме стра’.</p> <p>— Али то се не зове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не зн 
м.</p> <p>Откуд је ово пандур дознао то се не зна — тек сво село за то је чуло и говори се јавн 
S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се окова.{S} Што постаде најнесрећнији од све своје бра 
га придојим.{S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, а, (пљеска руком по јастуку) тако била га  
море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби покупи пола се проспе, што остане — пок 
} Али тиме нисмо још све казали.{S} Што се год до сад догодило, то је била само пред-игра, а са 
</p> <pb n="45" /> <p>У овој кући — што се год заради то се све потроши и развуче се.{S} Моја м 
{S} Овди се саме расипа, поред тога што се хара и краде по свакој стаји, по сваком ћошку леже г 
ениш.“ Поче плакати. „О, несрећница што се окова!{S} Што пође за слепа и луда човека!!{S} Ама ј 
ло би се још оволико чељади од оног што се проспе — сваки дан даје се свињама по пола лонца лад 
ји у неслози и поцепаности, као год што се користи војсковођа растројством свог противника —- т 
овори.</p> <p>Пошто се изручило све што се имало — онда отпоче Милорад.{S} Сви га слушаху.</p>  
 оборити — и отиснути у бездно море што се зове смрт.</p> <p>Једне јесени флуенција (болест) по 
налазио благодети у задругарству, и што се год више приближавао моралном и интелектуалном врхун 
> <p>„Требало би, да сав рад женски што се тиче, и што треба за Стоју — да се плати из куће — а 
већ да је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздвоили чуле су се пушке.{S} Тужитељ је тре 
р је многима дала живот.</p> <p>Као што се човек дели на много различитих делова, тако су и умо 
.{S} Само што не знам, ко је то био што се разговараше овде на путу.{S} Саслушах све речи, али  
руз нисмо ни струка обрали.</p> <p>„Што се бринеш за то?{S} Остаће жене, па нека воде бригу.{S} 
пита га Стоја, његова жена:</p> <p>„Што се закле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p>  
а.</p> <p>Овај Петроније свади се нешто се Марком због неких својих тајних рачуна и претио му ј 
адурено. <pb n="41" /> Изјутра он пошто се опремише сви, позва све људе и њихове жене у кућу да 
могло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто се изручило све што се имало — онда отпоче Милорад.{S}  
оволења бар колико толико.</p> <p>Пошто се искупише сви, Марко запита.</p> <p>„Шта је било вама 
бе стране, а при том прилично узан, јер се осипа земља са оне стрмености и саужава га.</p> <p>И 
 неслано, то преслано, то ретко.{S} Сир се усмрдео, кајмак се уцрвао, сок се пробрцнуо, млеко с 
а ако хтедне нека ми да дјете — па опет се може удати, рече Иван смешећи се и гледајући шта ће  
својој кући, узме пибодову пушку и опет се врати натраг — да се освети кучету и његовом домаћин 
кућани да ће се тада поделити, али опет се измирише, нити се тужише која за убоје.{S} Ма да је  
савесну поделу рада међу члановима, већ се обично из околине гунђало и шаптало: „Никакав рад —  
 да удари.{S} Он сиромах то не зна, већ се тужи: „Е брате настаде рђаво време.{S} Некад је родј 
</p> <p>„Ја се не жалим што узимаш, већ се жалиш што си одљуд.{S} Што волиш да се свађа и <pb n 
т у злату.</p> <pb n="91" /> <p>„Што гу се данас пазари сутру се на распазарује“.{S} Одговори Ц 
е стојећи но седећи уз један сандук изу се, за тим свуче сво одело и оста у самој кошуљи која с 
 оне од тешког умора место ручка напију се ладне воде.{S} Лањске године сушисмо шљиве и изгубис 
немилице.{S} Она бежу по корову и крију се — у место да уче школу и течу знање.{S} На овај начи 
у живота.{S} Јер хајдуци и лопови крију се од *светлости као слепи миши од сунца.{S} Тајна, то  
друштво.{S} И сама ова друштва удружују се са другим друштвима и стварају веће друштво.{S} Па и 
 придене као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за главу  
ни немађаху.{S} И тога часа — као да му се скиде нека црна копрена са срца — те њене речи осећа 
исто тако уживао је своја права која му се нису смела ни у ком случају крњити.{S} Једном речи и 
 шамара и изгони на поље.{S} Даринка му се улегла у срце он само о њој мисли непрестано.</p> <m 
аоружана човека.{S} Иван скочи и крв му се следи — па задрхта и отпоче.</p> <p>— Кога тражите!< 
е и чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S} Па сисице несретне као јабучице — ам 
Цмиљу, он <pb n="128" /> клону, ноге му се подсјекоше — снага га издаде и врати се кући снужден 
и су се од Петронија као од гује, те му се исповеде претурив’ сву кривицу на Марка.</p> <p>Петр 
.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више делом но речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мал 
на пут, па очекиваше Милана и надаше му се сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у колима, стаде  
 шапћући — а неколико суза скотрљаше му се низ запламтеле образе.</p> <p>— Признање твоје најве 
прикољке и увлачи трлиће онде где би му се прасад могла извући и коме штету учинити.{S} Ено га  
акве штете“.{S} Ово је говорио а очи му се склапаху од силног дремања, јер две ноћи и два дана  
ема томе он није ни био крив, колико му се придевало.{S} И тако пристадоше на суд.</p> <p>Гвозд 
о год пута запита „дођоше ли“ толико му се по један степен болест погоршавала.</p> <p>Званичник 
еме женидбе велики пробирач.{S} Било му се око закачило за неке миразџике.{S} Али отац његов по 
ван који беше легао на кревет и само му се глава виђаше испод губера.{S} Испод његовог великог  
и сламе.{S} Нема свињама свињца, већ му се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако 
љивци стекоше веру у њему, и увек су му се исповедали: шта су и где починили, сматрајући то као 
{S} Они изађоше.</p> <p>„Слушај“ окрену се Милораду. „Паре ћеш послати прексутра око пола дана  
„Само једно дете и једну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не 
91" /> <p>„Што гу се данас пазари сутру се на распазарује“.{S} Одговори Цинцарин, окренув леђа  
у и освежи свако живо створење, која су се од огромне припеке сунчане сакрила под дрво, под лис 
 Они су продавали парче по парче, па су се тиме сладили и троили.{S} Знали су бар колико толико 
 више попити од Ивана и тако обојица су се били прилично пићем загрејали.{S} Даринка је спремал 
оцима — а они одоше кући.</p> <p>Кад су се вратили, запита их Сретен:</p> <pb n="106" /> <p>— Ш 
це на имаће.{S} Милева и Милунка обе су се удомиле у богате куће.</p> <p>Милоша је узела мајка  
, и тек што се са њим раздвоили чуле су се пушке.{S} Тужитељ је требао да положи заклетву — али 
и што је на реду да се уради.{S} Оне су се надметале шта ће која боље <pb n="72" /> и више прив 
ењеном Ивану.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за другим боловали, али је све то бил 
ише ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да чим она роди дете Иван ће је отерати.</p> 
к узе свог коња и позва све оне који су се ту затекли да пођу са њим на увиђај код Перовића кућ 
после остали Иванови противници који су се још за младости његове свађали и мрзили.{S} Али посл 
 то учинили а и <pb n="96" /> бојали су се од Петронија као од гује, те му се исповеде претурив 
а и врућа ракија.</p> <p>Разговарали су се о свачему али Мића је очекивао да које од њих двоје  
и досетљива.{S} Отац и мајка осећали су се срећни — што су тако чељаде умели спарити <pb n="111 
и Ђука.</p> <p>„Јес’ истина, истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво  
њој.{S} Није прошло ни 2 месеца како су се састали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на 
упропастили своје лепо имаће, и како су се огрешили о своју дечицу која су расла као анђели.</p 
ратке истраге сви су поштени — пошто су се са сведоцима одбранили, где су тог вечера били.</p>  
возден и Милица имађаху 4 деце.{S} Нису се много ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто продал 
ла ради разговора код једне коне, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди сахранише га 
а одбрани млеко које пола изађе и просу се.</p> <p>Док скиде оно млека са ватре што је остало,  
гди је требало да се заобиђе истина, ту се морао Марко умешати, а где се он заузме, у победу не 
а лупи затијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше и почупаше по неколико бичева косе — о 
 зеленаша као муха у мрежу паукову и ту се са свим изгуби.{S} Научио помало радити, а имати све 
и да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам остати са Спасојем“. 
 чијим белим и пуним рукама примећаваху се издалека пруге плаве као чивит.</p> <p>„Све све, али 
 га развиле.{S} И све наше свиње бијаху се искупиле.{S} Па да су га поједе или нагрдиле — куд б 
о дрхтала лежећи му у крило.{S} Отимаху се често руке Ивану — да је помилуши по ножицама.{S} Ал 
е га.{S} Беше врућ.{S} Ослушкиваху и чу се дисање помешано са крчањем.{S} За овим изручише жито 
х дела која су прирасла уз њих, завлачу се у подземне рупе и канале, мрачне, влажне, смрдљиве и 
по згради, а није ништа однешено, одмах се констатовало да је нешто тражено.{S} Сима се сети за 
ра својим животом платити.</p> <p>Одмах се промени, одмах постаде снужден и невесео.{S} Одмили  
S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то се поједе; лепа пића, то се поп 
 <p>Јеша је имао својих особина, каквих се ретко може видети код самртних људи.</p> <p>Он је на 
свако пашче“.</p> <p>Док ово изређа луч се угаси.</p> <p>Она се подвуче крај њега под губер и ј 
.{S} Послушај оца — па у име Бога нећеш се кајати.{S} Повика мајка чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу 
о помало радити, а имати свега доста за себе и своје — па му то необично и чисто криво.{S} Нема 
 и у свима животињама које раде саме за себе љубав — милину и <pb n="13" /> задовољство.{S} Па  
они надницом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико колико смо имали 
ају — један део узетог новца утају и за себе задрже га казав старешини мању количину или нижу ц 
 за све и на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам за себе кува  
 свима својим задругарима да се свак за себе брине; да вуче свак на своју страну.{S} Сад <pb n= 
.{S} Али кад <pb n="11" /> грми свак за себе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и спреми од киш 
на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам за себе кува скувао би за 20 са онолико труда и дангубе.</ 
илорад — кукајући више за дететом но за себе.</p> <p>Свану.{S} И сунце одскочи на ручковиште, а 
 у собу плачући.{S} Мајка нешто љута на себе или на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{ 
ануара — он је осетио нешто необично на себе —- осетио је где га снага нагло почиње издавати.{S 
евити на све стране, већ велим за самог себе.{S} Грех је најслађа тварка на земљи; али никаква  
рошка и кад га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те им по који сребрник остане да га пр 
адничио и радио сваки посо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким 
в сусед и виђе.</p> <p>Чилаш задржа код себе револвер пошто овај сведок виђе, и оде у полицију  
м.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху  
нији но икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па је доносио својој жени и деци с 
та радили и то чешће код другога но код себе.</p> <p>Они су живели на штету друштва.</p> <miles 
клет да си.{S} Земља ти грешне кости из себе избацила, нека их пашчад глођу.{S} Да сам узео Дар 
ина донесе.</p> <p>Марко окарактериса и себе и потајника Милутина код власти са смрћу хајдука В 
војим леђима, већ ја сама морам одевати себе, мужа и петоро деце, а како се мене чини ја не мог 
ре и спушти велику котарицу грожђа крај себе — па једаше са својим сестрицама.</p> <p>Отац га ј 
е звао хришћанин, или боље лагао си сам себе.{S} Ти ниси ником праштао — као што ти Христос зап 
лаћени.{S} Марко се закле и користи сам себе са хиљаду динара.</p> <p>Сваки од њих имали сву да 
говати све дотле — док порасте и само о себе почне се бринути; од тог детета можемо имати у све 
.{S} Али она није тако корисна колико у себе садржи варки и обмана, опасности и неприлика.</p>  
дрекоше се мотике и плуга, а издржавају себе и своје са оним што плуг производи.{S} За несрећу  
д Марко виђе ову ругобу на својој жени, себи и на деци коју је волео као своје очи — он без пит 
 гарабиљ са чивилука и мету уста његова себи на леву сису, па узвикну „опрости ми Боже и свети  
е и удобније живе, док сопственици који себи раде мање гледају на удобности, а труде се да што  
а одузмите му једно и оставите га самом себи, он мора угинути.</p> <p>Али проклето себичњаштво  
аспа.{S} Пре но што је заспао помисли у себи:{S} Волови су матори и изучени, од ничега се неће  
„Гледајте ствари својих а не своје“.{S} Себичњаштво је највећи противник напретку људском“.</p> 
и, он мора угинути.</p> <p>Али проклето себичњаштво везује људма очи и наводи их на танак лед.{ 
ељу која попадаше као снопље када духне север.{S} Трчало се угљеварама, картарама, докторима и  
 очи до мале деце.{S} Ружица, никако не седа на земљу већ само хода, час по кући, час око куће  
</p> <p>Јеша је оженио два своја сина и седам синоваца, удао три ћери и девет синовица.{S} И ак 
одреди се претрес.</p> <pb n="67" /> <p>Седам сведока сведоче — како су Гвоздена тог вечера тре 
овом сину 4. год. А он умре.{S} За овим седамнаести дан умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као л 
ажи погубљену пилад по трави.{S} За тим седе на праг.{S} Стеже шакама главу по слепим очима, и  
 кућу па напослетку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре и спушти велику котарицу грожђа крај се 
са учитељем и понуди га да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћњаку као овце за опалим шљив 
еди млеко и настави га да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво грање гледајући паж 
 дође и Даница.{S} Она, више стојећи но седећи уз један сандук изу се, за тим свуче сво одело и 
ушо у кућу, запалио цигару па задовољно седи и пуши.{S} Даринка вари млеко и узгред припрема ве 
</p> <p>„Исто тако, као и ти ономад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш закл 
број жени на чување.{S} Четврти, пети и седми узели бучук (мерац) брашна, бучук пасуља, два пше 
 немајући деце.{S} Једно им се родило и седми дан умрло, јер беше невремно.{S} Вук имађаше мног 
амо — па преко квочке и пилади те удави седморо.{S} Кад овамо викну је „покипи млеко“, а она оп 
а да главе не дигнем — па да одевам нас седморо онако како ваља“.</p> <p>— „Сасвим тако“.{S} Ре 
 опет потрчи преко пилади те удави опет седморо — осморо, и млеко јој сво искипи по ватри, онда 
ку здрави се са учитељем и понуди га да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћњаку као овце з 
 их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне — она дочепа какве дроњке па их савија и повија у 
 без углевља“.{S} Опет Круна, Ономад ја седо’ под ора доле у башти, па нешто мислим, — док спаз 
откићено као сребрним зрнцима — његовом седом и коврџастом косом.{S} Он је изгледао више на све 
нага — они нису могли више стојати, већ седоше.{S} Даница се и нехотице сакри за један жбунић.{ 
етиљају.{S} Она са још две три јетрове, сеђаше на прочевљу —- радећи свака нешто са иглама и ни 
оја.{S} Ради за то што мора.{S} Милорад сеђаше на клупи пред кућом и посматраше заруделе шљиве  
музаху краве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу своје женско 
 у којој гораше велика ватра, крај које сеђаше Перуника и предијаше кудељу.</p> <p>Овог истог п 
ли нико ни паре.{S} Праве комендију.{S} Сеире за нама.{S} Док она удари у плач — па кукај, па к 
.</p> <p>„Немој те људи кумим вас Богом сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме глобите па то т 
 нема — нема.</p> <p>Једног дана, он је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он дође у једну кошар 
и.{S} А што је најглавније нећемо никад сејати конопље, нити ћу ја прести кудеље — јер он само  
а прокло, да ме под моју старост мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш наопако ја не марим.</p> <p>—  
 поинати морала је исплакати свој јед и секирацију и пристати да остане њена старија.</p> <p>У  
нама и приткама, а понајчешће држаљицом секире коју носи у рукама; уз огромну вику и псовку све 
ласти, која дође сва доктором те изврши секцију и отпоче истрагу.{S} На прво место дођоше у хап 
а помогла Дари окупати Пуру-Милоша — па села крај њега на прочељу те га љуља и пева му нешто.{S 
? опет мајка.</p> <p>— Она није из овог села, већ из Г...</p> <p>— Па чија је?{S} Повикаше радо 
де сеоске утрине један део, чак на крај села до саме планине, и он тамо направи мало кућице, ко 
S} Од рана јутра почеше крстарити преко села људи и жене, обучени у лепо празнично одело, пешке 
 где у саму зору тревише их на раскршћу села где отераше пред <pb n="27" /> собом оне овце, оне 
и, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све село чује.{S} У вече долази муж са рада свог или туђег, 
веди, ергеле коња, ћутећки пролазе кроз село, изузев ону читаву хармонију разноврсних звона и з 
во пандур дознао то се не зна — тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S} Према томе, де 
Нит’ кога трефише нити стигоше.{S} Цело село отишао цркви и изгледало је као пусто.{S} Они се п 
е и саслуша усмено, па нареди — да цело село иде у потеру за хајдуцима.{S} Чим он то нареди дођ 
 деце као црва у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше мало и велико.{S} Милорад сахрани <pb n= 
ка чељади, скупи се сав комшилук и цело село.</p> <pb n="65" /> <p>Пошто је претурено све по зг 
е волове њих двоица и отераше кукуруз у село код салаша, а берачи осташе берући.{S} Тај дан, и  
 за ово два дана све обрати и превући у село код салаша.{S} Нека сутра једна од жена однесе шта 
 стоке имају 5—6 оваца и 2—3 пса.{S} На селу, два сталежа, најрадије држе повећи број паса.{S}  
а: као деца цигана — чергаша.</p> <p>На селу, врло се хрђава брига води о чувању и неговању мал 
 ће ми рећи ова гомила сиромаха у нашем селу. </p> <p>„Ја би волео да платим но ико други, али  
p> <p>Не лези враже, пуче глас по делом селу, одмах изађе дело на видело, да је због тог детета 
иква једном.{S} Њина свила досади целом селу.{S} Ама живота ми мога, давно би се они поделили — 
, дерати и досадити својом лармом целом селу — које ће изрећи свој суд у овим речима: „Ови с му 
„Да узмем сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико п 
у више бити кмет.{S} Кад првог човека у селу упропастисмо — шта нама вреди живот.{S} Молим те р 
утра ако озго ко не дође ти нађи онде у селу једног те унесите жито у салаш. <pb n="74" /> Посл 
 чува овце и свиње код једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви.{S} Раде као робови а трпе к 
S} Па кад је био поред куће једног свог сељака, са којим је био у свађи, јурне на њега онако из 
афу — дивећи се филозофији овог простог сељака.</p> <p>„Имао или немао све ти је једно“.{S} Нас 
подине учо, да је као што треба.{S} Нас сељаке сатире незнање више но све друге незгоде.</p> <p 
ска свог из војске одмах узет од својих сељана за одборника, за тим одмах и за кмета, па и за п 
ном реду — то беху пушнице — где сушаху сељаци шљиве.{S} По где се извија дим од паре и губи се 
 укућана, код воде ове се састадоше две сељачке торокуше — две аброноше најординарније врсте:{S 
што но кажу „ко цвјет у ливади.“</p> <p>Сељачке намигуше већ су прокопкале да је Даринка трудна 
е верна другарица.{S} Стоке нису имали, сем кокоши.{S} Челично трпљење — чемеран живот.{S} Нада 
 да ја имам доста посла сваког дана.{S} Сем тога млекар није заклопљен никад — па нека узме сам 
м то спази Чилаш он у највећем гњеву, а сем тога раздражен усљед великог пића ободе свог вранчи 
ла везана који од јуче нису окусили, ни сена ни воде, и који на изменице један за другим рикаху 
, за то што дугује за разне потребе.{S} Сено укошено па не зденуто, или зденуто а не ограђено,  
једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба покупити.{S} Они треба да га преврну па з 
есми рабаџиски. <pb n="102" /> Они возе сено, кукуруз, шљиве и т. д.{S} У близини скоро сваке к 
 су возови и јармови.{S} Једни превлаче сено у плашће — други га дену, и отму га испред непогод 
побратиме.{S} Потрче помози хоће да нам сено покисне.{S} Али кад <pb n="11" /> грми свак за себ 
њ.{S} Ко га у хрвању обали, сагореће му сено.{S} Ко му пресече коло кад га он води биће му разб 
} Марко био у вароши — па рано дошо.{S} Сео у кућу на троножну столицу па пуши дуван на муштикл 
то у сну.{S} Иван је неприметно дошао и сео на праг свог вајата и слушао своју Цмиљку како тепа 
гије.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео у судницу па прима порезу.{S} До пред саму ноћ није 
е уским и блатним сокацима, чији пролаз сеоска кучад саопштаваху једно другом.{S} Он иде полако 
 за време — док му општински одбор даде сеоске утрине један део, чак на крај села до саме плани 
о му је на неколико места.{S} Једном на сеоском вашару Марко потплати неке пијанице и своје љуб 
 пријатељу.“</p> <p>„До виђења!</p> <p>„Сервус.</p> <p>Као заточеника коме се чита краљевска ми 
 у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести — па одмах спремише послужење — док стаса и врућа 
доше право Мартића кући.</p> <p>Цмиљка, сестра Мартићева — беше лепа девојка —- али опет није к 
 у образ.{S} И збиља нису погрешили.{S} Сестра му је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихо 
је стара не може више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво глед 
 се пољубише — у тај мах изађе и његова сестра т. ј. назови сестра те се и она са њим као са св 
наднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка послушати —- али ја ’хоћу, — да ми  
.</p> <p>„Зар годину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам чаше ракије да јој п 
ван и мајка му.</p> <p>— Милоша Мартића сестра.</p> <p>— Ја је не знам рече Иван.</p> <p>— И ја 
p> <p>— Она је луда.{S} Као да нам није сестра Бога јој њеног...{S} Ми то кријемо од ње као <pb 
 мах изађе и његова сестра т. ј. назови сестра те се и она са њим као са својим братом пољуби у 
рат Цмиљчин, ваљда је заборавио — да му сестра није тамо код Ивана, па се лепо опремио и обуко. 
 сам са својом женом Смиљком и са двема сестрама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Навршу 
 од њих двоје упитају за здравље његове сестре Цмиљке и његовог сестрића Чедомира.{S} То се мор 
белодане неправедан развод брака њихове сестре.{S} Они су свуда одговарали тихо и мирно, како о 
ајглавнија утеха та, што је част њихове сестре остала чиста и светла.{S} И тако су пролазили да 
— што сви нанијо таку љагу на част моје сестре и моје куће, кад она то није заслужила.</p> <p>— 
} Савка и Ружица пазе се као две рођене сестре.{S} Оне се не ређају шта ће која, већ раде што с 
у и наоружао се и отишо мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у сретање 
{S} У једно да што узгред олакша својој сестри (од стрица) мало измета (посла).{S} Ова курјачиц 
мо се мало код куће.{S} Ја помогох мало сестри приставити вечеру.{S} Она јадна на живој је муци 
 здравље његове сестре Цмиљке и његовог сестрића Чедомира.{S} То се морало прећутати.</p> <p>Ми 
 грожђа крај себе — па једаше са својим сестрицама.</p> <p>Отац га је за појединости запиткивао 
ући.{S} Чим дође пред кућу.{S} Он дозва сестрицу Милеву — која у близини напасаше „краве, и опо 
пс његови први шураци Мартићи са својом сестром Цмиљком, па после остали Иванови противници кој 
комшије и коне доказују: како су видели сестру, свака или шурака тог и тог укућанина где у саму 
="110" /> нема до тај — да узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринк 
 за навек ватра угаси.{S} Па како имају сестру врло лепу девојчицу — ја сам намислио да је за т 
"111" /> са својим вином, па још кад се сете —- да су измирили „крвну освету“.{S} Но Иван је би 
 су му прелиставале далеку прошлост.{S} Сети се на свог доброг оца Јешу, и на његове речи које  
атовало да је нешто тражено.{S} Сима се сети за ову проклету квиту, па шапну председнику те опш 
је погледе заустави на калемима — па се сети на покојног оца. „Мој отац — сад је мртав.{S} Али  
— на кога он беше и заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево једна пара тебе Даринка, а једна оно 
 Тражи кад ти год нестане“ и напослетку сети се, како је њему овај исти Перо давао дводинарце,  
 то било удешено, те се нико није могао сетити.</p> <p>Даринка је затруднила, и поче знатно опа 
вако рано и полетеше му сузе.{S} Сад се сећам њених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја  
ма, и поче говором полугласним.</p> <p>„Сећам се добро.{S} Бата је био овога часа овде — са мој 
укета.</p> <p>— Те још како.{S} Само да си чуо, како уздише кад о тебе говор поведемо.</p> <p>— 
ватра угаси?!{S} О, оче, оче проклет да си.{S} Земља ти грешне кости из себе избацила, нека их  
пи Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више личио н 
 коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет мајка.</p> <p>— Она није из овог с 
!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са оним курвама (јет 
па.{S} Није то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти н 
, кад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси требао ни да се жениш.“ Поче п 
м се убиће тебе — несрећниче мој — који си тек на свет настао.{S} Па зар да се у овој кући за н 
кућу.{S} О проклета ракијо.{S} Доста ли си срећни људи унесрећила; часних осрамотила, богатих о 
их.{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме користи.</p> <p>Твоја ће смрт мн 
ао што треба!?{S} Слијепче један!{S} Ти си слуга Марков.{S} Он и његова женка све заклопили под 
осуше жене као туча.</p> <p>„Јес!{S} Ти си паметан судија.{S} Па нас груваш крвнички чим достиг 
 се не шалиш?!</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођ 
Бато!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти си био светац а не човек“.{S} Подиже руке и очи к небу  
дем кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’ 
Да ти ми одевамо твоју дечурлију.{S} Ти си се то навадила али нема више, кривак!</p> <p>Настаде 
за око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си се звао хришћанин, или бољ 
ван.</p> <p>„Јес!{S} Право велиш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја оде 
роштај је излишан.</p> <p>Али бато — ти си се мучио око нас?{S} Поче Вук синовац му — мало њежн 
 волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити.{S}  
.{S} Продужаваше Милан.</p> <p>— Ама ти си луд човек.{S} Зар није крива она, која се курва са о 
— али најпотребних и најсветих.{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме кори 
Мојсијев закон — око за око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си се зв 
виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много починиле квара?{S} Запитки 
Ружица а Марта је прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси 
гове кошуље велећи му: „На овај грех ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју душу“.{S} Ов 
 и теби неће нико да опрости.</p> <p>Ти си се сад умудрио, подобрио — провредио и у свему препо 
м поставио, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама каз 
то си се звао хришћанин, или боље лагао си сам себе.{S} Ти ниси ником праштао — као што ти Хрис 
>„Није шала двеста дуката.</p> <p>„Хтео си рећи динара.</p> <p>„Дуката, дуката господине.{S} Чо 
и отпоче:</p> <p>„То није право!{S} Ако си старија, старија ти кожа на челу.{S} Шта се мене тич 
="109" /> <p>— Зашто да не смем.{S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари  
инка.</p> <p>— Даро, животе мој —- како си слатка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван као  
„Заиста, све је тако Милораде.{S} Добро си казао, фактички, данас нема на овој земљи живог чове 
 се свађа и <pb n="43" /> ларма.{S} Што си подла и пакосна као мачка“.{S} Одговори Стоја.</p> < 
ијевац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си се звао хришћанин, или боље лагао си сам себе.{S} Ти 
 — таквог те створише.{S} Такав као што си сад, срећно би живео и друштву од користи био.{S} Ал 
 па знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже, ка 
ла — па да јој дам нешто пара за то што си је обесчастио.</p> <p>— Тако ћемо нешто и гледати.</ 
е не жалим што узимаш, већ се жалиш што си одљуд.{S} Што волиш да се свађа и <pb n="43" /> ларм 
 јесени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ако ове јесени не дадн 
и обућу и т. д. дотле њихови пси својим сигналом јављају свачији долазак, и они одмах то све ск 
и нека окомишају.{S} После она два који сиђу метуће у салаш и свршена посла“.{S} Предложи Милан 
 вреће, торбе, лонце, кашике, сврдлове, сикире, мотике, будакове, ашове, плугове, ралице, раони 
ије дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одоше 
те у вече људи дочепали пушке, ножеве и сикире — те умало није било окршаја.{S} Кажем <pb n="35 
озборити.{S} Његове су очи као магнетна сила правиле ужасно врење у њиховим мозговима, који су  
ајслађа тварка на земљи; али никаква ме сила нити нужда на њ’ не би могла навести.{S} И као год 
љу.{S} Викну млађи.</p> <p>Овај узе иза силава мали ножић оштар са обе стране и поче са недара  
али као кожу са овце, за тим извади иза силава малу гвоздену кукачицу те закучи за усијане вери 
ао да су за то осуђени.{S} Они се свима силама труде да што мање снаге утроше, а да што лепше и 
дњу четрдесницу давали, беше се искупио силан свет.{S} Многи сиромаси и сироте дошли су да се н 
ри Даница.</p> <p>Како се беше искупило силан свет — а нарочито момчад због лепе Даре, то се св 
 приредио комишање — и код њега је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљено од куће му најв 
ола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S} То предсказује неко велико  
дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватови код Маркове куће и доведоше девојку, венч 
 светско.{S} Многе домаћине поубијаше и силно благо отеше.{S} Вук Перовић побего је с робије и  
е заруделе шљиве којима пуцаху гране од силног рода.</p> <p>Залаја куче.{S} Док на капију уђе ј 
е.</p> <p>— Иван отпаса појаса — али од силног треса и дрхтања, не могоше да заметне крај.</p>  
кви на венчање — па нису могли путом од силног блата, већ ено их право преко ливаде Маркове.{S} 
 Ово је говорио а очи му се склапаху од силног дремања, јер две ноћи и два дана није стао колик 
сиромаху, ни пијаници, ни нераднику, ни силном, ни невољном, ни бесном, ни јадном, па је било с 
 Марка.</p> <p>Марко је многима починио силну неправду а нарочито људима мирним и простодушним. 
 и т.д.{S} Јад и беду не треба називати силом.{S} Ко год помаже бедне и невољне, тај показује с 
се констатовало да је нешто тражено.{S} Сима се сети за ову проклету квиту, па шапну председник 
скучену подебелу жицу и дође пред врата Симиног фајата.{S} Мете онај тел у рупицу и нави два тр 
ко чу нити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде своју поклану децу пренерази се од чуда 
ду — док из амбара помоли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Јерина од 9 година.</p> <p>„Кога  
S} Кад се беше вратио, он на путу треви Симу Тешића садањег сопственика његове дуге њиве.{S} Са 
помињали „дугу њиву“ коју је Вук продао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу за то што су били у 
јбољи део своме сину Ивану.{S} Он, па и син му скоро ништа не раде, а живе много раскошно.{S} О 
ло се често до деобе, али Јешин старији син Милорад није никако дао.</p> <milestone unit="subSe 
то — запита Иван унук му — а најстарији син синовца му Марка — који беше у 12 год, и учаше III  
} То је ужасно.{S} Остаде им најстарији син Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и 
 непоштењу, па ма то чинио његов једини син.</p> <p>Милорад оста без свога брата.{S} На имању в 
и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и плакали али  
и нека ради па нека има“.{S} Примети му син Милан.</p> <p>„Хвала ти дете, кад ми таква питања с 
>„Дјете ми дајте ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе 
 бившег кућнег старешине Марка и његова сина Ивана.</p> <p>И Марко је испродавао нешто имања за 
осечно.</p> <p>Јеша је оженио два своја сина и седам синоваца, удао три ћери и девет синовица.{ 
отац његов покојни Јеша, саветовао свог сина да узме Савку ћерку једног сиромашног оца и мајке  
вом применити на Ивана Марковог јединог сина.{S} Он је постао прави неваљалац.{S} Горд је, напр 
к морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Даница измајсто 
 доспео само на окутњицу Даница му роди сина.{S} За овим у другој години и ћерку.{S} Деца су би 
 помрла још у раној младости, сад имају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — прву од  
 чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему ће куп 
реса по сукњи крајем од конопца.{S} Ала синко мајчин ја ти нећу опростити ако будем жива?{S} Пл 
ш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш ми <pb n="29" /> ни ти  
ј у којој живи 36 чељади.{S} Име његови синова беше:{S} Милорад и Милан.{S} Синоваца:{S} Марко, 
" /> <p>Да прегледамо сада, рад и живот синова покојног чича Јеше а задружне браће Милорада и М 
 је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је синовац сиротан.{S} Отац му лани погинуо.</p> <p>„Ћути  
о — ти си се мучио око нас?{S} Поче Вук синовац му — мало њежним тоном, и питање његово изазва  
ови синова беше:{S} Милорад и Милан.{S} Синоваца:{S} Марко, Чедомир, Петар, Гвозден, Милутин, В 
p>Јеша је оженио два своја сина и седам синоваца, удао три ћери и девет синовица.{S} И ако је у 
зна шта ће бити.{S} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обад 
ви.{S} Марко стоји на главном, а Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних 
и седам синоваца, удао три ћери и девет синовица.{S} И ако је у 65. години своје старости — још 
ти живот“ он је шиљао Марка најстаријег синовца свог судовима и властима, на куповину и продају 
 запита Иван унук му — а најстарији син синовца му Марка — који беше у 12 год, и учаше III разр 
 па кад није имао — они му узели дете — синовче — ђака, синчића покојног Милана и одвели га соб 
<p>„Све све, али ја нисам ни речи рекла синоћ, а он ме удари певницом за врат, све ми свици пол 
сну га руком по рамену — тражила сам те синоћ — па те ниђе нема. —</p> <p>— Шта говориш!</p> <p 
 видимо да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{S} На пољу у место оног сунца и цвећа.{S}  
ли је скоро виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по ноћи биле заједно“.{S} Одговори Даница. 
о нешто имања задржав најбољи део своме сину Ивану.{S} Он, па и син му скоро ништа не раде, а ж 
о два месеца, па да се наврши Живановом сину 4. год. А он умре.{S} За овим седамнаести дан умре 
аше се својој доброј Марти и свом милом сину — да им саопшти њихову срећу и спас.{S} Кад дође к 
 —- како смеш рећи да отац свом једином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на зло нагони —</p> <p> 
стало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене јетрве Милице.{S} Она изађе на поље и поче  
о — они му узели дете — синовче — ђака, синчића покојног Милана и одвели га собом — а њему каза 
омашни као и сви остали.{S} Најстаријег синчића дали су...{S} Не у школу.{S} Већ у службу — те  
не би ни година дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја би он 
родадосмо волове.{S} Шта учиних кукавац сињи!{S} Јадиковаше Јанко грцајући нешто у гуши — отпоч 
јући — како неки имају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, маст, сланину, вино, ракију. и т.д.{ 
, то неслано, то преслано, то ретко.{S} Сир се усмрдео, кајмак се уцрвао, сок се пробрцнуо, мле 
, жито, ракију, сланину, маст, кајмак и сир.{S} Све ове ствари које су узимали — они су и донос 
 само чини изнет:{S} Одлива млеко, сири сир — пере и чисти — и узгред тарка ватру те се кува ру 
дотле Иван донесе пршуте, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено. 
урузна леба, лонац, ћасе, кашике, соли, сира сланине и т. д. и наточише једну вучију ракије и м 
руза и т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и кајмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т 
 Дара само чини изнет:{S} Одлива млеко, сири сир — пере и чисти — и узгред тарка ватру те се ку 
љед суше, а зими усљед мраза.{S} Еле ја сирома морам носит изједна.</p> <p>И ако досад нисам ни 
 и пошалицу, гледаоци то су нерадници и сиромаси.</p> <p>“Ми смо сви повезани у једне вериге, п 
и, беше се искупио силан свет.{S} Многи сиромаси и сироте дошли су да се напију и наједу — али  
ићи постали од онако богатог стања пуки сиромаси.{S} Али тиме нисмо још све казали.{S} Што се г 
не речи: „Ако се изделите, биће те пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у пр 
_</p> <p>„Ако све изделите, бићете пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у пр 
 ћете се можда изделити, и постати пуки сиромаси, али и као такви немојте грешити.{S} Боље вам  
изера — да их помодира и кицоши.</p> <p>Сиромаси, који нема у стоке, они и не заграђују своје б 
окојног Јеше, у томе што је чинио добра сиромасима из чије се средине једино рекрутују лопови.{ 
 мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S} Сиромах <pb n="52" /> наплати добро своју надницу и оси 
е буде опет деце њихове.</p> <p>Не може сиромах радити кад нема чим ни на чему.{S} Што год има  
е зна куд ће пре главом да удари.{S} Он сиромах то не зна, већ се тужи: „Е брате настаде рђаво  
ако одговараш шта ће ми рећи ова гомила сиромаха у нашем селу. </p> <p>„Ја би волео да платим н 
 научили.</p> <p>Поставите се у положај сиромаха, обуците његово издерано рухо кад је на пољу ц 
 имовина, то је била имовина ових пуких сиромаха који нас окружују са свих страна.{S} Па ко зна 
пље, ни лана, ни вина ни ракије.</p> <p>Сиромаха и инокосника можете познати и по овим знацима: 
и троше новац немилице где год дођу.{S} Сиромахе помажу прилично, гладне нахране и жедне напоје 
.{S} Овим поступком, имућни људи нагоне сиромахе да се са свим одрекну рада — па да краду и оти 
лепи.</p> <p>„Али Бато, не треба жалити сиромахе.{S} Сваки нека ради па нека има“.{S} Примети м 
утнику, ни намјернику — ни просјаку, ни сиромаху, ни пијаници, ни нераднику, ни силном, ни нево 
и Роса имађаху 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и сви остали.{S} Најстаријег синчића дали 
а свима сплеткама и интригама од стране сиромашних суседа.</p> <p>И отпоче крађа и расипање.</p 
ао свог сина да узме Савку ћерку једног сиромашног оца и мајке из комшилука, и Милорад га послу 
и коју је достигла добротом немаштине и сиромаштва.</p> <p>Милорад на ово не одговори ништа већ 
 се изделите, биће те пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злоч 
 све изделите, бићете пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злоч 
ту.{S} Инокоштина ствара сиромаштину, а сиромаштина све друге незгоде, које се називају једним  
о је основ и темељ сваком благостању, а сиромаштина и инокоштина мајке су које рађају сва зла и 
 а живот на машту.{S} Инокоштина ствара сиромаштину, а сиромаштина све друге незгоде, које се н 
 ја учинила нешто са Обреном.“</p> <p>— Сирота, па није јој ни било лако.</p> <p>— Не знаш шта  
{S} Узмите овога мога, то ми је синовац сиротан.{S} Отац му лани погинуо.</p> <p>„Ћути неблагод 
искупио силан свет.{S} Многи сиромаси и сироте дошли су да се напију и наједу — али сви за то м 
радника, нерадник пијаницу — а пијаница сиротињу.{S} Ово се зову пороци.{S} Људи наклоњени пија 
од имућнији под надницу која је до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој башти коју 
> <p>„Па и поделите се.{S} Боље вам је „сиротовати него срамотовати“.{S} У овој се кући не зна  
апита једна.</p> <p>„Ада ја!{S} Помреше сирочад.{S} Одговори друга.</p> <p>„Шта им би, кумим ко 
ако дете упија усницама брадавице њених сиса.{S} По неко меће у недра и протура их кроз недра и 
аје кувано кад му се љуска скине.{S} Па сисице несретне као јабучице — ама просто кад је пипнем 
 грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју меће у уста од неке неописане жеље, па са по 
ивилука и мету уста његова себи на леву сису, па узвикну „опрости ми Боже и свети Лука моје крс 
ашој кући није никад десило код оволике ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрве чувају дец 
 службе у војсци сваке недеље разбијао (ситнио) наполеоне и немилице их трошио.{S} Како је чита 
аорастих, бркова густих а кратких; зуба ситних и честих; врата кратког, плећат, снажан и развиј 
 да пропаднемо сви.{S} Немојте од такви ситница које су неизбежне мислити да се оне чине у инат 
ац, и жене се псоваху у кући због неких ситница — он упаде у кућу носећи конопац у рукама па и  
p> <p>— Тако, дакле, можете још за дана сићи у ону шуму спрам његове куће, па чим се сутон пову 
о радника пожње шашину.{S} Па у вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните 
он морао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и храну за раднике и стоку.{S} Све њиве окопате с 
 певају своје песме — и жабе и попићи и скакавци само врви са својим песмама.{S} Благо њима И а 
е су избити.{S} Кад је ко говорио какве скарадне речи, или речи управљене против њега, не спази 
 прамен облака скине са сунца — тако се скиде дотадања суморност његова са срца му и лица.{S} П 
немађаху.{S} И тога часа — као да му се скиде нека црна копрена са срца — те њене речи осећао ј 
 јер ће главом платити.{S} Онај старији скиде вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{ 
 које пола изађе и просу се.</p> <p>Док скиде оно млека са ватре што је остало, дотле сазнаде:  
ође у собу.{S} Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ са чивилука и мету уста  
ати на храну.{S} Чим уђе у судницу — он скиде капу и уђе у канцеларију.{S} Званичник прелистава 
 се за један тренут какав прамен облака скине са сунца — тако се скиде дотадања суморност његов 
е — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S} Па сисице несретне као јабучице — ама просто  
ш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђе све што је год ваљало“.{ 
е штете“.{S} Ово је говорио а очи му се склапаху од силног дремања, јер две ноћи и два дана ниј 
ају свачији долазак, и они одмах то све склоне и сакрију, и тако животаре са крађом дуго, без д 
вао рабаџије који му у сусрет иду да се склоне у једну страну пута.{S} Његово свирање не <pb n= 
вак за себе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голи 
а.</p> <p>Марко му даде колибу те у њој склони се за време — док му општински одбор даде сеоске 
та на соби те и њих две које се ту беху склониле изудара.{S} У оном гњеву он би ударио и мајку  
 зваху због његовог накарадног телесног склопа.{S} Вилице му беху дугачке са ретким зубима.{S}  
олова који га мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до мале деце.{S} Ружица, никако не седа на з 
ој се окреће цев), не можете радити.{S} Склопите цео плуг и запрегните волове, али ако вам једн 
 у рукама два хајдука, а Иван и Даринка скљокаше се на прочевље.{S} Деца ударише у врисак — а о 
p>— Нисам ја крив, тако људи наредише и сковаше ми несрећу, за коју ми више пута дође нека паме 
им ђететом.{S} Лани изашло из школе.{S} Сковчала му руке око врата па цмака ли га цмака.</p> <p 
камена црћи ће му во.{S} Ко му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању обали, сагореће  
нуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до скора ниси ти био тако разуман и њежан на спрам истине  
и њежан на спрам истине и правде.{S} До скора ти ниси умео да цениш ничију част ни живот.{S} Ал 
ј назови браћи Милораду и Милану.{S} До скора они човечно поступаху са надничарима.{S} Сад се и 
 unit="subSection" /> <p>Освану недеља, скоро при концу маја.{S} Дан ведар и чист као огледало. 
рафа.{S} Био је много пута и поротник а скоро највише председник изабраних судова за деобе — ка 
р и прими се у жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у јед 
ница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по ноћи  
 је пио — али ужинати не хте — пошто је скоро било време и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стевану и 
one unit="subSection" /> <p>Навршује се скоро три године, како заједно живи Иван са својом Цмиљ 
овеку много је.</p> <p>Он је знао да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у незнан бацала. 
е крива ништа ја сам крив.{S} То изрече скоро шапћући — а неколико суза скотрљаше му се низ зап 
 Овај званичник беше млад човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужност са пуно воље и е 
е речи скотрљаше јој се крупне сузе низ скоро наборано лице“.{S} Она се мало прибра и продужи.{ 
аше да спане роса — већ почеше брати, и скоро набраше једна кола док стигоше и берачи.{S} Набра 
петанији!{S} Марко је кућни старешина и скоро сваки дан иде на позив власти и судова.{S} Он као 
у пшеницу и овраћајући волове да погази скоро половину пшенице — па после да се суди и дангуби, 
но, кукуруз, шљиве и т. д.{S} У близини скоро сваке куће виде се веселе по 3—6 ватри у једном р 
сам нешто ослабио, бојим се да не умрем скоро.{S} Мајка ти је стара не може више да пере и одев 
 му Даница свира.</p> <p>Пошто је Живан скоро сво најглавније имаће отуђио и доспео само на оку 
ити ништа лудом народу.{S} Ми се морамо скоро поделити.{S} Не може се више овако“.{S} Примети М 
ео своме сину Ивану.{S} Он, па и син му скоро ништа не раде, а живе много раскошно.{S} Одело но 
што треба па да будете срећни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде вечити п 
ао и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови.{S} Разбијена војска мора да плати главом своју 
 изрече скоро шапћући — а неколико суза скотрљаше му се низ запламтеле образе.</p> <p>— Признањ 
ла ме снага па и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се крупне сузе низ скоро наборано лице“.{ 
а пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко куће по којој се беху усмуцале две три 
ова са срца му и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке обасипајући је пољупцима какви 
ђоше руци Милорадовој који чим их спази скочи на ноге — напослетку здрави се са учитељем и пону 
ријатељу а господару убијеног пса, који скочи, па и сам испали 7—8 бојевих метака.{S} За овим у 
у упадоше два наоружана човека.{S} Иван скочи и крв му се следи — па задрхта и отпоче.</p> <p>— 
 к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу кукајући што га грло доноси.{S} А С 
аница приближавајући им се, и њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима, али пази 
 обичаја ради.{S} Одговори Мића.</p> <p>Скочише обоје.{S} Док Даринка спреми нешто на тигању, д 
добу, поред много празника и празничића скраћује се време рада усљед атмосверних уплива.{S} Кад 
 мојом руком пребрала пасуљ, па када се скува и поче јести у њему само угљевље и крца се камење 
.{S} Један кувар, који сам за себе кува скувао би за 20 са онолико труда и дангубе.</p> <p>„Коп 
Песма — разговор — шала — смејање — све скупа изгледа ти као хармонија разних тица и попића у м 
је но онај који заповеда.{S} Сви сте ви скупа чинили да ме удостојавате са задовољством целог м 
д чуда.{S} Стаде писка и вриска чељади, скупи се сав комшилук и цело село.</p> <pb n="65" /> <p 
p>„Први други пут“.{S} Дали ко више.{S} Скупи се велика гомилица лицитаната, дође и механџија — 
е писка жена и деце као црва у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше мало и велико.{S} Милорад  
она удари у плач — па кукај, па кукај — скупи се сва чаршија као на неко чудо.{S} Док један зап 
и, и казанџије, и воденичари и рабаџије скупише се око његове постеље.{S} Све мушко и женско, м 
> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватови код Маркове куће и доведоше девој 
обе није никуд излазио.{S} А свако вече скупљао је све своје пунолетне задругаре око своје пост 
ве мане а ни једна врлина.{S} На сваком скупу, на сабору, на игранци он мора истакнути своје „Ј 
/p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав шт 
ју једно дете мушко.{S} Они живе у врло скученом стању.{S} Наполица и <pb n="68" /> надница бил 
ину.{S} Док Миладин извади из џепа неку скучену подебелу жицу и дође пред врата Симиног фајата. 
 додати — да има слабости; ако је човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне послове — а а 
 децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време не чека, а свак 
 много.{S} К томе треба додати — да има слабости; ако је човек слаб жена поред њега гледа децу  
упио користећи <pb n="14" /> се њиховом слабошћу која се састоји у неслози и поцепаности, као г 
рице, па и младићи који су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог страшила — од месеца Марта — јер 
ија.{S} Па кад се све окомиша — онда се славно пије и вечера — па за тим у коло све и старо и м 
ма, пева се и весела и напија се чаша у славу узор мученику Исусу Христу.</p> <p>Мића Мартић, н 
детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним црвима и инсектима.{S} Уклоните те суве 
продавали парче по парче, па су се тиме сладили и троили.{S} Знали су бар колико толико за живо 
му је цео свет, како се његова породица слаже и поштује — како ревносно раде сви за једног и је 
 је ту мето мало ђубрета од кровине или сламе.{S} Нема свињама свињца, већ му се целе зиме грче 
ажном дану пола овршено а пола остало у слами.{S} Каца му само са једним обручом стоји у воћњак 
а леба, лонац, ћасе, кашике, соли, сира сланине и т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше 
енице, три кукуруза и т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и кајмака, бардак ракије и чутуру в 
ла лепа и запржена са ћулбастима меса и сланине, то би требало погријати и појести.{S} Па и сто 
кркају; млеко, сир, кајмак, месо, маст, сланину, вино, ракију. и т.д.{S} Па разна одела, обично 
од видом зајма и наднице, жито, ракију, сланину, маст, кајмак и сир.{S} Све ове ствари које су  
акога.{S} Ови лопови — док једу крадену сланину и месо, док пију ракију и вино, док се разговар 
сећати мирис цвећа, — пријатност вина и сласт јела.{S} Само што ови санови нису тако јасни — ка 
а.</p> <p>— Даро, животе мој —- како си слатка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван као как 
оди на крила мајци — опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајк 
 њега рода његова.{S} Мајка њега љуби — слатко моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га мајка пов 
 могло се чути на 2—3 корака.{S} У томе слатком заносу издаде их снага — они нису могли више ст 
ужана човека.{S} Иван скочи и крв му се следи — па задрхта и отпоче.</p> <p>— Кога тражите!</p> 
несрећница што се окова!{S} Што пође за слепа и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не под 
 ја са њима не говорим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Није то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и 
 живео и друштву од користи био.{S} Али слепа освета на то не гледа, њу ништа не задовољава до  
 на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој слепац (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја знам шта  
сажаљење као год и они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треба жалити сиромахе.{S} С 
уци и лопови крију се од *светлости као слепи миши од сунца.{S} Тајна, то је највеће јемство за 
 седе на праг.{S} Стеже шакама главу по слепим очима, и поче говором полугласним.</p> <p>„Сећам 
 зашто.{S} Право и има.{S} Кад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа.</p> <p>„Ћути, не тртљ 
е свог вранчића те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади своју пећанку (кубурлију) узев за 
м, нити залогај леба као што треба!?{S} Слијепче један!{S} Ти си слуга Марков.{S} Он и његова ж 
м оно пак живим примером и свакодневним сликама јавним и чистим као сунце.</p> <p>Велика позорј 
Сваконоћни санови наши најбоље показују слику душе.{S} Душе, то смо ми овако целокупни — са сви 
азоре.{S} Довде смо мислим изнели верну слику из које се види како страдају самци и инокосни љу 
ивот свију и свакога.{S} И сам је човек сличан задрузи, на њему има разноврсних делова који се  
јавне <pb n="77" /> безбедности и личне слободе — то је више него патриотизам.{S} Тиме се најбо 
ко <pb n="22" /> ћемо ми сви мушки бити слободни и радити о земљи.</p> <p>„Па тако је добро“.{S 
о двадесеторо деце за разним нарафима и слободним вољама, <pb n="25" /> то је велики и крупан п 
Стево злато моје.{S} Иди са овим људима слободно.{S} Ово су ујаци твоји, ти њи ниси пре ни види 
у.{S} Боје се да се не изварају, и тако сложише се да их подели избрани суд.</p> <p>Девет судиј 
пута да и њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако сложише се  
о снега, да падне сваке године по један слој овчијег згореног ђубрета тада би добро било и сви  
 коњској трци.{S} Кад утакмичар падне и сломи врат онда гледаоци прсну у смех и пошалицу, гледа 
 пратњу најординарније псовке са једним сломљеним вилама које беху побијане у оџак трешње у мес 
 све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга укућана, звао се заповедник, а у ствари је изврши 
што треба!?{S} Слијепче један!{S} Ти си слуга Марков.{S} Он и његова женка све заклопили под св 
ошто га веза — онда онај млађи заповеди слугама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не 
лашена Савка.{S} За њом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у бо 
ичему цене.{S} Стока, од како је почеше слуге гледати поче јако опадати.{S} Ја осећам да с дана 
мојте ме тако мучити.{S} А децу, жене и слуге, немојте дирати већ им пустите рока 2 дана и доне 
лико колико смо имали у задрузи.{S} Јер слуге броје данове, и надничари сатове.{S} Они раде без 
.{S} Милорад отпаса појас и даде једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи за 
>Ова разлика мањка, између сопственика, слугу и надничара, чини те се прави ушпарање 1. плаћа с 
едне, они су ћудљиви, одмах траже новог слугу, новог фризера — да их помодира и кицоши.</p> <p> 
лушаше и посматраше пажљиво.{S} За овим служаше му ракију и нуђаше га да што ужина.{S} Учитељ ј 
мученику Исусу Христу.{S} Тамо је после службе Божије остао цео свет у весељу, у игри и песми,  
{S} Паде му на ум — како је он за време службе у војсци сваке недеље разбијао (ситнио) наполеон 
вала лепих пара.{S} За непуних 6 месеци службе Пера одужи дуг и остаде његов коњ, па су после ж 
д другим.{S} Ко је срећан да се стави у службу код њих, и ко својом вештином и финоћом уме да и 
чића дали су...{S} Не у школу.{S} Већ у службу — те чува овце и свиње код једног имућнијег сеља 
, као окрпљена и поправљена.{S} Мог оца служе опанци 6 месеци.{S} Кад им се наврши 2 месеца они 
а ствар служи као нова, толико треба да служи као половна, а два пут толико, као окрпљена и поп 
у капа, опет нову.{S} Колико нека ствар служи као нова, толико треба да служи као половна, а дв 
љ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служио најмање.{S} Од његове предузимљивости стидело се 
p>Његов друг и исписник, који је са њим служио у војсци, беше наредник жандармерије у окр. варо 
ора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја служити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам д 
и се на овој стопи земље морамо узајмно служити и помагати; а што нас је год више — за толико м 
 како још то не би био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2 године као гардист.{S} Прот 
 и површно описао овај жалосни и грозни случај, који је постиго задругаре некад срећне задруге  
ио неко пепео у лонац.{S} Зар није било случајева — да прегору угарци и преломив се одскочи угљ 
не против њега, не спазив га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио се да није чу 
ја права која му се нису смела ни у ком случају крњити.{S} Једном речи ишло је све како ваља.</ 
ј лако живети па да то не може ни у ком случају отуђити, па према томе да попушта земљу према н 
а је сведе с’ оне стазице, што у сваком случају може неко наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то 
ласте из собе“.{S} Они изађоше.</p> <p>„Слушај“ окрену се Милораду. „Паре ћеш послати прексутра 
аповедајте као што сам ја заповедао.{S} Слушајте као што сам ја слушао.{S} Свађајте се као што  
ца је плачући пуна горчине и нестрплења слушала одајући по авлији да што чује.{S} Најгоре јој б 
а своју породицу често пута, која га је слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p> <mil 
а заповедао.{S} Слушајте као што сам ја слушао.{S} Свађајте се као што сам се ја свађао.{S} Пра 
метно дошао и сео на праг свог вајата и слушао своју Цмиљку како тепа ономе чега они немађаху.{ 
 ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако рано и полетеше му сузе. 
у, нити хтеде видети.{S} Али је пажљиво слушао њихов разговор.</p> <p>„Бога ти, зар помрјеше он 
лосна и не поречна истина трону свакога слушаоца — а нарочито Стојине јетрове које то све слуша 
н живити.{S} Ако ће ме мој слепац (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа о 
ете певати, разговарати и шалити се.{S} Слушати музику уз коју играте — осећати мирис цвећа, —  
 имало — онда отпоче Милорад.{S} Сви га слушаху.</p> <p>„Немојте тако кумим вас Богом!{S} Немој 
 а нарочито Стојине јетрове које то све слушаху — и дођоше до убеђења — да децу треба чувати, и 
се јадаше Милорад своме учитељу који га слушаше и посматраше пажљиво.{S} За овим служаше му рак 
 под прозор Вуков који немађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнати.{S} И  
ко живи а ништа не ради?</p> <p>За овим сљедовао би одговор — али он није смео бити.{S} Многи б 
о, а сад се изопачи све.{S} Пропаст.{S} Смак света“.{S} И порез велики, рад још већи, род никак 
у се исповедали: шта су и где починили, сматрајући то као олакшицу свога греха.{S} За овим они  
закрочила оног вајног Живана, и није га сматрала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али  
зловољан и уморан. <pb n="10" /> Она не сме да прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче а н 
ог — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <milestone unit="subSection" / 
вој посао.</p> <p>„То не може.{S} То не сме бити!{S} Повикаше неколико женских међу којима беше 
уће и живота тако захтевају.{S} И то не сме друкше бити.</p> <p>Интереси живота и будућности за 
и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко сме поменути — да се његова кућа претражи.{S} Лопови су 
</p> <p>Јеша је био средњег раста, косе смеђе, очију зелено-граорастих, бркова густих а кратких 
 комишати.{S} Песма — разговор — шала — смејање — све скупа изгледа ти као хармонија разних тиц 
 <p>Она се у намисли са њим разговара и смејањем ублажава им зверске ћуди.{S} Дете пак тјеши и  
ијумчари монополисаних артикли — они не смеју тужити ником своје дужнике.{S} Кад се набере пове 
тучу све оне, али њу ни малим прстом не смеју — дохватити.{S} Какву чудну браћу она има?!{S} Он 
} У шта се он замлатио.{S} Примети отац смејући се чисто преко воље.</p> <p>— Па и није се прев 
а рачун проводаџијског посла — али није смела никако ни поменути њеним родитељима, јер је Иван  
о уживао је своја права која му се нису смела ни у ком случају крњити.{S} Једном речи ишло је с 
волели Марка него њега, а многи нису ни смели од Марка сведочити.</p> <p>Марко нађе 5 сведока к 
арковој части и животу, али просто нису смели, он познаје сваког чиновника, сваког судију и адв 
о вочићи, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дуката у злату.{S} Мар 
бити у целој години чашу ракије.{S} Ама смем у живот, ако сад немадне Стојара готови 200 дуката 
иш.</p> <pb n="109" /> <p>— Зашто да не смем.{S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га о 
 предати забораву.{S} Ја не могу, ја не смем умрети — док те с Мартићима не измирим — а други н 
ом као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, ба 
је требао да положи заклетву — али није смео, јер је сам обио врата на подруму, и да је непажњо 
еше снажан и чврст те нико му речи није смео ословити што би њега увредило.{S} Једном, на копањ 
/p> <p>За сво време разговора Иван није смео погледати у очи Мићи.{S} Он је само гледао преда с 
 овим сљедовао би одговор — али он није смео бити.{S} Многи би претресали питања о Марковој час 
ћи да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш право — ја сам то и заслужио.</p> <p>— 
ликим болом издржала оволику неправду и смерно отишла код своје браће да оплакује своју горку с 
скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. ме 
е свега да му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана позваше Гв 
од 3 месеца криво.{S} Оно не може ништа сметати пошто је ванбрачно.{S} Њега ће узети женски род 
те не прима никако.{S} Ако ти један сат смете киша рад он ти рачуна пола дана дангубе.“</p> <pb 
жи новац.{S} И ту му беше једна страшна сметња, јер му отераше коња за порезу.</p> <p>Милорад с 
ник“?{S} Запита Стоја смешећи се чиј се смех беше помешао сва великим знацима злобе.</p> <pb n= 
адне и сломи врат онда гледаоци прсну у смех и пошалицу, гледаоци то су нерадници и сиромаси.</ 
S} Али рађаху ћутке, без здоговора, без смеха, без весеља и шале.{S} Тако прође неколико дана.< 
свет у весељу, у игри и песми, у шали и смеху пијући и разговарајући се до мрака.</p> <pb n="12 
арим.</p> <p>— Несрећниче један —- како смеш рећи да отац свом једином сину зло мисли.</p> <p>— 
ито.</p> <p>— Али ја нећу!</p> <p>— Зар смеш да говориш.</p> <pb n="109" /> <p>— Зашто да не см 
 <p>„Ја немам ниђе марјаша.</p> <p>„Зар смеш да лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кундако 
и је то био несрећник“?{S} Запита Стоја смешећи се чиј се смех беше помешао сва великим знацима 
доше.</p> <p>Он погледа по свима.{S} Па смешећи се рече.</p> <p>— Не само ви моји укућани, већ  
три године мајка је не да — рече Даница смешећи се.</p> <p>— И шест година не би било дуго — ја 
 је милост и радост.{S} Одговори Даница смешећи се, па продужи...{S} Ако ми њега тревимо — немо 
јете — па опет се може удати, рече Иван смешећи се и гледајући шта ће она на то рећи.</p> <pb n 
м изабрао девојку овде близу, рече Иван смешећи се.</p> <p>— Коју то!?{S} Повикаше отац и мајка 
ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем чекати оног зграновника (свог мужа) јер ће ме уб 
оловања.{S} Он оста сам са својом женом Смиљком и са двема сестрама.</p> <milestone unit="subSe 
на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали власти њиховог брата као хајдука — те је  
.{S} Јер би већа сумња пала на нас — да смо ми то убиство из освете спремили.{S} Одговори Милан 
а са животом одвоила од тела — дакле да смо помрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежимо  
ту увек, нисмо мање претрзали, а некада смо имали и по триста.{S} Данак смо плаћали одмах чим с 
S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад смо се пресудили, она све лепо са мном — и само вели „н 
 Што ли он није дошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} Отпоче Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи 
 то да што више имања приграбимо, и кад смо с великом муком и трудбом то постигли — сад ће да н 
о сада своје погледе и назоре.{S} Довде смо мислим изнели верну слику из које се види како стра 
milestone unit="subSection" /> <p>Довде смо упознали читаоце са судбином задругара Перовића.{S} 
, ми видимо да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{S} На пољу у место оног сунца и цвећа. 
тоја гушећи се у сузама.</p> <p>„Џакале смо!{S} Како нећу џакати, кад јуче остало ми дјете вође 
овољство све више пењало.</p> <p>Казали смо, какве је последице донела подела рада женског, кој 
девет пунољетних људи и девет жена били смо у једној кући.{S} По мало се радило, а имало се све 
 живот човечански, а ми никако.{S} Ишли смо само на то да што више имања приграбимо, и кад смо  
е по парче од наших бивших задругара ми смо куповали.{S} Прво, покојни Живан уби се због жентур 
и.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали, како су Перовићи постали од онако  
 то су нерадници и сиромаси.</p> <p>“Ми смо сви повезани у једне вериге, па кад један падне он  
 некада смо имали и по триста.{S} Данак смо плаћали одмах чим се разреже за целу годину напред. 
