• quote 2
  • а 247
  • А 54
  • аброноше 1
  • Авај 1
  • авлије 1
  • авлији 4
  • авлију 1
  • Ада 4
  • адвоката 2
  • Ади 1
  • ади 2
  • ај 1
  • Ај 2
  • ајд 1
  • ајде 1
  • Ајде 1
  • ајдуци 1
  • Ако 25
  • ако 49
  • акта 1
  • Ал 1
  • ал 5
  • ала 1
  • Ала 6
  • алате 1
  • али 105
  • Али 54
  • алхохолом 1
  • аљина 1
  • аљинице 1
  • ама 1
  • Ама 9
  • аманет 3
  • амбара 1
  • анђела 2
  • анђели 2
  • анђелима 1
  • анђео 3
  • апелата 1
  • апетитима 1
  • апс 1
  • артикли 1
  • асприца 1
  • атмосвери 1
  • атмосверних 1
  • Ах 4
  • ашове 1
  • бабине 1
  • бабо 1
  • Бабо 1
  • бабу 1
  • бадава 1
  • бакрач 3
  • бакраче 2
  • бакшиша 1
  • банда 1
  • банути 1
  • бар 8
  • бардак 1
  • бароке 1
  • барута 1
  • Бата 3
  • Бате 2
  • батинама 1
  • бато 2
  • Бато 2
  • баурати 1
  • баца 1
  • бацала 1
  • Бацали 1
  • баци 3
  • бацити 1
  • Баш 1
  • баш 12
  • баште 1
  • башти 2
  • башту 2
  • башчице 1
  • башчу 2
  • бегам 1
  • бегамо 1
  • бегенише 2
  • Беда 1
  • беда 3
  • беде 1
  • беди 1
  • бедне 1
  • бедни 1
  • бедних 1
  • бедно 1
  • бедом 1
  • беду 3
  • Бежимо 1
  • бежу 1
  • без 36
  • безазлених 1
  • безбедности 1
  • бездно 1
  • безобразне 1
  • безумљу 1
  • безумног 1
  • бејаху 1
  • беле 3
  • белилом 1
  • белим 1
  • белог 1
  • бељаше 1
  • БЕОГРАД 1
  • берача 1
  • берачи 2
  • берба 1
  • беру 1
  • берући 2
  • бесемучна 1
  • бесмртност 1
  • бесмртности 1
  • бесном 2
  • Беху 1
  • беху 15
  • Беше 3
  • беше 84
  • би 128
  • бившег 1
  • бивших 1
  • бијасмо 1
  • бијаху 2
  • Била 1
  • била 30
  • биле 3
  • билете 1
  • били 18
  • Били 3
  • Било 2
  • било 27
  • Био 3
  • био 50
  • бистрих 1
  • бити 23
  • биће 5
  • бићете 4
  • бих 1
  • бичева 1
  • бјели 1
  • Благо 1
  • благо 5
  • Благодарећи 1
  • благодарити 1
  • благодарни 1
  • благодети 1
  • благом 1
  • благостање 2
  • благостању 1
  • блаженства 1
  • блата 1
  • блатаве 1
  • блатне 1
  • блатним 1
  • блато 1
  • бленули 1
  • ближе 3
  • ближњим 1
  • близине 1
  • близини 3
  • близу 5
  • блудница 1
  • бог 2
  • Бог 22
  • бога 2
  • Бога 26
  • богаза 1
  • богаство 2
  • богата 1
  • богате 1
  • богати 3
  • богатих 1
  • богато 1
  • богатог 1
  • богату 1
  • богљаво 1
  • богме 2
  • Бого 1
  • Богом 5
  • Богородица 1
  • Богу 2
  • Бож 1
  • божанску 1
  • Боже 3
  • Божије 2
  • боја 1
  • бојазни 2
  • бојали 2
  • бојати 1
  • Боје 1
  • боје 2
  • бојевих 1
  • боји 1
  • бојим 2
  • болесна 2
  • Болест 1
  • болест 4
  • болестан 1
  • болести 1
  • боли 2
  • болних 1
  • болницу 2
  • болова 1
  • боловали 1
  • боловања 1
  • болове 2
  • болови 1
  • болом 1
  • боља 2
  • боље 11
  • Боље 3
  • бољег 1
  • бољим 1
  • борбу 1
  • боса 1
  • боси 1
  • босо 1
  • босотиње 1
  • бостан 1
  • бостана 1
  • браварски 1
  • брадавице 1
  • брак 1
  • брака 3
  • браколомник 1
  • бранећи 1
  • брани 1
  • браник 1
  • бранио 1
  • брат 6
  • брата 13
  • брате 3
  • брати 1
  • брато 3
  • братом 2
  • брату 4
  • братучеда 1
  • братучеди 2
  • Браћа 1
  • браћа 5
  • браће 3
  • браћи 2
  • браћу 2
  • браху 1
  • брашна 1
  • брвна 1
  • брвнета 1
  • брвно 1
  • брда 2
  • брже 2
  • брз 1
  • брзим 2
  • брзо 4
  • брига 2
  • бриге 4
  • бригу 2
  • брижан 1
  • брижљиво 1
  • бризну 1
  • бријег 1
  • брине 1
  • бринеш 1
  • бринути 1
  • брисаше 1
  • бристро 1
  • бришући 2
  • бркова 1
  • број 4
  • броје 1
  • бројем 1
  • броји 1
  • брука 1
  • брукаш 1
  • будакове 1
  • буде 12
  • будем 5
  • будемо 1
  • будете 2
  • будеш 3
  • буди 2
  • буду 2
  • будући 1
  • будућност 3
  • будућности 1
  • буђаве 1
  • бујала 1
  • бујица 1
  • бујна 1
  • бујном 1
  • бујну 1
  • буњишту 1
  • буранија 1
  • Буре 1
  • буриће 1
  • бурне 1
  • бусију 1
  • буче 1
  • бучук 2
  • буџаву 1
  • буџаке 1
  • буџаљиће 1
  • бушина 1
  • в 1
  • В 1
  • вади 1
  • важан 1
  • важна 1
  • важне 2
  • важном 1
  • вазда 2
  • ваздан 1
  • Ваздан 1
  • ваздух 1
  • вајат 3
  • вајата 3
  • вајату 1
  • вајде 2
  • вајкао 1
  • вајна 1
  • вајног 1
  • вала 1
  • ваља 7
  • ваљало 1
  • ваљати 3
  • Ваљда 1
  • ваљда 4
  • вам 29
  • Вама 1
  • вама 7
  • ванбрачно 1
  • ванредно 2
  • варе 1
  • вари 1
  • варки 1
  • варош 2
  • вароши 3
  • варошкама 1
  • варошчад 1
  • Вас 1
  • вас 13
  • вата 1
  • ватра 7
  • ватре 8
  • ватреним 1
  • ватри 4
  • ватром 1
  • ватру 12
  • ваш 5
  • ваша 1
  • вашар 2
  • вашару 2
  • ваше 4
  • вашег 2
  • вашем 1
  • вашки 1
  • вашљива 1
  • ведар 2
  • ведрим 1
  • ведрице 1
  • ведро 1
  • веђа 1
  • Веђа 1
  • вежбања 1
  • вежбање 2
  • вежбу 1
  • веже 1
  • вежете 1
  • Вежи 1
  • вежу 1
  • веза 2
  • везан 1
  • везана 1
  • везано 1
  • везао 1
  • везене 1
  • вези 2
  • везиоци 1
  • везу 1
  • Везуј 2
  • везује 1
  • веле 2
  • велећи 1
  • вели 8
  • Велика 1
  • велика 15
  • велике 1
  • велики 10
  • великим 7
  • велико 7
  • великог 3
  • великој 3
  • великом 8
  • велику 6
  • велим 1
  • ВЕЛИСЛАВА 1
  • велиш 5
  • венча 1
  • венчање 1
  • венчаше 1
  • вересије 2
  • вересију 1
  • вериге 9
  • верна 2
  • верни 1
  • верну 1
  • веровао 1
  • веру 1
  • верује 1
  • Верујем 1
  • верујем 2
  • верујемо 2
  • весела 1
  • веселе 2
  • весели 1
  • веселије 1
  • весеља 2
  • весеље 4
  • весељу 1
  • весео 1
  • вест 1
  • ветар 1
  • ветрењаче 1
  • ветром 1
  • Већ 6
  • већ 69
  • већа 1
  • веће 1
  • већи 3
  • већином 1
  • већма 1
  • вечан 1
  • вече 14
  • вечера 13
  • вечерас 2
  • Вечераше 1
  • вечераше 3
  • вечере 1
  • вечери 3
  • вечерњи 2
  • вечеру 3
  • вечити 1
  • вечито 3
  • вечитој 1
  • вечног 1
  • вечном 1
  • вечности 1
  • вечну 1
  • вештака 1
  • вештије 1
  • вештине 1
  • вештином 1
  • Вештином 1
  • вештом 1
  • Ви 11
  • ви 25
  • вид 1
  • вида 2
  • виде 9
  • видела 2
  • видели 2
  • видело 1
  • видео 1
  • видети 9
  • видећеш 1
  • видеше 3
  • види 4
  • видим 1
  • видимо 2
  • видио 1
  • Видите 1
  • Видиш 2
  • видиш 3
  • видом 1
  • виду 1
  • виђала 1
  • виђао 1
  • виђаше 1
  • Виђе 1
  • виђе 8
  • виђела 3
  • виђеле 1
  • виђења 1
  • виђо 1
  • Вијао 1
  • вијаше 1
  • викати 1
  • викач 3
  • викача 1
  • викаше 1
  • вики 1
  • викну 9
  • Викну 9
  • викнуо 1
  • Викнуше 1
  • викнуше 2
  • вику 1
  • вила 2
  • вилама 1
  • Вилице 1
  • вилу 1
  • виљушака 1
  • вина 5
  • вино 3
  • Виноград 2
  • виноград 5
  • винограда 1
  • винограде 1
  • виногради 1
  • вином 2
  • вињаге 1
  • висаше 1
  • Висока 1
  • високо 2
  • вичан 2
  • виче 1
  • вична 2
  • више 81
  • вишине 1
  • вјера 1
  • вјечни 1
  • влаге 1
  • влажне 1
  • влажни 1
  • влажном 1
  • Власт 1
  • власт 3
  • власти 9
  • властима 1
  • во 1
  • вода 3
  • воде 9
  • Водени 1
  • воденица 1
  • воденицу 3
  • воденичари 1
  • води 8
  • водила 1
  • водио 1
  • Водио 1
  • Водити 1
  • водиш 1
  • водом 1
  • воду 4
  • вођ 2
  • вође 2
  • вођевина 1
  • возаше 1
  • возе 1
  • возови 1
  • војвода 1
  • војна 1
  • војника 1
  • војска 1
  • војске 1
  • војсковођа 1
  • војсци 4
  • вола 5
  • волела 1
  • волели 1
  • Волео 1
  • волео 4
  • волети 2
  • воли 3
  • волиш 3
  • волова 3
  • волове 16
  • Волови 2
  • волови 6
  • воловима 2
  • волу 1
  • волујска 1
  • вољама 1
  • воље 6
  • вољи 1
  • вољно 1
  • вољом 2
  • вољу 1
  • вотњаку 1
  • воћа 1
  • воће 1
  • воћњак 3
  • воћњаке 1
  • воћњаку 4
  • воћњаци 1
  • вочиће 3
  • вочићи 1
  • враже 1
  • Врана 1
  • вранчића 1
  • врапцу 1
  • врат 5
  • врата 20
  • врати 10
  • вратив 1
  • вратили 1
  • вратим 1
  • вратио 1
  • вратити 3
  • вратише 1
  • врату 2
  • враћа 2
  • враћао 2
  • враћати 2
  • враћаше 1
  • врви 1
  • врвила 1
  • врвио 1
  • вредан 1
  • Вреди 1
  • вреди 3
  • вредна 1
  • вредних 1
  • вредно 1
  • Вредно 2
  • вредности 1
  • врежна 2
  • вреле 1
  • врелим 1
  • Врело 1
  • врелу 1
  • време 32
  • времена 5
  • времено 1
  • времену 1
  • врење 1
  • вреће 1
  • врз 1
  • врзма 1
  • ври 1
  • врисак 1
  • вриска 1
  • врисне 1
  • врисну 2
  • врлети 1
  • врлина 2
  • врлинама 2
  • врлину 1
  • Врло 1
  • врло 23
  • врљику 1
  • врста 1
  • врсте 1
  • врућ 1
  • врућа 1
  • врх 1
  • врхови 1
  • врхом 1
  • врхунцу 1
  • врча 1
  • вршаше 1
  • вршио 3
  • вршити 1
  • Вујо 2
  • Вук 28
  • вука 1
  • Вука 5
  • Вуков 1
  • вуку 1
  • вунице 3
  • вуче 1
  • Вуче 1
  • вучију 1
  • Вучко 1
  • Г 1
  • га 169
  • гадни 2
  • гадним 1
  • гадних 1
  • гађао 2
  • гађаше 1
  • газда 2
  • газдама 1
  • Газдарица 1
  • газде 1
  • гајдаш 1
  • гајтану 1
  • гарабиљ 1
  • гаранције 2
  • гардист 1
  • гатара 1
  • гаће 1
  • гаћице 1
  • гвожђе 4
  • Гвозден 13
  • Гвоздена 2
  • Гвоздене 1
  • гвоздени 2
  • Гвозденовој 1
  • Гвозденовом 1
  • гвоздену 1
  • Гвоздену 1
  • Где 3
  • где 32
  • Гди 1
  • гди 2
  • гимназију 1
  • глава 7
  • главе 3
  • глави 6
  • главица 1
  • Главна 1
  • главна 2
  • Главни 1
  • главни 2
  • главног 1
  • главном 2
  • главом 7
  • главу 8
  • Глад 1
  • гладан 1
  • глади 2
  • гладне 1
  • гладни 1
  • глас 6
  • гласно 1
  • гласом 7
  • гласу 1
  • глатке 1
  • Гле 3
  • гледа 7
  • гледај 1
  • Гледај 2
  • Гледајте 2
  • гледају 2
  • гледајући 4
  • гледала 4
  • гледао 2
  • гледаоце 1
  • гледаоци 2
  • гледате 1
  • гледати 4
  • гледаћу 1
  • гледаше 1
  • глобе 1
  • глобите 1
  • глогови 1
  • глођу 1
  • гљивама 1
  • гнева 1
  • гневан 1
  • гнусним 1
  • гњеву 2
  • говеда 3
  • говеди 2
  • говедима 1
  • говече 1
  • говор 3
  • Говораше 1
  • говораше 8
  • говоре 1
  • говорећи 2
  • Говори 1
  • говори 2
  • говорила 1
  • говорили 1
  • говорило 1
  • говорим 1
  • говорио 5
  • говорите 1
  • говорити 3
  • говориш 4
  • говорник 1
  • говорника 1
  • говором 1
  • говору 1
  • год 41
  • година 21
  • Година 3
  • године 15
  • години 5
  • годином 1
  • годину 4
  • годишње 2
  • годишњицу 2
  • гођ 1
  • голи 1
  • голим 2
  • голо 1
  • гологлава 1
  • голом 1
  • голотиње 1
  • голубом 1
  • гомила 2
  • гомиле 3
  • гомилица 1
  • гомилом 1
  • гора 2
  • горак 1
  • гораше 1
  • Горд 1
  • горе 4
  • гори 1
  • горим 1
  • горку 1
  • горчине 1
  • горчину 1
  • госа 1
  • господар 2
  • господарења 1
  • господари 1
  • господару 1
  • Господине 1
  • господине 3
  • готова 3
  • готови 1
  • готовити 2
  • Готово 1
  • готово 2
  • гр 1
  • грабу 1
  • грабуља 1
  • градина 1
  • грађе 1
  • грађевине 1
  • грађевину 1
  • граја 1
  • гранама 1
  • гране 2
  • граница 1
  • грање 2
  • граорастих 1
  • грашке 1
  • грбини 1
  • грди 2
  • грдну 1
  • гребенају 1
  • греје 1
  • Грех 1
  • грех 5
  • греха 1
  • грехом 1
  • грешила 1
  • грешио 1
  • грешити 1
  • грешне 1
  • грешници 4
  • грешницима 1
  • грешног 1
  • гркљан 1
  • грли 1
  • грлити 1
  • грлићем 1
  • грло 3
  • грми 1
  • грмљавина 1
  • гроб 1
  • гроба 1
  • гробље 1
  • гробници 1
  • грожђа 2
  • грожђе 1
  • грозду 1
  • грозни 1
  • грознија 2
  • грознице 1
  • грозно 3
  • громови 1
  • грош 1
  • гроша 2
  • груба 2
  • грува 1
  • грувајући 1
  • Грување 1
  • грувати 1
  • груваш 1
  • грудве 1
  • груди 4
  • грудњаче 1
  • Грујицу 1
  • група 1
  • грцајући 1
  • грче 1
  • гу 1
  • губе 1
  • губер 1
  • губера 1
  • губи 1
  • губила 1
  • губити 3
  • гуја 2
  • гује 2
  • гујо 1
  • гуле 1
  • гунђало 1
  • гуњ 1
  • Гура 1
  • гурају 1
  • гурне 1
  • гурни 1
  • Гурни 1
  • Гурну 1
  • гурну 3
  • гурнула 2
  • гурнуо 1
  • гусака 1
  • гуски 1
  • густ 1
  • Густа 1
  • густе 1
  • густих 2
  • густом 1
  • густу 1
  • гушећи 2
  • гуши 1
  • гушити 1
  • д 44
  • Да 31
  • да 579
  • давале 1
  • давали 2
  • давање 1
  • давао 5
  • давати 2
  • даваше 1
  • давно 1
  • давши 1
  • Даде 1
  • даде 11
  • дадне 2
  • Дадох 1
  • дадоше 2
  • даду 4
  • дај 2
  • даје 8
  • дајете 1
  • дајеш 2
  • Дајте 1
  • дајте 3
  • дају 1
  • дакле 2
  • Дакле 2
  • дала 2
  • далеко 6
  • далеку 1
  • Дали 1
  • дали 2
  • дало 2
  • Даље 1
  • даљине 3
  • даљину 1
  • дам 2
  • Дан 2
  • дан 48
  • дана 46
  • данак 1
  • Данак 1
  • данас 10
  • Данас 3
  • дангуба 1
  • дангубе 2
  • дангуби 1
  • дангубило 1
  • дангубити 1
  • дангубу 1
  • Даница 45
  • Данице 4
  • Даници 4
  • Даницом 1
  • Даницу 2
  • данове 1
  • данови 1
  • даном 1
  • дану 2
  • Дао 1
  • дао 3
  • Дара 4
  • Даре 1
  • Дари 1
  • Дарини 1
  • Дариним 1
  • Даринка 28
  • Даринке 1
  • Даринкин 1
  • Даринкину 1
  • Даринком 4
  • Даринку 10
  • Даринци 3
  • Даринчина 1
  • Даринчину 1
  • Даро 1
  • Дару 2
  • дате 1
  • дати 8
  • датумом 1
  • дахну 1
  • дахнути 1
  • два 26
  • Два 3
  • двадесеторо 1
  • Две 1
  • две 21
  • двема 1
  • двеста 1
  • Двеста 2
  • двије 2
  • дводинарце 1
  • двоица 2
  • двоицу 1
  • двоје 11
  • двојица 2
  • двоколице 2
  • двопеви 1
  • дворишту 2
  • дворцу 1
  • двоумећи 1
  • де 2
  • дебелу 1
  • дебељашне 1
  • девера 1
  • Девет 1
  • девет 5
  • деветог 1
  • девојака 1
  • девојачку 1
  • Девојка 2
  • девојка 8
  • девојкама 1
  • девојке 2
  • девојку 6
  • девојче 1
  • девојчица 1
  • девојчицу 1
  • девује 1
  • дед 1
  • Деде 1
  • дела 5
  • делателном 1
  • дели 1
  • деликатан 1
  • делили 1
  • делим 1
  • делио 1
  • Делите 1
  • делити 3
  • дело 5
  • делова 3
  • делове 3
  • делови 2
  • деловима 1
  • деловођа 1
  • делом 2
  • делу 1
  • дену 2
  • део 6
  • деоба 1
  • деобе 3
  • деоби 2
  • деобу 1
  • дерао 1
  • дерати 1
  • десет 1
  • десило 1
  • десне 1
  • десно 1
  • десном 4
  • Дете 3
  • дете 44
  • детенце 2
  • детета 6
  • дететом 1
  • детету 3
  • детлићи 1
  • деца 12
  • Деца 5
  • деце 30
  • деци 8
  • децо 2
  • децом 3
  • децу 18
  • дечица 1
  • дечице 2
  • дечицу 1
  • дечко 1
  • дечурлију 1
  • деша 1
  • Дешо 1
  • диван 1
  • дивећи 1
  • Дивна 1
  • дивне 1
  • дивни 1
  • дивно 1
  • дивном 1
  • дигне 1
  • дигнем 1
  • дигнута 1
  • дигоше 1
  • диже 3
  • дизаше 1
  • дизгин 1
  • дим 2
  • дима 1
  • дин 9
  • динар 1
  • динара 12
  • дипломат 1
  • дирајте 1
  • дирати 2
  • дисање 1
  • дјелање 1
  • дјелаше 1
  • дјеле 2
  • Дјете 1
  • дјете 11
  • дневник 1
  • дневно 2
  • дневног 1
  • До 5
  • до 61
  • доба 7
  • добар 2
  • добара 1
  • добива 1
  • добија 1
  • добијали 1
  • добијао 1
  • добила 2
  • добио 3
  • добити 3
  • добиће 2
  • добићеш 1
  • добише 1
  • Добра 1
  • добра 14
  • Добре 1
  • добре 7
  • добри 3
  • добрим 1
  • добрима 1
  • добрих 3
  • добро 25
  • Добро 6
  • доброг 6
  • доброј 2
  • добром 1
  • добротом 1
  • доброту 1
  • доброчинство 1
  • добру 4
  • добу 2
  • доват 1
  • дователе 1
  • довде 1
  • Довде 2
  • доведе 2
  • доведи 1
  • доведоше 3
  • довели 1
  • довео 2
  • довести 1
  • довече 1
  • довикивао 1
  • довикује 1
  • Довикују 1
  • доводи 1
  • довршивао 1
  • догађај 2
  • догодило 1
  • дода 1
  • додаде 4
  • Додаде 4
  • додадоше 1
  • додати 1
  • дође 38
  • Дође 9
  • дођем 1
  • дођи 1
  • дођоше 8
  • дођу 4
  • доживи 1
  • дозва 1
  • дозволила 1
  • дозволили 1
  • дозволити 1
  • дозвољених 1
  • Дознавши 1
  • дознадоше 1
  • дознала 1
  • дознао 1
  • дознати 1
  • дојке 1
  • Док 26
  • док 44
  • докажу 1
  • доказано 1
  • доказе 1
  • доказима 1
  • доказују 1
  • Докле 1
  • докони 1
  • доктора 2
  • докторима 1
  • доктором 1
  • доктору 1
  • докучити 1
  • долазак 1
  • долазе 3
  • долази 3
  • долазило 1
  • доле 3
  • домаће 1
  • домаћин 1
  • домаћина 3
  • домаћине 1
  • домаћину 1
  • домаћица 3
  • дому 1
  • донела 1
  • донесе 7
  • донеси 1
  • донесу 1
  • донети 1
  • донеће 2
  • донеше 1
  • донијети 1
  • донијеше 1
  • доноси 1
  • доносила 1
  • доносили 1
  • доносило 1
  • доносио 1
  • доносити 1
  • доњи 1
  • допадне 3
  • досад 2
  • досади 2
  • досадити 1
  • досеткама 1
  • досетљива 1
  • доскочицама 2
  • доспавају 1
  • доспео 1
  • доста 14
  • Доста 3
  • достигла 1
  • достигнеш 1
  • дотадања 1
  • дотера 1
  • Дотера 1
  • дотерати 1
  • дотерато 2
  • Дотераше 1
  • дотле 7
  • дотрча 1
  • Дотрчаше 1
  • дотрчаше 2
  • дотрчи 1
  • доћи 7
  • дохватио 1
  • дохватити 2
  • доцкан 2
  • Доцније 2
  • дочепа 2
  • дочепали 1
  • дошао 2
  • Дошла 1
  • дошла 3
  • дошле 2
  • дошли 3
  • дошло 5
  • дошо 8
  • Драга 2
  • драги 1
  • драгим 1
  • драго 5
  • дражи 1
  • дражија 1
  • дрва 3
  • дрвеним 1
  • дрвених 2
  • дрвета 1
  • дрвљем 1
  • дрво 1
  • дремања 1
  • држава 1
  • државе 1
  • државни 2
  • држаљицом 1
  • држати 1
  • држаху 1
  • држаше 1
  • држе 2
  • држећи 3
  • држи 1
  • дроњава 1
  • дроњке 2
  • друг 2
  • друга 8
  • другарица 1
  • друге 7
  • Други 2
  • други 30
  • другим 6
  • других 2
  • друго 7
  • другови 1
  • другог 6
  • другога 4
  • другој 2
  • другом 9
  • другу 5
  • друкше 2
  • друм 2
  • друштва 2
  • друштвима 1
  • друштво 5
  • друштвом 1
  • друштву 4
  • дрхтала 1
  • дрхтали 1
  • дрхтало 1
  • дрхтања 1
  • дрхтао 2
  • дрхтећи 1
  • дрхти 1
  • дрхћу 2
  • дрхћући 1
  • дрхћућим 3
  • дршћућим 1
  • дубоко 5
  • дубоком 1
  • дува 1
  • дуван 1
  • Дуван 1
  • дувана 2
  • дувар 1
  • дуг 4
  • дуга 4
  • дугачке 2
  • дуге 2
  • дугме 1
  • дугмета 1
  • дуго 9
  • дуговао 1
  • дугови 2
  • дугој 1
  • дугом 2
  • дугу 1
  • дугује 1
  • дужан 1
  • дужег 2
  • дужни 2
  • дужник 1
  • дужнике 1
  • Дужност 1
  • дужност 7
  • дужности 4
  • дукат 4
  • Дуката 1
  • дуката 20
  • дукате 1
  • дукати 1
  • дундају 1
  • Дуњић 1
  • дуплом 1
  • дућана 1
  • дућка 1
  • дућкао 1
  • дух 1
  • духне 1
  • духовним 1
  • духом 1
  • душа 8
  • душан 1
  • Душе 1
  • душе 15
  • ДУШЕ 2
  • душевним 1
  • души 2
  • душом 1
  • душу 7
  • Ђаво 1
  • ђаво 2
  • ђавола 5
  • ђаволи 3
  • ђак 1
  • ђака 1
  • ђаке 1
  • ђаци 1
  • ђацима 1
  • ђе 3
  • Ђе 5
  • ђевере 1
  • ђеде 1
  • ђеду 1
  • ђеније 1
  • ђететом 1
  • ђетету 2
  • ђетињу 1
  • Ђеца 1
  • ђеца 3
  • ђеце 8
  • ђеци 1
  • ђецо 2
  • ђецом 2
  • ђецу 3
  • ђечице 1