„Ево како.{S} Нема још ни 8 година како смо се ми подјелили.{S} Нас девет пунољетних људи и дев 
ту истина нисмо добијали онолико колико смо имали у задрузи.{S} Јер слуге броје данове, и надни 
ајбоље показују слику душе.{S} Душе, то смо ми овако целокупни — са свима својим органима и чул 
д људи који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећи <pb n="14" /> се њ 
т.{S} Немају од срда порода.{S} Као што смо напоменули, Иван је сухопаран на спрам свачега па и 
скоро виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по ноћи биле заједно“.{S} Одговори Даница.</p> < 
ница!{S} Гле остаде на риби?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S} Не би 
подземне рупе и канале, мрачне, влажне, смрдљиве и са многим гадним и страшним животињама претк 
 вечног живота.{S} Теби ће се још данас смркнути, али ће многима сванути.</p> <p>Дође мрак, раз 
— са свима својим органима и чулима.{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи распојаси  
 — и отиснути у бездно море што се зове смрт.</p> <p>Једне јесени флуенција (болест) појави се  
ет од нецениме користи.</p> <p>Твоја ће смрт многе и многе мрачне душе расветлити и показати им 
дарни, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт много да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђ 
 <pb n="122" /> <p>— Мислиш ли да ће ти смрт олакшати грех...</p> <p>— Верујем да неће, али шта 
дем назад.{S} Овакав живот гори је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и куповао <pb n="82" /> и с 
 ђаволи мртвима а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а не природни зако 
ња говорите о тако страшним стварима, о смрти неприродној.</p> <milestone unit="subSection" />  
 чича Јеша увек је каваљерски говорио о смрти, — без нимало бојазни.{S} Али то је чинио док је  
о је старешинство у своје руке одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог заступао  
ништа знала.{S} И овај хајдук кажњен је смртном казном.{S} А браћа Мартићи осуђени на вечну роб 
себе и потајника Милутина код власти са смрћу хајдука Вука њиховог брата.{S} Убити брата свога  
 ови вечито трпе, док не умре природном смрћу.{S} Људи, који се причесте грехом, тога часа помр 
"128" /> клону, ноге му се подсјекоше — снага га издаде и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој  
то необично на себе —- осетио је где га снага нагло почиње издавати.{S} Из собе није никуд изла 
 моје руке, али не пређе и њихова радна снага, јер они у место рада сви се одадоше неваљалству, 
адим као што сам некад могла; издала ме снага па и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се круп 
ака.{S} У томе слатком заносу издаде их снага — они нису могли више стојати, већ седоше.{S} Дан 
} Они се свима силама труде да што мање снаге утроше, а да што лепше и удобније живе, док сопст 
l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гл 
 то што имаду све што им треба, и ни на снагу сточну, ни људску ни на спрему и алате није се че 
еторо деце и просула свој живот и своју снагу — да мора радити више од оне, која није родила ни 
редно леп.{S} Црномањаст, ћосав, здрав, снажан и потпуно развијен.{S} Као такав, са својом неог 
ситних и честих; врата кратког, плећат, снажан и развијен потпуно и морално и материјално, при  
уче са сваким, <pb n="40" /> али и беше снажан и чврст те нико му речи није смео ословити што б 
 весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао предузимљив.</p> <p>Његов друг 
су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још је кућни старешина у кући својој у којој жи 
нска.{S} Висока, младоликаста, здрава и снажна.{S} Милорад је био у време женидбе велики пробир 
дно, која је још свежа, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до велике свађе 
около заграђен и ту ограду издржаваху 9 снажних људи.{S} Сада и наоколо, и попреко и уздуж испр 
{S} Цвећа.{S} Или рада својих здравих и снажних руку.{S} Не!{S} Ни једно ни друго.{S} Већ прода 
 Цмиљком.{S} Обоје младо; обоје здраво; снажно и развијено.{S} Али немају нешто — су чим би жив 
пи га грлићем своје пушке по врату тако снажно, да посрну.</p> <p>„Шта чекаш?</p> <p>Дете једно 
и шамарима, који усљед старости подлеже снази Чилашевој.</p> <p>Али како је то било на путу, на 
ругу.{S} Тај камен беше Даница најмлађа снаха, а жена задругара Живана.</p> <p>Да је усуд цео с 
је веровао па ни рођена њена браћа нити снахе.</p> <p>Не прође ни пуна три месеца од дана када  
ко чудо.{S} Док један запита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете ми одвели 
е обзире на време и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје стопице како шарају п 
личи на мрежу паука када је путем лед и снег; спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладне пећи 
асаше на њеном бујном телу и бељаше као снег, отпоче љутито и набусито повезујући своју црну ка 
ски данови увек су променљиви и влажни, снега не беше — али блато је било огромно по путовима.{ 
те да се растопите од љубави као грудве снега од топлоте — викну Даница приближавајући им се, и 
мљу према намножавању људи — и на место снега, да падне сваке године по један слој овчијег згор 
рло бујна при каквом пљуску или топљењу снега услед чега беше друм високо издигнут са обе стран 
есто кроз коју промиче киша помешана са снегом.{S} И ви осећате још ону пријатност и задовољств 
љива чељад на постељу која попадаше као снопље када духне север.{S} Трчало се угљеварама, карта 
 се пробудим.{S} Он је заркао у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у ј 
е ређала певушкајући и милујући нешто у сну.{S} Иван је неприметно дошао и сео на праг свог вај 
</p> <p>Одмах се промени, одмах постаде снужден и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и  
екоше — снага га издаде и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до скора ниси ти  
Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ ов 
е га снага нагло почиње издавати.{S} Из собе није никуд излазио.{S} А свако вече скупљао је све 
ечно, за тим додаде: „Ви сви изласте из собе“.{S} Они изађоше.</p> <p>„Слушај“ окрену се Милора 
.{S} Пуче пушка — а он се пружи по поду собе и не мрднув ничим издахну.</p> <p>Дотрчаше оближње 
м.{S} За тим се врати и одвали врата на соби те и њих две које се ту беху склониле изудара.{S}  
шћу села где отераше пред <pb n="27" /> собом оне овце, оне исте свиње, што сву тобож покрадене 
ка, синчића покојног Милана и одвели га собом — а њему казали да сутра до подне донесе 200 дука 
а кад један падне он повуче и остале за собом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у напред, да се 
дети.{S} Чим уђе у нутра, он затвори за собом врата и закључа.</p> <p>„Врло добро“!{S} Повика М 
за љубав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Даница измајсторисала.{ 
е и нерасположење своје савести нови са собом у вечан живот, то је овда боље и не рађати се и н 
ичу „Лутајуће душе“ и како се саме међу собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и срећно жи 
јима је грех занат — и таке се они међу собом узајамно потуку и посатиру.{S} За ово треба благо 
орчић — па одатле у дувар пролетив кроз собу његовом непријатељу а господару убијеног пса, који 
е и живим корацима пође кући.{S} Дође у собу.{S} Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и зарђал 
ска жена и деце по кући — нека побеже у собу и заклопи се, нека напоље.{S} Он разјарен као лаф  
д шећера; и тако добро озебе и долази у собу плачући.{S} Мајка нешто љута на себе или на другог 
поведи слугама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити се јер ће г 
} Онај млађи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, о 
а без пријаве јурну на врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начелника, па викну шт 
прошћем и летвама.{S} Намножио најбољег соја сваковрсне стоке и домаће животиње.{S} Свака стопа 
о.{S} Сир се усмрдео, кајмак се уцрвао, сок се пробрцнуо, млеко се пробурљало, све се то просип 
злити, усирити; направити кисело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: чабрић 
ано, и то више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сада један издржа 
оз стрмене, <pb n="9" /> тесне и блатне сокаке, док многи други натоварили на своје буџаљиће не 
граде колико некад свих 9. У тим тесним сокацима сваки се дан води кавга и свађа због путова и  
е као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним сокацима, чији пролаз сеоска кучад саопштаваху једно др 
ка кукурузна леба, лонац, ћасе, кашике, соли, сира сланине и т. д. и наточише једну вучију раки 
Ја сам у твојој кући иначе доста леба и соли појео, али тога се немој плашити.</p> <p>— Али да  
 Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш право — ја сам то 
ода по неки чанак млада кајмака те купи соли или опанке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је често 
дила и т. д. сваки дан прати и чистити, солити и преваривати.{S} За тим — пристављати три пут з 
о, он на путу треви Симу Тешића садањег сопственика његове дуге њиве.{S} Са њим иђаше сва његов 
војим.</p> <p>Ова разлика мањка, између сопственика, слугу и надничара, чини те се прави ушпара 
ше, а да што лепше и удобније живе, док сопственици који себи раде мање гледају на удобности, а 
> <p>Тек што је Мића хтео да устане иза софре, он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном  
Мића па се прекрсти и измаче се мало од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе најлепш 
ћ извади двоје по пола динара и мете на софру.{S} Док се заплака мало дете у фајату — на кога о 
 га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо мајци.{S} Кад о 
 не <pb n="75" /> пробуди Милана.{S} Он спава као заклан, а волови уватили коловоз средином пут 
у да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему 
а мрежу паука када је путем лед и снег; спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладне пећи, без  
ало ми дјете вође на прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да видим овце и врати 
ешто је љута.{S} По вечери одоше сви на спавање.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у зграду ( 
тао колико мутна вода — нити је што год спавао.{S} За овим ухвати волове.{S} Стаде цика медениц 
ан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи распојаси спавати под кровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи би 
андармерије у окр. вароши.{S} Једном га спази где стоји на пијацу међу гомилом надничара са мот 
па поче враћати је назад.</p> <p>Чим то спази Чилаш он у највећем гњеву, а сем тога раздражен у 
ца приђоше руци Милорадовој који чим их спази скочи на ноге — напослетку здрави се са учитељем  
ечи, или речи управљене против њега, не спазив га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао 
ра доле у башти, па нешто мислим, — док спазих онамо у вотњаку где се нешто пучи.{S} Узмем за м 
 и видеше да се ко не приближава.{S} Не спазише никога.{S} Отворише врата, и тек што изађоше пр 
ма он и облигација.{S} Квита је са њима спакована“.{S} Одговори Миладин шапућим гласом и дрхћућ 
 с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чекаше да спане роса — већ почеше брати, и скоро набраше једна ко 
не беше још пустила овце, јер чекаше да спане роса, која највише чини те се овце метиљају.{S} О 
су се срећни — што су тако чељаде умели спарити <pb n="111" /> са својим вином, па још кад се с 
лом сину — да им саопшти њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трепт 
идене као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мар 
ге мрачне душе расветлити и показати им спасења.{S} Пут вечног живота.{S} Теби ће се још данас  
мо нешто и гледати.</p> <p>Од Ускрса до Спасовадне само је четрдесет дана — али Иван са својом  
да доживи тај дан.</p> <p>У недељу пред Спасовдан објетине су на све стране.{S} И браћа Цмиљичи 
S}Како би оне поступале да нас нема.{S} Спасоја момка који суши шљиве сада не траже.{S} Узећемо 
н пожње шашине и положи воловима, дотле Спасоје наложи ватру и пристави лонац с’ пасуљом уз њу. 
 и приступише спреми за полазак.{S} Док Спасоје дотера волове и похвата их у кола — дотле Милан 
де постарати и наћи ко ће нам остати са Спасојем“.</p> <p>Тако рекоше и приступише спреми за по 
о30 дана.</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6 бер 
ари једна кола пуна са наплетима и рече Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан 
д <pb n="26" /> су отворена врата свима сплеткама и интригама од стране сиромашних суседа.</p>  
ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S} То предсказује неко велико зло.< 
{S} Вук и сам пође за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у згради под заклоном но у авлији —  
де његов коњ, па су после живели лепо и спокојно — остављајући по извесан део зараде у штедњу и 
ад је мртав.{S} Али ови калеми то су му споменици.{S} Он је ово као момак калемио.{S} А ја — ја 
лила и праведних огрешила.{S} Вредно је споменути: да овај Гвозден није никако пио ракију док с 
ац пре непуну годину дана.{S} Вредно је споменути — да му је се само најстарији брат Милош два  
ежбано куче али само беше много пипава (спора у послу).</p> <p>Није то лак посао, помусти 12 кр 
кристољубља, увери Даринку да Иван није способан за плод деце — јер три године како се оженио п 
стине.{S} Она показа моћ свога разума и способности коју је достигла добротом немаштине и сиром 
је звала), да се сва кућа користи мојом способношћу а ја сама да се растргнем у тешком послу, а 
ти међу задругарима.{S} Ђаво баци камен спотицања у ову срећну задругу.{S} Тај камен беше Даниц 
њеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био човек на спрам ј 
н је сухопаран на спрам свачега па и на спрам тога.{S} Његово срце не жуди за тим благом као шт 
бе човек — а зашто ти ниси био човек на спрам једног створења које је ниже од тебе...</p> <p>Мо 
ора ниси ти био тако разуман и њежан на спрам истине и правде.{S} До скора ти ниси умео да цени 
то смо напоменули, Иван је сухопаран на спрам свачега па и на спрам тога.{S} Његово срце не жуд 
кле, можете још за дана сићи у ону шуму спрам његове куће, па чим се сутон повуче, ви пређите и 
ебесном песмом, шалом и доскочицама.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јармови.{S} Једни пре 
.{S} Ево свануло је није ударила али се спрема. — Потрчи на врат на нос.{S} Ај Суседе, ај комши 
 до њом.</p> <p>— Ћути ту, па иди те се спремај.{S} Викну отац љутито.</p> <p>— Али ја нећу!</p 
прилично пићем загрејали.{S} Даринка је спремала ручак и убила кокош.</p> <p>За сво време разго 
 га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годишњицу свом покојном брату Милану.</p> < 
 да не би Бог ти помог’о.</p> <p>„Онда, спреми се сутра.{S} Сутра ћеш бити примљен за потајника 
а.</p> <p>Скочише обоје.{S} Док Даринка спреми нешто на тигању, дотле Иван донесе пршуте, вина, 
зару (првом комшији) да дође.{S} Но дед спреми се да идемо на <pb n="107" /> једно место, да ти 
 /> свог рођеног и јединог брата, па се спреми и оде сам на вежбање.</p> <milestone unit="subSe 
.{S} Немо да буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чује 
сојем“.</p> <p>Тако рекоше и приступише спреми за полазак.{S} Док Спасоје дотера волове и похва 
о брато, ја одо’ одма.{S} Рече Ружица и спреми се па оде код Марка, а одатле обоје у окр. варош 
бе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, 
олове и похвата их у кола — дотле Милан спреми 3—4 велика кукурузна леба, лонац, ћасе, кашике,  
емљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали назоби их и изведе пред кућу, у 
на нас — да смо ми то убиство из освете спремили.{S} Одговори Милан.</p> <p>— Тако је, тако је. 
орад. „Наксутра ћеш ти овде изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћ 
ами расвит.{S} Несретни Милорад беше се спремио да пође на пут, па очекиваше Милана и надаше му 
у са пушком.</p> <p>Марко се постарао и спремио сведоке око 12 да докажу како Гвозден није тог  
 им вина — и да каже мајци колико треба спремити кашика и виљушака — па и вечере <pb n="103" /> 
етуше јастук где ће он сести — па одмах спремише послужење — док стаса и врућа ракија.</p> <p>Р 
артићеву 5000 дин.{S} Такав је план био спремљен — али не испаде онако како људи желе већ како  
 кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и једоше, пише и разговараше се  
 Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спремно.{S} Понјеше пушке и барута — и одоше право Март 
> Мало он вели, али то старом и за гроб спремном човеку много је.</p> <p>Он је знао да ће скоро 
, и ни на снагу сточну, ни људску ни на спрему и алате није се чекало ни дангубило.</p> <p>Док  
а и Миладина, и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше их у срез и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Ву 
>Иван пун блаженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, па посматраше како Даринка са 
један мах:</p> <p>„Пст!“ Милорад устаде спуштајући дете на земљу.</p> <p>„Везуј се, викну онај  
т у његову мотику — коју једва дизаше и спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{ 
Нос крив на једну страну.{S} Веђа једна спуштена а друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и руке  
у и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре и спушти велику котарицу грожђа крај себе — па једаше са  
лавнијим деловима, али ако немате ципун сразмеран води која окреће коло, она вам мора лежати.{S 
ите се.{S} Боље вам је „сиротовати него срамотовати“.{S} У овој се кући не зна ништа шта се рад 
!{S} Даница ће сваком вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти све поцркале.{S} Забољело ме н 
вало <pb n="113" /> живот.{S} Немају од срда порода.{S} Као што смо напоменули, Иван је сухопар 
 и доведи те га до ткива, па ако немате срдачку (на којој се окреће цев), не можете радити.{S}  
 а ретко кад — да је по која златна или сребрна асприца пала у руке онима којима је у ствари и  
у — али сви за то морали су платити.{S} Сребрни стопарци били су сузе свију њих кад мајка паде  
ају и од себе и од стоке, те им по који сребрник остане да га предаду својој доброј жени на чув 
го лице увек насмејано, а поткићено као сребрним зрнцима — његовом седом и коврџастом косом.{S} 
уче пушка, а куче умукну — погоди га по сред чела.{S} У исти мах зрно удари у мали стаклени про 
 — одвели му дете — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О несрећни Јанко, што о 
то је чинио добра сиромасима из чије се средине једино рекрутују лопови.{S} Али није им давао ш 
ва као заклан, а волови уватили коловоз средином пута, па само дундају ногу пред ногу.{S} Суруџ 
несрећних задругара.</p> <p>Јеша је био средњег раста, косе смеђе, очију зелено-граорастих, брк 
нађоше трагове крви.{S} Спроведоше их у срез и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Миладин не  
вој пут.{S} Сутра дан Панта би окован у срезу и након 2 месеца дана осуди се на 5 година робије 
е — беше заноћило много разне стоке.{S} Срески званичник беше дошо да наплаћује егзекуцијом пор 
ћаће се свију дозвољених и недозвољених срестава да постану господари вашег добра — кад то пост 
/p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у сретање.{S} Руковаше се па у образ се пољубише — у тај  
</p> <p>„Је ли ти“?!</p> <p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше легао на кревет и само му се г 
мушке и женске деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, дадоше старешинство свом најмлађем брату Јеврем 
ћи.</p> <p>Кад су се вратили, запита их Сретен:</p> <pb n="106" /> <p>— Шта учинисте вас двоје  
 на небо и рукује се с анђелима.</p> <p>Сретен Цветић, отац Даринкин, једног вечера и он приред 
 од својих мужева.</p> <p>Даринка ћерка Сретена Цветића, ћерка једног поштеног и доброг домаћин 
ван се венча <pb n="118" /> са Даринком Сретеновом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и не би — ка 
 отац и мајка.</p> <p>— Ја хоћу Даринку Сретенову.</p> <p>— Ха, ха, ха.{S} Дивна избора.{S} У ш 
ше пешачка стазица.{S} Баш више кошаре, сретоше се две жене, једна иде са, а друга на перило и  
у којима јој беше поломљена и сахрањена срећа, <pb n="38" /> нада и узданица и заврши своје јад 
 идем са њима.{S} То је за мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогуће учинити док не о 
и живог човека који би могао рећи да је срећан и задовољан.{S} Примети учитељ и поче сркати каф 
а се надмећу један над другим.{S} Ко је срећан да се стави у службу код њих, и ко својом вештин 
ана — али Иван са својом Даринком не би срећан да доживи тај дан.</p> <p>У недељу пред Спасовда 
 би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и к 
Милорад га послуша, и осећао се потпуно срећан са њом.{S} Овај Милорад, био је темељ њихове зад 
 А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће, нема живота, нема ничега.</p> <p>Једног вечера о 
чита краљевска милост тако озари зрачак среће Петра Перовића, који као крилима ношен жураше се  
еш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још о 
случај, који је постиго задругаре некад срећне задруге Перовића, и који постизава и увек ће пос 
јвише пада у очи сваком посматраоцу ове срећне задруге, напомињемо.{S} Да, ни Јешу, ни његове з 
 им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са својим мужевима завадио и леђа им испреб 
м би живели.{S} Немају нешто чиме би се срећни назвали.{S} Немају нешто што би им умиљавало <pb 
осетљива.{S} Отац и мајка осећали су се срећни — што су тако чељаде умели спарити <pb n="111" / 
ве сам вам казао што треба па да будете срећни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и рад нека  
у.{S} О проклета ракијо.{S} Доста ли си срећни људи унесрећила; часних осрамотила, богатих осир 
 и називају нас срећнима.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама свима на 
 све ти је једно“.{S} Настави Милорад. „Срећније живи онај који жуди за лебом но онај, кога има 
 своје двије очи.{S} Живан је се осећао срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код  
инку као што сам и хтео, куд би сад био срећнији и напреднији.{S} Овако Бог зна шта ће бити.{S} 
 грозно свете.{S} Ја им признајем да су срећнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако немају,  
 својстава што чине сваког живог створа срећним, и њему је Бог одузео све што га подржава да жи 
/p> <p>Многи нам завиде, и називају нас срећнима.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ј 
г те створише.{S} Такав као што си сад, срећно би живео и друштву од користи био.{S} Али слепа  
сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и поштено умрети.</p> <p>В. Јањић 
од хтео и предузимао све је задовољно и срећно довршивао.{S} Али његова предузећа нису крњила н 
има.{S} Ђаво баци камен спотицања у ову срећну задругу.{S} Тај камен беше Даница најмлађа снаха 
дерао се као мечка за својом сахрањеном срећом и надом.{S} Даница је се превијала <pb n="55" /> 
 њиховог брата.{S} Убити брата свога за срећу јавне <pb n="77" /> безбедности и личне слободе — 
који са својим отровним зубима подгриза срећу и благостање роду људском.</p> <milestone unit="s 
Многе је девојке осрамотио и саломио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узети.{S} Многе  
 свом милом сину — да им саопшти њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви  
с срећнима.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама свима на равне делове, 
н и задовољан.{S} Примети учитељ и поче сркати кафу — дивећи се филозофији овог простог сељака. 
о.{S} Одело носе обојица чојано у самој срми и гајтану, јаше добре коње и троше новац немилице  
ислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродством крвна освета предати забораву.{S} Ја не могу, 
ка — јер је Бог тако хтео и њихова срца сроством везао.{S} Позваше га у кућу и одмах метуше јас 
ала за пламен љубави који често загрева срца у младежи, али строгост њеног оца и мајке чинили с 
 Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца сроством везао.{S} Позваше га у кућу и одмах метуш 
о се скиде дотадања суморност његова са срца му и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљ 
као да му се скиде нека црна копрена са срца — те њене речи осећао је као да му их је у срцу чи 
ров и немилостив — али она беше, доброг срца — па увек и добре воље с прам њега.{S} Ту доброту  
 твоје највећа ми је утјеха, али болове срца ништа не лечи — за то те питам што тако учини.“ —  
шна бујица са огромне врлети — а лупање срца могло се чути на 2—3 корака.{S} У томе слатком зан 
сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питати, мо 
 Она добија још млађе и млађе осећаје — срце се раствара и купа у милинама — а душа одлеће на н 
ве ноге завуче под браник, за тим стеже срце и гурну прстом у обарачу.{S} Пуче пушка — а он се  
срце не жуди за тим благом као што жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је добра и уредна домаћица 
м свачега па и на спрам тога.{S} Његово срце не жуди за тим благом као што жуди срце Цмиљчино.< 
будућности захтевају да се узме оно што срце хоће.{S} Ја сам изабрао девојку овде близу, рече И 
гони на поље.{S} Даринка му се улегла у срце он само о њој мисли непрестано.</p> <milestone uni 
 још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у срце момче!{S} Да узмеш онако пиле.{S} Још три године м 
е њене речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров и немилостив  
ка лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженити нећу до њом.</p> 
орално и материјално, при том здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. <pb n="6" /> Што је 
један над другим.{S} Ко је срећан да се стави у службу код њих, и ко својом вештином и финоћом  
ше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га у затвор.</p> <p>Марко га је научио —- да не  
 <p>„Хвала ти дете, кад ми таква питања стављаш“.{S} Опет Јеша.</p> <p>Разним испитивањем доказ 
љи и небу.</p> <p>Њихови чобани, чувари стада оваца, чопора свиња, џелепа говеди, ергеле коња,  
 минута.{S} Кад га виђе мртва у колима, стаде се лупати песницама у прси и чупати косу на глави 
> према јетрови која беше ту у близини, стаде немилице грувати обоје песницама и шамарима, па и 
у поклану децу пренерази се од чуда.{S} Стаде писка и вриска чељади, скупи се сав комшилук и це 
од спавао.{S} За овим ухвати волове.{S} Стаде цика меденице на воловима, а кола закркташе као б 
о врату шибату, по раменима и глави.{S} Стаде писка жена и деце по кући — нека побеже у собу и  
ало је на тело голо које је пиштало.{S} Стаде се увијати несретни човек кукајући са стегнутим з 
ви кукајући колико га грло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као црва у огњу.{S} Скупи се це 
Ете некога право к нама.</p> <p>Даринка стаде!</p> <p>— Он је, он је — продужи Даница.</p> <p>Т 
>Једног вечера он дође раније кући — па стаде ослушкивати око куће као какав крадљивац, и жене  
n="86" /> <p>Ружица клекну код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „Стево злат 
ла до ограде око које опасиваше пешачка стазица.{S} Баш више кошаре, сретоше се две жене, једна 
ча у шуму у намери — да је сведе с’ оне стазице, што у сваком случају може неко наићи и њих са  
коши, петлова, гусака и ћурки.{S} Свака стаја затворена.{S} Изгледало је да ту нема живе душе.< 
жне мисли обузеле су га.{S} Пред њим је стајала чутура са ракијом са којом је сваког 1/4 часа п 
.{S} Све мушко и женско, мало им велико стајало је крај њега.</p> <p>„Драга децо —- отпоче Јеша 
који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} Званичник изађе н 
ом.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега је Чедомир бранио и клео све з 
а притеже обема рукама које му око паса стајаху.</p> <p>— Али, још ове јесени.{S} хоће ли те да 
агоше још по једном чутуру с вином која стајаше међу <pb n="126" /> њима, поздравише се и одоше 
м руком а десном за велики нож, који му стајаше за чарапом десне ноге.{S} Нави дете преко леве  
ђе на поље и запита кмета Јанка који ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово волови и коњ?</p> <p>„Милора 
оред тога што се хара и краде по свакој стаји, по сваком ћошку леже гомиле пшенице — куруза, па 
има. <pb n="19" /> Добре душе с поносом стају у ред светаца и Бого-угодника.{S} А зле, стидећи  
д чела.{S} У исти мах зрно удари у мали стаклени прозорчић — па одатле у дувар пролетив кроз со 
на послужовнику кафу и воду — са једним стаклетом љуте ракије па оде — они почеше пити разговар 
чераше и разиђоше се.{S} Небо ведро као стакло, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и бл 
жи, те да свуда и на сваком месту будеш сталан и присебан и тако избегнеш оне незгоде, које ти  
ју 5—6 оваца и 2—3 пса.{S} На селу, два сталежа, најрадије држе повећи број паса.{S} А то су: љ 
 Ама прави назарен.{S} Али као главна и стална потпора беше му позајмица, коју је од сваког узи 
слу и т. д.{S} Они сви раде полако, али стално и савесно.{S} Имали су свега доста што треба чов 
оженити до Даринком — па ма га то главе стало.</p> <p>Једног јесењег празничног дана разговарао 
рочито од како му умрије добра домаћица Стана, за којом он плакаше као мало дете и говораше: „С 
м он плакаше као мало дете и говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Марка најстаријег си 
ла обљубу са Обреном Мандићем.</p> <p>— Станија се закле, како је Цмиљка код ње говорила — како 
 кривице, Стојан Поповић, Илија Дуњић и Станија Цицовићка, сведоци.</p> <p>Стојан и Илија — зак 
 Тако ни овцама, ни говедима кошаре.{S} Станови никакви а хране ни мало, па откуда ће то ваљати 
 од ничега се неће поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је зарк 
ко су Перовићи постали од онако богатог стања пуки сиромаси.{S} Али тиме нисмо још све казали.{ 
S} И они су грешници свели своје имовно стање на најмању меру.{S} Од стоке имају 5—6 оваца и 2— 
дете мушко.{S} Они живе у врло скученом стању.{S} Наполица и <pb n="68" /> надница била им је в 
а и врлинама, ал’ једна пегица порока у стању је да помрачи огромно сунце врлина.</p> <p>Њених  
 се тресао као од грознице — а био је у стању напитом, почне купити камење по путу и потезати с 
ови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му у крил 
г дремања, јер две ноћи и два дана није стао колико мутна вода — нити је што год спавао.{S} За  
им се да не умрем скоро.{S} Мајка ти је стара не може више да пере и одева а сестра ти је још м 
апушти све послове, па и матерњу негу и старање над децом својом.{S} Само ради у млекару — и бе 
 масе пок. Ивана Перовића — поставив му стараоце на имаће.{S} Милева и Милунка обе су се удомил 
ћа с дана на дан све празнија.{S} Кућни старешина виђе ово зло, па заклопи све под кључ.</p> <p 
ој кући био је такав ред — да кад кућни старешина устане — устану сви, а зими кад жене шију, пл 
а у целој капетанији!{S} Марко је кућни старешина и скоро сваки дан иде на позив власти и судов 
; још је живахан и снажан, још је кућни старешина у кући својој у којој живи 36 чељади.{S} Име  
е двоумећи вратише.{S} Марко, као кућни старешина требао је то још увече да расправи, ал’ није  
 има 200 дуката у злату.{S} Марко кућни старешина, код њега кеса и новци па само грабу и он и о 
листамо и судбину њиховог бившег кућнег старешине Марка и његова сина Ивана.</p> <p>И Марко је  
г новца утају и за себе задрже га казав старешини мању количину или нижу цену.{S} Други опет, и 
 гребенају и т. д. <pb n="21" /> Устане старешиница, па за тим све остале.{S} Од овога се реда  
 <p>Марко, најстарији задругар, узео је старешинство у своје руке одмах по смрти чича Јеше.{S}  
деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, дадоше старешинство свом најмлађем брату Јеврему — Јеши, који  
се дало свима материјала — да кукају на старешину, на његову неправичност и нечовечност.</p> <p 
ди у млекару — и беше у истом повратила стари ред и чистоту.</p> <p>„Једног дана, дођоше овце р 
 намаца се белилом и руменилом и отпоче стари занат.{S} Она постаде продавачица — шта мислите?{ 
.{S} Она, кад то виде.{S} Дотера се као стари фијакер.{S} Направи шишке и бароке (зулке) намаца 
> <p>„То није право!{S} Ако си старија, старија ти кожа на челу.{S} Шта се мене тиче за твога м 
 и подави их.{S} Кад тамо, дете гурнула старија деца које је потрбушке пало и лупило о ивицу не 
 и секирацију и пристати да остане њена старија.</p> <p>У њиној кући био је такав ред — да кад  
тпоче:</p> <p>„То није право!{S} Ако си старија, старија ти кожа на челу.{S} Шта се мене тиче з 
кушао да побегне, али га чувар убије, а старији је после 6—7 година робовања умро.</p> <p>Цмиљк 
> <p>„Зар смеш да лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> <p 
длетеће ти главица као врапцу“.{S} Рече старији узев дете за руку.</p> <pb n="86" /> <p>Ружица  
даше час у једног час у другог.{S} Онај старији лупи га грлићем своје пушке по врату тако снажн 
олити се јер ће главом платити.{S} Онај старији скиде вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су т 
S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин.</p> <p>— И њу и њу.{S} Него шта!?{S 
и долазило се често до деобе, али Јешин старији син Милорад није никако дао.</p> <milestone uni 
не и тебе, да не верујемо оном честитом старини чича Јеши, у оне речи, које говораше о бесмртно 
 То је чудовиште једно.{S} Сви старци и старице, па и младићи који су ма и најмање слабуњави др 
лосрднија и њежнија, што највећма краси старице и старце.</p> <p>Једног дана, она рано помузе с 
S} Марко пак, наплати се добро за своје старјество 1000 дин. готова новца.{S} Он је опет газда, 
 пије и вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S} Ова узајамност  
уко’.</p> <pb n="85" /> <p>„Ђе су паре, старога чича Јеше.{S} Оне буђаве дукате донеси нам, или 
ечно.</p> <p>Милорад и Милан остадоше у старој кући заједно — ма да и њино имање зна се чије је 
био. <pb n="17" /> Мало он вели, али то старом и за гроб спремном човеку много је.</p> <p>Он је 
вим свирепија и немилостивија под своју старост — кад треба <pb n="32" /> да је милосрднија и њ 
о исквари Бог га прокло, да ме под моју старост мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш наопако ја не м 
аца, који им чувају деца од 6 до 8 год. старости, долазе кући, хватају децу и тучу их немилице. 
илунку — прву од 10 а другу од 9 година старости.</p> <p>Ни Стоја не ради ништа.{S} Све што им  
сћушка песницама и шамарима, који усљед старости подлеже снази Чилашевој.</p> <p>Али како је то 
 брата помрла после 60-тих година своје старости, па и сам Јеша остао је удовац пре непуну годи 
иновица.{S} И ако је у 65. години своје старости — још су му сви зуби здрави; још је живахан и  
и њежнија, што највећма краси старице и старце.</p> <p>Једног дана, она рано помузе сву стоку,  
>Март.{S} То је чудовиште једно.{S} Сви старци и старице, па и младићи који су ма и најмање сла 
сти — па одмах спремише послужење — док стаса и врућа ракија.</p> <p>Разговарали су се о свачем 
оцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни почешати се.{S} Храни нас као пашчад, а плаћа  
тари му капа, опет нову.{S} Колико нека ствар служи као нова, толико треба да служи као половна 
ин потајник.{S} Ово је заиста чудновата ствар.{S} На једном месту видети Бога и ђавола, ловца и 
пети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удесила.</p> <p>— Али окрећи јој памет нека она ј 
.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио.{S} Једну ћу њиву продати, да има 
 За тим претурише све, пребискаше сваку ствар и направише читав вашар у згради, али нигде и ниш 
ише новаца — са њима ћу брже и лакше ту ствар свршити.</p> <p>Не прође ни три пуна месеца — а п 
на сан, а живот на машту.{S} Инокоштина ствара сиромаштину, а сиромаштина све друге незгоде, ко 
уштва удружују се са другим друштвима и стварају веће друштво.{S} Па и државе се удружују једна 
сланину, маст, кајмак и сир.{S} Све ове ствари које су узимали — они су и доносили и ту код њег 
то тежачком <pb n="60" /> требају једне ствари са којим да се произведу друге.{S} Он ничега ниј 
{S} За овим они почеше доносити крадене ствари и код њега крити.{S} Власт, па ни похарани не до 
и је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко сме поменути — да се његова кућа пре 
и — док преварбавају и прекрајају разне ствари за одело и обућу и т. д. дотле њихови пси својим 
чи мученика Христа који рече: „Гледајте ствари својих а не своје“.{S} Себичњаштво је највећи пр 
е не ради ни један треба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува 1  
аница је сада водила велику бригу о тој ствари, којој она беше највећи узрок.{S} Она изведе пла 
 слуга укућана, звао се заповедник, а у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је био највећи, јер  
а асприца пала у руке онима којима је у ствари и намењена.{S} То је та потпора била — која је М 
Перовића дадоше му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био ј 
ријатељ сваком делателном створењу па и стварима.</p> <p>Стоја, док из задруге одјеваше децу, б 
мало веселије но пређе — али и о другим стварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да устане иза соф 
S} Извршио опасну крађу у новцу и неким стварима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за по 
, без устезања говорите о тако страшним стварима, о смрти неприродној.</p> <milestone unit="sub 
ема тих својстава што чине сваког живог створа срећним, и њему је Бог одузео све што га подржав 
 ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на земљи који не жели да буде најбољи у своме др 
војица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена створења.{S} Како без страха, без устезања говорите о т 
зашто ти ниси био човек на спрам једног створења које је ниже од тебе...</p> <p>Молим те Мића п 
рњи поветарац дахну и освежи свако живо створење, која су се од огромне припеке сунчане сакрила 
 громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја несрећно створење на земљи.</p> <p>Моја жена непоштена, и ја то  
а је најбољи пријатељ сваком делателном створењу па и стварима.</p> <p>Стоја, док из задруге од 
етски Исус Христос заповедио „Гледај те створи својих а не своје“.</p> <p>Многи нам завиде, и н 
а помогнута моћном природом — таквог те створише.{S} Такав као што си сад, срећно би живео и др 
 ћеш и ти дахнути духом ових безазлених створова.</p> <p>Месец беше у последњој четврти — он те 
и време узалудно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљујете земљу, да осиг 
а и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече први хајдук.</p> <p>— А она 
ечи које сте говорили, и оне песме које сте певали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зл 
ст и задовољство, памтите оне речи које сте говорили, и оне песме које сте певали.{S} То је био 
уди кумим вас Богом сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога 
и ваш ће смрт много да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма и  
 беше сазрело.</p> <pb n="78" /> <p>„Ви сте ишли мало са децом у шетњу — учо?!{S} Отпоче Милора 
авом не умеђаху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја баб 
 извршује но онај који заповеда.{S} Сви сте ви скупа чинили да ме удостојавате са задовољством  
лутине потајник да ме хваташ.{S} Кукали сте како немате рада, како немате посла, како се рад ва 
бро бити“.</p> <p>— Ти и твој отац били сте немилостиви, па ни за вас нема милости.</p> <p>— Ну 
Јој снаго ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи< 
ћеше испред очију.{S} Па ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Сто 
отрпеће те велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“.{S}  
 отрпићете велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.</p>  
са нама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мога, т 
</p> <p>— А она девојчица казаће — како сте ви непознати и како сте их мучили тражећи новац — п 
а казаће — како сте ви непознати и како сте их мучили тражећи новац — па после их побили.{S} До 
и но ви према њима што сте били, јер то сте их ви научили.</p> <p>Поставите се у положај сирома 
бити немилосрднији но ви према њима што сте били, јер то сте их ви научили.</p> <p>Поставите се 
 Немојте наопако ако Бога знате!{S} Зар сте накастили (решили се) да раскућимо, да пропаднемо с 
е друштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на све стра 
ле.{S} Ти ћеш са мном сутра а сада нека Стева, нека иде са ујацима.{S} Упаде у реч Ружица милуј 
 и ту ћеш примити дете.“ За овим ухвати Стева за руку и викну: „ајде са нама,“</p> <p>„Ах, немо 
рен број мушке и женске деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, дадоше старешинство свом најмлађем бра 
било време и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стевану и Миленку ђацима Милорадовим да остану, а он са 
ица милујући га шаком по образу.</p> <p>Стево не рече ништа, већ оде са овим зликовцима, и изгу 
 га грлити и љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди са овим људима слободно.{S} Ов 
 упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз п 
— ухвати Даринку за руку.</p> <p>Даницу стегла Даринка рукама око врата као утопљеник и као пол 
Даринку, и повикаше претећим тоном кроз стегнуте зубе — паре!...</p> <p>— Од четири динара — ви 
друм.{S} За овим кмет опсова нешто кроз стегнуте зубе, узе коња Милорадовог и пође за осталим.< 
е се увијати несретни човек кукајући са стегнутим зубима и устима.{S} Један га је пржио, други  
 да се прикрада нечему; час би застао и стегнутим песницама показивао неке мимике.{S} Док поче  
з плач Миленко трљајући своје сузне очи стегнутим песницама.</p> <p>„Не, не, Миле.{S} Ти ћеш са 
ад по трави.{S} За тим седе на праг.{S} Стеже шакама главу по слепим очима, и поче говором полу 
лац леве ноге завуче под браник, за тим стеже срце и гурну прстом у обарачу.{S} Пуче пушка — а  
о до другог са неким непознатим миљем — стежући се за руке све до зоре и тад се растадоше.</p>  
ти које је под закриљем својих родитеља стекао — у место да тече нову интелигентност у времену  
љивцима.</p> <p>Мало по мало, крадљивци стекоше веру у њему, и увек су му се исповедали: шта су 
м отискује се из њених болних груди као стене низ какву огромну стрменост.</p> <p>У том свану.< 
апита „дођоше ли“ толико му се по један степен болест погоршавала.</p> <p>Званичник летимично и 
тне и хладне зиме, и ако немају никаква стеченог искуства, немају никаквих књига ни новина, књи 
ртних људи.</p> <p>Он је на основу свог стеченог искуства написао правилник<ref target="#SRP189 
 а она дочепа мотку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна Милица сва испребијана — добила, поште 
 се не ређају шта ће која, већ раде што стигну и што је на реду да се уради.{S} Оне су се надме 
 Тешића кући.{S} Нит’ кога трефише нити стигоше.{S} Цело село отишао цркви и изгледало је као п 
е брати, и скоро набраше једна кола док стигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па похваташе воло 
ви су ишли сву ноћ полако и у саму зору стигоше на њиву.{S} Док Милан пожње шашине и положи вол 
о најмање.{S} Од његове предузимљивости стидело се и велико и мало.{S} Од његова карактера све  
 ред светаца и Бого-угодника.{S} А зле, стидећи се свог живота и својих дела која су прирасла у 
стра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 годи 
че и потрча за децом шкргућући зубима — стиже на прелазу оно женско ухвати га за разбарушену ко 
оче га тражити.{S} Као лафица разјарена стиже га за једном зградом и поче га шамарати.{S} За ти 
ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном гур 
{S} Један од комшија отера га кући који стиже тамо у сами расвит.{S} Несретни Милорад беше се с 
ј у гркљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве руке о његове кошуље в 
о поплава, као пожар.</p> <p>Даница већ стиже и, изагна овце које починише за непуних 5 минута  
иште, а Ружице и Марка још нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Искуца и последњи час — кад треба дет 
та немају — који само трчу ади нигде не стижу.{S} Њихова свака циљ, сваки план — свака жеља ост 
 је све радила и трчала, али нигде није стизала, није ништа могла урадити.{S} У њеном целокупно 
оче зверати по кошари нешто говорећи са стиснутим зубима и песницама.{S} Вијао је главом на све 
ме, и он им не даде објашњујући им онај стих из светога писма који вели: „Чините добра тајно и  
 и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху обоје мртви.</p> <p>Сутра дан јавише в 
е на суд.</p> <p>Гвозден пристаде да да сто дуката свом тужиоцу — без помисли на то откуда ће т 
њему на сусрет.{S} Кад дође близу до на сто метара, док из те двоколице писну танак глас мале т 
а није оне чинилице Стојаре.{S} Она зна сто ђавола.{S} Опчинила их те раде као вочићи, а она са 
ше он. „То је велика сума.{S} Петнест и сто, то је велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 5 
 умор.{S} Увек одевени и обувени.{S} По сто дуката у злату увек, нисмо мање претрзали, а некада 
од ње тапију — добиће од мене равни <hi>сто дуката</hi>“.{S} Рече Милорад.</p> <p>„А!{S} Беше м 
ви, и крађи оне проклете квите.</p> <p>„Сто дуката готова новца“.{S} Шапташе он. „То је велика  
е које чија стока.{S} Зденута пшеница у стог или крстине, па не овршена на време већ чекати киш 
часа припијао и савијао нову цигару.{S} Стоја је намиривала стоку са своје две ћерчице — а Иван 
дине.{S} Ја мислим да уредимо овако:{S} Стоја и Круна биће <hi>планинке</hi> (редуше) њих ће дв 
 планинку и њене производе — од то доба Стоја постаде деци својој више маћа но мајка.{S} Поред  
<p>Кад Марко дође у вече кући запита га Стоја, његова жена:</p> <p>„Што се закле — да ти је узо 
{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} Повика Стоја.</p> <pb n="108" /> <p>— Девојка је добра — и ми  
S} Који је то био несрећник“?{S} Запита Стоја смешећи се чиј се смех беше помешао сва великим з 
 прво заметну кавгу?“</p> <p>„Газдарица Стоја у мал’ није све побила.{S} Кажу била је трештена  
 ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде Стоја.</p> <p>„Ти погађаш без углевља“.{S} Опет Круна,  
p>— А нарочито удаја и женидба — додаде Стоја. </p> <p>— Интереси куће и живота тако захтевају. 
 па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се у сузама.</p> <p>„Џакале смо!{S} Како н 
игентност у времену зрелости.{S} Тако и Стоја.{S} За кратко време она постаде сасвим свирепија  
а другу од 9 година старости.</p> <p>Ни Стоја не ради ништа.{S} Све што им треба за одело и пре 
подла и пакосна као мачка“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>Овакве и овом подобне примедбе падале су  
ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће  
 ручни рад а овако никако“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Али ти знаш, да су ове све невјеште за б 
иђе све што је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђ 
ође да је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је  
бли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више личио на лавеж каквог пса но на 
не и жедне напоје.</p> <pb n="94" /> <p>Стоја је родила са њим 8 деце па су јој помрла још у ра 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стоја беше врло добра женска.{S} Нарави тихе и мирне.{S 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стоја напушти све послове, па и матерњу негу и старање  
лателном створењу па и стварима.</p> <p>Стоја, док из задруге одјеваше децу, била су јој увек о 
је добро“.{S} Повикаше сви људи.</p> <p>Стоја устаде и отпоче врло одмереним тоном као какав ве 
док, Обрен Мандић проузроковач кривице, Стојан Поповић, Илија Дуњић и Станија Цицовићка, сведоц 
ле, да он није био тај, за кога сведоче Стојан и Илија.</p> <p>На основу исказа сведока — и на  
ић и Станија Цицовићка, сведоци.</p> <p>Стојан и Илија — заклеше се, како су видели и лично поз 
е.{S} Ама смем у живот, ако сад немадне Стојара готови 200 дуката што јој даје онај лопов и што 
 се они поделили — да није оне чинилице Стојаре.{S} Она зна сто ђавола.{S} Опчинила их те раде  
у издаде их снага — они нису могли више стојати, већ седоше.{S} Даница се и нехотице сакри за ј 
три пуна месеца — а пред духовним судом стојаше Иван и Цмиљка Перовићи тужиоц и оптужена.{S} Да 
знити, а за изгубљеном и пропалом надом стоје нове и боље.</p> <p>Овај Петар, био је деликатан  
ове исте ноћи бићете обучени у најлепше стојеће рухо и далеко одавде 2—3 дана хода играће те у  
ју. и т.д.{S} Па разна одела, обичног и стојећег, зимског и летњег — он дође на ову жалосну мис 
јат) за њим дође и Даница.{S} Она, више стојећи но седећи уз један сандук изу се, за тим свуче  
е у окр. вароши.{S} Једном га спази где стоји на пијацу међу гомилом надничара са мотиком на ра 
лами.{S} Каца му само са једним обручом стоји у воћњаку под ведрим небом сва <pb n="53" /> трул 
о осиромашише.{S} Но нису сви.{S} Марко стоји на главном, а Јешини синови Милорад и Мила у задр 
} Кукурузи се беру на јако.{S} Целу ноћ стоји шкрипут кола путевима уз пратњу песми рабаџиски.  
бом сва <pb n="53" /> трула.{S} Буре му стоји под стрехом и на њ капље вода труне и пропада.{S} 
иди се велика ватра код житног коша, ту стоји као пласт велика гомила не окомишана кукуруза.{S} 
ина трону свакога слушаоца — а нарочито Стојине јетрове које то све слушаху — и дођоше до убеђе 
а, и неком би од вајде — али Марковој и Стојиној деци не поможе ништа.{S} Умре једно, друго, па 
о добро“.</p> <p>„Молим те!{S} Ти добро стојиш са капетаном.{S} Сад око ове „Хајдучије“ гледај  
 дохватити.{S} Додаде Круна.</p> <p>„Ти Стојо, дајеш повода највише свађи и кавзи.{S} Што моја  
p> <p>Настаде подуже ћутање.</p> <p>„Ти Стојо“ отпоче Марко. „Остани планинка још љетос, па ћем 
ца“, тако вели народна пословица.{S} За Стоју је имало више колаца.{S} Она је све радила и трча 
 рад женски што се тиче, и што треба за Стоју — да се плати из куће — а она нека гледа свој пос 
 Милица носећи у рукама обраницу и лупи Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“  
але потребе своје и својима изузимајући Стоју; која се беше предала и душом и телом свом планин 
ина је родила, али нема ничему цене.{S} Стока, од како је почеше слуге гледати поче јако опадат 
ограђено, те га чупера и буче које чија стока.{S} Зденута пшеница у стог или крстине, па не овр 
ачна ноћ.{S} Иван помого те се намирила стока и ушо у кућу, запалио цигару па задовољно седи и  
жемо обрати бар оне њиве у ади — све ће стока појести, и покрасти народ за ово30 дана.</p> <p>„ 
би требало погријати и појести.{S} Па и стока вам опада сваки дан — мој отац продаје јагње од м 
 надница била им је верна другарица.{S} Стоке нису имали, сем кокоши.{S} Челично трпљење — чеме 
м оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа каква му треба јер без ђубре 
лед да приметити.{S} Доста имаћа, доста стоке, доста пића и новаца и свега што треба живом чове 
оје имовно стање на најмању меру.{S} Од стоке имају 5—6 оваца и 2—3 пса.{S} На селу, два сталеж 
има порезу.{S} До пред саму ноћ није од стоке ништа продавао — јер многи донеше новац и одведош 
д га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те им по који сребрник остане да га предаду свој 
мању великом, и са великим бројем разне стоке са 7 нејаке деце и две немоћне жене.{S} Он, од ка 
е општинске — беше заноћило много разне стоке.{S} Срески званичник беше дошо да наплаћује егзек 
а.{S} Намножио најбољег соја сваковрсне стоке и домаће животиње.{S} Свака стопа његове земље ур 
огаза, због штета и потрица.{S} Грување стоке камењем и кољем, јурење са пашчадима и изјаловљав 
те и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише све своје имање.{S} Пореза је вели 
 А ко нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.< 
 начин остају инокосници и без ово мало стоке и почну опадати у свима гранама.{S} Где нема тора 
али опет имађаху доста и држаху по мало стоке од свију врста.{S} Они су били и дужни приличну с 
 и кицоши.</p> <p>Сиромаси, који нема у стоке, они и не заграђују своје башчице већ ту на раскр 
ћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радницима.{S} Никад се не одморе — н 
 опет, иду на вежбања војна сами или са стоком, па траже трошка и кад га имају — то ушпарају и  
, и он да не дође да види <pb n="89" /> стоку своју“.{S} Примети званичник чудећи се и машући г 
 Он, у место да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И тако му м 
е до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој башти коју чувају мала и нејака дечица о 
 па сутра опет место да иде на рад чека стоку других и хвата је — и по други пут наплаћује оно  
јао нову цигару.{S} Стоја је намиривала стоку са своје две ћерчице — а Иван је отишо у виноград 
м негда трчао и куповао <pb n="82" /> и стоку и имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то он 
е и плуг, па сјеме и храну за раднике и стоку.{S} Све њиве окопате са кукурузом — а његов се ку 
ти леб, готовити јело, гледати и чувати стоку, шити одело, прести, ткати, плести, чистити и пра 
!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти ухватио стоку у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’  
ровић“</p> <p>„Немојте господине његову стоку продавати“ — рече викач дрхтећи од умора.</p> <p> 
/p> <p>Једног дана, она рано помузе сву стоку, процеди млеко и настави га да га узвари.{S} Седе 
јер многи донеше новац и одведоше своју стоку — само остадоше још 4 Милорадова вола везана који 
ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па заману начелнику право у главу.{S} Цикнуше м 
па рано дошо.{S} Сео у кућу на троножну столицу па пуши дуван на муштиклу што му је неки хајдук 
 почетка жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доцније говорил 
ажу и одржавају људски живот.{S} Н. пр. стомак хоће хране и то захтева од разума.{S} Разум траж 
врсне стоке и домаће животиње.{S} Свака стопа његове земље уређена је по најновијем методу.</p> 
сви за то морали су платити.{S} Сребрни стопарци били су сузе свију њих кад мајка паде преко св 
ј ми живимо врло велика.{S} Али опет ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све  
ли.{S} Али кад није тако, ми се на овој стопи земље морамо узајмно служити и помагати; а што на 
ко је снег, дете босо иде и гледа своје стопице како шарају по њему, ломи леденице са стреха ку 
 за шта питати, а треба их тући у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кро 
 уватим искидаћу те у парчета.{S} Твоја сточија досади мене.{S} Видиш, та моја искидана црева — 
о имаду све што им треба, и ни на снагу сточну, ни људску ни на спрему и алате није се чекало н 
</p> <p>— Јој — ако нас трефи, нешто ме стра’.</p> <p>— Али то се не зове страх — већ љубав.</p 
изнели верну слику из које се види како страдају самци и инокосни људи.{S} На начин овде изложе 
као гује у каквом џбуну који је са свих страна опкољен пожаром.{S} Даница не беше још пустила о 
уких сиромаха који нас окружују са свих страна.{S} Па ко зна, да оно што је њино било не буде о 
м но у авлији — јер би га могао неко са стране видети.{S} Чим уђе у нутра, он затвори за собом  
 кућа све више пљачкала и поткрадала од стране кућних лопова.</p> <p>Што је кућа све више опада 
на врата свима сплеткама и интригама од стране сиромашних суседа.</p> <p>И отпоче крађа и расип 
. и почне орати.{S} По два метра са обе стране оставља не пооране земље, или толико мора да наг 
 узе иза силава мали ножић оштар са обе стране и поче са недара већи кошуљу свуд наоколо, па до 
д чега беше друм високо издигнут са обе стране, а при том прилично узан, јер се осипа земља са  
м обузетим устима.{S} Крв појури на све стране као страшна бујица са огромне врлети — а лупање  
млада дрва, која се даду превити на све стране, већ велим за самог себе.{S} Грех је најслађа тв 
ћи од гнева и љутине.{S} За овим на све стране провирише кроз <pb n="64" /> брвна и видеше да с 
 и песницама.{S} Вијао је главом на све стране, као ћурка која тражи погубљену пилад по трави.{ 
едељу пред Спасовдан објетине су на све стране.{S} И браћа Цмиљичина у очи тога дана били су на 
нераду са једне а лепом животу са друге стране — често пута запитали би се:</p> <p>„Откуда ли о 
 човеку, и за то ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p> <pb n="91" /> <p>„Што гу се д 
да.{S} Прекрив’о кућу, па му пола једне стране остало непокривено у недостатку ћерамиде — па је 
 доле комишиоцима, али пази са које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вратит 
у и пође у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му нешто шапташе.{S} Напослетку рече му г 
а приђе већ близу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред волова он писну у трубу и в 
али да би то прикрио окрете се на другу страну и леже.</p> <p>Од овог значајног вечера, не прођ 
е размимоиђоше и одоше свака и на своју страну.</p> <pb n="56" /> <p>Живан мишљаше о овом разго 
ак за себе брине; да вуче свак на своју страну.{S} Сад <pb n="26" /> су отворена врата свима сп 
ј би, што не знаде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>С 
 са ретким зубима.{S} Нос крив на једну страну.{S} Веђа једна спуштена а друга дигнута до по че 
ји му у сусрет иду да се склоне у једну страну пута.{S} Његово свирање не <pb n="75" /> пробуди 
ђу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страст за пићем.{S} Ракија, то им је био највећи идол н 
ју вољу за рад, — зауздава своје жеље и страсти, и показује своју моћ господарења над њима.</p> 
то ме стра’.</p> <p>— Али то се не зове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се  
обећи у хајдуке ја стрепим свако вече и страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па да хоћ 
ог узимао, а ником не враћао.</p> <p>Од страха његовог, давали су му људи што је год затражио,  
ицу у нос.{S} Иван је све ово чинио без страха и бојазни — заклоњен за тврду бусију — за леђа с 
О ви ладна камена створења.{S} Како без страха, без устезања говорите о тако страшним стварима, 
 су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог страшила — од месеца Марта — јер он, као какав пастир о 
/> <p>Мартић и његово друштво постадоше страшило светско.{S} Многе домаћине поубијаше и силно б 
ју и тражи новац.{S} И ту му беше једна страшна сметња, јер му отераше коња за порезу.</p> <p>М 
устима.{S} Крв појури на све стране као страшна бујица са огромне врлети — а лупање срца могло  
, влажне, смрдљиве и са многим гадним и страшним животињама преткане.{S} Оне ту остану вечито и 
ез страха, без устезања говорите о тако страшним стварима, о смрти неприродној.</p> <milestone  
е окусио да га убијеш.{S} А рибе, то он страшно бегенише.{S} Она истина у дубоко живи. „Ако је  
и више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако говораше кроз плач и јецање  
рој паса.{S} А то су: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лопови, који се боје од сваког 
 Али није им давао што их жали, већ што стрепи од њих, да му не учине какво зло.</p> <p>Он је д 
ји ће кроз који дан побећи у хајдуке ја стрепим свако вече и страх ме готово поједе — да ми не  
е како шарају по њему, ломи леденице са стреха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне по 
 свињца, већ му се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, ни говедима  
b n="53" /> трула.{S} Буре му стоји под стрехом и на њ капље вода труне и пропада.{S} Прекрив’о 
ог дана разговарао се је Иван са својом стрином Даницом, која говораше: да је она тетка Даринци 
 трошио.{S} Како је читао писма његовог стрица Јеше у коме му писаше „Перо! немој да се мучиш б 
 да што узгред олакша својој сестри (од стрица) мало измета (посла).{S} Ова курјачица Даница зн 
а својим рабаџијом ћутећки пролазе кроз стрмене, <pb n="9" /> тесне и блатне сокаке, док многи  
олних груди као стене низ какву огромну стрменост.</p> <p>У том свану.</p> <p>Сад треба да се и 
рилично узан, јер се осипа земља са оне стрмености и саужава га.</p> <p>Из даљине чујаше се топ 
и се поплашише јурнув под пут преко оне стрмености.{S} Кола се претурише, а са њим Милан полеће 
 који често загрева срца у младежи, али строгост њеног оца и мајке чинили су те је она увек кри 
15 дана да се суши — а кукуруз нисмо ни струка обрали.</p> <p>„Што се бринеш за то?{S} Остаће ж 
кресо их и окрепио, па и купус, који је стручић са свим ишчупан он је мето други нов; коме су п 
лугове, ралице, раонике, разбоје, брда, ступе, лопаре, наћваре, кукаче, тигање, бакраче, тепсиј 
слу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па се унесе тебе у о 
к на своју страну.{S} Сад <pb n="26" /> су отворена врата свима сплеткама и интригама од стране 
ажно и развијено.{S} Али немају нешто — су чим би живели.{S} Немају нешто чиме би се срећни наз 
рду бусију — за леђа свог оца — од кога су сви дрхтали.</p> <p>За несрећу своју па и још многих 
о име.{S} Причао ми је покојни Бата, да су самоубилци велики грешници.{S} Ал тај исти Бата са м 
видела обоје деце — па пронела глас, да су обоје као две половине једне јабуке.</p> <p>Деца су  
Одговори Стоја.</p> <p>„Али ти знаш, да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти им 
 својим вином, па још кад се сете —- да су измирили „крвну освету“.{S} Но Иван је био некако су 
наше свиње бијаху се искупиле.{S} Па да су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{S}  
ине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су свиње нагрдиле дјете, опет не треба рачунати да је т 
 где их одведе механџија, па помисли да су дати на храну.{S} Чим уђе у судницу — он скиде капу  
ш и загризне по неки пут помишљајући да су то чибучићи од шећера; и тако добро озебе и долази у 
ада грозно свете.{S} Ја им признајем да су срећнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако немај 
Они раде без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S} Они се свима силама труде да што м 
ахну и освежи свако живо створење, која су се од огромне припеке сунчане сакрила под дрво, под  
идећи се свог живота и својих дела која су прирасла уз њих, завлачу се у подземне рупе и канале 
како су се огрешили о своју дечицу која су расла као анђели.</p> <p>Даница је се много мучила п 
} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница се откану више моде и по 
оја, док из задруге одјеваше децу, била су јој увек одевена, обувена, чиста и опрана, али ево,  
нутка — када ова приповетка почиње била су му сва три брата помрла после 60-тих година своје ст 
његовог великог и зализаног чела жарила су два велика ока која беху управљена <pb n="28" /> на  
{S} Они су продавали парче по парче, па су се тиме сладили и троили.{S} Знали су бар колико тол 
е Пера одужи дуг и остаде његов коњ, па су после живели лепо и спокојно — остављајући по извеса 
 /> <p>Стоја је родила са њим 8 деце па су јој помрла још у раној младости, сад имају сина Иван 
у њему, и увек су му се исповедали: шта су и где починили, сматрајући то као олакшицу свога гре 
а овим у другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S 
оје поцепане и нечисте преобуке, а деца су му била: као деца цигана — чергаша.</p> <p>На селу,  
 две половине једне јабуке.</p> <p>Деца су расла и напредовала.</p> <p>Свет је мислио, сад ће М 
Ми докони“.{S} Промуца Вук.</p> <p>Деца су видела где изађоше из зграде ови људи — и пођоше пра 
ашу више попити од Ивана и тако обојица су се били прилично пићем загрејали.{S} Даринка је спре 
а.</p> <p>Прекомеран посао и рад, основ су свима незгодама које податкивају људски живот.{S} У  
егове породице, и суседи и комшије, кад су год хтели да оговарају, и завађају, да компромитују  
аје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа.</p> <p>„Ћути 
ве лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“</p> <p>Сељачк 
вају његове планове, једном речју — кад су год хтели да га почасте незадовољством — они су само 
о што и надничари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — на по 
И они једу оно исто што и надничари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте н 
ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су последњу четрдесницу давали, беше се искупио силан с 
ишиоцима — а они одоше кући.</p> <p>Кад су се вратили, запита их Сретен:</p> <pb n="106" /> <p> 
раоце на имаће.{S} Милева и Милунка обе су се удомиле у богате куће.</p> <p>Милоша је узела мај 
S} Овако Бог зна шта ће бити.{S} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволи 
 ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} Па ногице дебељашн 
не Божије.</p> <pb n="18" /> <p>— Какве су душе бато — запита Иван унук му — а најстарији син с 
неумејући ни речи прозборити.{S} Његове су очи као магнетна сила правиле ужасно врење у њиховим 
е.{S} И воденица, и разбој, и плуг, све су то машине састављене из више делова.{S} Наместите во 
пошто су се са сведоцима одбранили, где су тог вечера били.</p> <pb n="131" /> <p>У раној јесен 
и га је туко’.</p> <pb n="85" /> <p>„Ђе су паре, старога чича Јеше.{S} Оне буђаве дукате донеси 
де вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отпоче млађи.</p> <p>„Ја немам ниђе марј 
и кад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су ти волови?</p> <p>„У пољу.</p> <p>„И коњ.</p> <p>„И  
езати оне злочине из душа њихових, које су оне своје вољно урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете с 
онај ладан пасуљ, паприка и ракија које су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле ка 
о сви.{S} Немојте од такви ситница које су неизбежне мислити да се оне чине у инат некога. „Изн 
 почеше падати примедбе као крушке које су презрелиле на планинку и њене производе — од то доба 
стоту.{S} Ове врло важне намирнице које су у <pb n="36" /> тесној вези са здрављем и животом чо 
т, кајмак и сир.{S} Све ове ствари које су узимали — они су и доносили и ту код њега остављали. 
ечи изговорених тумачио т. ј. речи које су биле са свим одстрањене од сваке увреде.</p> <p>Јеша 
очеше разговор.{S} Живан није знао које су, нити хтеде видети.{S} Али је пажљиво слушао њихов р 
, кака му је косица ко свилена, па каке су му ручице — па мали пистићи, пази каке су му очице,  
 му ручице — па мали пистићи, пази каке су му очице, па мали носић — мала устанца, почело ми ба 
стању, а сиромаштина и инокоштина мајке су које рађају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би б 
а.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси требао ни да се  
p>Овакве и овом подобне примедбе падале су и киптеле од жена и од људи у један час и у једно ис 
ке <pb n="8" /> биле неминовне и морале су избити.{S} Кад је ко говорио какве скарадне речи, ил 
Иван у поље, па онако усамљеног обузеле су га неке чудновате мисли.{S} Час је ишао брзим и оштр 
к поклонио.{S} Неке важне мисли обузеле су га.{S} Пред њим је стајала чутура са ракијом са којо 
виња по воћњаку а гране његове дователе су до земље и нудиле род свој својим пријатељима свињам 
зи са здрављем и животом човека, радиле су све јетрвице и прилично подмиривале потребе своје и  
ући, и тек што се са њим раздвоили чуле су се пушке.{S} Тужитељ је требао да положи заклетву —  
и по извесан део зараде у штедњу и тиме су осигуравали будућност своју.</p> <milestone unit="su 
свим ишчупан он је мето други нов; коме су пак само лиске откинуте њему ништа не фали.{S} Круна 
/p> <p>У недељу пред Спасовдан објетине су на све стране.{S} И браћа Цмиљичина у очи тога дана  
ну и што је на реду да се уради.{S} Оне су се надметале шта ће која боље <pb n="72" /> и више п 
дим се оној Даници како их трпи — а оне су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница 
много мучила при порођају ћерке, и коне су разгласиле да она неће више ни рађати децу.</p> <p>Ј 
но све дражи које заносе младост код ње су.</p> <p>Посреством својег лукавства и вештине, посре 
јдуке који су били у некаквој кошари те су изгинули – и за то је примио једну хиљаду динара.{S} 
 ожењеном Ивану.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за другим боловали, али је све то  
ди наклоњени пијанству и нераду, хрђави су — али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог ство 
ји се мораде заклети.{S} Па знате какви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње време 
!{S} Нека га, нека га, нека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђетету ништа учинити.{S} А ми ћ 
 метуше у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и у саму зору стигоше на њиву.{S 
што је заспао помисли у себи:{S} Волови су матори и изучени, од ничега се неће поплашити, а ако 
{S} Он је заркао у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу,  
— да се његова кућа претражи.{S} Лопови су сваки дан носили под видом зајма и наднице, жито, ра 
S} Умре им један син и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајка највише.{S} И дан 
о више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да чим она роди дете Иван ће је отерати.< 
мрзили.{S} Али после кратке истраге сви су поштени — пошто су се са сведоцима одбранили, где су 
} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од радости и милине.</p> <p>Сутра дан оде П 
 Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њихових братучеда они су к 
им.</p> <p>Ове јадне жене као на робији су — или као у неком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и 
 ужасно врење у њиховим мозговима, који су одлазили више посрамљени него побеђени.</p> <p>Кад м 
н Марко је навео потеру на хајдуке који су били у некаквој кошари те су изгинули – и за то је п 
чник узе свог коња и позва све оне који су се ту затекли да пођу са њим на увиђај код Перовића  
ојом руком купио и платио, од људи који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио  
ка права на сажаљење као год и они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треба жалити си 
Сви старци и старице, па и младићи који су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог страшила — од ме 
па после остали Иванови противници који су се још за младости његове свађали и мрзили.{S} Али п 
ло да је посреством Мартића учинио који су му јатаковали.{S} У исто време казао је да о томе Цм 
ити, али нема откупа, нема ни оних који су за њ’ отишли.</p> <p>Милорад изгуби реч.{S} Савка га 
ебем.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, одговори Даринка задојавајући дете?</p> <p>— Неда њ 
е, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши.{S} Они хоће да се надмећу један над другим.{ 
рења са повеликом поштедом.{S} Мисли ли су многи суседи па и сами укућани да ће се тада поделит 
их нашао да му сведоче у позајмицу, али су сви волели Марка него њега, а многи нису ни смели од 
раћао.</p> <p>Од страха његовог, давали су му људи што је год затражио, и то нису тражили никад 
тодушним.{S} Ови мирни људи окуражавали су га својом равнодушношћу — и сад је он умео у свако д 
тром, али не и са имањем.{S} Покушавали су неколико пута да и њега поделе али не могу да се сло 
сви остали.{S} Најстаријег синчића дали су...{S} Не у школу.{S} Већ у службу — те чува овце и с 
 су то учинили а и <pb n="96" /> бојали су се од Петронија као од гује, те му се исповеде прету 
 полако, али стално и савесно.{S} Имали су свега доста што треба човеку за свестран живот.{S} А 
ни згруписаше своје делове и опет имали су са чим радити.{S} Марко пак, наплати се добро за сво 
 Еле 800 дин. кошта деоба.</p> <p>Имали су свега доста, али то доста кад се подели на 9 части и 
а су се тиме сладили и троили.{S} Знали су бар колико толико за живот човечански, а ми никако.{ 
е копати виноград.{S} Око 20 њих копали су код Милорада и забашуравали свој тешки посао разним  
таса и врућа ракија.</p> <p>Разговарали су се о свачему али Мића је очекивао да које од њих дво 
анску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким непознатим миљем — стежући  
ест — али она га не познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла 
ло се до велике свађе и ларме, и морали су сви пристати: да се жене са својим женским радом под 
 напију и наједу — али сви за то морали су платити.{S} Сребрни стопарци били су сузе свију њих  
затражио квите.{S} Они повериоци писали су квите са новим датумом и годином без обзира на то: ш 
на и досетљива.{S} Отац и мајка осећали су се срећни — што су тако чељаде умели спарити <pb n=" 
 И браћа Цмиљичина у очи тога дана били су на тајном збору са још два наоружана човека.{S} То б 
ли су платити.{S} Сребрни стопарци били су сузе свију њих кад мајка паде преко сва три гроба у  
, али строгост њеног оца и мајке чинили су те је она увек крила своје погледе од мушкараца који 
рад, ход, разговор и сви покрети личили су на покрете болесна човека, док се никако не жаљаше д 
вори Ђука.</p> <p>„Јес’ истина, истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ пр 
} У ватру беше управио поглед — а мисли су му прелиставале далеку прошлост.{S} Сети се на свог  
 свет.{S} Многи сиромаси и сироте дошли су да се напију и наједу — али сви за то морали су плат 
али нису сви за рад одређени.{S} Главни су радови земљоделца пролеће и лето.{S} И у том добу, п 
их бакшиша.{S} Ко пак то не умедне, они су ћудљиви, одмах траже новог слугу, новог фризера — да 
ху по мало стоке од свију врста.{S} Они су били и дужни приличну суму новаца неком трговцу у ча 
едан развод брака њихове сестре.{S} Они су свуда одговарали тихо и мирно, како они ништа не тра 
S} Човек уморан, као и болестан.{S} Они су продавали парче по парче, па су се тиме сладили и тр 
 твоји, ти њи ниси пре ни видио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно вр 
S} Све ове ствари које су узимали — они су и доносили и ту код њега остављали.</p> <p>Водити ко 
тели да га почасте незадовољством — они су само муцали и муцали — неумејући ни речи прозборити. 
о имање оних шест њихових братучеда они су купили и платили.{S} Плаћајући им више но други — са 
већи идол на свету.{S} У главном, и они су били на прагу пропасти, и да сведу своју имовину на  
 бијаху једно другом до увета.{S} И они су грешници свели своје имовно стање на најмању меру.{S 
Милутин и Роса имађаху 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и сви остали.{S} Најстаријег синч 
шће код другога но код себе.</p> <p>Они су живели на штету друштва.</p> <milestone unit="subSec 
ричају, кад је ову воду правио мајстори су га понудили — да урежу, у камен његово име и презиме 
ко детенце ко златну јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели доктора те издао уверење да  
кмета Јанка који ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово волови и коњ?</p> <p>„Милорада Перовића једног д 
, крадљивци стекоше веру у њему, и увек су му се исповедали: шта су и где починили, сматрајући  
 тамо научио.{S} Фебруарски данови увек су променљиви и влажни, снега не беше — али блато је би 
овај Гвозден није никако пио ракију док су год били у задрузи.</p> <milestone unit="subSection" 
ству и т. д.{S} Инокосни људи у великом су пријатељству и тесној вези са бедом и невољом.{S} Бе 
ађују залогај леба што га једу“.{S} Ово су грешници над грешницима, који увек раду али ништа не 
{S} Иди са овим људима слободно.{S} Ово су ујаци твоји, ти њи ниси пре ни видио.{S} Они су добр 
 трошка, са дугом од 200 дин.{S} За ово су неки продали волове, неки краве, неки овце и свиње,  
 са својим песмама.{S} Благо њима И ако су тек јуче оживели после неумитне и хладне зиме, и ако 
амо да се она што потужи“.</p> <p>Овако су резоновале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и р 
p> <p>Стојан и Илија — заклеше се, како су видели и лично познали Обрена Мандића — кад је изаша 
 пута, он је се вајкао код Данице, како су они лакомислено упропастили своје лепо имаће, и како 
ну.</p> <p>Ми смо довде испричали, како су Перовићи постали од онако богатог стања пуки сиромас 
е дуго, а комшије и коне доказују: како су видели сестру, свака или шурака тог и тог укућанина  
осталих извињава и наводи узроке — како су те погрешке <pb n="8" /> биле неминовне и морале су  
"67" /> <p>Седам сведока сведоче — како су Гвоздена тог вечера тревили да је прошао некуд по мр 
ма њој.{S} Није прошло ни 2 месеца како су се састали — а он ју је почео већ да шамара и изгони 
 не врати крвна освета.{S} Ади сад како су му прирасла два млађа брата — који ће кроз који дан  
но упропастили своје лепо имаће, и како су се огрешили о своју дечицу која су расла као анђели. 
к дели на много различитих делова, тако су и умови људски различити.{S} Као што су сви делови ч 
сви делови човечији састав човека, тако су сви људи састав света.{S} Има на човеку удова <pb n= 
претискивати га на своје груди.{S} Тако су остали неколико тренутака — шапћући нешто са својим  
сестре остала чиста и светла.{S} И тако су пролазили дан за даном.</p> <milestone unit="subSect 
и.{S} А ми ћемо однети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако заплачеш, одле 
ијатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код другога но код себе. 
руга је као машина, а чланови њени — то су саставни делови машине.{S} Нећу да вам ређам машине  
ајрадије држе повећи број паса.{S} А то су: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лопови,  
ова породица тачно управљала — па за то су сви чланови његове породице били свестрано задовољни 
Даринка још лепша девојка.{S} Али за то су баш несрећни — јер проклета лепота само је штету — а 
ац — сад је мртав.{S} Али ови калеми то су му споменици.{S} Он је ово као момак калемио.{S} А ј 
ци прсну у смех и пошалицу, гледаоци то су нерадници и сиромаси.</p> <p>“Ми смо сви повезани у  
 њихово као што је некад било.{S} Често су пута они помињали „дугу њиву“ коју је Вук продао Сим 
 туко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су безобразне, што једна на другу пакосте, и хоће да на 
датумом и годином без обзира на то: што су ти дугови учињени у задрузи па у њој и плаћени.{S} М 
Отац и мајка осећали су се срећни — што су тако чељаде умели спарити <pb n="111" /> са својим в 
{S} Заклеше се и они и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 15 година робије.</p> <p>П 
} Па шта је друго мислио, но о оном што су тога дана разговарали, о дугој њиви, и крађи оне про 
су и умови људски различити.{S} Као што су сви делови човечији састав човека, тако су сви људи  
ешићу и не понудив њих двоицу за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми с 
и учинише.{S} Доцније се они покају што су то учинили а и <pb n="96" /> бојали су се од Петрони 
е кратке истраге сви су поштени — пошто су се са сведоцима одбранили, где су тог вечера били.</ 
p>„Немам тако ми истиног Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му  
 у ливади.“</p> <p>Сељачке намигуше већ су прокопкале да је Даринка трудна — и то се већ није м 
и доскочицама.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јармови.{S} Једни превлаче сено у плашће —  
ашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} На њима је било одело увек  
ко је у 65. години своје старости — још су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још је  
ше свађи и кавзи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S} Примети Милут 
ад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па се унесе тебе у очи и рума као сваки џора  
зним црвима и инсектима.{S} Уклоните те суве и изваљене шљиве, па командујте им нека се поверу  
је се почне лињати, а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љуште им кор 
0 с. м. којих половину изломи прашином, сувим трскама од корова и мотиком.{S} Ореже га и окопа, 
вари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво грање гледајући пажљиво у бакрач, (котао).{S} Док  
у учинити.{S} Ено га сад где поткресује суво грање на младим шљивићима, па накупи пун нарамак о 
крвну освету“.{S} Но Иван је био некако сувопаран према њој.{S} Није прошло ни 2 месеца како су 
њим Милан полеће и лупи самим теменом о суву и тврду земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође мн 
 и на основу одрицања проузроковачевог, суд у пуној својој пресуди и поништи брак у корист Иван 
у се придевало.{S} И тако пристадоше на суд.</p> <p>Гвозден пристаде да да сто дуката свом тужи 
 и тако сложише се да их подели избрани суд.</p> <p>Девет судија, председник и деловођа, као и  
лармом целом селу — које ће изрећи свој суд у овим речима: „Ови с муком и са крвљу зарађују зал 
ала и дала га на браварски занат, а код суда са доказима прогласила га за законог наследника ма 
ете му на ноге тешко гвожђе.</p> <p>Код суда на претресу, Чилаш је рачунао да ће сведоци порећи 
не испаде онако како људи желе већ како судбина донесе.</p> <p>Марко окарактериса и себе и пота 
 обрт, тај „левокруг“ не чине људи, већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је настало време да  
on" /> <p>Довде смо упознали читаоце са судбином задругара Перовића.{S} Још нам је остало да пр 
а.{S} Још нам је остало да прелистамо и судбину њиховог бившег кућнег старешине Марка и његова  
t="subSection" /> <p>Да прелистамо прво судбину нашег Живана и његове Данице, па ћемо после и о 
код своје браће да оплакује своју горку судбину и да камен по камен отискује из лепе грађе свог 
 и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S} Сиромах <pb n="52" /> наплати добро своју надн 
скоро половину пшенице — па после да се суди и дангуби, а често и главу разбије ту сам своју ил 
 сваког као посредник између парничара, судија, сведока, вештака, заступника и адвоката.{S} Оту 
као туча.</p> <p>„Јес!{S} Ти си паметан судија.{S} Па нас груваш крвнички чим достигнеш, а твој 
 да их подели избрани суд.</p> <p>Девет судија, председник и деловођа, као и 4 заступника равно 
ли, он познаје сваког чиновника, сваког судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну па 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Код суднице општинске — беше заноћило много разне стоке.{S} 
 у поље, те потерајте сва 4 вола и коња судници“.{S} То рече па се окрену и пође.{S} За њим и о 
бање војника.</p> <p>Обвезници се зваху судници на саопштење.{S} Милан оде, а Милорад оста код  
мисли да су дати на храну.{S} Чим уђе у судницу — он скиде капу и уђе у канцеларију.{S} Званичн 
S} Чим је устао и попио кафу — он сео у судницу па прима порезу.{S} До пред саму ноћ није од ст 
и скоро сваки дан иде на позив власти и судова.{S} Он као такав треба да има пристојно одело.{S 
ик а скоро највише председник изабраних судова за деобе — како он говораше — несрећних задругар 
лити јело, поставити, прибрати и опрати судове.{S} Једном речју — задовољити толики број чељади 
ко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ведрице, (крављаче) бакраче, круж 
је шиљао Марка најстаријег синовца свог судовима и властима, на куповину и продају, јер и Марко 
све за њега, али за добру цену.{S} Пред судом је изгледао тако кротак и фини, и говораше увек:  
 год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега је Чедомир бранио и клео све за њега, али  
ђе ни три пуна месеца — а пред духовним судом стојаше Иван и Цмиљка Перовићи тужиоц и оптужена. 
есуде, саопштавање и одношење акта прв. суду 300 динара.{S} Еле 800 дин. кошта деоба.</p> <p>Им 
е, шта би и ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Одговори Иван тужним гласом гледајући непоми 
S} То изрече скоро шапћући — а неколико суза скотрљаше му се низ запламтеле образе.</p> <p>— Пр 
 ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се у сузама.</p> <p>„Џакале смо!{S} Како нећу џакати, кад ју 
ме питати, молим те, и поче се гушити у сузама.</p> <p>— Човечност кад ми помињеш — ја њу и тра 
омиње име свог мужа покојног Милана.{S} Сузе јој лете низ образе као грашке, а уздах за уздахом 
д.“ На ове речи скотрљаше јој се крупне сузе низ скоро наборано лице“.{S} Она се мало прибра и  
ојас, а десном усекњиваше нос и брисаше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кревет.</p> 
гледом на борбу Иванову и њему полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш  
кну Иван, Даринка уђе у кућу убрисајући сузе.</p> <p>— Кокош немам кад чекати, него дај по зало 
мрзо живот“.{S} Говораше Ружица бришући сузе.</p> <pb n="42" /> <p>„Замислите какав је то народ 
то ме и остави овако рано и полетеше му сузе.{S} Сад се сећам њених речи, али већ је доцкан.{S} 
ропало.“ Прошапта Милорад и полећеше му сузе...{S} За овим рече са великим напрезањем:</p> <pb  
су платити.{S} Сребрни стопарци били су сузе свију њих кад мајка паде преко сва три гроба у кој 
 Викну кроз плач Миленко трљајући своје сузне очи стегнутим песницама.</p> <p>„Не, не, Миле.{S} 
 месту губила више.{S} Марко је куповао сукнено одело па и лети и зими њиме прикривао своје поц 
са десет ноката опреде пређа за платно, сукно, сукње, поњаве, чарапе, појасове и т. д.{S} Да се 
т ноката опреде пређа за платно, сукно, сукње, поњаве, чарапе, појасове и т. д.{S} Да се обују  
S} Док јетрвице изаткаше неке врло фине сукње и кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за опан 
гнеш, а твоју женку само мало окреса по сукњи крајем од конопца.{S} Ала синко мајчин ја ти нећу 
ва новца“.{S} Шапташе он. „То је велика сума.{S} Петнест и сто, то је велика разлика.{S} Па и о 
 годишње.</p> <p>„То је прилично велика сума.</p> <p>„И не би била, господине учо, да је као шт 
воје дужнике.{S} Кад се набере повелика сума вересије — онда дужник у место новца даје лакат са 
о коме је у последње време давао повеће суме новаца — па је пред деобу отишо’ код њих и затражи 
ачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира упрсте Цмиљка је затруднела пре 2 месеца — но шт 
те, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сада један издржава, толико ограде колико нека 
Па колико пропало вересије?{S} И кад се сумира — кућа с дана на дан све празнија.{S} Кућни стар 
е Милан бранећи.</p> <p>— Да не би пала сумња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало м 
ук.</p> <p>— Па немојте.{S} Јер би већа сумња пала на нас — да смо ми то убиство из освете спре 
есмртност душе немојте сумњати, ко у њу сумња, тај нема никаква разлога, никаква основа да буде 
 — јер тако му је Даница заповедила.{S} Сумњајући и сам — да га не би за то презрела Даринка.</ 
, а где се он заузме, у победу не треба сумњати.{S} Он је подмићивао сваког као посредник измеђ 
оту.{S} И ако је истина у коју не треба сумњати: да човек горчину своје душе и нерасположење св 
от вјечни.{S} У бесмртност душе немојте сумњати, ко у њу сумња, тај нема никаква разлога, никак 
скине са сунца — тако се скиде дотадања суморност његова са срца му и лица.{S} Па од једаред ск 
ну 50 дуката па квит посла.{S} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} П 
 врста.{S} Они су били и дужни приличну суму новаца неком трговцу у чаршији.{S} Главна несрећа  
дан тренут какав прамен облака скине са сунца — тако се скиде дотадања суморност његова са срца 
мо синоћ легли.{S} На пољу у место оног сунца и цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто кроз коју про 
рију се од *светлости као слепи миши од сунца.{S} Тајна, то је највеће јемство за њихов живот и 
Изнела га из куће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су свиње нагрдиле дјет 
 дететом но за себе.</p> <p>Свану.{S} И сунце одскочи на ручковиште, а Ружице и Марка још нема. 
вакодневним сликама јавним и чистим као сунце.</p> <p>Велика позорја ћутећки науче више људе од 
ца порока у стању је да помрачи огромно сунце врлина.</p> <p>Њених осам јетрва — омрзоше на њу  
p>Једног празничког лепог дана, тек што сунце зађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи  
га потреви у пољу на путу.{S} Опсова му сунце и шину га штапом по глави, кога обли крв.{S} Марк 
, под травку.{S} Једини ратар не уступа сунцу, већ ради бришући са лица крупне капље зноја.{S}  
створење, која су се од огромне припеке сунчане сакрила под дрво, под листић, под травку.{S} Је 
т претресао, не би нашао и саставио две супротности, као што је саставио овога Живана и ову Дан 
е у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров и немилостив — али она беше, доброг срца — па уве 
ута, па само дундају ногу пред ногу.{S} Суруџија приђе већ близу и мораде он да зађе у страну.{ 
убице.{S} То је био писмоноша, поштар — суруџија.{S} Па је кроз трубу довикивао рабаџије који м 
о је то било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе.</p> <p>Чилаш задржа код себе револвер пош 
еткама и интригама од стране сиромашних суседа.</p> <p>И отпоче крађа и расипање.</p> <p>Људи,  
 спрема. — Потрчи на врат на нос.{S} Ај Суседе, ај комшија!{S} Оди помози кумим те Богом.{S} Ад 
равдом.{S} И чланови његове породице, и суседи и комшије, кад су год хтели да оговарају, и зава 
ош горе лажу и резонирају све сусетке и суседи који окружују Перовића кућу.{S} Они самим чланов 
овеликом поштедом.{S} Мисли ли су многи суседи па и сами укућани да ће се тада поделити, али оп 
у разбије ту сам своју или свом брату — суседу.</p> <p>Некад је врвио чопор свиња по воћњаку а  
 немилосрдно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру р 
ден се враћао са мобе на којој је своме суседу помогао правити неку грађевину.{S} Па кад је био 
 Овако и још горе лажу и резонирају све сусетке и суседи који окружују Перовића кућу.{S} Они са 
двоколице, које се приближаваху њему на сусрет.{S} Кад дође близу до на сто метара, док из те д 
кроз трубу довикивао рабаџије који му у сусрет иду да се склоне у једну страну пута.{S} Његово  
у ону шуму спрам његове куће, па чим се сутон повуче, ви пређите и извршите дело.{S} Отпоче Мић 
 живот у врло великој опасности.</p> <p>Сутон се повуче, а Марка и Ружице још нема.{S} Са велик 
ог’о.</p> <p>„Онда, спреми се сутра.{S} Сутра ћеш бити примљен за потајника.</p> <p>„Ако то буд 
 ниси пре ни видио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно вратити.{S} Там 
ча цео догађај својој жени Перуници.{S} Сутра дан — повезаше и Вука и Миладина, и нађоше трагов 
нама у свађи па нас није ни понудио.{S} Сутра нека ми да од ње тапију — добиће од мене равни <h 
е туче и грува немилосрдно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S}  
ро.{S} А сватови продужише свој пут.{S} Сутра дан Панта би окован у срезу и након 2 месеца дана 
а исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан освиташе празник.{S} Живан поранио и уздиго о 
на и одвели га собом — а њему казали да сутра до подне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ако т 
ти и превући у село код салаша.{S} Нека сутра једна од жена однесе шта треба на коњу са још 2 н 
 осигура кућу са лебом за 15—20 дана па сутра опет место да иде на рад чека стоку других и хват 
еш од мене добру напојницу.{S} И одиста сутра дан одоше обојица капетану и Милутин без и једне  
Бог ти помог’о.</p> <p>„Онда, спреми се сутра.{S} Сутра ћеш бити примљен за потајника.</p> <p>„ 
у: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S} Њему пак нареди да преву 
 осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан превлачише њих двоица без застоја и одморка.{ 
 те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може бити нећемо се више видети.{S} Гледа 
/p> <p>„Не, не, Миле.{S} Ти ћеш са мном сутра а сада нека Стева, нека иде са ујацима.{S} Упаде  
м.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека са целим прибором“.{S} Ово г 
 још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати и п 
су трептели од радости и милине.</p> <p>Сутра дан оде Петар и прими се у жандарме са коњем.{S}  
цу стишаше.{S} Беху обоје мртви.</p> <p>Сутра дан јавише власти, која дође сва доктором те извр 
илуку, не вратив се својој кући.</p> <p>Сутра дан њих неколико полазише кметовој кући па се дво 
шај убиства са ватреним оружјем.</p> <p>Сутра дан, Марко долази са лекарском сведоџбом и оптужу 
му руку, руковаше се и он пође.</p> <p>„Сутра рано ето ме добри мој пријатељу.“</p> <p>„До виђе 
pb n="91" /> <p>„Што гу се данас пазари сутру се на распазарује“.{S} Одговори Цинцарин, окренув 
 Немајући много којешта, а често пута и суха хлеба, и гледајући — како неки имају и кркају; мле 
и, без простирке и покривке; једите црн сухи хлеб овсени, ељдани или никакви, и радите по 14 и  
им шљивићима, па накупи пун нарамак оне суховине и однесе кући.{S} Чим дође пред кућу.{S} Он до 
ода.{S} Као што смо напоменули, Иван је сухопаран на спрам свачега па и на спрам тога.{S} Његов 
в се рад не може да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога са 
и у једном реду — то беху пушнице — где сушаху сељаци шљиве.{S} По где се извија дим од паре и  
лан оде, а Милорад оста код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође чисто окоран.</p 
и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зими усљед мраза.{S} Еле ја сирома морам носит  
и.{S} Шива ће трајати још 15 дана да се суши — а кукуруз нисмо ни струка обрали.</p> <p>„Што се 
пале да нас нема.{S} Спасоја момка који суши шљиве сада не траже.{S} Узећемо му још једног’ па  
 напију се ладне воде.{S} Лањске године сушисмо шљиве и изгубисмо на њима.{S} Ове године пошто  
им ђетињу кошуљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца нису м 
зређа као какав дипломат и показа своје схватање о њиховој задрузи које је пуно непоречне истин 
изнађе, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора све трчати, викат 
иша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора све трчати, викати, дерати 
ај и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку с 
ан треба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 1 говече 
убише — у тај мах изађе и његова сестра т. ј. назови сестра те се и она са њим као са својим бр 
рика у јастуку, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршивао својим п 
, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђено, неизм 
че, тепсије, тестије, кревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише све сво 
к, месо, маст, сланину, вино, ракију. и т.д.{S} Па разна одела, обичног и стојећег, зимског и л 
 манастира, градина, црквина, шанчева и т. д.</p> <p>„Јесте.</p> <p>Опет залаја куче.</p> <p>На 
спојаса, гологлава, неумивена,вашљива и т. д.{S} При том кад се узме <pb n="37" /> у обзир млад 
ице већ ту на раскршћу, између путова и т. д. посејали неколико оџака поврћа, и место да иду, д 
на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца отискују камен по камен из  
чук пасуља, два пшенице, три кукуруза и т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и кајмака, бардак 
е пршуте, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и ј 
е, карлице, кутлаче, грудњаче, цедила и т. д. сваки дан прати и чистити, солити и преваривати.{ 
 <pb n="47" /> краве — неком два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} 
 кајмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђен 
давао дводинарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p>Н 
 купити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милујући нешто у с 
102" /> Они возе сено, кукуруз, шљиве и т. д.{S} У близини скоро сваке куће виде се веселе по 3 
укно, сукње, поњаве, чарапе, појасове и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и уми 
сеље, на жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свршава послове за све.{S} А њих о 
е, кошаре, салашове, кокошаре, ограде и т д.{S} Док купише качице, буриће, чаброве, ћупове, чут 
 је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} На њима је бил 
да куша, рукама <pb n="39" /> да узме и т. д. од свега тога одузмите му једно и оставите га сам 
нац, ћасе, кашике, соли, сира сланине и т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше у кола па 
е, бакраче, тепсије, тестије, кревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише 
банин чува 1 свињче, 1 говече, 2 овце и т.д.</p> <pb n="49" /> <p>И зар самац има рачуна да пла 
ела им <pb n="70" /> чарапе, рукавице и т. д. а поред тога радила је варошкама разне послове, и 
е, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака имати разне мон 
 уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један чо 
жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доцније говорило се јавн 
 злог учинити добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не треба називати силом.{S} Ко год п 
— мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу кука 
ена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића дадоше му то им 
мо носи памучне кошуље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји роди 
оведа, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба толико исто, и с 
ук разбојништву.{S} Гвозден пијанству и т. д.{S} Инокосни људи у великом су пријатељству и тесн 
е шију, плету, везу, преду, гребенају и т. д. <pb n="21" /> Устане старешиница, па за тим све о 
 у наглости, у журби, у великом послу и т. д.{S} Они сви раде полако, али стално и савесно.{S}  
крајају разне ствари за одело и обућу и т. д. дотле њихови пси својим сигналом јављају свачији  
 јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна запевка, ова жалосна и  
м други значај речи изговорених тумачио т. ј. речи које су биле са свим одстрањене од сваке увр 
 направити кисело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ведрице, (кр 
 јечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са обе стране остав 
 немилостив, самовољан, подал, свиреп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} На  
S} Твоја сточија досади мене.{S} Видиш, та моја искидана црева — та врежна од кромпира и бостан 
 рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу болест.</p> <p>— К 
ене.{S} Видиш, та моја искидана црева — та врежна од кромпира и бостана.{S} Ја сам из наднице т 
а не траже, већ им је најглавнија утеха та, што је част њихове сестре остала чиста и светла.{S} 
/p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженити н 
којима је у ствари и намењена.{S} То је та потпора била — која је Марка усрећавала.{S} Али она  
ћа жеља која цароваше у њеној души беше та: да се сваком допадне.{S} Ова женска беше се закитил 
 провредио и у свему препородио.{S} Али та нагла промена задивила је све гледаоце.{S} Ено они т 
меном „Зло“.{S} Кад се Јеши навршила 65-та година — а то беше месеца Јануара — он је осетио неш 
о начичкано са звездама — али опет беше тавна и мрачна ноћ.{S} Иван помого те се намирила стока 
 се навикли,</l> <l>У гробници у ладној тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> <l>Јој с 
пашемо усијане вериге по голом телу.{S} Тад би посуктали жути дукати као жар“.{S} Одговарају на 
иљем — стежући се за руке све до зоре и тад се растадоше.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 по један слој овчијег згореног ђубрета тада би добро било и сви би људи подједнако имали.{S} А 
многи суседи па и сами укућани да ће се тада поделити, али опет се измирише, нити се тужише кој 
 вашег добра — кад то постигну — они ће тада према вама бити немилосрднији но ви према њима што 
ст душе немојте сумњати, ко у њу сумња, тај нема никаква разлога, никаква основа да буде поштен 
ештином и финоћом уме да им се допадне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то не умедне,  
илом.{S} Ко год помаже бедне и невољне, тај показује своју одвратност према таквом животу.{S} О 
> задовољство.{S} Па кога мрзи да ради, тај нема тих својстава што чине сваког живог створа сре 
 ухвати у коло код женске коју он воли, тај ће добити песницу у нос.{S} Иван је све ово чинио б 
је и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе људско.{S} И ови јадници нерадници 
задрузи.{S} Један иде на позиве власти, тај исти на весеље, на жалост, на гробље, у сватове и т 
 основа да буде поштен и моралан човек, тај се може купати у пороцима као и у крви својих злочи 
д се окрене „на левокруг“.{S} Тај обрт, тај „левокруг“ не чине људи, већ судбина и време.{S} Ак 
оји <pb n="83" /> од бедних и невољних, тај остане последњи кад се окрене „на левокруг“.{S} Тај 
.{S} Постала је блудница, <pb n="58" /> тај гадни црв — који са својим отровним зубима подгриза 
оследњи кад се окрене „на левокруг“.{S} Тај обрт, тај „левокруг“ не чине људи, већ судбина и вр 
аљалству, не раде о хлебу а једу га.{S} Тај хлеб морам ја сам произвести, прво њима, па мене шт 
 код салаша, а берачи осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан превлачише њих двоица бе 
ати.</p> <p>— То ми је била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својој. — Ја ту немам никакв 
амен спотицања у ову срећну задругу.{S} Тај камен беше Даница најмлађа снаха, а жена задругара  
ло се јавно и отворено: „Ком више треба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека п 
 Идући оде код Миладина и саопшти му за тај тренутак.{S} У кратко измењаше своје мисли и пођоше 
 и свађа све оштрија и ординарија, и на тај се начин кућа све више пљачкала и поткрадала од стр 
бити и мирисати — и не сањајући — да је тај пукет савила рука удовичка.</p> <p>— Бога ти — зар  
и и зловољни, њима се саопштава како је тај и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у 
аки дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је  
потребних и најсветих.{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме користи.</p>  
овољни, њима се саопштава како је тај и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место 
 својом Даринком не би срећан да доживи тај дан.</p> <p>У недељу пред Спасовдан објетине су на  
да су самоубилци велики грешници.{S} Ал тај исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце м 
 — а други начин <pb n="110" /> нема до тај — да узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и видеће 
.</p> <p>Обрен се закле, да он није био тај, за кога сведоче Стојан и Илија.</p> <p>На основу и 
у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и с 
марима, па и самог малог рањеника.{S} У тај мах дотрча Милица носећи у рукама обраницу и лупи С 
рекрсти и измаче се мало од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе најлепше везене чар 
пушком у рукама држећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мало постарији човек 
 Руковаше се па у образ се пољубише — у тај мах изађе и његова сестра т. ј. назови сестра те се 
 паре, или живот — рече други.</p> <p>У тај мах наперише своје пушке један на Даринку, и повика 
а капицу од вунице.{S} Ене, ене, почело тајити.{S} Пази како раширило ручице.{S} Оди, оди на кр 
 *светлости као слепи миши од сунца.{S} Тајна, то је највеће јемство за њихов живот и рад.</p>  
 тиме није заваравао он би открио многе тајне лоповске и разбојничке чете којима беше глава Мар 
ди се нешто се Марком због неких својих тајних рачуна и претио му је на неколико места.{S} Једн 
 светога писма који вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што  
покрадене.</p> <p>Ма да се све ово ради тајно и невиђено, али се опет уђе у траг.{S} Док јетрви 
ћа Цмиљичина у очи тога дана били су на тајном збору са још два наоружана човека.{S} То беху ха 
во вели народна пословица „Каква клада, такав ивер“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово с 
оћном природом — таквог те створише.{S} Такав као што си сад, срећно би живео и друштву од кори 
се узме за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је план био спремљен — али не испаде онако како љ 
име даје више но што треба гаранције да такав не би био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за рад 
ена старија.</p> <p>У њиној кући био је такав ред — да кад кућни старешина устане — устану сви, 
ео ваш земни живот.“</p> <p>У народу је такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, 
драв, снажан и потпуно развијен.{S} Као такав, са својом неограниченом <pb n="98" /> вољом нано 
иде на позив власти и судова.{S} Он као такав треба да има пристојно одело.{S} Ви знате</p> <p> 
збегавала.{S} Њему беше за чудо, откуда таква немарност код ње — јер он је са врло мало муке пр 
ин Милан.</p> <p>„Хвала ти дете, кад ми таква питања стављаш“.{S} Опет Јеша.</p> <p>Разним испи 
ућимо, да пропаднемо сви.{S} Немојте од такви ситница које су неизбежне мислити да се оне чине  
 а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика и 
 а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, и отрпићете велика и 
ити, и постати пуки сиромаси, али и као такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помрете од гла 
и им никако да дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозвољених и недозвољених срестав 
га твог оца помогнута моћном природом — таквог те створише.{S} Такав као што си сад, срећно би  
не, тај показује своју одвратност према таквом животу.{S} Он тиме даје више но што треба гаранц 
, наиђу на оне којима је грех занат — и таке се они међу собом узајамно потуку и посатиру.{S} З 
жете како оћете!{S} Али ја нећу више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој слепац (муж) слушат 
 и дете!{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца кр 
 уједаш а, а, (пљеска руком по јастуку) тако била га мајка.{S} Немој <pb n="114" /> плакати зла 
ди.</p> <p>„Врана не може на два коца“, тако вели народна пословица.{S} За Стоју је имало више  
 човек дели на много различитих делова, тако су и умови људски различити.{S} Као што су сви дел 
о су сви делови човечији састав човека, тако су сви људи састав света.{S} Има на човеку удова < 
водњелим очима.</p> <p>— Нисам ја крив, тако људи наредише и сковаше ми несрећу, за коју ми виш 
и.{S} Одговори Милан.</p> <p>— Тако је, тако је.{S} Повикаше сви.{S} Нагоше још по једном чутур 
 људи у један час и у једно исто време, тако — да се ретко што могло знати шта ко говори.</p> < 
 они се процепе, 4 м. нови их окрпљене, тако и све остало.{S} Овди се саме расипа, поред тога ш 
помагаћу вам, само моје не дирајте“.{S} Тако је он говорио крадљивцима.</p> <p>Мало по мало, кр 
е још свежа, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и 
јете кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> <p>Вама пролази време узалудно Ви са 
од данас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако говораше кроз плач и јецање кмет Јанко.{S} Званичн 
ји пате без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерадником.{S} Рад производи не само у чов 
овора, без смеха, без весеља и шале.{S} Тако прође неколико дана.</p> <milestone unit="subSecti 
е грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, ни говедима кошаре.{S} Станови никакви  
це.{S} Савка јагњад, а Ружица свиње.{S} Тако <pb n="22" /> ћемо ми сви мушки бити слободни и ра 
це и претискивати га на своје груди.{S} Тако су остали неколико тренутака — шапћући нешто са св 
ко је жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време не чека, а сваком раду има одређено време.{S 
у интелигентност у времену зрелости.{S} Тако и Стоја.{S} За кратко време она постаде сасвим сви 
 наплаћује оно што је јуче наплатио.{S} Тако овај изведе живот преко лета ништа не радећи, а зи 
 муха и обадова који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} З 
ут какав прамен облака скине са сунца — тако се скиде дотадања суморност његова са срца му и ли 
драго“.</p> <p>— Па дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког  
21" /> <p>— Еле, шта би и ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Одговори Иван тужним гласом гл 
то је мене будући доброг учинити злим — тако је тешко и још теже злог учинити добрим, нерадног  
е спремили.{S} Одговори Милан.</p> <p>— Тако је, тако је.{S} Повикаше сви.{S} Нагоше још по јед 
ра за то што си је обесчастио.</p> <p>— Тако ћемо нешто и гледати.</p> <p>Од Ускрса до Спасовад 
њима се водио овакав разговор.</p> <p>— Тако, дакле, можете још за дана сићи у ону шуму спрам њ 
ала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким н 
лаш, један од најопаснијих лопова, кога тако зваху због његовог накарадног телесног склопа.{S}  
благодарити светој природи која са њима тако мудро управља“</p> <p>Иван није ни полугодишњицу д 
 неспавајући.{S} Опијао се је много, па тако се са сваким свађао, а често пута и потуко.{S} Он  
и слободни и радити о земљи.</p> <p>„Па тако је добро“.{S} Повикаше сви људи.</p> <p>Стоја уста 
Стоја. </p> <p>— Интереси куће и живота тако захтевају.{S} И то не сме друкше бити.</p> <p>Инте 
 Сестра му је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца сроством везао.{S} Позваше га у 
 па од тога да се обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њихово добро“.</p> <p>„Молим т 
азговарајући се.</p> <p>„Заиста, све је тако Милораде.{S} Добро си казао, фактички, данас нема  
ја је Марка усрећавала.{S} Али она није тако корисна колико у себе садржи варки и обмана, опасн 
 људи подједнако имали.{S} Али кад није тако, ми се на овој стопи земље морамо узајмно служити  
ђају и прирастају.{S} А ваше имање није тако велико.{S} Нама треба још земље“.{S} Савка ово изр 
Кумим вас Богом убите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А децу, жене и слуге, немојте дирати ве 
 за тим у коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S} Ова узајамност — ово весеље и песм 
рад.{S} Сви га слушаху.</p> <p>„Немојте тако кумим вас Богом!{S} Немојте наопако ако Бога знате 
 дела од закона људских, па мисли да ће тако избећи и казне Божије.</p> <pb n="18" /> <p>— Какв 
 одасути мало ономе коме се прелива“, и тако се одаде крађи.{S} Глад и немаштина научише овога  
н са другим.{S} И они се сад промене, и тако се изређају сви као зубци на точку ветрењаче.</p>  
.</p> <p>„Ја пристајем да чувам овце, и тако ћу бар код оваца моћи радити свој ручни рад а овак 
у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве ову 
 сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако сложише се да их подели избрани суд.</p> <p>Девет  
 и они одмах то све склоне и сакрију, и тако животаре са крађом дуго, без да падну власти у шак 
азговарале о које чему али не могаху, и тако се размимоиђоше и одоше свака и на своју страну.</ 
ца, што не могу троица могу више њих, и тако се организује друштво.{S} И сама ова друштва удруж 
ишљајући да су то чибучићи од шећера; и тако добро озебе и долази у собу плачући.{S} Мајка нешт 
а не могу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби покупи пола се проспе, што ос 
азговарамо о некоме важном послу“.{S} И тако се растадоше.</p> <milestone unit="subSection" />  
хове сестре остала чиста и светла.{S} И тако су пролазили дан за даном.</p> <milestone unit="su 
своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И тако му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S}  
 био крив, колико му се придевало.{S} И тако пристадоше на суд.</p> <p>Гвозден пристаде да да с 
ео ни једну чашу више попити од Ивана и тако обојица су се били прилично пићем загрејали.{S} Да 
 и државе се удружују једна са другом и тако постизавају своје циљеве.{S} И ако икад, данас је  
 сваком месту будеш сталан и присебан и тако избегнеш оне незгоде, које ти се сваког тренутка и 
p>Живан мишљаше о овом разговору дуго и тако заспа.{S} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто и  
 ја сам намислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродством крвна освета предати забораву.{S}  
 зрело они берући преберу их и поједу и тако сврши се берба.</p> <p>Човек није запуштио имаће с 
о је Марко први пут предложио.</p> <p>И тако се радило.{S} Радило се са великим натезањем и нез 
к имућан и најсигурнији у целој општини тако одговараш шта ће ми рећи ова гомила сиромаха у наш 
ком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми истиног Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 
жар“.{S} Одговарају нам они.{S} Кад нам тако у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу  
моро онако како ваља“.</p> <p>— „Сасвим тако“.{S} Рече Гвозден.</p> <p>„То би било право“.{S} Д 
ако без страха, без устезања говорите о тако страшним стварима, о смрти неприродној.</p> <miles 
а добру цену.{S} Пред судом је изгледао тако кротак и фини, и говораше увек: „Нећу криво тако м 
ак и фини, и говораше увек: „Нећу криво тако ми умрлог часа.{S} Нећу бацити у потомност моје ше 
мој жалосни Иване, до скора ниси ти био тако разуман и њежан на спрам истине и правде.{S} До ск 
нинка још љетос, па ћемо се трпети како тако“.</p> <p>„Ја пристајем да чувам овце, и тако ћу ба 
воје дужности које је тачно вршио, исто тако уживао је своја права која му се нису смела ни у к 
 па ни мукает“ (ни бриге).</p> <p>„Исто тако, као и ти ономад што седиш крај ватре, лонац кипи, 
срца ништа не лечи — за то те питам што тако учини.“ — На последње речи а с погледом на борбу И 
ама.{S} Али је се јуначки уздржао — јер тако му је Даница заповедила.{S} Сумњајући и сам — да г 
аточеника коме се чита краљевска милост тако озари зрачак среће Петра Перовића, који као крилим 
ц и мајка осећали су се срећни — што су тако чељаде умели спарити <pb n="111" /> са својим вино 
сласт јела.{S} Само што ови санови нису тако јасни — као што би били, да је се душа са животом  
ји лупи га грлићем своје пушке по врату тако снажно, да посрну.</p> <p>„Шта чекаш?</p> <p>Дете  
 Милорад.</p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи мојом способн 
и ко ће нам остати са Спасојем“.</p> <p>Тако рекоше и приступише спреми за полазак.{S} Док Спас 
ећи противник напретку људском“.</p> <p>Тако се јадаше Милорад своме учитељу који га слушаше и  
неправде које се њој тобож чине.</p> <p>Тако је резонирала Даница, па и остале њене јетрве нека 
њи, и пређоше на други разговор.</p> <p>Тако копаше до мрака.{S} Одоше кући.{S} Вечераше и рази 
ди општој несрећи своју задругу.</p> <p>Тако се животарило две три године, али у великој свађи, 
„Зар баш у надницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време дошло.{S} Мора се.</p> <p>„Колико имаш де 
шена посла“.{S} Предложи Милан.</p> <p>„Тако ће најбоље бити“.{S} Одговори Милорад. „Наксутра ћ 
у колу са многобројним светом оба пола, такође обученим и искићеним.{S} Ту ћете видети све свој 
а.{S} Па онда трчање кметовима, плаћање таксе — <pb n="50" /> дангуба и омраза.{S} Некад беше ј 
ије лепо од тебе Иване — што сви нанијо таку љагу на част моје сестре и моје куће, кад она то н 
сво одело и оста у самој кошуљи која се таласаше на њеном бујном телу и бељаше као снег, отпоче 
ице то све купио и посијо — па да ми ти таманиш.{S} Море овде ће имати посла и кметови и одборн 
ада, угуши се од плача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све село чује.{S} У ве 
 <p>„Јест.{S} Водио сам децу у планину, тамо код манастира и друге неке историске знакове показ 
а доћи — па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има какви дивни ора, лешника, јабука и крушака, им 
о у начелство.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну на врата кроз је 
аслужну пошту мученику Исусу Христу.{S} Тамо је после службе Божије остао цео свет у весељу, у  
реко пилади те пригњави још 2—3.{S} Кад тамо млеко ври по пепелу и угарци погашени пиште као гу 
на згази 2—3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, дете гурнула старија деца које је потрбушке пало  
дан од комшија отера га кући који стиже тамо у сами расвит.{S} Несретни Милорад беше се спремио 
 ваљда је заборавио — да му сестра није тамо код Ивана, па се лепо опремио и обуко.{S} Па по св 
 — мало вештије хара и краде — ваљда се тамо научио.{S} Фебруарски данови увек су променљиви и  
p>Не!{S} Већ у болницу —</p> <p>„Шта ће тамо?</p> <p>„Полудела је“.{S} Ово изусти Марко па осу  
Људи, који терају какав мал на пијаце и тамо их продају — један део узетог новца утају и за себ 
познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</p> <p>У саму јесе 
 јој врисне дете на пољу — а она потрчи тамо — па преко квочке и пилади те удави седморо.{S} Ка 
 у пола зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити и поткресати доста младих дрвет 
 чак на крај села до саме планине, и он тамо направи мало кућице, која више личи на трап но на  
ван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} С 
чњаштво везује људма очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигледну пропаст, и ти чести п 
а сто метара, док из те двоколице писну танак глас мале трубице.{S} То је био писмоноша, поштар 
а дигнута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила јастребова.</p> <p>Овај Петро 
воје лепе жене, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али  
 петнајест дуката.</p> <p>„Је ли издала тапију?</p> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дуплом ценом своје 
е ни понудио.{S} Сутра нека ми да од ње тапију — добиће од мене равни <hi>сто дуката</hi>“.{S}  
еко, сири сир — пере и чисти — и узгред тарка ватру те се кува ручак.</p> <p>Иван пун блаженств 
 Перевића постала је врло важна полазна тачка која води растројству задруге, која води општој н 
92_N1" />) — по коме се његова породица тачно управљала — па за то су сви чланови његове породи 
здао уверење да је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира упрсте  
осао дрхтао је од њених руку.{S} Она је тачно и савесно отправљала своју дужност уз припомоћ св 
алолетан имао је своје дужности које је тачно вршио, исто тако уживао је своја права која му се 
 док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, више по гласу свог чистог и непомућено 
елим за самог себе.{S} Грех је најслађа тварка на земљи; али никаква ме сила нити нужда на њ’ н 
т ни живот.{S} Али дела твоја и заслуга твог оца помогнута моћном природом — таквог те створише 
ти кожа на челу.{S} Шта се мене тиче за твога мужа.{S} Ако ти може образ поднети ти га немој ни 
Неће му пред добро бити“.</p> <p>— Ти и твој отац били сте немилостиви, па ни за вас нема милос 
лату.{S} За шест месеци био би на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако се не шалиш?!</p> <p>„Јок брате 
док те уватим искидаћу те у парчета.{S} Твоја сточија досади мене.{S} Видиш, та моја искидана ц 
цениш ничију част ни живот.{S} Али дела твоја и заслуга твог оца помогнута моћном природом — та 
мети Милутин.</p> <p>„За то ђевере, што твоја жена кад се једе она се нађе нешто у послу, па не 
 си за свет од нецениме користи.</p> <p>Твоја ће смрт многе и многе мрачне душе расветлити и по 
јућа душа“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти си био светац а не човек 
из запламтеле образе.</p> <p>— Признање твоје највећа ми је утјеха, али болове срца ништа не ле 
а овим људима слободно.{S} Ово су ујаци твоји, ти њи ниси пре ни видио.{S} Они су добри.{S} Сут 
 па ти за штету неће залећи још оволико твоји бушина да имаш!?</p> <p>Она занеми од јада, угуши 
своје богаство за децу своју.{S} Ти, са твојим братом остани заједно.{S} Ја и Ружица чини ми се 
д мислиш на то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и соли појео, али тога се  
Па нас груваш крвнички чим достигнеш, а твоју женку само мало окреса по сукњи крајем од конопца 
Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију.{S} Ти си се то навадила али нема више, 
ову добро вече, и кад ти пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали влас 
 путем лед и снег; спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладне пећи, без простирке и покривке; 
инио без страха и бојазни — заклоњен за тврду бусију — за леђа свог оца — од кога су сви дрхтал 
ан полеће и лупи самим теменом о суву и тврду земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође много, а  
S} Нави мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући озго и сама на њу са свом тежином  
 Али она је несрећница највише учинила, те се они издјелише и сви пропадоше.{S} Покојни Јеша ос 
 се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} Овце дошле“.{S} Примети Круна. </p> <p>Ј 
е:</p> <p>„Откуда ли овом човеку траје, те овако живи а ништа не ради?</p> <p>За овим сљедовао  
 бојали су се од Петронија као од гује, те му се исповеде претурив’ сву кривицу на Марка.</p> < 
ају — то ушпарају и од себе и од стоке, те им по који сребрник остане да га предаду својој добр 
рече:</p> <p>„Вас двојица идите у поље, те потерајте сва 4 вола и коња судници“.{S} То рече па  
проспе, што остане — покисне и прониче, те ко није имао не може ни имати никад.</p> <p>Њихови п 
<pb n="132" /> ти она за поуку послужи, те да свуда и на сваком месту будеш сталан и присебан и 
 да се то придене као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме  
 не зденуто, или зденуто а не ограђено, те га чупера и буче које чија стока.{S} Зденута пшеница 
м боловали, али је све то било удешено, те се нико није могао сетити.</p> <p>Даринка је затрудн 
сковођа растројством свог противника —- те га победи и уништи.{S} Ова наша имовина, то је била  
 оно једно више и нема сво испребијала; те у вече људи дочепали пушке, ножеве и сикире — те ума 
 три године како се оженио па ништа.{S} Те је Даринка нагнана бесном природом — а обавештена ла 
 5—6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати и превући у село код 
дали власти њиховог брата као хајдука — те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду 
ше „краве, и опомену је да не задрема — те да крава не учини штету.{S} Мала Милунка помогла Дар 
ен отискује из лепе грађе свог живота — те да што пре однесе пред Бога правде своју чисту душу  
му се скиде нека црна копрена са срца — те њене речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S 
ди и враћаше му пољупце.{S} Он устаде — те заклопи врата на вајату и понова се врати у кревет.. 
 кућу и донесе најлепше везене чарапе — те му их тури преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића н 
 људи дочепали пушке, ножеве и сикире — те умало није било окршаја.{S} Кажем <pb n="35" /> ти у 
трудна.{S} Само се још чекало да роди — те да се сазна чије је дете.{S} И одиста она роди мушко 
 па за тим у коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S} Ова узајамност — ово весеље и п 
 су...{S} Не у школу.{S} Већ у службу — те чува овце и свиње код једног имућнијег сељака.{S} И  
уљ и да <pb n="62" /> му пијем патоку — те да ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо и 
виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало ручица не отпаде и не оста дјете богљаво.</ 
 ћутања и љубљења оног пукета.</p> <p>— Те још како.{S} Само да си чуо, како уздише кад о тебе  
о питати.</p> <p>— Дужност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одгово 
 опет прода по неки чанак млада кајмака те купи соли или опанке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па  
му изатке, купи деци материје и фланела те их обуче и преодену.</p> <p>Овим поступком, он одреш 
их и добрих па само добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, док не умре природном смрћу.{ 
" /> После онај ћалетак натовари у кола те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и мо 
омшија Лазар и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху обоје мртви.</p> <p>Сутра  
ли му <pb n="112" /> поможе дизгин коња те не паде, док Чилаш понови два ударца — и Марко паде  
м по рамену — тражила сам те синоћ — па те ниђе нема. —</p> <p>— Шта говориш!</p> <p>— Јес очиј 
к и освануше.{S} У јутру одоше код попа те се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабуку — (на  
се шта треба на коњу са још 2 надничара те нека зовну мало <pb n="73" /> мобе — какве ђечурлије 
тићи су ђаволи људи, они довели доктора те издао уверење да је дете времено и да је тачно девет 
ађе и његова сестра т. ј. назови сестра те се и она са њим као са својим братом пољуби у образ. 
о ударило у прозор, кад је он гађао пса те према томе он није ни био крив, колико му се придева 
 усљед великог пића ободе свог вранчића те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади своју пећ 
>Јој ђецо, поломљено цвеће,</l> <l>Озов те се кад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ 
 оца помогнута моћном природом — таквог те створише.{S} Такав као што си сад, срећно би живео и 
о ко не дође ти нађи онде у селу једног те унесите жито у салаш. <pb n="74" /> После онај ћалет 
 имамо доста и добре земље — али 3/4 од те целокупне имовине ја сам својом руком купио и платио 
</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дужности ослободите.{S} Шеснајест година има како са 
 разним црвима и инсектима.{S} Уклоните те суве и изваљене шљиве, па командујте им нека се пове 
Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече први хајдук.</p> <p>— А она дев 
хо и далеко одавде 2—3 дана хода играће те у колу са многобројним светом оба пола, такође обуче 
и бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гор 
свеца, оне речи: „Ако се изделите, биће те пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а б 
 место — на прописно растојање и добиће те половину празне земље што рачунате да вам је воћњак  
 дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у срце момче!{S} Да узмеш онако пиле.{S} Још три год 
ан.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, одговори Даринка задојавај 
ире за комишиоце.{S} Зовните њих повише те све окомишајте, па прекосутра ако озго ко не дође ти 
Кад дође близу до на сто метара, док из те двоколице писну танак глас мале трубице.{S} То је би 
ји беше врло енергичан и предузимљив, и те ноћи сам оде под прозор Вуков који немађаше паса, и  
д конопца па му је умакла у помрчину, и те ноћи ноћила је у комшилуку, не вратив се својој кући 
 За тим се врати и одвали врата на соби те и њих две које се ту беху склониле изудара.{S} У оно 
 потрчи тамо — па преко квочке и пилади те удави седморо.{S} Кад овамо викну је „покипи млеко“, 
 млеко“, а она опет потрчи преко пилади те удави опет седморо — осморо, и млеко јој сво искипи  
ља дете и трчи у кућу опет преко пилади те пригњави још 2—3.{S} Кад тамо млеко ври по пепелу и  
{S} Наместите целокупан разбој и доведи те га до ткива, па ако немате срдачку (на којој се окре 
и нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, па иди те се спремај.{S} Викну отац љутито.</p> <p>— Али ја не 
p> <p>— Али, још ове јесени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ак 
 Ако мало задоцниш, одбије ти грош, или те не прима никако.{S} Ако ти један сат смете киша рад  
ђу сопственика, слугу и надничара, чини те се прави ушпарање 1. плаћа се радницима незнатна над 
чекаше да спане роса, која највише чини те се овце метиљају.{S} Она са још две три јетрове, сеђ 
 хајдуке који су били у некаквој кошари те су изгинули – и за то је примио једну хиљаду динара. 
 све рано окомиша.{S} За тим одоше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у не 
ке огромне глобе.{S} Али Марко га научи те преведе имање на жену.{S} Он има земље прилично, али 
аном.{S} Сад око ове „Хајдучије“ гледај те ми учини мало места или за потајника, или за жандарм 
 светски Исус Христос заповедио „Гледај те створи својих а не своје“.</p> <p>Многи нам завиде,  
порезу?</p> <p>„Ја немам.</p> <p>„Немој те људи кумим вас Богом сеирити моме.{S} Ви сте накасти 
{S} Ја не могу, ја не смем умрети — док те с Мартићима не измирим — а други начин <pb n="110" / 
арш одатле циганчино једна!{S} Море док те уватим искидаћу те у парчета.{S} Твоја сточија досад 
пљесну га руком по рамену — тражила сам те синоћ — па те ниђе нема. —</p> <p>— Шта говориш!</p> 
 нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пито шта почини са Цмиљком — шта вам би буди Бог  
але почивке Мића отпоче.</p> <p>— Нисам те Иване виђо одавно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не  
ршћућим гласом. „Молим те.{S} Преклињем те.{S} Моли се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја  
и како ми је, па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у сузама.</p> <p>— Човечност кад м 
стисмо — шта нама вреди живот.{S} Молим те разреши ме...</p> <p>„Шта је теби?{S} Јеси л’ ти луд 
 ти ухватио стоку у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не сми 
д она то није заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо ко брата рођенога — немој ме за то питати.</p>  
ња које је ниже од тебе...</p> <p>Молим те Мића по други пут — немој ме више мучити већ ето ти  
 небу па завика дршћућим гласом. „Молим те.{S} Преклињем те.{S} Моли се за мене код Бога нека м 
ђао сам ја њихово добро“.</p> <p>„Молим те!{S} Ти добро стојиш са капетаном.{S} Сад око ове „Ха 
Суседе, ај комшија!{S} Оди помози кумим те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И  
н јавише власти, која дође сва доктором те изврши секцију и отпоче истрагу.{S} На прво место до 
.{S} Сад се и они поцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни почешати се.{S} Храни нас к 
реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека са целим прибором“.{S} Ово говорећи пружи му ру 
беше тавна и мрачна ноћ.{S} Иван помого те се намирила стока и ушо у кућу, запалио цигару па за 
> <pb n="61" /> <p>„Кад би се некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Ву 
иси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком по рамену — тражила сам те син 
ти благо ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— Сваконоћни санови наш 
.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— Сваконоћни санови наши најбоље пок 
p> <p>„Сад ти тражимо 100 дуката, а ако те усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да бац 
од тешких болова који га мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до мале деце.{S} Ружица, никако н 
м <pb n="35" /> ти умало се размимоишло те није мртвих пало.“</p> <p>Ако, ако, то ми је мило, н 
испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђе у кућу убрис 
, али болове срца ништа не лечи — за то те питам што тако учини.“ — На последње речи а с поглед 
ћу узети.{S} За тим устаде, оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо  
<pb n="40" /> али и беше снажан и чврст те нико му речи није смео ословити што би њега увредило 
игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у њој склони се за време — док му општински одбор да 
ошто овај сведок виђе, и оде у полицију те оптужи Марка за покушај убиства са ватреним оружјем. 