  • ђечурлије 1
  • ђинђуве 1
  • ђубрета 3
  • ђубри 1
  • ђубрим 1
  • Ђука 3
  • ђуле 1
  • Е 7
  • ево 3
  • Ево 3
  • егзекуцијом 1
  • Еј 6
  • економа 1
  • Еле 3
  • ељдани 1
  • ене 1
  • Ене 2
  • енергије 2
  • енергичан 1
  • ено 1
  • Ено 3
  • ергеле 1
  • Ете 1
  • ето 2
  • Ето 2
  • жабе 1
  • жали 1
  • жалије 1
  • жалиле 1
  • жалили 1
  • жалим 1
  • жалио 1
  • жалити 1
  • жалиш 2
  • жалосна 4
  • жалосни 2
  • жалоснијих 1
  • жалосну 1
  • жалост 2
  • жалости 1
  • жалостива 1
  • жаљаше 1
  • Жаљаше 1
  • жандарм 3
  • жандарма 1
  • жандарме 2
  • жандармерије 1
  • жандарми 1
  • жандармима 1
  • жању 1
  • Жао 1
  • жар 1
  • жарила 1
  • жарко 1
  • жаром 1
  • жбунић 1
  • жедне 1
  • жедни 1
  • желе 1
  • жели 1
  • желио 1
  • жеља 3
  • жеље 2
  • жељом 1
  • Жена 1
  • жена 27
  • женама 1
  • Жене 2
  • жене 24
  • жени 6
  • женидба 1
  • женидбе 1
  • женио 1
  • жениш 1
  • женка 1
  • женку 1
  • женом 3
  • женска 3
  • женске 2
  • женски 4
  • женским 1
  • женских 1
  • женско 4
  • женског 1
  • жентурачама 1
  • жентурине 1
  • жену 8
  • жетеоци 1
  • жив 3
  • жива 1
  • Живан 15
  • Живана 5
  • Живановом 1
  • живахан 1
  • Живе 1
  • живе 8
  • живели 4
  • живео 3
  • живети 7
  • живи 9
  • Живим 1
  • живим 4
  • живима 1
  • живимо 1
  • живио 1
  • живите 1
  • живити 2
  • живо 1
  • живог 3
  • живој 1
  • живом 3
  • живот 39
  • живота 16
  • животаре 1
  • животарило 1
  • животе 1
  • животиња 1
  • животињама 2
  • животиње 1
  • животне 1
  • животом 3
  • животу 5
  • живу 3
  • живце 1
  • жита 2
  • житног 1
  • жито 5
  • житу 1
  • жице 1
  • жицу 1
  • жњела 1
  • жртве 1
  • жуди 3
  • жудња 1
  • жудњом 1
  • жуње 1
  • жураше 1
  • журба 1
  • журби 3
  • журно 1
  • жут 1
  • жути 1
  • жутих 1
  • жуто 1
  • ЗА 1
  • за 281
  • За 55
  • забашуравају 1
  • забашуравали 1
  • заби 1
  • Забољело 1
  • заборавио 2
  • заборавити 1
  • забораву 1
  • забринут 1
  • забуни 1
  • завадио 1
  • завађају 2
  • заварава 1
  • заваравао 1
  • заведен 1
  • завезака 1
  • завери 1
  • завет 1
  • зави 2
  • завиде 1
  • Завидео 1
  • завидећи 1
  • завика 1
  • Завика 1
  • зависило 1
  • зависти 1
  • завјет 1
  • завлачу 1
  • заводњелим 1
  • заводњише 1
  • заволео 1
  • заврташе 1
  • заврши 2
  • завуче 2
  • загледао 1
  • заговарао 1
  • заграђен 1
  • заграђују 1
  • загрева 1
  • загрејали 1
  • загризне 1
  • загрлити 1
  • загрлиш 1
  • задивила 1
  • задихан 1
  • задоволења 1
  • задовољава 1
  • задовољавао 1
  • задовољан 1
  • задовољити 2
  • задовољни 1
  • задовољно 3
  • задовољство 2
  • задовољством 1
  • задојавајући 1
  • задоцниш 1
  • задрема 1
  • задремало 1
  • задржа 1
  • задржав 1
  • задржасмо 1
  • задрже 1
  • задрктаваше 1
  • Задруга 1
  • задруга 3
  • задругама 1
  • задругар 1
  • задругара 5
  • задругаре 3
  • задругарима 2
  • Задругарство 1
  • задругарству 1
  • ЗАДРУГАРСТВУ 1
  • задруге 9
  • задругу 3
  • задружне 1
  • задрузи 17
  • задрхта 1
  • задужио 1
  • задужисмо 1
  • задужише 1
  • задужујете 1
  • зађе 2
  • зажели 1
  • заире 1
  • заиста 1
  • Заиста 1
  • зајам 3
  • зајапурен 1
  • заједно 10
  • заједу 1
  • зајма 1
  • закачило 1
  • закисло 1
  • закитила 1
  • закла 2
  • заклан 1
  • заклати 1
  • закле 5
  • заклетву 1
  • заклети 1
  • заклеше 1
  • Заклеше 1
  • заклоном 1
  • заклоњен 1
  • заклопац 1
  • заклопи 3
  • заклопили 1
  • заклопљен 1
  • закључа 1
  • закључак 1
  • закон 4
  • закона 1
  • закониту 1
  • законог 1
  • законску 1
  • закриљем 1
  • закркташе 1
  • закрочила 1
  • закувала 1
  • закучи 1
  • заладку 1
  • залаја 1
  • Залаја 1
  • залећи 1
  • заливати 1
  • заливаше 1
  • зализаног 1
  • залогај 3
  • заљуља 1
  • заљуљати 1
  • заману 1
  • замашну 1
  • заметне 1
  • заметну 1
  • Замислите 1
  • замислити 1
  • замишљен 1
  • замлатио 1
  • замоли 1
  • замолила 1
  • замућено 1
  • занат 3
  • занеми 2
  • заносе 1
  • заносу 1
  • заноћило 1
  • заобиђе 1
  • заоставшег 1
  • запалио 1
  • запалише 1
  • запевка 1
  • запети 1
  • запету 1
  • запита 10
  • Запита 9
  • запитали 1
  • запиткивао 1
  • Запиткиваше 1
  • заплака 1
  • запламтеле 1
  • заплачеш 1
  • заплећу 1
  • заповеда 3
  • Заповедајте 1
  • заповедао 1
  • заповеди 1
  • заповедила 1
  • заповедио 1
  • заповедник 1
  • запрегните 1
  • запржена 1
  • запржити 1
  • запуши 1
  • запуштена 1
  • запушти 1
  • запуштио 2
  • Зар 12
  • зар 8
  • зараде 1
  • заради 2
  • зарађивала 1
  • зарађиваху 1
  • зарађују 1
  • заразио 1
  • зарђали 1
  • зареко 1
  • заркао 1
  • зарок 1
  • заруделе 1
  • зарудила 1
  • Засадио 1
  • засебну 1
  • заседе 1
  • заседу 1
  • засијаше 1
  • засипати 1
  • заслуга 1
  • заслугама 1
  • заслуге 1
  • заслугу 1
  • заслужила 1
  • заслужио 1
  • заслужну 1
  • заслужује 1
  • заслужују 1
  • заспа 3
  • заспао 1
  • застаде 1
  • застадоше 1
  • застао 1
  • застоја 1
  • заступао 1
  • заступника 2
  • затвор 1
  • затвора 1
  • затворена 1
  • затвори 2
  • затворила 1
  • затвору 1
  • затекли 1
  • затећи 2
  • затијоком 1
  • зато 4
  • заточеника 1
  • затражи 2
  • затражио 3
  • затруднела 1
  • затруднила 1
  • затури 1
  • зауздава 1
  • заузето 2
  • заузме 1
  • заустави 2
  • зауставише 2
  • заходу 1
  • захраните 1
  • захтева 1
  • захтевају 2
  • захтевима 1
  • заштићава 1
  • Зашто 1
  • зашто 3
  • збиља 1
  • због 12
  • збору 1
  • зва 1
  • звала 1
  • звали 1
  • званичник 3
  • Званичник 4
  • звао 2
  • зваху 2
  • звездама 1
  • Звезде 1
  • зверати 1
  • зверске 1
  • звона 2
  • Звоне 1
  • звоно 1
  • звонцади 1
  • згази 1
  • згодно 1
  • згореног 1
  • зградама 2
  • зграде 2
  • згради 3
  • зградом 1
  • зграду 4
  • зграновника 1
  • згруписаше 1
  • Зденута 1
  • зденуто 2
  • здоговора 1
  • здрав 4
  • здрава 4
  • здрави 4
  • здравих 1
  • здравише 2
  • здравље 2
  • здрављем 1
  • здрављу 1
  • здраво 3
  • здравог 1
  • зебем 2
  • зеленака 1
  • зеленаша 1
  • зелено 1
  • зеље 1
  • Земља 1
  • земља 2
  • земље 11
  • земљи 13
  • земљоделца 1
  • земљоделцу 1
  • земљу 11
  • земни 2
  • зета 1
  • зеца 1
  • зиме 4
  • зими 6
  • зимског 1
  • зинат 1
  • зифт 1
  • зла 5
  • злата 1
  • златна 2
  • златну 1
  • злато 4
  • златом 1
  • злату 3
  • зле 2
  • Зли 1
  • зликовац 2
  • зликовца 1
  • зликовце 1
  • зликовци 1
  • зликовцима 1
  • злим 1
  • злих 1
  • Зло 1
  • зло 7
  • злоба 1
  • злобе 2
  • зловољан 1
  • зловољни 1
  • злог 1
  • злостављао 1
  • злочина 1
  • злочине 1
  • злочинима 1
  • злочинства 2
  • злу 1
  • змија 3
  • зна 21
  • знаде 1
  • знаднем 1
  • знадо 1
  • знак 3
  • знакове 1
  • знаковима 1
  • знала 5
  • Знали 1
  • знам 18
  • знамо 1
  • знање 1
  • знао 5
  • знате 5
  • знати 6
  • знатне 1
  • знатно 1
  • знацима 2
  • значај 1
  • значајног 1
  • значи 1
  • значити 1
  • знаш 7
  • зној 1
  • зноја 2
  • зове 4
  • Зовните 1
  • зовну 2
  • Зовнуше 1
  • зову 1
  • зора 2
  • зоре 1
  • зору 5
  • зрачак 1
  • зреле 1
  • зрели 1
  • зрело 1
  • зрелости 1
  • Зрно 1
  • зрно 3
  • зрнцима 1
  • зуба 1
  • зубе 2
  • зуби 1
  • зубима 5
  • зубљу 1
  • зубуна 1
  • зубци 1
  • зујаху 1
  • зује 2
  • зулке 1
  • и 1762
  • И 84
  • Иван 66
  • Ивана 10
  • Иване 7
  • Иванови 1
  • Иваново 1
  • Ивановог 1
  • Иванову 3
  • Иваном 2
  • Ивану 7
  • ивер 2
  • ивицу 1
  • Иво 1
  • Ивом 1
  • игде 3
  • иглама 1
  • игра 2
  • играју 1
  • Играли 1
  • игранке 1
  • игранки 1
  • игранци 1
  • играо 1
  • играте 1
  • играти 2
  • играће 1
  • играш 1
  • игри 1
  • иде 23
  • Идем 1
  • идем 5
  • идемо 3
  • Иди 2
  • иди 5
  • идите 1
  • идол 1
  • иду 8
  • Идући 1
  • иђаше 2
  • Из 2
  • из 52
  • иза 3
  • изабраних 1
  • изабрао 1
  • изабро 2
  • изагна 1
  • изађе 9
  • изађоше 4
  • изазва 1
  • изаткаше 1
  • изатке 1
  • изаћи 2
  • изашао 1
  • изашло 1
  • изашо 1
  • избацила 1
  • избегавала 1
  • избегне 1
  • избегнеш 1
  • избећи 1
  • избити 1
  • избора 1
  • избрани 1
  • Извади 1
  • извади 7
  • извадив 1
  • извали 1
  • изваљене 1
  • изван 1
  • изварају 1
  • изведе 3
  • изведи 1
  • изведрио 1
  • извежбано 1
  • извео 2
  • извесан 1
  • извесним 1
  • извесно 1
  • извесном 1
  • извештаваше 1
  • извиде 1
  • извија 1
  • извикан 1
  • извињава 1
  • извирати 1
  • извлачила 1
  • Изволте 1
  • извор 1
  • извршење 2
  • изврши 4
  • извршивао 1
  • извршила 1
  • Извршио 1
  • извршите 1
  • извршитељ 1
  • извршна 1
  • извршује 1
  • извукоше 1
  • извући 1
  • извуче 1
  • изгину 1
  • изгинули 1
  • изгледа 3
  • изгледала 1
  • изгледало 1
  • Изгледало 1
  • изгледао 2
  • изговорених 1
  • изговори 3
  • изгони 1
  • изгоре 1
  • изгуби 5
  • изгубисмо 1
  • изгубише 2
  • изгубљеном 1
  • изда 1
  • издавати 1
  • издаде 2
  • издадоше 1
  • издаје 2
  • издаји 1
  • издала 2
  • издалека 1
  • издали 1
  • издао 2
  • издатке 1
  • издахну 3
  • изделисмо 2
  • изделите 2
  • изделити 1
  • издерано 1
  • издигнут 1
  • издјелише 1
  • издржа 1
  • издржава 3
  • издржавају 1
  • издржавао 1
  • издржавати 1
  • издржаваху 1
  • издржала 1
  • издржљивог 1
  • изиђе 1
  • изиђи 1
  • изиђо 1
  • изјави 1
  • изјављивати 1
  • изјаловљавање 1
  • изједна 3
  • Изјутра 1
  • излази 1
  • излазио 1
  • изласка 1
  • изласте 1
  • излишан 1
  • изложени 1
  • изломи 1
  • изломљени 1
  • излуди 1
  • изљегла 1
  • измајсторисала 1
  • измаче 1
  • између 5
  • измена 1
  • измени 1
  • изменице 1
  • измењаше 1
  • измета 1
  • измирили 1
  • измирим 1
  • измириш 1
  • измирише 1
  • измишљати 1
  • изнадничи 1
  • изнађе 1
  • Изнела 2
  • изнели 1
  • изнемоглим 1
  • изненађење 1
  • изнесем 1
  • изнет 1
  • изниклу 1
  • изнјела 1
  • изнурена 1
  • изнурености 1
  • изобиљности 1
  • изопачи 1
  • Изређа 1
  • изређа 2
  • изређају 1
  • изрезати 1
  • изрећи 1
  • изрече 3
  • изручило 1
  • изручише 1
  • изу 1
  • изудара 1
  • изузев 1
  • изузимајући 1
  • изусти 1
  • изучени 1
  • икад 3
  • ико 1
  • Или 1
  • или 47
  • Илија 5
  • Илијом 1
  • им 67
  • има 36
  • Има 4
  • имаднем 1
  • имадоше 1
  • имаду 1
  • имађаху 5
  • имађаше 4
  • Имајте 1
  • имају 10
  • Имала 1
  • имала 2
  • Имали 2
  • имали 8
  • имало 4
  • имам 5
  • имамо 1
  • имања 2
  • имање 12
  • Имање 2
  • имањем 1
  • имању 1
  • Имао 1
  • имао 12
  • имате 2
  • имати 12
  • имаћа 3
  • имаће 6
  • Имаш 1
  • имаш 5
  • Име 1
  • име 9
  • имена 2
  • именом 1
  • имо 1
  • имовина 2
  • имовине 1
  • имовину 1
  • имовно 1
  • имућан 1
  • имућни 3
  • имућнијег 1
  • имућнији 1
  • инат 3
  • иначе 3
  • индустриске 1
  • инокосни 1
  • Инокосни 1
  • инокосника 1
  • инокосници 1
  • инокоштина 1
  • Инокоштина 1
  • инсектима 1
  • интелектуалном 1
  • интелигентност 1
  • интережџија 1
  • интересе 2
  • Интереси 2
  • интересом 2
  • интригама 1
  • ипак 3
  • ираме 1
  • исечене 1
  • иска 1
  • исказа 1
  • исказати 1
  • исказе 1
  • исказу 1
  • Искај 1
  • искају 1
  • искакали 1
  • искасмо 1
  • искате 1
  • исквари 1
  • искидана 1
  • искидаћу 1
  • искипи 1
  • искићеним 1
  • искићеном 1
  • искупи 1
  • искупиле 1
  • искупило 1
  • искупио 1
  • искупише 1
  • искуства 2
  • Искуца 1
  • искушења 2
  • испаде 1
  • испали 1
  • испекли 1
  • испече 1
  • испијена 1
  • исписник 1
  • исписника 1
  • исписниче 2
  • испиташе 2
  • испитивањем 1
  • исплакати 1
  • исповедали 1
  • исповеде 1
  • Испод 1
  • испод 3
  • испочетка 1
  • исправност 1
  • испразнити 1
  • испрати 1
  • испратише 1
  • испребијала 1
  • испребијали 1
  • испребијан 1
  • испребијана 1
  • испребијао 1
  • испреграђивано 1
  • испред 2
  • испрекрштаној 1
  • исприча 2
  • испричали 1
  • испродавао 1
  • испродавато 1
  • испросимо 1
  • испросу 1
  • испунише 1
  • испусти 1
  • испустили 1
  • иста 1
  • истакнути 1
  • исте 2
  • истера 1
  • истеро 1
  • исти 6
  • истим 1
  • истимари 1
  • истина 10
  • истине 2
  • истиног 1
  • истином 1
  • Исто 1
  • исто 10
  • истог 2
  • истом 2
  • историске 1
  • истраге 1
  • истрагу 1
  • иструлило 1
  • истрча 1
  • исту 2
  • истукли 1
  • исћушка 1
  • Исус 2
  • Исуса 1
  • Исусу 2
  • исшибати 1
  • ит 1
  • ићи 5
  • их 77
  • ичега 1
  • ишао 2
  • ишла 1
  • Ишли 1
  • ишли 3
  • ишло 2
  • ишо 4
  • ишчупан 1
  • ј 4
  • ја 115
  • Ја 60
  • јабука 2
  • јабуке 2
  • јабуку 3
  • јабучице 1
  • јава 1
  • јави 3
  • јавила 1
  • јавио 1
  • јавише 1
  • јављају 1
  • јавне 1
  • јавним 1
  • јавно 4
  • јагњад 2
  • јагње 1
  • Јагње 1
  • јад 1
  • Јад 1
  • јада 2
  • Јадао 1
  • јадаше 1
  • Јадиковаше 1
  • Јадна 2
  • јадна 4
  • јадне 1
  • јадника 1
  • јадници 1
  • јадног 1
  • јадном 1
  • јадовање 1
  • јаду 1
  • јаја 1
  • јаје 1
  • јаке 1
  • јако 6
  • Јана 3
  • Јанка 1
  • Јанко 5
  • Јануара 1
  • Јањић 1
  • ЈАЊИЋА 1
  • јарак 1
  • јарма 2
  • јармови 1
  • јасни 1
  • јасно 3
  • јасноће 1
  • јастребова 1
  • јастук 1
  • јастуке 1
  • јастуку 2
  • јатак 3
  • јатаковали 1
  • јахаше 1
  • јаче 1
  • јачи 1
  • јаше 1
  • Је 4
  • је 756
  • Јеврему 1
  • јевтину 1
  • јега 1
  • јед 1
  • један 42
  • Један 6
  • једаред 2
  • једаше 1
  • једва 4
  • једе 4
  • једем 1
  • једемо 1
  • једеш 1
  • једини 1
  • Једини 2
  • једино 1
  • јединог 2
  • једином 1
  • једите 1
  • Једна 1
  • једна 25
  • једнако 3
  • Једне 1
  • једне 10
  • Једни 1
  • једни 4
  • једним 7
  • Једно 1
  • једно 29
  • Једног 15
  • једног 22
  • једној 5
  • једном 16
  • Једном 8
  • Једну 1
  • једну 18
  • једоше 1
  • једу 5
  • једући 1
  • језа 1
  • језгру 1
  • језиком 1
  • језици 1
  • јела 5
  • јело 5
  • јелу 1
  • јемство 1
  • јео 1
  • Јер 11
  • јер 57
  • Јерина 1
  • јес 1
  • Јес 4
  • јесам 1
  • Јесам 2
  • Јесен 1
  • јесен 8
  • јесени 7
  • јесењег 1
  • јеси 1
  • Јеси 3
  • јесмо 1
  • Јест 1
  • Јесте 2
  • јесте 4
  • јести 1
  • јесу 1
  • Јесу 1
  • јетрва 2
  • јетрвама 1
  • јетрве 4
  • јетрвице 2
  • Јетрове 1
  • јетрове 3
  • јетрови 1
  • јецање 3
  • јечам 1
  • Јеша 16
  • Јеше 7
  • Јеши 4
  • Јешин 1
  • Јешини 1
  • Јешином 1
  • Јешу 3
  • ји 3
  • јој 35
  • Јој 8
  • Јок 2
  • Још 6
  • још 72
  • ју 3
  • јунад 1
  • јуначки 1
  • јураше 1
  • јурење 1
  • јури 1
  • јурила 1
  • јурне 1
  • јурну 1
  • јурнув 1
  • јутара 1
  • јутра 1
  • Јутрења 1
  • јутру 2
  • Јуче 2
  • јуче 4
  • К 1
  • к 5
  • ка 3
  • каваљерски 1
  • кавга 2
  • кавгу 1
  • кавзи 3
  • кад 114
  • Кад 50
  • када 6
  • каже 3
  • Кажем 1
  • кажем 2
  • кажи 2
  • кажњавао 1
  • кажњен 2
  • кажу 2
  • Кажу 3
  • каза 2
  • казав 1
  • казала 2
  • Казали 1
  • казали 2
  • казан 1
  • казани 1
  • казанџије 1
  • казао 5
  • казати 1
  • казаће 1
  • Казаћу 3
  • казивала 1
  • казивати 1
  • казне 2
  • казни 2
  • казнио 1
  • казните 1
  • казном 1
  • казуј 1
  • казује 1
  • кајати 1
  • кајмак 4
  • кајмака 3
  • кака 1
  • какав 10
  • Какав 3
  • Каква 3
  • каква 4
  • Какве 1
  • какве 8
  • какви 2
  • каквим 2
  • каквих 1
  • какво 1
  • каквог 1
  • каквој 1
  • каквом 3
  • Какву 1
  • какву 2
  • каке 2
  • каки 1
  • Како 14
  • како 98
  • калеми 3
  • калемима 1
  • калемио 2
  • камен 7
  • камена 3
  • каменом 1
  • камење 2
  • камењем 2
  • камичак 1
  • камо 1
  • канале 1
  • канцеларију 1
  • канџе 1
  • као 197
  • Као 9
  • капа 1
  • капетанија 1
  • капетанији 1
  • капетаном 1
  • капетану 1
  • капију 2
  • капицу 1
  • капље 2
  • капу 1
  • кара 1
  • карактера 3
  • карлице 1
  • карлицу 1
  • карнере 1
  • картарама 1
  • карти 1
  • Ката 1
  • катанац 1
  • катанце 1
  • кафу 3
  • Каца 1
  • каци 1
  • качарама 1
  • качаре 1
  • качице 1
  • кашика 1
  • кашике 2
  • квара 1
  • квит 2
  • Квита 1
  • Квите 1
  • квите 4
  • квиту 4
  • квочке 2
  • кеса 3
  • кесу 1
  • кецеље 1
  • кидају 1
  • ким 5
  • кипи 1
  • киптеле 1
  • киптећи 1
  • кирије 1
  • кисело 1
  • китине 1
  • кицоши 2
  • киша 7
  • кише 1
  • кишовиту 1
  • клада 1
  • кладе 1
  • кладу 1
  • клање 1
  • клевета 1
  • клеветају 1
  • клекну 1
  • клео 1
  • клетва 1
  • Клетва 1
  • клетве 1
  • клобуци 1
  • клону 1
  • клупи 1
  • кључ 1
  • кључаоници 1
  • кмет 10
  • Кмет 2
  • кмета 2
  • кметови 1
  • кметовима 1
  • кметовој 1
  • кметство 1
  • кмету 1
  • књига 1
  • књиге 1
  • књигу 1
  • књижевника 1
  • књижицу 2
  • Ко 15
  • ко 37
  • коврџастом 1
  • кога 17
  • Кога 3
  • Код 4
  • код 68
  • кожа 1
  • кожу 1
  • козу 1
  • Која 1
  • која 52
  • Које 1
  • које 61
  • којешта 1
  • Који 2
  • који 96
  • којим 3
  • којима 8
  • којих 3
  • којој 9
  • којом 3
  • Коју 1
  • коју 20
  • Кокош 1
  • кокош 2
  • кокошаре 1
  • кокоши 5
  • Кола 1
  • кола 16
  • колаца 1
  • колевци 1
  • колибама 1
  • колибу 1
  • колико 22
  • Колико 6
  • колима 2
  • количину 2
  • коло 5
  • коловоз 1
  • колу 3
  • кољем 1
  • Ком 2
  • ком 3
  • комад 1
  • комада 1
  • команду 2
  • командујте 1
  • коме 19
  • комедију 1
  • комендију 2
  • Комишање 1
  • комишање 2
  • комишати 1
  • комишиоца 2
  • комишиоце 2
  • комишиоцима 2
  • коморама 1
  • комотно 1
  • Компаније 1
  • компромитују 1
  • комшија 5
  • комшије 5
  • комшији 2
  • комшилук 1
  • комшилука 1
  • комшилуку 1
  • кона 1
  • коначно 1
  • коне 4
  • конзисторију 1
  • конопац 1
  • конопље 2
  • конопца 2
  • констатовало 1
  • констатује 1
  • концу 1
  • Коњ 2
  • коњ 5
  • коња 12
  • коњаник 1
  • коњанике 1
  • коње 1
  • коњем 2
  • коњима 1
  • коњској 1
  • коњу 1
  • копа 1
  • копају 2
  • копали 1
  • копању 1
  • копати 1
  • Копаћемо 1
  • копаше 1
  • копрена 1
  • кораблице 1
  • корак 1
  • корака 1
  • корацима 3
  • коресподенцију 1
  • корети 1
  • корисна 1
  • корист 1
  • користећи 2
  • користи 5
  • коров 1
  • корова 2
  • корову 3
  • кору 1
  • Кору 1
  • Косе 1
  • косе 3
  • косио 1
  • косица 1
  • косом 2
  • кости 1
  • косу 4
  • котао 1
  • котарицу 1
  • коца 1
  • коша 1
  • Кошара 1
  • кошарама 1
  • кошаре 3
  • кошари 2
  • кошару 2
  • кошници 1
  • кошта 3
  • кошуље 6
  • кошуљи 2
  • кошуљицу 2
  • кошуљу 2
  • крава 4
  • краве 4
  • крављаче 1
  • краву 2
  • краде 5
  • крадене 2
  • крадени 1
  • крадену 1
  • крадете 1
  • крадљивац 1
  • крадљивци 1
  • крадљивцима 1
  • краду 1
  • крађа 2
  • крађи 4
  • крађом 1
  • крађу 3
  • крај 20
  • крајем 1
  • крајности 3
  • крајњи 1
  • крају 1
  • краљевом 1
  • краљевска 1
  • крао 1
  • красан 1
  • краси 1
  • кратке 1
  • кратких 1
  • кратко 2
  • кратког 2
  • Крв 1
  • крв 7
  • крваве 1
  • крви 5
  • крвљу 3
  • крвна 2
  • крвнички 1
  • крвно 1
  • крвну 1
  • крвопилци 1
  • кревет 5
  • кревете 1
  • кремен 1
  • кренути 1
  • кренуше 1
  • кретно 2
  • крив 5
  • крива 3
  • кривак 1
  • кривац 2
  • криви 1
  • кривих 1
  • кривица 2
  • кривице 1
  • кривицом 1
  • кривицу 4
  • криво 3
  • кривоклеством 1
  • крије 1
  • кријемо 1
  • крију 3
  • кријумчари 1
  • крила 4
  • крилима 1
  • крило 1
  • крилу 1
  • кристал 2
  • кристољубља 1
  • крити 2
  • крјепи 1
  • кркају 1
  • крмача 2
  • крњила 1
  • крњити 1
  • кров 1
  • крова 1
  • кровине 1
  • кровом 1
  • кроз 22
  • кројио 1
  • кромпира 2
  • кромпири 1
  • кротак 1
  • кроче 1
  • крпити 1
  • крсно 1
  • крстарити 1
  • крсти 1
  • крстине 1
  • крстио 1
  • кртичњаке 1
  • кружиће 1
  • Круна 8
  • круне 1
  • Круне 1
  • крупан 1
  • крупне 2
  • крушака 1
  • крушке 2
  • крца 1
  • крчањем 1
  • кубурлију 1
  • кува 3
  • кувају 1
  • кувано 1
  • кувар 1
  • кувати 1
  • куге 1
  • Куд 1
  • куд 7
  • куда 2
  • кудеље 1
  • кудељу 1
  • кука 1
  • кукавац 1
  • кукај 2
  • кукају 1
  • кукајући 4
  • кукала 1
  • кукали 1
  • Кукали 1
  • кукање 1
  • кукаче 1
  • кукачицу 1
  • кукачу 1
  • кукаше 2
  • куку 1
  • Куку 1
  • кукуруз 6
  • кукуруза 3
  • Кукурузи 1
  • кукурузна 1
  • кукурузом 1
  • кума 1
  • Кумим 1
  • кумим 4
  • кундаком 1
  • кундацима 1
  • купа 1
  • купати 1
  • купи 4
  • купила 1
  • купили 1
  • купио 4
  • купити 4
  • купиш 1
  • купише 1
  • куповали 1
  • куповао 2
  • куповину 1
  • купује 1
  • купус 4
  • купуса 1
  • кураже 1
  • куражи 1
  • курва 1
  • курвама 1
  • курвар 2
  • курјака 1
  • курјачица 1
  • куруза 1
  • кутију 2
  • кутлаче 1
  • Кућа 1
  • кућа 13
  • кућане 1
  • кућани 1
  • куће 30
  • кућевне 2
  • кућевни 1
  • кући 54
  • кућио 1
  • кућице 1
  • кућицу 1
  • кућнег 1
  • Кућни 2
  • кућни 6
  • кућних 1
  • кућом 4
  • кућу 35
  • кучад 1
  • Куче 1
  • куче 7
  • кучету 1
  • куша 1
  • л 7
  • лабудови 1
  • лавеж 1
  • лагала 1
  • лагано 3
  • лагао 2
  • ладан 2
  • ладна 2
  • ладне 2
  • ладној 2
  • лаж 1
  • Лажете 1
  • лажеш 1
  • лажним 1
  • лажу 1
  • Лазар 2
  • Лазару 1
  • лак 2
  • лакат 1
  • лако 3
  • лакомислено 1
  • Лакше 1
  • лакше 3
  • лампа 1
  • лампу 1
  • лана 1
  • ланац 1
  • лане 1
  • лани 1
  • Лани 1
  • лањске 1
  • Лањске 1
  • ларма 4
  • ларме 1
  • лармом 1
  • ластарио 1
  • лаћаће 1
  • лаф 1
  • лафа 1
  • лафица 1
  • леб 5
  • леба 11
  • лебдио 1
  • лебом 2
  • леве 2
  • лево 1
  • левокруг 2
  • левом 4
  • леву 1
  • легао 1
  • легла 1
  • легли 1
  • лед 2
  • леденице 1
  • леђа 5
  • леђима 3
  • лежати 1
  • леже 6
  • лежећи 1
  • лежи 2
  • лежимо 1
  • лежу 1
  • лези 1
  • леје 1
  • лек 1
  • лекарском 1
  • лењости 1
  • леп 3
  • лепа 7
  • лепе 3
  • лепих 3
  • Лепо 1
  • лепо 15
  • лепог 1
  • лепом 1
  • лепота 1
  • лепоту 2
  • лепу 4
  • лепша 3
  • лепше 1
  • лета 1
  • летвама 1
  • лете 1
  • Лети 1
  • лети 4
  • летимично 1
  • летњег 1
  • лето 1
  • лечи 1
  • лешника 1
  • ли 40
  • ливадама 1
  • ливаде 3
  • ливади 1
  • лињати 1
  • липсаће 1
  • лиске 1
  • листали 1
  • листић 1
  • лица 5
  • лице 3
  • лицитаната 1
  • личи 5
  • личили 1
  • личио 2
  • личне 1
  • лично 1
  • лјепо 1
  • Лјепо 1
  • ловца 1
  • ложичицом 1
  • лози 1
  • лозу 1
  • лола 1
  • ломи 1
  • ломити 1
  • ломкала 1
  • лонац 7
  • лонца 1
  • лонце 1
  • лопар 1
  • лопаре 1
  • лопов 1
  • лопова 3
  • Лопови 2
  • лопови 7
  • лоповске 1
  • лошије 1
  • лугу 2
  • луд 5
  • луда 2
  • лудом 1
  • луду 2
  • лук 1
  • лука 1
  • Лука 1
  • лукава 1
  • лукавства 1
  • Лулу 1
  • лулу 2
  • лупање 1
  • лупати 1
  • лупежу 1
  • лупи 8
  • лупило 1
  • лута 1
  • лутају 1
  • Лутајућа 1
  • ЛУТАЈУЋЕ 2
  • Лутајуће 3
  • лутам 1
  • луч 1
  • луча 1
  • лучаху 1
  • лучицу 1
  • љагу 1
  • љеб 1
  • љеба 1
  • љетос 1
  • љубав 6
  • љубави 4
  • љубавнике 1
  • љуби 3
  • љубили 1
  • љубим 1
  • љубити 3
  • љубљења 1
  • људе 6
  • Људи 4
  • људи 42
  • људима 3
  • људма 4
  • људски 5
  • људских 1
  • људско 1
  • људског 1
  • људском 2
  • људску 1
  • људство 1
  • љуља 1
  • љуска 1
  • љут 1
  • љута 3
  • љуте 3
  • љутине 2
  • љутини 1
  • љутито 4
  • љутњи 1
  • љуто 1
  • љуште 1
  • м 2
  • ма 12
  • Ма 5
  • магловиту 1
  • магнетна 1
  • маја 3
  • мајка 25
  • Мајка 3
  • мајке 3
  • мајку 1
  • мајом 1
  • мајском 1
  • мајстори 1
  • мају 1
  • мајци 4
  • мајчин 2
  • мал 2
  • Мала 1
  • мала 6
  • мале 7
  • маленој 1
  • мали 6
  • малим 2
  • Мало 4
  • мало 62
  • малог 5
  • малолетан 1
  • малом 1
  • малу 3
  • манастира 2
  • Мандић 1
  • Мандића 1
  • Мандићем 1
  • мане 1
  • мани 1
  • Мање 1
  • мање 9
  • мањка 1
  • мању 1
  • марамицом 1
  • марва 1
  • мари 1
  • марим 3
  • Мариш 1
  • марјаша 1
  • марка 1
  • Марка 19
  • Марко 54
  • Марков 1
  • Маркове 2
  • Марковог 1
  • Марковој 4
  • Марком 1
  • Март 1
  • марта 1
  • Марта 6
  • Марти 1
  • Мартић 2
  • Мартића 5
  • Мартићева 1
  • Мартићеву 1
  • Мартићи 5
  • Мартићима 2
  • Марш 1
  • масе 1
  • маст 2
  • материјала 1
  • материјално 1
  • материје 1
  • матерњи 1
  • матерњу 1
  • матори 1
  • маћа 2
  • мах 11
  • маха 1
  • махна 1
  • маховином 1
  • махом 1
  • мачка 1
  • мачку 1
  • машина 1
  • машине 4
  • машину 1
  • машту 1
  • машући 1
  • ме 40
  • меда 1
  • меденице 2
  • Међу 1
  • међу 12
  • мене 33
  • Мене 6
  • Мени 1
  • мерац 1
  • мере 1
  • меру 2
  • меса 2
  • месе 1
  • месец 1
  • Месец 3
  • месеца 13
  • месеци 5
  • месечина 1
  • месечно 3
  • месила 1
  • месити 1
  • месо 2
  • месојеђа 1
  • Месојеђе 1
  • места 4
  • Место 2
  • место 22
  • месту 8
  • метака 1
  • метара 1
  • Мете 2
  • мете 4
  • Мети 1
  • метиљају 1
  • мето 2
  • методу 1
  • метра 1
  • мету 3
  • метула 1
  • метуће 1
  • метуше 4
  • меће 2
  • механе 1
  • механи 2
  • механизма 1
  • механџија 4
  • механџије 2
  • механџији 1
  • мечка 1
  • мешовите 1
  • Ми 11
  • ми 118
  • Мила 1
  • Миладин 6
  • Миладина 2
  • Миладину 1
  • Милан 16
  • Милана 5
  • Миланових 1
  • Милановој 1
  • Милану 2
  • миле 1
  • Миле 1
  • Милева 1
  • Милеву 1
  • Миленко 1
  • Миленку 1
  • милија 1
  • милим 1
  • милинама 1
  • милине 2
  • милину 1
  • Милица 6
  • Милице 1
  • Милку 1
  • мило 2
  • милом 1
  • Милорад 38
  • Милорада 6
  • Милораде 3
  • Милорадова 2
  • Милорадове 1
  • Милорадовим 1
  • Милорадовог 1
  • Милорадовој 1
  • Милораду 3
  • милосне 1
  • милосрднија 1
  • милосрђе 1
  • милост 2
  • милости 2
  • милостињу 1
  • Милош 3
  • Милоша 3
  • милује 1
  • милујући 2
  • Милунка 2
  • Милунку 1
  • Милутин 8
  • Милутина 1
  • Милутине 2
  • Милутинова 1
  • миља 1
  • миљем 1
  • мимике 1
  • минђуше 2
  • минута 2
  • мио 1
  • миразџике 1
  • мирис 1
  • мирисати 1
  • мирису 1
  • мирне 1
  • мирни 1
  • мирним 1
  • мирно 7
  • мисао 3
  • Мисли 1
  • мисли 11
  • мислила 2
  • мислило 1
  • мислим 5
  • мислимо 1
  • мислио 2
  • мислите 2
  • мислити 2
  • Мислиш 1
  • мислиш 4
  • митио 1
  • Мића 16
  • Мићи 1
  • Мићин 1
  • Мићо 1
  • мишева 1
  • миши 3
  • мишљаше 2
  • мјешаје 1
  • млад 3
  • млада 6
  • младежи 2
  • млади 1
  • младим 1
  • младић 2
  • младићи 1
  • младих 1
  • младо 3
  • младоликаста 1
  • младост 4
  • младости 3
  • младунче 1
  • млађа 1
  • млађану 1
  • млађе 2
  • Млађи 1
  • млађи 8
  • млека 1
  • млекар 1
  • млекару 1
  • млеко 12
  • многа 1
  • Многе 3
  • многе 8
  • Многи 3
  • многи 5
  • многим 2
  • многима 3
  • многих 1
  • много 28
  • многобројним 1
  • мном 4
  • моба 1
  • мобе 2
  • мог 1
  • Мог 1
  • мога 3
  • могао 11
  • могаху 1
  • могла 9
  • могли 3
  • могло 3
  • могне 1
  • могнем 1
  • мого 2
  • могоше 1
  • могу 17
  • могуће 1
  • моде 1
  • мож 2
  • можда 2
  • може 38
  • можемо 3
  • Можете 1
  • можете 4
  • можеш 3
  • мозак 1
  • мозговима 1
  • Мој 3
  • мој 8
  • Моја 3
  • моја 8
  • моје 16
  • моји 2
  • мојих 1
  • мојој 3
  • мојом 3
  • Мојсијев 1
  • Мојсијевац 1
  • моју 4
  • мокре 1
  • молећи 2
  • Моли 1
  • моли 2
  • молим 2
  • Молим 6
  • молите 1
  • момак 3
  • моме 3
  • момка 1
  • момчад 2
  • момче 1
  • монете 1
  • монополисаних 1
  • мор 1
  • Мора 1
  • мора 12
  • мораде 2
  • морадне 1
  • морају 1
  • морала 2
  • моралан 1
  • морале 1
  • морали 3
  • морално 1
  • моралног 1
  • моралном 1
  • морало 1
  • Морам 1
  • морам 5
  • морамо 5
  • морање 1
  • морао 5
  • Морате 1
  • морате 2
  • море 4
  • Море 7
  • мотике 2
  • мотиком 2
  • мотику 2
  • мотку 1
  • мотци 1
  • моћ 2
  • моћи 2
  • моћном 1
  • мрав 1
  • мрава 1
  • мраз 1
  • мраза 1
  • мрак 4
  • мрака 3
  • мраку 2
  • мрачна 1
  • мрачне 2
  • Мрва 1
  • мрднув 1
  • мрежу 2
  • мржња 1
  • мржње 1
  • мрзи 1
  • мрзили 1
  • мрс 2
  • мрса 2
  • мрсила 1
  • мрски 2
  • мрску 1
  • мртав 1
  • мртва 1
  • мртви 1
  • мртвима 1
  • мртвих 1
  • мртво 2
  • мршавости 1
  • му 177
  • мудрих 1
  • мудро 1
  • муж 6
  • мужа 6
  • мужева 1
  • мужевима 1
  • мужу 1
  • музаху 1
  • музених 1
  • музику 1
  • музла 1
  • мука 2
  • мукает 1
  • муке 3
  • муком 2
  • муне 2
  • муницију 1
  • мути 1
  • мутна 1
  • муха 2
  • муцали 2
  • муци 1
  • мучаху 1
  • муче 1
  • мученика 1
  • мученику 2
  • мучења 2
  • мучи 1
  • мучила 1
  • мучили 1
  • Мучили 1
  • мучимо 2
  • мучио 1
  • мучити 2
  • мучиш 1
  • мушкараца 1
  • мушке 1
  • мушки 2
  • мушких 1
  • мушко 7
  • муштиклу 1
  • Н 2
  • На 25
  • на 375
  • набере 2
  • наборано 1
  • набраше 1
  • Набраше 1
  • набусито 1
  • навадила 1
  • наведу 1
  • навек 2
  • навели 1
  • навео 3
  • навести 1
  • нави 1
  • Нави 2
  • навикли 1
  • наводи 2
  • наврши 2
  • навршила 1
  • Навршује 1
  • нагазише 1
  • нагла 1
  • нагло 2
  • наглости 1
  • наглу 1
  • нагнана 1
  • нагоне 1
  • нагони 5
  • Нагоше 1
  • награде 1
  • награду 1
  • нагрдиле 2
  • нагрлим 1
  • над 6
  • нада 1
  • Нада 1
  • нададе 1
  • надали 1
  • надам 1
  • надао 1
  • надаше 1
  • надјача 1
  • надметале 1
  • надмећу 1
  • надница 3
  • наднице 2
  • надницом 2
  • надницу 5
  • надничара 4
  • надничари 3
  • надничарима 2
  • надничару 1
  • надничим 1
  • надничио 1
  • надокнађавају 1
  • надом 2
  • наду 1
  • надурено 1
  • нађе 3
  • нађи 2
  • нађоше 2
  • назад 2
  • назарен 1
  • назвали 1
  • Назваше 1
  • називају 2
  • називати 1
  • назоби 1
  • назови 2
  • назову 1
  • назоре 1
  • наиван 1
  • наиђе 1
  • наиђоше 2
  • наиђу 1
  • наизменицу 1
  • наићи 1
  • најбистрија 1
  • најбоље 3
  • најбољег 1
  • најбољи 7
  • Највећа 1
  • највећа 2
  • највеће 1
  • највећем 1
  • највећи 5
  • највећма 1
  • највећом 1
  • највише 6
  • најгадније 1
  • најглавнија 1
  • најглавније 3
  • најглавнијим 1
  • најгоре 1
  • Најгоре 1
  • најгрознијим 1
  • најдосетљивија 1
  • наједу 1
  • најзад 2
  • најкривљи 1
  • најлепша 1
  • најлепше 3
  • најмања 1
  • најмање 2
  • најмању 1
  • најмлађа 2
  • најмлађе 1
  • најмлађем 1
  • најмлађи 1
  • најнесрећнији 1
  • најновијем 1
  • најодабранијим 1
  • најопаснијих 1
  • најординарније 2
  • најпотребних 1
  • најпре 1
  • најпризнатијих 1
  • најрадије 1
  • најсветији 1
  • најсветих 1
  • најсигурнији 1
  • најслађа 1
  • најстаријег 1
  • Најстаријег 1
  • најстарији 4
  • најтеже 1
  • најтежим 1
  • најчешће 2
  • најчистијом 1
  • накарадног 1
  • накастили 2
  • наклоњени 1
  • након 1
  • Наксутра 1
  • накупи 1
  • налаже 1
  • налазио 1
  • наличја 1
  • наложи 1
  • наљубим 1
  • наљути 1
  • наљутити 1
  • наљућена 1
  • нам 17
  • Нама 1
  • нама 7
  • намарница 1
  • намаца 1
  • намењена 1
  • НАМЕЊЕНО 1
  • намера 1
  • намери 2
  • Наместите 2
  • намећу 1
  • намигуша 1
  • намигуше 1
  • намиривала 1
  • намирила 1
  • намирнице 2
  • намисли 1
  • намислио 1
  • намјернику 1
  • намножавању 1
  • Намножио 1
  • нанијо 1
  • наносио 1
  • наоколо 3
  • наопако 3
  • наопачке 1
  • наоружана 2
  • наоружао 1
  • нападе 1
  • напао 2
  • напасаше 1
  • наперише 1
  • напија 1
  • напију 2
  • написа 1
  • написао 1
  • написату 1
  • напитом 1
  • наплати 2
  • наплатио 1
  • наплату 1
  • наплаћује 2
  • наплетима 1
  • напоје 1
  • напојницу 1
  • наполеоне 1
  • Наполица 1
  • наполицом 1
  • напоље 1
  • напоменули 1
  • напомињемо 1
  • Напослетку 1
  • напослетку 4
  • Направи 1
  • направи 2
  • направио 1
  • направити 1
  • направише 2
  • напрасит 2
  • напред 5
  • напреднији 1
  • напредовала 1
  • напрезањем 1
  • напретку 1
  • напунили 1
  • напушти 1
  • Нарави 1
  • нарамак 1
  • нарафима 1
  • нареди 4
  • наредио 1
  • наредише 1
  • наредник 1
  • наређује 1
  • народ 3
  • народа 1
  • народна 2
  • народу 3
  • нарочито 9
  • нас 18
  • Нас 2
  • насељавам 1
  • наследника 1
  • насљедница 1
  • насмејано 1
  • Настави 1
  • настави 3
  • наставила 1
  • Настаде 1
  • настаде 2
  • настаје 2
  • настало 3
  • настао 3
  • натезањем 2
  • натеро 1
  • натовари 2
  • натоварили 1
  • наточише 1
  • натраг 3
  • наћваре 1
  • наћи 5
  • науке 1
  • науче 1
  • научи 1
  • научили 1
  • Научио 1
  • научио 2
  • научише 1
  • находио 1
  • нахране 1
  • начелника 3
  • начелнику 1
  • начелство 1
  • начин 7
  • начина 1
  • начичкано 1
  • Наш 1
  • наш 2
  • наша 1
  • Наша 2
  • нашао 3
  • наше 2
  • нашег 2
  • нашем 2
  • наши 1
  • наших 1
  • нашли 1
  • нашо 1
  • нашој 4
  • Не 28
  • не 283
  • неблагодарни 1
  • небо 2
  • Небо 3
  • небом 1
  • небу 3
  • неваљалац 1
  • неваљалства 1
  • неваљалство 1
  • неваљалству 1
  • невесео 1
  • невидећи 1
  • невиђено 2
  • невино 1
  • невиност 2
  • невјеште 1
  • невољне 1
  • невољних 1
  • невољном 1
  • невољом 1
  • невремно 1
  • нег 1
  • негда 1
  • негде 2
  • Него 1
  • него 15
  • неговању 1
  • неговати 2
  • негу 1
  • Неда 1
  • недара 2
  • неделима 1
  • недеља 2
  • недеље 3
  • недељу 1
  • недозвољених 1
  • недостатку 1
  • недра 4
  • недрима 1
  • незадовољство 3
  • незадовољством 2
  • незадовољству 1
  • незгодама 1
  • незгоде 4
  • незнан 1
  • незнање 1
  • Незнање 1
  • незнатан 1
  • незнатна 1
  • незнатну 1
  • неизбежне 1
  • неизмерено 1
  • неизмерна 1
  • нејака 1
  • нејаке 1
  • нек 1
  • Нек 2
  • Нека 3
  • нека 49
  • Некад 4
  • некад 5
  • некада 1
  • некакав 1
  • некаквој 1
  • некако 4
  • Неке 1
  • неке 13
  • Неки 1
  • неки 11
  • неким 3
  • неких 3
  • некмо 1
  • неко 11
  • неког 2
  • некога 2
  • неколико 18
  • неком 7
  • некоме 1
  • неку 6
  • некувано 1
  • некуд 2
  • Нема 2
  • нема 38
  • немаде 1
  • немадне 1
  • немаднете 1
  • немађаху 1
  • немађаше 2
  • Немају 3
  • немају 6
  • Немајући 1
  • немајући 2
  • Немам 2
  • немам 7
  • Немамо 2
  • немао 1
  • немарност 1
  • немате 4
  • немаштина 1
  • немаштине 1
  • немилице 6
  • немилосрднији 1
  • немилосрдно 1
  • немилостив 2
  • немилостиви 1
  • немилостивија 1
  • неминовне 1
  • Немо 2
  • немогу 2
  • немогуће 2
  • Немој 3
  • немој 8
  • немојте 7
  • Немојте 9
  • немоћи 1
  • немоћне 1
  • немуштим 1
  • ненада 1
  • необична 1
  • необично 2
  • неограниченом 1
  • Неодољива 1
  • неописане 2
  • непажњом 1
  • непогоде 2
  • непознати 2
  • непознатим 1
  • непокривено 1
  • непомично 1
  • непомућеног 1
  • непоречне 1
  • непоштена 2
  • непоштењу 1
  • неправде 1
  • неправду 3
  • неправедан 1
  • неправичност 1
  • непрекидно 2
  • непрекидној 1
  • непрестано 2
  • непријатан 1
  • непријатеље 1
  • непријатељу 1
  • непријатно 1
  • неприлика 1
  • неприметно 2
  • неприродној 1
  • неприсебношћу 1
  • непуне 1
  • непуних 2
  • непуну 1
  • нерада 1
  • нерадник 1
  • нерадника 1
  • нерадником 1
  • нераднику 1
  • нерадници 2
  • нерадног 1
  • нерадо 1
  • нераду 3
  • нерасположење 1
  • неслано 1
  • неслози 1
  • несноснији 1
  • неспавајући 1
  • несретне 1
  • несретни 1
  • Несретни 1
  • несрећа 1
  • несрећи 3
  • Несрећна 1
  • несрећни 2
  • несрећник 1
  • несрећника 1
  • несрећних 1
  • несрећница 2
  • несрећниче 1
  • Несрећниче 1
  • несрећно 1
  • несрећном 1
  • несрећу 3
  • Нестало 1
  • нестане 2
  • нестрплења 1
  • нестрплењем 1
  • Неће 1
  • неће 22
  • Нећемо 1
  • нећемо 3
  • нећете 2
  • нећеш 4
  • нећу 11
  • Нећу 5
  • неумејући 1
  • неумивена 1
  • неумитне 1
  • нехотице 2
  • нецениме 1
  • нечему 1
  • нечија 1
  • нечист 1
  • нечисте 1
  • нечовечно 1
  • нечовечност 1
  • нечујно 1
  • нешта 2
  • Нешто 2
  • нешто 37
  • ни 138
  • Ни 6
  • нигде 5
  • ниђе 3
  • ниже 1
  • нижу 1
  • низ 5
  • Није 9
  • није 95
  • ниједан 1
  • ниједним 1
  • ниједно 1
  • никав 1
  • Никад 1
  • никад 20
  • никакав 1
  • Никакав 1
  • никаква 4
  • никакве 2
  • никакви 2
  • никаквих 1
  • никакво 1
  • никако 16
  • нико 16
  • Нико 2
  • никога 1
  • ником 5
  • никоме 1
  • никуд 1
  • нимало 2
  • Нисам 3
  • нисам 9
  • ниси 14
  • Нисмо 1
  • нисмо 6
  • нису 19
  • Нису 3
  • Нит 1
  • нити 17
  • Нити 2
  • ничега 3
  • ничему 1
  • ничије 1
  • ничију 1
  • ничим 2
  • ничу 1
  • нишан 1
  • ништ 1
  • Ништа 1
  • ништа 45
  • но 39
  • Но 7
  • нов 1
  • нова 1
  • новац 13
  • новаца 5
  • нове 2
  • нови 2
  • новим 1
  • Новим 1
  • новина 1
  • ново 1
  • новог 2
  • новорођеним 1
  • нову 5
  • новца 6
  • новци 1
  • новцу 1
  • новчане 1
  • ногама 2
  • Ноге 1
  • ноге 9
  • ногице 1
  • ногу 5