ву проклету квиту, па шапну председнику те општине који беше врло енергичан и предузимљив, и те 
у-Милоша — па села крај њега на прочељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дара само чини изнет:{S} 
р — пере и чисти — и узгред тарка ватру те се кува ручак.</p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе 
е мало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца нису могла дохватити.{S} Додаде Круна.< 
ли строгост њеног оца и мајке чинили су те је она увек крила своје погледе од мушкараца који би 
алих извињава и наводи узроке — како су те погрешке <pb n="8" /> биле неминовне и морале су изб 
не поделиш од сад за три месеца — ја ћу те одуставити“.</p> <p>„Мариш ја“.{S} Опет Живан.</p> < 
n="29" /> ни ти више живити.{S} Море ћу те премлатити као свако пашче“.</p> <p>Док ово изређа л 
о једна!{S} Море док те уватим искидаћу те у парчета.{S} Твоја сточија досади мене.{S} Видиш, т 
 не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови грешници, што имају 2 говеди,  
звади иза силава малу гвоздену кукачицу те закучи за усијане вериге и подиже, па онда узе велик 
.{S} Она зна сто ђавола.{S} Опчинила их те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} Смем  
 механџија одведе волове и донесе новац те положи.{S} Коњ остаде.</p> <p>Дође викач зајапурен и 
д начелника па нека ти да државни новац те откупи дјете.</p> <p>На ове речи она као бесемучна р 
 изаћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим.</p> <pb n="123" /> <p>— Добро — добро, рече М 
„Дајте нам у зајам — на почек.{S} Повиш’те нам надницу.{S} Довикују нам надничари.</p> <p>„Нема 
отпоче.</p> <p>— Кога тражите!</p> <p>— Тебе, газда Иване — повика један.</p> <p>— Везуј се! —  
пу девојчицу — ја сам намислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродством крвна освета предати 
} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела  
енка све заклопили под свој катанац, па тебе што даду — онако као каквом пашчету!{S} Она сваки  
{S} Он се сети ни рече: „ево једна пара тебе Даринка, а једна оном малом што плаче.“ За тим изв 
а спрам једног створења које је ниже од тебе...</p> <p>Молим те Мића по други пут — немој ме ви 
но право у земљу.</p> <p>— Није лепо од тебе Иване — што сви нанијо таку љагу на част моје сест 
 у посо, она узме сува љеба па се унесе тебе у очи и рума као сваки џора (крмача) да ти видиш.{ 
ити не би ни желио — већ бојим се убиће тебе — несрећниче мој — који си тек на свет настао.{S}  
 <p>— Дужност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одговори Иван чисто 
човече.{S} Сад ћу ти убити обојицу па и тебе“.{S} Продера се онај млађи.</p> <p>Ружица бризну у 
тва.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом старини чича Јеши, у 
ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био човек на спрам једног  
рате.{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио 
о.{S} Само да си чуо, како уздише кад о тебе говор поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би о 
ти им спасења.{S} Пут вечног живота.{S} Теби ће се још данас смркнути, али ће многима сванути.< 
ти и стидљиво гледа пред-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се у 17 оженио.{S} Чов 
} Молим те разреши ме...</p> <p>„Шта је теби?{S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — право вел 
тао — као што ти Христос заповеда, па и теби неће нико да опрости.</p> <p>Ти си се сад умудрио, 
 како се играју по рају — но трпети ово тегобно тело које као тешки ланац окивају и муче душу.“ 
нити са чим.{S} Сваком раду, а нарочито тежачком <pb n="60" /> требају једне ствари са којим да 
брог учинити злим — тако је тешко и још теже злог учинити добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад 
ана, тек што сунце зађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи поветарац дахну и освежи св 
емљу падајући озго и сама на њу са свом тежином тела, и од куд да се треви, да Милица лупи свој 
у.</p> <p>Једног празничког лепог дана, тек што сунце зађе за оближња брда тежећи ка заходу, а  
 би било врло непријатно за девојку.{S} Тек се они зауставише, а Иван као ветром ношен — ухвати 
куд је ово пандур дознао то се не зна — тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S} Према  
о је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало ослабио. <pb n="17" /> Мало  
песма усхићава живот човеков — а шта је тек остало за младост бујну и свежу.{S} Она добија још  
"115" /> доба још девује.{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — је 
Не спазише никога.{S} Отворише врата, и тек што изађоше пред зграду — док из амбара помоли се д 
у па за тим да почну купити у пласје, и тек што преврнуше да се мало боље просуши и укупише јед 
пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздвоили чуле су се пушке.{S} Тужите 
Пуштих ји из затвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих одн 
е убиће тебе — несрећниче мој — који си тек на свет настао.{S} Па зар да се у овој кући за наве 
 <p>Месец беше у последњој четврти — он тек у зору излази.{S} Небо начичкано са звездама — али  
ше око 30 њих.{S} Трешња у цвету, купус тек посађен и примљен.{S} Овце дигоше све као поплава,  
 својим песмама.{S} Благо њима И ако су тек јуче оживели после неумитне и хладне зиме, и ако не 
 зато ће вам Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора беше зарудила, једног дана одмах по познат 
пређе — али и о другим стварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да устане иза софре, он запита Ива 
пред врата Симиног фајата.{S} Мете онај тел у рупицу и нави два три пут.{S} За тим извади па га 
 друго.{S} Већ продавачица свог и туђег тела.{S} Постала је блудница, <pb n="58" /> тај гадни ц 
ити док не одвојим душу од овог грешног тела“...</p> <p>Кад ово изговори.{S} Он палац леве ноге 
ли, да је се душа са животом одвоила од тела — дакле да смо помрли.{S} И кад се пробудимо, ми в 
ајући озго и сама на њу са свом тежином тела, и од куд да се треви, да Милица лупи својом главо 
 беху управљена <pb n="28" /> на покрет тела своје лепе жене, и на чаробну лепоту оне танке и б 
е и мрак.{S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на  
 свима погледима и захтевима душевним и телесним.{S} Овде, што највише пада у очи сваком посмат 
кога тако зваху због његовог накарадног телесног склопа.{S} Вилице му беху дугачке са ретким зу 
са вериге.{S} Врело гвожђе падало је на тело голо које је пиштало.{S} Стаде се увијати несретни 
есе пред Бога правде своју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год казивала невиност своју — нико  
ктаваше, нека га језа подузима кроз сво тело.</p> <p>„Докле ћу ја трпети ово зло у кући“.</p> < 
 играју по рају — но трпети ово тегобно тело које као тешки ланац окивају и муче душу.“</p> <p> 
 куће и по целој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебдио непрестано 
и Стоју; која се беше предала и душом и телом свом планинском позиву са жељом: да очува интерес 
опет да остане бар штогод времена живом телу и души да се одмори.{S} То је са свим немогуће бил 
 вам не опашемо усијане вериге по голом телу.{S} Тад би посуктали жути дукати као жар“.{S} Одго 
кошуљи која се таласаше на њеном бујном телу и бељаше као снег, отпоче љутито и набусито повезу 
 јабучице — ама просто кад је пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му 
 срећан са њом.{S} Овај Милорад, био је темељ њихове задруге, он је био као гвоздени обруч огла 
 намећу.</p> <p>Задругарство је основ и темељ сваком благостању, а сиромаштина и инокоштина мај 
ише, а са њим Милан полеће и лупи самим теменом о суву и тврду земљу, и одатле се не диже.{S} Н 
 свог вајата и слушао своју Цмиљку како тепа ономе чега они немађаху.{S} И тога часа — као да м 
паре, наћваре, кукаче, тигање, бакраче, тепсије, тестије, кревете и т. д. и т. д. остадоше са с 
е бар једно детенце.{S} Неодољива жудња тера је да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{ 
оче крађа и расипање.</p> <p>Људи, који терају какав мал на пијаце и тамо их продају — један де 
 и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала сву децу редом да мокре у једну карлицу — ту је  
ге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати га лев 
нама био“.</p> <p>Да им не беше оволики терет на леђима, оне би још ту разговарале о које чему  
ећки пролазе кроз стрмене, <pb n="9" /> тесне и блатне сокаке, док многи други натоварили на св 
олико ограде колико некад свих 9. У тим тесним сокацима сваки се дан води кавга и свађа због пу 
важне намирнице које су у <pb n="36" /> тесној вези са здрављем и животом човека, радиле су све 
окосни људи у великом су пријатељству и тесној вези са бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у к 
варе, кукаче, тигање, бакраче, тепсије, тестије, кревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без с 
ног сунца и цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто кроз коју промиче киша помешана са снегом.{S} И в 
могао измишљати.{S} За то ју је пратила тета Даница.{S} У једно да што узгред олакша својој сес 
рином Даницом, која говораше: да је она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али ипак тетка.{S} Иван 
је волео нити ће је волети.{S} Несрећна тетка Даница, из пустог кристољубља, увери Даринку да И 
етка Даринци.{S} Не баш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Даринци милосне посла 
 разговор.</p> <p>— Што ли он није дошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} Отпоче Даринка.</p> 
алство Иваново.{S} Ваљда утицајем своје тетке Данице — она је овако мислила о Ивану:{S} Па што  
љем својих родитеља стекао — у место да тече нову интелигентност у времену зрелости.{S} Тако и  
ову и крију се — у место да уче школу и течу знање.{S} На овај начин остају инокосници и без ов 
тко измењаше своје мисли и пођоше право Тешића кући.{S} Нит’ кога трефише нити стигоше.{S} Цело 
д се беше вратио, он на путу треви Симу Тешића садањег сопственика његове дуге њиве.{S} Са њим  
али „дугу њиву“ коју је Вук продао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу за то што су били у свађ 
али су код Милорада и забашуравали свој тешки посао разним шалама, доскочицама и подсмевкама.</ 
у — но трпети ово тегобно тело које као тешки ланац окивају и муче душу.“</p> <p>За овим се брз 
орезу.</p> <p>Милорад сву ноћ кукаше од тешких болова који га мучаху, и нико те ноћи не склопи  
ог дана позваше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га у затвор.</p> <p>Марко га је нау 
е власт ухапси Чилаша и мете му на ноге тешко гвожђе.</p> <p>Код суда на претресу, Чилаш је рач 
не будући доброг учинити злим — тако је тешко и још теже злог учинити добрим, нерадног радним и 
љам овом кућом.{S} Какав сам био, то је тешко сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви други знат 
ви.{S} Спроведоше их у срез и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Миладин не признадоше дело н 
х злочина и без помисли на грех.</p> <p>Тешко оном, који избегне казне за своја дела од закона  
S} Кад им буде време да ручају — оне од тешког умора место ручка напију се ладне воде.{S} Лањск 
способношћу а ја сама да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не оду 
/p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питати, молим те 
људима слободно.{S} Ово су ујаци твоји, ти њи ниси пре ни видио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и 
 очигледну пропаст, и ти чести примери, ти верни другови сваког самца уче без прекида, и ако св 
 није изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би 
и давале су ти што год си год затражио, ти ниси требао ни да се жениш.“ Поче плакати. „О, несре 
е.</p> <p>— Нисам те Иване виђо одавно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нис 
ме међу собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и поштено умрети.</ 
ицу прочиташ до жеља, да <pb n="132" /> ти она за поуку послужи, те да свуда и на сваком месту  
је било окршаја.{S} Кажем <pb n="35" /> ти умало се размимоишло те није мртвих пало.“</p> <p>Ак 
 ја њихово добро“.</p> <p>„Молим те!{S} Ти добро стојиш са капетаном.{S} Сад око ове „Хајдучије 
а као што треба!?{S} Слијепче један!{S} Ти си слуга Марков.{S} Он и његова женка све заклопили  
чи осуше жене као туча.</p> <p>„Јес!{S} Ти си паметан судија.{S} Па нас груваш крвнички чим дос 
а нисам ја слепа.{S} Није то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год  
ишћанин, или боље лагао си сам себе.{S} Ти ниси ником праштао — као што ти Христос заповеда, па 
тим песницама.</p> <p>„Не, не, Миле.{S} Ти ћеш са мном сутра а сада нека Стева, нека иде са уја 
ако се не шалиш?!</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’  
х, Бато!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти си био светац а не човек“.{S} Подиже руке и очи к не 
аћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} Ти Марко <pb n="80" /> власт.{S} Ти Петре жандарм да чу 
у ја служити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана.{S} Сем тога 
 будем кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си м 
ак.{S} Ти Марко <pb n="80" /> власт.{S} Ти Петре жандарм да чуваш и помажеш власт.{S} Ти Милути 
ре жандарм да чуваш и помажеш власт.{S} Ти Милутине потајник да ме хваташ.{S} Кукали сте како н 
S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију.{S} Ти си се то навадила али нема више, кривак!</p> <p>Наст 
чавате своје богаство за децу своју.{S} Ти, са твојим братом остани заједно.{S} Ја и Ружица чин 
ко за око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си се звао хришћанин, или  
зала да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну мо 
 Живан.</p> <p>„Јес!{S} Право велиш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја  
 опроштај је излишан.</p> <p>Али бато — ти си се мучио око нас?{S} Поче Вук синовац му — мало њ 
еле „Неће му пред добро бити“.</p> <p>— Ти и твој отац били сте немилостиви, па ни за вас нема  
 дође нека памет да се убијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уз 
и ме...</p> <p>„Шта је теби?{S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ја приста 
 вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зору. 
ебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити.{ 
мад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђе све што је г 
ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — к 
 ове јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, хоћ 
ле.</p> <p>— Казаћу ти благо ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— С 
огоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера се други показујући прстом на Даринку.</ 
кет савила рука удовичка.</p> <p>— Бога ти — зар она мене баш воли? отпоче Иван после дужег ћут 
на кућу кући — опет отац.</p> <p>— Бога ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и бога 
срећи.{S} Опет Мића.</p> <p>— Море бога ти прођи се.{S} Продужаваше Милан.</p> <p>— Ама ти си л 
p> <p>„Кажу да неће“.</p> <p>„Немо Бога ти да се чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она је била н 
Мића.</p> <p>— Немој таки да будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не може 
ала, већ га Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ с 
иво слушао њихов разговор.</p> <p>„Бога ти, зар помрјеше она вајна ђеца Даници?{S} Запита једна 
 невјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би која друга била плани 
у очи и рума као сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја служити једно по једно цео дан. 
зи.</p> <p>Ништа ме није руководило, да ти одузмем време, док ову књижицу прочиташ до жеља, да  
идемо на <pb n="107" /> једно место, да ти испросимо девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам неш 
ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију.{S} Ти си се то навадила  
"100" /> <p>— Она никако не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са  
 његова жена:</p> <p>„Што се закле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме сам н 
о ниси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало ручица не отп 
вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти све поцркале.{S} Забољело ме нешто под ложичицом, па 
и поцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни почешати се.{S} Храни нас као пашчад, а пла 
 нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутр 
ор — шала — смејање — све скупа изгледа ти као хармонија разних тица и попића у мајском вечеру. 
ећу да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати Иване — тако и је 
о, што огреши душу... „Господине!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} Кад првог човека у селу у 
 Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог ч 
 до тај — да узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша  
ајем од конопца.{S} Ала синко мајчин ја ти нећу опростити ако будем жива?{S} Плакаше Даница и з 
 није право!{S} Ако си старија, старија ти кожа на челу.{S} Шта се мене тиче за твога мужа.{S}  
еног брата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти с 
них лица, већ иди код начелника па нека ти да државни новац те откупи дјете.</p> <p>На ове речи 
— Треба да се измириш са Цмиљком и нека ти опрости.</p> <p>— То ће ми бити прва брига, но дела  
о, бојим се да не умрем скоро.{S} Мајка ти је стара не може више да пере и одева а сестра ти је 
{S} Примети му син Милан.</p> <p>„Хвала ти дете, кад ми таква питања стављаш“.{S} Опет Јеша.</p 
{S} О, оче, оче проклет да си.{S} Земља ти грешне кости из себе избацила, нека их пашчад глођу. 
 се.{S} Продужаваше Милан.</p> <p>— Ама ти си луд човек.{S} Зар није крива она, која се курва с 
е имати посла и кметови и одборници, па ти за штету неће залећи још оволико твоји бушина да има 
већ свака.</p> <p>„Да узмем сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и 
н на спрам истине и правде.{S} До скора ти ниси умео да цениш ничију част ни живот.{S} Али дела 
а не може више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред- 
p>— Немој таки да будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не може ништа смет 
сад нисам чула ни од кога.</p> <p>— Шта ти можеш чути.{S} Мене је то њезин отац причо’ а то се  
а одавде не могу устати.</p> <p>„Па шта ти велиш?{S} Одговори она са свим благо, трудећи се да  
бине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и том приликом изјави — да  
 се отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пито шта почини са Цмиљком — шта  
 на неко чудо.{S} Док један запита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете ми  
 у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти помого!.</p> <p>„И то у коњанике.</p> <p>„Немам коња 
био потајник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помог’о.</p> <p>„Онда, спреми се сутра.{S} Сутра ћеш 
 је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти Мартићи назову добро вече, и кад ти пролију крв на т 
Кад ти Мартићи назову добро вече, и кад ти пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да  
ој да се мучиш без трошка.{S} Тражи кад ти год нестане“ и напослетку сети се, како је њему овај 
и донеће вам колико искате.</p> <p>„Сад ти тражимо 100 дуката, а ако те усчекамо 200.“ Рече мла 
стог сељака.</p> <p>„Имао или немао све ти је једно“.{S} Настави Милорад. „Срећније живи онај к 
о док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђе у к 
крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван са устезањем.</p> <p>— А што пит 
ајте, па прекосутра ако озго ко не дође ти нађи онде у селу једног те унесите жито у салаш. <pb 
ебе говор поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="100" /> <p>— 
у убогима.{S} Ако мало задоцниш, одбије ти грош, или те не прима никако.{S} Ако ти један сат см 
 и своју, кад оне ту нису?</p> <p>„Није ти вајде то говорити ништа лудом народу.{S} Ми се морам 
себан и тако избегнеш оне незгоде, које ти се сваког тренутка и нехотице на врат намећу.</p> <p 
, да ти испросимо девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да не умрем ск 
 доћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је по 
/p> <pb n="122" /> <p>— Мислиш ли да ће ти смрт олакшати грех...</p> <p>— Верујем да неће, али  
може бити загрлити па и пољубити; па ће ти турити руку у недра.{S} Онда је ред — да и ти њега п 
о — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти Мартићи назову добро вече, и кад т 
јде мали!{S} Али ако заплачеш, одлетеће ти главица као врапцу“.{S} Рече старији узев дете за ру 
, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду најкривљи.{S} Да сам први пут узео 
 лед.{S} Гура их у очигледну пропаст, и ти чести примери, ти верни другови сваког самца уче без 
их — али најпотребних и најсветих.{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме к 
ити руку у недра.{S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га вод 
д Марка, њему само кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88" /> треба тр 
После онај ћалетак натовари у кола те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може би 
е, он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цм 
ај Мојсијев закон — око за око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си се 
т“ (ни бриге).</p> <p>„Исто тако, као и ти ономад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш  
ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много починиле квара?{S} Запи 
о анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу болест.</p> 
еселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазлених створова.</p> <p>Месец 
ше Ружица а Марта је прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то н 
очиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и ра 
м коња. </p> <p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест месеци био би на чисто 
та.</p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су без 
м се, и њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима, али пази са које ћеш стране до 
том поткићеном марамицом.</p> <p>„Је ли ти“?!</p> <p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше легао 
че љутито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш ли ти да платиш порезу?</p> <p>„Ја немам.</p> <p>„Немој те 
никако“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Али ти знаш, да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А посл 
амо се овако више не може.</p> <p>„Били ти био потајник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помог’о.< 
и једну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти помог 
аднице то све купио и посијо — па да ми ти таманиш.{S} Море овде ће имати посла и кметови и одб 
ите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији у целој општини тако 
, ако ја одем нећеш ми <pb n="29" /> ни ти више живити.{S} Море ћу те премлатити као свако пашч 
на задивила је све гледаоце.{S} Ено они ти сви веле „Неће му пред добро бити“.</p> <p>— Ти и тв 
S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са оним курвама (јетрва 
 знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како  
ањем.</p> <p>— А што питаш!?{S} Да ниси ти коју заволео.</p> <p>— Па право и има — ако је се с  
> <p>Е мој жалосни Иване, до скора ниси ти био тако разуман и њежан на спрам истине и правде.{S 
вога мужа.{S} Ако ти може образ поднети ти га немој ни прати ни крпити.{S} Е, како то не беше.{ 
.{S} Напослетку рече му гласно „свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми да разговарамо о некоме  
<p>— То се не зна.</p> <p>— Даде ли јој ти оне минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби  
одужи...{S} Ако ми њега тревимо — немој ти да се плашиш.{S} Он ћете може бити загрлити па и пољ 
то ти год устражи подај, само живот нек ти остане.</p> <p>— Она ако хтедне нека ми да дјете — п 
умим те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби покупи по 
 крај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти ухватио стоку у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’  
иби?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S} Не би он меса уз ове посте ок 
.{S} Ако ти један сат смете киша рад он ти рачуна пола дана дангубе.“</p> <pb n="71" /> <p>„Па  
.{S} Она има падаћу болест.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</p>  
/p> <p>Ја сам учинио своју дужност, ако ти будем отворио очи разума, да са њима видиш како ничу 
 Шта се мене тиче за твога мужа.{S} Ако ти може образ поднети ти га немој ни прати ни крпити.{S 
ти грош, или те не прима никако.{S} Ако ти један сат смете киша рад он ти рачуна пола дана данг 
више но све друге незгоде.</p> <p>„Како ти то мислиш??</p> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8 годин 
 Оне буђаве дукате донеси нам, или ћемо ти поклати сву чељад по кући.</p> <p>„Кумим вас Богом у 
 бога ми не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим.</p> <pb n="123"  
S} Ви сте накастили да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и нај 
b n="69" /> <p>„Зар баш у надницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време дошло.{S} Мора се.</p> <p> 
ели хајдуци“.{S} Док повикише неки. „То ти не мож’ наћи код приватних лица, већ иди код начелни 
руги пут — немој ме више мучити већ ето ти пушка па ме уби.</p> <pb n="122" /> <p>— Мислиш ли д 
знаш шта ли ће ми тражити?</p> <p>— Што ти год устражи подај, само живот нек ти остане.</p> <p> 
ебе.{S} Ти ниси ником праштао — као што ти Христос заповеда, па и теби неће нико да опрости.</p 
 будем ја на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био човек на спрам једног створења које је ниже 
Како ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет  
вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отпоче млађи.</p> <p>„Ја немам ниђе марјаша 
ад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су ти волови?</p> <p>„У пољу.</p> <p>„И коњ.</p> <p>„И он. 
S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси требао ни да се жен 
умом и годином без обзира на то: што су ти дугови учињени у задрузи па у њој и плаћени.{S} Марк 
<p>„Ћути неблагодарни човече.{S} Сад ћу ти убити обојицу па и тебе“.{S} Продера се онај млађи.< 
.{S} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удесила.</p> <p>— Али окрећи јој пам 
ше III разр. ос. школе.</p> <p>— Казаћу ти благо ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те 
има злобе.</p> <pb n="30" /> <p>„Казаћу ти други пут.{S} Гле!{S} Ускочи овца у башчу“.{S} Викну 
 његове кошуље велећи му: „На овај грех ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју душу“.{S} 
а Цмиља — они би то учинили.{S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад смо се пресудили, она све  
ју крв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали власти њиховог брата као хајдука — 
ти“.{S} Одговори Милорад. „Наксутра ћеш ти овде изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се  
вели „ништа ми није жалије — но што ћеш ти мислити баш одиста — да сам ја учинила нешто са Обре 
е дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, хоћу!{S} Али мор 
 па и теби неће нико да опрости.</p> <p>Ти си се сад умудрио, подобрио — провредио и у свему пр 
— он је тога часа казао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} Ти Марко <pb n="80" / 
другом месту?!{S} Додаде Стоја.</p> <p>„Ти погађаш без углевља“.{S} Опет Круна, Ономад ја седо’ 
гла дохватити.{S} Додаде Круна.</p> <p>„Ти Стојо, дајеш повода највише свађи и кавзи.{S} Што мо 
!</p> <p>Настаде подуже ћутање.</p> <p>„Ти Стојо“ отпоче Марко. „Остани планинка још љетос, па  
 сам поставио, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама  
, брда, ступе, лопаре, наћваре, кукаче, тигање, бакраче, тепсије, тестије, кревете и т. д. и т. 
е обоје.{S} Док Даринка спреми нешто на тигању, дотле Иван донесе пршуте, вина, ракије, сира, к 
 <p>Ако, ако, то ми је мило, нека пукне тиква једном.{S} Њина свила досади целом селу.{S} Ама ж 
а муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца отискују камен по камен из свог орга 
 узет од својих сељана за одборника, за тим одмах и за кмета, па и за председника.{S} И док је  
покојни Живан уби се због жентурине, за тим Чедомир одаде се крађи и нераду.{S} Па Вук разбојни 
ћи но седећи уз један сандук изу се, за тим свуче сво одело и оста у самој кошуљи која се талас 
 па доњи део свали као кожу са овце, за тим извади иза силава малу гвоздену кукачицу те закучи  
н палац леве ноге завуче под браник, за тим стеже срце и гурну прстом у обарачу.{S} Пуче пушка  
и паре од 200.{S} Рече млађи осечно, за тим додаде: „Ви сви изласте из собе“.{S} Они изађоше.</ 
а у исправност и извукоше их на пут, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше на 
луд.{S} Квите нигде ни од корова.{S} За тим претурише све, пребискаше сваку ствар и направише ч 
 дете преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиже г 
 свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве руке о његове кошу 
 девојка узе јабуку са 10 дуката.{S} За тим осуше пуцати из пушака, певаше вечераше и пише док  
епе Даре, то се све рано окомиша.{S} За тим одоше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледала у 
ом усекњиваше нос и брисаше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече д 
се и машући главом у знак претње.{S} За тим додаде:</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за о 
а тражи погубљену пилад по трави.{S} За тим седе на праг.{S} Стеже шакама главу по слепим очима 
врата свог подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах дође на увиђај пи конс 
 и чистити, солити и преваривати.{S} За тим — пристављати три пут за дан које каква јела.{S} До 
едном зградом и поче га шамарати.{S} За тим се врати, и њено двоје деце нађе код оног малог рањ 
ка не допадне — ја је нећу узети.{S} За тим устаде, оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је био 
аше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали врата на соби те и њих две које с 
 тел у рупицу и нави два три пут.{S} За тим извади па га поче превијати.{S} Мете га опет и чагр 
 пођоше напред, и уђоше у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негде у 
 мајка Даринчина, давши га у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина му  
инка, а једна оном малом што плаче.“ За тим извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Ив 
<pb n="21" /> Устане старешиница, па за тим све остале.{S} Од овога се реда много одустало.{S}  
 — онда се славно пије и вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S 
упити.{S} Они треба да га преврну па за тим да почну купити у пласје, и тек што преврнуше да се 
 исприча му цео догађај кров плач па за тим замоли Цинцарина да прими новац натраг, јер није ни 
и обоје се по неколико пута пољубише за тим се он са великом осудлошћу отрже и оде комишиоцима  
а спрам тога.{S} Његово срце не жуди за тим благом као што жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је 
 и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу кукајући што  
 Моја мајка музла је сама пет оваца, са тим мрсила сву кућу преко целе године и опет прода по н 
p>„Ја, ја.{S} Наша је планина богата са тим знаковима.{S} У њој има неких манастира, градина, ц 
а гаранције да такав не би био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за рад, — зауздава своје жеље и 
са наплетима и рече Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S 
а, толико ограде колико некад свих 9. У тим тесним сокацима сваки се дан води кавга и свађа збо 
ободе — то је више него патриотизам.{S} Тиме се најбоље показује одвратност према непоштењу, па 
у је она постајала све милија и дражија тиме што га је више избегавала.{S} Њему беше за чудо, о 
оци порећи своје раније исказе, и да се тиме није заваравао он би открио многе тајне лоповске и 
и су продавали парче по парче, па су се тиме сладили и троили.{S} Знали су бар колико толико за 
познати зликовац гађао га је из пушке и тиме учинио покушај убиства а пре свега да му је убио и 
љајући по извесан део зараде у штедњу и тиме су осигуравали будућност своју.</p> <milestone uni 
 нађе код оног малог рањеника, па да би тиме ублажила своју кривицу <pb n="33" /> према јетрови 
ако богатог стања пуки сиромаси.{S} Али тиме нисмо још све казали.{S} Што се год до сад догодил 
="44" /> <p>„То је лако учинити.{S} Али тиме ми би погазили аманет нашег покојног „Бате“ треба  
у одвратност према таквом животу.{S} Он тиме даје више но што треба гаранције да такав не би би 
 узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме сам натеро сваког — да ме се боји као куге, и да с 
ство.{S} Па кога мрзи да ради, тај нема тих својстава што чине сваког живог створа срећним, и њ 
ље и учио их.</p> <p>Његов говор био је тих, одмерен, правилан.{S} Његово благо лице увек насме 
г пролећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} К 
далише од гомиле и комишиоца оне почеше тих’ разговор.</p> <p>— Што ли он није дошо тетка Даниц 
ата.</p> <p>Чилаш немаде сведока, он би тих нашао да му сведоче у позајмицу, али су сви волели  
ила су му сва три брата помрла после 60-тих година своје старости, па и сам Јеша остао је удова 
оји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха.{S} Јутрења роса и вечерњи поветарац једва нас опо 
Стоја беше врло добра женска.{S} Нарави тихе и мирне.{S} Сваки посао дрхтао је од њених руку.{S 
на кола, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас жена жњела, му 
хове сестре.{S} Они су свуда одговарали тихо и мирно, како они ништа не траже, већ им је најгла 
е заркао у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај јед 
 <p>„Ћути, не тртљај ту“!{S} Рече Живан тихо.</p> <p>„Нећу да ћутим!{S} Шта ми хоћеш!?{S} Шта м 
е скупа изгледа ти као хармонија разних тица и попића у мајском вечеру.{S} Две чутуре једнако и 
старија ти кожа на челу.{S} Шта се мене тиче за твога мужа.{S} Ако ти може образ поднети ти га  
p>„Требало би, да сав рад женски што се тиче, и што треба за Стоју — да се плати из куће — а он 
и је високо негде у облаку углед’о неку тичурину.{S} Док Миладин извади из џепа неку скучену по 
м ублажава им зверске ћуди.{S} Дете пак тјеши и заварава га разним досеткама — да буде мирно и  
ати и чувати стоку, шити одело, прести, ткати, плести, чистити и прати, и на послетку, ко ће вр 
тите целокупан разбој и доведи те га до ткива, па ако немате срдачку (на којој се окреће цев),  
м.{S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} 
знате шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је синовац сиротан.{S} Отац му лани погинуо.</p>  
ица имађаху страст за пићем.{S} Ракија, то им је био највећи идол на свету.{S} У главном, и они 
а победи и уништи.{S} Ова наша имовина, то је била имовина ових пуких сиромаха који нас окружуј 
ости као слепи миши од сунца.{S} Тајна, то је највеће јемство за њихов живот и рад.</p> <p>Она  
 корова и мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обе 
их пара узело, то се поједе; лепа пића, то се попије.{S} Чим се коме опанци процепе он их баци  
 господарења над њима.</p> <p>Пијаница, то је жалосна појава, у друштву, али треба знати, да св 
е посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, то он страшно бегенише.{S} Она истина у дубоко живи. „А 
то, управо оно што ваља.{S} И они раде, то не треба губити из вида; раде имање наше надницом ил 
у би могао волети, јер је боља од мене, то признајем, али она ми неће никад имати порода.{S} Он 
 запржена са ћулбастима меса и сланине, то би требало погријати и појести.{S} Па и стока вам оп 
вет — а нарочито момчад због лепе Даре, то се све рано окомиша.{S} За тим одоше кући те пише и  
и најбоље показују слику душе.{S} Душе, то смо ми овако целокупни — са свима својим органима и  
нути.{S} Па још ако дете почне плакати, то ће их најпре разјарити да му угасе млађану свећу жив 
иту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико места обелоданио и сам Обрен, кој 
тив јела.{S} Сад некувано, сад труњаво, то неслано, то преслано, то ретко.{S} Сир се усмрдео, к 
 управљам овом кућом.{S} Какав сам био, то је тешко сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви друг 
 те није мртвих пало.“</p> <p>Ако, ако, то ми је мило, нека пукне тиква једном.{S} Њина свила д 
а јела за које бих се лепих пара узело, то се поједе; лепа пића, то се попије.{S} Чим се коме о 
 казали.{S} Што се год до сад догодило, то је била само пред-игра, а сада настаје главна трагед 
 Сад некувано, сад труњаво, то неслано, то преслано, то ретко.{S} Сир се усмрдео, кајмак се уцр 
, сад труњаво, то неслано, то преслано, то ретко.{S} Сир се усмрдео, кајмак се уцрвао, сок се п 
. „То је велика сума.{S} Петнест и сто, то је велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и п 
је савести нови са собом у вечан живот, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог 
афима и слободним вољама, <pb n="25" /> то је велики и крупан посао; и од свега тога украсти вр 
 треће.{S} За две недеље троје деце!{S} То је ужасно.{S} Остаде им најстарији син Иван, и најмл 
24" /> <p>„Немојте наопако говорити!{S} То би баш право било“!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„М 
 да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за децом шкргућући зубима — стиже на 
отерајте сва 4 вола и коња судници“.{S} То рече па се окрену и пође.{S} За њим и остали.</p> <p 
ш већи, род никакав.{S} Да се прода.{S} То је најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и 
м збору са још два наоружана човека.{S} То беху хајдуци.{S} Међу њима се водио овакав разговор. 
мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је нем 
о муж њен мирно гледао својим очима.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је д 
онима којима је у ствари и намењена.{S} То је та потпора била — која је Марка усрећавала.{S} Ал 
ка, једна празнина груба и необична.{S} То се дало приметити прво на деци, на њој па и на њеном 
 — која им заштићава 5 јутара орања.{S} То је зависило од воље њиховог повериоца.{S} Само да их 
 Цмиљке и његовог сестрића Чедомира.{S} То се морало прећутати.</p> <p>Мића није хтео ни једну  
лорад.</p> <p>„А!{S} Беше му работа.{S} То је отишло као зрно песка у море“ Рече последњи, и пр 
 — она није крива ништа ја сам крив.{S} То изрече скоро шапћући — а неколико суза скотрљаше му  
леда свој посао.</p> <p>„То не може.{S} То не сме бити!{S} Повикаше неколико женских међу којим 
е од половине света на земљи радује.{S} То је дан Ускрснућа Христовог.{S} Пролеће у велико, још 
олице писну танак глас мале трубице.{S} То је био писмоноша, поштар — суруџија.{S} Па је кроз т 
де поцепан и нечист као какав убоги.{S} То убија понајпре част моју, његову па и свију нас.{S}  
ворили, и оне песме које сте певали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе веч 
 да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њега чинила Даница.{S} Гди је год био 
а дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху казани који пеку ракију.{S} Даље или ближе ку 
мена живом телу и души да се одмори.{S} То је са свим немогуће било.{S} Она је била као на осуд 
 сам био, то је тешко сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви други знати када мене нестане међу 
: „Никакав рад — а оволико богаство.{S} То се краде.{S} Нису чиста посла“.</p> <p>Каква жалосна 
вао.{S} Делите као што сам ја делио.{S} То немојте никако губити из вида.</p> <p>Имајте Бога на 
озу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S} То предсказује неко велико зло.</p> <p>Рано с пролећа п 
 ни јадном, па је било свакад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нема места чуђењу.{S} Нез 
estone unit="subSection" /> <p>Март.{S} То је чудовиште једно.{S} Сви старци и старице, па и мл 
е за 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико 
ку уђе један човек у швапском оделу.{S} То беху ђаци са својим учитељем.</p> <p>Деца приђоше ру 
мора да плати главом своју самовољу.{S} То је природан закон — који се не да ничим оспорити.</p 
 више неће ни рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S} Клетва покојног Бате постигла нас  
n="77" /> безбедности и личне слободе — то је више него патриотизам.{S} Тиме се најбоље показуј 
Задруга је као машина, а чланови њени — то су саставни делови машине.{S} Нећу да вам ређам маши 
 се веселе по 3—6 ватри у једном реду — то беху пушнице — где сушаху сељаци шљиве.{S} По где се 
током, па траже трошка и кад га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те им по који сребрни 
 да сваки дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини  
од којих многи почеше плакати.</p> <p>— То ми је била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци св 
 са Цмиљком и нека ти опрости.</p> <p>— То ће ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо —  
Даринка чисто дрхћућим гласом.</p> <p>— То се само може замислити — а не исказати, каква је мил 
 оћете ли се и довече састати?</p> <p>— То се не зна.</p> <p>— Даде ли јој ти оне минђуше?</p>  
 никад десило код оволике ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрве чувају децу својих друга 
а непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила оног вајног Жива 
, најрадије држе повећи број паса.{S} А то су: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лопов 
неко наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно за девојку.{S} Тек се они за 
осо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком 
је за мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогуће учинити док не одвојим душу од овог г 
} Кад се Јеши навршила 65-та година — а то беше месеца Јануара — он је осетио нешто необично на 
чути.{S} Мене је то њезин отац причо’ а то се крије као змија ноге, само да се коме утрапи на в 
и кућевне послове — а ако је жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време не чека, а сваком рад 
е другом оженити до Даринком — па ма га то главе стало.</p> <p>Једног јесењег празничног дана р 
колико он може на њој лако живети па да то не може ни у ком случају отуђити, па према томе да п 
ма да окопа прво жито па онда своје, за то што дугује за разне потребе.{S} Сено укошено па не з 
 глава.{S} Ко му је се год противио, за то је морао добити по неку штету, као:{S} Покидан боста 
 од куће му највећи пушкомет ода.{S} За то је Даринка морала више пута кући отрчати да донесе р 
арце, да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p>На овај глас  
 дену, и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду све што им треба, и ни на снагу сточну, ни 
ет много што шта могао измишљати.{S} За то ју је пратила тета Даница.{S} У једно да што узгред  
рат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој п 
еха, али болове срца ништа не лечи — за то те питам што тако учини.“ — На последње речи а с пог 
његова породица тачно управљала — па за то су сви чланови његове породице били свестрано задово 
она шћела — па да јој дам нешто пара за то што си је обесчастио.</p> <p>— Тако ћемо нешто и гле 
о, чинио се да није чуо — или ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али је са свим др 
, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, а  
те Мићо ко брата рођенога — немој ме за то питати.</p> <p>— Дужност ми налаже да те питам а и т 
ање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада грозно свете.{S} Ја им признајем да су срећ 
дао својим очима.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два жив 
у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p> <pb 
, најбистрија и најдосетљивија.{S} И за то им је се она грозно светила.{S} Која је год почела с 
у некаквој кошари те су изгинули – и за то је примио једну хиљаду динара.{S} Према томе мислило 
јдука — те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чинио с 
ла.{S} Сумњајући и сам — да га не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро, животе мој —- како  
и су да се напију и наједу — али сви за то морали су платити.{S} Сребрни стопарци били су сузе  
 са лица крупне капље зноја.{S} Ради за то што мора.{S} Милорад сеђаше на клупи пред кућом и по 
 — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то су баш несрећни — јер проклета лепота само је штету  
р дознао то се не зна — тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S} Према томе, детету је  
овина, књижевника ни родољуба — опет за то међу њима нема злобе ни зависти — мржње ни пакости,  
<p>Њених осам јетрва — омрзоше на њу за то што беше од свију најлепша, најбистрија и најдосетљи 
де без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S} Они се свима силама труде да што мање сн 
 Симу Тешићу и не понудив њих двоицу за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</p>  
струка обрали.</p> <p>„Што се бринеш за то?{S} Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Како би оне п 
е мрса“?{S} Примети Милутин.</p> <p>„За то ђевере, што твоја жена кад се једе она се нађе нешто 
ти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у кућ 
у болест.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</p> <p>— Шта ти можеш  
земљи.</p> <p>Моја жена непоштена, и ја то све као муж њен мирно гледао својим очима.{S} То је  
 Плаћајући им више но други — само нека то буде њихово као што је некад било.{S} Често су пута  
ва.</p> <p>Што је кућа све више опадала то се незадовољство све више пењало.</p> <p>Казали смо, 
азује одвратност према непоштењу, па ма то чинио његов једини син.</p> <p>Милорад оста без свог 
ан смешећи се и гледајући шта ће она на то рећи.</p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га Бога ми волел 
а новим датумом и годином без обзира на то: што су ти дугови учињени у задрузи па у њој и плаће 
 од користи био.{S} Али слепа освета на то не гледа, њу ништа не задовољава до онај Мојсијев за 
свог мужа и своје дечице; али док је на то мислила и чувала на другом је месту губила више.{S}  
а на крвљу замућено огњиште и ако је на то право имала, већ је се преудала за једног доброг дом 
чки показао је Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, па да се то придене као да је 
то дуката свом тужиоцу — без помисли на то откуда ће то дати.</p> <p>Његов повериоц, коме је он 
ански, а ми никако.{S} Ишли смо само на то да што више имања приграбимо, и кад смо с великом му 
м то и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста леб 
а част моје сестре и моје куће, кад она то није заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо ко брата рође 
 да је отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, али ипак морам за љубав Даринкину која 
осао, помусти 12 крава, и 100 оваца, па то процедити, узварити, разлити, усирити; направити кис 
 дроњке на трбу и прави се трудном — па то са неком жудњом посматра.</p> <p>Једног дана празник 
е.{S} Ви сте накастили да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и  
 <pb n="69" /> <p>„Зар баш у надницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време дошло.{S} Мора се.</p>  
ба, а више се привређује, код појединца то је обратно.{S} Где рађаху 9 људи и девет жена, треба 
 коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} Повика отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} 
и у ватру, и на мах умрло.{S} На против то се у нашој кући није никад десило код оволике ситне  
арила.{S} Нико и не помену.{S} Она, кад то виде.{S} Дотера се као стари фијакер.{S} Направи шиш 
 како се саме међу собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и поштен 
 да постану господари вашег добра — кад то постигну — они ће тада према вама бити немилосрднији 
ољу и за то сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чинио све могуће и давао сам и митио с 
ла своју невиност ожењеном Ивану.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за другим боловал 
елиле на планинку и њене производе — од то доба Стоја постаде деци својој више маћа но мајка.{S 
Даринком.{S} Има већ 3 год. како она од то <pb n="115" /> доба још девује.{S} Сад јој је тек 17 
млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ведрице, (крављаче) бакраче, к 
 и једно за другим боловали, али је све то било удешено, те се нико није могао сетити.</p> <p>Д 
 кад оне ту нису?</p> <p>„Није ти вајде то говорити ништа лудом народу.{S} Ми се морамо скоро п 
 милине — и том приликом изјави — да је то дете његово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас по дело 
иле дјете, опет не треба рачунати да је то нечија намера била.{S} Оној турио неко пепео у лонац 
рњи поветарац једва нас опомињаху да је то јесен.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као кристал. 
ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати своје вочиће — па не носити дрва чак из п 
осла).{S} Ова курјачица Даница знала је то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p> <p> 
шио, да квиту украде пошто по то, па је то саопштио свом комшији Миладину једном врло вештом лу 
p> <pb n="42" /> <p>„Замислите какав је то народ.{S} Кад ја приставила и мојом руком пребрала п 
емље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сваком човеку чим 
</p> <p>— Шта ти можеш чути.{S} Мене је то њезин отац причо’ а то се крије као змија ноге, само 
а.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то био несрећник“?{S} Запита Стоја смешећи се чиј се см 
S} Марко, као кућни старешина требао је то још увече да расправи, ал’ није мого јер је било све 
 два анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што се разговараше овде на путу.{S} Саслушах све 
е.{S} Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема ништа плитко“.{S} Рече један који 
еже снази Чилашевој.</p> <p>Али како је то било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе.</p> <p 
говорим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Није то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти ш 
ого пипава (спора у послу).</p> <p>Није то лак посао, помусти 12 крава, и 100 оваца, па то проц 
шаоца — а нарочито Стојине јетрове које то све слушаху — и дођоше до убеђења — да децу треба чу 
ма чим ни на чему.{S} Што год има земље то је заузето, управо оно што ваља.{S} И они раде, то н 
е на то да погине — харамбаша, па да се то придене као да је Вук учинио, те да му се спасе живо 
највећи узрок.{S} Она изведе план да се то саопшти Ивану и да се ради на томе — како да се извр 
 пробрцнуо, млеко се пробурљало, све се то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцеп 
и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђено, неизмерено и по мраку 
ми одевамо твоју дечурлију.{S} Ти си се то навадила али нема више, кривак!</p> <p>Настаде подуж 
 по туђим кошарама и колибама, и док се то све изнађе, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. 
Милана.{S} Они се нису делили, па им се то на први поглед да приметити.{S} Доста имаћа, доста с 
. „Изнела дјете пред свиње“.{S} Како се то може помислити.{S} Изнела га из куће, из дима и праш 
и никакви а хране ни мало, па откуда ће то ваљати и одговарати својим циљевима.{S} И шта мислит 
м тужиоцу — без помисли на то откуда ће то дати.</p> <p>Његов повериоц, коме је он дуговао одма 
гога пошто прође година дана.{S} Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ов 
 немогу ништа окусити.</p> <p>— Како ће то бити? кад ниси после фруштука ништ јео.</p> <p>— Па  
ромпира и бостана.{S} Ја сам из наднице то све купио и посијо — па да ми ти таманиш.{S} Море ов 
е аманет да се не дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар постиже их нека клетва: „Бог с’ нама  
авали су му људи што је год затражио, и то нису тражили никад да им он што врати.</p> <p>Он је  
ло, и попреко и уздуж испреграђивано, и то више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и  
за.{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посе 
љиву и пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло и 
прати их својом чудноватом песмом.{S} И то ће му нешто значити.{S} Даринка је много премишљала  
реси куће и живота тако захтевају.{S} И то не сме друкше бити.</p> <p>Интереси живота и будућно 
 су прокопкале да је Даринка трудна — и то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S}  
велика ларма и граја, псовка и претња и то не толико због жена већ само због деце, јер родитеље 
ештином полицајаца он признаде све па и то дело да је посреством Мартића учинио који су му јата 
ки живот.{S} Н. пр. стомак хоће хране и то захтева од разума.{S} Разум тражи исту и заповеда оч 
рала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је несрећница највише учинила, те се они 
а и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код другога но код себе.</p> <p>Они су живели  
ужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека са целим прибором“.{S} Ов 
е прими да пере рубље жандармима, као и то: плела им <pb n="70" /> чарапе, рукавице и т. д. а п 
ам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и л 
ако да не би, Бог ти помого!.</p> <p>„И то у коњанике.</p> <p>„Немам коња. </p> <p>„Ја имам два 
је он ни прод’о већ Перуника.</p> <p>„И то за петнајест дуката.</p> <p>„Је ли издала тапију?</p 
кање.{S} Јеши заводњише очи — али да би то прикрио окрете се на другу страну и леже.</p> <p>Од  
дете?</p> <p>— Неда њима Цмиља — они би то учинили.{S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад смо 
" /> <p>У овој кући — што се год заради то се све потроши и развуче се.{S} Моја мајка музла је  
е сваки дан свађају и туку.</p> <p>Људи то забашуравају и боје се деобе као живе ватре, јер им  
деоба.</p> <p>Имали су свега доста, али то доста кад се подели на 9 части изгледа много мало.{S 
слабио. <pb n="17" /> Мало он вели, али то старом и за гроб спремном човеку много је.</p> <p>Он 
води о чувању и неговању мале деце; али то не шкоди толико, као знатне промене које се у том по 
о о смрти, — без нимало бојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Март 
нас трефи, нешто ме стра’.</p> <p>— Али то се не зове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не 
нам није сестра Бога јој њеног...{S} Ми то кријемо од ње као <pb n="125" /> змија ноге.{S} Она  
р би већа сумња пала на нас — да смо ми то убиство из освете спремили.{S} Одговори Милан.</p> < 
 отац — сад је мртав.{S} Али ови калеми то су му споменици.{S} Он је ово као момак калемио.{S}  
а да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје  
} Она има падаћу болест.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</p> <p> 
е но све друге незгоде.</p> <p>„Како ти то мислиш??</p> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8 година к 
дали: шта су и где починили, сматрајући то као олакшицу свога греха.{S} За овим они почеше доно 
даоци прсну у смех и пошалицу, гледаоци то су нерадници и сиромаси.</p> <p>“Ми смо сви повезани 
им обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Иваном жи 
ај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то не умедне, они су ћудљиви, одмах траже новог слугу,  
о још нешто — <pb n="104" /> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не мет 
 на што смераш, али имаш право — ја сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то ајд постави.{S 
 — па поче враћати је назад.</p> <p>Чим то спази Чилаш он у највећем гњеву, а сем тога раздраже 
мо, и кад смо с великом муком и трудбом то постигли — сад ће да нам главе дође.{S} Зар није усљ 
 и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућанин са другим.{S} И он 
ло иде у потеру за хајдуцима.{S} Чим он то нареди дође му жандарм коњаник и даде му неко писмо. 
 ништа не може разјарити и наљутити као то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете 
алим.</p> <p>Откуд је ово пандур дознао то се не зна — тек сво село за то је чуло и говори се ј 
 донесе 200 дуката код „љуте круне“ ако то не учини убиће му дете и све кућане поклати.</p> <p> 
 бити примљен за потајника.</p> <p>„Ако то буде, добићеш од мене добру напојницу.{S} И одиста с 
га немој ни прати ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију.{S} Ти  
 раније решио, да квиту украде пошто по то, па је то саопштио свом комшији Миладину једном врло 
 ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са наличја много ружно.{S} Како ја знам.</ 
нији но ви према њима што сте били, јер то сте их ви научили.</p> <p>Поставите се у положај сир 
ни ми се нећемо се никад свадити —— јер то ни до сад нисмо чиниле.</p> <pb n="45" /> <p>У овој  
зу, рече Иван смешећи се.</p> <p>— Коју то!?{S} Повикаше отац и мајка.</p> <p>— Ја хоћу Даринку 
ати свега доста за себе и своје — па му то необично и чисто криво.{S} Немајући много којешта, а 
ј цељи родитеља Вука Перовића дадоше му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље 
Али га на зло нагони —</p> <p>— По чему то?</p> <p>— По томе — што ћеш му довести неког ђавола  
 загризне по неки пут помишљајући да су то чибучићи од шећера; и тако добро озебе и долази у со 
S} И воденица, и разбој, и плуг, све су то машине састављене из више делова.{S} Наместите воден 
се мораде заклети.{S} Па знате какви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње време да 
чинише.{S} Доцније се они покају што су то учинили а и <pb n="96" /> бојали су се од Петронија  
ом јављају свачији долазак, и они одмах то све склоне и сакрију, и тако животаре са крађом дуго 
д ће пре главом да удари.{S} Он сиромах то не зна, већ се тужи: „Е брате настаде рђаво време.{S 
, био је деликатан човек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у дворцу краљевом 
— Он је, он је — продужи Даница.</p> <p>То беше у једном лугу који се беше одео густом шумом.</ 
ив то неће бити.{S} Повика отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча зд 
одвели хајдуци“.{S} Док повикише неки. „То ти не мож’ наћи код приватних лица, већ иди код наче 
о дуката готова новца“.{S} Шапташе он. „То је велика сума.{S} Петнест и сто, то је велика разли 
ко јако забринут.</p> <pb n="44" /> <p>„То је лако учинити.{S} Али тиме ми би погазили аманет н 
> <p>„Преко 400 динара годишње.</p> <p>„То је прилично велика сума.</p> <p>„И не би била, госпо 
„Сасвим тако“.{S} Рече Гвозден.</p> <p>„То би било право“.{S} Додаде Чедомир.</p> <pb n="23" /> 
 — а она нека гледа свој посао.</p> <p>„То не може.{S} То не сме бити!{S} Повикаше неколико жен 
Даница прекиде ћутање и отпоче:</p> <p>„То није право!{S} Ако си старија, старија ти кожа на че 
 ређаше које какве неправде које се њој тобож чине.</p> <p>Тако је резонирала Даница, па и оста 
собом оне овце, оне исте свиње, што сву тобож покрадене.</p> <p>Ма да се све ово ради тајно и н 
и натоварили на своје буџаљиће незнатан товар па целу ноћ гурају голим раменима у блатаве точко 
а њиву — једни жању, други вежу — трећи товаре на кола, вуку и дену — све лагано — све тихо и м 
лаца?</p> <p>Њихови волови под најтежим товаром са својим рабаџијом ћутећки пролазе кроз стрмен 
како су видели сестру, свака или шурака тог и тог укућанина где у саму зору тревише их на раскр 
едам сведока сведоче — како су Гвоздена тог вечера тревили да је прошао некуд по мраку са пушко 
 одмах изађе дело на видело, да је због тог детета Иван и отеро своју закониту и као злато чист 
вели му дете — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О несрећни Јанко, што огреши 
асте и само о себе почне се бринути; од тог детета можемо имати у свему здравог и издржљивог чл 
који су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог страшила — од месеца Марта — јер он, као какав паст 
доке око 12 да докажу како Гвозден није тог вечера имо пушку — већ да је са рада отишо кући, и  
у видели сестру, свака или шурака тог и тог укућанина где у саму зору тревише их на раскршћу се 
то су се са сведоцима одбранили, где су тог вечера били.</p> <pb n="131" /> <p>У раној јесени п 
оји му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гв 
мрћу.{S} Људи, који се причесте грехом, тога часа помрачи им разум, и они невидећи коме треба,  
 а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога вечера, умало се није дошло до боја где би дошле н 
 <pb n="39" /> да узме и т. д. од свега тога одузмите му једно и оставите га самом себи, он мор 
то је велики и крупан посао; и од свега тога украсти времена — да се са десет ноката опреде пре 
путствима науке о здрављу, па одједаред тога се одрећи и учинити велику и наглу промену — опасн 
е остало.{S} Овди се саме расипа, поред тога што се хара и краде по свакој стаји, по сваком ћош 
еци својој више маћа но мајка.{S} Поред тога што их није гледала како треба, није их одевала и  
70" /> чарапе, рукавице и т. д. а поред тога радила је варошкама разне послове, и зарађивала ле 
ди да заједу надничару и раднику, па од тога да се обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам  
и сто, то је велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и примили само 10 дуката.</p> <p>Да  
е наш брат Вук побего у хајдуке — он је тога часа казао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити 
е све невјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би која друга била  
како тепа ономе чега они немађаху.{S} И тога часа — као да му се скиде нека црна копрена са срц 
кући иначе доста леба и соли појео, али тога се немој плашити.</p> <p>— Али да чекамо док се ис 
 све стране.{S} И браћа Цмиљичина у очи тога дана били су на тајном збору са још два наоружана  
ухопаран на спрам свачега па и на спрам тога.{S} Његово срце не жуди за тим благом као што жуди 
ја имам доста посла сваког дана.{S} Сем тога млекар није заклопљен никад — па нека узме сама, н 
 спази Чилаш он у највећем гњеву, а сем тога раздражен усљед великог пића ободе свог вранчића т 
буку деца, да се оперу и умију, и преко тога опет да остане бар штогод времена живом телу и душ 
гу да ми се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори Стоја.< 
рестаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора све трчати, викати, дерати и досадити својом  
а шта је друго мислио, но о оном што су тога дана разговарали, о дугој њиви, и крађи оне прокле 
ице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака имати разне монете новца, па и 
 треба човеку за свестран живот.{S} Али тој изобиљности нико није као основ упоређивао савесну  
мети Милан.</p> <p>— Она је узрок целој тој несрећи.{S} Опет Мића.</p> <p>— Море бога ти прођи  
ачити.{S} Даринка је много премишљала о тој појави.</p> <p>— Чисто ми је сад лакше — отпоче Ива 
S} Даница је сада водила велику бригу о тој ствари, којој она беше највећи узрок.{S} Она изведе 
а као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића дадоше му то име.{S} И  
а мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па заману начелнику право у главу. 
у.{S} Усљед чега се он јако разљути и у тој љутњи дође својој кући, узме пибодову пушку и опет  
ју, и да се тражи новац.{S} Ко би други толики новац могао наћи до Милорад?{S} Али он не може с 
ти судове.{S} Једном речју — задовољити толики број чељади са различитим укусима и апетитима, а 
 и кад се сумира — сада један издржава, толико ограде колико некад свих 9. У тим тесним сокацим 
у.{S} Колико нека ствар служи као нова, толико треба да служи као половна, а два пут толико, ка 
е време деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико исто и у кошници остане.{S} Немојте да будете пр 
p> <p>Колико је опасно нагло погоршање, толико исто опасно је и побољшање. — Равнотежа је најбо 
> <p>„Немојте ми више од 100 дуката.{S} Толико ће вам се донети где речете.</p> <p>„Ни паре од  
ад — колико год пута запита „дођоше ли“ толико му се по један степен болест погоршавала.</p> <p 
 т д.{S} Сад где не ради ни један треба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да  
 и помагати; а што нас је год више — за толико морамо удобравати земљу — да нам она даје више п 
"106" /> <p>— Шта учинисте вас двоје за толико?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало код куће.{S} Ја 
 ларма и граја, псовка и претња и то не толико због жена већ само због деце, јер родитеље ништа 
и, јурне на њега онако из ненада куче и толико <pb n="66" /> га уплаши — да је се тресао као од 
у и неговању мале деце; али то не шкоди толико, као знатне промене које се у том погледу учине. 
бе стране оставља не пооране земље, или толико мора да нагони волове на изниклу пшеницу и овраћ 
нгубити.</p> <p>Поделити задругу, значи толико исто колико расклопити воденицу, разбој и плуг и 
Бог сваком човеку чим дође на земљу дао толико земље колико он може на њој лако живети па да то 
 кривица, да даду задоволења бар колико толико.</p> <p>Пошто се искупише сви, Марко запита.</p> 
ладили и троили.{S} Знали су бар колико толико за живот човечански, а ми никако.{S} Ишли смо са 
о треба да служи као половна, а два пут толико, као окрпљена и поправљена.{S} Мог оца служе опа 
у и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико криви колико им се приписује.{S} И они једу оно  
к немаднете пунолетних мушких глава још толико, колико вас је данас.{S} Узмите пример мудрих и  
ете и шта ти не ради од неке милине — и том приликом изјави — да је то дете његово.</p> <p>Не л 
ен потпуно и морално и материјално, при том здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. <pb n 
глава, неумивена,вашљива и т. д.{S} При том кад се узме <pb n="37" /> у обзир младост не само д 
ум високо издигнут са обе стране, а при том прилично узан, јер се осипа земља са оне стрмености 
то брвно и на оном истом месту — само с том разликом — што она лупи затијоком а дете је челом.{ 
ди толико, као знатне промене које се у том погледу учине.{S} Н. пр. ако дете почнемо од рођења 
адови земљоделца пролеће и лето.{S} И у том добу, поред много празника и празничића скраћује се 
е низ какву огромну стрменост.</p> <p>У том свану.</p> <p>Сад треба да се иде у чаршију, и да с 
је примио једну хиљаду динара.{S} Према томе мислило се — да је Марко и навео хајдуке на Милора 
 то је чуло и говори се јавно.{S} Према томе, детету је живот у врло великој опасности.</p> <p> 
може ни у ком случају отуђити, па према томе да попушта земљу према намножавању људи — и на мес 
 у прозор, кад је он гађао пса те према томе он није ни био крив, колико му се придевало.{S} И  
 ни не зна, мене није увредио — и према томе опроштај је излишан.</p> <p>Али бато — ти си се му 
 да се то саопшти Ивану и да се ради на томе — како да се изврши развод брака између Ивана и Цм 
еће једног дана позвати Грујицу — он је томе вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све ос 
 ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду најкривљи.{S} Да сам први пут узео Дарин 
људи, људи без задруге губе много.{S} К томе треба додати — да има слабости; ако је човек слаб  
таковали.{S} У исто време казао је да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И овај хајдук кажњен ј 
иваше Круна — правећи се као да ништа о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница ће сваком  
тио живот него њојзи.</p> <p>— А како о томе вели Цмиља?{S} Запита један хајдук.</p> <p>— Она ј 
гони —</p> <p>— По чему то?</p> <p>— По томе — што ћеш му довести неког ђавола на врата да свак 
ни он, одржао је завет покојног Јеше, у томе што је чинио добра сиромасима из чије се средине ј 
 срца могло се чути на 2—3 корака.{S} У томе слатком заносу издаде их снага — они нису могли ви 
 одговори ништа већ дуго размишљаше и у томе заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једн 
<p>Стоја устаде и отпоче врло одмереним тоном као какав велики говорник.</p> <p>„Ја би вас замо 
с?{S} Поче Вук синовац му — мало њежним тоном, и питање његово изазва покрет код свију — од кој 
е један на Даринку, и повикаше претећим тоном кроз стегнуте зубе — паре!...</p> <p>— Од четири  
е дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха.{S} Јутрења роса и вечерњи поветарац једва 
е танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се задрктаваше, нека га језа подузи 
растопите од љубави као грудве снега од топлоте — викну Даница приближавајући им се, и њих двој 
оја је врло бујна при каквом пљуску или топљењу снега услед чега беше друм високо издигнут са о 
еве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати  
 саужава га.</p> <p>Из даљине чујаше се топот неке двоколице, које се приближаваху њему на суср 
шње у место притке, и затвори ји у свој тор, па онако разјарена упаде у кућу пи викну кроз плач 
ну опадати у свима гранама.{S} Где нема тора, ту нема ни леба, ни кромпира, ни лука, ни купуса, 
буриће, чаброве, ћупове, чутуре, вреће, торбе, лонце, кашике, сврдлове, сикире, мотике, будаков 
овај пукетић цвећа — извадив га из мале торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>Он га  
, код воде ове се састадоше две сељачке торокуше — две аброноше најординарније врсте:{S} Јана и 
елу ноћ гурају голим раменима у блатаве точкове и онако разјарени шибају вочиће, батинама и при 
не, и тако се изређају сви као зубци на точку ветрењаче.</p> <p>Нестало три овце, двоје свиња,  
о се угљеварама, картарама, докторима и траварицама, и неком би од вајде — али Марковој и Стоји 
као ћурка која тражи погубљену пилад по трави.{S} За тим седе на праг.{S} Стеже шакама главу по 
нчане сакрила под дрво, под листић, под травку.{S} Једини ратар не уступа сунцу, већ ради бришу 
ати у ком пушкарању Вук погибе.{S} Овај траг хајдучки показао је Марко власти и ишо је на то да 
о.</p> <p>Рано с пролећа полиција уђе у траг хајдуцима а за њима и пред њима направи заседе.{S} 
ади тајно и невиђено, али се опет уђе у траг.{S} Док јетрвице изаткаше неке врло фине сукње и к 
ла је потера за хајдуцима — али ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни од детета.</p> <p>Четврти  
а само пред-игра, а сада настаје главна трагедија која ће се на раскомаданој задрузи Перовића о 
 — повезаше и Вука и Миладина, и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше их у срез и оковаше у тешко 
на вежбања војна сами или са стоком, па траже трошка и кад га имају — то ушпарају и од себе и о 
} Спасоја момка који суши шљиве сада не траже.{S} Узећемо му још једног’ па нека их нека раде.< 
оварали тихо и мирно, како они ништа не траже, већ им је најглавнија утеха та, што је част њихо 
а не чека време на њих.{S} Овако се сви траже, сви иду — и треба им више но што им је у задрузи 
пак то не умедне, они су ћудљиви, одмах траже новог слугу, новог фризера — да их помодира и киц 
шено, одмах се констатовало да је нешто тражено.{S} Сима се сети за ову проклету квиту, па шапн 
{S} Већ га свога испребијали и испекли, тражећи да да новац — па кад није имао — они му узели д 
о сте ви непознати и како сте их мучили тражећи новац — па после их побили.{S} Додаде Мића.</p> 
„Перо! немој да се мучиш без трошка.{S} Тражи кад ти год нестане“ и напослетку сети се, како је 
је главом на све стране, као ћурка која тражи погубљену пилад по трави.{S} За тим седе на праг. 
, нема вила ни грабуља — потрчи сад ове тражи по туђим кошарама и колибама, и док се то све изн 
>Сад треба да се иде у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други толики новац могао наћи до  
Чим се коме опанци процепе он их баци и тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ или чакшире  
нути до сванућа, па да рани у чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше једна страшна сметња, јер  
 хране и то захтева од разума.{S} Разум тражи исту и заповеда очима да га воде, ногама да носе, 
посло новац?</p> <p>„Он није посл’о већ тражи.</p> <p>„Кад до сад није нашо, одоцнио је.</p> <p 
и по испрекрштаној лози и разном корову тражи и пола сврхани зеленака набере један чабар.{S} По 
ио те Бог — пљесну га руком по рамену — тражила сам те синоћ — па те ниђе нема. —</p> <p>— Шта  
 му људи што је год затражио, и то нису тражили никад да им он што врати.</p> <p>Он је живео ви 
<p>— Човечност кад ми помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а зашто ти 
 не би пала сумња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после убит 
онеће вам колико искате.</p> <p>„Сад ти тражимо 100 дуката, а ако те усчекамо 200.“ Рече млађи  
све.{S} Јадао се код својих пријатеља и тражио савета, али нигде и ништа — утјехе нема нити је  
ди — па задрхта и отпоче.</p> <p>— Кога тражите!</p> <p>— Тебе, газда Иване — повика један.</p> 
д 11 и Јерина од 9 година.</p> <p>„Кога тражите ви!?{S} Викну Илија.</p> <p>„Ми докони“.{S} Про 
, и он зна код кога <pb n="88" /> треба тражити у зајам.{S} Немојте никоме казивати за шта вам  
 Милице.{S} Она изађе на поље и поче га тражити.{S} Као лафица разјарена стиже га за једном згр 
ика Миладин. „Сад можемо без бриге овде тражити до мрака“.</p> <p>У првом сандуку нађоше један  
ило лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тражити?</p> <p>— Што ти год устражи подај, само живот  
 и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу кукајући што га грло доноси.{S} А Савка п 
} Што ћемо се сада оштетити.{S} Шива ће трајати још 15 дана да се суши — а кукуруз нисмо ни стр 
ли би се:</p> <p>„Откуда ли овом човеку траје, те овако живи а ништа не ради?</p> <p>За овим сљ 
 направи мало кућице, која више личи на трап но на кућу.{S} О проклета ракијо.{S} Доста ли си с 
итискује на груди.{S} Подмеће дроњке на трбу и прави се трудном — па то са неком жудњом посматр 
били и дужни приличну суму новаца неком трговцу у чаршији.{S} Главна несрећа била је међу њима, 
рема њима не треба нечовечно поступати, треба им давати више но што искају.{S} Не дозволити им  
им иди, и он зна код кога <pb n="88" /> треба тражити у зајам.{S} Немојте никоме казивати за шт 
ујем да неће, али шта ћу сад!?</p> <p>— Треба да се измириш са Цмиљком и нека ти опрости.</p> < 
и погазили аманет нашег покојног „Бате“ треба ли се бојати клетве његове.</p> <p>Ове речи Милор 
 — да жене не треба ни за шта питати, а треба их тући у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло ма 
е.</p> <p>— Ја ћу радити што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка послу 
 А ваше имање није тако велико.{S} Нама треба још земље“.{S} Савка ово изређа као какав диплома 
 изгину.{S} Одговори Мића.</p> <p>— Она треба да погине.{S} Јер Цмиљка не би могла ништа учинит 
{S} Нека сутра једна од жена однесе шта треба на коњу са још 2 надничара те нека зовну мало <pb 
 позив власти и судова.{S} Он као такав треба да има пристојно одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ј 
адва.</p> <p>„А кад?</p> <p>„Петнаестог треба да будемо у месту.</p> <p>„Авај људи!{S} Што ћемо 
и подне.{S} Искуца и последњи час — кад треба детету живот откупити, али нема откупа, нема ни о 
и немилостивија под своју старост — кад треба <pb n="32" /> да је милосрднија и њежнија, што на 
 глави коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више личио на лавеж как 
рменост.</p> <p>У том свану.</p> <p>Сад треба да се иде у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко б 
а помрачи им разум, и они невидећи коме треба, а коме не чинити зла, наиђу на оне којима је гре 
 људи без задруге губе много.{S} К томе треба додати — да има слабости; ако је човек слаб жена  
су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треба жалити сиромахе.{S} Сваки нека ради па нека има“. 