  • нож 2
  • ножеве 1
  • ножеви 1
  • ножић 1
  • ножицама 1
  • ноката 1
  • Нос 1
  • нос 4
  • носа 1
  • носаху 1
  • носе 5
  • носећи 3
  • носи 4
  • носила 1
  • носили 1
  • носимо 1
  • носит 1
  • носити 1
  • носић 1
  • ноћ 10
  • ноћас 1
  • Ноћас 1
  • ноћи 7
  • ноћила 1
  • ношен 2
  • Ну 1
  • нуде 1
  • нудиле 1
  • нуђаше 1
  • нужда 1
  • нужно 1
  • нутра 1
  • њ 6
  • ње 14
  • њега 26
  • Њега 3
  • Његов 4
  • његов 6
  • Његова 1
  • његова 15
  • Његове 2
  • његове 20
  • његови 2
  • његовим 2
  • његових 1
  • Његово 3
  • његово 6
  • његовог 10
  • његовом 5
  • његову 6
  • њежан 1
  • њежнија 1
  • њежним 1
  • њезин 1
  • њезина 1
  • њему 16
  • Њему 3
  • њен 1
  • њена 5
  • њене 5
  • њени 1
  • њеним 1
  • Њених 1
  • њених 4
  • њено 2
  • њеног 3
  • њеној 1
  • њеном 4
  • њи 2
  • њива 5
  • њиве 7
  • њиви 1
  • њиву 4
  • њим 17
  • њима 36
  • њиме 1
  • Њина 1
  • њино 2
  • њиној 1
  • Њих 2
  • њих 39
  • њихов 3
  • њихова 2
  • Њихова 2
  • њихове 6
  • њихови 1
  • Њихови 4
  • њиховим 1
  • њихових 2
  • њихово 4
  • њиховог 4
  • њиховој 4
  • њиховом 1
  • њихову 2
  • њој 8
  • њојзи 1
  • њом 9
  • Њу 1
  • њу 19
  • О 14
  • о 53
  • оба 1
  • обавештена 1
  • обадва 2
  • Обадве 1
  • обадве 2
  • обадова 1
  • обали 3
  • обалио 1
  • обаљена 1
  • обарачу 1
  • обари 1
  • обасипајући 1
  • обасипао 2
  • обвезника 1
  • Обвезници 1
  • обе 7
  • обелодане 1
  • обелоданио 1
  • обема 2
  • обере 2
  • обесио 1
  • обесчастио 1
  • обетинама 1
  • обећавајући 1
  • обзир 1
  • обзира 1
  • обзире 1
  • обилази 1
  • обилато 1
  • обио 1
  • обичај 2
  • обичаја 1
  • обичају 1
  • обично 2
  • обичног 1
  • објашнења 1
  • објашњујући 1
  • објетине 1
  • облагала 1
  • облака 1
  • облаку 1
  • облегације 1
  • обли 2
  • обливен 1
  • обливено 1
  • облигација 1
  • оближња 1
  • оближње 1
  • обљуби 1
  • обљубу 2
  • обмана 1
  • обогате 1
  • ободе 1
  • Обоица 1
  • обоја 1
  • Обоје 1
  • обоје 13
  • Обојица 1
  • обојица 4
  • обојицу 2
  • оборити 1
  • образ 3
  • образе 2
  • образованости 1
  • образовање 1
  • образу 1
  • обрали 1
  • обраницу 1
  • обрати 2
  • обратно 1
  • Обрен 4
  • Обрена 2
  • Обреном 2
  • обриса 2
  • обрт 1
  • обруч 1
  • обручева 1
  • обручом 1
  • обувена 1
  • обувени 1
  • обузеле 2
  • обузетим 1
  • обујте 1
  • обују 1
  • обукао 1
  • обуко 1
  • обућу 3
  • обуците 1
  • обуче 2
  • обучен 1
  • обучени 2
  • обученим 1
  • Ова 7
  • ова 8
  • овај 14
  • Овај 8
  • Овакав 1
  • овакав 2
  • Овакве 1
  • овако 10
  • Овако 6
  • оваком 1
  • овамо 3
  • оваца 9
  • овда 1
  • овде 11
  • Овде 3
  • Овди 2
  • ове 23
  • Ове 5
  • Ови 5
  • ови 7
  • овим 23
  • Овим 4
  • овима 1
  • ових 2
  • овнови 1
  • овну 1
  • ово 26
  • Ово 9
  • Овог 1
  • овог 7
  • овога 6
  • Овој 1
  • овој 7
  • оволике 1
  • оволики 1
  • оволико 3
  • оволику 1
  • овом 8
  • овоме 1
  • овраћајући 1
  • овршена 1
  • овршено 1
  • овсени 1
  • ову 13
  • овца 1
  • овцама 2
  • овце 18
  • Овце 2
  • овцу 1
  • овчијег 1
  • овчица 1
  • огади 1
  • оглавник 1
  • оглашен 1
  • огледало 1
  • огњиште 1
  • огњишту 1
  • огњу 2
  • оговарају 1
  • огорчења 1
  • ограде 3
  • оградио 1
  • ограду 2
  • ограђено 1
  • огреши 1
  • огрешила 1
  • огрешили 1
  • огрешио 1
  • огроман 2
  • огромна 1
  • огромне 4
  • огромно 2
  • огромној 1
  • огромну 4
  • Од 14
  • од 171
  • ода 3
  • одавде 2
  • одавна 1
  • одавно 2
  • одаде 2
  • одадоше 1
  • одазва 2
  • одајући 1
  • одакле 1
  • одасути 1
  • одатле 4
  • одбијала 1
  • одбије 1
  • одбор 1
  • одборника 3
  • одборници 1
  • одбрани 1
  • одбранили 1
  • одваја 1
  • одвали 1
  • одведе 2
  • одведоше 1
  • Одведоше 1
  • одвели 3
  • одвоила 1
  • одвоји 2
  • одвојим 1
  • одвратност 2
  • одвукоше 1
  • Одговарају 1
  • одговарали 1
  • одговарао 2
  • одговарати 1
  • одговараш 1
  • одговор 1
  • Одговори 21
  • одговори 3
  • одговориш 1
  • оде 19
  • одева 2
  • одевала 1
  • одевам 1
  • одевамо 1
  • одевати 1
  • одевена 1
  • одевени 1
  • одела 1
  • Одело 1
  • одело 12
  • оделу 2
  • одем 1
  • одео 1
  • оди 2
  • Оди 2
  • одиграти 1
  • одиста 3
  • одјеваше 1
  • одједаред 1
  • одлазак 1
  • одлазили 1
  • одлетеће 1
  • одлеће 1
  • Одлива 1
  • одлична 1
  • одљуд 1
  • одма 1
  • одмара 1
  • Одмах 1
  • одмах 22
  • одмерен 1
  • одмереним 1
  • Одмили 1
  • одмора 1
  • одморе 1
  • одмори 2
  • одморка 1
  • однесе 5
  • однети 1
  • однеше 1
  • однешено 1
  • односи 1
  • одношење 1
  • одо 1
  • одобрења 1
  • одосмо 2
  • одоцнио 1
  • одоше 14
  • Одоше 3
  • одреди 2
  • одређена 1
  • одређени 1
  • одређено 1
  • одрекну 1
  • одрекоше 1
  • одрећи 1
  • одреши 1
  • одржавају 1
  • одржао 1
  • одржати 1
  • одрицања 1
  • одроњала 1
  • одскочи 2
  • одстрањене 1
  • одужи 2
  • одужим 1
  • одужите 1
  • одузео 1
  • одузмем 1
  • одузмите 1
  • одуставити 1
  • одустало 1
  • одшапта 1
  • ожени 2
  • оженио 6
  • оженити 2
  • ожењеним 1
  • ожењеном 1
  • оживели 1
  • оживело 1
  • оживи 1
  • озари 1
  • озго 3
  • оздрави 1
  • озебе 1
  • Озов 1
  • ока 3
  • окалемим 1
  • окалемио 2
  • окарактериса 1
  • окивају 1
  • окиде 1
  • Око 2
  • око 25
  • окова 2
  • окован 1
  • оковаше 1
  • околине 1
  • окомиша 2
  • окомишајте 1
  • окомишају 1
  • окомишана 1
  • окопа 2
  • окопате 1
  • окоран 1
  • окр 3
  • окрене 1
  • окрену 2
  • окренув 2
  • окрепио 2
  • окреса 1
  • окрете 2
  • окреће 2
  • окрећи 1
  • окрпљена 1
  • окрпљене 1
  • округлој 1
  • окружују 2
  • окршаја 1
  • окупати 1
  • окуражавали 1
  • окусили 1
  • окусио 1
  • окусити 1
  • окутњицу 1
  • олакша 1
  • олакшати 1
  • олакшицу 1
  • олуја 1
  • омладине 1
  • омраза 1
  • омрзе 1
  • омрзо 1
  • омрзоше 1
  • он 139
  • Он 66
  • Она 46
  • она 85
  • онај 16
  • Онај 3
  • Онакав 1
  • онаква 1
  • онаким 1
  • онако 18
  • онамо 1
  • онда 14
  • Онда 3
  • онде 2
  • оне 36
  • Оне 5
  • Они 25
  • они 54
  • оним 3
  • онима 1
  • оних 3
  • оно 20
  • Оно 3
  • оног 10
  • Оној 2
  • оној 3
  • онолико 2
  • оном 10
  • ономад 1
  • Ономад 2
  • ономе 3
  • ону 5
  • опа 1
  • опада 1
  • опадала 1
  • опадати 3
  • опалим 1
  • опанак 1
  • опанке 2
  • опанци 2
  • опаса 1
  • опасиваше 1
  • опасним 1
  • Опасно 1
  • опасно 5
  • опасности 2
  • опасну 1
  • опашемо 1
  • оперем 1
  • оперу 1
  • опет 37
  • Опет 8
  • опија 1
  • Опијао 1
  • описао 1
  • опкољен 1
  • оплакује 1
  • опомене 1
  • опомену 1
  • опомињаху 1
  • опрана 2
  • опрати 1
  • опреде 1
  • опреми 1
  • опремио 1
  • опремише 1
  • опремљен 1
  • опрљотине 1
  • опрости 5
  • опростио 1
  • опростити 1
  • опроштај 1
  • опсова 1
  • Опсова 1
  • оптужена 1
  • оптужи 1
  • оптужује 1
  • Опчинила 1
  • општим 1
  • Општина 1
  • општине 1
  • општини 1
  • општинске 1
  • општински 2
  • општој 1
  • ора 2
  • орања 1
  • орати 1
  • органа 1
  • организује 1
  • органима 1
  • ординарија 1
  • оре 2
  • Ореже 1
  • ороз 1
  • орозом 1
  • Оружје 1
  • оружјем 1
  • ос 1
  • осам 4
  • осване 1
  • Освану 2
  • освануше 1
  • освежи 1
  • освета 3
  • освете 1
  • освети 1
  • осветлити 1
  • освету 1
  • освиташе 1
  • осети 2
  • осетио 2
  • осећаје 1
  • осећали 1
  • осећам 2
  • осећао 3
  • осећате 1
  • осећати 1
  • осеца 1
  • осечно 1
  • осигура 1
  • осигуравали 1
  • осигуравате 1
  • осипа 1
  • осиромашила 1
  • осиромашише 1
  • ослабио 2
  • ослободите 2
  • ословити 1
  • ослушкивати 1
  • Ослушкиваху 1
  • осмену 1
  • Осмехну 1
  • осморо 1
  • оснажена 1
  • основ 3
  • основа 1
  • основу 4
  • особина 1
  • осолити 1
  • оспорити 1
  • осрамотила 1
  • осрамотио 1
  • оста 5
  • остави 2
  • оставио 1
  • оставите 1
  • оставља 2
  • остављајући 1
  • остављали 1
  • Остаде 2
  • остаде 5
  • остадосмо 1
  • остадоше 4
  • остаје 1
  • остајемо 1
  • остају 1
  • остала 1
  • остале 5
  • Остали 1
  • остали 7
  • осталим 2
  • осталих 2
  • остало 9
  • осталој 1
  • осталом 1
  • остане 8
  • остани 1
  • Остани 1
  • остану 2
  • остао 2
  • Остари 1
  • остати 2
  • Остаће 1
  • Осташе 1
  • осташе 2
  • осу 2
  • осуди 3
  • осудише 1
  • осудлошћу 1
  • осуђен 1
  • осуђени 2
  • осуђиваху 2
  • осујећавају 1
  • осуше 2
  • ота 1
  • отац 23
  • Отац 3
  • отворена 1
  • отворено 1
  • Отвори 1
  • отворио 1
  • Отворише 1
  • отворише 2
  • оте 1
  • отежава 1
  • отео 1
  • отера 1
  • отерали 1
  • Отерали 1
  • отерам 1
  • отерати 1
  • отераше 3
  • отеро 1
  • отетим 1
  • отеше 1
  • Отиди 1
  • отимају 1
  • Отимаху 1
  • отискује 2
  • отискују 1
  • отиснути 1
  • отићи 3
  • отишао 1
  • отишла 2
  • отишли 1
  • отишло 1
  • отишо 5
  • откану 1
  • откинуте 1
  • открио 1
  • Откуд 1
  • Откуда 1
  • откуда 3
  • откупа 1
  • откупи 1
  • откупити 1
  • отмици 1
  • отмицу 1
  • отму 1
  • отпаде 1
  • отпаса 2
  • отплату 1
  • отпоче 19
  • Отпоче 6
  • отправљала 1
  • отправљам 1
  • отправљати 1
  • отрже 1
  • отровна 1
  • отровним 1
  • отрпеће 1
  • отрпићете 1
  • отрчати 1
  • Отуда 1
  • отуђи 1
  • отуђио 1
  • отуђити 1
  • Оћете 2
  • оћете 4
  • Ох 1
  • оца 9
  • оцу 1
  • оче 3
  • очева 1
  • очекивао 1
  • очекиваше 1
  • Очи 1
  • очи 20
  • очигледне 1
  • очигледну 1
  • очију 4
  • очима 7
  • очице 1
  • очњи 1
  • очува 2
  • оџак 1
  • оџака 1
  • ошине 1
  • ошину 1
  • оштар 1
  • оштетити 1
  • оштрија 1
  • оштрим 1
  • па 251
  • Па 67
  • пада 2
  • падајући 1
  • падале 1
  • падало 1
  • падати 1
  • падаћу 2
  • Паде 1
  • паде 6
  • падне 5
  • падну 1
  • пажљиво 3
  • пазари 1
  • пазе 2
  • Пази 2
  • пази 3
  • пак 6
  • пакосна 1
  • пакост 1
  • пакосте 1
  • пакости 1
  • пала 3
  • палац 1
  • палити 1
  • пало 3
  • памет 2
  • паметан 1
  • памети 1
  • паметна 1
  • Памтим 1
  • памтите 1
  • памука 1
  • памуклију 2
  • памучне 1
  • пандур 1
  • пандура 1
  • Панта 1
  • паприка 2
  • пара 4
  • параграфа 1
  • Парај 1
  • Паре 1
  • паре 12
  • парица 2
  • парницу 2
  • парничара 1
  • пару 1
  • парчати 1
  • парче 4
  • парчета 2
  • паса 3
  • пасти 1
  • пастир 1
  • пасу 1
  • пасуљ 5
  • пасуља 4
  • пасуљом 1
  • пате 1
  • патка 1
  • патоку 1
  • патриотизам 1
  • паука 1
  • паукову 1
  • пашчад 2
  • пашчадима 1
  • пашче 1
  • пашчету 1
  • пева 2
  • певају 2
  • певали 1
  • певати 1
  • певаше 1
  • певницом 1
  • певушкајући 1
  • пегица 1
  • пеку 1
  • пењало 1
  • пепелу 1
  • пепео 2
  • Пера 1
  • пере 3
  • Перевића 1
  • перило 1
  • Перића 1
  • перлице 1
  • Перо 2
  • Перовић 3
  • Перовића 17
  • Перовићи 3
  • Перовићка 1
  • перу 1
  • Перуника 5
  • Перунику 1
  • Перуници 1
  • песка 1
  • песма 1
  • Песма 1
  • песмама 1
  • песме 2
  • песми 2
  • песмом 2
  • песницама 7
  • песницу 1
  • пет 4
  • Петар 5
  • пети 1
  • петку 1
  • петлова 1
  • Петнаестог 1
  • петнајест 2
  • Петнест 1
  • петоро 3
  • Петра 1
  • Петре 1
  • Петровадне 1
  • Петронија 2
  • Петроније 5
  • пећанку 1
  • пећи 1
  • пешачка 1
  • пешке 1
  • пи 2
  • пибодову 1
  • пијана 2
  • пијаница 1
  • Пијаница 1
  • пијанице 1
  • пијаници 1
  • пијаницу 1
  • пијанству 2
  • пијаце 1
  • пијацу 1
  • пије 1
  • пијем 1
  • пијемо 1
  • пију 2
  • пијући 2
  • пилад 1
  • пилади 3
  • пиле 1
  • пилета 1
  • пилићима 1
  • пио 3
  • пипава 1
  • пипати 1
  • пипнем 1
  • Пипнуше 1
  • писали 1
  • писаше 1
  • писка 3
  • писма 2
  • писмен 1
  • писмена 1
  • писмо 1
  • Писмо 1
  • писмоноша 1
  • Писну 1
  • писну 2
  • пистићи 1
  • Пита 1
  • пита 2
  • питам 3
  • питан 1
  • питања 3
  • питање 1
  • питати 3
  • питаш 1
  • пити 2
  • пито 1
  • пића 7
  • пиће 1
  • пићем 2
  • пићу 1
  • пише 4
  • пиштало 1
  • пиште 1
  • пиштећи 1
  • пјевцу 1
  • плаве 1
  • плакали 1
  • плакање 1
  • плакао 1
  • плакати 6
  • Плакаше 1
  • плакаше 2
  • пламен 1
  • пламеном 1
  • план 4
  • плана 1
  • планина 1
  • планине 2
  • планини 2
  • планинка 2
  • планинке 2
  • планинку 1
  • планинском 1
  • планину 1
  • планове 3
  • плануше 1
  • плас 1
  • пласје 1
  • пласт 1
  • пласте 1
  • пластиоци 1
  • плате 1
  • плати 6
  • платила 1
  • платили 2
  • платим 1
  • платио 1
  • платити 4
  • платиш 1
  • платно 2
  • плаћа 3
  • Плаћајући 1
  • плаћали 1
  • плаћање 1
  • плаћате 1
  • плаћаху 1
  • плаћаш 1
  • плаћени 1
  • плач 8
  • плача 1
  • плаче 2
  • плачу 1
  • плачући 5
  • плашити 1
  • плашиш 1
  • плашће 1
  • плела 1
  • племениту 1
  • плести 1
  • плету 1
  • плећат 1
  • плинуше 2
  • плитко 1
  • плод 1
  • плода 1
  • плоту 1
  • плуг 8
  • плуга 1
  • плугове 1
  • пљачкала 1
  • пљеска 1
  • пљесну 1
  • Пљусак 1
  • пљуску 1
  • По 11
  • по 121
  • побегне 3
  • побего 3
  • победи 1
  • победу 1
  • побеђени 1
  • побеже 2
  • побећи 1
  • Побија 1
  • побијане 1
  • побила 1
  • побили 1
  • Побили 1
  • побољшање 1
  • поборник 1
  • побратима 1
  • побратиме 1
  • повадиле 1
  • поведемо 1
  • повезани 1
  • повезаше 1
  • повезујући 1
  • повела 1
  • повелика 1
  • повеликом 1
  • Поверилац 1
  • повериоц 1
  • повериоца 1
  • повериоци 1
  • поверу 1
  • повести 1
  • поветарац 2
  • повеће 1
  • повећи 1
  • повија 1
  • повије 1
  • повика 3
  • Повика 6
  • повикаше 3
  • Повикаше 6
  • повикише 1
  • Повиш 1
  • повише 1
  • повлачити 1
  • повода 1
  • повратила 1
  • повратили 1
  • поврћа 1
  • површно 1
  • повуче 3
  • погађаш 1
  • погађаше 1
  • погази 1
  • погазили 1
  • погазише 1
  • погашени 1
  • погибе 2
  • погине 3
  • погинула 1
  • погинуо 3
  • погинути 1
  • поглед 2
  • Погледа 1
  • погледа 2
  • погледати 1
  • погледе 4
  • погледима 2
  • погледом 1
  • погледу 2
  • погњаве 1
  • погоди 1
  • погодити 1
  • погорша 1
  • погоршавала 1
  • погоршање 1
  • пограбити 1
  • Поградио 1
  • погреши 1
  • погрешили 1
  • погрешке 1
  • погрешку 1
  • погријати 1
  • погубити 1
  • погубљену 1
  • Под 1
  • под 22
  • подави 1
  • подај 1
  • подал 1
  • податкивају 1
  • подвуче 1
  • подговорити 1
  • подгриза 1
  • подебелу 1
  • подела 1
  • поделе 2
  • подели 3
  • поделили 2
  • поделите 1
  • Поделити 1
  • поделити 3
  • поделиш 1
  • поделише 1
  • поделу 1
  • подељен 1
  • подземне 1
  • подигла 1
  • подиже 1
  • Подиже 1
  • подједнака 1
  • подједнако 1
  • подјелили 1
  • подла 1
  • подлеже 1
  • Подмеће 1
  • подмећу 1
  • подмиривале 1
  • подмиривати 1
  • подмићивао 1
  • подморао 1
  • подмукло 1
  • подне 2
  • поднети 1
  • подобне 1
  • подобрио 1
  • подозревање 1
  • подражавало 1
  • подржава 1
  • подрум 1
  • подрума 1
  • подруму 1
  • подсјекоше 1
  • подсмевкама 1
  • поду 1
  • подуже 1
  • подужег 1
  • подузима 1
  • подушје 2
  • пође 11
  • пођоше 5
  • пођу 1
  • пожали 2
  • пожар 1
  • пожаром 1
  • пожару 1
  • пожње 2
  • позајмица 1
  • позајмицу 1
  • позва 3
  • позвати 1
  • Позваше 1
  • позваше 2
  • поздрави 1
  • поздравише 2
  • поздраво 1
  • позив 1
  • Позива 1
  • позиве 1
  • позиву 1
  • позлила 1
  • познаде 1
  • познадоше 1
  • познаје 1
  • познали 1
  • познанике 1
  • познанства 1
  • познати 1
  • познатој 1
  • позорја 1
  • поинати 1
  • појава 2
  • појави 2
  • појавом 1
  • појас 3
  • појаса 2
  • појасове 1
  • поједе 3
  • појединости 1
  • појединца 1
  • поједу 1
  • појели 2
  • појео 1
  • појести 2
  • појури 1
  • пок 1
  • покаже 1
  • покажеш 1
  • показа 3
  • показао 1
  • показати 1
  • показивао 2
  • показује 3
  • показују 1
  • показујући 1
  • покају 1
  • покварен 1
  • покваси 1
  • Покидан 1
  • покипи 1
  • Покипи 1
  • покисне 2
  • поклали 1
  • поклану 1
  • поклати 2
  • поклонила 1
  • поклонио 1
  • покојна 1
  • Покојни 2
  • покојни 4
  • покојног 8
  • покојном 2
  • покорава 1
  • покорити 1
  • покрадене 1
  • покрали 1
  • Покрали 1
  • покрасти 1
  • покрет 2
  • покрете 1
  • покрети 1
  • покривке 1
  • покупи 2
  • покупити 1
  • покуша 1
  • Покушавали 1
  • покушај 2
  • покушао 1
  • пола 13
  • полажу 1
  • полазак 1
  • полазише 1
  • полазна 1
  • полако 3
  • полетеше 2
  • полеће 1
  • полећеше 2
  • полицајаца 1
  • полиција 3
  • полиције 1
  • полицију 1
  • половине 2
  • половину 5
  • половна 1
  • положај 1
  • положи 3
  • поломљена 1
  • поломљено 1
  • полугласним 1
  • полугодишњицу 1
  • Полудела 1
  • полумртва 1
  • поље 7
  • пољу 8
  • пољуби 3
  • пољубити 1
  • пољубиш 1
  • пољубише 2
  • пољубце 1
  • пољупце 1
  • пољупцима 2
  • помагао 1
  • помагати 1
  • помагаћу 1
  • помаже 1
  • помажеш 1
  • помажу 2
  • помало 1
  • поменемо 1
  • помену 1
  • поменути 2
  • помешана 1
  • помешано 1
  • помешао 1
  • помилован 1
  • помилуши 1
  • помињали 1
  • помиње 1
  • помињеш 1
  • помињућ 1
  • помирљивост 1
  • помисли 4
  • помислити 1
  • помишљајући 1
  • помог 1
  • помогао 1
  • помогла 1
  • помогло 1
  • помогнута 1
  • помого 2
  • помогох 1
  • помогоше 1
  • помодира 1
  • помодно 1
  • поможе 3
  • помози 2
  • помоли 1
  • помолити 1
  • помоћ 3
  • помоћи 1
  • помрачи 2
  • помрете 1
  • Помреше 1
  • помријесте 1
  • помрјеше 1
  • помрла 2
  • помрли 1
  • помрчина 1
  • помрчини 1
  • помрчином 1
  • помрчину 3
  • помузе 1
  • помусти 1
  • помућеним 1
  • понајвише 1
  • понајпре 1
  • понајчешће 1
  • Понашајте 1
  • понашао 1
  • понедељник 1
  • понизим 1
  • понио 1
  • поништи 1
  • Понјеше 1
  • понова 3
  • понови 1
  • поносом 1
  • понуди 1
  • понудив 1
  • понудили 1
  • понудио 1
  • поњаве 1
  • поњави 1
  • пообаљива 1
  • пооране 2
  • поп 1
  • попа 1
  • попадаше 1
  • попе 1
  • попије 1
  • попио 1
  • попити 1
  • попића 1
  • попићи 1
  • поплава 1
  • поплашена 1
  • поплашити 1
  • поплашише 1
  • Поповић 1
  • поправљена 1
  • попреко 1
  • попрскану 1
  • попушта 1
  • поражена 1
  • поражени 2
  • порани 1
  • поранио 2
  • порасте 1
  • Поред 1
  • поред 6
  • порез 2
  • Пореза 1
  • порезе 2
  • порезу 5
  • порекоше 1
  • порећи 1
  • поречна 1
  • пори 1
  • пород 1
  • порода 2
  • породица 2
  • породице 5
  • породицу 1
  • породичне 1
  • порођају 1
  • порожје 1
  • порока 1
  • пороси 1
  • поротник 1
  • пороци 1
  • пороцима 2
  • посађен 1
  • посао 9
  • посатиру 1
  • посветио 1
  • поседа 1
  • Поседаше 1
  • поседнуто 1
  • посејали 1
  • посеје 1
  • посећивања 1
  • посијо 1
  • посл 1
  • посла 12
  • послати 1
  • послатке 1
  • после 19
  • После 8
  • последице 1
  • последње 3
  • последњи 3
  • последњој 1
  • последњу 1
  • послетку 2
  • посло 1
  • послове 5
  • пословица 2
  • послу 9
  • послужење 1
  • послужи 1
  • послужовнику 1
  • послуша 1
  • Послушај 1
  • послушати 1
  • послушна 1
  • посматра 1
  • посматралаца 1
  • посматраоцу 1
  • посматраше 5
  • посо 2
  • посрамљени 1
  • посредник 1
  • Посреством 1
  • посреством 2
  • посрну 1
  • постави 1
  • поставив 1
  • поставио 1
  • Поставите 1
  • поставити 1
  • постаде 5
  • постадоше 1
  • постајала 1
  • постаје 1
  • Постала 1
  • постала 2
  • постали 1
  • постанка 1
  • постану 1
  • Постао 1
  • постао 2
  • постарао 1
  • постарати 1
  • постарији 1
  • постати 1
  • посте 1
  • постеље 4
  • постељу 1
  • постигла 1
  • постигли 1
  • постигну 1
  • постиго 1
  • постиже 1
  • постизава 1
  • постизавају 1
  • постизавати 1
  • поступале 1
  • поступати 1
  • поступаху 1
  • поступком 3
  • посуктали 1
  • посуто 1
  • потајник 3
  • потајника 3
  • потајнике 1
  • потезати 1
  • потера 1
  • потерајте 1
  • потере 1
  • потеру 4
  • поткићено 1
  • поткићеном 1
  • поткрадала 1
  • поткрвавио 1
  • поткресати 1
  • поткресо 1
  • поткресује 1
  • потомност 1
  • поточаре 1
  • потписату 1
  • потпише 1
  • потплати 1
  • потплатити 1
  • потпора 2
  • потпуно 3
  • потрбушке 2
  • потребе 2
  • потребно 1
  • потреви 1
  • потрже 1
  • потрица 1
  • потроши 1
  • потрча 2
  • Потрче 1
  • Потрчи 2
  • потрчи 4
  • потужи 1
  • потуко 1
  • потуку 1
  • поћи 1
  • поубијаше 1
  • поужина 1
  • поуку 1
  • ПОУКУ 1
  • похарани 1
  • похари 1
  • похвата 1
  • похваташе 1
  • поцепан 1
  • поцепана 2
  • поцепане 1
  • поцепаности 1
  • поцицијали 1
  • поцркале 1
  • почасте 1
  • почастим 1
  • Поче 2
  • поче 26
  • почек 1
  • почела 1
  • почело 2
  • почео 1
  • почетка 1
  • почешати 1
  • почеше 14
  • почивке 1
  • почини 1
  • починиле 1
  • починили 1
  • починио 1
  • починисте 1
  • починише 1
  • почиње 2
  • почне 6
  • почнемо 2
  • почну 2
  • почупана 1
  • почупаше 1
  • пошалицу 1
  • пошла 2
  • пошли 2
  • пошљем 1
  • пошљи 1
  • пошо 2
  • поштар 1
  • поштеде 1
  • поштедом 1
  • поштен 1
  • поштени 1
  • поштено 1
  • поштеног 1
  • пошто 10
  • Пошто 7
  • пошту 1
  • поштује 1
  • пр 2
  • права 2
  • правде 2
  • правди 1
  • правдом 1
  • Праве 1
  • праведних 1
  • правећи 1
  • прави 7
  • правила 1
  • правилан 1
  • правиле 2
  • правилник 2
  • правилног 1
  • правио 1
  • правити 1
  • право 18
  • Право 4
  • правом 1
  • праг 2
  • прага 1
  • прагу 1
  • празна 1
  • празне 1
  • празнија 1
  • празник 2
  • празника 3
  • празнина 1
  • празничића 1
  • празничког 1
  • празнично 2
  • празничног 2
  • прам 2
  • прамен 1
  • прасад 1
  • прасе 1
  • прати 3
  • пратила 1
  • пратилац 2
  • пратњу 2
  • прашине 1
  • прашином 2
  • Праштајте 1
  • праштао 2
  • прв 1
  • прва 3
  • првенчетом 1
  • први 15
  • Први 3
  • Прво 1
  • прво 7
  • првог 1
  • првоженци 1
  • првом 2
  • прву 1
  • Пре 1
  • пре 12
  • пребаци 2
  • пребацивање 1
  • преберу 1
  • пребира 1
  • пребискаше 1
  • пребрала 1
  • преварбавају 1
  • преваривати 1
  • преварила 1
  • преварио 1
  • преведе 1
  • превијала 1
  • превијати 1
  • превили 1
  • превити 1
  • превлаче 1
  • превлачише 1
  • преврну 1
  • преврнуше 1
  • превући 1
  • превуче 1
  • прегледамо 1
  • прегору 1
  • пред 21
  • Пред 3
  • преда 1
  • предавање 1
  • предаде 1
  • предаду 1
  • предала 1
  • предати 1
  • предијаше 1
  • Предложи 1
  • предложио 1
  • предњи 1
  • Председник 1
  • председник 2
  • председника 1
  • председнику 1
  • предсказује 1
  • преду 1
  • предузећа 1
  • предузимао 1
  • предузимљив 2
  • предузимљивости 1
  • предузме 1
  • пређа 1
  • пређе 3
  • пређите 1
  • пређоше 1
  • пређубравата 1
  • презају 1
  • презиме 1
  • презнајући 1
  • презрела 1
  • презрелиле 1
  • презриво 1
  • прекида 1
  • прекиде 2
  • Преклињем 1
  • Преко 1
  • преко 18
  • Прекомеран 1
  • прекосутра 1
  • прекрајају 1
  • Прекрив 1
  • прекрсти 1
  • прексутра 1
  • прелазу 1
  • прелива 1
  • прелиставале 1
  • прелиставаше 1
  • прелистамо 2
  • преломив 1
  • према 10
  • Према 3
  • премештише 1
  • премишљала 1
  • премлатити 1
  • пренеражен 1
  • пренерази 1
  • пренеразише 1
  • преобуке 2
  • преобуку 1
  • преодену 1
  • преораше 1
  • препирања 1
  • препородио 1
  • препредена 1
  • препредоше 1
  • пресадити 1
  • пресече 1
  • пресказивало 1
  • прескочи 1
  • преслано 1
  • престаде 1
  • прести 2
  • преступа 1
  • преступе 2
  • пресуда 2
  • пресуде 2
  • пресуди 1
  • пресудили 1
  • Претеран 1
  • претераног 1
  • претећим 1
  • претио 1
  • претискивати 1
  • преткане 1
  • претња 1
  • претње 1
  • претњом 1
  • претражи 1
  • претрес 1
  • претресали 1
  • претресао 1
  • претресу 1
  • претрзали 1
  • претрча 1
  • претурено 1
  • претурив 1
  • претурише 2
  • прећутати 1
  • прећути 1
  • преудала 1
  • преухитрене 1
  • пречишћа 1
  • прешло 1
  • пржио 1
  • При 1
  • при 5
  • приближава 1
  • приближавајући 1
  • приближавао 1
  • приближаваху 1
  • прибором 1
  • прибра 1
  • прибран 1
  • прибрати 1
  • прибро 1
  • приватних 1
  • привредити 1
  • привређује 1
  • привукоше 1
  • пригњави 1
  • приграбимо 1
  • придевало 1
  • придене 1
  • придобијао 1
  • придојим 1
  • приђе 2
  • приђоше 1
  • призван 1
  • призива 1
  • призна 1
  • признаде 1
  • признадоше 1
  • признајем 2
  • признала 1
  • Признање 1
  • призор 1
  • пријаве 1
  • пријатељ 1
  • пријатеља 1
  • пријатеље 2
  • пријатељима 2
  • пријатељству 2
  • пријатељу 1
  • пријатност 2
  • пријеклад 1
  • прикољке 1
  • прикрада 1
  • прикривао 1
  • прикрио 1
  • прикупљујете 1
  • приликама 1
  • приликом 1
  • прилично 7
  • приличну 1
  • прилог 1
  • прима 3
  • примедба 1
  • примедбе 2
  • примедбу 1
  • примене 1
  • применити 1
  • пример 2
  • примери 1
  • примером 1
  • Примети 8
  • приметив 1
  • приметити 2
  • примећава 1
  • примећаваху 1
  • прими 6
  • примили 1
  • примио 1
  • примити 1
  • примитиван 1
  • примљен 3
  • припаја 1
  • припеке 1
  • припијао 1
  • приписује 1
  • приповетка 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • припомоћ 1
  • припрема 1
  • прирасла 2
  • прирастају 1
  • приредио 1
  • природан 1
  • природи 1
  • природни 1
  • природном 1
  • природом 2
  • присебан 2
  • пристави 1
  • приставила 1
  • приставити 1
  • пристављати 1
  • пристаде 1
  • пристадоше 1
  • пристајем 2
  • пристати 2
  • пристојно 2
  • приступише 1
  • присуством 1
  • притеже 1
  • притиско 1
  • притискује 1
  • притиште 1
  • приткама 1
  • притке 1
  • Причају 1
  • Причао 1
  • причес 1
  • причесте 1
  • причо 1
  • пришуњам 1
  • пробирач 1
  • пробрцнуо 1
  • Пробуди 1
  • пробуди 2
  • пробудим 1
  • пробудимо 1
  • пробурљало 1
  • провео 1
  • провирише 1
  • проводаџијског 1
  • провредио 1
  • прогласила 1
  • прод 1
  • прода 3
  • продавала 1
  • продавали 1
  • продавао 1
  • продавати 2
  • продавачица 2
  • продаво 1
  • продаде 1
  • продадосмо 1
  • продаје 2
  • продају 2
  • продали 2
  • продам 1
  • продао 1
  • продата 1
  • продати 1
  • Продера 3
  • продо 1
  • Продужаваше 1
  • продужи 3
  • продужише 1
  • прође 12
  • прођи 2
  • прозборити 1
  • прозор 2
  • прозорчић 1
  • произведе 1
  • произведу 2
  • произвести 1
  • производа 1
  • производе 1
  • производи 3
  • проказати 1
  • проклет 1
  • проклета 2
  • проклете 1
  • проклето 1
  • проклету 1
  • прокло 1
  • прокопкале 1
  • пролаз 1
  • пролазе 2
  • пролази 1
  • пролазили 1
  • пролетив 1
  • пролећа 5
  • Пролеће 1
  • пролеће 2
  • пролећног 1
  • пролећњег 1
  • пролију 1
  • промена 1
  • промене 2
  • промени 3
  • променљиви 1
  • промену 1
  • промењиво 1
  • промиче 1
  • промуца 1
  • Промуца 1
  • пронела 1
  • пронесе 1
  • прониче 1
  • пропада 1
  • пропаднемо 1
  • пропадосмо 1
  • пропадоше 1
  • пропало 2
  • пропалом 1
  • пропао 1
  • пропаст 1
  • Пропаст 1
  • пропасти 2
  • прописно 1
  • пропису 1
  • Пропратио 1
  • пророка 1
  • просечно 1
  • просипа 1
  • просјаку 1
  • проспе 2
  • прост 1
  • простирке 1
  • просто 2
  • простог 1
  • простодушнији 1
  • простодушним 1
  • просу 1
  • просула 1
  • просуши 1
  • Против 1
  • против 4
  • противио 1
  • противник 1
  • противника 1
  • противници 1
  • противницима 1
  • противном 1
  • проткана 1
  • протура 1
  • проћи 1
  • проузроковач 1
  • проузроковачевог 1
  • процеди 1
  • процедити 1
  • процепе 2
  • процепи 1
  • прочевља 1
  • прочевље 1
  • прочевљу 2
  • прочељу 1
  • прочиташ 1
  • прошао 1
  • Прошапта 3
  • прошење 1
  • прошла 3
  • прошло 2
  • прошлост 1
  • прошћем 1
  • прса 2
  • прси 3
  • прсну 1
  • прст 2
  • прстен 1
  • прстом 3
  • пруге 1
  • пружајући 1
  • пружи 5
  • пружим 1
  • пршуте 1
  • пса 5
  • псето 1
  • пси 1
  • псоваху 1
  • псовка 1
  • псовкама 1
  • псовке 1
  • псовку 1
  • Пст 2
  • псује 1
  • птице 1
  • пузавци 1
  • пузити 1
  • пука 1
  • пукет 1
  • пукета 1
  • пукетић 1
  • пуки 4
  • пуких 1
  • пукне 1
  • пун 4
  • Пуна 1
  • пуна 7
  • пуне 2
  • пуним 1
  • пунио 1
  • пуних 1
  • пуно 6
  • пуној 1
  • пунолетне 1
  • пунолетних 1
  • пунољетних 1
  • пуну 1
  • Пуру 1
  • пусти 1
  • пустила 1
  • пустите 1
  • пусто 1
  • пустог 1
  • Пут 1
  • пут 20
  • пута 17
  • путевима 1
  • путем 1
  • путнику 1
  • путова 2
  • путовима 1
  • путом 1
  • путу 5
  • пуцати 1
  • пуцаху 1
  • пуче 1
  • Пуче 2
  • пучи 1
  • пушака 1
  • пуши 3
  • пушка 3
  • пушкарању 1
  • пушкарати 1
  • пушке 8
  • пушком 3
  • пушкомет 1
  • пушку 4
  • пушнице 2
  • пушти 1
  • Пуштих 1
  • пчела 2
  • пшеница 2
  • пшенице 3
  • пшеницу 2
  • рабаџије 3
  • рабаџијом 1
  • рабаџиски 1
  • работа 1
  • равне 1
  • равни 1
  • равно 2
  • равнодушношћу 1
  • Равнотежа 1
  • Рад 1
  • рад 29
  • рада 15
  • Раде 1
  • раде 15
  • радећи 2
  • Ради 1
  • ради 19
  • радила 2
  • радиле 1
  • радили 1
  • Радило 1
  • радило 2
  • Радим 1
  • радим 2
  • радимо 1
  • радио 6
  • радисмо 1
  • радите 2
  • радити 11
  • радна 1
  • радник 1
  • радника 1
  • раднике 1
  • раднику 1
  • радним 1
  • радницима 2
  • радо 1
  • радови 1
  • радознало 1
  • радом 3
  • радост 3
  • радости 3
  • раду 7
  • радује 3
  • рађа 2
  • рађају 2
  • рађати 3
  • рађаху 3
  • рађаше 1
  • разабра 1
  • разбарушеном 1
  • разбарушену 1
  • разбацати 1
  • разбијао 1
  • разбије 1
  • разбијена 1
  • Разбијена 1
  • разбој 3
  • разбоје 1
  • разбојничке 1
  • разбојнички 1
  • разбојништву 1
  • разболи 2
  • развијао 1
  • развијен 2
  • развијено 1
  • развила 1
  • развиле 1
  • развод 3
  • развуче 1
  • разгласиле 1
  • разговара 1
  • разговарају 1
  • разговарајући 2
  • разговарале 1
  • разговарали 1
  • Разговарали 1
  • разговарамо 1
  • разговарао 1
  • разговарати 1
  • разговараше 2
  • разговор 8
  • разговора 2
  • разговору 1
  • раздвоили 1
  • раздвојио 1
  • раздвојише 1
  • раздражен 1
  • раздраживања 1
  • разиђете 1
  • разиђоше 2
  • разјарен 1
  • разјарена 2
  • разјарени 1
  • разјарити 2
  • разлика 3
  • разликом 1
  • разлику 1
  • разлити 1
  • различити 1
  • различитим 1
  • различитих 1
  • разлога 1
  • разлози 1
  • разлозима 1
  • разљути 1
  • размимоиђоше 1
  • размимоишло 1
  • размисли 1
  • размишљаше 1
  • разна 1
  • разне 7
  • Разним 1
  • разним 5
  • разних 1
  • разно 1
  • разноврсних 2
  • разноврсног 1
  • разном 1
  • разоружао 1
  • разр 1
  • разрасла 1
  • разреже 1
  • разреши 2
  • разум 1
  • Разум 1
  • разума 4
  • разуман 1
  • рају 1
  • Ракија 1
  • ракија 3
  • ракије 8
  • ракијо 1
  • ракијом 1
  • ракију 6
  • ралице 1
  • рамена 1
  • раменима 3
  • раменица 1
  • рамену 2
  • рана 1
  • рани 1
  • раније 5
  • Рано 1
  • рано 13
  • раној 2
  • рану 1
  • рањеника 2
  • раонике 1
  • расветлити 1
  • расвит 1
  • расејане 1
  • расипа 1
  • расипање 1
  • расклопити 1
  • раскомаданој 1
  • раскопча 1
  • раскошно 1
  • раскршћу 2
  • раскућимо 1
  • расла 3
  • распазарује 1
  • расплетеном 1
  • распојаса 1
  • распојаси 1
  • расположен 1
  • расположења 1
  • расправи 1
  • раста 1
  • растадоше 3
  • раствара 1
  • растојање 1
  • растопите 1
  • растргнем 1
  • растројством 1
  • растројству 1
  • растрчи 1
  • расходи 1
  • ратар 1
  • ратарске 1
  • рачун 5
  • рачуна 6
  • рачунала 1
  • рачунао 1
  • рачунате 1
  • рачунати 1
  • раширило 1
  • рђаво 1
  • ревносно 1
  • револвер 2
  • ред 7
  • реда 1
  • редом 6
  • реду 2
  • редуше 1
  • ређају 1
  • ређала 1
  • ређам 1
  • ређаше 1
  • Ређаше 2
  • Режу 1
  • резонирају 1
  • резонирала 1
  • резоновале 1
  • рек 1
  • рекао 2
  • реке 1
  • рекла 1
  • рекли 1
  • реко 1
  • рекоше 1
  • рекрутују 1
  • ретке 1
  • ретким 1
  • ретко 5
  • рећи 6
  • реформатора 1
  • реч 7
  • Рече 14
  • рече 29
  • речено 1
  • речете 1
  • речи 30
  • речима 5
  • речју 2
  • решили 1
  • решио 1
  • рзао 1
  • риба 1
  • рибе 1
  • риби 1
  • рикаху 1
  • рјечи 1
  • роб 1
  • Робија 1
  • робије 6
  • робији 1
  • робију 3
  • робовања 1
  • робови 1
  • род 4
  • рода 4
  • роди 5
  • родила 5
  • родиле 1
  • родило 2
  • родитеља 2
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • родитељима 1
  • родјевало 1
  • родољуба 1
  • роду 1
  • рођена 2
  • рођене 1
  • рођено 1
  • рођеног 2
  • рођенога 1
  • рођења 1
  • рој 1
  • рока 1
  • роса 3
  • Роса 3
  • рубље 1
  • ругобу 1
  • ружи 1
  • Ружица 14
  • Ружице 3
  • Ружици 1
  • ружна 1
  • ружно 1
  • рука 1
  • рукаве 1
  • рукавице 1
  • рукама 14
  • руке 17
  • руковаше 1
  • Руковаше 1
  • руководило 1
  • руком 9
  • руку 10
  • рукује 1
  • рума 1
  • руменилом 1
  • рупе 1
  • рупицу 1
  • рухо 2
  • руци 3
  • ручају 1
  • ручак 2
  • ручамо 1
  • ручица 1
  • ручице 2
  • ручка 1
  • ручковиште 1
  • ручни 1
  • ручно 2
  • с 34
  • са 249
  • Са 3
  • саборе 1
  • сабору 2
  • сав 6
  • Сава 1
  • савесно 3
  • савесну 1
  • савести 1
  • савета 1
  • савети 1
  • саветовао 1
  • савија 1
  • савијао 1
  • савила 1
  • Савића 1
  • Савка 9
  • Савком 1
  • Савку 1
  • Савци 1
  • сагореће 1
  • Сад 22
  • сад 38
  • сада 13
  • Сада 2
  • садањег 1
  • садржи 1
  • сажаљење 1
  • сазна 1
  • сазнаде 1
  • сазнати 1
  • сазнаш 1
  • сазрело 1
  • сакати 1
  • сакри 1
  • сакрију 1
  • сакрила 1
  • салаш 2
  • салаша 2
  • салашове 1
  • саломио 1
  • сам 74
  • сама 11
  • самац 3
  • саме 7
  • сами 6
  • самим 3
  • Само 10
  • само 60
  • самовољан 1
  • самовољнији 1
  • самовољу 1
  • самог 3
  • самој 3
  • самом 1
  • самоубилци 1
  • самрти 1
  • самртних 1
  • саму 4
  • самца 1
  • самци 3
  • Сан 1
  • сан 3
  • сандук 1
  • сандуку 1
  • сандуцима 1
  • санке 1
  • санови 2
  • сањајући 1
  • саопштава 1
  • саопштавају 1
  • саопштавање 1
  • саопштаваху 1
  • саопштено 1
  • саопштење 1
  • саопшти 3
  • саопштио 1
  • Саопштише 1
  • сасвим 1
  • Сасвим 1
  • саслуша 1
  • Саслушах 1
  • састав 2
  • саставио 2
  • састављене 1
  • саставни 1
  • састадоше 1
  • састајала 1
  • састајати 1
  • састали 1
  • састану 1
  • састати 2
  • састоји 1
  • сат 2
  • сата 3
  • сати 1
  • сатирати 1
  • сатире 1
  • сатиру 1
  • сатове 1
  • саужава 1
  • сахат 1
  • сахата 1
  • сахрани 1
  • сахранио 1
  • сахранише 1
  • сахрану 1
  • сахрањена 1
  • сахрањеном 1
  • сачува 1
  • сва 14
  • Сва 2
  • свадбе 1
  • свади 1
  • свадити 1
  • свађа 6
  • Свађајте 1
  • свађају 1
  • свађали 1
  • свађао 2
  • свађе 3
  • свађи 7
  • Свак 1
  • свак 3
  • свака 12
  • Свака 2
  • свакад 1
  • Сваке 1
  • сваке 4
  • сваки 19
  • Сваки 4
  • сваким 3
  • свако 6
  • сваковрсне 1
  • сваког 17
  • свакога 3
  • свакодневним 1
  • свакој 1
  • свакојака 1
  • Сваком 1
  • сваком 14
  • свакоме 1
  • Сваконоћни 1
  • сваку 2
  • свали 1
  • свану 1
  • Свану 1
  • свануло 1
  • сванути 1
  • сванућа 1
  • сватове 1
  • Сватови 1
  • сватови 2
  • сватовима 1
  • свачега 1
  • свачему 1
  • свачији 1
  • Све 12
  • све 141
  • свега 10
  • сведе 1
  • сведемо 1
  • сведок 2
  • сведока 7
  • сведоке 1
  • сведоци 3
  • сведоцима 1
  • сведоче 3
  • сведочити 1
  • сведоџбом 1
  • сведу 1
  • свежа 1
  • свежањ 1
  • свежу 1
  • свекрве 1
  • свели 1
  • свему 3
  • свест 1
  • свестран 1
  • свестрано 2
  • свет 10
  • Свет 2
  • света 6
  • светац 1
  • светаца 1
  • свете 2
  • свети 1
  • светила 1
  • светла 1
  • светлости 1
  • свето 1
  • светога 1
  • светој 1
  • светом 1
  • светски 1
  • светско 1
  • свету 3
  • свећу 3
  • свеца 4
  • сви 53
  • Сви 6
  • свију 9
  • свила 1
  • свилена 1
  • свим 9
  • свима 15
  • свиња 4
  • свињама 3
  • свиње 9
  • свињца 1
  • свињче 2
  • свира 1
  • свирање 1
  • свиреп 1
  • свирепија 1
  • свих 3
  • свици 1
  • сво 12
  • свог 29
  • свога 7
  • свој 12
  • своја 4
  • своје 81
  • својег 1
  • својим 30
  • својима 1
  • својих 15
  • својој 16
  • својом 17
  • својстава 1
  • своју 44
  • свом 11
  • своме 5
  • сврати 1
  • свратисмо 1
  • свраћај 1
  • сврдлове 1
  • сврхани 1
  • сврхе 1
  • свршава 1
  • свршена 1
  • сврши 1
  • свршила 1
  • свршио 1
  • свршити 1
  • сву 15
  • свуд 3
  • свуда 5
  • свуче 1
  • се 758
  • себе 27
  • себи 5
  • себичњаштво 1
  • Себичњаштво 1
  • север 1
  • седа 1
  • седам 1
  • Седам 1
  • седамнаести 1
  • седе 3
  • Седела 1
  • седећи 1
  • седи 1
  • седиш 1
  • седми 2
  • седморо 3
  • седне 2
  • седо 1
  • седом 1
  • седоше 1
  • сеђаше 4
  • Сеире 1
  • сеирити 1
  • сејао 1
  • сејати 1
  • секира 1
  • секирацију 1
  • секире 1