е да колико заслужују.{S} Према њима не треба нечовечно поступати, треба им давати више но што  
у жене и доведоше закључак — да жене не треба ни за шта питати, а треба их тући у сваку стопу.< 
раво оно што ваља.{S} И они раде, то не треба губити из вида; раде имање наше надницом или напо 
а и да су свиње нагрдиле дјете, опет не треба рачунати да је то нечија намера била.{S} Оној тур 
нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не треба називати силом.{S} Ко год помаже бедне и невољне, 
мешати, а где се он заузме, у победу не треба сумњати.{S} Он је подмићивао сваког као посредник 
ом животу.{S} И ако је истина у коју не треба сумњати: да човек горчину своје душе и нерасполож 
ад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се привређује, код појединца то је обратн 
говорило се јавно и отворено: „Ком више треба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих имала је по  
њих.{S} Овако се сви траже, сви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, али нико  
ло дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се за  
 сад кад можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљујете земљу, да осигуравате будућност с 
мо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви треба да се разиђете по обетинама па и Цмиљка — и да им 
а, то је жалосна појава, у друштву, али треба знати, да свака појава има свога узрока.{S} Он је 
 мути, а сено им треба покупити.{S} Они треба да га преврну па за тим да почну купити у пласје, 
.{S} Немојте никоме казивати за шта вам треба, јер може полиција дознати — па ће за њима у поте 
двоје, виде где се небо мути, а сено им треба покупити.{S} Они треба да га преврну па за тим да 
p>Ни Стоја не ради ништа.{S} Све што им треба за одело и преобуке — она купује.</p> <p>Његове к 
непогоде.{S} За то што имаду све што им треба, и ни на снагу сточну, ни људску ни на спрему и а 
опар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачу 
м узајамно потуку и посатиру.{S} За ово треба благодарити светој природи која са њима тако мудр 
{S} Поред тога што их није гледала како треба, није их одевала и чистила, она их је немилице ту 
нисам могла ни кошуље да му оперем како треба, иде поцепан и нечист као какав убоги.{S} То убиј 
 право и има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он 
ракије им вина — и да каже мајци колико треба спремити кашика и виљушака — па и вечере <pb n="1 
олико нека ствар служи као нова, толико треба да служи као половна, а два пут толико, као окрпљ 
 стоке, доста пића и новаца и свега што треба живом човеку.{S} Савка и Ружица пазе се као две р 
 и савесно.{S} Имали су свега доста што треба човеку за свестран живот.{S} Али тој изобиљности  
 као какав пастир одваја и пречишћа што треба за обадва света.{S} Наш чича Јеша увек је каваљер 
и, да сав рад женски што се тиче, и што треба за Стоју — да се плати из куће — а она нека гледа 
 <p>Мени се чини, све сам вам казао што треба па да будете срећни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мо 
а јој пружим, нити залогај леба као што треба!?{S} Слијепче један!{S} Ти си слуга Марков.{S} Он 
е би била, господине учо, да је као што треба.{S} Нас сељаке сатире незнање више но све друге н 
вом животу.{S} Он тиме даје више но што треба гаранције да такав не би био.{S} Он с тим утврђуј 
ема стоке, не може имати имаћа каква му треба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве  
слушаху — и дођоше до убеђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасно живети у задрузи.{S 
раду, а нарочито тежачком <pb n="60" /> требају једне ствари са којим да се произведу друге.{S} 
атру — повика први Даринци.</p> <p>— Не требају вериге, него паре, или живот — рече други.</p>  
тно.{S} Где рађаху 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, један лонац, једна лампа, 1 плу 
од имао какву замашну парницу, — гди је требало да се заобиђе истина, ту се морао Марко умешати 
е доносио својој жени и деци све што је требало и задовољавао их у свима погледима колико је мо 
ет Мића.</p> <p>— Ја мислим да њу не би требало.{S} Примети Милан.</p> <p>— Она је узрок целој  
врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук.</p> <p> 
ена са ћулбастима меса и сланине, то би требало погријати и појести.{S} Па и стока вам опада св 
 и треба им више но што им је у задрузи требало, али нико не ради, рад се одмара.{S} Ако се у з 
 чујемо“ повикаше њих неколико.</p> <p>„Требало би, да сав рад женски што се тиче, и што треба  
 вратише.{S} Марко, као кућни старешина требао је то још увече да расправи, ал’ није мого јер ј 
здвоили чуле су се пушке.{S} Тужитељ је требао да положи заклетву — али није смео, јер је сам о 
 су ти што год си год затражио, ти ниси требао ни да се жениш.“ Поче плакати. „О, несрећница шт 
њу са свом тежином тела, и од куд да се треви, да Милица лупи својом главом о оно исто брвно и  
вана.{S} Кад се беше вратио, он на путу треви Симу Тешића садањег сопственика његове дуге њиве. 
а сведоче — како су Гвоздена тог вечера тревили да је прошао некуд по мраку са пушком.</p> <p>М 
мешећи се, па продужи...{S} Ако ми њега тревимо — немој ти да се плашиш.{S} Он ћете може бити з 
ака тог и тог укућанина где у саму зору тревише их на раскршћу села где отераше пред <pb n="27" 
на своју душу“.{S} Ово се све изврши за тренут ока, нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пред вече дођ 
ог часа промени се, као кад се за један тренут какав прамен облака скине са сунца — тако се ски 
ћи оде код Миладина и саопшти му за тај тренутак.{S} У кратко измењаше своје мисли и пођоше пра 
управо пожали све код ње како је настао тренутак да се морају делити.</p> <p>Савка се мало разм 
ло вештом лупежу.{S} Сад му беше настао тренутак да покуша извршење свог плана.{S} Идући оде ко 
своје груди.{S} Тако су остали неколико тренутака — шапћући нешто са својим пламеном обузетим у 
у, ни од кога и не презају, а ја сваког тренутка надам се штети, похари и отмици“.</p> <p>Ружиц 
тило у чељусти лафа, и које може сваког тренутка погинути.{S} Па још ако дете почне плакати, то 
избегнеш оне незгоде, које ти се сваког тренутка и нехотице на врат намећу.</p> <p>Задругарство 
м речи ишло је све како ваља.</p> <p>Од тренутка — када ова приповетка почиње била су му сва тр 
ад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од радости и милине.</p> <p>Сутра дан оде Пета 
<p>— Иван отпаса појаса — али од силног треса и дрхтања, не могоше да заметне крај.</p> <p>— Ве 
лико <pb n="66" /> га уплаши — да је се тресао као од грознице — а био је у стању напитом, почн 
е своје браће“.</p> <p>Ускочи друга, па трећа обали једну врљику и уђоше око 30 њих.{S} Трешња  
оможе ништа.{S} Умре једно, друго, па и треће.{S} За две недеље троје деце!{S} То је ужасно.{S} 
лазе на њиву — једни жању, други вежу — трећи товаре на кола, вуку и дену — све лагано — све ти 
а капију уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе  
и други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на механџији.{S} Председник на 
до мрака.</p> <pb n="120" /> <p>Други и трећи дан — иде се пријатељима, пева се и весела и напи 
врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начелника, па викну што је игде могла:</p> <p 
а код комишиоца.</p> <p>— Јој — ако нас трефи, нешто ме стра’.</p> <p>— Али то се не зове страх 
 верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га код комишиоца.</p> <p>— Јој — ак 
 пођоше право Тешића кући.{S} Нит’ кога трефише нити стигоше.{S} Цело село отишао цркви и изгле 
али једну врљику и уђоше око 30 њих.{S} Трешња у цвету, купус тек посађен и примљен.{S} Овце ди 
} Живан поранио и уздиго обаљена врежна трешње — поткресо их и окрепио, па и купус, који је стр 
мљеним вилама које беху побијане у оџак трешње у место притке, и затвори ји у свој тор, па онак 
и и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о је 
у мал’ није све побила.{S} Кажу била је трештена пијана“.{S} Па... наставила да узвари млеко, д 
Еј исписниче!</p> <p>На овај глас он се трже и одвоји своје очи са једног малог црвеног човечуљ 
рац) брашна, бучук пасуља, два пшенице, три кукуруза и т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и  
 и волове зауставише се.{S} Зовнуше два три пут, али се нико не одазва.{S} Они почеше палити ма 
а.{S} Мете онај тел у рупицу и нави два три пут.{S} За тим извади па га поче превијати.{S} Мете 
сузе свију њих кад мајка паде преко сва три гроба у којима јој беше поломљена и сахрањена срећа 
да ова приповетка почиње била су му сва три брата помрла после 60-тих година своје старости, па 
ес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од сад за три месеца — ја ћу те одуставити“.</p> <p>„Мариш ја“.{S 
р имађаше их који не беху платили по за три године.{S} Овај званичник беше млад човек, а беше с 
аћа нити снахе.</p> <p>Не прође ни пуна три месеца од дана када је пресуда постала извршна, а И 
реко куће по којој се беху усмуцале две три квочке са малим пилићима, и док изађе на врата она  
 задругу.</p> <p>Тако се животарило две три године, али у великој свађи, кавзи и незадовољству. 
 те се овце метиљају.{S} Она са још две три јетрове, сеђаше на прочевљу —- радећи свака нешто с 
 би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништа.</p> <p>Обрен се за 
ше ту ствар свршити.</p> <p>Не прође ни три пуна месеца — а пред духовним судом стојаше Иван и  
 и преваривати.{S} За тим — пристављати три пут за дан које каква јела.{S} Док се усече бураниј 
о два своја сина и седам синоваца, удао три ћери и девет синовица.{S} И ако је у 65. години сво 
убци на точку ветрењаче.</p> <p>Нестало три овце, двоје свиња, ћурака и кокоши.{S} Па шта је са 
it="subSection" /> <p>Навршује се скоро три године, како заједно живи Иван са својом Цмиљком.{S 
а Иван није способан за плод деце — јер три године како се оженио па ништа.{S} Те је Даринка на 
е момче!{S} Да узмеш онако пиле.{S} Још три године мајка је не да — рече Даница смешећи се.</p> 
мање претрзали, а некада смо имали и по триста.{S} Данак смо плаћали одмах чим се разреже за це 
е и механџија — један цинцарин.</p> <p>„Тристу динара“ рече механџија.</p> <p>„И први други пут 
лази башту.{S} Побија прикољке и увлачи трлиће онде где би му се прасад могла извући и коме ште 
ћи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко трљајући своје сузне очи стегнутим песницама.</p> <p>„Н 
парче по парче, па су се тиме сладили и троили.{S} Знали су бар колико толико за живот човечанс 
воје.{S} Што човек један не може — могу троица, што не могу троица могу више њих, и тако се орг 
едан не може — могу троица, што не могу троица могу више њих, и тако се организује друштво.{S}  
7" /> краве — неком два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} Место го 
ер од њих имала је по нека петоро, нека троје, нека једно а по нека ни једно дете.</p> <p>Каква 
но, друго, па и треће.{S} За две недеље троје деце!{S} То је ужасно.{S} Остаде им најстарији си 
рији брат Милош два пут женио.{S} А њих тројица само по једном — и да ни једном домаћица није у 
вароши — па рано дошо.{S} Сео у кућу на троножну столицу па пуши дуван на муштиклу што му је не 
апевка, ова жалосна и не поречна истина трону свакога слушаоца — а нарочито Стојине јетрове кој 
читељ посматраше овај призор, па дубоко тронут запита.</p> <p>„Колико плаћаш порез Милораде?</p 
самој срми и гајтану, јаше добре коње и троше новац немилице где год дођу.{S} Сиромахе помажу п 
збијао (ситнио) наполеоне и немилице их трошио.{S} Како је читао писма његовог стрица Јеше у ко 
бања војна сами или са стоком, па траже трошка и кад га имају — то ушпарају и од себе и од сток 
</p> <p>Сваки од њих имали сву да плате трошка, са дугом од 200 дин.{S} За ово су неки продали  
 му писаше „Перо! немој да се мучиш без трошка.{S} Тражи кад ти год нестане“ и напослетку сети  
х 10. дана по 5. дин. = 500 дин. других трошкова, као: хране, пића, пресуде, саопштавање и одно 
} И они као и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови.{S} Разбијена војска мора да плати гла 
добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, док не умре природном смрћу.{S} Људи, који се при 
.{S} Мрва леба никад не падне са његове трпезе.{S} Зрно жита, или пасуља кад падне оно се опет  
зима кроз сво тело.</p> <p>„Докле ћу ја трпети ово зло у кући“.</p> <p>Живан је посматраше мирн 
 „Остани планинка још љетос, па ћемо се трпети како тако“.</p> <p>„Ја пристајем да чувам овце,  
 ђецу своју како се играју по рају — но трпети ово тегобно тело које као тешки ланац окивају и  
м он што врати.</p> <p>Он је живео више трпећи но једући и пијући — јер крадени је леб врло неп 
е мани!{S} Чудим се оној Даници како их трпи — а оне су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада дру 
токе нису имали, сем кокоши.{S} Челично трпљење — чемеран живот.{S} Нада у будућност више кураж 
. којих половину изломи прашином, сувим трскама од корова и мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му 
 нека им гуле с’ леђа.</p> <p>„Ћути, не тртљај ту“!{S} Рече Живан тихо.</p> <p>„Нећу да ћутим!{ 
к из те двоколице писну танак глас мале трубице.{S} То је био писмоноша, поштар — суруџија.{S}  
оноша, поштар — суруџија.{S} Па је кроз трубу довикивао рабаџије који му у сусрет иду да се скл 
.{S} Али кад би поред волова он писну у трубу и волови се поплашише јурнув под пут преко оне ст 
за себе кува скувао би за 20 са онолико труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим с 
приграбимо, и кад смо с великом муком и трудбом то постигли — сад ће да нам главе дође.{S} Зар  
 себи раде мање гледају на удобности, а труде се да што више произведу добара и намарница радом 
у за то осуђени.{S} Они се свима силама труде да што мање снаге утроше, а да што лепше и удобни 
и велиш?{S} Одговори она са свим благо, трудећи се да му болове не погорша.</p> <p>„Отиди код М 
 посреством много жена, девојака и људи трудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ову Даринку — овог 
га света пронесе се глас да је и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да роди — те да се сазна  
амигуше већ су прокопкале да је Даринка трудна — и то се већ није могло више ни крити јер је 8  
и.{S} Подмеће дроњке на трбу и прави се трудном — па то са неком жудњом посматра.</p> <p>Једног 
њаку под ведрим небом сва <pb n="53" /> трула.{S} Буре му стоји под стрехом и на њ капље вода т 
 му стоји под стрехом и на њ капље вода труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му пола једне ст 
љство против јела.{S} Сад некувано, сад труњаво, то неслано, то преслано, то ретко.{S} Сир се у 
ран рад је као год утакмичар на коњској трци.{S} Кад утакмичар падне и сломи врат онда гледаоци 
ало више колаца.{S} Она је све радила и трчала, али нигде није стизала, није ништа могла урадит 
опадаше као снопље када духне север.{S} Трчало се угљеварама, картарама, докторима и траварицам 
авање оваца, крава и крмача.{S} Па онда трчање кметовима, плаћање таксе — <pb n="50" /> дангуба 
Живан је се осећао срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па је донос 
ивот гори је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и куповао <pb n="82" /> и стоку и имање од мојих  
био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу 
 д. и. т. д.{S} На основу тога мора све трчати, викати, дерати и досадити својом лармом целом с 
о сву ноћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радницима.{S} Никад се не од 
е „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете и трчи у кућу опет преко пилади те пригњави још 2—3.{S} К 
чна растрчи се па право у начелство.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо како дође — она без пријаве  
 увек раду али ништа немају — који само трчу ади нигде не стижу.{S} Њихова свака циљ, сваки пла 
 — гди је требало да се заобиђе истина, ту се морао Марко умешати, а где се он заузме, у победу 
дати у свима гранама.{S} Где нема тора, ту нема ни леба, ни кромпира, ни лука, ни купуса, ни па 
ом и доскочицама.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јармови.{S} Једни превлаче сено у плашће 
е види се велика ватра код житног коша, ту стоји као пласт велика гомила не окомишана кукуруза. 
дницом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико колико смо имали у зад 
овој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће, нема живота, нема ничега.</p> <p>Је 
 — па увек и добре воље с прам њега.{S} Ту доброту он није умео ценити он ју је увек наопачке у 
 њихово махом је прешло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где  
 познанике, пријатеље и непријатеље.{S} Ту ћете певати, разговарати и шалити се.{S} Слушати муз 
 нас срећнима.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама свима на равне дело 
а пола, такође обученим и искићеним.{S} Ту ћете видети све своје познанике, пријатеље и неприја 
 она лупи затијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше и почупаше по неколико бичева косе  
кромпири, док се обари купус или зеље — ту прилично прође времена.{S} Па запржити и осолити јел 
у децу редом да мокре у једну карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њима облагала опрљотине н 
ака стаја затворена.{S} Изгледало је да ту нема живе душе.</p> <p>Обоица пођоше напред, и уђоше 
 ни <pb n="119" /> више — он је знао да ту цену мора својим животом платити.</p> <p>Одмах се пр 
половину 50 дуката па квит посла.{S} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 краву и 10—12 овчица 
 се растргнем у тешком послу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у место тога да  
Тај дуг ви одужите на деци својој. — Ја ту немам никакве заслуге.{S} На ове речи отпоче јаче је 
S} Власт, па ни похарани не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који је био више 
ма пође кући.{S} Дође у собу.{S} Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ са чив 
покривено у недостатку ћерамиде — па је ту мето мало ђубрета од кровине или сламе.{S} Нема свињ 
ри Вук.</p> <p>„Он може казати да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за дец 
суди и дангуби, а често и главу разбије ту сам своју или свом брату — суседу.</p> <p>Некад је в 
а, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} На њима је било одело увек лепо, пом 
 и страшним животињама преткане.{S} Оне ту остану вечито и лутају по помрчини.{S} За њих нема м 
децу својих друга, као и своју, кад оне ту нису?</p> <p>„Није ти вајде то говорити ништа лудом  
вали врата на соби те и њих две које се ту беху склониле изудара.{S} У оном гњеву он би ударио  
омив се одскочи угљевља у лонац који се ту крај ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за инат ко 
зе свог коња и позва све оне који су се ту затекли да пођу са њим на увиђај код Перовића куће.< 
у <pb n="33" /> према јетрови која беше ту у близини, стаде немилице грувати обоје песницама и  
 жене за исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан освиташе празник.{S} Живан поранио и у 
о више новаца — са њима ћу брже и лакше ту ствар свршити.</p> <p>Не прође ни три пуна месеца —  
а да рани у чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше једна страшна сметња, јер му отераше коња за 
дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим ухвати Стева за руку и ви 
и које су узимали — они су и доносили и ту код њега остављали.</p> <p>Водити коресподенцију са  
кад воћњак беше само наоколо заграђен и ту ограду издржаваху 9 снажних људи.{S} Сада и наоколо, 
а и зеленаша као муха у мрежу паукову и ту се са свим изгуби.{S} Научио помало радити, а имати  
 пороси киша — он дође у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ограде око које о 
изађе на поље и запита кмета Јанка који ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово волови и коњ?</p> <p>„Мил 
угом оженити нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, па иди те се спремај.{S} Викну отац љутито.</p> <p> 
м гуле с’ леђа.</p> <p>„Ћути, не тртљај ту“!{S} Рече Живан тихо.</p> <p>„Нећу да ћутим!{S} Шта  
ам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужност, прво за покојном мајом (Јешином женом) па п 
и по целој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебдио непрестано над п 
ћка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</p> <p> 
 њега, не спазив га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио се да није чуо — или а 
е, они и не заграђују своје башчице већ ту на раскршћу, између путова и т. д. посејали неколико 
ам Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћа њезина.< 
еше оволики терет на леђима, оне би још ту разговарале о које чему али не могаху, и тако се раз 
дно ни друго.{S} Већ продавачица свог и туђег тела.{S} Постала је блудница, <pb n="58" /> тај г 
.{S} У вече долази муж са рада свог или туђег, брижан, зловољан и уморан. <pb n="10" /> Она не  
 разјарити и наљутити као то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога вече 
ла ни грабуља — потрчи сад ове тражи по туђим кошарама и колибама, и док се то све изнађе, киша 
Петроније Чилаш издржа 2 год. робије по тужби Марковој и помилован дође кући.{S} Имање му беше  
 удари.{S} Он сиромах то не зна, већ се тужи: „Е брате настаде рђаво време.{S} Некад је родјева 
д воље њиховог повериоца.{S} Само да их тужи па му је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечера Гвоз 
им судом стојаше Иван и Цмиљка Перовићи тужиоц и оптужена.{S} Даница Перовићка <pb n="117" /> с 
>Гвозден пристаде да да сто дуката свом тужиоцу — без помисли на то откуда ће то дати.</p> <p>Њ 
е са њим раздвоили чуле су се пушке.{S} Тужитељ је требао да положи заклетву — али није смео, ј 
ри монополисаних артикли — они не смеју тужити ником своје дужнике.{S} Кад се набере повелика с 
поделити, али опет се измирише, нити се тужише која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост,  
решила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна запевка, ова жалосна и не поречна истина трону св 
 тако је ваљда суђено.{S} Одговори Иван тужним гласом гледајући непомично право у земљу.</p> <p 
х одевала и чистила, она их је немилице тукла.</p> <p>Прекомеран посао и рад, основ су свима не 
ињућ’ имена Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.< 
>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су безобразне, ш 
тима.{S} Један га је пржио, други га је туко’.</p> <pb n="85" /> <p>„Ђе су паре, старога чича Ј 
 ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су безобразне, што једна на другу пакосте, и  
шта.</p> <p>Жене се сваки дан свађају и туку.</p> <p>Људи то забашуравају и боје се деобе као ж 
е са свим други значај речи изговорених тумачио т. ј. речи које су биле са свим одстрањене од с 
онесе најлепше везене чарапе — те му их тури преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништа не р 
екиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, као што сам 
нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Кук 
кући но под чергом циганском.{S} Ономад турим ђетињу кошуљицу на вериге да се мало сушне и нека 
ти да је то нечија намера била.{S} Оној турио неко пепео у лонац.{S} Зар није било случајева —  
е бити загрлити па и пољубити; па ће ти турити руку у недра.{S} Онда је ред — да и ти њега пољу 
е оне речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја несрећно створе 
пише један плас, грмљавина већ подмукло тутњи, ветар дува и отежава рад.{S} Пљусак све ближе.{S 
е не треба ни за шта питати, а треба их тући у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло мало говори 
 се на име његовог рада 50 дуката удари туча и све уништи.{S} У осталом година је родила, али н 
 Вук.</p> <p>На ове речи осуше жене као туча.</p> <p>„Јес!{S} Ти си паметан судија.{S} Па нас г 
 љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са сваким, <pb n="40" /> али и беше снажан и чврст 
азује.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува немилосрдно и грозно.{S} Сутра дан иде сус 
шта, Дуван пуши и опија се — свађа се и туче — и већ пише облегације са интересом динар на дука 
. старости, долазе кући, хватају децу и тучу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију се — у  
го!{S} Даница ће њих и поделити.{S} Они тучу све оне, али њу ни малим прстом не смеју — дохвати 
 жито у салаш. <pb n="74" /> После онај ћалетак натовари у кола те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћ 
преми 3—4 велика кукурузна леба, лонац, ћасе, кашике, соли, сира сланине и т. д. и наточише јед 
p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ повик 
!{S} Што ћемо се сада оштетити.{S} Шива ће трајати још 15 дана да се суши — а кукуруз нисмо ни  
шта сметати пошто је ванбрачно.{S} Њега ће узети женски род — и квит посла.{S} Дете ни за живу  
илораду.</p> <p>Милорад је се надао, да ће му болови уминути до сванућа, па да рани у чаршију и 
ла пуна са наплетима и рече Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у ко 
сљедница заоставшег имаћа — рачунала да ће се пограбити не само удовци већ и првоженци — да је  
дило обилато.{S} У јесен се говораше да ће бити вежбање војника.</p> <p>Обвезници се зваху судн 
и.</p> <pb n="122" /> <p>— Мислиш ли да ће ти смрт олакшати грех...</p> <p>— Верујем да неће, а 
оја дела од закона људских, па мисли да ће тако избећи и казне Божије.</p> <pb n="18" /> <p>— К 
ли су многи суседи па и сами укућани да ће се тада поделити, али опет се измирише, нити се тужи 
о доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га код  
о и саломио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са својим  
м човеку много је.</p> <p>Он је знао да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у незнан баца 
д суда на претресу, Чилаш је рачунао да ће сведоци порећи своје раније исказе, и да се тиме ниј 
е некако ретке — што је пресказивало да ће још дуго остати време не промењиво.{S} Кукурузи се б 
 радити што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка послушати —- али ја ’х 
нови никакви а хране ни мало, па откуда ће то ваљати и одговарати својим циљевима.{S} И шта мис 
свом тужиоцу — без помисли на то откуда ће то дати.</p> <p>Његов повериоц, коме је он дуговао о 
 свет од нецениме користи.</p> <p>Твоја ће смрт многе и многе мрачне душе расветлити и показати 
мен из свог органа свог механизма, која ће и најмања олуја болести заљуљати, оборити — и отисну 
а, а сада настаје главна трагедија која ће се на раскомаданој задрузи Перовића одиграти.</p> <p 
 али ипак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Даница  
Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему купити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} 
е развод брака.{S} Цмиљка је добра, она ће се опет удати за другога пошто прође година дана.{S} 
те може бити загрлити па и пољубити; па ће ти турити руку у недра.{S} Онда је ред — да и ти њег 
м треба, јер може полиција дознати — па ће за њима у потеру и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Д 
те дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан ста 
нији и напреднији.{S} Овако Бог зна шта ће бити.{S} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад би ми вј 
да се уради.{S} Оне су се надметале шта ће која боље <pb n="72" /> и више привредити, и ишло им 
и, рече Иван смешећи се и гледајући шта ће она на то рећи.</p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га Бог 
 рођене сестре.{S} Оне се не ређају шта ће која, већ раде што стигну и што је на реду да се ура 
нији у целој општини тако одговараш шта ће ми рећи ова гомила сиромаха у нашем селу. </p> <p>„Ј 
> <p>Не!{S} Већ у болницу —</p> <p>„Шта ће тамо?</p> <p>„Полудела је“.{S} Ово изусти Марко па о 
ка марва“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће њих и поделити.{S} Они тучу све оне, али њу ни малим 
не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница ће сваком вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти св 
и Перуника чуваће сва говеда.{S} Даница ће чувати овце.{S} Савка јагњад, а Ружица свиње.{S} Так 
код попа те се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабуку — (на прошење).</p> <p>Од дана до дан 
напредовала.</p> <p>Свет је мислио, сад ће Мартићи повести парницу каква одавно није била.{S} О 
ликом муком и трудбом то постигли — сад ће да нам главе дође.{S} Зар није усљед претераног рада 
 Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задруга најбољи услов за свес 
ењости, већ усљед немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом да удари.{S} Он сиромах то не зна, већ се 
јатељству и љубави.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S}  
другога пошто прође година дана.{S} Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он 
 можемо обрати бар оне њиве у ади — све ће стока појести, и покрасти народ за ово30 дана.</p> < 
p> <p>— Ако ове јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p> 
ијо — па да ми ти таманиш.{S} Море овде ће имати посла и кметови и одборници, па ти за штету не 
аше га у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести — па одмах спремише послужење — док стаса и 
Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде Стоја.</p> <p>„Ти п 
осадити својом лармом целом селу — које ће изрећи свој суд у овим речима: „Ови с муком и са крв 
S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и Перуника чуваће сва  
дознати — па ће за њима у потеру и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Добро брато, ја одо’ одма.{S 
 оно радника пожње шашину.{S} Па у вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовн 
 спасења.{S} Пут вечног живота.{S} Теби ће се још данас смркнути, али ће многима сванути.</p> < 
новрсних звона и звонцади.{S} Док други ће овим редом: „Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са  
ам пође за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у згради под заклоном но у авлији — јер би га м 
о су му прирасла два млађа брата — који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја стрепим свако вече 
ове делове по дворишту и буњишту — који ће се за извесно време повлачити па и погубити.</p> <p> 
 Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у  
е Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} Повика Стоја.</p> <pb n="108" /> <p>— Де 
 <p>„Месец дана у месту.</p> <p>„уда ли ће нас обојицу?</p> <p>„Позива нас обадва.</p> <p>„А ка 
ј ни било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тражити?</p> <p>— Што ти год устражи подај, само  
.{S} Теби ће се још данас смркнути, али ће многима сванути.</p> <p>Дође мрак, разне птице по ли 
ари вашег добра — кад то постигну — они ће тада према вама бити немилосрднији но ви према њима  
да узме жену коју никад није волео нити ће је волети.{S} Несрећна тетка Даница, из пустог крист 
воје „Ја“.{S} Ко му пребаци камена црћи ће му во.{S} Ко му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко  
ати у коло код женске коју он воли, тај ће добити песницу у нос.{S} Иван је све ово чинио без с 
друге Перовића, и који постизава и увек ће постизавати сваког безумног човека, који мисли да му 
су се надали, да чим она роди дете Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и она роди мушко дете  
, о, слатко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему купити чантрицу и књижицу 
вали?{S} Отпоче Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала дан 
сти, чистити и прати, и на послетку, ко ће вршити онај најсветији посао матерњи око своје миле  
самци и полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, готовити јело, гледати и чувати сто 
{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам остати са Спасојем“.</p> <p>Тако рекоше и присту 
 нећу више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој слепац (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја 
истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> <p>„Газда 
о говорио, већ је кројио планове — како ће једног вечера исшибати све жене у њиховој кући.{S} А 
 Ја немогу ништа окусити.</p> <p>— Како ће то бити? кад ниси после фруштука ништ јео.</p> <p>—  
је могао да сачува оно што је имао како ће моћи да заради друго што му је нужно и потребно.</p> 
ам намислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродством крвна освета предати забораву.{S} Ја не 
посла“.{S} Предложи Милан.</p> <p>„Тако ће најбоље бити“.{S} Одговори Милорад. „Наксутра ћеш ти 
емојте ми више од 100 дуката.{S} Толико ће вам се донети где речете.</p> <p>„Ни паре од 200.{S} 
и.{S} Па још ако дете почне плакати, то ће их најпре разјарити да му угасе млађану свећу живота 
 Цмиљком и нека ти опрости.</p> <p>— То ће ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо — па  
њиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p> <pb n= 
ти их својом чудноватом песмом.{S} И то ће му нешто значити.{S} Даринка је много премишљала о т 
а који вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора беше зар 
чекати оног зграновника (свог мужа) јер ће ме убити.</p> <p>„Марш одатле циганчино једна!{S} Мо 
е никако не усуде из ње помолити се јер ће главом платити.{S} Онај старији скиде вериге и мете  
е кад, одреди сваком своја дужност коју ће отправљати преко целе године.{S} Ја мислим да уредим 
о мајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему ће купити аљинице ко што варошчад носе, па гаћице, па ч 
уна биће <hi>планинке</hi> (редуше) њих ће двије готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милица би 
агодарни, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт много да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а  
, а Ружица свиње.{S} Тако <pb n="22" /> ћемо ми сви мушки бити слободни и радити о земљи.</p> < 
 гласно „свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми да разговарамо о некоме важном послу“.{S} И так 
а нам она даје више производа са којима ћемо своје животне намирнице подмиривати.</p> <p>Ми има 
удбину нашег Живана и његове Данице, па ћемо после и осталих.</p> <p>Живан је био добар радник, 
у 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћемо пред конзисторију.{S} Нек нам потпише развод брака 
да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви треба да се разиђете п 
е Марко. „Остани планинка још љетос, па ћемо се трпети како тако“.</p> <p>„Ја пристајем да чува 
ни су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има какви дивни ора, л 
 брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p>— Ја немогу ништа окуси 
</p> <p>„Шта ћемо сад љута гујо?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде не могу устати.</p> <p>„Па  
јем брато!{S} Одговори она.</p> <p>„Шта ћемо сад љута гујо?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде  
 згради, али нигде и ништа.</p> <p>„Шта ћемо сад!{S} Повика Вук.</p> <p>„У другу зграду.{S} Има 
{S} И ударише обоје у плач.</p> <p>„Шта ћемо сад!?{S} Викну Миладин.</p> <p>Нисмо ништа узели.{ 
тране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добро — добро — одговори Иван 
6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати и превући у село код са 
е.{S} Оне буђаве дукате донеси нам, или ћемо ти поклати сву чељад по кући.</p> <p>„Кумим вас Бо 
 <p>— Да не би пала сумња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их по 
 неће они ђетету ништа учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде ма 
доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га код комишиоца.</p> <p>— Јој — ако нас трефи, не 
 то што си је обесчастио.</p> <p>— Тако ћемо нешто и гледати.</p> <p>Од Ускрса до Спасовадне са 
демо у месту.</p> <p>„Авај људи!{S} Што ћемо се сада оштетити.{S} Шива ће трајати још 15 дана д 
 стране остало непокривено у недостатку ћерамиде — па је ту мето мало ђубрета од кровине или сл 
 ћерка Ката.{S} Умре им један син и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајка најв 
ости, сад имају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година с 
а своја сина и седам синоваца, удао три ћери и девет синовица.{S} И ако је у 65. години своје с 
.</p> <p>Даринка ћерка Сретена Цветића, ћерка једног поштеног и доброг домаћина, беше дивно дев 
таде им најстарији син Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две ћери.{S} Сви су  
двојио од својих мужева.</p> <p>Даринка ћерка Сретена Цветића, ћерка једног поштеног и доброг д 
е.{S} За овим седамнаести дан умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за 
>Даница је се много мучила при порођају ћерке, и коне су разгласиле да она неће више ни рађати  
роди сина.{S} За овим у другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и ра 
Јеша, саветовао свог сина да узме Савку ћерку једног сиромашног оца и мајке из комшилука, и Мил 
 Стоја је намиривала стоку са своје две ћерчице — а Иван је отишо у виноград да обере неке чард 
14 и 18 сати дневно најтеже послове, па ћете знати како је њима, у противном никад и никако.</p 
оје вољно урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда изделити, и постати пуки сиромаси, али и  
а и чулима.{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи распојаси спавати под кровом ове ку 
 тревимо — немој ти да се плашиш.{S} Он ћете може бити загрлити па и пољубити; па ће ти турити  
м био, то је тешко сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви други знати када мене нестане међу ва 
знанике, пријатеље и непријатеље.{S} Ту ћете певати, разговарати и шалити се.{S} Слушати музику 
ола, такође обученим и искићеним.{S} Ту ћете видети све своје познанике, пријатеље и непријатељ 
икако не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била.</ 
да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека са целим прибо 
а, јабука и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо,  
/p> <p>„Онда, спреми се сутра.{S} Сутра ћеш бити примљен за потајника.</p> <p>„Ако то буде, доб 
е бити“.{S} Одговори Милорад. „Наксутра ћеш ти овде изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу 
 дангубе.“</p> <pb n="71" /> <p>„Па шта ћеш, хоће људи да заједу надничару и раднику, па од тог 
ју и веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазлених створова.</p> <p 
оју старост мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш наопако ја не марим.</p> <p>— Несрећниче један —- к 
 Иво доле комишиоцима, али пази са које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вр 
> <p>„Слушај“ окрену се Милораду. „Паре ћеш послати прексутра око пола дана по једној жени код  
међу собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и поштено умрети.</p>  
 песницама.</p> <p>„Не, не, Миле.{S} Ти ћеш са мном сутра а сада нека Стева, нека иде са ујацим 
адне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, хоћу!{S} Али морамо 
н је тога часа казао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} Ти Марко <pb n="80" /> в 
<p>— По чему то?</p> <p>— По томе — што ћеш му довести неког ђавола на врата да сваки дан са њи 
амо вели „ништа ми није жалије — но што ћеш ти мислити баш одиста — да сам ја учинила нешто са  
а по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим ухвати Стева за руку и викну 
ице, па чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ираме, чупава шиљтета и јастуке — све од саме в 
ногих беше ванредно леп.{S} Црномањаст, ћосав, здрав, снажан и потпуно развијен.{S} Као такав,  
хара и краде по свакој стаји, по сваком ћошку леже гомиле пшенице — куруза, пасуља, комада леба 
ез муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге ваше...{S} Сви ов 
чне кошуље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p 
ао што треба па да будете срећни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде вечит 
за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не  
агрлим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удес 
се не поделиш од сад за три месеца — ја ћу те одуставити“.</p> <p>„Мариш ја“.{S} Опет Живан.</p 
се неће поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дубоко 
а не даду она нека побегне.</p> <p>— Ја ћу радити што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја  
 Повика мајка чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу  
м побратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћемо 
заћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам остати са Спасоје 
ичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све остале да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање да у 
ри у кола те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може бити нећемо се више видети. 
и, да имаднем што више новаца — са њима ћу брже и лакше ту ствар свршити.</p> <p>Не прође ни тр 
ти и поткресати доста младих дрвета, па ћу рано на пролеће једног дана позвати Грујицу — он је  
е а ја ћу све остале да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање да ускрчим и почастим, сваки камичак  
пре ни видио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има  
тим но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су ти волови?</p> <p>„У пољу.</p> < 
ех...</p> <p>— Верујем да неће, али шта ћу сад!?</p> <p>— Треба да се измириш са Цмиљком и нека 
ушати, добро.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже на поље плачући.</p> < 
тим, сваки камичак изнесем.{S} Виноград ћу да ђубрим и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим 
p> <p>„Ћути неблагодарни човече.{S} Сад ћу ти убити обојицу па и тебе“.{S} Продера се онај млађ 
а подузима кроз сво тело.</p> <p>„Докле ћу ја трпети ово зло у кући“.</p> <p>Живан је посматраш 
pb n="29" /> ни ти више живити.{S} Море ћу те премлатити као свако пашче“.</p> <p>Док ово изређ 
бро.{S} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удесила.</p> <p>— Али окрећи јој  
крао, гледаћу да украдем ову квиту, или ћу кога подговорити и потплатити да је украде“.{S} Ове  
вније нећемо никад сејати конопље, нити ћу ја прести кудеље — јер он само носи памучне кошуље — 
 ћу да ђубрим и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у пријатељству и љубави.{S} Само не зн 
>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко трља 
 <p>„Ја пристајем да чувам овце, и тако ћу бар код оваца моћи радити свој ручни рад а овако ник 
ог живота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете делити 
 он ову ствар без муке свршио.{S} Једну ћу њиву продати, да имаднем што више новаца — са њима ћ 
о оћете — ја вам нећу осветлити.</p> <p>Ћу де.{S} Ете некога право к нама.</p> <p>Даринка стаде 
азговара и смејањем ублажава им зверске ћуди.{S} Дете пак тјеши и заварава га разним досеткама  
бакшиша.{S} Ко пак то не умедне, они су ћудљиви, одмах траже новог слугу, новог фризера — да их 
ола лонца ладна јела лепа и запржена са ћулбастима меса и сланине, то би требало погријати и по 
{S} Док купише качице, буриће, чаброве, ћупове, чутуре, вреће, торбе, лонце, кашике, сврдлове,  
.</p> <p>Нестало три овце, двоје свиња, ћурака и кокоши.{S} Па шта је са њима?{S} Покрали лопов 
авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негде у облаку углед’о неку тичур 
.{S} Вијао је главом на све стране, као ћурка која тражи погубљену пилад по трави.{S} За тим се 
 музених крава, 80 оваца, 50 кокоши, 20 ћурки, 12 гуски, 15 патка.{S} Боље је штедити него ради 
а је ларма од кокоши, петлова, гусака и ћурки.{S} Свака стаја затворена.{S} Изгледало је да ту  
 мене баш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љубљења оног пукета.</p> <p>— Те још како.{S}  
све пристојно одговарао.{S} После малог ћутања отац отпоче.</p> <p>— Иване, ја сам казао Лазару 
>Остали сви ћуте.</p> <p>Даница прекиде ћутање и отпоче:</p> <p>„То није право!{S} Ако си стари 
ема више, кривак!</p> <p>Настаде подуже ћутање.</p> <p>„Ти Стојо“ отпоче Марко. „Остани планинк 
едомир.</p> <pb n="23" /> <p>Остали сви ћуте.</p> <p>Даница прекиде ћутање и отпоче:</p> <p>„То 
кући“.</p> <p>Живан је посматраше мирно ћутећи.</p> <p>Она настави.</p> <p>„Зар годину дана ниј 
пора свиња, џелепа говеди, ергеле коња, ћутећки пролазе кроз село, изузев ону читаву хармонију  
чистим као сунце.</p> <p>Велика позорја ћутећки науче више људе од најпризнатијих говорника и р 
од најтежим товаром са својим рабаџијом ћутећки пролазе кроз стрмене, <pb n="9" /> тесне и блат 
се другом оженити нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, па иди те се спремај.{S} Викну отац љутито.</p 
ва а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а се.</p> <p>— Теби има већ  
епце — па нека им гуле с’ леђа.</p> <p>„Ћути, не тртљај ту“!{S} Рече Живан тихо.</p> <p>„Нећу д 
изну у плач молећи свог девера.</p> <p>„Ћути брато!{S} Нека га, нека га, нека иде.{S} Ови су љу 
ротан.{S} Отац му лани погинуо.</p> <p>„Ћути неблагодарни човече.{S} Сад ћу ти убити обојицу па 
у“!{S} Рече Живан тихо.</p> <p>„Нећу да ћутим!{S} Шта ми хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} 
уд које.{S} Одоше на рад.{S} Али рађаху ћутке, без здоговора, без смеха, без весеља и шале.{S}  
то љута на себе или на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца отискуј 
</p> <p>Пијаница, то је жалосна појава, у друштву, али треба знати, да свака појава има свога у 
же послове, па ћете знати како је њима, у противном никад и никако.</p> <p>— Ви нећете знати шт 
ера све је дрхтало.{S} У његовим очима, у говору, у цртама лица читала се неизмерна љубав и пом 
не се чини да се ви задужујете изједна, у место да увеличавате своје богаство за децу своју.{S} 
ао честита, са своје породичне задруге, у којој беше 4 брата, од којих сваки имађаше умерен бро 
ј исти на весеље, на жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свршава послове за све 
орао Марко умешати, а где се он заузме, у победу не треба сумњати.{S} Он је подмићивао сваког к 
је могао видети: расејане, преухитрене, у наглости, у журби, у великом послу и т. д.{S} Они сви 
дини он, одржао је завет покојног Јеше, у томе што је чинио добра сиромасима из чије се средине 
јане, преухитрене, у наглости, у журби, у великом послу и т. д.{S} Они сви раде полако, али ста 
стао цео свет у весељу, у игри и песми, у шали и смеху пијући и разговарајући се до мрака.</p>  
ети: расејане, преухитрене, у наглости, у журби, у великом послу и т. д.{S} Они сви раде полако 
рујемо оном честитом старини чича Јеши, у оне речи, које говораше о бесмртности душе и вечном ж 
тио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај  
кивају људски живот.{S} У великом раду, у непрекидној журби, човек измени и оно образованости к 
вио мајстори су га понудили — да урежу, у камен његово име и презиме, и он им не даде објашњују 
 службе Божије остао цео свет у весељу, у игри и песми, у шали и смеху пијући и разговарајући с 
о.{S} Моја је младост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна маја мног 
 дрхтало.{S} У његовим очима, у говору, у цртама лица читала се неизмерна љубав и помирљивост.{ 
а у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и 
 мисли да му је лакше живети као самац, у место да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме није руковод 
ава, толико ограде колико некад свих 9. У тим тесним сокацима сваки се дан води кавга и свађа з 
уба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића дадоше му то име.{S}  
д.{S} При том кад се узме <pb n="37" /> у обзир младост не само деце већ свију животиња, која с 
ам је „сиротовати него срамотовати“.{S} У овој се кући не зна ништа шта се ради.{S} Мене се чин 
ње срца могло се чути на 2—3 корака.{S} У томе слатком заносу издаде их снага — они нису могли  
шамарима, па и самог малог рањеника.{S} У тај мах дотрча Милица носећи у рукама обраницу и лупи 
уче умукну — погоди га по сред чела.{S} У исти мах зрно удари у мали стаклени прозорчић — па од 
 је планина богата са тим знаковима.{S} У њој има неких манастира, градина, црквина, шанчева и  
ве које се ту беху склониле изудара.{S} У оном гњеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену 
p> <p>— Ха, ха, ха.{S} Дивна избора.{S} У шта се он замлатио.{S} Примети отац смејући се чисто  
{S} За то ју је пратила тета Даница.{S} У једно да што узгред олакша својој сестри (од стрица)  
p>Цмиљка је добра и уредна домаћица.{S} У дому њеном ништа се не примећава одлазак њене свекрве 
да у целој војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је свуда први.{S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се 
ни возе сено, кукуруз, шљиве и т. д.{S} У близини скоро сваке куће виде се веселе по 3—6 ватри  
а видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} У години има доста дана, али нису сви за рад одређени.{ 
 и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се привређује, код поједин 
 кад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољни, њима се саопшт 
дете ко жаром посуто, све село чује.{S} У вече долази муж са рада свог или туђег, брижан, злово 
 прекрсти и измаче се мало од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе најлепше везене ч 
жаше на крилу своје женско младунче.{S} У ватру беше управио поглед — а мисли су му прелиставал 
ваше вечераше и пише док и освануше.{S} У јутру одоше код попа те се испиташе и уговорише кад ћ 
д падне оно се опет покупи и остави.{S} У нашој кући хранило би се још оволико чељади од оног ш 
артића учинио који су му јатаковали.{S} У исто време казао је да о томе Цмиљка није ништа знала 
земљи удостојите се за живот вјечни.{S} У бесмртност душе немојте сумњати, ко у њу сумња, тај н 
вда боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог овоме, и велики ђеније рода људског Исус Христ 
е стизала, није ништа могла урадити.{S} У њеном целокупном раду осети се одмах једна огромна ра 
а 50 дуката удари туча и све уништи.{S} У осталом година је родила, али нема ничему цене.{S} Ст 
а пушком у рукама држећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мало постарији чов 
ладина и саопшти му за тај тренутак.{S} У кратко измењаше своје мисли и пођоше право Тешића кућ 
ођоше до механе која не беше далеко.{S} У механи беше пуно обвезника који беху пошли у команду, 
ћу.</p> <p>У кући се не чујаше нико.{S} У место чељади врвила је ларма од кокоши, петлова, гуса 
 Од његова карактера све је дрхтало.{S} У његовим очима, у говору, у цртама лица читала се неиз 
 и виноград беше све родило обилато.{S} У јесен се говораше да ће бити вежбање војника.</p> <p> 
одама које податкивају људски живот.{S} У великом раду, у непрекидној журби, човек измени и оно 
па, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере грожђе <pb n="51" /> и по испрекр 
 то им је био највећи идол на свету.{S} У главном, и они су били на прагу пропасти, и да сведу  
ве чутуре једнако иду од руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{S} Па кад се све окоми 
ице.{S} Она бежу по корову и крију се — у место да уче школу и течу знање.{S} На овај начин ост 
S} Руковаше се па у образ се пољубише — у тај мах изађе и његова сестра т. ј. назови сестра те  
е под закриљем својих родитеља стекао — у место да тече нову интелигентност у времену зрелости. 
 а слуга укућана, звао се заповедник, а у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је био највећи, је 
о иду од руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{S} Па кад се све окомиша — онда се сла 
 њих кад мајка паде преко сва три гроба у којима јој беше поломљена и сахрањена срећа, <pb n="3 
се радницима незнатна надница, 2. журба у раду и давање мање одмора и 3. даје <pb n="81" /> им  
 и продужи.{S} Наша се кућа рачуна прва у целој капетанији!{S} Марко је кућни старешина и скоро 
јем, а знам их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или  
ло.{S} Стаде писка жена и деце као црва у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше мало и велико.{ 
 се сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у колима, стаде се лупати песницама у прси и чупати кос 
а и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га у затвор.</p> <p>Марко га је научио —- да не призна ни  
хова срца сроством везао.{S} Позваше га у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести — па одмах 
где где лута по планини.{S} Одведоше га у болницу не би ли присуством његовим повратили мајци с 
, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе која не беш 
— те му их тури преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништа не рече већ извади двоје по пола  
лоша је узела мајка Даринчина, давши га у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S 
 прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању обали, сагореће му сено.{S} Ко му пресече коло 
ве нешто шапће, крсти се и призива Бога у помоћ; помиње име свог мужа покојног Милана.{S} Сузе  
ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака имати разне монете новца, па и само 
жеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са оним курвама (јетрвама) кад ја с 
али се с ким, он га надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је свуда пр 
елично трпљење — чемеран живот.{S} Нада у будућност више куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах 
м и телесним.{S} Овде, што највише пада у очи сваком посматраоцу ове срећне задруге, напомињемо 
} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Бо 
} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Бо 
 не одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Ја би неш 
 се погађаше са надничарима.{S} Погледа у свог исписника па се онако преко воље мало осмену и о 
илашов доводи девојку — и он му војвода у сватовима.{S} А како је дошо са робије — мало вештије 
чепа какве дроњке па их савија и повија у виду малог детета и одмах их припаја и притискује на  
ућу.{S} Он дозва сестрицу Милеву — која у близини напасаше „краве, и опомену је да не задрема — 
заметну кавгу?“</p> <p>„Газдарица Стоја у мал’ није све побила.{S} Кажу била је трештена пијана 
 се песницама у прси и пиштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је потера за хајдуцима — 
огу више бити кмет.{S} Кад првог човека у селу упропастисмо — шта нама вреди живот.{S} Молим те 
тан, изломљени калеми, почупана паприка у јастуку, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван 
авај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему ће купити аљинице ко што варошчад носе, п 
мало од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе најлепше везене чарапе — те му их тури  
има и врлинама, ал’ једна пегица порока у стању је да помрачи огромно сунце врлина.</p> <p>Њени 
 работа.{S} То је отишло као зрно песка у море“ Рече последњи, и пређоше на други разговор.</p> 
ст, клевета мржња и злоба увек царовала у њиховој кући.</p> <pb n="34" /> <p>Покојни чича Јеша, 
 те пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S}  
оја га је слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
по која златна или сребрна асприца пала у руке онима којима је у ствари и намењена.{S} То је та 
изгони на поље.{S} Даринка му се улегла у срце он само о њој мисли непрестано.</p> <milestone u 
главном, а Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њихових братучед 
хватио врхом од конопца па му је умакла у помрчину, и те ноћи ноћила је у комшилуку, не вратив  
изручише жито из кола.{S} Дотераше кола у исправност и извукоше их на пут, за тим узеше оног ја 
 Шеснајест година има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужност, прво за покојно 
 нисам радио.{S} Моја је младост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадн 
ру угарци и преломив се одскочи угљевља у лонац који се ту крај ватре кува?{S} Овој опет обалио 
 боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи па нас није ни понудио.{S} Сутра нека ми да од  
де крај Милорада грувајући се песницама у прси и пиштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурил 
тва у колима, стаде се лупати песницама у прси и чупати косу на глави кукајући колико га грло д 
ра и кицоши.</p> <p>Сиромаси, који нема у стоке, они и не заграђују своје башчице већ ту на рас 
товар па целу ноћ гурају голим раменима у блатаве точкове и онако разјарени шибају вочиће, бати 
р може полиција дознати — па ће за њима у потеру и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Добро брато, 
жбу.</p> <p>„Колико?</p> <p>„Месец дана у месту.</p> <p>„уда ли ће нас обојицу?</p> <p>„Позива  
 мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадна у послу великом.</l> <l>Не презнајући свеца ни празника 
еле.</p> <p>Овај корак, ова мала измена у кући Перевића постала је врло важна полазна тачка кој 
торисала.{S} Да пошљем побратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути 
, то он страшно бегенише.{S} Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема ништа плит 
уше и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сумњати: да човек горчину своје душе и  
 су на све стране.{S} И браћа Цмиљичина у очи тога дана били су на тајном збору са још два наор 
ивахан и снажан, још је кућни старешина у кући својој у којој живи 36 чељади.{S} Име његови син 
 Док један запита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете ми одвели хајдуци“.{ 
другарима.{S} Ђаво баци камен спотицања у ову срећну задругу.{S} Тај камен беше Даница најмлађа 
ошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и  
ну врљику и уђоше око 30 њих.{S} Трешња у цвету, купус тек посађен и примљен.{S} Овце дигоше св 
омшија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} Новим по 40—50 ока чак на 2 сата даљине  
нека са оно радника пожње шашину.{S} Па у вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{ 
 се сваког часа...{S} Послушај оца — па у име Бога нећеш се кајати.{S} Повика мајка чисто молећ 
 истрча му у сретање.{S} Руковаше се па у образ се пољубише — у тај мах изађе и његова сестра т 
: што су ти дугови учињени у задрузи па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и користи сам себе с 
млађе осећаје — срце се раствара и купа у милинама — а душа одлеће на небо и рукује се с анђели 
 куче али само беше много пипава (спора у послу).</p> <p>Није то лак посао, помусти 12 крава, и 
ечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати и превући 
Смем у живот, да она сад има 200 дуката у злату.{S} Марко кућни старешина, код њега кеса и новц 
век одевени и обувени.{S} По сто дуката у злату увек, нисмо мање претрзали, а некада смо имали  
к изу се, за тим свуче сво одело и оста у самој кошуљи која се таласаше на њеном бујном телу и  
а ти као хармонија разних тица и попића у мајском вечеру.{S} Две чутуре једнако иду од руке до  
араш шта ће ми рећи ова гомила сиромаха у нашем селу. </p> <p>„Ја би волео да платим но ико дру 
у канџе интережџија и зеленаша као муха у мрежу паукову и ту се са свим изгуби.{S} Научио помал 
ћу ти други пут.{S} Гле!{S} Ускочи овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истера“.</p> <p>„ 
и одоше, хајдуци у шуму — а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена створења.{S} Како без  
уче које чија стока.{S} Зденута пшеница у стог или крстине, па не овршена на време већ чекати к 
а пламен љубави који често загрева срца у младежи, али строгост њеног оца и мајке чинили су те  
имо овамо!{S} Увати је за руку и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ оне стазице, што у сва 
љима, пева се и весела и напија се чаша у славу узор мученику Исусу Христу.</p> <p>Мића Мартић, 
се има два начина живота.{S} Добра душа у вечности ужива са својим најодабранијим заслугама и в 
 два ударца — и Марко паде на земљу сав у крви обливен.{S} Марка однеше на поњави кући где је о 
она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара овај пукетић цвећа — извади 
tion" /> <p>Од како поделише женски рад у Перовића задрузи, и од како почеше падати примедбе ка 
дело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад у великом послу нисам могла ни кошуље да му оперем како 
а основу одрицања проузроковачевог, суд у пуној својој пресуди и поништи брак у корист Иванову. 
ом целом селу — које ће изрећи свој суд у овим речима: „Ови с муком и са крвљу зарађују залогај 
со, она узме сува љеба па се унесе тебе у очи и рума као сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не 
е му на ум — како је он за време службе у војсци сваке недеље разбијао (ситнио) наполеоне и нем 
рта имају једно дете мушко.{S} Они живе у врло скученом стању.{S} Наполица и <pb n="68" /> надн 
.</p> <p>„Да можемо обрати бар оне њиве у ади — све ће стока појести, и покрасти народ за ово30 
ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, иг 
ао што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ватру — повика први Даринци.</p> <p>— Не требају вери 
у најмлађе јој дете на пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко куће по којој се  
м се подели и изађе из задруге, он паде у канџе интережџија и зеленаша као муха у мрежу паукову 
ка Стева, нека иде са ујацима.{S} Упаде у реч Ружица милујући га шаком по образу.</p> <p>Стево  
којом зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли не 
ји у свој тор, па онако разјарена упаде у кућу пи викну кроз плач.</p> <p>„Ви гледате својим оч 
ху у кући због неких ситница — он упаде у кућу носећи конопац у рукама па и без једне речи поче 
јно — остављајући по извесан део зараде у штедњу и тиме су осигуравали будућност своју.</p> <mi 
 Како није могао <pb n="59" /> да краде у извесном добу година — он је се издржавао кривоклеств 
вака или шурака тог и тог укућанина где у саму зору тревише их на раскршћу села где отераше пре 
 главом као ћуран, који је високо негде у облаку углед’о неку тичурину.{S} Док Миладин извади и 
У том свану.</p> <p>Сад треба да се иде у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други толики н 
 преко лета ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови грешници, што 
ша усмено, па нареди — да цело село иде у потеру за хајдуцима.{S} Чим он то нареди дође му жанд 
осутра ако озго ко не дође ти нађи онде у селу једног те унесите жито у салаш. <pb n="74" /> По 
ја је нећу узети.{S} За тим устаде, оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је био опремљен — јер  
 револвер пошто овај сведок виђе, и оде у полицију те оптужи Марка за покушај убиства са ватрен 
вори Цинцарин, окренув леђа кмету и оде у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто кроз стегнуте зу 
иваше нос и брисаше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше љу 
са бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа на робију.{S} Робија опет рађа хајдуке 
уки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви би 
уки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви би 
ија приђе већ близу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред волова он писну у трубу и 
и за све сам.{S} Јер њихово имање пређе у моје руке, али не пређе и њихова радна снага, јер они 
ете и живим корацима пође кући.{S} Дође у собу.{S} Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и зарђ 
 су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при  
јао пасуљ, па кад пороси киша — он дође у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је била до  
га.</p> <pb n="97" /> <p>Кад Марко дође у вече кући запита га Стоја, његова жена:</p> <p>„Што с 
{S} Пошто прими пушку и муницију и пође у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му нешто ш 
зло.</p> <p>Рано с пролећа полиција уђе у траг хајдуцима а за њима и пред њима направи заседе.{ 
— оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђе у кућу убрисајући сузе.</p> <p>— Кокош немам кад чекати 
.</p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, па посматраше како Да 
 самрти изговори.{S} Док од једаред уђе у кућу узверена и поплашена Савка.{S} За њом и Ружица п 
прага своје куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђаше Пе 
Чим уђе у судницу — он скиде капу и уђе у канцеларију.{S} Званичник прелиставаше дневник порезе 
могао неко са стране видети.{S} Чим уђе у нутра, он затвори за собом врата и закључа.</p> <p>„В 
помисли да су дати на храну.{S} Чим уђе у судницу — он скиде капу и уђе у канцеларију.{S} Звани 
 затвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђа 
 ради тајно и невиђено, али се опет уђе у траг.{S} Док јетрвице изаткаше неке врло фине сукње и 
писка жена и деце по кући — нека побеже у собу и заклопи се, нека напоље.{S} Он разјарен као ла 
зе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дознадоше 
икој каци.</p> <p>Једног вечера он леже у кревет са својом добром женом Савком, и учини једну п 
одо.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто но је даде?</p> <p>„Није је он н 
 умакла у помрчину, и те ноћи ноћила је у комшилуку, не вратив се својој кући.</p> <p>Сутра дан 
рна асприца пала у руке онима којима је у ствари и намењена.{S} То је та потпора била — која је 
> <pb n="5" /> <p>Перића кућа чувена је у неколико капетанија као честита, са своје породичне з 
 су то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње време давао повеће суме новаца — па је пред  
 сви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, али нико не ради, рад се одмара.{S}  
а Перовића дадоше му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био 
је се тресао као од грознице — а био је у стању напитом, почне купити камење по путу и потезати 
 три ћери и девет синовица.{S} И ако је у 65. години своје старости — још су му сви зуби здрави 
али она га не познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</p>  
 те њене речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров и немилости 
њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — а остали хоће кукуруз, пасу 
 задремало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај син 
ио у војсци, беше наредник жандармерије у окр. вароши.{S} Једном га спази где стоји на пијацу м 
еми се па оде код Марка, а одатле обоје у окр. варош.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ко 
ћу ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у плач.</p> <p>„Шта ћемо сад!?{S} Викну Миладин.</p> <p 
пепелу и угарци погашени пиште као гује у каквом џбуну који је са свих страна опкољен пожаром.{ 
е деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако се издели 
та на недрима Дариним и завуче обе руке у њих.{S} Извади дојке које се у оном заладку засијаше  
ом.{S} Чим он заврши, плануше две пушке у рукама два хајдука, а Иван и Даринка скљокаше се на п 
.{S} Милева и Милунка обе су се удомиле у богате куће.</p> <p>Милоша је узела мајка Даринчина,  
пет Круна, Ономад ја седо’ под ора доле у башти, па нешто мислим, — док спазих онамо у вотњаку  
и у мали стаклени прозорчић — па одатле у дувар пролетив кроз собу његовом непријатељу а господ 
S} Најстаријег синчића дали су...{S} Не у школу.{S} Већ у службу — те чува овце и свиње код јед 
ним сломљеним вилама које беху побијане у оџак трешње у место притке, и затвори ји у свој тор,  
емише сви, позва све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења б 
како ће једног вечера исшибати све жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема ви 
Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадна у послу великом.</l>  
по неколико бичева косе — обадве шарене у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвоји 
оје су неизбежне мислити да се оне чине у инат некога. „Изнела дјете пред свиње“.{S} Како се то 
собом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у напред, да се одвоји <pb n="83" /> од бедних и невољн 
аџије који му у сусрет иду да се склоне у једну страну пута.{S} Његово свирање не <pb n="75" /> 
 зору, узме једну велику кладу па гурне у врата свог подрума и иста извали.{S} За тим оде и јав 
ако до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“</p> <p>„Оно и 
 као магнетна сила правиле ужасно врење у њиховим мозговима, који су одлазили више посрамљени н 
вилама које беху побијане у оџак трешње у место притке, и затвори ји у свој тор, па онако разја 
што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени пр 
вајата Ивановог и побего држећи чакшире у рукама, како је одмах из вајата изљегла Цмиљка са рас 
Савка је терала сву децу редом да мокре у једну карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њима об 
ста дјете богљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој кући но под чергом циганском.{S} Ономад турим ђе 
ој планини.{S} Зли језици говоре, да се у кући Гвозденовој неколико пута састајала четири Перов 
похарани не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који је био више пута и кмет кри 
} Ако икад, сада је настало време да се у људски живот примене оне свете речи мученика Христа к 
 неће имати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оче прок 
 си тек на свет настао.{S} Па зар да се у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како имају сест 
тво за њихов живот и рад.</p> <p>Она се у намисли са њим разговара и смејањем ублажава им зверс 
обе руке у њих.{S} Извади дојке које се у оном заладку засијаше као лабудови и поче их љубити.{ 
коди толико, као знатне промене које се у том погледу учине.{S} Н. пр. ако дете почнемо од рође 
а и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S} То предсказује неко велико зло.</p> <p>Рано 
 сте их ви научили.</p> <p>Поставите се у положај сиромаха, обуците његово издерано рухо кад је 
SRP18992_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако могне.</note> </div> </back> </text 
ћ оде са овим зликовцима, и изгубише се у густу помрчину.{S} Два пуна сата, Ружица је плачући п 
к — а они изађоше на поље и изгубише се у помрчину.{S} После једног сахата дође комшија Лазар и 
 По где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху казани који пеку ракију.{S} Д 
.</p> <p>Сутра дан оде Петар и прими се у жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете к 
 — ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се у сузама.</p> <p>„Џакале смо!{S} Како нећу џакати, кад  
та и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди са овим људима слобо 
p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се млад ожени увек је боље —  
ају.</p> <p>Први дан цео свет обукао се у најлепше празнично одело и отишо у цркву — да ода зас 
 нико не ради, рад се одмара.{S} Ако се у задрузи разболи 1 мушки члан остали убрзају мало рад  
тру, и на мах умрло.{S} На против то се у нашој кући није никад десило код оволике ситне деце,  
е имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби покупи пола се проспе, што остане — покисн 
ела која су прирасла уз њих, завлачу се у подземне рупе и канале, мрачне, влажне, смрдљиве и са 
о једно више и нема сво испребијала; те у вече људи дочепали пушке, ножеве и сикире — те умало  
и далеко одавде 2—3 дана хода играће те у колу са многобројним светом оба пола, такође обученим 
ти још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у срце момче!{S} Да узмеш онако пиле.{S} Још три године 
е ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у њој склони се за време — док му општински одбор даде  
една!{S} Море док те уватим искидаћу те у парчета.{S} Твоја сточија досади мене.{S} Видиш, та м 
огла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које нема 
е на софру.{S} Док се заплака мало дете у фајату — на кога он беше и заборавио.{S} Он се сети н 
то сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало ручица не отпаде и не оста дјете  
ника, и рече:</p> <p>„Вас двојица идите у поље, те потерајте сва 4 вола и коња судници“.{S} То  
 је дан Ускрснућа Христовог.{S} Пролеће у велико, још само глогови не беху цветали ни листали,  
а брадавице њених сиса.{S} По неко меће у недра и протура их кроз недра и кроз појас.{S} Где го 
нико не види — она им и сису своју меће у уста од неке неописане жеље, па са помућеним очима гл 
и се привукоше близу <pb n="63" /> куће у једну кошару и управише своје погледе на кућу.</p> <p 
шају.{S} После она два који сиђу метуће у салаш и свршена посла“.{S} Предложи Милан.</p> <p>„Та 
 сведока, он би тих нашао да му сведоче у позајмицу, али су сви волели Марка него њега, а многи 
крви.{S} Спроведоше их у срез и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Миладин не признадоше дело 
лу вична.{S} Највећа жеља која цароваше у њеној души беше та: да се сваком допадне.{S} Ова женс 
као каквим дрвеним устима, јер немађаше у њима нимало влаге.</p> <p>— хоћу -— одшапта му Дара с 
краве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу своје женско младун 
удови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му у кр 
својом.{S} Само ради у млекару — и беше у истом повратила стари ред и чистоту.</p> <p>„Једног д 
тарији син синовца му Марка — који беше у 12 год, и учаше III разр. ос. школе.</p> <p>— Казаћу  
 он је — продужи Даница.</p> <p>То беше у једном лугу који се беше одео густом шумом.</p> <p>—  
 безазлених створова.</p> <p>Месец беше у последњој четврти — он тек у зору излази.{S} Небо нач 
<milestone unit="subSection" /> <p>Беше у очи недеље.{S} Марко био у вароши — па рано дошо.{S}  
Како је читао писма његовог стрица Јеше у коме му писаше „Перо! немој да се мучиш без трошка.{S 
 скоро умрети.{S} Болест га је све више у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још присебан — д 
ом и интелектуалном врхунцу све је више у задругама находио гаранције за сврхе своје.{S} Што чо 
кљокаше се на прочевље.{S} Деца ударише у врисак — а они изађоше на поље и изгубише се у помрчи 
есечно.</p> <p>Милорад и Милан остадоше у старој кући заједно — ма да и њино имање зна се чије  
ично одело, пешке и са коњима — и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао коме отићи, он је не 
отпоче истрагу.{S} На прво место дођоше у хапс његови први шураци Мартићи са својом сестром Цми 
е.</p> <p>Обоица пођоше напред, и уђоше у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран, који ј 
бере неке чардаклије (вињаге) сви уђоше у кућу па напослетку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватр 
век, обучен као први, и обојица викнуше у један мах:</p> <p>„Пст!“ Милорад устаде спуштајући де 
и наточише једну вучију ракије и метуше у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако  
аше волове њих двоица и отераше кукуруз у село код салаша, а берачи осташе берући.{S} Тај дан,  
овог карактера — нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је з 
 радови земљоделца пролеће и лето.{S} И у том добу, поред много празника и празничића скраћује  
ина мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па заману начелнику право у глав 
 на један мах отворише се обоја врата и у кућу упадоше два наоружана човека.{S} Иван скочи и кр 
ти све — а нарочито децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и пообаљива чељад на постељу која попад 
не одговори ништа већ дуго размишљаше и у томе заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Је 
огу.{S} Усљед чега се он јако разљути и у тој љутњи дође својој кући, узме пибодову пушку и опе 
и им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он <pb n="1 
ек, тај се може купати у пороцима као и у крви својих злочина и без помисли на грех.</p> <p>Теш 
 се сад умудрио, подобрио — провредио и у свему препородио.{S} Али та нагла промена задивила је 
уше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и у саму зору стигоше на њиву.{S} Док Милан пожње шашине  
{S} Јер колико њих изађе, толико исто и у кошници остане.{S} Немојте да будете простодушнији од 
киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — да се ретко што могло знати  
} Рад производи не само у човеку, већ и у свима животињама које раде саме за себе љубав — милин 
а врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начелника, па викну што је игде могла:</p>  
д био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири године он се п 
тера — нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и сна 
н је некад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири годин 
код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође чисто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} Запита 
рила своје погледе од мушкараца који би у њу бленули.{S} Ивану је она постајала све милија и др 
 лупи марка по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му <pb n="112" /> пом 
е као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе н 
 она са њим као са својим братом пољуби у образ.{S} И збиља нису погрешили.{S} Сестра му је као 
над другим.{S} Ко је срећан да се стави у службу код њих, и ко својом вештином и финоћом уме да 
ш већма Марка.</p> <p>Једном га потреви у пољу на путу.{S} Опсова му сунце и шину га штапом по  
лакше живети као самац, у место да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме није руководило, да ти одузм 
д је киша, никав се рад не може да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} 
 старање над децом својом.{S} Само ради у млекару — и беше у истом повратила стари ред и чистот 
е падале су и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — да се ретко шт 
зден пијанству и т. д.{S} Инокосни људи у великом су пријатељству и тесној вези са бедом и нево 
ву.</p> <p>Година дана има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном одреди се претрес. 