  • секцију 1
  • села 5
  • село 9
  • селу 9
  • сељака 3
  • сељаке 1
  • сељана 1
  • сељаци 1
  • сељачке 1
  • Сељачке 1
  • Сем 1
  • сем 2
  • сена 1
  • Сено 1
  • сено 5
  • Сео 1
  • сео 2
  • сеоска 1
  • сеоске 1
  • сеоском 1
  • Сервус 1
  • сести 1
  • Сестра 1
  • сестра 9
  • сестрама 1
  • сестре 6
  • сестри 2
  • сестрића 1
  • сестрицама 1
  • сестрицу 1
  • сестром 1
  • сестру 3
  • сете 1
  • Сети 1
  • сети 4
  • сетити 1
  • сећам 1
  • Сећам 1
  • си 41
  • сигналом 1
  • сиђу 1
  • сикире 3
  • сила 2
  • силава 2
  • силама 1
  • силан 3
  • силе 1
  • силни 1
  • силно 1
  • силног 4
  • силном 1
  • силну 1
  • силом 1
  • Сима 1
  • Симиног 1
  • Симо 1
  • Симово 1
  • Симу 2
  • син 7
  • Сина 1
  • сина 7
  • сине 1
  • синко 2
  • синова 2
  • синовац 2
  • синоваца 1
  • Синоваца 1
  • синове 1
  • синови 1
  • синовица 1
  • синовца 2
  • синовче 1
  • Синоћ 1
  • синоћ 3
  • сину 4
  • синчић 1
  • синчића 3
  • сињи 1
  • Сир 1
  • сир 3
  • сира 3
  • сири 1
  • сирома 1
  • Сиромаси 1
  • сиромаси 6
  • сиромасима 1
  • Сиромах 1
  • сиромах 2
  • Сиромаха 1
  • сиромаха 3
  • Сиромахе 1
  • сиромахе 2
  • сиромаху 1
  • сиромашни 1
  • сиромашних 1
  • сиромашног 1
  • сиромаштва 1
  • Сиромаштво 2
  • сиромаштина 2
  • сиромаштину 1
  • Сирота 1
  • сиротан 1
  • сироте 1
  • сиротињу 1
  • сиротна 1
  • сиротовати 1
  • сирочад 1
  • сиса 1
  • сисице 1
  • сису 2
  • ситне 1
  • ситнио 1
  • ситних 1
  • ситница 2
  • сићи 2
  • сјеме 1
  • скакавци 1
  • скарадне 1
  • скиде 6
  • скине 2
  • скинеш 1
  • склапаху 1
  • склоне 2
  • склони 2
  • склониле 1
  • склопа 1
  • склопи 1
  • Склопите 1
  • скљокаше 1
  • сковаше 1
  • Сковчала 1
  • скок 1
  • скора 3
  • скоро 19
  • скотови 1
  • скотрљаше 2
  • скочи 6
  • скочише 1
  • Скочише 1
  • скраћује 1
  • скува 1
  • скувао 1
  • скупа 2
  • скупи 2
  • Скупи 2
  • скупише 2
  • скупљао 1
  • скупу 1
  • скут 1
  • скученом 1
  • скучену 1
  • слаб 1
  • слаба 1
  • слабости 1
  • слабошћу 1
  • слабуњави 1
  • славно 1
  • славу 1
  • сладе 1
  • сладили 1
  • слаже 1
  • сламе 1
  • слами 1
  • сланине 3
  • сланину 3
  • сласт 1
  • слатка 1
  • слатко 2
  • слатком 1
  • следи 1
  • слепа 3
  • слепац 1
  • слепи 2
  • слепим 1
  • слепце 1
  • слеће 1
  • Слијепче 1
  • сликама 1
  • слику 2
  • сличан 1
  • слободе 1
  • слободни 1
  • слободним 1
  • слободно 1
  • сложише 1
  • сложу 1
  • слој 1
  • сломи 1
  • сломљеним 1
  • слуга 2
  • слугама 1
  • слуге 4
  • слуги 1
  • слугу 2
  • служаше 1
  • службе 3
  • службу 2
  • служе 1
  • служи 2
  • служио 2
  • служити 3
  • случај 1
  • случајева 1
  • случајно 1
  • случају 3
  • Слушај 1
  • Слушајте 1
  • слушала 2
  • слушао 4
  • слушаоца 1
  • слушати 1
  • Слушати 1
  • слушаху 2
  • слушаше 2
  • сљедовао 1
  • Смак 1
  • сматрајући 1
  • сматрала 1
  • сме 5
  • смеђе 1
  • смејање 1
  • смејањем 1
  • смеју 2
  • смејући 1
  • смела 2
  • смели 2
  • Смем 1
  • смем 4
  • смео 4
  • смераш 1
  • смерно 1
  • смести 1
  • сметао 1
  • сметати 1
  • смете 1
  • сметња 1
  • смех 2
  • смеха 1
  • смеху 1
  • смеш 3
  • смешећи 6
  • смијем 1
  • Смиљком 1
  • смо 24
  • смочи 1
  • смрдљиве 1
  • смркнути 1
  • Смрт 2
  • смрт 5
  • смрти 3
  • смртном 1
  • смрћу 2
  • снага 5
  • снаге 1
  • снаго 1
  • снагу 2
  • снажан 5
  • снажна 2
  • снажних 2
  • снажно 2
  • снази 1
  • снаха 1
  • снахе 1
  • снашо 1
  • снег 3
  • снега 4
  • снегом 1
  • снопље 1
  • сну 2
  • снужден 1
  • снуждено 1
  • со 1
  • собе 3
  • соби 1
  • собом 8
  • собу 7
  • соја 1
  • сок 2
  • сокаке 2
  • сокацима 2
  • соли 4
  • солити 1
  • сопственика 2
  • сопственици 1
  • софре 2
  • софру 1
  • спава 2
  • спавај 1
  • спавајте 1
  • спавајући 1
  • спавање 1
  • спавао 1
  • спавати 1
  • спази 3
  • спазив 1
  • спазих 1
  • спазише 1
  • спакована 1
  • спане 2
  • спарити 1
  • спас 1
  • спасе 1
  • спасења 1
  • Спасовадне 1
  • Спасовдан 1
  • Спасоја 1
  • Спасоје 2
  • Спасојем 2
  • Спасоју 1
  • сплеткама 1
  • спојиле 1
  • спокојнији 1
  • спокојно 1
  • споменици 1
  • споменути 2
  • спора 1
  • способан 1
  • способности 1
  • способношћу 1
  • спотицања 1
  • спрам 6
  • спрема 1
  • Спрема 1
  • спремај 1
  • спремала 1
  • спремаше 1
  • спреми 10
  • спремили 1
  • спремимо 1
  • спремио 2
  • спремити 1
  • спремише 1
  • спремљен 1
  • спремљено 1
  • спремно 1
  • спремном 1
  • спрему 1
  • Спроведоше 1
  • спусти 1
  • спуштајући 1
  • спушташе 1
  • спуштена 1
  • спушти 1
  • сразмеран 1
  • срамотовати 1
  • срамоту 1
  • срда 1
  • срдачку 1
  • сребрна 1
  • Сребрни 1
  • сребрник 1
  • сребрним 1
  • сред 2
  • средине 1
  • средином 1
  • средњег 1
  • срез 1
  • срезу 1
  • Срески 1
  • срестава 1
  • сретање 1
  • Срете 1
  • Сретен 3
  • Сретена 1
  • Сретеновом 1
  • Сретенову 1
  • сретоше 1
  • срећа 2
  • срећан 5
  • среће 2
  • срећна 1
  • срећне 3
  • срећни 5
  • Срећније 1
  • срећнији 3
  • срећним 1
  • срећнима 1
  • срећно 3
  • срећну 1
  • срећом 1
  • срећу 5
  • сркати 1
  • срми 1
  • сродством 1
  • сроством 1
  • срца 8
  • срце 7
  • срцу 1
  • срча 2
  • стави 1
  • ставив 1
  • стављаш 1
  • стада 1
  • стаде 5
  • Стаде 5
  • стазица 1
  • стазице 1
  • стаја 1
  • стајала 1
  • стајало 1
  • стајао 2
  • стајаху 1
  • стајаше 3
  • стаји 1
  • стају 1
  • стаклени 1
  • стаклетом 1
  • стакло 1
  • сталан 1
  • сталежа 1
  • стална 1
  • стално 1
  • стало 1
  • Стана 2
  • Станија 2
  • Станови 1
  • стану 1
  • стања 1
  • стање 1
  • стању 4
  • стао 1
  • стара 1
  • старање 1
  • стараоце 1
  • старешина 6
  • старешине 1
  • старешини 1
  • старешиница 1
  • старешинство 2
  • старешину 1
  • стари 3
  • старија 4
  • старији 7
  • старини 1
  • старице 2
  • старјество 1
  • старо 1
  • старога 1
  • старој 1
  • старом 1
  • старост 2
  • старости 5
  • старце 1
  • старци 1
  • стаса 1
  • стати 1
  • ствар 6
  • ствара 1
  • стварају 1
  • ствари 11
  • стварима 4
  • створа 2
  • створења 2
  • створење 2
  • створењу 1
  • створи 1
  • створише 1
  • створова 1
  • сте 22
  • Стева 2
  • Стеван 1
  • Стевану 1
  • Стево 2
  • Стевом 1
  • стегла 1
  • стегнуте 2
  • стегнутим 3
  • стеже 1
  • Стеже 1
  • стежући 1
  • стекао 1
  • стекоше 1
  • стене 1
  • степен 1
  • стеченог 2
  • стигне 1
  • стигну 1
  • стигоше 3
  • стидело 1
  • стидећи 1
  • стидљиво 1
  • Стиже 1
  • стиже 6
  • стижу 1
  • стизала 1
  • стиснутим 1
  • стих 1
  • стишаше 1
  • Сто 1
  • сто 6
  • стог 1
  • Стоја 23
  • Стојан 3
  • Стојара 1
  • Стојаре 1
  • стојати 1
  • стојаше 1
  • стоје 1
  • стојеће 1
  • стојећег 1
  • стојећи 1
  • стоји 6
  • Стојине 1
  • Стојиној 1
  • стојиш 1
  • Стојо 2
  • Стоју 4
  • Стока 1
  • стока 4
  • Стоке 1
  • стоке 14
  • стоком 2
  • стоку 12
  • столицу 2
  • стомак 2
  • стопа 1
  • стопарци 1
  • стопе 1
  • стопи 1
  • стопице 1
  • стопу 1
  • сточија 1
  • сточну 1
  • стра 1
  • страдају 1
  • страна 2
  • стране 15
  • страну 8
  • страст 1
  • страсти 1
  • страх 2
  • страха 3
  • страшила 1
  • страшило 1
  • страшна 2
  • страшним 2
  • страшно 1
  • стрељао 1
  • стрепе 1
  • стрепи 1
  • стрепим 1
  • стреха 1
  • стрехе 1
  • стрехом 1
  • стрином 1
  • стрица 2
  • стрмене 1
  • стрменост 1
  • стрмености 2
  • строгост 1
  • струка 1
  • стручић 1
  • ступе 1
  • ступимо 1
  • су 187
  • сув 1
  • сува 1
  • суве 1
  • суви 1
  • сувим 1
  • суво 2
  • сувопаран 1
  • суву 1
  • суд 4
  • суда 2
  • судбина 2
  • судбином 1
  • судбину 3
  • суде 1
  • суди 1
  • судија 3
  • судију 1
  • суднице 1
  • судници 2
  • судницу 2
  • судова 2
  • судове 2
  • судовима 1
  • судом 3
  • суду 1
  • суђено 1
  • суза 1
  • сузама 2
  • Сузе 1
  • сузе 8
  • сузне 1
  • сукнено 1
  • сукно 1
  • сукње 2
  • сукњи 1
  • сума 3
  • суме 1
  • сумира 3
  • сумња 3
  • Сумњајући 1
  • сумњати 3
  • суморност 1
  • суму 2
  • сунца 3
  • сунце 6
  • сунцу 1
  • сунчане 1
  • супротности 1
  • суров 1
  • суруџија 1
  • Суруџија 1
  • сусед 1
  • суседа 1
  • Суседе 1
  • суседи 3
  • суседу 3
  • сусетке 1
  • сусрет 2
  • сутон 1
  • Сутон 1
  • сутра 11
  • Сутра 12
  • сутру 1
  • суха 1
  • сухи 1
  • суховине 1
  • сухопаран 1
  • суша 1
  • сушаху 2
  • суше 1
  • суши 2
  • сушисмо 1
  • сушне 1
  • схватање 1
  • т 47
  • Та 1
  • та 8
  • тавна 1
  • тавници 1
  • тад 1
  • Тад 1
  • тада 3
  • тај 29
  • Тај 5
  • тајити 1
  • Тајна 1
  • тајне 1
  • тајних 1
  • тајно 2
  • тајном 1
  • Такав 2
  • такав 6
  • таква 2
  • такви 5
  • таквог 1
  • таквом 1
  • таке 1
  • таки 2
  • Тако 23
  • тако 67
  • такође 1
  • таксе 1
  • таку 1
  • таласаше 1
  • таманиш 1
  • тамо 14
  • Тамо 3
  • танак 2
  • танке 2
  • тапију 2
  • тарка 1
  • тачка 1
  • тачно 5
  • тварка 1
  • твог 1
  • твога 1
  • твој 2
  • твоја 2
  • Твоја 2
  • твоје 1
  • Твоје 1
  • твоји 2
  • твојим 1
  • твојој 1
  • твоју 2
  • твоме 1
  • тврдој 1
  • тврду 3
  • те 119
  • Те 3
  • Тебе 1
  • тебе 14
  • теби 2
  • Теби 2
  • тегобно 1
  • тежачком 1
  • теже 1
  • тежећи 1
  • тежином 1
  • тек 13
  • Тек 3
  • тел 1
  • тела 5
  • телад 1
  • телесним 1
  • телесног 1
  • тело 4
  • телом 2
  • телу 4
  • темељ 2
  • теменом 1
  • тепа 1
  • тепсије 1
  • тера 1
  • терају 1
  • терала 1
  • терано 1
  • терет 1
  • тесне 1
  • тесним 1
  • тесној 2
  • тестије 1
  • тесто 1
  • тета 1
  • тетка 4
  • тетке 1
  • тече 1
  • течу 1
  • Тешића 2
  • Тешићу 1
  • тешки 2
  • тешких 1
  • Тешко 1
  • тешко 5
  • тешког 1
  • тешком 1
  • ти 148
  • Ти 26
  • тигање 1
  • тигању 1
  • тиква 1
  • Тим 1
  • тим 36
  • Тиме 2
  • тиме 9
  • тих 6
  • тиха 1
  • тихе 1
  • тихо 4
  • тица 1
  • тиче 2
  • тичурину 1
  • тјеши 1
  • ткати 1
  • ткива 1
  • то 200
  • То 45
  • тобож 2
  • товар 1
  • товаре 1
  • товаром 1
  • Тог 1
  • тог 9
  • Тога 1
  • тога 22
  • тој 7
  • толики 2
  • Толико 1
  • толико 19
  • том 8
  • томе 16
  • тоном 3
  • топла 1
  • топло 1
  • топлоте 1
  • топљењу 1
  • топом 1
  • топот 1
  • тор 1
  • тора 1
  • торбе 1
  • торбице 1
  • торокуше 1
  • точкове 1
  • точку 1
  • траварицама 1
  • трави 1
  • травку 1
  • траг 3
  • трага 1
  • трагедија 1
  • трагове 1
  • траже 5
  • тражено 1
  • тражећи 2
  • Тражи 1
  • тражи 8
  • тражила 1
  • тражили 1
  • тражим 1
  • тражимо 2
  • тражио 1
  • тражите 2
  • тражити 5
  • трајати 1
  • траје 1
  • трап 1
  • трбу 1
  • трговцу 1
  • Треба 1
  • треба 53
  • требају 2
  • Требало 1
  • требало 7
  • требао 3
  • треви 2
  • тревили 1
  • тревимо 1
  • тревише 1
  • тренут 2
  • тренутак 3
  • тренутака 1
  • тренутка 4
  • трептели 1
  • треса 1
  • тресао 1
  • трећа 1
  • треће 1
  • трећи 4
  • трећу 1
  • трефи 1
  • трефимо 1
  • трефише 1
  • Трешња 1
  • трешње 3
  • трештена 1
  • трже 1
  • три 19
  • триста 1
  • Тристу 1
  • трлиће 1
  • трљајући 1
  • троили 1
  • троица 2
  • Троици 1
  • троје 2
  • тројица 1
  • троножну 1
  • трону 1
  • тронут 1
  • троше 1
  • трошио 1
  • трошка 3
  • трошкова 1
  • трпе 2
  • трпезе 1
  • трпети 3
  • трпећи 1
  • трпи 1
  • трпљење 1
  • трскама 1
  • тртљај 1
  • трубице 1
  • трубу 2
  • труда 1
  • трудбом 1
  • труде 2
  • трудећи 1
  • трудио 1
  • трудна 2
  • трудном 1
  • трула 1
  • труне 1
  • труњаво 1
  • трци 1
  • трчала 1
  • Трчало 1
  • трчање 1
  • Трчао 1
  • трчао 2
  • трчати 1
  • трче 1
  • трчи 1
  • Трчим 1
  • трчу 1
  • ту 43
  • Ту 6
  • туђег 2
  • туђи 1
  • туђим 1
  • тужби 1
  • тужи 2
  • тужиоц 1
  • тужиоцу 1
  • Тужитељ 1
  • тужити 1
  • тужише 1
  • тужна 1
  • тужним 1
  • тукла 2
  • туко 3
  • туку 1
  • тумачио 1
  • тури 1
  • турила 1
  • турим 2
  • турио 1
  • турити 1
  • тутње 1
  • тутњи 1
  • тући 1
  • туча 2
  • туче 3
  • тучу 2
  • ћалетак 1
  • ћасе 1
  • ће 92
  • ћемо 21
  • ћерамиде 1
  • ћери 3
  • ћерка 4
  • ћерке 1
  • ћерку 2
  • ћерчице 1
  • ћете 7
  • ћеш 17
  • Ћилиме 1
  • ћосав 1
  • ћошку 1
  • Ћу 1
  • ћу 32
  • ћуди 1
  • ћудљиви 1
  • ћулбастима 1
  • ћупове 1
  • ћурака 1
  • ћуран 1
  • ћурка 1
  • ћурки 2
  • ћутања 2
  • ћутање 2
  • ћуте 1
  • ћутећи 1
  • ћутећки 3
  • ћути 1
  • Ћути 4
  • ћутим 1
  • ћутке 1
  • ћушне 1
  • У 52
  • у 532
  • убедити 1
  • убеђења 1
  • Уби 1
  • уби 2
  • убија 1
  • убијања 1
  • убије 2
  • убијем 1
  • убијеног 1
  • убијеш 1
  • убију 1
  • убила 2
  • убили 1
  • Убили 1
  • убио 1
  • Убио 1
  • убиства 2
  • убиство 1
  • убите 2
  • Убити 1
  • убити 6
  • Убиће 1
  • убиће 3
  • ублажава 1
  • ублажи 1
  • ублажила 1
  • убоги 1
  • убогима 1
  • убоје 1
  • убрзају 1
  • убрисајући 1
  • Увати 1
  • уватив 1
  • уватили 1
  • уватим 1
  • увек 19
  • Увек 2
  • увеличавате 1
  • уверења 1
  • уверење 1
  • увери 1
  • уверио 1
  • увета 1
  • увече 1
  • увидео 2
  • увиђаван 1
  • увиђај 2
  • увијати 1
  • увио 1
  • увлачи 1
  • уво 1
  • увреде 1
  • увредило 1
  • увредио 1
  • угарци 2
  • угасе 1
  • угаси 3
  • угинути 1
  • углављен 1
  • углевља 1
  • углед 1
  • угљеварама 1
  • угљевља 1
  • угљевље 1
  • уговорише 1
  • угодника 1
  • угуши 1
  • уд 1
  • уда 1
  • удави 2
  • удављена 1
  • удаја 1
  • удалише 1
  • удаљено 1
  • удаљише 1
  • удао 2
  • удараше 1
  • удари 5
  • ударила 2
  • ударило 1
  • ударио 1
  • ударише 3
  • ударца 1
  • удати 2
  • удесила 1
  • удешено 1
  • удобан 1
  • удобније 1
  • удобности 1
  • удобравати 1
  • удова 1
  • удовац 1
  • удовичка 1
  • удовци 1
  • удомиле 1
  • удостојавате 1
  • удостојим 1
  • удостојите 1
  • удри 1
  • удружио 1
  • удружују 2
  • удурисати 1
  • Уђе 1
  • уђе 18
  • уђоше 3
  • ужасно 2
  • ужива 1
  • уживао 1
  • ужима 1
  • ужина 1
  • ужинати 1
  • ужину 1
  • уз 9
  • узајамно 2
  • узајамност 1
  • узајмно 1
  • узалуд 2
  • узалудно 2
  • узан 1
  • узвари 2
  • узварити 1
  • узверена 1
  • узвикну 1
  • узври 1
  • узгред 3
  • узданица 1
  • уздах 1
  • уздахну 1
  • уздахнувши 1
  • уздахом 1
  • уздиго 1
  • уздише 1
  • уздржао 1
  • узду 1
  • уздуж 1
  • узе 11
  • узев 2
  • узела 1
  • узели 4
  • узело 1
  • узео 5
  • узет 1
  • узети 5
  • узетог 1
  • Узећемо 1
  • узеше 1
  • Узеше 1
  • узимали 1
  • узимао 3
  • узимаш 1
  • узме 11
  • Узмем 1
  • узмем 2
  • узмемо 1
  • узмеш 1
  • Узмите 2
  • узо 1
  • узор 1
  • узрок 3
  • узрока 1
  • узроке 1
  • ујаци 1
  • ујацима 1
  • ујдурисава 1
  • уједаш 1
  • уједе 2
  • указ 1
  • Уклоните 1
  • укошено 1
  • украде 2
  • украдем 1
  • украденим 1
  • украсти 1
  • украти 1
  • укупише 1
  • укусима 1
  • укућана 3
  • Укућани 1
  • укућани 2
  • укућанима 1
  • укућанин 1
  • укућанина 1
  • улегла 1
  • улетило 1
  • уливадио 1
  • улицу 1
  • ум 1
  • умакла 1
  • умало 4
  • уме 1
  • умедне 1
  • умеђаху 1
  • умела 1
  • умели 1
  • умем 1
  • умео 4
  • умерен 1
  • умесити 1
  • умешати 1
  • умивена 1
  • умију 1
  • умиљавало 1
  • уминути 1
  • умиру 1
  • умови 1
  • умор 1
  • умора 3
  • уморан 2
  • уморни 1
  • Умре 2
  • умре 4
  • умрем 1
  • умрети 5
  • умрије 1
  • умрла 2
  • умрло 2
  • умрлог 1
  • умро 2
  • уму 1
  • умудрио 1
  • умукну 1
  • унесе 1
  • унесите 1
  • унесрећила 1
  • уништи 2
  • унук 1
  • унутра 1
  • Упаде 2
  • упаде 3
  • упадоше 1
  • упија 1
  • упињања 1
  • упитају 1
  • уплаши 1
  • уплива 1
  • упознали 1
  • упознаш 1
  • упоређења 1
  • упоређивао 1
  • управио 1
  • управише 1
  • управља 1
  • управљала 1
  • управљам 1
  • управљао 1
  • управљати 1
  • управљена 1
  • управљене 1
  • управо 4
  • упропасте 1
  • упропастили 1
  • упропастисмо 1
  • упрсте 1
  • упутствима 1
  • ураде 1
  • уради 1
  • урадисмо 1
  • урадити 1
  • уранио 1
  • уредимо 1
  • уредна 1
  • уређена 2
  • урежу 1
  • урезане 1
  • урнебесном 1
  • усамљеног 1
  • усејане 1
  • усекњиваше 1
  • усече 1
  • усијане 2
  • усирити 1
  • уским 1
  • Ускочи 2
  • Ускрса 1
  • Ускрснућа 1
  • ускрчим 1
  • услед 1
  • услов 1
  • услуге 1
  • услугу 1
  • усљед 10
  • Усљед 2
  • усмено 1
  • усмрдео 1
  • усмуцале 1
  • усне 1
  • усни 1
  • усницама 1
  • усну 1
  • успушило 1
  • усрећавала 1
  • уста 3
  • устаде 5
  • Устане 1
  • устане 2
  • устану 2
  • устанца 1
  • устао 1
  • устати 1
  • устезања 2
  • устезањем 1
  • устима 3
  • устражи 1
  • уступа 1
  • усуд 1
  • усуде 1
  • усхићава 1
  • усчекамо 1
  • утаји 1
  • утају 1
  • утакмичар 2
  • утврђен 1
  • утврђује 1
  • утеха 1
  • утицајем 1
  • утиша 1
  • утјеха 1
  • утјехе 1
  • утопљеник 1
  • утрапи 1
  • утрине 1
  • утроше 1
  • ућутка 1
  • ућуткаше 1
  • ухапси 1
  • Ухвати 1
  • ухвати 7
  • ухватив 1
  • ухватио 2
  • уцењена 1
  • уцрвао 1
  • учаше 1
  • уче 2
  • учила 1
  • учине 3
  • учини 5
  • учинила 3
  • учинили 2
  • учиним 1
  • учинио 4
  • учинисте 1
  • учинити 10
  • учиних 1
  • учинише 1
  • учињени 1
  • учињено 1
  • учињену 1
  • учио 2
  • учитељ 1
  • Учитељ 3
  • учитељем 2
  • учитељу 1
  • учо 2
  • ушима 1
  • ушо 1
  • ушпарају 1
  • ушпарање 1
  • фајата 1
  • фајату 1
  • фактички 1
  • фали 2
  • Фебруарски 1
  • фијакер 1
  • филозофији 1
  • фине 1
  • фини 1
  • финоћом 1
  • фланела 1
  • флуенција 1
  • фризера 1
  • фруштука 1
  • Ха 1
  • ха 2
  • хајдук 9
  • хајдука 6
  • хајдуке 5
  • хајдуци 5
  • хајдуцима 3
  • Хајдучије 1
  • хајдучки 1
  • хапс 1
  • хара 2
  • харамбаша 1
  • хармонија 1
  • хармонију 1
  • хартија 1
  • Хвала 2
  • хвата 3
  • хватају 1
  • хваташ 1
  • хиљаду 2
  • хладне 1
  • хлеб 2
  • хлеба 1
  • хлебом 1
  • хлебу 1
  • ход 1
  • хода 2
  • хоре 1
  • хотимице 1
  • хоће 12
  • хоћеш 5
  • хоћу 7
  • храна 1
  • хране 3
  • Храни 1
  • хранило 1
  • храну 3
  • Хрвали 1
  • хрвању 1
  • хрвача 1
  • хрђав 1
  • хрђава 2
  • хрђави 1
  • хрђавих 1
  • хрђаво 1
  • Христа 2
  • Христовог 1
  • Христос 3
  • Христу 2
  • хришћанин 1
  • Хришћанин 1
  • хте 4
  • хтеде 1
  • Хтеде 1
  • хтедеш 1
  • хтедне 1
  • хтели 2
  • Хтео 2
  • хтео 5
  • царовала 1