 од шећера; и тако добро озебе и долази у собу плачући.{S} Мајка нешто љута на себе или на друг 
џак трешње у место притке, и затвори ји у свој тор, па онако разјарена упаде у кућу пи викну кр 
д ми ти као човек имућан и најсигурнији у целој општини тако одговараш шта ће ми рећи ова гомил 
S} Каца му само са једним обручом стоји у воћњаку под ведрим небом сва <pb n="53" /> трула.{S}  
 /> се њиховом слабошћу која се састоји у неслози и поцепаности, као год што се користи војсков 
>Тако се животарило две три године, али у великој свађи, кавзи и незадовољству.</p> <p>Једног п 
и у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео 
иге да се мало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца нису могла дохватити.{S} Додаде 
нисмо добијали онолико колико смо имали у задрузи.{S} Јер слуге броје данове, и надничари сатов 
 краве, неки овце и свиње, а неки узели у зајам са интересом цванцик на дукат месечно.</p> <p>М 
пет дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На против то се у нашој кућ 
 није никако пио ракију док су год били у задрузи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Петар 
је навео потеру на хајдуке који су били у некаквој кошари те су изгинули – и за то је примио је 
не понудив њих двоицу за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде 
 заспа.{S} Пре но што је заспао помисли у себи:{S} Волови су матори и изучени, од ничега се нећ 
ани беше пуно обвезника који беху пошли у команду, међу којима имађаше и Миланових комшија, кој 
а на земљи који не жели да буде најбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви јо 
је своја права која му се нису смела ни у ком случају крњити.{S} Једном речи ишло је све како в 
ве.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са нал 
 на њој лако живети па да то не може ни у ком случају отуђити, па према томе да попушта земљу п 
и сиромаси.</p> <p>“Ми смо сви повезани у једне вериге, па кад један падне он повуче и остале з 
у болови уминути до сванућа, па да рани у чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше једна страшна  
 колима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S} Њему пак нареди да превуче оно што је још 
 обзира на то: што су ти дугови учињени у задрузи па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и корис 
старити преко села људи и жене, обучени у лепо празнично одело, пешке и са коњима — и одоше у п 
 и ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најлепше стојеће рухо и далеко одавде 2—3 дана хода и 
егове породице били свестрано задовољни у свима погледима и захтевима душевним и телесним.{S} О 
заповеди слугама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити се јер ће 
 не пређе и њихова радна снага, јер они у место рада сви се одадоше неваљалству, не раде о хлеб 
итања и одобрења својих задругара, купи у чаршији памука за платно и плати једној жени да му из 
b n="74" /> После онај ћалетак натовари у кола те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра ран 
ију.{S} Сеире за нама.{S} Док она удари у плач — па кукај, па кукај — скупи се сва чаршија као  
 по сред чела.{S} У исти мах зрно удари у мали стаклени прозорчић — па одатле у дувар пролетив  
 сваке куће виде се веселе по 3—6 ватри у једном реду — то беху пушнице — где сушаху сељаци шљи 
{S} Онај млађи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, 
а понајчешће држаљицом секире коју носи у рукама; уз огромну вику и псовку свега што је свето н 
јим противницима.{S} Ако се који ухвати у коло код женске коју он воли, тај ће добити песницу у 
ци и без ово мало стоке и почну опадати у свима гранама.{S} Где нема тора, ту нема ни леба, ни  
реме разговора Иван није смео погледати у очи Мићи.{S} Он је само гледао преда се.</p> <p>После 
 се бринути; од тог детета можемо имати у свему здравог и издржљивог члана породице.{S} Но, ако 
тен и моралан човек, тај се може купати у пороцима као и у крви својих злочина и без помисли на 
наиђоше на заседу и почеше се пушкарати у ком пушкарању Вук погибе.{S} Овај траг хајдучки показ 
клопи врата на вајату и понова се врати у кревет...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иван 
 му заливати купус и сву башту дотерати у ред.</p> <p>Живан каза својој Даници да је башчу окре 
један завјет мој.{S} Морате увек живети у задрузи.</p> <pb n="15" /> <p>Задруга је као машина,  
ба чувати, и да је за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи као ова 
д постанка свог вазда налазио благодети у задругарству, и што се год више приближавао моралном  
за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у згради под заклоном но у авлији — јер би га могао нек 
дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије.{S} Ама смем у живот, ако са 
на код кога <pb n="88" /> треба тражити у зајам.{S} Немојте никоме казивати за шта вам треба, ј 
ш то не би био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2 године као гардист.{S} Против његов 
да га преврну па за тим да почну купити у пласје, и тек што преврнуше да се мало боље просуши и 
иво тако ми умрлог часа.{S} Нећу бацити у потомност моје шесторо ђечице“, ит.д.{S} Ама прави на 
ј ме питати, молим те, и поче се гушити у сузама.</p> <p>— Човечност кад ми помињеш — ја њу и т 
аре са крађом дуго, без да падну власти у шаке.</p> <p>Чедомир, чим се подели и изађе из задруг 
ла пасуљ, па када се скува и поче јести у њему само угљевље и крца се камење.{S} Ређаше Ружица  
 болести заљуљати, оборити — и отиснути у бездно море што се зове смрт.</p> <p>Једне јесени флу 
ђа брата — који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја стрепим свако вече и страх ме готово појед 
ника.{S} У тај мах дотрча Милица носећи у рукама обраницу и лупи Стоју по глави коју обли крв.  
атко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему купити чантрицу и књижицу па да  
S} Сад од Петровадне Иван неће више ићи у школу па нека се он дода чобанима, а мене ослободите  
м и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко трљајући своје суз 
>— Тако, дакле, можете још за дана сићи у ону шуму спрам његове куће, па чим се сутон повуче, в 
мо за ово два дана све обрати и превући у село код салаша.{S} Нека сутра једна од жена однесе ш 
треба ни за шта питати, а треба их тући у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло мало говорио, ве 
 јесте л’ се навикли,</l> <l>У гробници у ладној тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> 
/> њима, поздравише се и одоше, хајдуци у шуму — а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена 
} Памтим добро.{S} Још ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као громови.{S} Ах!{ 
кипи млеко“.{S} Она оставља дете и трчи у кућу опет преко пилади те пригњави још 2—3.{S} Кад та 
м руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обри 
ећ и чинила неколико пута.{S} Упаде јој у реч Роса жена Милутинова.</p> <p>„Ја се не жалим што  
н, још је кућни старешина у кући својој у којој живи 36 чељади.{S} Име његови синова беше:{S} М 
д у пуној својој пресуди и поништи брак у корист Иванову.</p> <p>Цмиљка је са великим болом изд 
50 а за њима напослетку уђе један човек у швапском оделу.{S} То беху ђаци са својим учитељем.</ 
 деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато искићеном оделу, са пушком у рукама држећи је  
 чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало ослабио. <pb n="17" /> Мало он в 
Месец беше у последњој четврти — он тек у зору излази.{S} Небо начичкано са звездама — али опет 
ре повелика сума вересије — онда дужник у место новца даје лакат са највећом претњом о издаји.{ 
 врата Симиног фајата.{S} Мете онај тел у рупицу и нави два три пут.{S} За тим извади па га поч 
ме — одвели му дете — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О несрећни Јанко, што 
су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — на почек.{S} Повиш’те нам надницу.{S} Довикуј 
Кад мислиш на то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и соли појео, али тога с 
ићи, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дуката у злату.{S} Марко ку 
у целој години чашу ракије.{S} Ама смем у живот, ако сад немадне Стојара готови 200 дуката што  
м способношћу а ја сама да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не о 
асељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у пријатељству и љубави.{S} Само не знам куд ће ми најз 
м испали 7—8 бојевих метака.{S} За овим у зору, узме једну велику кладу па гурне у врата свог п 
кутњицу Даница му роди сина.{S} За овим у другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јаб 
 <p>Ја не знам!{S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде  
наносио је огромне штете својим ближњим у погледу моралног живота.{S} Многе је девојке осрамоти 
ало пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене 
нда се славно пије и вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S} Ов 
расположење своје савести нови са собом у вечан живот, то је овда боље и не рађати се и не живе 
ети званичник чудећи се и машући главом у знак претње.{S} За тим додаде:</p> <p>„Деде да се про 
у) узев за предњи крај — па оним орозом у коме беше углављен кремен, лупи марка по глави и сав  
} Продера се старији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми истиног Бог 
век у богато искићеном оделу, са пушком у рукама држећи је на руци.{S} У тај мах и на друга вра 
а диже и поче му рану засипати прашином у намери да му заустави крв — док викнуше из куће „Поки 
раник, за тим стеже срце и гурну прстом у обарачу.{S} Пуче пушка — а он се пружи по поду собе и 
n="78" /> <p>„Ви сте ишли мало са децом у шетњу — учо?!{S} Отпоче Милорад.</p> <p>„Јест.{S} Вод 
али.{S} Круна, поражена својом кривицом у овом делу поможе му заливати купус и сву башту дотера 
тврђен.</p> <p>Једног дана поранио Иван у поље, па онако усамљеног обузеле су га неке чудновате 
 свој пут.{S} Сутра дан Панта би окован у срезу и након 2 месеца дана осуди се на 5 година роби 
 плуг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа как 
у и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно и једном и другом.</p> 
прими новац натраг, јер није ни заведен у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дат 
у и Милутин без и једне речи би примљен у потајнике да хвата на далеко чувеног хајдука Мартића  
д му млађи ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава  
ње.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више сто 
а као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким непознатим  
 је назад.</p> <p>Чим то спази Чилаш он у највећем гњеву, а сем тога раздражен усљед великог пи 
за живота његовог заступао га и помагао у извесним приликама.{S} Не прође ни пуна година како о 
ечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су је 
е јадне жене као на робији су — или као у неком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају по ва 
е слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Март.{S 
ренути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Ка 
ти њеним родитељима, јер је Иван постао у последње време извикан као по све покварен младић.{S} 
и она као бесемучна растрчи се па право у начелство.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо како дође —  
оше из зграде ови људи — и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За ово време они  
тужним гласом гледајући непомично право у земљу.</p> <p>— Није лепо од тебе Иване — што сви нан 
и узе столицу па заману начелнику право у главу.{S} Цикнуше меденице, дотрчаше жандарми и одвук 
 и ломкала суво грање гледајући пажљиво у бакрач, (котао).{S} Док врисну најмлађе јој дете на п 
брвнета самим челом и беше обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати праш 
јстарији задругар, узео је старешинство у своје руке одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за жи 
произведе — она је света за оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>К 
 хајдуке.{S} Чим је наш брат Вук побего у хајдуке — он је тога часа казао осталој браћи: „Ти ће 
ра и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у 
ојој Даници да је башчу окрепио и довео у ред она одмах оздрави и устаде. </p> <milestone unit= 
 си врло добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која 
својом равнодушношћу — и сад је он умео у свако доба да пребира своје жртве и да прави разлику  
>„И ти си казала да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, као што сам ја виђела да 
а намера била.{S} Оној турио неко пепео у лонац.{S} Зар није било случајева — да прегору угарци 
рко био у вароши — па рано дошо.{S} Сео у кућу на троножну столицу па пуши дуван на муштиклу шт 
.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео у судницу па прима порезу.{S} До пред саму ноћ није од  
ста, здрава и снажна.{S} Милорад је био у време женидбе велики пробирач.{S} Било му се око зака 
уће једног свог сељака, са којим је био у свађи, јурне на њега онако из ненада куче и толико <p 
" /> <p>Беше у очи недеље.{S} Марко био у вароши — па рано дошо.{S} Сео у кућу на троножну стол 
 друг и исписник, који је са њим служио у војсци, беше наредник жандармерије у окр. вароши.{S}  
То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S} Она више неће 
} У бесмртност душе немојте сумњати, ко у њу сумња, тај нема никаква разлога, никаква основа да 
{S} Одговарају нам они.{S} Кад нам тако у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да на 
ла.{S} Али она није тако корисна колико у себе садржи варки и обмана, опасности и неприлика.</p 
ју јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На 
влажном дану пола овршено а пола остало у слами.{S} Каца му само са једним обручом стоји у воћњ 
ело.</p> <p>„Докле ћу ја трпети ово зло у кући“.</p> <p>Живан је посматраше мирно ћутећи.</p> < 
да је непажњом Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад је он гађао пса те према томе он није ни  
м милим и драгим чедом, које је улетило у чељусти лафа, и које може сваког тренутка погинути.{S 
ећу моју — имање њихово махом је прешло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — гд 
жи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет мајка.</p> <p>— Она није из  
ти, па нешто мислим, — док спазих онамо у вотњаку где се нешто пучи.{S} Узмем за мету једну деб 
са нерадником.{S} Рад производи не само у човеку, већ и у свима животињама које раде саме за се 
д комшија отера га кући који стиже тамо у сами расвит.{S} Несретни Милорад беше се спремио да п 
кад?</p> <p>„Петнаестог треба да будемо у месту.</p> <p>„Авај људи!{S} Што ћемо се сада оштетит 
неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па се унесе тебе у очи и рум 
т пунољетних људи и девет жена били смо у једној кући.{S} По мало се радило, а имало се свега д 
.</p> <p>„Кад одосмо доле, ми свратисмо у 5—6 дућана и искасмо паре, али нико ни паре.{S} Праве 
ојнији ће бити у згради под заклоном но у авлији — јер би га могао неко са стране видети.{S} Чи 
 раскошно.{S} Одело носе обојица чојано у самој срми и гајтану, јаше добре коње и троше новац н 
есени флуенција (болест) појави се рано у народу и поче немилице сатирати све — а нарочито децу 
му пола једне стране остало непокривено у недостатку ћерамиде — па је ту мето мало ђубрета од к 
озови и јармови.{S} Једни превлаче сено у плашће — други га дену, и отму га испред непогоде.{S} 
S} Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема ништа плитко“.{S} Рече један који бе 
 да не би, Бог ти помого!.</p> <p>„И то у коњанике.</p> <p>„Немам коња. </p> <p>„Ја имам два.{S 
нађи онде у селу једног те унесите жито у салаш. <pb n="74" /> После онај ћалетак натовари у ко 
амери — да је сведе с’ оне стазице, што у сваком случају може неко наићи и њих са Иваном затећи 
воја жена кад се једе она се нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у п 
ињи!{S} Јадиковаше Јанко грцајући нешто у гуши — отпоче плакати. „Још ни годишњицу није брату и 
 је ређала певушкајући и милујући нешто у сну.{S} Иван је неприметно дошао и сео на праг свог в 
ховог брата као хајдука — те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду.{S} Од то доб 
S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио на оваком дугом дану за црв 
 са своје две ћерчице — а Иван је отишо у виноград да обере неке чардаклије (вињаге) сви уђоше  
о се у најлепше празнично одело и отишо у цркву — да ода заслужну пошту мученику Исусу Христу.{ 
жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти помого!.</p>  
а предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви, само остаде Милорад — кукај 
 Иван помого те се намирила стока и ушо у кућу, запалио цигару па задовољно седи и пуши.{S} Дар 
о — опет је се са њом морао састати бар у месец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак 
аше сваку ствар и направише читав вашар у згради, али нигде и ништа.</p> <p>„Шта ћемо сад!{S} П 
живот и рад нека вам буде вечити пример у вашем животу.{S} Понашајте се као што сам се ја понаш 
{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи распојаси спавати под кровом ове куће, и ви ис 
о изван памети гледаше час у једног час у другог.{S} Онај старији лупи га грлићем своје пушке п 
<p>Милорад као изван памети гледаше час у једног час у другог.{S} Онај старији лупи га грлићем  
 то ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p> <pb n="91" /> <p>„Што гу се данас пазари с 
о је после службе Божије остао цео свет у весељу, у игри и песми, у шали и смеху пијући и разго 
би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“</p> <p>Сељачке намигуше већ су прокопкале да 
е јавно.{S} Према томе, детету је живот у врло великој опасности.</p> <p>Сутон се повуче, а Мар 
о — у место да тече нову интелигентност у времену зрелости.{S} Тако и Стоја.{S} За кратко време 
који беше изашо на јарак пружајући прст у његову мотику — коју једва дизаше и спушташе.</p> <p> 
 ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори 
с!“ Прошапта Милорад.</p> <p>Не!{S} Већ у болницу —</p> <p>„Шта ће тамо?</p> <p>„Полудела је“.{ 
инчића дали су...{S} Не у школу.{S} Већ у службу — те чува овце и свиње код једног имућнијег се 
кад донијеше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога живота.{S} Узеше свећу од механџије и з 
 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуруз и пшени 
ћу овом човеку.{S} Извршио опасну крађу у новцу и неким стварима, и кад је се домаћин куће јави 
pb n="19" /> Добре душе с поносом стају у ред светаца и Бого-угодника.{S} А зле, стидећи се сво 
, давши га у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина му даје помоћ а неш 
уше сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој башти коју чувају мала и нејака дечица оних оч 
 <p>Еј море!{S} Ја сам ти ухватио стоку у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога п 
ити па и пољубити; па ће ти турити руку у недра.{S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и загрли 
д јуче остало ми дјете вође на прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да видим ов 
уља, комада леба, и миши преораше земљу у свима зградама.{S} Мој отац није имао мачку, али није 
м месту где смо синоћ легли.{S} На пољу у место оног сунца и цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто  
и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли језици говоре, да се у кући Гво 
.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у сретање.{S} Руковаше се па у образ се пољубише — у та 
е кроз трубу довикивао рабаџије који му у сусрет иду да се склоне у једну страну пута.{S} Његов 
се брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S} Отимаху се често руке Ивану — да је помилуш 
живота свог направио је од камена чесму у свом воћњаку, одакле носаху воду многе куће из близин 
мо!{S} Увати је за руку и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ оне стазице, што у сваком слу 
ера се онај млађи.</p> <p>Ружица бризну у плач молећи свог девера.</p> <p>„Ћути брато!{S} Нека  
 опет и чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата и она се отворише.{S} Он уђе унутра и поче ломи 
ну.{S} Али кад би поред волова он писну у трубу и волови се поплашише јурнув под пут преко оне  
 падне и сломи врат онда гледаоци прсну у смех и пошалицу, гледаоци то су нерадници и сиромаси. 
<p>Мало по мало, крадљивци стекоше веру у њему, и увек су му се исповедали: шта су и где почини 
ту.{S} Ове врло важне намирнице које су у <pb n="36" /> тесној вези са здрављем и животом човек 
pb n="33" /> према јетрови која беше ту у близини, стаде немилице грувати обоје песницама и шам 
обратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћемо пр 
воје куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђаше Перуника  
 као какав крадљивац, и жене се псоваху у кући због неких ситница — он упаде у кућу носећи коно 
ом раду има одређено време.{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде на позиве власти, тај исти на в 
ужни приличну суму новаца неком трговцу у чаршији.{S} Главна несрећа била је међу њима, што и Г 
илорад.</p> <p>„Јест.{S} Водио сам децу у планину, тамо код манастира и друге неке историске зн 
 Овој опет обалио неко за инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пасти.{S} Оној гу 
ске коју он воли, тај ће добити песницу у нос.{S} Иван је све ово чинио без страха и бојазни —  
чи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигледну пропаст, и ти чести примери, ти верни друго 
 Док Спасоје дотера волове и похвата их у кола — дотле Милан спреми 3—4 велика кукурузна леба,  
{S} Онај старији скиде вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отпоче млађи.</p> <p 
и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше их у срез и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Миладин н 
ми леденице са стреха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне по неки пут помишљајући да  
де и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кири 
еци све што је требало и задовољавао их у свима погледима колико је мого.{S} Често пута, он је  
Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара овај пукети 
итница — он упаде у кућу носећи конопац у рукама па и без једне речи поче их по врату шибату, п 
списниче!</p> <pb n="69" /> <p>„Зар баш у надницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време дошло.{S}  
p>— Па нисам гладан.</p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смера 
дила са њим 8 деце па су јој помрла још у раној младости, сад имају сина Ивана од 24 год. и ћер 
о.{S} По неки калеми што их је отац још у младости калемио, превили се од китине.{S} Он своје п 
 вас питам, јесте л’ се навикли,</l> <l>У гробници у ладној тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нис 
 тог вечера били.</p> <pb n="131" /> <p>У раној јесени погибе један хајдук од потере — а други  
 сад нисмо чиниле.</p> <pb n="45" /> <p>У овој кући — што се год заради то се све потроши и раз 
ез бриге овде тражити до мрака“.</p> <p>У првом сандуку нађоше један свежањ хартија, али од мањ 
пристати да остане њена старија.</p> <p>У њиној кући био је такав ред — да кад кућни старешина  
 је после кратког времена умрла.</p> <p>У саму јесен Марко је навео потеру на хајдуке који су б 
и комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад видеше улицу попрскану 
а ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одоше доктору и добише уверења са пов 
го паре, или живот — рече други.</p> <p>У тај мах наперише своје пушке један на Даринку, и пови 
 не би срећан да доживи тај дан.</p> <p>У недељу пред Спасовдан објетине су на све стране.{S} И 
 у своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дознадоше за учињену штету 
ене низ какву огромну стрменост.</p> <p>У том свану.</p> <p>Сад треба да се иде у чаршију, и да 
 управише своје погледе на кућу.</p> <p>У кући се не чујаше нико.{S} У место чељади врвила је л 
тилац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У народу је такав обичај, да ако им се не држе деца већ 
отрчаше жандарми и одвукоше је.</p> <p>„У апс!“ Прошапта Милорад.</p> <p>Не!{S} Већ у болницу — 
p>„Шта ћемо сад!{S} Повика Вук.</p> <p>„У другу зграду.{S} Има он и облигација.{S} Квита је са  
ородице и поче овакав разговор:</p> <p>„У нашој је кући увек био обичај да се с’ пролећа, управ 
 сад!?</p> <p>„Ђе су ти волови?</p> <p>„У пољу.</p> <p>„И коњ.</p> <p>„И он.</p> <p>Кмет пружи  
 и помирљивост.{S} Њега није нико могао убедити, јер свака му је реч проткана била најчистијом  
трове које то све слушаху — и дођоше до убеђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасно ж 
.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бит 
ј ме више мучити већ ето ти пушка па ме уби.</p> <pb n="122" /> <p>— Мислиш ли да ће ти смрт ол 
ми смо куповали.{S} Прво, покојни Живан уби се због жентурине, за тим Чедомир одаде се крађи и  
поцепан и нечист као какав убоги.{S} То убија понајпре част моју, његову па и свију нас.{S} Да  
ни зависти — мржње ни пакости, свађе ни убијања.{S} Они живе задовољно и само певају и веселе с 
и глава му је уцењена 2000 динара ко га убије или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвоз 
ађи је покушао да побегне, али га чувар убије, а старији је после 6—7 година робовања умро.</p> 
коју ми више пута дође нека памет да се убијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она крива? 
оз собу његовом непријатељу а господару убијеног пса, који скочи, па и сам испали 7—8 бојевих м 
Не би он меса уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, то он страшно бегенише.{S} Она истин 
<p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин.</p> <p>— И њ 
грејали.{S} Даринка је спремала ручак и убила кокош.</p> <p>За сво време разговора Иван није см 
треба да је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се за онаким голубом!</p> <p>— Па што је мајка 
 ни годишњицу није брату издао.{S} Њега убили на мртво име — одвели му дете — и ја да му продам 
/p> <p>„Како?!{S} Повикаше сви.</p> <p>„Убили га ајдуци.</p> <p>„На мртво!?</p> <pb n="90" /> < 
 ми ниси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком по рамену — тражила сам т 
ио покушај убиства а пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p>То 
е у полицију те оптужи Марка за покушај убиства са ватреним оружјем.</p> <p>Сутра дан, Марко до 
ао га је из пушке и тиме учинио покушај убиства а пре свега да му је убио и пса, који му је сме 
и већа сумња пала на нас — да смо ми то убиство из освете спремили.{S} Одговори Милан.</p> <p>— 
у.{S} Па ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се у с 
 чељад по кући.</p> <p>„Кумим вас Богом убите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А децу, жене и  
са смрћу хајдука Вука њиховог брата.{S} Убити брата свога за срећу јавне <pb n="77" /> безбедно 
е и да их мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви треба да се разиђете по обетинама па 
 оног зграновника (свог мужа) јер ће ме убити.</p> <p>„Марш одатле циганчино једна!{S} Море док 
 — да ми не учине зло — па да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим се убиће тебе — несрећ 
нати — па ће за њима у потеру и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Добро брато, ја одо’ одма.{S} Р 
ио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду најкривљи.{S} Да  
„Ћути неблагодарни човече.{S} Сад ћу ти убити обојицу па и тебе“.{S} Продера се онај млађи.</p> 
е отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у срце момче!{S} Да узмеш онако пиле.{S} Још т 
оче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, одговори Даринка зад 
ене убити не би ни желио — већ бојим се убиће тебе — несрећниче мој — који си тек на свет наста 
дуката код „љуте круне“ ако то не учини убиће му дете и све кућане поклати.</p> <p>И ми му прод 
е у намисли са њим разговара и смејањем ублажава им зверске ћуди.{S} Дете пак тјеши и заварава  
е Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 5000 ди 
 код оног малог рањеника, па да би тиме ублажила своју кривицу <pb n="33" /> према јетрови која 
о треба, иде поцепан и нечист као какав убоги.{S} То убија понајпре част моју, његову па и свиј 
и нас као пашчад, а плаћа као милостињу убогима.{S} Ако мало задоцниш, одбије ти грош, или те н 
пет се измирише, нити се тужише која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета мржња и 
е у задрузи разболи 1 мушки члан остали убрзају мало рад и надокнађавају његову дангубу.{S} Ако 
вамо.{S} Викну Иван, Даринка уђе у кућу убрисајући сузе.</p> <p>— Кокош немам кад чекати, него  
густом шумом.</p> <p>— Бежимо овамо!{S} Увати је за руку и потрча у шуму у намери — да је сведе 
 је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта  
илана.{S} Он спава као заклан, а волови уватили коловоз средином пута, па само дундају ногу пре 
 одатле циганчино једна!{S} Море док те уватим искидаћу те у парчета.{S} Твоја сточија досади м 
 муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не умивена, а што је најгоре и најгадн 
а, али ево, запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана, распојаса, гологлава 
 Нико није знао шта је мука ни умор.{S} Увек одевени и обувени.{S} По сто дуката у злату увек,  
га, свађа пакост, клевета мржња и злоба увек царовала у њиховој кући.</p> <pb n="34" /> <p>Поко 
т њеног оца и мајке чинили су те је она увек крила своје погледе од мушкараца који би у њу блен 
лостив — али она беше, доброг срца — па увек и добре воље с прам њега.{S} Ту доброту он није ум 
треба за обадва света.{S} Наш чича Јеша увек је каваљерски говорио о смрти, — без нимало бојазн 
Ту доброту он није умео ценити он ју је увек наопачке узимао.{S} Али овог часа промени се, као  
ате одржати један завјет мој.{S} Морате увек живети у задрузи.</p> <pb n="15" /> <p>Задруга је  
одмерен, правилан.{S} Његово благо лице увек насмејано, а поткићено као сребрним зрнцима — њего 
изгледао тако кротак и фини, и говораше увек: „Нећу криво тако ми умрлог часа.{S} Нећу бацити у 
 мало, крадљивци стекоше веру у њему, и увек су му се исповедали: шта су и где починили, сматра 
свуд иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек има свега доста.{S} Па онда самац је.{S} Имање сво 
не задруге Перовића, и који постизава и увек ће постизавати сваког безумног човека, који мисли  
да се тамо научио.{S} Фебруарски данови увек су променљиви и влажни, снега не беше — али блато  
S} Ово су грешници над грешницима, који увек раду али ништа немају — који само трчу ади нигде н 
у 17 оженио.{S} Човек кад се млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му све иде доб 
вакав разговор:</p> <p>„У нашој је кући увек био обичај да се с’ пролећа, управо кад настаје ка 
к из задруге одјеваше децу, била су јој увек одевена, обувена, чиста и опрана, али ево, запушти 
у морали бити.{S} На њима је било одело увек лепо, помодно и чисто.{S} Он је нерадо ишо на игра 
ени и обувени.{S} По сто дуката у злату увек, нисмо мање претрзали, а некада смо имали и по три 
да се ви задужујете изједна, у место да увеличавате своје богаство за децу своју.{S} Ти, са тво 
 јутру, обе жене одоше доктору и добише уверења са повеликом поштедом.{S} Мисли ли су многи сус 
аволи људи, они довели доктора те издао уверење да је дете времено и да је тачно деветог месеца 
на тетка Даница, из пустог кристољубља, увери Даринку да Иван није способан за плод деце — јер  
 не производи ђецу...{S} Сад сам се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара 
сторо деце и сва бијаху једно другом до увета.{S} И они су грешници свели своје имовно стање на 
о, као кућни старешина требао је то још увече да расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и 
 комендију извео.</p> <p>Дознавши Иван, увидео је своју грдну погрешку и увидео је да је на кра 
 Иван, увидео је своју грдну погрешку и увидео је да је на крају своје очигледне пропасти.{S} М 
на куповину и продају, јер и Марко беше увиђаван и свему вичан човек.</p> <pb n="7" /> <p>Јеша  
им оде и јави власти која одмах дође на увиђај пи констатује да је некакав зликовац напао на ку 
који су се ту затекли да пођу са њим на увиђај код Перовића куће.</p> <p>Кмет Јанко сврати код  
 тело голо које је пиштало.{S} Стаде се увијати несретни човек кукајући са стегнутим зубима и у 
по мало он се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он 
где обилази башту.{S} Побија прикољке и увлачи трлиће онде где би му се прасад могла извући и к 
и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га 
оје су биле са свим одстрањене од сваке увреде.</p> <p>Јеша је имао својих особина, каквих се р 
 му речи није смео ословити што би њега увредило.{S} Једном, на копању кукуруза — почеше они ко 
нико — ни коме зна ни не зна, мене није увредио — и према томе опроштај је излишан.</p> <p>Али  
 2—3.{S} Кад тамо млеко ври по пепелу и угарци погашени пиште као гује у каквом џбуну који је с 
S} Зар није било случајева — да прегору угарци и преломив се одскочи угљевља у лонац који се ту 
лакати, то ће их најпре разјарити да му угасе млађану свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопови кри 
Па зар да се у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како имају сестру врло лепу девојчицу — ја 
а зар да се у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оче проклет да си.{S} Земља ти грешн 
ко пашче“.</p> <p>Док ово изређа луч се угаси.</p> <p>Она се подвуче крај њега под губер и једн 
једно и оставите га самом себи, он мора угинути.</p> <p>Али проклето себичњаштво везује људма о 
редњи крај — па оним орозом у коме беше углављен кремен, лупи марка по глави и сав му ороз заби 
S} Додаде Стоја.</p> <p>„Ти погађаш без углевља“.{S} Опет Круна, Ономад ја седо’ под ора доле у 
ао ћуран, који је високо негде у облаку углед’о неку тичурину.{S} Док Миладин извади из џепа не 
о снопље када духне север.{S} Трчало се угљеварама, картарама, докторима и траварицама, и неком 
да прегору угарци и преломив се одскочи угљевља у лонац који се ту крај ватре кува?{S} Овој опе 
 када се скува и поче јести у њему само угљевље и крца се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта је п 
У јутру одоше код попа те се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабуку — (на прошење).</p> <p> 
ше с поносом стају у ред светаца и Бого-угодника.{S} А зле, стидећи се свог живота и својих дел 
на да имаш!?</p> <p>Она занеми од јада, угуши се од плача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко ж 
ебних и најсветих.{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме користи.</p> <p>Т 
ко?</p> <p>„Месец дана у месту.</p> <p>„уда ли ће нас обојицу?</p> <p>„Позива нас обадва.</p> < 
трчи тамо — па преко квочке и пилади те удави седморо.{S} Кад овамо викну је „покипи млеко“, а  
еко“, а она опет потрчи преко пилади те удави опет седморо — осморо, и млеко јој сво искипи по  
али кад га виде, онако јадна, испијена, удављена и изнурена.{S} Паде му на ум — како је он за в 
бити.{S} Опет Иван.</p> <p>— А нарочито удаја и женидба — додаде Стоја. </p> <p>— Интереси куће 
оше кући да донесу пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и комишиоца оне почеше тих’ разговор. 
је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљено од куће му највећи пушкомет ода.{S} За то је Да 
уткаше све и људе и жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S} Одоше на рад.{S} Али рађаху 
оженио два своја сина и седам синоваца, удао три ћери и девет синовица.{S} И ако је у 65. годин 
 и жалости, крстио и сахранио, оженио и удао.{S} Поградио многе и дивне грађевине.{S} Засадио м 
громну штету.{S} Она наљућена као змија удараше овце уз пратњу најординарније псовке са једним  
 немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом да удари.{S} Он сиромах то не зна, већ се тужи: „Е брате н 
комендију.{S} Сеире за нама.{S} Док она удари у плач — па кукај, па кукај — скупи се сва чаршиј 
ужисмо се на име његовог рада 50 дуката удари туча и све уништи.{S} У осталом година је родила, 
и ја нисам ни речи рекла синоћ, а он ме удари певницом за врат, све ми свици полећеше испред оч 
оди га по сред чела.{S} У исти мах зрно удари у мали стаклени прозорчић — па одатле у дувар про 
 киша, или није.{S} Ево свануло је није ударила али се спрема. — Потрчи на врат на нос.{S} Ај С 
косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, или није.{S} Ево свануло је није ударила  
руму, и да је непажњом Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад је он гађао пса те према томе он  
склониле изудара.{S} У оном гњеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је  
аринка скљокаше се на прочевље.{S} Деца ударише у врисак — а они изађоше на поље и изгубише се  
једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у плач.</p> <p>„Шта ћемо сад!?{S} Викну М 
/p> <p>Дете једно врисну кад виде да му ударише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици да га носи у с 
н коња те не паде, док Чилаш понови два ударца — и Марко паде на земљу сав у крви обливен.{S} М 
едне нека ми да дјете — па опет се може удати, рече Иван смешећи се и гледајући шта ће она на т 
ака.{S} Цмиљка је добра, она ће се опет удати за другога пошто прође година дана.{S} Све ће то  
то могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удесила.</p> <p>— Али окрећи јој памет нека она још ове 
 за другим боловали, али је све то било удешено, те се нико није могао сетити.</p> <p>Даринка ј 
 образовање омладине, и за благостање и удобан живот свију и свакога.{S} И сам је човек сличан  
што мање снаге утроше, а да што лепше и удобније живе, док сопственици који себи раде мање глед 
ственици који себи раде мање гледају на удобности, а труде се да што више произведу добара и на 
 што нас је год више — за толико морамо удобравати земљу — да нам она даје више производа са ко 
сви људи састав света.{S} Има на човеку удова <pb n="129" /> врло гадних — али најпотребних и н 
 своје старости, па и сам Јеша остао је удовац пре непуну годину дана.{S} Вредно је споменути — 
 сањајући — да је тај пукет савила рука удовичка.</p> <p>— Бога ти — зар она мене баш воли? отп 
а — рачунала да ће се пограбити не само удовци већ и првоженци — да је испросу — али се превари 
на имаће.{S} Милева и Милунка обе су се удомиле у богате куће.</p> <p>Милоша је узела мајка Дар 
оведа.{S} Сви сте ви скупа чинили да ме удостојавате са задовољством целог мог живота.{S} Ја са 
о и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку  
за ово мало времена док живите на земљи удостојите се за живот вјечни.{S} У бесмртност душе нем 
ј нешта реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна Милица сва испребијана —  
ше.{S} Вук Перовић побего је с робије и удружио се са њима.{S} Он је оглашен за хајдука и глава 
ганизује друштво.{S} И сама ова друштва удружују се са другим друштвима и стварају веће друштво 
тварају веће друштво.{S} Па и државе се удружују једна са другом и тако постизавају своје циљев 
то прође година дана.{S} Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову ствар  
куче.{S} Док на капију уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима н 
н дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један човек у шва 
ико зло.</p> <p>Рано с пролећа полиција уђе у траг хајдуцима а за њима и пред њима направи засе 
 те — оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђе у кућу убрисајући сузе.</p> <p>— Кокош немам кад че 
учак.</p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, па посматраше как 
ца па две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато искићеном оделу, са пушко 
 на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мало постарији човек, обучен као први, и обој 
е на самрти изговори.{S} Док од једаред уђе у кућу узверена и поплашена Савка.{S} За њом и Ружи 
 до прага своје куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђаш 
{S} Чим уђе у судницу — он скиде капу и уђе у канцеларију.{S} Званичник прелиставаше дневник по 
 га могао неко са стране видети.{S} Чим уђе у нутра, он затвори за собом врата и закључа.</p> < 
 па помисли да су дати на храну.{S} Чим уђе у судницу — он скиде капу и уђе у канцеларију.{S} З 
 Гурну у врата и она се отворише.{S} Он уђе унутра и поче ломити катанце на сандуцима.{S} Вук и 
и из затвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе неку 
 ово ради тајно и невиђено, али се опет уђе у траг.{S} Док јетрвице изаткаше неке врло фине сук 
а.</p> <p>Залаја куче.{S} Док на капију уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их  
> <p>Опет залаја куче.</p> <p>На капију уђе 1 жандарм са пушком, кмет Јанко (који прими кметств 
д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један човек у швапском оделу.{S} То беху ђаци са св 
и измаче се мало од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе најлепше везене чарапе — те 
ве душе.</p> <p>Обоица пођоше напред, и уђоше у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран,  
чи друга, па трећа обали једну врљику и уђоше око 30 њих.{S} Трешња у цвету, купус тек посађен  
д да обере неке чардаклије (вињаге) сви уђоше у кућу па напослетку и Иван.</p> <p>Иван седе кра 
.{S} За две недеље троје деце!{S} То је ужасно.{S} Остаде им најстарији син Иван, и најмлађа ће 
Његове су очи као магнетна сила правиле ужасно врење у њиховим мозговима, који су одлазили више 
начина живота.{S} Добра душа у вечности ужива са својим најодабранијим заслугама и врлинама, а  
дужности које је тачно вршио, исто тако уживао је своја права која му се нису смела ни у ком сл 
Памтим добро.{S} Још ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као громови.{S} Ах!{S} 
им служаше му ракију и нуђаше га да што ужина.{S} Учитељ је пио — али ужинати не хте — пошто је 
га да што ужина.{S} Учитељ је пио — али ужинати не хте — пошто је скоро било време и вечери.</p 
асуљ, паприка и ракија које су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле како се обесио 
ће држаљицом секире коју носи у рукама; уз огромну вику и псовку свега што је свето на земљи и  
г живота и својих дела која су прирасла уз њих, завлачу се у подземне рупе и канале, мрачне, вл 
S} Целу ноћ стоји шкрипут кола путевима уз пратњу песми рабаџиски. <pb n="102" /> Они возе сено 
ти је прави Хришћанин.{S} Не би он меса уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, то он стра 
{S} Она наљућена као змија удараше овце уз пратњу најординарније псовке са једним сломљеним вил 
 Даница.{S} Она, више стојећи но седећи уз један сандук изу се, за тим свуче сво одело и оста у 
аложи ватру и пристави лонац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чекаше да спане роса — већ почеше бра 
ачно и савесно отправљала своју дужност уз припомоћ своје јетрве Круне, која беше послушна и ве 
говарати и шалити се.{S} Слушати музику уз коју играте — осећати мирис цвећа, — пријатност вина 
 на њему има разноврсних делова који се узајамно помажу и одржавају људски живот.{S} Н. пр. сто 
е грех занат — и таке се они међу собом узајамно потуку и посатиру.{S} За ово треба благодарити 
о и младо — те тако се и осване.{S} Ова узајамност — ово весеље и песма усхићава живот човеков  
 тако, ми се на овој стопи земље морамо узајмно служити и помагати; а што нас је год више — за  
а гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — нема.</p> <p>Једног дана, он је сеј 
 је развијао а Вук читао све редом, али узалуд.{S} Квите нигде ни од корова.{S} За тим претуриш 
 и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно и једном и другом.</p> <p>Њихови жетеоци и вез 
ако и говеда.</p> <p>Вама пролази време узалудно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрави треб 
игнут са обе стране, а при том прилично узан, јер се осипа земља са оне стрмености и саужава га 
стоку, процеди млеко и настави га да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво грање гл 
трештена пијана“.{S} Па... наставила да узвари млеко, док јој врисне дете на пољу — а она потрч 
12 крава, и 100 оваца, па то процедити, узварити, разлити, усирити; направити кисело млеко, сок 
 изговори.{S} Док од једаред уђе у кућу узверена и поплашена Савка.{S} За њом и Ружица па две с 
 мету уста његова себи на леву сису, па узвикну „опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S 
чице — ама просто кад је пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љуби 
лива млеко, сири сир — пере и чисти — и узгред тарка ватру те се кува ручак.</p> <p>Иван пун бл 
но седи и пуши.{S} Даринка вари млеко и узгред припрема вечеру, док на један мах отворише се об 
 пратила тета Даница.{S} У једно да што узгред олакша својој сестри (од стрица) мало измета (по 
и сахрањена срећа, <pb n="38" /> нада и узданица и заврши своје јадовање овим редом:</p> <quote 
 Сузе јој лете низ образе као грашке, а уздах за уздахом отискује се из њених болних груди као  
велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уздахну — она није крива ништа ја сам крив.{S} То изреч 
д шапћући.</p> <p>„Готово ништа“ дубоко уздахнувши Марко обриса зној са чела па настави.</p> <p 
 лете низ образе као грашке, а уздах за уздахом отискује се из њених болних груди као стене низ 
ан освиташе празник.{S} Живан поранио и уздиго обаљена врежна трешње — поткресо их и окрепио, п 
>— Те још како.{S} Само да си чуо, како уздише кад о тебе говор поведемо.</p> <p>— Пита ли је т 
илуши по ножицама.{S} Али је се јуначки уздржао — јер тако му је Даница заповедила.{S} Сумњајућ 
хвати коња, на коме јахаше вођевина, за узду — па поче враћати је назад.</p> <p>Чим то спази Чи 
их људи.{S} Сада и наоколо, и попреко и уздуж испреграђивано, и то више не личи на баште, већ н 
м кмет опсова нешто кроз стегнуте зубе, узе коња Милорадовог и пође за осталим.</p> <p>Откуд је 
 га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућутка.{S} Милорад отпаса појас и даде је 
е га осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а куче умукну — по 
 о руци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — 
учи за усијане вериге и подиже, па онда узе велику кукачу са прочевља и око Милорада опаса вери 
ан рече да „бегенише девојку“ и девојка узе јабуку са 10 дуката.{S} За тим осуше пуцати из пуша 
јте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па заману начелнику право у главу.{S} Цикну 
 му кошуљу.{S} Викну млађи.</p> <p>Овај узе иза силава мали ножић оштар са обе стране и поче са 
 плач и јецање кмет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и позва све оне који су се ту затекли да  
о вечери одоше сви на спавање.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође 
вану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару.{S} Мића пође — они га обоје и 
коња и извади своју пећанку (кубурлију) узев за предњи крај — па оним орозом у коме беше углављ 
ти главица као врапцу“.{S} Рече старији узев дете за руку.</p> <pb n="86" /> <p>Ружица клекну к 
удомиле у богате куће.</p> <p>Милоша је узела мајка Даринчина, давши га у школу — за тим и гимн 
!?{S} Викну Миладин.</p> <p>Нисмо ништа узели.{S} Да бегамо.{S} Одговори Вук.</p> <p>„Он може к 
, неки краве, неки овце и свиње, а неки узели у зајам са интересом цванцик на дукат месечно.</p 
ени на чување.{S} Четврти, пети и седми узели бучук (мерац) брашна, бучук пасуља, два пшенице,  
да да новац — па кад није имао — они му узели дете — синовче — ђака, синчића покојног Милана и  
ма, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то се поједе; лепа пића, то се попије.{S} Чим се 
tion" /> <p>Марко, најстарији задругар, узео је старешинство у своје руке одмах по смрти чича Ј 
 не би је сву ни продаво већ половину — узео би за половину 50 дуката па квит посла.{S} За ту б 
бацила, нека их пашчад глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни година дана прошла ја би добио с 
моме јаду најкривљи.{S} Да сам први пут узео Даринку као што сам и хтео, куд би сад био срећниј 
 је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S} Она више неће н 
Јеша је од изласка свог из војске одмах узет од својих сељана за одборника, за тим одмах и за к 
е верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била.</p> <p>— 
 сметати пошто је ванбрачно.{S} Њега ће узети женски род — и квит посла.{S} Дете ни за живу гла 
 <p>— Девојка је добра — и ми је морамо узети...</p> <p>— Под морање ништа не може бити.{S} Опе 
 срећу, обећавајући им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са својим мужевима завад 
о ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} За тим устаде, оде у вајат те се опреми.{S} А 
на пијаце и тамо их продају — један део узетог новца утају и за себе задрже га казав старешини  
момка који суши шљиве сада не траже.{S} Узећемо му још једног’ па нека их нека раде.</p> <p>„Да 
 га — он већ у 12 часу свога живота.{S} Узеше свећу од механџије и запалише му.{S} Он издахну.{ 
исправност и извукоше их на пут, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше напред 
кајмак и сир.{S} Све ове ствари које су узимали — они су и доносили и ту код њега остављали.</p 
кво зло.</p> <p>Он је давао са једном а узимао са две руке.</p> <pb n="95" /> <p>„Чините шта ва 
ра беше му позајмица, коју је од сваког узимао, а ником не враћао.</p> <p>Од страха његовог, да 
није умео ценити он ју је увек наопачке узимао.{S} Али овог часа промени се, као кад се за једа 
 Милутинова.</p> <p>„Ја се не жалим што узимаш, већ се жалиш што си одљуд.{S} Што волиш да се с 
разљути и у тој љутњи дође својој кући, узме пибодову пушку и опет се врати натраг — да се осве 
 7—8 бојевих метака.{S} За овим у зору, узме једну велику кладу па гурне у врата свог подрума и 
мирису да куша, рукама <pb n="39" /> да узме и т. д. од свега тога одузмите му једно и оставите 
ов покојни Јеша, саветовао свог сина да узме Савку ћерку једног сиромашног оца и мајке из комши 
к и плакао, како га је отац подморао да узме жену коју никад није волео нити ће је волети.{S} Н 
а млекар није заклопљен никад — па нека узме сама, не само она већ свака.</p> <p>„Да узмем сама 
, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па се унесе тебе у очи и рума као сваки  
 ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта ваља. 
е спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је план био  
еси живота и будућности захтевају да се узме оно што срце хоће.{S} Ја сам изабрао девојку овде  
ивена,вашљива и т. д.{S} При том кад се узме <pb n="37" /> у обзир младост не само деце већ сви 
х онамо у вотњаку где се нешто пучи.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, к 
и начин <pb n="110" /> нема до тај — да узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да 
сама, не само она већ свака.</p> <p>„Да узмем сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш 
војчицу — ја сам намислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродством крвна освета предати забо 
p> <p>— Е, убиће те у срце момче!{S} Да узмеш онако пиле.{S} Још три године мајка је не да — ре 
 ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је синовац сиротан.{S} Отац му 
ава још толико, колико вас је данас.{S} Узмите пример мудрих и вредних пчела кад буде време део 
а жена:</p> <p>„Што се закле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме сам натеро  
ва се и весела и напија се чаша у славу узор мученику Исусу Христу.</p> <p>Мића Мартић, најмлађ 
 ђецу...{S} Сад сам се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право рече,  
бало.{S} Примети Милан.</p> <p>— Она је узрок целој тој несрећи.{S} Опет Мића.</p> <p>— Море бо 
гу о тој ствари, којој она беше највећи узрок.{S} Она изведе план да се то саопшти Ивану и да с 
 треба знати, да свака појава има свога узрока.{S} Он је пио на рачун глади, на рачун бриге, на 
и — он га код осталих извињава и наводи узроке — како су те погрешке <pb n="8" /> биле неминовн 
 Иди са овим људима слободно.{S} Ово су ујаци твоји, ти њи ниси пре ни видио.{S} Они су добри.{ 
ом сутра а сада нека Стева, нека иде са ујацима.{S} Упаде у реч Ружица милујући га шаком по обр 
а кукуруза.{S} Око ње се врзма гајдаш и ујдурисава своје кораблице -— из даљине хоре се двопеви 
придојим.{S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, а, (пљеска руком по јастуку) тако била га мај 
) чекај да га придојим.{S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, а, (пљеска руком по јастуку) та 
ћи се помрчином и његовом неприсебношћу уједе га за ногу.{S} Усљед чега се он јако разљути и у  
аничник беше млад човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужност са пуно воље и енергије. 
 сладе се разним црвима и инсектима.{S} Уклоните те суве и изваљене шљиве, па командујте им нек 
то што дугује за разне потребе.{S} Сено укошено па не зденуто, или зденуто а не ограђено, те га 
 ћу кога подговорити и потплатити да је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до прага своје куће.{ 
.{S} Он је се из раније решио, да квиту украде пошто по то, па је то саопштио свом комшији Мила 
 ако досад нисам ништа крао, гледаћу да украдем ову квиту, или ћу кога подговорити и потплатити 
ади, но да се захраните хлебом отетим и украденим. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и пратилац 
 велики и крупан посао; и од свега тога украсти времена — да се са десет ноката опреде пређа за 
аше као мало дете и говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Марка најстаријег синовца сво 
што преврнуше да се мало боље просуши и укупише један плас, грмљавина већ подмукло тутњи, ветар 
вољити толики број чељади са различитим укусима и апетитима, а нарочито задовољити око двадесет 
/p> <p>Он је био господар куће, а слуга укућана, звао се заповедник, а у ствари је извршитељ би 
м: да очува интересе куће и расположења укућана, да очува своје име и част, ради свог мужа и св 
г дана одмах по познатој свађи Перовића укућана, код воде ове се састадоше две сељачке торокуше 
ешећи се рече.</p> <p>— Не само ви моји укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене није ув 
.{S} Мисли ли су многи суседи па и сами укућани да ће се тада поделити, али опет се измирише, н 
деци, на њој па и на њеном мужу.</p> <p>Укућани почеше изјављивати своје незадовољство против ј 
 још присебан — да се опрости са својим укућанима.{S} И чобани, и казанџије, и воденичари и раб 
} Док је он то чинио са једним његов је укућанин са другим.{S} И они се сад промене, и тако се  
дели сестру, свака или шурака тог и тог укућанина где у саму зору тревише их на раскршћу села г 
мара и изгони на поље.{S} Даринка му се улегла у срце он само о њој мисли непрестано.</p> <mile 
ад својим милим и драгим чедом, које је улетило у чељусти лафа, и које може сваког тренутка пог 
опате са кукурузом — а његов се кукуруз уливадио и посветио се, јер он мора газдама да окопа пр 
У вече дођоше људи са рада и кад видеше улицу попрскану крвљу пренеразише се од чуда и настаде  
ена, удављена и изнурена.{S} Паде му на ум — како је он за време службе у војсци сваке недеље р 
мало дохватио врхом од конопца па му је умакла у помрчину, и те ноћи ноћила је у комшилуку, не  
рели и јачи ошине дете.{S} Тога вечера, умало се није дошло до боја где би дошле на ред и сикир 
ди дочепали пушке, ножеве и сикире — те умало није било окршаја.{S} Кажем <pb n="35" /> ти умал 
било окршаја.{S} Кажем <pb n="35" /> ти умало се размимоишло те није мртвих пало.“</p> <p>Ако,  
 да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало ручица не отпаде и не оста дјете богљаво.</p> <p> 
код њих, и ко својом вештином и финоћом уме да им се допадне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} 
ива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то не умедне, они су ћудљиви, одмах траже новог слугу, новог  
 ово време они поражени овом појавом не умеђаху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете.{S 
носила човечанству.</p> <p>Даринка није умела да цени неваљалство Иваново.{S} Ваљда утицајем св 
ећали су се срећни — што су тако чељаде умели спарити <pb n="111" /> са својим вином, па још ка 
ан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити и поткресати дос 
 радник, али хрђав господар.{S} Нити је умео да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у 
воље с прам њега.{S} Ту доброту он није умео ценити он ју је увек наопачке узимао.{S} Али овог  
ам истине и правде.{S} До скора ти ниси умео да цениш ничију част ни живот.{S} Али дела твоја и 
у га својом равнодушношћу — и сад је он умео у свако доба да пребира своје жртве и да прави раз 
ој беше 4 брата, од којих сваки имађаше умерен број мушке и женске деце.{S} Милош, Стеван и Сре 
ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за све и на једној ватри него сваки з 
да се заобиђе истина, ту се морао Марко умешати, а где се он заузме, у победу не треба сумњати. 
поцепана и дроњава, увек не опрана и не умивена, а што је најгоре и најгадније напунили се вашк 
се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, и преко тога опет да остане бар штогод времена ж 
ећни назвали.{S} Немају нешто што би им умиљавало <pb n="113" /> живот.{S} Немају од срда пород 
<p>Милорад је се надао, да ће му болови уминути до сванућа, па да рани у чаршију и тражи новац. 
в обичај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, онда новорођеним дају имена груба као:{S} Г 
и на много различитих делова, тако су и умови људски различити.{S} Као што су сви делови човечи 
доста.{S} Нико није знао шта је мука ни умор.{S} Увек одевени и обувени.{S} По сто дуката у зла 
ога има а не може да га једе од великог умора.{S} Човек уморан, као и болестан.{S} Они су прода 
им буде време да ручају — оне од тешког умора место ручка напију се ладне воде.{S} Лањске годин 
току продавати“ — рече викач дрхтећи од умора.</p> <p>„Је л’ посло новац?</p> <p>„Он није посл’ 
рада свог или туђег, брижан, зловољан и уморан. <pb n="10" /> Она не сме да прећути већ му казу 
е да га једе од великог умора.{S} Човек уморан, као и болестан.{S} Они су продавали парче по па 
 да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољни, њима се саопштава како је тај и тај  
ији син Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали  
вој и Стојиној деци не поможе ништа.{S} Умре једно, друго, па и треће.{S} За две недеље троје д 
ни зла те да га ови вечито трпе, док не умре природном смрћу.{S} Људи, који се причесте грехом, 
. А он умре.{S} За овим седамнаести дан умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се ка 
а се наврши Живановом сину 4. год. А он умре.{S} За овим седамнаести дан умре му и ћерка.{S} Жи 
угодишњицу дао своме оцу — а и мајка му умре после шесто-дневног боловања.{S} Он оста сам са св 
S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да не умрем скоро.{S} Мајка ти је стара не може више да пере  
вота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете делити пре  
ати забораву.{S} Ја не могу, ја не смем умрети — док те с Мартићима не измирим — а други начин  
 дуго и срећно живети а часно и поштено умрети.</p> <p>В. Јањић.</p> </body> <back> <div type=" 
много је.</p> <p>Он је знао да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у незнан бацала.{S} Он 
еба па да будете срећни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде вечити пример  
p>Још из раније — а нарочито од како му умрије добра домаћица Стана, за којом он плакаше као ма 
ду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</p> <p>У саму јесен Марко је навео потеру на хај 
о једном — и да ни једном домаћица није умрла пре 58 године просечно.</p> <p>Јеша је оженио два 
деце.{S} Једно им се родило и седми дан умрло, јер беше невремно.{S} Вук имађаше много махна а  
акрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На против то се у нашој кући није никад десил 
и, и говораше увек: „Нећу криво тако ми умрлог часа.{S} Нећу бацити у потомност моје шесторо ђе 
 а старији је после 6—7 година робовања умро.</p> <p>Цмиљка се не хте да враћа на крвљу замућен 
арка однеше на поњави кући где је одмах умро.{S} А сватови продужише свој пут.{S} Сутра дан Пан 
о губити из вида.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више делом но речима.</p> <p>Гледајт 
ће нико да опрости.</p> <p>Ти си се сад умудрио, подобрио — провредио и у свему препородио.{S}  
на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а куче умукну — погоди га по сред чела.{S} У исти мах зрно уда 
тупимо у посо, она узме сува љеба па се унесе тебе у очи и рума као сваки џора (крмача) да ти в 
о не дође ти нађи онде у селу једног те унесите жито у салаш. <pb n="74" /> После онај ћалетак  
лета ракијо.{S} Доста ли си срећни људи унесрећила; часних осрамотила, богатих осиромашила; доб 
његовог рада 50 дуката удари туча и све уништи.{S} У осталом година је родила, али нема ничему  
ством свог противника —- те га победи и уништи.{S} Ова наша имовина, то је била имовина ових пу 
> <p>— Какве су душе бато — запита Иван унук му — а најстарији син синовца му Марка — који беше 
ну у врата и она се отворише.{S} Он уђе унутра и поче ломити катанце на сандуцима.{S} Вук и сам 
ада нека Стева, нека иде са ујацима.{S} Упаде у реч Ружица милујући га шаком по образу.</p> <p> 
о што ви већ и чинила неколико пута.{S} Упаде јој у реч Роса жена Милутинова.</p> <p>„Ја се не  
 се с којом зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта ваља. — Он в 
твори ји у свој тор, па онако разјарена упаде у кућу пи викну кроз плач.</p> <p>„Ви гледате сво 
 псоваху у кући због неких ситница — он упаде у кућу носећи конопац у рукама па и без једне реч 
ан мах отворише се обоја врата и у кућу упадоше два наоружана човека.{S} Иван скочи и крв му се 
па са помућеним очима гледа — како дете упија усницама брадавице њених сиса.{S} По неко меће у  
уга поче јавно говорити о деоби.{S} Сва упињања, сви разлози и савети, све опомене на аманет по 
и Мића је очекивао да које од њих двоје упитају за здравље његове сестре Цмиљке и његовог сестр 
з ненада куче и толико <pb n="66" /> га уплаши — да је се тресао као од грознице — а био је у с 
краћује се време рада усљед атмосверних уплива.{S} Кад је киша, никав се рад не може да ради у  
stone unit="subSection" /> <p>Довде смо упознали читаоце са судбином задругара Перовића.{S} Још 
це — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} Како  
ека ни једно дете.</p> <p>Каква жалосна упоређења.{S} Жена која је родила петоро деце и просула 
Али тој изобиљности нико није као основ упоређивао савесну поделу рада међу члановима, већ се о 
 своје женско младунче.{S} У ватру беше управио поглед — а мисли су му прелиставале далеку прош 
изу <pb n="63" /> куће у једну кошару и управише своје погледе на кућу.</p> <p>У кући се не чуј 
 светој природи која са њима тако мудро управља“</p> <p>Иван није ни полугодишњицу дао своме оц 
 />) — по коме се његова породица тачно управљала — па за то су сви чланови његове породице бил 
 децо!{S} Четрдесет година има, како ја управљам овом кућом.{S} Какав сам био, то је тешко сада 
pb n="7" /> <p>Јеша је четрдесет година управљао кућом.{S} Пропратио многа весеља и жалости, кр 
S} Не прође ни пуна година како он поче управљати кућом, а незадовољство поче извирати међу зад 
чела жарила су два велика ока која беху управљена <pb n="28" /> на покрет тела своје лепе жене, 
о говорио какве скарадне речи, или речи управљене против њега, не спазив га да је и он случајно 
 кући увек био обичај да се с’ пролећа, управо кад настаје кад, одреди сваком своја дужност кој 
му.{S} Што год има земље то је заузето, управо оно што ваља.{S} И они раде, то не треба губити  
м женом Савком, и учини једну примедбу, управо пожали све код ње како је настао тренутак да се  
е знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Бато! 