  • цароваше 1
  • цванцик 1
  • цветали 1
  • Цвете 1
  • Цвети 1
  • Цветић 1
  • Цветића 1
  • цвету 1
  • Цвећа 1
  • цвећа 3
  • цвеће 1
  • цвјет 1
  • цврчи 1
  • цев 1
  • цедила 1
  • Целе 1
  • целе 3
  • цели 1
  • целим 1
  • Цело 1
  • цело 3
  • целог 1
  • целога 1
  • целој 6
  • целокупан 1
  • целокупне 1
  • целокупни 1
  • целокупном 1
  • целом 2
  • Целу 1
  • целу 3
  • цељи 1
  • цене 1
  • цени 1
  • ценити 1
  • цениш 1
  • ценом 1
  • цену 6
  • цео 10
  • цигана 1
  • циганском 1
  • циганчино 1
  • цигару 4
  • цика 1
  • Цикнуше 1
  • циљ 1
  • циљеве 1
  • циљевима 1
  • цинцарин 1
  • Цинцарин 1
  • Цинцарина 1
  • ципун 1
  • Цицовићка 1
  • цича 1
  • цмака 2
  • Цмиља 2
  • Цмиљевка 1
  • Цмиљи 1
  • Цмиљичина 1
  • Цмиљка 19
  • Цмиљке 3
  • Цмиљком 4
  • Цмиљку 2
  • Цмиљу 3
  • Цмиљчин 1
  • Цмиљчино 1
  • црв 1
  • црва 1
  • црвеног 1
  • црвима 1
  • црвљива 1
  • црева 2
  • цркви 3
  • црквина 1
  • цркву 1
  • црн 2
  • црна 1
  • црне 1
  • црних 2
  • Црномањаст 1
  • црну 1
  • црње 1
  • цртама 1
  • црћи 1
  • чабар 1
  • чабриће 1
  • чаброве 1
  • чагрљну 1
  • чак 4
  • чакшире 2
  • чанак 2
  • чантрицу 1
  • чарапе 4
  • чарапом 1
  • чардаклије 1
  • чаробну 1
  • чаршија 1
  • чаршији 2
  • чаршију 2
  • Час 1
  • час 8
  • часа 9
  • часних 1
  • часно 1
  • часну 1
  • част 6
  • части 2
  • часу 1
  • чаша 1
  • чаше 1
  • чашу 2
  • чврст 1
  • чврсте 1
  • чега 4
  • чедо 1
  • чедом 1
  • Чедомир 7
  • Чедомира 2
  • чека 7
  • чекај 2
  • чекају 1
  • чекало 2
  • чекамо 1
  • чекао 1
  • чекати 4
  • чекаш 2
  • чекаше 2
  • чела 4
  • Челично 1
  • челом 2
  • челу 1
  • чељад 2
  • чељаде 2
  • чељади 5
  • чељусти 1
  • чем 1
  • чемеран 1
  • чему 3
  • чепајући 1
  • чергаша 1
  • чергом 1
  • чесму 1
  • чести 1
  • честита 1
  • честитом 1
  • честих 1
  • често 10
  • Често 2
  • четврти 1
  • Четврти 2
  • четвртина 1
  • чете 1
  • четири 4
  • Четрдесет 1
  • четрдесет 2
  • четрдесницу 1
  • четрес 1
  • чету 1
  • чешће 2
  • Чи 1
  • чибучићи 1
  • чивијица 1
  • чивилука 1
  • чивит 1
  • чизме 1
  • чиј 1
  • чија 3
  • чије 3
  • чији 2
  • чијим 1
  • Чилаш 9
  • Чилаша 2
  • Чилашевој 1
  • Чилашов 1
  • Чим 10
  • чим 13
  • чиме 1
  • чине 5
  • чини 11
  • чинила 2
  • чиниле 1
  • чинили 2
  • чинилице 1
  • чинио 9
  • Чините 2
  • чинити 1
  • чиновника 1
  • чипке 1
  • чипчице 1
  • чист 2
  • чиста 3
  • чисти 1
  • Чисти 1
  • чистила 1
  • чистим 1
  • чистити 2
  • чисто 11
  • Чисто 2
  • чистог 2
  • чистоту 2
  • чисту 2
  • чита 2
  • читав 1
  • читаву 1
  • читала 2
  • читао 2
  • читаоц 1
  • читаоце 1
  • читаоче 1
  • чича 7
  • члан 2
  • члана 1
  • чланове 1
  • чланови 3
  • члановима 2
  • чобана 1
  • чобани 2
  • чобанима 1
  • чобанин 2
  • човек 23
  • Човек 4
  • човека 12
  • човеков 1
  • човеку 9
  • човечански 1
  • човечанству 1
  • човече 1
  • човечији 1
  • човечно 1
  • Човечност 1
  • човечуљка 1
  • чојано 1
  • чојану 1
  • чопор 1
  • чопора 1
  • чорек 1
  • чохано 1
  • чохану 1
  • чу 2
  • чува 3
  • Чувајте 1
  • чувају 3
  • чувала 2
  • чувам 1
  • чување 1
  • чувању 1
  • чувао 1
  • чувар 1
  • чувари 1
  • чувати 5
  • чуваће 1
  • чуваш 1
  • чувена 1
  • чувеног 1
  • чуда 2
  • чудан 1
  • чудећи 1
  • Чудим 1
  • чудим 2
  • чудно 1
  • чудновата 1
  • чудновате 1
  • чудноватом 1
  • чудну 1
  • чудо 2
  • чудовиште 1
  • чуђењу 1
  • чујаше 3
  • чује 3
  • чујем 1
  • Чујем 3
  • чујемо 2
  • чула 2
  • чуле 1
  • чулима 1
  • чуло 1
  • чуо 5
  • чупава 1
  • чупараше 1
  • чупати 1
  • чупера 1
  • Чусмо 1
  • чути 2
  • чутура 1
  • чутуре 2
  • чутуру 2
  • чух 1
  • Џакале 1
  • џакати 1
  • џбуну 1
  • џелепа 1
  • џепа 1
  • џора 1
  • шакама 1
  • шаке 1
  • шаком 1
  • шала 2
  • шалама 1
  • шале 1
  • шали 1
  • шалити 1
  • шалиш 1
  • шалом 1
  • шамара 1
  • шамарати 1
  • шамарима 2
  • шанчева 1
  • шапну 1
  • шаптало 1
  • шапташе 1
  • Шапташе 1
  • шапће 2
  • шапћући 3
  • шапућим 1
  • шарају 1
  • шарене 1
  • шашине 1
  • шашину 1
  • швапском 1
  • Шеснајест 1
  • шест 4
  • шесто 1
  • шесторица 1
  • шесторо 2
  • шетњу 1
  • шећера 1
  • шибају 1
  • шибату 1
  • Шива 1
  • шију 1
  • шиљала 1
  • шиљао 2
  • шиљеже 1
  • шиљтета 1
  • шине 1
  • шини 1
  • Шини 1
  • шину 1
  • шипа 1
  • шити 1
  • шишке 1
  • шишћући 1
  • шкоди 1
  • школе 2
  • школовала 1
  • школу 7
  • шкргућући 1
  • шкрипут 1
  • шљивама 1
  • шљиве 8
  • шљивићима 1
  • шљиву 1
  • Шта 26
  • шта 53
  • штали 1
  • Штампарија 1
  • штампаће 1
  • штапом 1
  • штедити 1
  • штедњу 1
  • штета 1
  • штете 2
  • штети 1
  • штету 9
  • што 184
  • Што 20
  • штогод 1
  • шћела 1
  • шумом 1
  • шуму 3
  • Шурак 1
  • шурака 1
  • шураци 1
31109 matches
.{S} Кад овамо викну је „покипи млеко“, а она опет потрчи преко пилади те удави опет седморо —  
S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, а, (пљеска руком по јастуку) тако била га мајка.{S} Нем 
чи им разум, и они невидећи коме треба, а коме не чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат 
ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се привређује, код појединца то је обратно.{S} Г 
уба и омраза.{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} 
ицу, али су сви волели Марка него њега, а многи нису ни смели од Марка сведочити.</p> <p>Марко  
 бедни људи одрекоше се мотике и плуга, а издржавају себе и своје са оним што плуг производи.{S 
дин. готова новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица, док н 
он мора да чини.{S} Тако време не чека, а сваком раду има одређено време.{S} Кад беху у задрузи 
е све своје имање.{S} Пореза је велика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb n="48" />  
 ни рече: „ево једна пара тебе Даринка, а једна оном малом што плаче.“ За тим извади кутију и з 
че Ружица и спреми се па оде код Марка, а одатле обоје у окр. варош.</p> <milestone unit="subSe 
плануше две пушке у рукама два хајдука, а Иван и Даринка скљокаше се на прочевље.{S} Деца удари 
га узе на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а куче умукну — погоди га по сред чела.{S} У исти мах з 
ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зор 
ени шибају вочиће, батинама и приткама, а понајчешће држаљицом секире коју носи у рукама; уз ог 
им најодабранијим заслугама и врлинама, а зла, са најгрознијим својим неделима и злочинима. <pb 
ле род свој својим пријатељима свињама, а сада се диже коров на њему.{S} Место рода одроњала се 
ве.{S} Стаде цика меденице на воловима, а кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби  
ћи у школу па нека се он дода чобанима, а мене ослободите од дужности планинке, јер ја имам пос 
 беху му искакали по леђима и раменима, а и иначе сав испребијан кундацима.</p> <p>„Ружице!“ От 
но исто што и надничари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — 
љади са различитим укусима и апетитима, а нарочито задовољити око двадесеторо деце за разним на 
ова, толико треба да служи као половна, а два пут толико, као окрпљена и поправљена.{S} Мог оца 
и дроњава, увек не опрана и не умивена, а што је најгоре и најгадније напунили се вашки као шип 
ивно девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, 
-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се млад ожени уве 
<pb n="15" /> <p>Задруга је као машина, а чланови њени — то су саставни делови машине.{S} Нећу  
д дана када је пресуда постала извршна, а Иван се венча <pb n="118" /> са Даринком Сретеновом.{ 
дена.</p> <p>Даница беше ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу вична.{S} Највећа жеља кој 
ад догодило, то је била само пред-игра, а сада настаје главна трагедија која ће се на раскомада 
>„Зар годину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам чаше ракије да јој пружим, н 
аре, сретоше се две жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се 
ате.</p> <p>„Сад ти тражимо 100 дуката, а ако те усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе  
 тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити 
чисто криво.{S} Немајући много којешта, а често пута и суха хлеба, и гледајући — како неки имај 
 два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} Место готова новаца Марко п 
} Тај камен беше Даница најмлађа снаха, а жена задругара Живана.</p> <p>Да је усуд цео свет пре 
ца и отераше кукуруз у село код салаша, а берачи осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра д 
Даница ће чувати овце.{S} Савка јагњад, а Ружица свиње.{S} Тако <pb n="22" /> ћемо ми сви мушки 
и почешати се.{S} Храни нас као пашчад, а плаћа као милостињу убогима.{S} Ако мало задоцниш, од 
ац натраг, јер није ни заведен у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати од свој 
S} Он, па и син му скоро ништа не раде, а живе много раскошно.{S} Одело носе обојица чојано у с 
се нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па 
тељем и понуди га да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћњаку као овце за опалим шљивама и  
аху судници на саопштење.{S} Милан оде, а Милорад оста код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би  
деце.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприметно погледа преко свију и виде: да сви  
покушао да побегне, али га чувар убије, а старији је после 6—7 година робовања умро.</p> <p>Цми 
дахну.</p> <p>Дотрчаше оближње комшије, а за њима и Даница која беше отишла ради разговора код  
о муке придобијао многе жене и девојке, а она се не да никако покорити.{S} И на послетку, он се 
ивао своје поцепане и нечисте преобуке, а деца су му била: као деца цигана — чергаша.</p> <p>На 
S} Сузе јој лете низ образе као грашке, а уздах за уздахом отискује се из њених болних груди ка 
 Јеша оставио је аманет да се не дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар постиже их нека клетва 
ећ је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити и потк 
{S} Али опет ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузет 
еше друм високо издигнут са обе стране, а при том прилично узан, јер се осипа земља са оне стрм 
пошљем побратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па 
 волове, неки краве, неки овце и свиње, а неки узели у зајам са интересом цванцик на дукат месе 
е далеко, поздравише се и растадоше се, а мали Милош испрати их својом чудноватом песмом.{S} И  
вану.{S} И сунце одскочи на ручковиште, а Ружице и Марка још нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Иск 
за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга укућана, звао се заповедник, а у ствари је извр 
је никад десило код оволике ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрве чувају децу својих дру 
морам одевати себе, мужа и петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као што сам  
икој опасности.</p> <p>Сутон се повуче, а Марка и Ружице још нема.{S} Са великим нестрплењем из 
о за девојку.{S} Тек се они зауставише, а Иван као ветром ношен — ухвати Даринку за руку.</p> < 
о оне стрмености.{S} Кола се претурише, а са њим Милан полеће и лупи самим теменом о суву и твр 
 силама труде да што мање снаге утроше, а да што лепше и удобније живе, док сопственици који се 
.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зими усљед мраза.{S} Еле ја сирома морам носит изједн 
шенице — па после да се суди и дангуби, а често и главу разбије ту сам своју или свом брату — с 
Једног празничног вечера, вечераше сви, а Даница не хте.{S} Нешто је љута.{S} По вечери одоше с 
како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто из кућ 
ад кућни старешина устане — устану сви, а зими кад жене шију, плету, везу, преду, гребенају и т 
/> <p>Пошто је претурено све по згради, а није ништа однешено, одмах се констатовало да је нешт 
 пашчету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије.{S} А 
 бар колико толико за живот човечански, а ми никако.{S} Ишли смо само на то да што више имања п 
ата у злату увек, нисмо мање претрзали, а некада смо имали и по триста.{S} Данак смо плаћали од 
амо глогови не беху цветали ни листали, а остало све, оживело све — све се радује дивном мају.< 
ика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.</p> <p>Овим речима 
ика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће ду 
номад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђе све што је 
м ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — 
ко ове јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, х 
гљивама као псето које се почне лињати, а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и  
ак — да жене не треба ни за шта питати, а треба их тући у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло  
биђе истина, ту се морао Марко умешати, а где се он заузме, у победу не треба сумњати.{S} Он је 
а свим изгуби.{S} Научио помало радити, а имати свега доста за себе и своје — па му то необично 
 кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном и пропалом надом стоје нове и боље.</p> 
и изучени, од ничега се неће поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S}  
ји себи раде мање гледају на удобности, а труде се да што више произведу добара и намарница рад 
е једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба покупити.{S} Они треба да га преврну па 
зведе живот преко лета ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови гр 
ола.{S} Опчинила их те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад  
ине.{S} Овај званичник беше млад човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужност са пуно в 
е, а слуга укућана, звао се заповедник, а у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је био највећи,  
а?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не ос 
нула дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет д 
гне.</p> <p>— Ја ћу радити што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка пос 
Но нису сви.{S} Марко стоји на главном, а Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво и 
на година како он поче управљати кућом, а незадовољство поче извирати међу задругарима.{S} Ђаво 
ицу.{S} Он до крајности прост и наиван, а она до крајности лукава и препредена.</p> <p>Даница б 
пробуди Милана.{S} Он спава као заклан, а волови уватили коловоз средином пута, па само дундају 
аје празна.{S} Њихова јава личи на сан, а живот на машту.{S} Инокоштина ствара сиромаштину, а с 
брату Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чистог карактера и јасноће душе свуда важан 
 је много, па тако се са сваким свађао, а често пута и потуко.{S} Он је због својих преступа им 
 мужевима завадио и леђа им испребијао, а има их неколико, које је раздвојио од својих мужева.< 
му позајмица, коју је од сваког узимао, а ником не враћао.</p> <p>Од страха његовог, давали су  
же га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S}  
и одатле се не диже.{S} Не прође много, а наиђоше неке рабаџије, па приметив кола и волове заус 
покрали и појели.{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказују: како су видели сестру, свака 
 што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задруга најбољи ус 
ипи по ватри, онда неко јој нешта реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна 
мо у једној кући.{S} По мало се радило, а имало се свега доста.{S} Нико није знао шта је мука н 
н.{S} Његово благо лице увек насмејано, а поткићено као сребрним зрнцима — његовом седом и ковр 
аво време.{S} Некад је родјевало добро, а сад се изопачи све.{S} Пропаст.{S} Смак света“.{S} И  
г је надничио и радио сваки посо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о  
 се левом руком <pb n="31" /> за појас, а десном усекњиваше нос и брисаше сузе.{S} За тим оде у 
школовала и дала га на браварски занат, а код суда са доказима прогласила га за законог наследн 
 велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме 
 све, али ја нисам ни речи рекла синоћ, а он ме удари певницом за врат, све ми свици полећеше и 
Чим то спази Чилаш он у највећем гњеву, а сем тога раздражен усљед великог пића ободе свог вран 
 раде изједна, и они чекају време раду, а не чека време на њих.{S} Овако се сви траже, сви иду  
м’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, а нарочито тежачком <pb n="60" /> требају једне ствари  
маси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрс 
маси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрс 
 зађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи поветарац дахну и освежи свако живо створење, 
и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа на робију.{S} Робија опет рађа хајдуке.{S} Чим  
S} Ако немају, ни од кога и не презају, а ја сваког тренутка надам се штети, похари и отмици“.< 
да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И тако му морадне дати и 
едала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким 
ја сама да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у мест 
и Миленку ђацима Милорадовим да остану, а он са осталим поздрави се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{ 
ашту.{S} Инокоштина ствара сиромаштину, а сиромаштина све друге незгоде, које се називају једни 
тво је основ и темељ сваком благостању, а сиромаштина и инокоштина мајке су које рађају сва зла 
оката.{S} Отуда је он пунио своју кесу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна асприца  
 целој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебдио непрестано над првен 
} Па нас груваш крвнички чим достигнеш, а твоју женку само мало окреса по сукњи крајем од коноп 
се убијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уздахну — она није кри 
 <pb n="70" /> чарапе, рукавице и т. д. а поред тога радила је варошкама разне послове, и зарађ 
 па да се наврши Живановом сину 4. год. А он умре.{S} За овим седамнаести дан умре му и ћерка.{ 
од. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година старости.</p> <p>Ни Стоја не ради н 
други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један човек у швапском оделу.{ 
о им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у школу. 