о једна на другу пакосте, и хоће да нам упропасте кућу“.{S} Одговори Вук.</p> <p>На ове речи ос 
као код Данице, како су они лакомислено упропастили своје лепо имаће, и како су се огрешили о с 
е бити кмет.{S} Кад првог човека у селу упропастисмо — шта нама вреди живот.{S} Молим те разреш 
ветог месеца рођено.{S} А кад се сумира упрсте Цмиљка је затруднела пре 2 месеца — но што је Об 
ог живота брижљиво чувати и неговати по упутствима науке о здрављу, па одједаред тога се одрећи 
 Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо з 
 раде што стигну и што је на реду да се уради.{S} Оне су се надметале шта ће која боље <pb n="7 
 изгубисмо на њима.{S} Ове године пошто урадисмо виноград и задужисмо се на име његовог рада 50 
ли нигде није стизала, није ништа могла урадити.{S} У њеном целокупном раду осети се одмах једн 
 „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он 
љати преко целе године.{S} Ја мислим да уредимо овако:{S} Стоја и Круна биће <hi>планинке</hi>  
срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је добра и уредна домаћица.{S} У дому њеном ништа се не примећава  
 ничије интересе.</p> <p>Његова је кућа уређена као сат меда.{S} Сваки члан његове породице пун 
е животиње.{S} Свака стопа његове земље уређена је по најновијем методу.</p> <p>Завидео му је ц 
оду правио мајстори су га понудили — да урежу, у камен његово име и презиме, и он им не даде об 
з душа њихових, које су оне своје вољно урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда изделити, и 
икад.</p> <p>Њихови пластиоци пласте за урнебесном песмом, шалом и доскочицама.{S} Спрема ли се 
дног дана поранио Иван у поље, па онако усамљеног обузеле су га неке чудновате мисли.{S} Час је 
 по овим знацима:{S} Све њиве пооране и усејане на време а његова најзад, јер је он морао да из 
 руком <pb n="31" /> за појас, а десном усекњиваше нос и брисаше сузе.{S} За тим оде у своју зг 
и пут за дан које каква јела.{S} Док се усече буранија, или кромпири, док се обари купус или зе 
ава малу гвоздену кукачицу те закучи за усијане вериге и подиже, па онда узе велику кукачу са п 
Ми вам не верујемо — док вам не опашемо усијане вериге по голом телу.{S} Тад би посуктали жути  
ца, па то процедити, узварити, разлити, усирити; направити кисело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} 
о, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним сокацима, чији пролаз сеоска кучад саоп 
 /> <p>„Казаћу ти други пут.{S} Гле!{S} Ускочи овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истер 
јнесрећнији од све своје браће“.</p> <p>Ускочи друга, па трећа обали једну врљику и уђоше око 3 
>— Тако ћемо нешто и гледати.</p> <p>Од Ускрса до Спасовадне само је четрдесет дана — али Иван  
ине света на земљи радује.{S} То је дан Ускрснућа Христовог.{S} Пролеће у велико, још само глог 
да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање да ускрчим и почастим, сваки камичак изнесем.{S} Виноград  
јна при каквом пљуску или топљењу снега услед чега беше друм високо издигнут са обе стране, а п 
 видети — да је паметна задруга најбољи услов за свестрано образовање омладине, и за благостање 
госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге ваше...{S} Сви ови бедни људи одрекоше се мотике 
 растргнем у тешком послу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у место тога да ме  
уша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци људи, људи без задруге губе много.{S} 
овом неприсебношћу уједе га за ногу.{S} Усљед чега се он јако разљути и у тој љутњи дође својој 
ика и празничића скраћује се време рада усљед атмосверних уплива.{S} Кад је киша, никав се рад  
— сад ће да нам главе дође.{S} Зар није усљед претераног рада брат ми лане погинуо, па Бог зна  
</p> <p>Човек није запуштио имаће своје усљед лењости, већ усљед немоћи.{S} Не зна куд ће пре г 
 лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зими усљед мраза.{S} Еле ја сирома морам  
разним и врло гнусним псовкама.{S} Куче усљед раздраживања користећи се помрчином и његовом неп 
о га исћушка песницама и шамарима, који усљед старости подлеже снази Чилашевој.</p> <p>Али како 
 на жену.{S} Он има земље прилично, али усљед нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је 
ти нам леже поточаре усљед суше, а зими усљед мраза.{S} Еле ја сирома морам носит изједна.</p>  
 у највећем гњеву, а сем тога раздражен усљед великог пића ободе свог вранчића те дође до Марка 
запуштио имаће своје усљед лењости, већ усљед немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом да удари.{S}  
<p>Званичник летимично извиде и саслуша усмено, па нареди — да цело село иде у потеру за хајдуц 
слано, то преслано, то ретко.{S} Сир се усмрдео, кајмак се уцрвао, сок се пробрцнуо, млеко се п 
 скочи брзо преко куће по којој се беху усмуцале две три квочке са малим пилићима, и док изађе  
ољупцима Даринчину косу — грло — лице и усне.</p> <p>Даница се извуче испод Дарини руку — а на  
вору дуго и тако заспа.{S} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто и бристро он усну као на јави  
помућеним очима гледа — како дете упија усницама брадавице њених сиса.{S} По неко меће у недра  
и усни чудан сан.{S} Чисто и бристро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} 
 месила леб — ватра велика — па се само успушило по кући.{S} Одговори Даница.</p> <p>Како се бе 
} То је та потпора била — која је Марка усрећавала.{S} Али она није тако корисна колико у себе  
ужици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућутка.{S} Ми 
ко не види — она им и сису своју меће у уста од неке неописане жеље, па са помућеним очима глед 
ки и зарђали гарабиљ са чивилука и мету уста његова себи на леву сису, па узвикну „опрости ми Б 
ро“.{S} Повикаше сви људи.</p> <p>Стоја устаде и отпоче врло одмереним тоном као какав велики г 
нуше у један мах:</p> <p>„Пст!“ Милорад устаде спуштајући дете на земљу.</p> <p>„Везуј се, викн 
репио и довео у ред она одмах оздрави и устаде. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од како 
е допадне — ја је нећу узети.{S} За тим устаде, оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је био опр 
 се пробуди и враћаше му пољупце.{S} Он устаде — те заклопи врата на вајату и понова се врати у 
 преду, гребенају и т. д. <pb n="21" /> Устане старешиница, па за тим све остале.{S} Од овога с 
тварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да устане иза софре, он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и  
о је такав ред — да кад кућни старешина устане — устану сви, а зими кад жене шију, плету, везу, 
в ред — да кад кућни старешина устане — устану сви, а зими кад жене шију, плету, везу, преду, г 
оли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доцније говорило се јавно и отворено: „Ком в 
 каке су му очице, па мали носић — мала устанца, почело ми баурати (пузити) чекај да га придоји 
ност са пуно воље и енергије.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео у судницу па прима порезу.{ 
Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде не могу устати.</p> <p>„Па шта ти велиш?{S} Одговори она са сви 
опет није као Даринка.{S} После подужег устезања Иван рече да „бегенише девојку“ и девојка узе  
амена створења.{S} Како без страха, без устезања говорите о тако страшним стварима, о смрти неп 
.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван са устезањем.</p> <p>— А што питаш!?{S} Да ниси ти коју за 
ни човек кукајући са стегнутим зубима и устима.{S} Један га је пржио, други га је туко’.</p> <p 
ја?{S} Прошапта Иван као каквим дрвеним устима, јер немађаше у њима нимало влаге.</p> <p>— хоћу 
пћући нешто са својим пламеном обузетим устима.{S} Крв појури на све стране као страшна бујица  
а ли ће ми тражити?</p> <p>— Што ти год устражи подај, само живот нек ти остане.</p> <p>— Она а 
 листић, под травку.{S} Једини ратар не уступа сунцу, већ ради бришући са лица крупне капље зно 
, а жена задругара Живана.</p> <p>Да је усуд цео свет претресао, не би нашао и саставио две суп 
— да иду и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити се јер ће главом платити.{S} Онај  
{S} Ова узајамност — ово весеље и песма усхићава живот човеков — а шта је тек остало за младост 
<p>„Сад ти тражимо 100 дуката, а ако те усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да баци в 
ју и вино, док се разговарају о крађи и утаји — док преварбавају и прекрајају разне ствари за о 
амо их продају — један део узетог новца утају и за себе задрже га казав старешини мању количину 
о год утакмичар на коњској трци.{S} Кад утакмичар падне и сломи врат онда гледаоци прсну у смех 
не чека?</p> <p>Претеран рад је као год утакмичар на коњској трци.{S} Кад утакмичар падне и сло 
 Цмиљке.{S} Њему је саопштено и план је утврђен.</p> <p>Једног дана поранио Иван у поље, па она 
ранције да такав не би био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за рад, — зауздава своје жеље и стр 
и ништа не траже, већ им је најглавнија утеха та, што је част њихове сестре остала чиста и свет 
а да цени неваљалство Иваново.{S} Ваљда утицајем своје тетке Данице — она је овако мислила о Ив 
нув на њу запету пушку.{S} Све занеми и утиша се.</p> <p>— Иван отпаса појаса — али од силног т 
.</p> <p>— Признање твоје највећа ми је утјеха, али болове срца ништа не лечи — за то те питам  
ља и тражио савета, али нигде и ништа — утјехе нема нити је може имати.</p> <p>Једна намигуша в 
ицу стегла Даринка рукама око врата као утопљеник и као полумртва метула јој главу на прси.</p> 
е крије као змија ноге, само да се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} Пови 
ме — док му општински одбор даде сеоске утрине један део, чак на крај села до саме планине, и о 
се свима силама труде да што мање снаге утроше, а да што лепше и удобније живе, док сопственици 
та да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућутка.{S} Милорад отпаса појас и даде једном слуги да  
етве његове.</p> <p>Ове речи Милорадове ућуткаше све и људе и жене, који поражени удаљише се св 
ђе 5 сведока који кад се испиташе власт ухапси Чилаша и мете му на ноге тешко гвожђе.</p> <p>Ко 
о на лавеж каквог пса но на говор жене, ухвати је за прса левом руком а десном око појаса.{S} Н 
рано нададе се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном гурну нож свој у 
и зауставише, а Иван као ветром ношен — ухвати Даринку за руку.</p> <p>Даницу стегла Даринка ру 
рко виде.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати коња, на коме јахаше вођевина, за узду — па поче 
вао својим противницима.{S} Ако се који ухвати у коло код женске коју он воли, тај ће добити пе 
да — нити је што год спавао.{S} За овим ухвати волове.{S} Стаде цика меденице на воловима, а ко 
крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим ухвати Стева за руку и викну: „ајде са нама,“</p> <p>„А 
ћи зубима — стиже на прелазу оно женско ухвати га за разбарушену косу левом руком а десном за в 
/p> <p>— Добро — добро — одговори Иван, ухватив Дару руком око врата и обоје се по неколико пут 
ај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти ухватио стоку у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’ бра 
ни, њима се саопштава како је тај и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место да  
 Он је оглашен за хајдука и глава му је уцењена 2000 динара ко га убије или власти изда.{S} Гов 
 то ретко.{S} Сир се усмрдео, кајмак се уцрвао, сок се пробрцнуо, млеко се пробурљало, све се т 
иновца му Марка — који беше у 12 год, и учаше III разр. ос. школе.</p> <p>— Казаћу ти благо ђед 
 бежу по корову и крију се — у место да уче школу и течу знање.{S} На овај начин остају инокосн 
 примери, ти верни другови сваког самца уче без прекида, и ако својим немуштим језиком оно пак  
 са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и оста 
ече и страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па да хоће мене убити не би ни желио — већ  
х жали, већ што стрепи од њих, да му не учине какво зло.</p> <p>Он је давао са једном а узимао  
ао знатне промене које се у том погледу учине.{S} Н. пр. ако дете почнемо од рођења његовог на  
омену је да не задрема — те да крава не учини штету.{S} Мала Милунка помогла Дари окупати Пуру- 
е 200 дуката код „љуте круне“ ако то не учини убиће му дете и све кућане поклати.</p> <p>И ми м 
кревет са својом добром женом Савком, и учини једну примедбу, управо пожали све код ње како је  
S} Сад око ове „Хајдучије“ гледај те ми учини мало места или за потајника, или за жандарма или  
ништа не лечи — за то те питам што тако учини.“ — На последње речи а с погледом на борбу Иванов 
о ћеш ти мислити баш одиста — да сам ја учинила нешто са Обреном.“</p> <p>— Сирота, па није јој 
 и то.{S} Али она је несрећница највише учинила, те се они издјелише и сви пропадоше.{S} Покојн 
ако је Цмиљка код ње говорила — како би учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој т 
е?</p> <p>— Неда њима Цмиља — они би то учинили.{S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад смо се 
ише.{S} Доцније се они покају што су то учинили а и <pb n="96" /> бојали су се од Петронија као 
и крјепи но покојна маја.{S} Па како да учиним неправду, како да је отерам и да је понизим — ка 
е па и то дело да је посреством Мартића учинио који су му јатаковали.{S} У исто време казао је  
ти зликовац гађао га је из пушке и тиме учинио покушај убиства а пре свега да му је убио и пса, 
баша, па да се то придене као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица, и да  
, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио своју дужност, ако ти будем отворио очи разума,  
 их Сретен:</p> <pb n="106" /> <p>— Шта учинисте вас двоје за толико?</p> <p>— Ада, задржасмо с 
погине.{S} Јер Цмиљка не би могла ништа учинити са њом живом.{S} Очи би повадиле.{S} Овако кад  
ви су људи добри, неће они ђетету ништа учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им колико су рекли“ 
ти злим — тако је тешко и још теже злог учинити добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не 
{S} И као год што је мене будући доброг учинити злим — тако је тешко и још теже злог учинити до 
 срећа и радост.{S} А то ми је немогуће учинити док не одвојим душу од овог грешног тела“...</p 
 здрављу, па одједаред тога се одрећи и учинити велику и наглу промену — опасно је за здравље и 
ераду, хрђави су — али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на земљи који не жели д 
ринут.</p> <pb n="44" /> <p>„То је лако учинити.{S} Али тиме ми би погазили аманет нашег покојн 
> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не мете прстен на руке, па после  
 му се прасад могла извући и коме штету учинити.{S} Ено га сад где поткресује суво грање на мла 
p> <p>И ми му продадосмо волове.{S} Шта учиних кукавац сињи!{S} Јадиковаше Јанко грцајући нешто 
е да Петронија мало ошину.{S} Што они и учинише.{S} Доцније се они покају што су то учинили а и 
ином без обзира на то: што су ти дугови учињени у задрузи па у њој и плаћени.{S} Марко се закле 
="20" /> <p>За подушје и сахрану све је учињено онако, како је он наредио.</p> <milestone unit= 
вече дођоше људи са рада и дознадоше за учињену штету, осуђиваху све жене за исту али главни кр 
знија на оном свету.</p> <p>Овим речима учио је Јеша своју породицу често пута, која га је слуш 
пунолетне задругаре око своје постеље и учио их.</p> <p>Његов говор био је тих, одмерен, правил 
 му ракију и нуђаше га да што ужина.{S} Учитељ је пио — али ужинати не хте — пошто је скоро бил 
ћи да је срећан и задовољан.{S} Примети учитељ и поче сркати кафу — дивећи се филозофији овог п 
кмет и одоше сви брзим корацима.</p> <p>Учитељ посматраше овај призор, па дубоко тронут запита. 
то је скоро било време и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стевану и Миленку ђацима Милорадовим да ост 
скочи на ноге — напослетку здрави се са учитељем и понуди га да седне.{S} Он седе, а деца плину 
апском оделу.{S} То беху ђаци са својим учитељем.</p> <p>Деца приђоше руци Милорадовој који чим 
м“.</p> <p>Тако се јадаше Милорад своме учитељу који га слушаше и посматраше пажљиво.{S} За ови 
<p>„Ви сте ишли мало са децом у шетњу — учо?!{S} Отпоче Милорад.</p> <p>„Јест.{S} Водио сам дец 
а сума.</p> <p>„И не би била, господине учо, да је као што треба.{S} Нас сељаке сатире незнање  
деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако се изделите 
.{S} Иван помого те се намирила стока и ушо у кућу, запалио цигару па задовољно седи и пуши.{S} 
ом, па траже трошка и кад га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те им по који сребрник о 
ка, слугу и надничара, чини те се прави ушпарање 1. плаћа се радницима незнатна надница, 2. жур 
подебелу жицу и дође пред врата Симиног фајата.{S} Мете онај тел у рупицу и нави два три пут.{S 
на софру.{S} Док се заплака мало дете у фајату — на кога он беше и заборавио.{S} Он се сети ни  
ве је тако Милораде.{S} Добро си казао, фактички, данас нема на овој земљи живог човека који би 
ните волове, али ако вам једна чивијица фали — морате сви дангубити.</p> <p>Поделити задругу, з 
у пак само лиске откинуте њему ништа не фали.{S} Круна, поражена својом кривицом у овом делу по 
хара и краде — ваљда се тамо научио.{S} Фебруарски данови увек су променљиви и влажни, снега не 
на, кад то виде.{S} Дотера се као стари фијакер.{S} Направи шишке и бароке (зулке) намаца се бе 
и учитељ и поче сркати кафу — дивећи се филозофији овог простог сељака.</p> <p>„Имао или немао  
раг.{S} Док јетрвице изаткаше неке врло фине сукње и кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за 
S} Пред судом је изгледао тако кротак и фини, и говораше увек: „Нећу криво тако ми умрлог часа. 
 службу код њих, и ко својом вештином и финоћом уме да им се допадне, тај добива врло лепих бак 
жени да му изатке, купи деци материје и фланела те их обуче и преодену.</p> <p>Овим поступком,  
е што се зове смрт.</p> <p>Једне јесени флуенција (болест) појави се рано у народу и поче немил 
ћудљиви, одмах траже новог слугу, новог фризера — да их помодира и кицоши.</p> <p>Сиромаси, кој 
p> <p>— Како ће то бити? кад ниси после фруштука ништ јео.</p> <p>— Па нисам гладан.</p> <p>— К 
оћу Даринку Сретенову.</p> <p>— Ха, ха, ха.{S} Дивна избора.{S} У шта се он замлатио.{S} Примет 
Ја хоћу Даринку Сретенову.</p> <p>— Ха, ха, ха.{S} Дивна избора.{S} У шта се он замлатио.{S} Пр 
p>— Ја хоћу Даринку Сретенову.</p> <p>— Ха, ха, ха.{S} Дивна избора.{S} У шта се он замлатио.{S 
зе где сте те вечери били.{S} Рече први хајдук.</p> <p>— А она девојчица казаће — како сте ви н 
а Мартића“ вашег брата?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— Па немојте.{S} Јер би већа сумња пала  
требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— И дете и дете!{S} Завика Мића.</p> <p> 
а пуши дуван на муштиклу што му је неки хајдук поклонио.{S} Неке важне мисли обузеле су га.{S}  
томе Цмиљка није ништа знала.{S} И овај хајдук кажњен је смртном казном.{S} А браћа Мартићи осу 
тајала четири Перовића, Марко кмет, Вук хајдук, Гвозден јатак и Милутин потајник.{S} Ово је заи 
како о томе вели Цмиља?{S} Запита један хајдук.</p> <p>— Она је луда.{S} Као да нам није сестра 
"131" /> <p>У раној јесени погибе један хајдук од потере — а други се жив предаде.{S} Вештином  
оли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И тако му морадне дати и новца, и пића и мрс 
 заврши, плануше две пушке у рукама два хајдука, а Иван и Даринка скљокаше се на прочевље.{S} Д 
удружио се са њима.{S} Он је оглашен за хајдука и глава му је уцењена 2000 динара ко га убије и 
 у потајнике да хвата на далеко чувеног хајдука Мартића и његово друштво.{S} Пошто прими пушку  
а ли би вредно било — да поменемо „паре хајдука Мартића“ вашег брата?{S} Запита други хајдук.</ 
 смо ми издали власти њиховог брата као хајдука — те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја доб 
 потајника Милутина код власти са смрћу хајдука Вука њиховог брата.{S} Убити брата свога за сре 
 а крађа на робију.{S} Робија опет рађа хајдуке.{S} Чим је наш брат Вук побего у хајдуке — он ј 
p>У саму јесен Марко је навео потеру на хајдуке који су били у некаквој кошари те су изгинули – 
а томе мислило се — да је Марко и навео хајдуке на Милорада.</p> <milestone unit="subSection" / 
 брата — који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја стрепим свако вече и страх ме готово поједе  
ајдуке.{S} Чим је наш брат Вук побего у хајдуке — он је тога часа казао осталој браћи: „Ти ћеш  
n="126" /> њима, поздравише се и одоше, хајдуци у шуму — а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладн 
њима и пред њима направи заседе.{S} Кад хајдуци наиђоше на заседу и почеше се пушкарати у ком п 
ј љутини и забуни викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} Док повикише неки. „То ти не мож’ наћи код 
а му угасе млађану свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопови крију се од *светлости као слепи миши  
са још два наоружана човека.{S} То беху хајдуци.{S} Међу њима се водио овакав разговор.</p> <p> 
њу.</p> <p>Два дана јурила је потера за хајдуцима — али ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни од 
а нареди — да цело село иде у потеру за хајдуцима.{S} Чим он то нареди дође му жандарм коњаник  
> <p>Рано с пролећа полиција уђе у траг хајдуцима а за њима и пред њима направи заседе.{S} Кад  
ро стојиш са капетаном.{S} Сад око ове „Хајдучије“ гледај те ми учини мало места или за потајни 
 ком пушкарању Вук погибе.{S} Овај траг хајдучки показао је Марко власти и ишо је на то да поги 
поче истрагу.{S} На прво место дођоше у хапс његови први шураци Мартићи са својом сестром Цмиљк 
А како је дошо са робије — мало вештије хара и краде — ваљда се тамо научио.{S} Фебруарски дано 
 Овди се саме расипа, поред тога што се хара и краде по свакој стаји, по сваком ћошку леже гоми 
Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, па да се то придене као да је Вук учинио, те 
ла — смејање — све скупа изгледа ти као хармонија разних тица и попића у мајском вечеру.{S} Две 
ки пролазе кроз село, изузев ону читаву хармонију разноврсних звона и звонцади.{S} Док други ће 
 <p>У првом сандуку нађоше један свежањ хартија, али од мање и никакве вредности.{S} Миладин је 
 има“.{S} Примети му син Милан.</p> <p>„Хвала ти дете, кад ми таква питања стављаш“.{S} Опет Је 
="79" /> <p>„Оћете ли пити што?</p> <p>„Хвала.{S} Нећемо.{S} Немамо кад.“ Рече кмет и одоше сви 
 детенце.{S} Неодољива жудња тера је да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад ни 
 и једне речи би примљен у потајнике да хвата на далеко чувеног хајдука Мартића и његово друштв 
место да иде на рад чека стоку других и хвата је — и по други пут наплаћује оно што је јуче нап 
а од 6 до 8 год. старости, долазе кући, хватају децу и тучу их немилице.{S} Она бежу по корову  
еш власт.{S} Ти Милутине потајник да ме хваташ.{S} Кукали сте како немате рада, како немате пос 
S} Марко се закле и користи сам себе са хиљаду динара.</p> <p>Сваки од њих имали сву да плате т 
е су изгинули – и за то је примио једну хиљаду динара.{S} Према томе мислило се — да је Марко и 
ко су тек јуче оживели после неумитне и хладне зиме, и ако немају никаква стеченог искуства, не 
з простирке и покривке; једите црн сухи хлеб овсени, ељдани или никакви, и радите по 14 и 18 са 
ству, не раде о хлебу а једу га.{S} Тај хлеб морам ја сам произвести, прво њима, па мене шта ос 
јући много којешта, а често пута и суха хлеба, и гледајући — како неки имају и кркају; млеко, с 
да помрете од глади, но да се захраните хлебом отетим и украденим. „Лутајуће душе“ нека вам буд 
а сви се одадоше неваљалству, не раде о хлебу а једу га.{S} Тај хлеб морам ја сам произвести, п 
 је подражавало на живот.{S} Његов рад, ход, разговор и сви покрети личили су на покрете болесн 
е стојеће рухо и далеко одавде 2—3 дана хода играће те у колу са многобројним светом оба пола,  
ужица, никако не седа на земљу већ само хода, час по кући, час око куће и по целој авлији.{S} О 
ујдурисава своје кораблице -— из даљине хоре се двопеви мешовите младежи; довикује се момчад да 
него побеђени.</p> <p>Кад му млађи ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — он  
убе.“</p> <pb n="71" /> <p>„Па шта ћеш, хоће људи да заједу надничару и раднику, па од тога да  
 мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су последњу четрдесницу дава 
ајаху.</p> <p>— Али, још ове јесени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си млада?{S} Цвете мио.</p> 
ово поједе — да ми не учине зло — па да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим се убиће теб 
ности захтевају да се узме оно што срце хоће.{S} Ја сам изабрао девојку овде близу, рече Иван с 
зобразне, што једна на другу пакосте, и хоће да нам упропасте кућу“.{S} Одговори Вук.</p> <p>На 
арко.{S} Еј побратиме.{S} Потрче помози хоће да нам сено покисне.{S} Али кад <pb n="11" /> грми 
је у јесен пшеницу или јечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два мет 
ци и виногради велики су кицоши.{S} Они хоће да се надмећу један над другим.{S} Ко је срећан да 
државају људски живот.{S} Н. пр. стомак хоће хране и то захтева од разума.{S} Разум тражи исту  
 коме процепи аљина, гуњ или чакшире он хоће ново; Остари му капа, опет нову.{S} Колико нека ст 
на приђе и поче али не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ватру — повика први Дар 
 Даро, животе мој —- како си слатка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван као каквим дрвеним 
не иза софре, он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми 
 <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и 
 тихо.</p> <p>„Нећу да ћутим!{S} Шта ми хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти чове 
био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти виш 
 ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, хоћу!{S} Али морамо се често састајати.</p> <p>— Доста  
 волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, хоћу!{S} Али морамо се често састајати.</p> <p>—  
 немађаше у њима нимало влаге.</p> <p>— хоћу -— одшапта му Дара са истим гласом и понова га при 
?{S} Повикаше отац и мајка.</p> <p>— Ја хоћу Даринку Сретенову.</p> <p>— Ха, ха, ха.{S} Дивна и 
ја никад нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и 
естра — њена мајка послушати —- али ја ’хоћу, — да ми напред купиш једну чојану памуклију од 83 
ст месеци био би на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако се не шалиш?!</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врл 
ра и 3. даје <pb n="81" /> им се хрђава храна и пиће.{S} Овим поступком, имућни људи нагоне сир 
. дин. = 500 дин. других трошкова, као: хране, пића, пресуде, саопштавање и одношење акта прв.  
и говедима кошаре.{S} Станови никакви а хране ни мало, па откуда ће то ваљати и одговарати свој 
ају људски живот.{S} Н. пр. стомак хоће хране и то захтева од разума.{S} Разум тражи исту и зап 
ури и не да ти стати ни почешати се.{S} Храни нас као пашчад, а плаћа као милостињу убогима.{S} 
е опет покупи и остави.{S} У нашој кући хранило би се још оволико чељади од оног што се проспе  
, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо заједно, радисмо сви за једног —  
еде механџија, па помисли да су дати на храну.{S} Чим уђе у судницу — он скиде капу и уђе у кан 
 да изнадничи волове и плуг, па сјеме и храну за раднике и стоку.{S} Све њиве окопате са кукуру 
ацали се каменом, он сваког пребаци.{S} Хрвали се с ким, он га надјача.{S} Кажу да у целој војс 
рескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању обали, сагореће му сено.{S} Ко му пресече коло к 
а.{S} Кажу да у целој војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је свуда први.{S} На саборе свуд иде. 
.</p> <p>Живан је био добар радник, али хрђав господар.{S} Нити је умео да броји ни да рачуна,  
ње одмора и 3. даје <pb n="81" /> им се хрђава храна и пиће.{S} Овим поступком, имућни људи наг 
гана — чергаша.</p> <p>На селу, врло се хрђава брига води о чувању и неговању мале деце; али то 
.{S} Људи наклоњени пијанству и нераду, хрђави су — али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли жив 
а и мрава.</p> <p>„Чувајте се од злих и хрђавих људи.{S} Оружје ваше против њих нека буде љубав 
радио сваки посо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са ч 
и живот примене оне свете речи мученика Христа који рече: „Гледајте ствари својих а не своје“.{ 
 ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си се звао хришћанин, или боље лагао си сам  
на земљи радује.{S} То је дан Ускрснућа Христовог.{S} Пролеће у велико, још само глогови не бех 
.{S} Ти ниси ником праштао — као што ти Христос заповеда, па и теби неће нико да опрости.</p> < 
воме, и велики ђеније рода људског Исус Христос рекао је: „Што год вежете на земљи, биће везано 
ба које је велики поборник светски Исус Христос заповедио „Гледај те створи својих а не своје“. 
ија се чаша у славу узор мученику Исусу Христу.</p> <p>Мића Мартић, најмлађи брат Цмиљчин, ваљд 
 — да ода заслужну пошту мученику Исусу Христу.{S} Тамо је после службе Божије остао цео свет у 
 је смочи згодно.{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S} Не би он меса уз ове посте окусио да га у 
Ти си лагао Исуса Христа што си се звао хришћанин, или боље лагао си сам себе.{S} Ти ниси ником 
ећи свака нешто са иглама и ни једна не хте да одбрани млеко које пола изађе и просу се.</p> <p 
ичног вечера, вечераше сви, а Даница не хте.{S} Нешто је љута.{S} По вечери одоше сви на спавањ 
дина робовања умро.</p> <p>Цмиљка се не хте да враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то п 
жина.{S} Учитељ је пио — али ужинати не хте — пошто је скоро било време и вечери.</p> <p>Учитељ 
 n="130" /> <p>— Он Бог и душа не...{S} Хтеде да каже Даринка.</p> <p>– Пст!{S} Писну други окр 
говор.{S} Живан није знао које су, нити хтеде видети.{S} Али је пажљиво слушао њихов разговор.< 
 иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене куда  
о живот нек ти остане.</p> <p>— Она ако хтедне нека ми да дјете — па опет се може удати, рече И 
ородице, и суседи и комшије, кад су год хтели да оговарају, и завађају, да компромитују и осује 
гове планове, једном речју — кад су год хтели да га почасте незадовољством — они су само муцали 
о у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цм 
другим стварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да устане иза софре, он запита Ивана:</p> <p>— хоћ 
редан као мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео и предузимао све је задовољно и срећно довршивао.{ 
о се морало прећутати.</p> <p>Мића није хтео ни једну чашу више попити од Ивана и тако обојица  
сам први пут узео Даринку као што сам и хтео, куд би сад био срећнији и напреднији.{S} Овако Бо 
ра му је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца сроством везао.{S} Позваше га у кућу 
p> <p>„Није шала двеста дуката.</p> <p>„Хтео си рећи динара.</p> <p>„Дуката, дуката господине.{ 
вађа пакост, клевета мржња и злоба увек царовала у њиховој кући.</p> <pb n="34" /> <p>Покојни ч 
ваком послу вична.{S} Највећа жеља која цароваше у њеној души беше та: да се сваком допадне.{S} 
виње, а неки узели у зајам са интересом цванцик на дукат месечно.</p> <p>Милорад и Милан остадо 
леће у велико, још само глогови не беху цветали ни листали, а остало све, оживело све — све се  
оће ли те дати отац, — јер си млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ако ове јесени не дадне — друге ће  
</p> <p>Овог истог пролећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механи да  
о и рукује се с анђелима.</p> <p>Сретен Цветић, отац Даринкин, једног вечера и он приредио коми 
их мужева.</p> <p>Даринка ћерка Сретена Цветића, ћерка једног поштеног и доброг домаћина, беше  
 врљику и уђоше око 30 њих.{S} Трешња у цвету, купус тек посађен и примљен.{S} Овце дигоше све  
а постаде продавачица — шта мислите?{S} Цвећа.{S} Или рада својих здравих и снажних руку.{S} Не 
 легли.{S} На пољу у место оног сунца и цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто кроз коју промиче киш 
и музику уз коју играте — осећати мирис цвећа, — пријатност вина и сласт јела.{S} Само што ови  
 исти мах извади из недара овај пукетић цвећа — извадив га из мале торбице што јој о руци висаш 
дом:</p> <quote> <l>Јој ђецо, поломљено цвеће,</l> <l>Озов те се кад вас мајка зове.</l> <l>Да  
 и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“</p> <p>Сељачке намигуше већ су прокопк 
угуши се од плача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све село чује.{S} У вече до 
 ако немате срдачку (на којој се окреће цев), не можете радити.{S} Склопите цео плуг и запрегни 
е, кружиће, карлице, кутлаче, грудњаче, цедила и т. д. сваки дан прати и чистити, солити и прев 
не лињати, а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе 
ламе.{S} Нема свињама свињца, већ му се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни 
 своја дужност коју ће отправљати преко целе године.{S} Ја мислим да уредимо овако:{S} Стоја и  
пет оваца, са тим мрсила сву кућу преко целе године и опет прода по неки чанак млада кајмака те 
рта.{S} Година прошла добро родила — па цели месојеђа све саме свадбе и весеље.{S} Шурак Чилашо 
доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека са целим прибором“.{S} Ово говорећи пружи му руку, руковаш 
.{S} Нит’ кога трефише нити стигоше.{S} Цело село отишао цркви и изгледало је као пусто.{S} Они 
извиде и саслуша усмено, па нареди — да цело село иде у потеру за хајдуцима.{S} Чим он то наред 
ена и деце као црва у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше мало и велико.{S} Милорад сахрани < 
 вриска чељади, скупи се сав комшилук и цело село.</p> <pb n="65" /> <p>Пошто је претурено све  
нили да ме удостојавате са задовољством целог мог живота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умр 
аћа њезина.</p> <p>На велико изненађење целога света пронесе се глас да је и Цмиљка трудна.{S}  
S} Примети Милан.</p> <p>— Она је узрок целој тој несрећи.{S} Опет Мића.</p> <p>— Море бога ти  
мо хода, час по кући, час око куће и по целој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој, <pb n 
 продужи.{S} Наша се кућа рачуна прва у целој капетанији!{S} Марко је кућни старешина и скоро с 
и се с ким, он га надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је свуда први 
ми ти као човек имућан и најсигурнији у целој општини тако одговараш шта ће ми рећи ова гомила  
н пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије.{S} Ама смем у живот, ако сад  
коло, она вам мора лежати.{S} Наместите целокупан разбој и доведи те га до ткива, па ако немате 
амо доста и добре земље — али 3/4 од те целокупне имовине ја сам својом руком купио и платио, о 
ју слику душе.{S} Душе, то смо ми овако целокупни — са свима својим органима и чулима.{S} Смрт  
а, није ништа могла урадити.{S} У њеном целокупном раду осети се одмах једна огромна разлика, ј 
укне тиква једном.{S} Њина свила досади целом селу.{S} Ама живота ми мога, давно би се они поде 
викати, дерати и досадити својом лармом целом селу — које ће изрећи свој суд у овим речима: „Ов 
мењиво.{S} Кукурузи се беру на јако.{S} Целу ноћ стоји шкрипут кола путевима уз пратњу песми ра 
} Ореже га и окопа, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере грожђе <pb n="51" 
нак смо плаћали одмах чим се разреже за целу годину напред.{S} А од како се изделисмо, ми пропа 
или на своје буџаљиће незнатан товар па целу ноћ гурају голим раменима у блатаве точкове и онак 
о:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића дадоше му то име.{S} И он ј 
талом година је родила, али нема ничему цене.{S} Стока, од како је почеше слуге гледати поче ја 
вечанству.</p> <p>Даринка није умела да цени неваљалство Иваново.{S} Ваљда утицајем своје тетке 
с прам њега.{S} Ту доброту он није умео ценити он ју је увек наопачке узимао.{S} Али овог часа  
е и правде.{S} До скора ти ниси умео да цениш ничију част ни живот.{S} Али дела твоја и заслуга 
ју?</p> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дуплом ценом своје-ручно написату и потписату.“</p> <p>„Ја ист 
 казав старешини мању количину или нижу цену.{S} Други опет, иду на вежбања војна сами или са с 
о су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали, како су Перовићи п 
у дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је опет продо 
ено, неизмерено и по мраку, за незнатну цену, па најчешће и на вересију.{S} Кућни лопови сву ка 
бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред судом је изгледао тако кротак и фини, и г 
 <pb n="119" /> више — он је знао да ту цену мора својим животом платити.</p> <p>Одмах се проме 
 И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој жени Перуници.{S} Сутра дан — повеза 
ена задругара Живана.</p> <p>Да је усуд цео свет претресао, не би нашао и саставио две супротно 
најновијем методу.</p> <p>Завидео му је цео свет, како се његова породица слаже и поштује — как 
еће цев), не можете радити.{S} Склопите цео плуг и запрегните волове, али ако вам једна чивијиц 
душе“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово и 
 душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У народу је такав обичај,  
 се радује дивном мају.</p> <p>Први дан цео свет обукао се у најлепше празнично одело и отишо у 
у.{S} Тамо је после службе Божије остао цео свет у весељу, у игри и песми, у шали и смеху пијућ 
ш.{S} Не могу ја служити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана. 
Јанко сврати код механџије и исприча му цео догађај кров плач па за тим замоли Цинцарина да при 
е преобуке, а деца су му била: као деца цигана — чергаша.</p> <p>На селу, врло се хрђава брига  
„Овди је горе у овој кући но под чергом циганском.{S} Ономад турим ђетињу кошуљицу на вериге да 
а) јер ће ме убити.</p> <p>„Марш одатле циганчино једна!{S} Море док те уватим искидаћу те у па 
ало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару.{S} Мића пође — они га обоје испратише далеко, п 
што плаче.“ За тим извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и извед 
се намирила стока и ушо у кућу, запалио цигару па задовољно седи и пуши.{S} Даринка вари млеко  
сваког 1/4 часа припијао и савијао нову цигару.{S} Стоја је намиривала стоку са своје две ћерчи 
вао.{S} За овим ухвати волове.{S} Стаде цика меденице на воловима, а кола закркташе као банда и 
у па заману начелнику право у главу.{S} Цикнуше меденице, дотрчаше жандарми и одвукоше је.</p>  
рчу ади нигде не стижу.{S} Њихова свака циљ, сваки план — свака жеља остаје празна.{S} Њихова ј 
една са другом и тако постизавају своје циљеве.{S} И ако икад, данас је настало оно доба које ј 
откуда ће то ваљати и одговарати својим циљевима.{S} И шта мислите, кад човек није могао да сач 
и сутру се на распазарује“.{S} Одговори Цинцарин, окренув леђа кмету и оде у подрум.{S} За овим 
ца лицитаната, дође и механџија — један цинцарин.</p> <p>„Тристу динара“ рече механџија.</p> <p 
 цео догађај кров плач па за тим замоли Цинцарина да прими новац натраг, јер није ни заведен у  
м најглавнијим деловима, али ако немате ципун сразмеран води која окреће коло, она вам мора леж 
, Стојан Поповић, Илија Дуњић и Станија Цицовићка, сведоци.</p> <p>Стојан и Илија — заклеше се, 
ите његово издерано рухо кад је на пољу цича и мраз; обујте његову обућу која личи на мрежу пау 
овчала му руке око врата па цмака ли га цмака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то био неср 
школе.{S} Сковчала му руке око врата па цмака ли га цмака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је 
а задојавајући дете?</p> <p>— Неда њима Цмиља — они би то учинили.{S} Не знаш ти како је она до 
него њојзи.</p> <p>— А како о томе вели Цмиља?{S} Запита један хајдук.</p> <p>— Она је луда.{S} 
онцади.{S} Док други ће овим редом: „Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне моје две овце“, 
о што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те  
н објетине су на све стране.{S} И браћа Цмиљичина у очи тога дана били су на тајном збору са јо 
ју.{S} Нек нам потпише развод брака.{S} Цмиљка је добра, она ће се опет удати за другога пошто  
и повадиле.{S} Овако кад она погине.{S} Цмиљка може комотно да се врати на имаће.{S} Но не знам 
рукама, како је одмах из вајата изљегла Цмиљка са расплетеном и разбарушеном косом.</p> <p>Дани 
ћем.</p> <p>— Станија се закле, како је Цмиљка код ње говорила — како би учинила ма с ким обљуб 
 косом.</p> <p>Даница се закле, како је Цмиљка код ње признала — да је извршила обљубу са Обрен 
али.{S} У исто време казао је да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И овај хајдук кажњен је смр 
есеца рођено.{S} А кад се сумира упрсте Цмиљка је затруднела пре 2 месеца — но што је Обрен ову 
вео сву ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико изненађење цело 
 треба да се разиђете по обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери били. 
ње целога света пронесе се глас да је и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да роди — те да се 
 — а пред духовним судом стојаше Иван и Цмиљка Перовићи тужиоц и оптужена.{S} Даница Перовићка  
а нису погрешили.{S} Сестра му је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца сроством ве 
а.</p> <p>— Она треба да погине.{S} Јер Цмиљка не би могла ништа учинити са њом живом.{S} Очи б 
ојку, венчаше се па се разиђоше.</p> <p>Цмиљка је била добро чељаде — свакоме послу вична и дос 
та — и одоше право Мартића кући.</p> <p>Цмиљка, сестра Мартићева — беше лепа девојка —- али опе 
агом као што жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је добра и уредна домаћица.{S} У дому њеном ништ 
нтересом динар на дукат месечно.</p> <p>Цмиљка је била јако жалостива што јој бог не даде бар ј 
 после 6—7 година робовања умро.</p> <p>Цмиљка се не хте да враћа на крвљу замућено огњиште и а 
и поништи брак у корист Иванову.</p> <p>Цмиљка је са великим болом издржала оволику неправду и  
 двоје упитају за здравље његове сестре Цмиљке и његовог сестрића Чедомира.{S} То се морало пре 
а се изврши развод брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и план је утврђен.</p> <p> 
ица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке обасипајући је пољупцима каквим је никад досад н 
и би.{S} Нисам те ни пито шта почини са Цмиљком — шта вам би буди Бог с нама.</p> <pb n="121" / 
у сад!?</p> <p>— Треба да се измириш са Цмиљком и нека ти опрости.</p> <p>— То ће ми бити прва  
одине, како заједно живи Иван са својом Цмиљком.{S} Обоје младо; обоје здраво; снажно и развије 
и први шураци Мартићи са својом сестром Цмиљком, па после остали Иванови противници који су се  
м моју лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то признај 
 сео на праг свог вајата и слушао своју Цмиљку како тепа ономе чега они немађаху.{S} И тога час 
 и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он <pb n="128" /> клону, ноге му се подсјекоше — 
знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа  
о своју закониту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико места обелоданио и с 
исту.</p> <p>Мића Мартић, најмлађи брат Цмиљчин, ваљда је заборавио — да му сестра није тамо ко 
не жуди за тим благом као што жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је добра и уредна домаћица.{S}  
ла је блудница, <pb n="58" /> тај гадни црв — који са својим отровним зубима подгриза срећу и б 
оносило.{S} Стаде писка жена и деце као црва у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше мало и вел 
трже и одвоји своје очи са једног малог црвеног човечуљка који се погађаше са надничарима.{S} П 
пузавци љуште им кору и сладе се разним црвима и инсектима.{S} Уклоните те суве и изваљене шљив 
аки дан и радио на оваком дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и д 
досади мене.{S} Видиш, та моја искидана црева — та врежна од кромпира и бостана.{S} Ја сам из н 
/> му пијем патоку — те да ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати своје вочиће — 
огледа преко свију и виде: да сви одоше цркви на причес која је далеко пун сахат ода.{S} Он је  
о огромно по путовима.{S} Сватови пошли цркви на венчање — па нису могли путом од силног блата, 
ефише нити стигоше.{S} Цело село отишао цркви и изгледало је као пусто.{S} Они се привукоше бли 
{S} У њој има неких манастира, градина, црквина, шанчева и т. д.</p> <p>„Јесте.</p> <p>Опет зал 
се у најлепше празнично одело и отишо у цркву — да ода заслужну пошту мученику Исусу Христу.{S} 
 пећи, без простирке и покривке; једите црн сухи хлеб овсени, ељдани или никакви, и радите по 1 
е изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он затури поро 
} И тога часа — као да му се скиде нека црна копрена са срца — те њене речи осећао је као да му 
изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог, носа правилног, ве 
но-белог, носа правилног, веђа густих и црних, очију црних и бистрих као кристал.{S} Једном реч 
а правилног, веђа густих и црних, очију црних и бистрих као кристал.{S} Једном речи речено све  
у па и још многих беше ванредно леп.{S} Црномањаст, ћосав, здрав, снажан и потпуно развијен.{S} 
поче љутито и набусито повезујући своју црну као „зифт“ косу на маленој и округлој глави неком  
мим члановима ове задруге ово све и још црње саопштавају — подмећу, и клеветају једно код друго 
рхтало.{S} У његовим очима, у говору, у цртама лица читала се неизмерна љубав и помирљивост.{S} 
ути своје „Ја“.{S} Ко му пребаци камена црћи ће му во.{S} Ко му прескочи скок липсаће му коњ.{S 
жи и пола сврхани зеленака набере један чабар.{S} По неко дугме на грозду зрело они берући преб 
ак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ведрице, (крављаче) бакраче, кружиће, карлице, 
де и т д.{S} Док купише качице, буриће, чаброве, ћупове, чутуре, вреће, торбе, лонце, кашике, с 
па га поче превијати.{S} Мете га опет и чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата и она се отвори 
ски одбор даде сеоске утрине један део, чак на крај села до саме планине, и он тамо направи мал 
 имати своје вочиће — па не носити дрва чак из планине на својој грбини, и опет пребацивање и п 
S} Па у воденицу.{S} Новим по 40—50 ока чак на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже по 
 један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац подморао да узме жену кој 
ове, чим се коме процепи аљина, гуњ или чакшире он хоће ново; Остари му капа, опет нову.{S} Кол 
ашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшире у рукама, како је одмах из вајата изљегла Цмиљк 
и кукуруза и т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и кајмака, бардак ракије и чутуру вина и т.  
 преко целе године и опет прода по неки чанак млада кајмака те купи соли или опанке.{S} Имала ј 
Он ће ићи у школу, мајка ће њему купити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала  
 пређа за платно, сукно, сукње, поњаве, чарапе, појасове и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца 
рмима, као и то: плела им <pb n="70" /> чарапе, рукавице и т. д. а поред тога радила је варошка 
укње и кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ираме, чупава ш 
Даринка у кућу и донесе најлепше везене чарапе — те му их тури преко крила и пољуби га у руку.{ 
есном за велики нож, који му стајаше за чарапом десне ноге.{S} Нави дете преко леве ноге и закл 
 Иван је отишо у виноград да обере неке чардаклије (вињаге) сви уђоше у кућу па напослетку и Ив 
/> на покрет тела своје лепе жене, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је бил 
лач — па кукај, па кукај — скупи се сва чаршија као на неко чудо.{S} Док један запита „шта ти ј 
ања и одобрења својих задругара, купи у чаршији памука за платно и плати једној жени да му изат 
ни приличну суму новаца неком трговцу у чаршији.{S} Главна несрећа била је међу њима, што и Гво 
том свану.</p> <p>Сад треба да се иде у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други толики нов 
болови уминути до сванућа, па да рани у чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше једна страшна см 
 никако не седа на земљу већ само хода, час по кући, час око куће и по целој авлији.{S} Она је  
да на земљу већ само хода, час по кући, час око куће и по целој авлији.{S} Она је била телом ту 
и ишо лагано као да се прикрада нечему; час би застао и стегнутим песницама показивао неке мими 
 обузеле су га неке чудновате мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано 
} Час је ишао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као да се прикрада нечему; час би зас 
д као изван памети гледаше час у једног час у другог.{S} Онај старији лупи га грлићем своје пуш 
 /> <p>Милорад као изван памети гледаше час у једног час у другог.{S} Онај старији лупи га грли 
 <p>Стиже и подне.{S} Искуца и последњи час — кад треба детету живот откупити, али нема откупа, 
 су и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — да се ретко што могло  
утура са ракијом са којом је сваког 1/4 часа припијао и савијао нову цигару.{S} Стоја је намири 
p>„Сећам се добро.{S} Бата је био овога часа овде — са мојом ђецом — са моја два анђела.{S} Сам 
{S} Људи, који се причесте грехом, тога часа помрачи им разум, и они невидећи коме треба, а ком 
 брат Вук побего у хајдуке — он је тога часа казао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јата 
тепа ономе чега они немађаху.{S} И тога часа — као да му се скиде нека црна копрена са срца — т 
ју је увек наопачке узимао.{S} Али овог часа промени се, као кад се за један тренут какав праме 
ити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако говораше кроз плач и јецање кмет Јанко.{S 
и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Послушај оца — па у име Бога нећеш се кајати 
вораше увек: „Нећу криво тако ми умрлог часа.{S} Нећу бацити у потомност моје шесторо ђечице“,  
{S} Доста ли си срећни људи унесрећила; часних осрамотила, богатих осиромашила; добрих позлила  
о сазнаш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и поштено умрети.</p> <p>В. Јањић.</p> </body> <b 
о живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете делити пре но док немаднете пун 
ебе Иване — што сви нанијо таку љагу на част моје сестре и моје куће, кад она то није заслужила 
 већ им је најглавнија утеха та, што је част њихове сестре остала чиста и светла.{S} И тако су  
т као какав убоги.{S} То убија понајпре част моју, његову па и свију нас.{S} Да би ја што купил 
сположења укућана, да очува своје име и част, ради свог мужа и своје дечице; али док је на то м 
{S} А како још то не би био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2 године као гардист.{S} 
} До скора ти ниси умео да цениш ничију част ни живот.{S} Али дела твоја и заслуга твог оца пом 
 доста, али то доста кад се подели на 9 части изгледа много мало.{S} Дође им по 20 оваца по пет 
} Многи би претресали питања о Марковој части и животу, али просто нису смели, он познаје свако 
онијеше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога живота.{S} Узеше свећу од механџије и запали 
ијатељима, пева се и весела и напија се чаша у славу узор мученику Исусу Христу.</p> <p>Мића Ма 
ошла сестра, а данас ми дође — па немам чаше ракије да јој пружим, нити залогај леба као што тр 
, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије.{S} Ама смем у живот, ако сад немадне Стоја 
ећутати.</p> <p>Мића није хтео ни једну чашу више попити од Ивана и тако обојица су се били при 
аким, <pb n="40" /> али и беше снажан и чврст те нико му речи није смео ословити што би њега ув 
и беле.{S} Па ногице дебељашне — беле и чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S}  
и каквом пљуску или топљењу снега услед чега беше друм високо издигнут са обе стране, а при том 
еприсебношћу уједе га за ногу.{S} Усљед чега се он јако разљути и у тој љутњи дође својој кући, 
а и слушао своју Цмиљку како тепа ономе чега они немађаху.{S} И тога часа — као да му се скиде  
ном женом) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски рад, па д 
, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо мајци 
четом својим, над својим милим и драгим чедом, које је улетило у чељусти лафа, и које може свак 
Милорад и Милан.{S} Синоваца:{S} Марко, Чедомир, Петар, Гвозден, Милутин, Вук и Живан.</p> <p>Ј 
н.</p> <p>„То би било право“.{S} Додаде Чедомир.</p> <pb n="23" /> <p>Остали сви ћуте.</p> <p>Д 
 као кривац стајао пред судом — њега је Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S 
оје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин, где 
јни Живан уби се због жентурине, за тим Чедомир одаде се крађи и нераду.{S} Па Вук разбојништву 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чедомир и Круна имађаху шесторо деце и сва бијаху једно 
уго, без да падну власти у шаке.</p> <p>Чедомир, чим се подели и изађе из задруге, он паде у ка 
његове сестре Цмиљке и његовог сестрића Чедомира.{S} То се морало прећутати.</p> <p>Мића није х 
аћина са којим красан пород има.</p> <p>Чедомира је подигла, школовала и дала га на браварски з 
, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да донесу пића.{S} Кад 
оја је до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој башти коју чувају мала и нејака деч 
 дана па сутра опет место да иде на рад чека стоку других и хвата је — и по други пут наплаћује 
 изједна, и они чекају време раду, а не чека време на њих.{S} Овако се сви траже, сви иду — и т 
ба то он мора да чини.{S} Тако време не чека, а сваком раду има одређено време.{S} Кад беху у з 
 ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год утакмичар на коњск 
 да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека са целим прибором“.{S} Ово говорећи пружи му руку, 
ала устанца, почело ми баурати (пузити) чекај да га придојим.{S} О, колико ме уједе, што се ује 
уби — слатко моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{ 
 све.{S} А њих осам раде изједна, и они чекају време раду, а не чека време на њих.{S} Овако се  
 ни људску ни на спрему и алате није се чекало ни дангубило.</p> <p>Док други — где их је једно 
с да је и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да роди — те да се сазна чије је дете.{S} И одис 
 тога се немој плашити.</p> <p>— Али да чекамо док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо т 
 шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море да сам  
рисајући сузе.</p> <p>— Кокош немам кад чекати, него дај по залогај леба обичаја ради.{S} Одгов 
друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, хоћу!{S} Али морамо се чес 
та, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем чекати оног зграновника (свог мужа) јер ће ме убити.</p 
или крстине, па не овршена на време већ чекати кишовиту и магловиту јесен — док све миши појели 
ату тако снажно, да посрну.</p> <p>„Шта чекаш?</p> <p>Дете једно врисну кад виде да му ударише  
 би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се за онаким голуб 
тави лонац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чекаше да спане роса — већ почеше брати, и скоро набраш 
S} Даница не беше још пустила овце, јер чекаше да спане роса, која највише чини те се овце мети 
 дубоко уздахнувши Марко обриса зној са чела па настави.</p> <p>„Кад одосмо доле, ми свратисмо  
а.{S} Испод његовог великог и зализаног чела жарила су два велика ока која беху управљена <pb n 
ушка, а куче умукну — погоди га по сред чела.{S} У исти мах зрно удари у мали стаклени прозорчи 
ђа једна спуштена а друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила јастр 
ца.{S} Стоке нису имали, сем кокоши.{S} Челично трпљење — чемеран живот.{S} Нада у будућност ви 
иком — што она лупи затијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше и почупаше по неколико би 
ло и лупило о ивицу неког брвнета самим челом и беше обливено сво у крви.{S} Док га она диже и  
!{S} Ако си старија, старија ти кожа на челу.{S} Шта се мене тиче за твога мужа.{S} Ако ти може 
 Она дође и у кућу Перовића и пообаљива чељад на постељу која попадаше као снопље када духне се 
ате донеси нам, или ћемо ти поклати сву чељад по кући.</p> <p>„Кумим вас Богом убите ме.{S} Нем 
ајка осећали су се срећни — што су тако чељаде умели спарити <pb n="111" /> са својим вином, па 
е разиђоше.</p> <p>Цмиљка је била добро чељаде — свакоме послу вична и досетљива.{S} Отац и мај 
старешина у кући својој у којој живи 36 чељади.{S} Име његови синова беше:{S} Милорад и Милан.{ 
ази се од чуда.{S} Стаде писка и вриска чељади, скупи се сав комшилук и цело село.</p> <pb n="6 
} Једном речју — задовољити толики број чељади са различитим укусима и апетитима, а нарочито за 
 У нашој кући хранило би се још оволико чељади од оног што се проспе — сваки дан даје се свињам 
<p>У кући се не чујаше нико.{S} У место чељади врвила је ларма од кокоши, петлова, гусака и ћур 
милим и драгим чедом, које је улетило у чељусти лафа, и које може сваког тренутка погинути.{S}  
.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са налич 
имали, сем кокоши.{S} Челично трпљење — чемеран живот.{S} Нада у будућност више куражи но пуна  
 може сиромах радити кад нема чим ни на чему.{S} Што год има земље то је заузето, управо оно шт 
еђима, оне би још ту разговарале о које чему али не могаху, и тако се размимоиђоше и одоше свак 
<p>— Али га на зло нагони —</p> <p>— По чему то?</p> <p>— По томе — што ћеш му довести неког ђа 
који на изменице један за другим рикаху чепајући ногама и шишћући кроз нос на рој муха и обадов 
е, а деца су му била: као деца цигана — чергаша.</p> <p>На селу, врло се хрђава брига води о чу 
/p> <p>„Овди је горе у овој кући но под чергом циганском.{S} Ономад турим ђетињу кошуљицу на ве 
ош за живота свог направио је од камена чесму у свом воћњаку, одакле носаху воду многе куће из  
д.{S} Гура их у очигледну пропаст, и ти чести примери, ти верни другови сваког самца уче без пр 
ућа чувена је у неколико капетанија као честита, са своје породичне задруге, у којој беше 4 бра 
рех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом старини чича Јеши, у оне речи, које говораше о 
 бркова густих а кратких; зуба ситних и честих; врата кратког, плећат, снажан и развијен потпун 
их у свима погледима колико је мого.{S} Често пута, он је се вајкао код Данице, како су они лак 
о буде њихово као што је некад било.{S} Често су пута они помињали „дугу њиву“ коју је Вук прод 
 једне а лепом животу са друге стране — често пута запитали би се:</p> <p>„Откуда ли овом човек 
сто криво.{S} Немајући много којешта, а често пута и суха хлеба, и гледајући — како неки имају  
нице — па после да се суди и дангуби, а често и главу разбије ту сам своју или свом брату — сус 
е много, па тако се са сваким свађао, а често пута и потуко.{S} Он је због својих преступа имао 
панке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је често носила по 20-30 јаја и продавала.{S} Овде 14 музе 
трве нека мање нека више; и долазило се често до деобе, али Јешин старији син Милорад није ника 
.</p> <p>— хоћу, хоћу!{S} Али морамо се често састајати.</p> <p>— Доста више ђаволи једни.{S} О 
рхтала лежећи му у крило.{S} Отимаху се често руке Ивану — да је помилуши по ножицама.{S} Али ј 
овако млада знала за пламен љубави који често загрева срца у младежи, али строгост њеног оца и  
Овим речима учио је Јеша своју породицу често пута, која га је слушала као пророка и гледала у  
редаду својој доброј жени на чување.{S} Четврти, пети и седми узели бучук (мерац) брашна, бучук 
створова.</p> <p>Месец беше у последњој четврти — он тек у зору излази.{S} Небо начичкано са зв 
и глава, ни од њих ни од детета.</p> <p>Четврти дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао 
аше како ваља.{S} Сваке године по једна четвртина његова пређубравата је и даваше огромну колич 
крио многе тајне лоповске и разбојничке чете којима беше глава Марко.</p> <p>Но сведоци не поре 
>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за ова четири вола?</p> <p>„Двеста динара“ рече један.</p> <p> 
ући Гвозденовој неколико пута састајала четири Перовића, Марко кмет, Вук хајдук, Гвозден јатак  
оз стегнуте зубе — паре!...</p> <p>— Од четири динара — више ни паре немам — промуца Иван дрхћу 
олу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири године он се промени.{S} Сад ни онај Иван нити г 
вање овим редом:</p> <p>„Драга децо!{S} Четрдесет година има, како ја управљам овом кућом.{S} К 
ичан човек.</p> <pb n="7" /> <p>Јеша је четрдесет година управљао кућом.{S} Пропратио многа вес 
</p> <p>Од Ускрса до Спасовадне само је четрдесет дана — али Иван са својом Даринком не би срећ 
 хоће да излуди.</p> <p>Кад су последњу четрдесницу давали, беше се искупио силан свет.{S} Мног 
еста динара“ рече један.</p> <p>„Двеста четрес“ рече други.</p> <p>„Први други пут“.{S} Дали ко 
о прими пушку и муницију и пође у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му нешто шапташе.{ 
} Напослетку рече му гласно „свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми да разговарамо о некоме важ 
 деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код другога но код себе.</p> <p>Они су живели на  
та кмета Јанка који ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово волови и коњ?</p> <p>„Милорада Перовића једно 
гризне по неки пут помишљајући да су то чибучићи од шећера; и тако добро озебе и долази у собу  
 и запрегните волове, али ако вам једна чивијица фали — морате сви дангубити.</p> <p>Поделити з 
S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ са чивилука и мету уста његова себи на леву сису, па узвик 
примећаваху се издалека пруге плаве као чивит.</p> <p>„Све све, али ја нисам ни речи рекла сино 
жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ираме, чупава шиљтета и јастуке — све 
 несрећник“?{S} Запита Стоја смешећи се чиј се смех беше помешао сва великим знацима злобе.</p> 
 стопе једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бо 
е из овог села, већ из Г...</p> <p>— Па чија је?{S} Повикаше радознало Иван и мајка му.</p> <p> 
а не ограђено, те га чупера и буче које чија стока.{S} Зденута пшеница у стог или крстине, па н 
 се још чекало да роди — те да се сазна чије је дете.{S} И одиста она роди мушко детенце ко зла 
ући заједно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на по само.{S} Они згру 
у томе што је чинио добра сиромасима из чије се средине једино рекрутују лопови.{S} Али није им 
{S} Вук иђаше уским и блатним сокацима, чији пролаз сеоска кучад саопштаваху једно другом.{S} О 
в. „Дошла си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више личио на лавеж каквог пса но на говор 
ница и заврташе рукаве своје кошуље, на чијим белим и пуним рукама примећаваху се издалека пруг 
ко гвожђе.</p> <p>Код суда на претресу, Чилаш је рачунао да ће сведоци порећи своје раније иска 
елата, пресуда би оснажена, и Петроније Чилаш оде да издржава робију на правди Бога.</p> <pb n= 
stone unit="subSection" /> <p>Петроније Чилаш издржа 2 год. робије по тужби Марковој и помилова 
лање са опасним људма.</p> <p>Петроније Чилаш, један од најопаснијих лопова, кога тако зваху зб 
е и они и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 15 година робије.</p> <p>После више апе 
е враћати је назад.</p> <p>Чим то спази Чилаш он у највећем гњеву, а сем тога раздражен усљед в 
" /> поможе дизгин коња те не паде, док Чилаш понови два ударца — и Марко паде на земљу сав у к 
 злостављао и отео му 50 дуката.</p> <p>Чилаш немаде сведока, он би тих нашао да му сведоче у п 
 наиђе један њихов сусед и виђе.</p> <p>Чилаш задржа код себе револвер пошто овај сведок виђе,  
рском сведоџбом и оптужује код полиције Чилаша, што га је овај на разбојнички начин напао, разо 
едока који кад се испиташе власт ухапси Чилаша и мете му на ноге тешко гвожђе.</p> <p>Код суда  
рима, који усљед старости подлеже снази Чилашевој.</p> <p>Али како је то било на путу, наиђе је 
јеђа све саме свадбе и весеље.{S} Шурак Чилашов доводи девојку — и он му војвода у сватовима.{S 
опанци процепе он их баци и тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ или чакшире он хоће ново 
да падну власти у шаке.</p> <p>Чедомир, чим се подели и изађе из задруге, он паде у канџе интер 
цело село иде у потеру за хајдуцима.{S} Чим он то нареди дође му жандарм коњаник и даде му неко 
аше дужност са пуно воље и енергије.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео у судницу па прима п 
 се поједе; лепа пића, то се попије.{S} Чим се коме опанци процепе он их баци и тражи нове, чим 
робију.{S} Робија опет рађа хајдуке.{S} Чим је наш брат Вук побего у хајдуке — он је тога часа  
р би га могао неко са стране видети.{S} Чим уђе у нутра, он затвори за собом врата и закључа.</ 
 нарамак оне суховине и однесе кући.{S} Чим дође пред кућу.{S} Он дозва сестрицу Милеву — која  
емам — промуца Иван дрхћућим гласом.{S} Чим он заврши, плануше две пушке у рукама два хајдука,  
ија, па помисли да су дати на храну.{S} Чим уђе у судницу — он скиде капу и уђе у канцеларију.{ 
се освети кучету и његовом домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S 
ер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да чим она роди дете Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — 
</p> <p>Не може сиромах радити кад нема чим ни на чему.{S} Што год има земље то је заузето, упр 
а сићи у ону шуму спрам његове куће, па чим се сутон повуче, ви пређите и извршите дело.{S} Отп 
 би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти 
о је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, а нарочито тежачком <pb n="60" />  
уписаше своје делове и опет имали су са чим радити.{S} Марко пак, наплати се добро за своје ста 
> <p>Деца приђоше руци Милорадовој који чим их спази скочи на ноге — напослетку здрави се са уч 
метан судија.{S} Па нас груваш крвнички чим достигнеш, а твоју женку само мало окреса по сукњи  
 и заузето.{S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљу дао толико земље колико он може на њо 
о и развијено.{S} Али немају нешто — су чим би живели.{S} Немају нешто чиме би се срећни назвал 
и по триста.{S} Данак смо плаћали одмах чим се разреже за целу годину напред.{S} А од како се и 
узду — па поче враћати је назад.</p> <p>Чим то спази Чилаш он у највећем гњеву, а сем тога разд 
што — су чим би живели.{S} Немају нешто чиме би се срећни назвали.{S} Немају нешто што би им ум 
вокруг“.{S} Тај обрт, тај „левокруг“ не чине људи, већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је на 
ица које су неизбежне мислити да се оне чине у инат некога. „Изнела дјете пред свиње“.{S} Како  
 <p>„Ви гледате својим очима, како овце чине штету па ни мукает“ (ни бриге).</p> <p>„Исто тако, 
е које какве неправде које се њој тобож чине.</p> <p>Тако је резонирала Даница, па и остале њен 
рзи да ради, тај нема тих својстава што чине сваког живог створа срећним, и њему је Бог одузео  
 између сопственика, слугу и надничара, чини те се прави ушпарање 1. плаћа се радницима незнатн 
 између њих и добрих па само добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, док не умре природно 
ове — а ако је жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време не чека, а сваком раду има одређено 
м братом остани заједно.{S} Ја и Ружица чини ми се нећемо се никад свадити —— јер то ни до сад  
 — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Послушај оца — па у име Бо 
ебе, мужа и петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као што сам некад могла; из 
ћи не зна ништа шта се ради.{S} Мене се чини да се ви задужујете изједна, у место да увеличават 
ђаво што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вил 
ага децо —- отпоче Јеша.</p> <p>Мени се чини, све сам вам казао што треба па да будете срећни.{ 
 јер чекаше да спане роса, која највише чини те се овце метиљају.{S} Она са још две три јетрове 
е га љуља и пева му нешто.{S} Дара само чини изнет:{S} Одлива млеко, сири сир — пере и чисти —  
 ни да мисли.{S} То је све у место њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, вес 
о селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} Упаде јој у реч Роса жена Милу 
никад свадити —— јер то ни до сад нисмо чиниле.</p> <pb n="45" /> <p>У овој кући — што се год з 
онај који заповеда.{S} Сви сте ви скупа чинили да ме удостојавате са задовољством целог мог жив 
младежи, али строгост њеног оца и мајке чинили су те је она увек крила своје погледе од мушкара 
 давно би се они поделили — да није оне чинилице Стојаре.{S} Она зна сто ђавола.{S} Опчинила их 
 он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио се да није чуо — или ако је за то питан, он је од 
рти, — без нимало бојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па ј 
о је завет покојног Јеше, у томе што је чинио добра сиромасима из чије се средине једино рекрут 
 у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити.{S} Сад мо 
а добио награду.{S} Од то доба — ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам — само да ми с 
обити песницу у нос.{S} Иван је све ово чинио без страха и бојазни — заклоњен за тврду бусију — 
д тога да се обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њихово добро“.</p> <p>„Молим те!{S} 
је одвратност према непоштењу, па ма то чинио његов једини син.</p> <p>Милорад оста без свога б 
не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућанин са другим.{S} И они с 
 онај стих из светога писма који вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платити јавно“.</p 
имао са две руке.</p> <pb n="95" /> <p>„Чините шта вам драго, ја вас нећу проказати, и помагаћу 
м, и они невидећи коме треба, а коме не чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат — и таке  
ли просто нису смели, он познаје сваког чиновника, сваког судију и адвоката.{S} И ко је год има 
а и јастуке — све од саме вунице.{S} Па чипке и карнере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т 
ице ко што варошчад носе, па гаћице, па чипчице, па капицу од вунице.{S} Ене, ене, почело тајит 
 из куће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су свиње нагрдиле дјете, опет н 
а, скоро при концу маја.{S} Дан ведар и чист као огледало.{S} Од рана јутра почеше крстарити пр 
ецу, била су јој увек одевена, обувена, чиста и опрана, али ево, запушти их до крајности.{S} Ув 
ха та, што је част њихове сестре остала чиста и светла.{S} И тако су пролазили дан за даном.</p 
олико богаство.{S} То се краде.{S} Нису чиста посла“.</p> <p>Каква жалосна примедба, још жалосн 
 кривицу.</p> <p>Месојеђе беху дуге.{S} Чисти понедељник 4. или 5. марта.{S} Година прошла добр 
нет:{S} Одлива млеко, сири сир — пере и чисти — и узгред тарка ватру те се кува ручак.</p> <p>И 
е гледала како треба, није их одевала и чистила, она их је немилице тукла.</p> <p>Прекомеран по 
римером и свакодневним сликама јавним и чистим као сунце.</p> <p>Велика позорја ћутећки науче в 
оку, шити одело, прести, ткати, плести, чистити и прати, и на послетку, ко ће вршити онај најсв 
дњаче, цедила и т. д. сваки дан прати и чистити, солити и преваривати.{S} За тим — пристављати  
спа.{S} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто и бристро он усну као на јави виђе чича Јешу и об 
много премишљала о тој појави.</p> <p>— Чисто ми је сад лакше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ј 
е Бога нећеш се кајати.{S} Повика мајка чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојк 
тану момак и девојка.{S} Запита Даринка чисто дрхћућим гласом.</p> <p>— То се само може замисли 
на отплату.{S} За шест месеци био би на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако се не шалиш?!</p> <p>„Јок 
 сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође чисто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} Запита Милорад.</p> < 
он замлатио.{S} Примети отац смејући се чисто преко воље.</p> <p>— Па и није се преварио.{S} Де 
милом надничара са мотиком на рамену, и чисто га пожали кад га виде, онако јадна, испијена, уда 
њима је било одело увек лепо, помодно и чисто.{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је морао игр 
ивао неке мимике.{S} Док поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} 
а за себе и своје — па му то необично и чисто криво.{S} Немајући много којешта, а често пута и  
жност да ми одговориш.{S} Одговори Иван чисто заводњелим очима.</p> <p>— Нисам ја крив, тако љу 
је то јесен.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као кристал.{S} Звезде некако ретке — што је прес 
у — Јеши, који беше писмен, а и за свог чистог карактера и јасноће душе свуда важан, призван и  
 је тачно и савесно, више по гласу свог чистог и непомућеног разума, но по пропису кривих параг 
 — и беше у истом повратила стари ред и чистоту.</p> <p>„Једног дана, дођоше овце раније но оби 
нског, који се односи на одело, обућу и чистоту.{S} Ове врло важне намирнице које су у <pb n="3 
Иван и отеро своју закониту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико места обе 
а што пре однесе пред Бога правде своју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год казивала невиност  
ће њему купити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милујући не 
>„Сервус.</p> <p>Као заточеника коме се чита краљевска милост тако озари зрачак среће Петра Пер 
све, пребискаше сваку ствар и направише читав вашар у згради, али нигде и ништа.</p> <p>„Шта ће 
, ћутећки пролазе кроз село, изузев ону читаву хармонију разноврсних звона и звонцади.{S} Док д 
 његовим очима, у говору, у цртама лица читала се неизмерна љубав и помирљивост.{S} Њега није н 
е речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров и немилостив — али 
олеоне и немилице их трошио.{S} Како је читао писма његовог стрица Јеше у коме му писаше „Перо! 
вредности.{S} Миладин је развијао а Вук читао све редом, али узалуд.{S} Квите нигде ни од коров 
о, али у задрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да је па 
t="subSection" /> <p>Довде смо упознали читаоце са судбином задругара Перовића.{S} Још нам је о 
stone unit="subSection" /> <p>Ето драги читаоче.{S} Ја вам, ма и површно описао овај жалосни и  
> <pb n="85" /> <p>„Ђе су паре, старога чича Јеше.{S} Оне буђаве дукате донеси нам, или ћемо ти 
едамо сада, рад и живот синова покојног чича Јеше а задружне браће Милорада и Милана.{S} Они се 
исто и бристро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди се и поче зве 
е, да не верујемо оном честитом старини чича Јеши, у оне речи, које говораше о бесмртности душе 
овој кући.</p> <pb n="34" /> <p>Покојни чича Јеша, још за живота свог направио је од камена чес 
тарешинство у своје руке одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог заступао га и п 
чишћа што треба за обадва света.{S} Наш чича Јеша увек је каваљерски говорио о смрти, — без ним 
 је кућа уређена као сат меда.{S} Сваки члан његове породице пуно-и малолетан имао је своје дуж 
ра.{S} Ако се у задрузи разболи 1 мушки члан остали убрзају мало рад и надокнађавају његову дан 
жемо имати у свему здравог и издржљивог члана породице.{S} Но, ако дете почнемо испочетка његов 
ог пролећног вечера.{S} Марко позва све чланове своје породице и поче овакав разговор:</p> <p>„ 
b n="15" /> <p>Задруга је као машина, а чланови њени — то су саставни делови машине.{S} Нећу да 
ила најчистијом истином и правдом.{S} И чланови његове породице, и суседи и комшије, кад су год 
одица тачно управљала — па за то су сви чланови његове породице били свестрано задовољни у свим 
ји окружују Перовића кућу.{S} Они самим члановима ове задруге ово све и још црње саопштавају —  
нов упоређивао савесну поделу рада међу члановима, већ се обично из околине гунђало и шаптало:  
 ни један треба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 1 
да се опрости са својим укућанима.{S} И чобани, и казанџије, и воденичари и рабаџије скупише се 
је свето на земљи и небу.</p> <p>Њихови чобани, чувари стада оваца, чопора свиња, џелепа говеди 
еће више ићи у школу па нека се он дода чобанима, а мене ослободите од дужности планинке, јер ј 
една лампа, 1 плуг, 1—2 јарма волова, 1 чобанин за све овце, 1 за све свиње, 1 за зва говеда, 1 
ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 1 говече, 2 овце и т.д.</p> <pb  
S} У великом раду, у непрекидној журби, човек измени и оно образованости које је под закриљем с 
не може да га једе од великог умора.{S} Човек уморан, као и болестан.{S} Они су продавали парче 
а.</p> <p>„Дуката, дуката господине.{S} Човек је пропао са свим.</p> <p>„Како?!{S} Повикаше сви 
 25 година, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се млад ожени увек је боље — јер вата дан за  
о је истина у коју не треба сумњати: да човек горчину своје душе и нерасположење своје савести  
 својим циљевима.{S} И шта мислите, кад човек није могао да сачува оно што је имао како ће моћи 
три године.{S} Овај званичник беше млад човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужност са 
одужаваше Милан.</p> <p>— Ама ти си луд човек.{S} Зар није крива она, која се курва са ожењеним 
 и тражим.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био човек на спрам једног створ 
обан живот свију и свакога.{S} И сам је човек сличан задрузи, на њему има разноврсних делова ко 
 треба додати — да има слабости; ако је човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне послове 
јечи испунише.{S} Ти си био светац а не човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па завика дршћућим  
е многима дала живот.</p> <p>Као што се човек дели на много различитих делова, тако су и умови  
у и њему полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па н 
на друга врата уђе други мало постарији човек, обучен као први, и обојица викнуше у један мах:< 
е пиштало.{S} Стаде се увијати несретни човек кукајући са стегнутим зубима и устима.{S} Један г 
Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са оним курвама (јетрвама) 
их до 50 а за њима напослетку уђе један човек у швапском оделу.{S} То беху ђаци са својим учите 
никаква основа да буде поштен и моралан човек, тај се може купати у пороцима као и у крви своји 
ље.</p> <p>Овај Петар, био је деликатан човек.{S} А како још то не би био кад је имао част служ 
ио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и кућио.{S 
јер и Марко беше увиђаван и свему вичан човек.</p> <pb n="7" /> <p>Јеша је четрдесет година упр 
то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији у целој општини тако одгова 
 спрам тебе човек — а зашто ти ниси био човек на спрам једног створења које је ниже од тебе...< 
аходио гаранције за сврхе своје.{S} Што човек један не може — могу троица, што не могу троица м 
 и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато искићеном оделу, са пушком у рукама држе 
 и поједу и тако сврши се берба.</p> <p>Човек није запуштио имаће своје усљед лењости, већ усље 
вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћемо пред конзисторију.{S 
о се окова!{S} Што пође за слепа и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од сад з 
ину и пипати око кола — док нагазише на човека.{S} Пипнуше га.{S} Беше врућ.{S} Ослушкиваху и ч 
.{S} Он је изгледао више на свеца но на човека.</p> <p>Јеша отпоче своје предавање овим редом:< 
ја врата и у кућу упадоше два наоружана човека.{S} Иван скочи и крв му се следи — па задрхта и  
су на тајном збору са још два наоружана човека.{S} То беху хајдуци.{S} Међу њима се водио овака 
ви покрети личили су на покрете болесна човека, док се никако не жаљаше да га што боли.</p> <p> 
} Као што су сви делови човечији састав човека, тако су сви људи састав света.{S} Има на човеку 
актички, данас нема на овој земљи живог човека који би могао рећи да је срећан и задовољан.{S}  
ти не могу више бити кмет.{S} Кад првог човека у селу упропастисмо — шта нама вреди живот.{S} М 
а и увек ће постизавати сваког безумног човека, који мисли да му је лакше живети као самац, у м 
6" /> тесној вези са здрављем и животом човека, радиле су све јетрвице и прилично подмиривале п 
ост — ово весеље и песма усхићава живот човеков — а шта је тек остало за младост бујну и свежу. 
есно.{S} Имали су свега доста што треба човеку за свестран живот.{S} Али тој изобиљности нико н 
ако су сви људи састав света.{S} Има на човеку удова <pb n="129" /> врло гадних — али најпотреб 
е ни заведен у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати од своје стране дукат у з 
а пића и новаца и свега што треба живом човеку.{S} Савка и Ружица пазе се као две рођене сестре 
 запитали би се:</p> <p>„Откуда ли овом човеку траје, те овако живи а ништа не ради?</p> <p>За  
 је некакав зликовац напао на кућу овом човеку.{S} Извршио опасну крађу у новцу и неким стварим 
седнуто и заузето.{S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљу дао толико земље колико он мож 
 вели, али то старом и за гроб спремном човеку много је.</p> <p>Он је знао да ће скоро умрети.{ 
 нерадником.{S} Рад производи не само у човеку, већ и у свима животињама које раде саме за себе 
{S} Знали су бар колико толико за живот човечански, а ми никако.{S} Ишли смо само на то да што  
— а никад и никакво добро није доносила човечанству.</p> <p>Даринка није умела да цени неваљалс 
лани погинуо.</p> <p>„Ћути неблагодарни човече.{S} Сад ћу ти убити обојицу па и тебе“.{S} Проде 
ски различити.{S} Као што су сви делови човечији састав човека, тако су сви људи састав света.{ 
раћи Милораду и Милану.{S} До скора они човечно поступаху са надничарима.{S} Сад се и они поциц 
те, и поче се гушити у сузама.</p> <p>— Човечност кад ми помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем  
двоји своје очи са једног малог црвеног човечуљка који се погађаше са надничарима.{S} Погледа у 
е много раскошно.{S} Одело носе обојица чојано у самој срми и гајтану, јаше добре коње и троше  
ли ја ’хоћу, — да ми напред купиш једну чојану памуклију од 83 дуката.</p> <pb n="101" /> <p>Ни 
м брату — суседу.</p> <p>Некад је врвио чопор свиња по воћњаку а гране његове дователе су до зе 
> <p>Њихови чобани, чувари стада оваца, чопора свиња, џелепа говеди, ергеле коња, ћутећки прола 
, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и једоше, пише и  
еље — јер он само носи памучне кошуље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не 
прошло ни 15 дана — а Даница обуче лепу чохану памуклију.{S} Она је извлачила много које шта на 
нуше га.{S} Беше врућ.{S} Ослушкиваху и чу се дисање помешано са крчањем.{S} За овим изручише ж 
во се све изврши за тренут ока, нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде св 
...{S} Не у школу.{S} Већ у службу — те чува овце и свиње код једног имућнијег сељака.{S} И они 
 чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 1 говече, 2 овце и т.д.</p> <pb n="49" / 
S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како да учиним неп 
простодушнији од пчела и мрава.</p> <p>„Чувајте се од злих и хрђавих људи.{S} Оружје ваше проти 
 деце, а то је најбољи знак — да јетрве чувају децу својих друга, као и своју, кад оне ту нису? 
ју 2 говеди, 3 свиње и 5 оваца, који им чувају деца од 6 до 8 год. старости, долазе кући, хвата 
он вазда чека стоку у својој башти коју чувају мала и нејака дечица оних очева који сами копају 
о обично и плинуше по дворишту, које је чувала Даница и која не дође за овцама нити се близу чу 
воје дечице; али док је на то мислила и чувала на другом је месту губила више.{S} Марко је купо 
ети како тако“.</p> <p>„Ја пристајем да чувам овце, и тако ћу бар код оваца моћи радити свој ру 
ане да га предаду својој доброј жени на чување.{S} Четврти, пети и седми узели бучук (мерац) бр 
<p>На селу, врло се хрђава брига води о чувању и неговању мале деце; али то не шкоди толико, ка 
ћан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу Дару.{ 
{S} Млађи је покушао да побегне, али га чувар убије, а старији је после 6—7 година робовања умр 
 на земљи и небу.</p> <p>Њихови чобани, чувари стада оваца, чопора свиња, џелепа говеди, ергеле 
у — и дођоше до убеђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно  
еруника чуваће сва говеда.{S} Даница ће чувати овце.{S} Савка јагњад, а Ружица свиње.{S} Тако < 
да месити леб, готовити јело, гледати и чувати стоку, шити одело, прести, ткати, плести, чистит 
о од рођења његовог на примитиван начин чувати и неговати све дотле — док порасте и само о себе 
чнемо испочетка његовог живота брижљиво чувати и неговати по упутствима науке о здрављу, па одј 
а петку кувати јело.{S} Роса и Перуника чуваће сва говеда.{S} Даница ће чувати овце.{S} Савка ј 
n="80" /> власт.{S} Ти Петре жандарм да чуваш и помажеш власт.{S} Ти Милутине потајник да ме хв 
ont> <body> <pb n="5" /> <p>Перића кућа чувена је у неколико капетанија као честита, са своје п 
 примљен у потајнике да хвата на далеко чувеног хајдука Мартића и његово друштво.{S} Пошто прим 
улицу попрскану крвљу пренеразише се од чуда и настаде велика ларма и граја, псовка и претња и  
виде своју поклану децу пренерази се од чуда.{S} Стаде писка и вриска чељади, скупи се сав комш 
дуго и тако заспа.{S} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто и бристро он усну као на јави виђе  
" /> стоку своју“.{S} Примети званичник чудећи се и машући главом у знак претње.{S} За тим дода 
рабу и он и она“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим се оној Даници како их трпи — а оне су друге као  
мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ овој нашој назови браћи Милораду и  
<pb n="121" /> <p>— Еле, шта би и ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Одговори Иван тужним г 
е било свакад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нема места чуђењу.{S} Незнање рађа нерадн 
ак и Милутин потајник.{S} Ово је заиста чудновата ствар.{S} На једном месту видети Бога и ђавол 
, па онако усамљеног обузеле су га неке чудновате мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим корацима 
доше се, а мали Милош испрати их својом чудноватом песмом.{S} И то ће му нешто значити.{S} Дари 
м прстом не смеју — дохватити.{S} Какву чудну браћу она има?!{S} Они би дошли и поклали све сам 
 га је више избегавала.{S} Њему беше за чудо, откуда таква немарност код ње — јер он је са врло 
укај — скупи се сва чаршија као на неко чудо.{S} Док један запита „шта ти је снашо“ она у оној  
 unit="subSection" /> <p>Март.{S} То је чудовиште једно.{S} Сви старци и старице, па и младићи  
о је вама мало чудно.{S} Али нема места чуђењу.{S} Незнање рађа нерадника, нерадник пијаницу —  
је погледе на кућу.</p> <p>У кући се не чујаше нико.{S} У место чељади врвила је ларма од кокош 
рмености и саужава га.</p> <p>Из даљине чујаше се топот неке двоколице, које се приближаваху ње 
 и која не дође за овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} Овце дошле 
жу да неће“.</p> <p>„Немо Бога ти да се чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она је била непоштена  
мо цврчи дете ко жаром посуто, све село чује.{S} У вече долази муж са рада свог или туђег, бриж 
рплења слушала одајући по авлији да што чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде куда одоше и на к 
к други ће овим редом: „Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне моје две овце“, или „са оно  
 идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> <p>— 
 гласом и са великим натезањем.</p> <p>„Чујем брато!{S} Одговори она.</p> <p>„Шта ћемо сад љута 
 кући па рече.</p> <p>„О Марко.</p> <p>„Чујем Милутине.</p> <p>„Мене се огади надница.{S} Какав 
 ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ повикаше њих неколико.</p> <p>„Требало би, да с 
 нам тако у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце па да ми п 
 врсте:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде?“ Отпоче Јана.</p> <p>„Нешто 
>— Ко ти то каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</p> <p>— Шта ти можеш чути.{S} Мене је 
ишо кући, и тек што се са њим раздвоили чуле су се пушке.{S} Тужитељ је требао да положи заклет 
 целокупни — са свима својим органима и чулима.{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи 
ао то се не зна — тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S} Према томе, детету је живот  
ђе за слепа и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од сад за три месеца — ја ћу  
о је за то питан, он је одговарао да је чуо — али је са свим други значај речи изговорених тума 
ошао, он је заговарао, чинио се да није чуо — или ако је за то питан, он је одговарао да је чуо 
та.</p> <p>— Те још како.{S} Само да си чуо, како уздише кад о тебе говор поведемо.</p> <p>— Пи 
о докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој жени Перуниц 
за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ираме, чупава шиљтета и јастуке — све од саме вунице.{S} Па чи 
атијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше и почупаше по неколико бичева косе — обадве ша 
има, стаде се лупати песницама у прси и чупати косу на глави кукајући колико га грло доносило.{ 
енуто, или зденуто а не ограђено, те га чупера и буче које чија стока.{S} Зденута пшеница у сто 
 јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ мно 
огромне врлети — а лупање срца могло се чути на 2—3 корака.{S} У томе слатком заносу издаде их  
 чула ни од кога.</p> <p>— Шта ти можеш чути.{S} Мене је то њезин отац причо’ а то се крије као 
и обузеле су га.{S} Пред њим је стајала чутура са ракијом са којом је сваког 1/4 часа припијао  
купише качице, буриће, чаброве, ћупове, чутуре, вреће, торбе, лонце, кашике, сврдлове, сикире,  
 тица и попића у мајском вечеру.{S} Две чутуре једнако иду од руке до руке — у једној вино а у  
, чанак сира и кајмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако неч 
} Повикаше сви.{S} Нагоше још по једном чутуру с вином која стајаше међу <pb n="126" /> њима, п 
не знадо’ ко их изговори.</p> <p>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S} Још ми зује оне речи у ужима.{ 
 Рече Стоја гушећи се у сузама.</p> <p>„Џакале смо!{S} Како нећу џакати, кад јуче остало ми дје 
узама.</p> <p>„Џакале смо!{S} Како нећу џакати, кад јуче остало ми дјете вође на прочевљу у кол 
угарци погашени пиште као гује у каквом џбуну који је са свих страна опкољен пожаром.{S} Даница 
бани, чувари стада оваца, чопора свиња, џелепа говеди, ергеле коња, ћутећки пролазе кроз село,  
неку тичурину.{S} Док Миладин извади из џепа неку скучену подебелу жицу и дође пред врата Симин 
па се унесе тебе у очи и рума као сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја служити једно  
трави.{S} За тим седе на праг.{S} Стеже шакама главу по слепим очима, и поче говором полугласни 
е са крађом дуго, без да падну власти у шаке.</p> <p>Чедомир, чим се подели и изађе из задруге, 
цима.{S} Упаде у реч Ружица милујући га шаком по образу.</p> <p>Стево не рече ништа, већ оде са 
е журно комишати.{S} Песма — разговор — шала — смејање — све скупа изгледа ти као хармонија раз 
сад није нашо, одоцнио је.</p> <p>„Није шала двеста дуката.</p> <p>„Хтео си рећи динара.</p> <p 
 и забашуравали свој тешки посао разним шалама, доскочицама и подсмевкама.</p> <p>Вук нешто не  
 без здоговора, без смеха, без весеља и шале.{S} Тако прође неколико дана.</p> <milestone unit= 
ао цео свет у весељу, у игри и песми, у шали и смеху пијући и разговарајући се до мрака.</p> <p 
атеље.{S} Ту ћете певати, разговарати и шалити се.{S} Слушати музику уз коју играте — осећати м 
 на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако се не шалиш?!</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врло добар друг — ј 
 пластиоци пласте за урнебесном песмом, шалом и доскочицама.{S} Спрема ли се киша, ту су возови 
су се састали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка му се улегла у срце 
на стиже га за једном зградом и поче га шамарати.{S} За тим се врати, и њено двоје деце нађе ко 
овај оте и добро га исћушка песницама и шамарима, који усљед старости подлеже снази Чилашевој.< 
таде немилице грувати обоје песницама и шамарима, па и самог малог рањеника.{S} У тај мах дотрч 
 има неких манастира, градина, црквина, шанчева и т. д.</p> <p>„Јесте.</p> <p>Опет залаја куче. 
 Сима се сети за ову проклету квиту, па шапну председнику те општине који беше врло енергичан и 
има, већ се обично из околине гунђало и шаптало: „Никакав рад — а оволико богаство.{S} То се кр 
е.</p> <p>„Сто дуката готова новца“.{S} Шапташе он. „То је велика сума.{S} Петнест и сто, то је 
арко га зовну на страну и дуго му нешто шапташе.{S} Напослетку рече му гласно „свраћај ти чешће 
ти Круна. </p> <p>Ја не знам!{S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом мест 
да се покорава вољи њиховој — све нешто шапће, крсти се и призива Бога у помоћ; помиње име свог 
{S} Тако су остали неколико тренутака — шапћући нешто са својим пламеном обузетим устима.{S} Кр 
Шта починисте до сад?{S} Запита Милорад шапћући.</p> <p>„Готово ништа“ дубоко уздахнувши Марко  
а ништа ја сам крив.{S} То изрече скоро шапћући — а неколико суза скотрљаше му се низ запламтел 
са њима спакована“.{S} Одговори Миладин шапућим гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим  
ете босо иде и гледа своје стопице како шарају по њему, ломи леденице са стреха кућевни и носи  
чупаше по неколико бичева косе — обадве шарене у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их р 
ору стигоше на њиву.{S} Док Милан пожње шашине и положи воловима, дотле Спасоје наложи ватру и  
још остало, и нека са оно радника пожње шашину.{S} Па у вече ће сићи једна жена и донеће заире  
 а за њима напослетку уђе један човек у швапском оделу.{S} То беху ђаци са својим учитељем.</p> 
, да мене од те дужности ослободите.{S} Шеснајест година има како сам ја дошла у ову кућу и как 
.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест месеци био би на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако се  
да — рече Даница смешећи се.</p> <p>— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>—  
ого мало.{S} Дође им по 20 оваца по пет шест свиња — неком две <pb n="47" /> краве — неком два  
 Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њихових братучеда они су купили и платили.{S} Плаћ 
дао своме оцу — а и мајка му умре после шесто-дневног боловања.{S} Он оста сам са својом женом  
 а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица, док направише куће, премештише зграде качаре 
г часа.{S} Нећу бацити у потомност моје шесторо ђечице“, ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Али као 
bSection" /> <p>Чедомир и Круна имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом до увета.{S} И о 
"78" /> <p>„Ви сте ишли мало са децом у шетњу — учо?!{S} Отпоче Милорад.</p> <p>„Јест.{S} Водио 
ки пут помишљајући да су то чибучићи од шећера; и тако добро озебе и долази у собу плачући.{S}  
има у блатаве точкове и онако разјарени шибају вочиће, батинама и приткама, а понајчешће држаљи 
ма па и без једне речи поче их по врату шибату, по раменима и глави.{S} Стаде писка жена и деце 
 људи!{S} Што ћемо се сада оштетити.{S} Шива ће трајати још 15 дана да се суши — а кукуруз нисм 
на устане — устану сви, а зими кад жене шију, плету, везу, преду, гребенају и т. д. <pb n="21"  
бијао по нешта, и ако му она није ништа шиљала, већ га Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли ј 
говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Марка најстаријег синовца свог судовима и властим 
на али ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Даринци милосне послатке, које је Даринка презрив 
опет продо.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто но је даде?</p> <p>„Није  
ке и за чизме.{S} Ћилиме, ираме, чупава шиљтета и јастуке — све од саме вунице.{S} Па чипке и к 
 себе или на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца отискују камен по 
ако се обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало из раменица!{S} Гле остаде на риби?!{S} Ала ј 
 Гле како се обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало из раменица!{S} Гле остаде на риби?!{S} 
ви у пољу на путу.{S} Опсова му сунце и шину га штапом по глави, кога обли крв.{S} Марко потрже 
горе и најгадније напунили се вашки као шипа.</p> <p>Кад Марко виђе ову ругобу на својој жени,  
 готовити јело, гледати и чувати стоку, шити одело, прести, ткати, плести, чистити и прати, и н 
Дотера се као стари фијакер.{S} Направи шишке и бароке (зулке) намаца се белилом и руменилом и  
едан за другим рикаху чепајући ногама и шишћући кроз нос на рој муха и обадова који зујаху око  
 чувању и неговању мале деце; али то не шкоди толико, као знатне промене које се у том погледу  
ји беше у 12 год, и учаше III разр. ос. школе.</p> <p>— Казаћу ти благо ђеду.{S} А ти казуј сва 
м, са једним ђететом.{S} Лани изашло из школе.{S} Сковчала му руке око врата па цмака ли га цма 
 пород има.</p> <p>Чедомира је подигла, школовала и дала га на браварски занат, а код суда са д 
у по корову и крију се — у место да уче школу и течу знање.{S} На овај начин остају инокосници  
ша је узела мајка Даринчина, давши га у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S}  
 Најстаријег синчића дали су...{S} Не у школу.{S} Већ у службу — те чува овце и свиње код једно 
ко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему купити чантрицу и књижицу па да чи 
 Сад од Петровадне Иван неће више ићи у школу па нека се он дода чобанима, а мене ослободите од 
и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко трљајући своје сузне 
 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуруз и пшеница 
дуката“.{S} То изрече и потрча за децом шкргућући зубима — стиже на прелазу оно женско ухвати г 
рузи се беру на јако.{S} Целу ноћ стоји шкрипут кола путевима уз пратњу песми рабаџиски. <pb n= 
а плинуше по воћњаку као овце за опалим шљивама и браху разно воће које беше сазрело.</p> <pb n 
 <pb n="102" /> Они возе сено, кукуруз, шљиве и т. д.{S} У близини скоро сваке куће виде се вес 
 клупи пред кућом и посматраше заруделе шљиве којима пуцаху гране од силног рода.</p> <p>Залаја 
сектима.{S} Уклоните те суве и изваљене шљиве, па командујте им нека се поверу свака на своје м 
на беше добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше све родило обилато.{S} У јесен се 
у — то беху пушнице — где сушаху сељаци шљиве.{S} По где се извија дим од паре и губи се у атмо 
да нас нема.{S} Спасоја момка који суши шљиве сада не траже.{S} Узећемо му још једног’ па нека  
се ладне воде.{S} Лањске године сушисмо шљиве и изгубисмо на њима.{S} Ове године пошто урадисмо 
, а Милорад оста код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође чисто окоран.</p> <p>„Ш 
сад где поткресује суво грање на младим шљивићима, па накупи пун нарамак оне суховине и однесе  
што пучи.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са 
рата па цмака ли га цмака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то био несрећник“?{S} Запита Ст 
ог с нама.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би и ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Одговор 
еру у њему, и увек су му се исповедали: шта су и где починили, сматрајући то као олакшицу свога 
е Живан тихо.</p> <p>„Нећу да ћутим!{S} Шта ми хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си  
тва покојног Бате постигла нас је...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не з 
им додаде:</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за ова четири вола?</p> <p>„Двеста динара“ ре 
и.</p> <p>И ми му продадосмо волове.{S} Шта учиних кукавац сињи!{S} Јадиковаше Јанко грцајући н 
p> <p>— Немој таки да будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не може ништа  
 платим но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су ти волови?</p> <p>„У пољу.</ 
 овим редом: „Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно 
си старија, старија ти кожа на челу.{S} Шта се мене тиче за твога мужа.{S} Ако ти може образ по 
S} Само да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља  
<p>„Нећу да ћутим!{S} Шта ми хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат 
она.</p> <p>„Шта ћемо сад љута гујо?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде не могу устати.</p> <p> 
ари занат.{S} Она постаде продавачица — шта мислите?{S} Цвећа.{S} Или рада својих здравих и сна 
исам те ни пито шта почини са Цмиљком — шта вам би буди Бог с нама.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле 
 Кад првог човека у селу упропастисмо — шта нама вреди живот.{S} Молим те разреши ме...</p> <p> 
пита их Сретен:</p> <pb n="106" /> <p>— Шта учинисте вас двоје за толико?</p> <p>— Ада, задржас 
 до сад нисам чула ни од кога.</p> <p>— Шта ти можеш чути.{S} Мене је то њезин отац причо’ а то 
>— Везуј се! — повикаше други.</p> <p>— Шта оћете.{S} Повика Иван пренеражен.</p> <p>— Мало пар 
 те синоћ — па те ниђе нема. —</p> <p>— Шта говориш!</p> <p>— Јес очију ми!</p> <p>— Па оћете л 
сеље и песма усхићава живот човеков — а шта је тек остало за младост бујну и свежу.{S} Она доби 
вршите дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан 
вао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега је Чедомир бран 
ка, или за жандарма или пандура, или за шта му драго, само се овако више не може.</p> <p>„Били  
едоше закључак — да жене не треба ни за шта питати, а треба их тући у сваку стопу.</p> <p>Вук ј 
 у зајам.{S} Немојте никоме казивати за шта вам треба, јер може полиција дознати — па ће за њим 
г рада брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год утакмич 
срећнији и напреднији.{S} Овако Бог зна шта ће бити.{S} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад би м 
 упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло 
це, двоје свиња, ћурака и кокоши.{S} Па шта је са њима?{S} Покрали лопови, покрали и појели.{S} 
о рамена — нешто дубоко замишљен.{S} Па шта је друго мислио, но о оном што су тога дана разгова 
али не знадо’ ко их изговори.</p> <p>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S} Још ми зује оне речи у ужи 
дана дангубе.“</p> <pb n="71" /> <p>„Па шта ћеш, хоће људи да заједу надничару и раднику, па од 
S} Ја одавде не могу устати.</p> <p>„Па шта ти велиш?{S} Одговори она са свим благо, трудећи се 
товати“.{S} У овој се кући не зна ништа шта се ради.{S} Мене се чини да се ви задужујете изједн 
муклију.{S} Она је извлачила много које шта на рачун проводаџијског посла — али није смела ника 
еду да се уради.{S} Оне су се надметале шта ће која боље <pb n="72" /> и више привредити, и ишл 
ају нам они.{S} Кад нам тако у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве  
м ја сам произвести, прво њима, па мене шта остане.{S} Док рађаху они надницом, зарађиваху и за 
.{S} Против његовог карактера — нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душ 
аша.{S} Нека сутра једна од жена однесе шта треба на коњу са још 2 надничара те нека зовну мало 
, немојте њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је синовац сиро 
 две руке.</p> <pb n="95" /> <p>„Чините шта вам драго, ја вас нећу проказати, и помагаћу вам, с 
и — и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За ово време они поражени овом појавом 
љати и одговарати својим циљевима.{S} И шта мислите, кад човек није могао да сачува оно што је  
} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код другога но код себе.</p> <p>О 
а бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и том приликом изјави — 
ла нас је...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не з 
и грех...</p> <p>— Верујем да неће, али шта ћу сад!?</p> <p>— Треба да се измириш са Цмиљком и  
</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се нагрл 
икад и никако.</p> <p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и јад, али зато морате одржати један  
еме, тако — да се ретко што могло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто се изручило све што се имал 
удати, рече Иван смешећи се и гледајући шта ће она на то рећи.</p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га 
) слушати, добро.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже на поље плачући.</ 
Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам. „Лутајућ 
, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пито шта почини са Цмиљком —  
имало се свега доста.{S} Нико није знао шта је мука ни умор.{S} Увек одевени и обувени.{S} По с 
брат Мићин.</p> <p>— И њу и њу.{S} Него шта!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да њу не би треб 
 не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пито шта почини са Цмиљком — шта вам би буди Бог с нама.</p> 
еће сама да иде — јер би свет много што шта могао измишљати.{S} За то ју је пратила тета Даница 
ву главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не би  
 <p>— Ха, ха, ха.{S} Дивна избора.{S} У шта се он замлатио.{S} Примети отац смејући се чисто пр 
 је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет мајка.</p> <p>— Она није из ов 
 две рођене сестре.{S} Оне се не ређају шта ће која, већ раде што стигну и што је на реду да се 
није јој ни било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тражити?</p> <p>— Што ти год устражи подај 
игурнији у целој општини тако одговараш шта ће ми рећи ова гомила сиромаха у нашем селу. </p> < 
 као на неко чудо.{S} Док један запита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете 
 се мало разабра.</p> <pb n="92" /> <p>„Шта починисте до сад?{S} Запита Милорад шапћући.</p> <p 
 марамицом.</p> <p>„Је ли ти“?!</p> <p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше легао на кревет и с 
ивот.{S} Молим те разреши ме...</p> <p>„Шта је теби?{S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — пр 
еше сирочад.{S} Одговори друга.</p> <p>„Шта им би, кумим кога Богом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p> 
>„Чујем брато!{S} Одговори она.</p> <p>„Шта ћемо сад љута гујо?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја ода 
 се искупише сви, Марко запита.</p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p 
ар у згради, али нигде и ништа.</p> <p>„Шта ћемо сад!{S} Повика Вук.</p> <p>„У другу зграду.{S} 
би у вече он дође чисто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} Запита Милорад.</p> <p>„Саопштише вежбу.</p 
о врату тако снажно, да посрну.</p> <p>„Шта чекаш?</p> <p>Дете једно врисну кад виде да му удар 
ође.{S} И ударише обоје у плач.</p> <p>„Шта ћемо сад!?{S} Викну Миладин.</p> <p>Нисмо ништа узе 
.</p> <p>Не!{S} Већ у болницу —</p> <p>„Шта ће тамо?</p> <p>„Полудела је“.{S} Ово изусти Марко  
о из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Ла 
ЋА</p> <p>економа</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Савића и Компаније</p> <p>1899</p> </div> <d 
ote xml:id="SRP18992_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако могне.</note> </div> </ 
у на путу.{S} Опсова му сунце и шину га штапом по глави, кога обли крв.{S} Марко потрже револве 
0 ћурки, 12 гуски, 15 патка.{S} Боље је штедити него радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за кој 
о — остављајући по извесан део зараде у штедњу и тиме су осигуравали будућност своју.</p> <mile 
авга и свађа због путова и богаза, због штета и потрица.{S} Грување стоке камењем и кољем, јуре 
ледај богати добро немој да буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а очи му се склапаху од силно 
 <pb n="98" /> вољом наносио је огромне штете својим ближњим у погледу моралног живота.{S} Мног 
 презају, а ја сваког тренутка надам се штети, похари и отмици“.</p> <p>Ружица донесе на послуж 
и посла и кметови и одборници, па ти за штету неће залећи још оволико твоји бушина да имаш!?</p 
га но код себе.</p> <p>Они су живели на штету друштва.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>В 
 несрећни — јер проклета лепота само је штету — а никад и никакво добро није доносила човечанст 
где би му се прасад могла извући и коме штету учинити.{S} Ено га сад где поткресује суво грање  
Ви гледате својим очима, како овце чине штету па ни мукает“ (ни бриге).</p> <p>„Исто тако, као  
је да не задрема — те да крава не учини штету.{S} Мала Милунка помогла Дари окупати Пуру-Милоша 
противио, за то је морао добити по неку штету, као:{S} Покидан бостан, изломљени калеми, почупа 
оше људи са рада и дознадоше за учињену штету, осуђиваху све жене за исту али главни кривац не  
је починише за непуних 5 минута огромну штету.{S} Она наљућена као змија удараше овце уз пратњу 
ом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се окова.{S} Што постаде најнесрећнији од све своје 
 n="32" /> да је милосрднија и њежнија, што највећма краси старице и старце.</p> <p>Једног дана 
и.{S} Главна несрећа била је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страст за пићем.{S} Раки 
 траже, већ им је најглавнија утеха та, што је част њихове сестре остала чиста и светла.{S} И т 
 Што човек један не може — могу троица, што не могу троица могу више њих, и тако се организује  
едоџбом и оптужује код полиције Чилаша, што га је овај на разбојнички начин напао, разоружао га 
захтевима душевним и телесним.{S} Овде, што највише пада у очи сваком посматраоцу ове срећне за 
 да га придојим.{S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, а, (пљеска руком по јастуку) тако била 
 <p>„Ја сам их туко: што су безобразне, што једна на другу пакосте, и хоће да нам упропасте кућ 
"27" /> собом оне овце, оне исте свиње, што сву тобож покрадене.</p> <p>Ма да се све ово ради т 
 се у оној журби покупи пола се проспе, што остане — покисне и прониче, те ко није имао не може 
 Примети Милутин.</p> <p>„За то ђевере, што твоја жена кад се једе она се нађе нешто у послу, п 
 у намери — да је сведе с’ оне стазице, што у сваком случају може неко наићи и њих са Иваном за 
 авлији да што чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде куда одоше и на коју страну — а да је знал 
мицу те опет живи.</p> <p>Ови грешници, што имају 2 говеди, 3 свиње и 5 оваца, који им чувају д 
p>— Код њеног винограда. —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог  
огу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби покупи пола се проспе, што остане — 
ада и беде волове.{S} О несрећни Јанко, што огреши душу... „Господине!{S} Ја ти не могу више би 
уче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су безобразне, што једна на другу пакосте, и хоће д 
вим датумом и годином без обзира на то: што су ти дугови учињени у задрузи па у њој и плаћени.{ 
 као дим, вредан као мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео и предузимао све је задовољно и срећно  
лакати. „О, несрећница што се окова!{S} Што пође за слепа и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} А 
а будемо у месту.</p> <p>„Авај људи!{S} Што ћемо се сада оштетити.{S} Шива ће трајати још 15 да 
г јадног деша (Живана) што се окова.{S} Што постаде најнесрећнији од све своје браће“.</p> <p>У 
ш да се свађа и <pb n="43" /> ларма.{S} Што си подла и пакосна као мачка“.{S} Одговори Стоја.</ 
стуку, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршивао својим противници 
о узимаш, већ се жалиш што си одљуд.{S} Што волиш да се свађа и <pb n="43" /> ларма.{S} Што си  
ма находио гаранције за сврхе своје.{S} Што човек један не може — могу троица, што не могу трои 
 дајеш повода највише свађи и кавзи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса 
и.{S} Али тиме нисмо још све казали.{S} Што се год до сад догодило, то је била само пред-игра,  
омах радити кад нема чим ни на чему.{S} Што год има земље то је заузето, управо оно што ваља.{S 
е љубавнике да Петронија мало ошину.{S} Што они и учинише.{S} Доцније се они покају што су то у 
ко запита.</p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што 
о као кристал.{S} Звезде некако ретке — што је пресказивало да ће још дуго остати време не пром 
/p> <p>— По чему то?</p> <p>— По томе — што ћеш му довести неког ђавола на врата да сваки дан с 
мљу.</p> <p>— Није лепо од тебе Иване — што сви нанијо таку љагу на част моје сестре и моје кућ 
{S} Отац и мајка осећали су се срећни — што су тако чељаде умели спарити <pb n="111" /> са свој 
иле.</p> <pb n="45" /> <p>У овој кући — што се год заради то се све потроши и развуче се.{S} Мо 
ном истом месту — само с том разликом — што она лупи затијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго ч 
иоца оне почеше тих’ разговор.</p> <p>— Што ли он није дошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} 
 Не знаш шта ли ће ми тражити?</p> <p>— Што ти год устражи подај, само живот нек ти остане.</p> 
дроњава, увек не опрана и не умивена, а што је најгоре и најгадније напунили се вашки као шипа. 
ље морамо узајмно служити и помагати; а што нас је год више — за толико морамо удобравати земљу 
је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка има 
е неће ни с ким парчати ни делити.{S} А што је најглавније нећемо никад сејати конопље, нити ћу 
> <p>— Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са наличја много ружно.{S} 
 Сретеновом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у лива 
ш? запита Иван са устезањем.</p> <p>— А што питаш!?{S} Да ниси ти коју заволео.</p> <p>— Па пра 
 муком и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{S} Ово су грешници над грешницима, који у 
га мрзи да ради, тај нема тих својстава што чине сваког живог створа срећним, и њему је Бог оду 
о.</p> <p>Цмиљка је била јако жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S} Неодољива жуд 
о и јесте опасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће ви 
а човека, док се никако не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годишњи 
оста стоке, доста пића и новаца и свега што треба живом човеку.{S} Савка и Ружица пазе се као д 
 рукама; уз огромну вику и псовку свега што је свето на земљи и небу.</p> <p>Њихови чобани, чув 
ало.{S} Овди се саме расипа, поред тога што се хара и краде по свакој стаји, по сваком ћошку ле 
војој више маћа но мајка.{S} Поред тога што их није гледала како треба, није их одевала и чисти 
ма труде да што мање снаге утроше, а да што лепше и удобније живе, док сопственици који себи ра 
а овим служаше му ракију и нуђаше га да што ужина.{S} Учитељ је пио — али ужинати не хте — пошт 
суђени.{S} Они се свима силама труде да што мање снаге утроше, а да што лепше и удобније живе,  
ање гледају на удобности, а труде се да што више произведу добара и намарница радом својим.</p> 
скује из лепе грађе свог живота — те да што пре однесе пред Бога правде своју чисту душу и тело 
нестрплења слушала одајући по авлији да што чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде куда одоше и  
у је пратила тета Даница.{S} У једно да што узгред олакша својој сестри (од стрица) мало измета 
 а ми никако.{S} Ишли смо само на то да што више имања приграбимо, и кад смо с великом муком и  
ра се старији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми истиног Бога:{S} Д 
и, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола зреле, а 
оју, његову па и свију нас.{S} Да би ја што купила или платила рад другом вама ни једном не би  
ама бити немилосрднији но ви према њима што сте били, јер то сте их ви научили.</p> <p>Поставит 
ј кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш право — ја сам то и заслужио.</p>  
и би дошли и поклали све само да се она што потужи“.</p> <p>Овако су резоновале Јана и Ђука.{S} 
е — она је овако мислила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њега?{S} Онакав диван младић — ка 
ла би се за онаким голубом!</p> <p>— Па што је мајка не да?{S} Она није мала.</p> <p>— Право ве 
о сад немадне Стојара готови 200 дуката што јој даје онај лопов и што сама издаје из куће и про 
Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си се звао хришћанин, или боље лагао си сам себе.{S 
ално и савесно.{S} Имали су свега доста што треба човеку за свестран живот.{S} Али тој изобиљно 
н нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и празник.{S} Ено га где обилази башту.{S 
 он, као какав пастир одваја и пречишћа што треба за обадва света.{S} Наш чича Јеша увек је кав 
се жениш.“ Поче плакати. „О, несрећница што се окова!{S} Што пође за слепа и луда човека!!{S} А 
а. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадн 
ранило би се још оволико чељади од оног што се проспе — сваки дан даје се свињама по пола лонца 
ге).</p> <p>„Исто тако, као и ти ономад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш  
астоји у неслози и поцепаности, као год што се користи војсковођа растројством свог противника  
на њ’ не би могла навести.{S} И као год што је мене будући доброг учинити злим — тако је тешко  
све заклопили под свој катанац, па тебе што даду — онако као каквом пашчету!{S} Она сваки дан п 
.</p> <p>Ни Стоја не ради ништа.{S} Све што им треба за одело и преобуке — она купује.</p> <p>Њ 
шта.{S} Заклеше се и они и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 15 година робије.</p>  
ш да скинеш заклопац — док не изиђе све што је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} Зар 
{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби све што га је подражавало на живот.{S} Његов рад, ход, разг 
 — па је доносио својој жени и деци све што је требало и задовољавао их у свима погледима колик 
твора срећним, и њему је Бог одузео све што га подржава да живи — да се радује и весели.{S} Ког 
ко говори.</p> <p>Пошто се изручило све што се имало — онда отпоче Милорад.{S} Сви га слушаху.< 
испред непогоде.{S} За то што имаду све што им треба, и ни на снагу сточну, ни људску ни на спр 
 Оне се не ређају шта ће која, већ раде што стигну и што је на реду да се уради.{S} Оне су се н 
е — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно ж 
а није стао колико мутна вода — нити је што год спавао.{S} За овим ухвати волове.{S} Стаде цика 
 пазе се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“</p> <p>Сељачке намигуш 
ојање и добиће те половину празне земље што рачунате да вам је воћњак на који порезу плаћате.</ 
она постајала све милија и дражија тиме што га је више избегавала.{S} Њему беше за чудо, откуда 
, одржао је завет покојног Јеше, у томе што је чинио добра сиромасима из чије се средине једино 
ати, оборити — и отиснути у бездно море што се зове смрт.</p> <p>Једне јесени флуенција (болест 
се.</p> <p>Док скиде оно млека са ватре што је остало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо синчић  
не мете прстен на руке, па после радите што оћете — ја вам нећу осветлити.</p> <p>Ћу де.{S} Ете 
етић цвећа — извадив га из мале торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и по 
ло би, да сав рад женски што се тиче, и што треба за Стоју — да се плати из куће — а она нека г 
зда налазио благодети у задругарству, и што се год више приближавао моралном и интелектуалном в 
ви 200 дуката што јој даје онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{S} Право 
ђају шта ће која, већ раде што стигну и што је на реду да се уради.{S} Оне су се надметале шта  
ји немађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је  
<p>Од страха његовог, давали су му људи што је год затражио, и то нису тражили никад да им он ш 
.</p> <p>„Требало би, да сав рад женски што се тиче, и што треба за Стоју — да се плати из куће 
о, од људи који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећи <pb n="14" />  
ше огроман род понио.{S} По неки калеми што их је отац још у младости калемио, превили се од ки 
Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси требао ни да се жениш. 
аљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удесила.</p> < 
врст те нико му речи није смео ословити што би њега увредило.{S} Једном, на копању кукуруза — п 
она нека побегне.</p> <p>— Ја ћу радити што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њ 
ли.</p> <pb n="79" /> <p>„Оћете ли пити што?</p> <p>„Хвала.{S} Нећемо.{S} Немамо кад.“ Рече кме 
.{S} Марко скочи тражити свећу кукајући што га грло доноси.{S} А Савка паде крај Милорада грува 
од доктора пет месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала; те у ве 
p> <p>Једног празничког лепог дана, тек што сунце зађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вече 
пазише никога.{S} Отворише врата, и тек што изађоше пред зграду — док из амбара помоли се двоје 
 за тим да почну купити у пласје, и тек што преврнуше да се мало боље просуши и укупише један п 
у — већ да је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздвоили чуле су се пушке.{S} Тужитељ је 
их ји из затвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе  
о ће вам Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора беше зарудила, једног дана одмах по познатој с 
е — али и о другим стварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да устане иза софре, он запита Ивана:< 
ове срца ништа не лечи — за то те питам што тако учини.“ — На последње речи а с погледом на бор 
о.{S} Једну ћу њиву продати, да имаднем што више новаца — са њима ћу брже и лакше ту ствар сврш 
жена Милутинова.</p> <p>„Ја се не жалим што узимаш, већ се жалиш што си одљуд.{S} Што волиш да  
луга, а издржавају себе и своје са оним што плуг производи.{S} За несрећу моју — имање њихово м 
а пара тебе Даринка, а једна оном малом што плаче.“ За тим извади кутију и зави цигару па је да 
н.{S} Па шта је друго мислио, но о оном што су тога дана разговарали, о дугој њиви, и крађи оне 
ражио, и то нису тражили никад да им он што врати.</p> <p>Он је живео више трпећи но једући и п 
 рекрутују лопови.{S} Али није им давао што их жали, већ што стрепи од њих, да му не учине какв 
</p> <p>Мени се чини, све сам вам казао што треба па да будете срећни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S 
p> <p>Она приђе и поче али не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ватру — повика п 
епео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те м 
и нашао и саставио две супротности, као што је саставио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до кра 
да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} Упаде јој у реч Р 
живот.{S} Немају од срда порода.{S} Као што смо напоменули, Иван је сухопаран на спрам свачега  
ако су и умови људски различити.{S} Као што су сви делови човечији састав човека, тако су сви љ 
мо што ови санови нису тако јасни — као што би били, да је се душа са животом одвоила од тела — 
ам себе.{S} Ти ниси ником праштао — као што ти Христос заповеда, па и теби неће нико да опрости 
је да јој пружим, нити залогај леба као што треба!?{S} Слијепче један!{S} Ти си слуга Марков.{S 
га њива“ била онаква кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом запушти 
одом — таквог те створише.{S} Такав као што си сад, срећно би живео и друштву од користи био.{S 
„И не би била, господине учо, да је као што треба.{S} Нас сељаке сатире незнање више но све дру 
о што сам ја слушао.{S} Свађајте се као што сам се ја свађао.{S} Праштајте као што сам ја прашт 
мер у вашем животу.{S} Понашајте се као што сам се ја понашао.{S} Заповедајте као што сам ја за 
 као што сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио.{S} То немојте никако губити из вида.< 
јте као што сам ја праштао, казните као што сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио.{S} 
о сам се ја понашао.{S} Заповедајте као што сам ја заповедао.{S} Слушајте као што сам ја слушао 
 што сам се ја свађао.{S} Праштајте као што сам ја праштао, казните као што сам ја кажњавао.{S} 
о што сам ја заповедао.{S} Слушајте као што сам ја слушао.{S} Свађајте се као што сам се ја сва 
се мене чини ја не могу ни да радим као што сам некад могла; издала ме снага па и очњи вид.“ На 
} Његово срце не жуди за тим благом као што жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је добра и уредна 
ана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на очи изаћ 
но други — само нека то буде њихово као што је некад било.{S} Често су пута они помињали „дугу  
љи.{S} Да сам први пут узео Даринку као што сам и хтео, куд би сад био срећнији и напреднији.{S 
, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што се човек дели на много различитих делова, тако су и 
а њим очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђео.</p 
ија ноге.{S} Она би пре погинула — него што би дозволила да они изгину.{S} Одговори Мића.</p> < 
на неће сама да иде — јер би свет много што шта могао измишљати.{S} За то ју је пратила тета Да 
то је имао како ће моћи да заради друго што му је нужно и потребно.</p> <p>И да сведемо сада св 
ђела.{S} Само што не знам, ко је то био што се разговараше овде на путу.{S} Саслушах све речи,  
ајка у варош, њему ће купити аљинице ко што варошчад носе, па гаћице, па чипчице, па капицу од  
 у једно исто време, тако — да се ретко што могло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто се изручило 
јом ђецом — са моја два анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што се разговараше овде на пу 
— пријатност вина и сласт јела.{S} Само што ови санови нису тако јасни — као што би били, да је 
 тек 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је 
 Цмиљка је затруднела пре 2 месеца — но што је Обрен ову комендију извео.</p> <p>Дознавши Иван, 
 и само вели „ништа ми није жалије — но што ћеш ти мислити баш одиста — да сам ја учинила нешто 
бушке колико је дуг па заспа.{S} Пре но што је заспао помисли у себи:{S} Волови су матори и изу 
 таквом животу.{S} Он тиме даје више но што треба гаранције да такав не би био.{S} Он с тим утв 
ечно поступати, треба им давати више но што искају.{S} Не дозволити им никако да дођу до огорче 
сви траже, сви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, али нико не ради, рад се о 
ите, кад човек није могао да сачува оно што је имао како ће моћи да заради друго што му је нужн 
ју са свих страна.{S} Па ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њихове.</p> <p>Не мо 
 била оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад се први пут са 
— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже 
хвата је — и по други пут наплаћује оно што је јуче наплатио.{S} Тако овај изведе живот преко л 
а и будућности захтевају да се узме оно што срце хоће.{S} Ја сам изабрао девојку овде близу, ре 
анду.{S} Њему пак нареди да превуче оно што је још остало, и нека са оно радника пожње шашину.{ 
год има земље то је заузето, управо оно што ваља.{S} И они раде, то не треба губити из вида; ра 
да окопа прво жито па онда своје, за то што дугује за разне потребе.{S} Сено укошено па не зден 
ну, и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду све што им треба, и ни на снагу сточну, ни љу 
 шћела — па да јој дам нешто пара за то што си је обесчастио.</p> <p>— Тако ћемо нешто и гледат 
 код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, а нар 
 лица крупне капље зноја.{S} Ради за то што мора.{S} Милорад сеђаше на клупи пред кућом и посма 
Њених осам јетрва — омрзоше на њу за то што беше од свију најлепша, најбистрија и најдосетљивиј 
му Тешићу и не понудив њих двоицу за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p> 
им се приписује.{S} И они једу оно исто што и надничари кад су са њима, а кад су сами још и лош 
е би се срећни назвали.{S} Немају нешто што би им умиљавало <pb n="113" /> живот.{S} Немају од  
.{S} Али није им давао што их жали, већ што стрепи од њих, да му не учине какво зло.</p> <p>Он  
они и учинише.{S} Доцније се они покају што су то учинили а и <pb n="96" /> бојали су се од Пет 
ножну столицу па пуши дуван на муштиклу што му је неки хајдук поклонио.{S} Неке важне мисли обу 
другу и у трећу код начелника, па викну што је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци  
Ја се не жалим што узимаш, већ се жалиш што си одљуд.{S} Што волиш да се свађа и <pb n="43" />  
крадала од стране кућних лопова.</p> <p>Што је кућа све више опадала то се незадовољство све ви 
је рода људског Исус Христос рекао је: „Што год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</p> <p 
не дукат у злату.</p> <pb n="91" /> <p>„Што гу се данас пазари сутру се на распазарује“.{S} Одг 
кукуруз нисмо ни струка обрали.</p> <p>„Што се бринеш за то?{S} Остаће жене, па нека воде бригу 
и запита га Стоја, његова жена:</p> <p>„Што се закле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:< 
 умију, и преко тога опет да остане бар штогод времена живом телу и души да се одмори.{S} То је 
олела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то што си је обесча 
 у једном лугу који се беше одео густом шумом.</p> <p>— Бежимо овамо!{S} Увати је за руку и пот 
о овамо!{S} Увати је за руку и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ оне стазице, што у свако 
 њима, поздравише се и одоше, хајдуци у шуму — а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена с 
о, дакле, можете још за дана сићи у ону шуму спрам његове куће, па чим се сутон повуче, ви пређ 
и месојеђа све саме свадбе и весеље.{S} Шурак Чилашов доводи девојку — и он му војвода у сватов 
азују: како су видели сестру, свака или шурака тог и тог укућанина где у саму зору тревише их н 
На прво место дођоше у хапс његови први шураци Мартићи са својом сестром Цмиљком, па после оста 
l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна запевка, ова жалосна и не поречна и 
 заврши своје јадовање овим редом:</p> <quote> <l>Јој ђецо, поломљено цвеће,</l> <l>Озов те се