емље морамо узајмно служити и помагати; а што нас је год више — за толико морамо удобравати зем 
треба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једн 
ила непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила оног вајног Жи 
стају у ред светаца и Бого-угодника.{S} А зле, стидећи се свог живота и својих дела која су при 
а је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка и 
јом (Јешином женом) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски  
војку — и он му војвода у сватовима.{S} А како је дошо са робије — мало вештије хара и краде —  
жа, најрадије држе повећи број паса.{S} А то су: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лоп 
о је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка има падаћу болест...{S} Немо да буде друкше,  
им се разреже за целу годину напред.{S} А од како се изделисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ј 
 Један иде и свршава послове за све.{S} А њих осам раде изједна, и они чекају време раду, а не  
 и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на по само.{S} Они згруписаше своје делове 
ецу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју меће у уста од 
им устаде, оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Мар 
и свећу кукајући што га грло доноси.{S} А Савка паде крај Милорада грувајући се песницама у прс 
ете ни за живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Милан бранећи.</p> <p 
мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви треба да се разиђете по обетинама па и Цмиљка  
оје неће ни с ким парчати ни делити.{S} А што је најглавније нећемо никад сејати конопље, нити  
обри, неће они ђетету ништа учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ај 
убите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А децу, жене и слуге, немојте дирати већ им пустите рок 
је велика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} У години има 
е неко наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно за девојку.{S} Тек се они  
а, али пази са које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добр 
ра исшибати све жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће, нема живо 
 ти оне минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах из 
>Овај Петар, био је деликатан човек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у двор 
вај хајдук кажњен је смртном казном.{S} А браћа Мартићи осуђени на вечну робију.{S} Млађи је по 
њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је с 
 посо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Свак 
вати.{S} Из собе није никуд излазио.{S} А свако вече скупљао је све своје пунолетне задругаре о 
ици.{S} Он је ово као момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја је младост прошла  
најстарији брат Милош два пут женио.{S} А њих тројица само по једном — и да ни једном домаћица  
вде изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам остати са Сп 
и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира упрсте Цмиљка је затруднела пре 2 месец 
 ме мој слепац (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже 
ше на поњави кући где је одмах умро.{S} А сватови продужише свој пут.{S} Сутра дан Панта би око 
да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би која дру 
е јагње од месеца дана за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је година по  
о је за мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогуће учинити док не одвојим душу од овог 
се и нехотице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим рукама раскопча <pb n="105" /> дугме 
коле.</p> <p>— Казаћу ти благо ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— 
/p> <p>— Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са наличја много ружно.{ 
Ђеца се једнако рађају и прирастају.{S} А ваше имање није тако велико.{S} Нама треба још земље“ 
њих ће двије готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати 
са уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, то он страшно бегенише.{S} Она истина у дубоко  
гурну прстом у обарачу.{S} Пуче пушка — а он се пружи по поду собе и не мрднув ничим издахну.</ 
 — срце се раствара и купа у милинама — а душа одлеће на небо и рукује се с анђелима.</p> <p>Ср 
ком осудлошћу отрже и оде комишиоцима — а они одоше кући.</p> <p>Кад су се вратили, запита их С 
 n="101" /> <p>Није прошло ни 15 дана — а Даница обуче лепу чохану памуклију.{S} Она је извлачи 
{S} Кад се Јеши навршила 65-та година — а то беше месеца Јануара — он је осетио нешто необично  
и.</p> <p>Не прође ни три пуна месеца — а пред духовним судом стојаше Иван и Цмиљка Перовићи ту 
поречна истина трону свакога слушаоца — а нарочито Стојине јетрове које то све слушаху — и дођо 
весеље и песма усхићава живот човеков — а шта је тек остало за младост бујну и свежу.{S} Она до 
ијасмо заједно, радисмо сви за једног — а кад се изделисмо, ја морам радити за све сам.{S} Јер  
.{S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу св 
олине гунђало и шаптало: „Никакав рад — а оволико богаство.{S} То се краде.{S} Нису чиста посла 
дунче.{S} У ватру беше управио поглед — а мисли су му прелиставале далеку прошлост.{S} Сети се  
ред њега гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време н 
у народу и поче немилице сатирати све — а нарочито децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и пообаљ 
ин, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а нарочито од како му умрије добра домаћица Стана, за к 
д сам се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право рече, она неће имати 
 јесени погибе један хајдук од потере — а други се жив предаде.{S} Вештином полицајаца он призн 
ом Сретеновом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ли 
 треба за Стоју — да се плати из куће — а она нека гледа свој посао.</p> <p>„То не може.{S} То  
аши — да је се тресао као од грознице — а био је у стању напитом, почне купити камење по путу и 
намиривала стоку са своје две ћерчице — а Иван је отишо у виноград да обере неке чардаклије (ви 
ити и наљутити као то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога вечера, ума 
прошло ни 2 месеца како су се састали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Дар 
{S} Чудим се оној Даници како их трпи — а оне су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада друго!{S}  
 као страшна бујица са огромне врлети — а лупање срца могло се чути на 2—3 корака.{S} У томе сл 
м.</p> <p>— То се само може замислити — а не исказати, каква је милост и радост.{S} Одговори Да 
 сам крив.{S} То изрече скоро шапћући — а неколико суза скотрљаше му се низ запламтеле образе.< 
ива ће трајати још 15 дана да се суши — а кукуруз нисмо ни струка обрали.</p> <p>„Што се бринеш 
на прочевље.{S} Деца ударише у врисак — а они изађоше на поље и изгубише се у помрчину.{S} Посл 
м.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био човек на спрам једног створења које 
Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} П 
мрети — док те с Мартићима не измирим — а други начин <pb n="110" /> нема до тај — да узмем њих 
ића покојног Милана и одвели га собом — а њему казали да сутра до подне донесе 200 дуката код „ 
Те је Даринка нагнана бесном природом — а обавештена лажним разлозима поклонила своју невиност  
оку.{S} Све њиве окопате са кукурузом — а његов се кукуруз уливадио и посветио се, јер он мора  
> <p>Како се беше искупило силан свет — а нарочито момчад због лепе Даре, то се све рано окомиш 
<p>Даница се извуче испод Дарини руку — а на место њено дође Иван који је обема рукама притиште 
ри млеко, док јој врисне дете на пољу — а она потрчи тамо — па преко квочке и пилади те удави с 
ве су душе бато — запита Иван унук му — а најстарији син синовца му Марка — који беше у 12 год, 
поздравише се и одоше, хајдуци у шуму — а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена створења 
 не знаде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је т 
 обалио неко за инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете 
е је он дуговао одмах затражи наплату — а за овим и полиција извршење пресуде.{S} И Гвоздену од 
и — јер проклета лепота само је штету — а никад и никакво добро није доносила човечанству.</p>  
ање рађа нерадника, нерадник пијаницу — а пијаница сиротињу.{S} Ово се зову пороци.{S} Људи нак 
н није ни полугодишњицу дао своме оцу — а и мајка му умре после шесто-дневног боловања.{S} Он о 
извршите дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Мил 
ему опростио живот него њојзи.</p> <p>— А како о томе вели Цмиља?{S} Запита један хајдук.</p> < 
.{S} И рекао је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не треф 
ери били.{S} Рече први хајдук.</p> <p>— А она девојчица казаће — како сте ви непознати и како с 
лиш? запита Иван са устезањем.</p> <p>— А што питаш!?{S} Да ниси ти коју заволео.</p> <p>— Па п 
та не може бити.{S} Опет Иван.</p> <p>— А нарочито удаја и женидба — додаде Стоја. </p> <p>— Ин 
ш чути.{S} Мене је то њезин отац причо’ а то се крије као змија ноге, само да се коме утрапи на 
о уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дје 
и је стара не може више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гл 
 из пушке и тиме учинио покушај убиства а пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да и 
ај који жуди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Човек уморан, 
 да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је љ 
с пролећа полиција уђе у траг хајдуцима а за њима и пред њима направи заседе.{S} Кад хајдуци на 
на једну страну.{S} Веђа једна спуштена а друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и д 
ше невремно.{S} Вук имађаше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе 
>„Не, не, Миле.{S} Ти ћеш са мном сутра а сада нека Стева, нека иде са ујацима.{S} Упаде у реч  
евље и крца се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта је прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја ту 
ар код оваца моћи радити свој ручни рад а овако никако“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Али ти знаш 
оме вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све остале да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање 
{S} Све њиве пооране и усејане на време а његова најзад, јер је он морао да изнадничи волове и  
 свиреп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} На сваком скупу, на сабору, на иг 
ије завидећи на његовом нераду са једне а лепом животу са друге стране — често пута запитали би 
0 које мушко које женско, нешто из куће а нешто надничара — осуђиваху жене и доведоше закључак  
ти већ му казује.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува немилосрдно и грозно.{S} Сутра  
, рад и живот синова покојног чича Јеше а задружне браће Милорада и Милана.{S} Они се нису дели 
уда ли овом човеку траје, те овако живи а ништа не ради?</p> <p>За овим сљедовао би одговор — а 
 ни говедима кошаре.{S} Станови никакви а хране ни мало, па откуда ће то ваљати и одговарати св 
{S} И они као и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови.{S} Разбијена војска мора да плати г 
еку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет отац.</p> <p>— Бога ти прођи с 
<p>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а не природни закон произведе — она је света за оно дру 
Доцније се они покају што су то учинили а и <pb n="96" /> бојали су се од Петронија као од гује 
 то сазнаш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и поштено умрети.</p> <p>В. Јањић.</p> </body>  
и ма какав рад, не може се никако проћи а да се неко не наљути.</p> <p>Опасно је свако дјелање  
там што тако учини.“ — На последње речи а с погледом на борбу Иванову и њему полетеше сузе.</p> 
аграфа.{S} Био је много пута и поротник а скоро највише председник изабраних судова за деобе —  
</p> <p>— Дужност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одговори Иван ч 
 да узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{ 
м куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је 
ивот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам 
с том разликом — што она лупи затијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше и почупаше по н 
вор жене, ухвати је за прса левом руком а десном око појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је л 
вати га за разбарушену косу левом руком а десном за велики нож, који му стајаше за чарапом десн 
какво зло.</p> <p>Он је давао са једном а узимао са две руке.</p> <pb n="95" /> <p>„Чините шта  
какве вредности.{S} Миладин је развијао а Вук читао све редом, али узалуд.{S} Квите нигде ни од 
а буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а очи му се склапаху од силног дремања, јер две ноћи и  
 по нека петоро, нека троје, нека једно а по нека ни једно дете.</p> <p>Каква жалосна упоређења 
рулило, па по влажном дану пола овршено а пола остало у слами.{S} Каца му само са једним обручо 
ако иду од руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{S} Па кад се све окомиша — онда се с 
Сено укошено па не зденуто, или зденуто а не ограђено, те га чупера и буче које чија стока.{S}  
 био први ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држава.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
се одадоше неваљалству, не раде о хлебу а једу га.{S} Тај хлеб морам ја сам произвести, прво њи 
Марко је многима починио силну неправду а нарочито људима мирним и простодушним.{S} Ови мирни љ 
У оном гњеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио врхом о 
p>Некад је врвио чопор свиња по воћњаку а гране његове дователе су до земље и нудиле род свој с 
 пролетив кроз собу његовом непријатељу а господару убијеног пса, који скочи, па и сам испали 7 
пробудим.{S} Он је заркао у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну 
а се сва кућа користи мојом способношћу а ја сама да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту  
акве зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на роби 
иста који рече: „Гледајте ствари својих а не своје“.{S} Себичњаштво је највећи противник напрет 
стос заповедио „Гледај те створи својих а не своје“.</p> <p>Многи нам завиде, и називају нас ср 
 очију зелено-граорастих, бркова густих а кратких; зуба ситних и честих; врата кратког, плећат, 
 се рјечи испунише.{S} Ти си био светац а не човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па завика дршћ 
м.{S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, а, (пљеска руком по јастуку) тако била га мајка.{S}  
</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се у 17 
 буди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећ 
ицу?</p> <p>„Позива нас обадва.</p> <p>„А кад?</p> <p>„Петнаестог треба да будемо у месту.</p>  
е заједно“.{S} Одговори Даница.</p> <p>„А ђе?!</p> <p>— Код њеног винограда. —</p> <p>— Еј, што 
 дуката</hi>“.{S} Рече Милорад.</p> <p>„А!{S} Беше му работа.{S} То је отишло као зрно песка у  
се састадоше две сељачке торокуше — две аброноше најординарније врсте:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„ 
аестог треба да будемо у месту.</p> <p>„Авај људи!{S} Што ћемо се сада оштетити.{S} Шива ће тра 
чету и његовом домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе  
а, час по кући, час око куће и по целој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој, <pb n="87"  
} Он разјарен као лаф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим с 
горчине и нестрплења слушала одајући по авлији да што чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде куд 
нији ће бити у згради под заклоном но у авлији — јер би га могао неко са стране видети.{S} Чим  
</p> <p>Обоица пођоше напред, и уђоше у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран, који је  
мшија!{S} Оди помози кумим те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се  
 учинисте вас двоје за толико?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало код куће.{S} Ја помогох мало сес 
 оне су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће њих и поделити.{S} Они тучу све 
а ђеца Даници?{S} Запита једна.</p> <p>„Ада ја!{S} Помреше сирочад.{S} Одговори друга.</p> <p>„ 
 судија, сведока, вештака, заступника и адвоката.{S} Отуда је он пунио своју кесу, а ретко кад  
знаје сваког чиновника, сваког судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу, —  
само да ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад како су му прирасла два млађа брата — који ће к 
/p> <p>„Да можемо обрати бар оне њиве у ади — све ће стока појести, и покрасти народ за ово30 д 
 раду али ништа немају — који само трчу ади нигде не стижу.{S} Њихова свака циљ, сваки план — с 
 — Потрчи на врат на нос.{S} Ај Суседе, ај комшија!{S} Оди помози кумим те Богом.{S} Ада не мог 
 и отежава рад.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Марко.{S} Еј побратиме.{S} Потрче помози хоће да нам 
 се спрема. — Потрчи на врат на нос.{S} Ај Суседе, ај комшија!{S} Оди помози кумим те Богом.{S} 
о и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и 
 За овим ухвати Стева за руку и викну: „ајде са нама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, ако сте људи,  
ети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако заплачеш, одлетеће ти главица као 
ако?!{S} Повикаше сви.</p> <p>„Убили га ајдуци.</p> <p>„На мртво!?</p> <pb n="90" /> <p>„Не.{S} 
јде са нама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мог 
} Боље је штедити него радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то  
/p> <p>„Ах, немојте њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је си 
p> <p>„Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</ 
 Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете делити пре но док н 
’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш ми <pb n="29" /> ни ти више живити.{S 
оишло те није мртвих пало.“</p> <p>Ако, ако, то ми је мило, нека пукне тиква једном.{S} Њина св 
вог и издржљивог члана породице.{S} Но, ако дете почнемо испочетка његовог живота брижљиво чува 
одини чашу ракије.{S} Ама смем у живот, ако сад немадне Стојара готови 200 дуката што јој даје  
у“.</p> <p>Ја сам учинио своју дужност, ако ти будем отворио очи разума, да са њима видиш како  
еци био би на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако се не шалиш?!</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врло доба 
ба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 1 говече, 2 ов 
 које се у том погледу учине.{S} Н. пр. ако дете почнемо од рођења његовог на примитиван начин  
 К томе треба додати — да има слабости; ако је човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне  
} Примети Круна. </p> <p>Ја не знам!{S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на друг 
ање и отпоче:</p> <p>„То није право!{S} Ако си старија, старија ти кожа на челу.{S} Шта се мене 
епа и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од сад за три месеца — ја ћу те одуст 
ори Даница смешећи се, па продужи...{S} Ако ми њега тревимо — немој ти да се плашиш.{S} Он ћете 
.{S} Шта се мене тиче за твога мужа.{S} Ако ти може образ поднети ти га немој ни прати ни крпит 
ћнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не презају, а ја сваког тренут 
шчад, а плаћа као милостињу убогима.{S} Ако мало задоцниш, одбије ти грош, или те не прима ника 
ручно извршивао својим противницима.{S} Ако се који ухвати у коло код женске коју он воли, тај  
ло, али нико не ради, рад се одмара.{S} Ако се у задрузи разболи 1 мушки члан остали убрзају ма 
 мало не обзире на време и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје стопице како ш 
“ не чине људи, већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је настало време да се у људски живот пр 
ма нешто да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабу 
и ја нећу више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој слепац (муж) слушати, добро.{S} А ако нећ 
pb n="109" /> <p>— Зашто да не смем.{S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако искв 
ије ти грош, или те не прима никако.{S} Ако ти један сат смете киша рад он ти рачуна пола дана  
ше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мен 
 рад и надокнађавају његову дангубу.{S} Ако се жена разболи њу гледају остале јетрове и мужа јо 
коју заволео.</p> <p>— Па право и има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у р 
и ћемо га код комишиоца.</p> <p>— Јој — ако нас трефи, нешто ме стра’.</p> <p>— Али то се не зо 
 Иванову и њему полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми ј 
 ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га код комишиоца.</p> <p> 
 — јер си млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ако ове јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш 
 чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} За  
одне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ако то не учини убиће му дете и све кућане поклати.</p> 
е.</p> <p>„Сад ти тражимо 100 дуката, а ако те усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да 
изучени, од ничега се неће поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он 
е мој слепац (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже н 
д њега гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време не  
т.“</p> <p>У народу је такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, онда новорођеним 
 само живот нек ти остане.</p> <p>— Она ако хтедне нека ми да дјете — па опет се може удати, ре 
упан разбој и доведи те га до ткива, па ако немате срдачку (на којој се окреће цев), не можете  
 мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека побегне.</p> <p>— 
е ми свици полећеше испред очију.{S} Па ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не мар 
повише те све окомишајте, па прекосутра ако озго ко не дође ти нађи онде у селу једног те унеси 
другови сваког самца уче без прекида, и ако својим немуштим језиком оно пак живим примером и св 
ости.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако му она није ништа шиљала, већ га Даница лагала.</p> 
оживели после неумитне и хладне зиме, и ако немају никаква стеченог искуства, немају никаквих к 
полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме п 
ла — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван оженио — опет је се са њом морао састати 
а, удао три ћери и девет синовица.{S} И ако је у 65. години своје старости — још су му сви зуби 
м и тако постизавају своје циљеве.{S} И ако икад, данас је настало оно доба које је велики побо 
 бесмртности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сумњати: да човек горчину 
врви са својим песмама.{S} Благо њима И ако су тек јуче оживели после неумитне и хладне зиме, и 
 Право велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне 
те да враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то право имала, већ је се преудала за једног  
на, истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> <p>„Г 
ја сирома морам носит изједна.</p> <p>И ако досад нисам ништа крао, гледаћу да украдем ову квит 
свима својим најглавнијим деловима, али ако немате ципун сразмеран води која окреће коло, она в 
опите цео плуг и запрегните волове, али ако вам једна чивијица фали — морате сви дангубити.</p> 
ко су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако заплачеш, одлетеће ти главица као врапцу“.{S} Рече  
е заговарао, чинио се да није чуо — или ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али је  
} Ала синко мајчин ја ти нећу опростити ако будем жива?{S} Плакаше Даница и заврташе рукаве сво 
ако кумим вас Богом!{S} Немојте наопако ако Бога знате!{S} Зар сте накастили (решили се) да рас 
ј правилник штампаће се у засебну књигу ако могне.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
оже сваког тренутка погинути.{S} Па још ако дете почне плакати, то ће их најпре разјарити да му 
азмимоишло те није мртвих пало.“</p> <p>Ако, ако, то ми је мило, нека пукне тиква једном.{S} Њи 
бегенише.{S} Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема ништа плитко“.{S} Рече јед 
ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако се изделите, биће те пуки сиромаси.{S} Сиромаштво н 
 ћеш бити примљен за потајника.</p> <p>„Ако то буде, добићеш од мене добру напојницу.{S} И одис 
ека буде љубав и доброчинство._</p> <p>„Ако све изделите, бићете пуки сиромаси.{S} Сиромаштво н 
, пића, пресуде, саопштавање и одношење акта прв. суду 300 динара.{S} Еле 800 дин. кошта деоба. 
ј га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно и једном и другом.</p> <p>Њихови жете 
беше се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једна пегица порока у стању је да помрачи огромно с 
ина требао је то још увече да расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено. <pb n="4 
, па немогу да идем.{S} Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне брже па одоше“.{S} Ређаше Даница плачућ 
а, да су самоубилци велики грешници.{S} Ал тај исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђец 
ајка чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} 
дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао 
из раменица!{S} Гле остаде на риби?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S 
као звона, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја несрећно створење на земљи.</p> <p>Моја жена 
о окреса по сукњи крајем од конопца.{S} Ала синко мајчин ја ти нећу опростити ако будем жива?{S 
 те да ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати своје вочиће — па не носити дрва ч 
 му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто  
војка је као анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу  
 снагу сточну, ни људску ни на спрему и алате није се чекало ни дангубило.</p> <p>Док други — г 
а је Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред судом је изгледао тако крота 
ом сандуку нађоше један свежањ хартија, али од мање и никакве вредности.{S} Миладин је развијао 
аринка презриво <pb n="99" /> одбијала, али она га извештаваше да она све прима са пуно радости 
 колаца.{S} Она је све радила и трчала, али нигде није стизала, није ништа могла урадити.{S} У  
 уништи.{S} У осталом година је родила, али нема ничему цене.{S} Стока, од како је почеше слуге 
 са свима својим најглавнијим деловима, али ако немате ципун сразмеран води која окреће коло, о 
 на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима, али пази са које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до кућ 
кав је рад.{S} У години има доста дана, али нису сви за рад одређени.{S} Главни су радови земљо 
 увек одевена, обувена, чиста и опрана, али ево, запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и 
е код својих пријатеља и тражио савета, али нигде и ништа — утјехе нема нити је може имати.</p> 
шта деоба.</p> <p>Имали су свега доста, али то доста кад се подели на 9 части изгледа много мал 
>— Признање твоје највећа ми је утјеха, али болове срца ништа не лечи — за то те питам што тако 
да беху и они нешто продали од главног, али опет имађаху доста и држаху по мало стоке од свију  
и нећете знати шта је мука, беда и јад, али зато морате одржати један завјет мој.{S} Морате уве 
 него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он <pb n="128" /> клону 
ека више; и долазило се често до деобе, али Јешин старији син Милорад није никако дао.</p> <mil 
 Склопите цео плуг и запрегните волове, али ако вам једна чивијица фали — морате сви дангубити. 
пруге плаве као чивит.</p> <p>„Све све, али ја нисам ни речи рекла синоћ, а он ме удари певницо 
а је понизим — кад она то не заслужује, али ипак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са  
 чисто.{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је морао играти онако како му Даница свира.</p> <p> 
{S} Јер њихово имање пређе у моје руке, али не пређе и њихова радна снага, јер они у место рада 
е кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се задрктаваше, нека га језа подузима кроз сво т 
јбољи извор за новчане издатке кућевне, али се рађаше како ваља.{S} Сваке године по једна четвр 
робију.{S} Млађи је покушао да побегне, али га чувар убије, а старији је после 6—7 година робов 
> <p>Тако се животарило две три године, али у великој свађи, кавзи и незадовољству.</p> <p>Једн 
ће њих и поделити.{S} Они тучу све оне, али њу ни малим прстом не смеју — дохватити.{S} Какву ч 
 свратисмо у 5—6 дућана и искасмо паре, али нико ни паре.{S} Праве комендију.{S} Сеире за нама. 
кшати грех...</p> <p>— Верујем да неће, али шта ћу сад!?</p> <p>— Треба да се измириш са Цмиљко 
„Јес’ истина, истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“ 
<p>„Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су ти волови? 
ствар и направише читав вашар у згради, али нигде и ништа.</p> <p>„Шта ћемо сад!{S} Повика Вук. 
бави који често загрева срца у младежи, али строгост њеног оца и мајке чинили су те је она увек 
у се љубили и једно за другим боловали, али је све то било удешено, те се нико није могао сетит 
ло ослабио. <pb n="17" /> Мало он вели, али то старом и за гроб спремном човеку много је.</p> < 
ожда изделити, и постати пуки сиромаси, али и као такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помр 
 и сами укућани да ће се тада поделити, али опет се измирише, нити се тужише која за убоје.{S}  
 час — кад треба детету живот откупити, али нема откупа, нема ни оних који су за њ’ отишли.</p> 
вота.{S} Теби ће се још данас смркнути, али ће многима сванути.</p> <p>Дође мрак, разне птице п 
аше овде на путу.{S} Саслушах све речи, али не знадо’ ко их изговори.</p> <p>Па шта чух?{S} Пам 
ше му сузе.{S} Сад се сећам њених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ ј 
алих.</p> <p>Живан је био добар радник, али хрђав господар.{S} Нити је умео да броји ни да рачу 
ети, јер је боља од мене, то признајем, али она ми неће никад имати порода.{S} Она ми је добра. 
адин је развијао а Вук читао све редом, али узалуд.{S} Квите нигде ни од корова.{S} За тим прет 
 више заједно, и поделили се са ватром, али не и са имањем.{S} Покушавали су неколико пута да и 
овори Стоја.</p> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p 
јој кући иначе доста леба и соли појео, али тога се немој плашити.</p> <p>— Али да чекамо док с 
к ни Миладин не признадоше дело никако, али се опет осудише по 20 год. робије.</p> <milestone u 
м послу и т. д.{S} Они сви раде полако, али стално и савесно.{S} Имали су свега доста што треба 
им више но што им је у задрузи требало, али нико не ради, рад се одмара.{S} Ако се у задрузи ра 
Ма да се све ово ради тајно и невиђено, али се опет уђе у траг.{S} Док јетрвице изаткаше неке в 
ивети у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад в 
мање на жену.{S} Он има земље прилично, али усљед нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код друго 
уше.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина живота.{S} Добра душа у  
ога обли крв.{S} Марко потрже револвер, али му га овај оте и добро га исћушка песницама и шамар 
 зауставише се.{S} Зовнуше два три пут, али се нико не одазва.{S} Они почеше палити машину и пи 
аница, то је жалосна појава, у друштву, али треба знати, да свака појава има свога узрока.{S} О 
 зградама.{S} Мој отац није имао мачку, али није имало ни мишева.{S} Мрва леба никад не падне с 
есали питања о Марковој части и животу, али просто нису смели, он познаје сваког чиновника, сва 
би тих нашао да му сведоче у позајмицу, али су сви волели Марка него њега, а многи нису ни смел 
деш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш право — ја сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мис 
сестра Мартићева — беше лепа девојка —- али опет није као Даринка.{S} После подужег устезања Ив 
е моја сестра — њена мајка послушати —- али ја ’хоћу, — да ми напред купиш једну чојану памукли 
ига води о чувању и неговању мале деце; али то не шкоди толико, као знатне промене које се у то 
 и част, ради свог мужа и своје дечице; али док је на то мислила и чувала на другом је месту гу 
е.{S} Грех је најслађа тварка на земљи; али никаква ме сила нити нужда на њ’ не би могла навест 
 је да се туче са сваким, <pb n="40" /> али и беше снажан и чврст те нико му речи није смео осл 
а би настало још нешто — <pb n="104" /> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам 
о љутито.</p> <p>„Можете како оћете!{S} Али ја нећу више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој 
колико су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако заплачеш, одлетеће ти главица као врапцу“.{S} Р 
е чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, хоћу!{S} Али морамо се често састајати.</p> <p>— Доста више ђаво 
емља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опет ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија 
п момак — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то су баш несрећни — јер проклета лепота само је 
ора била — која је Марка усрећавала.{S} Али она није тако корисна колико у себе садржи варки и  
 Ивану — да је помилуши по ножицама.{S} Али је се јуначки уздржао — јер тако му је Даница запов 
а ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет отац.</p> < 
ојног оца. „Мој отац — сад је мртав.{S} Али ови калеми то су му споменици.{S} Он је ово као мом 
ше се сви куд које.{S} Одоше на рад.{S} Али рађаху ћутке, без здоговора, без смеха, без весеља  
па имао да плати неке огромне глобе.{S} Али Марко га научи те преведе имање на жену.{S} Он има  
е не примећава одлазак њене свекрве.{S} Али Иван постаје све несноснији и самовољнији.{S} Поста 
пасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да ј 
у се око закачило за неке миразџике.{S} Али отац његов покојни Јеша, саветовао свог сина да узм 
рче помози хоће да нам сено покисне.{S} Али кад <pb n="11" /> грми свак за себе дрхти.{S} Свак  
 прешло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где М 
 вечере <pb n="103" /> за комишиоце.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет много што шта мо 
 се средине једино рекрутују лопови.{S} Али није им давао што их жали, већ што стрепи од њих, д 
 и стоку и имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада грозно свете.{S} Ја им признај 
било и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад није тако, ми се на овој стопи земље морамо уза 
за младости његове свађали и мрзили.{S} Али после кратке истраге сви су поштени — пошто су се с 
ворио о смрти, — без нимало бојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3  
д онако богатог стања пуки сиромаси.{S} Али тиме нисмо још све казали.{S} Што се год до сад дог 
ије знао које су, нити хтеде видети.{S} Али је пажљиво слушао њихов разговор.</p> <p>„Бога ти,  
pb n="44" /> <p>„То је лако учинити.{S} Али тиме ми би погазили аманет нашег покојног „Бате“ тр 
ђечице“, ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Али као главна и стална потпора беше му позајмица, коју 
све је задовољно и срећно довршивао.{S} Али његова предузећа нису крњила ничије интересе.</p> < 
енити он ју је увек наопачке узимао.{S} Али овог часа промени се, као кад се за један тренут ка 
о би живео и друштву од користи био.{S} Али слепа освета на то не гледа, њу ништа не задовољава 
ио — провредио и у свему препородио.{S} Али та нагла промена задивила је све гледаоце.{S} Ено о 
кад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нема места чуђењу.{S} Незнање рађа нерадника, нерад 
о; обоје здраво; снажно и развијено.{S} Али немају нешто — су чим би живели.{S} Немају нешто чи 
 за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је несрећница највише учинила, те се они издјел 
кураже самци и полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, готовити јело, гледати и чув 
 умео да цениш ничију част ни живот.{S} Али дела твоја и заслуга твог оца помогнута моћном прир 
 што треба човеку за свестран живот.{S} Али тој изобиљности нико није као основ упоређивао саве 
о отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — нема.</p> <p>Једног дана, о 
дрекну рада — па да краду и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико криви колико им се припи 
 близу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред волова он писну у трубу и волови се по 
велиш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш ми <pb n="29" /> ни 
 толики новац могао наћи до Милорад?{S} Али он не може са постеље да се дигне.{S} Водени клобуц 
 до онај Мојсијев закон — око за око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што 
твом.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако 
оје шта на рачун проводаџијског посла — али није смела никако ни поменути њеним родитељима, јер 
ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му <pb n="112" /> поможе дизгин коња те не паде, до 
излази.{S} Небо начичкано са звездама — али опет беше тавна и мрачна ноћ.{S} Иван помого те се  
 са многим жентурачама и са девојкама — али ништа <pb n="116" /> зато.{S} Ни волу, ни овну, ни  
ва дана јурила је потера за хајдуцима — али ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни од детета.</p> 
 до Спасовадне само је четрдесет дана — али Иван са својом Даринком не би срећан да доживи тај  
утиша се.</p> <p>— Иван отпаса појаса — али од силног треса и дрхтања, не могоше да заметне кра 
н је с прам ње био суров и немилостив — али она беше, доброг срца — па увек и добре воље с прам 
ма и траварицама, и неком би од вајде — али Марковој и Стојиној деци не поможе ништа.{S} Умре ј 
разговараше се мало веселије но пређе — али и о другим стварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да 
.</p> <p>Ми имамо доста и добре земље — али 3/4 од те целокупне имовине ја сам својом руком куп 
су променљиви и влажни, снега не беше — али блато је било огромно по путовима.{S} Сватови пошли 
цање и плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да би то прикрио окрете се на другу страну и леже.< 
аде имање наше надницом или наполицом — али никад им се не да колико заслужују.{S} Према њима н 
00 дин.{S} Такав је план био спремљен — али не испаде онако како људи желе већ како судбина дон 
аше га да што ужина.{S} Учитељ је пио — али ужинати не хте — пошто је скоро било време и вечери 
а то питан, он је одговарао да је чуо — али је са свим други значај речи изговорених тумачио т. 
и?</p> <p>За овим сљедовао би одговор — али он није смео бити.{S} Многи би претресали питања о  
суством његовим повратили мајци свест — али она га не познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и т 
 Тужитељ је требао да положи заклетву — али није смео, јер је сам обио врата на подруму, и да ј 
сироте дошли су да се напију и наједу — али сви за то морали су платити.{S} Сребрни стопарци би 
клоњени пијанству и нераду, хрђави су — али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на 
довци већ и првоженци — да је испросу — али се преварила.{S} Нико и не помену.{S} Она, кад то в 
веку удова <pb n="129" /> врло гадних — али најпотребних и најсветих.{S} И ти си Иване тај уд „ 
ако нас трефи, нешто ме стра’.</p> <p>— Али то се не зове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога м 
ли, ја би са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, 
ћу ти кад будем ствар удесила.</p> <p>— Али окрећи јој памет нека она још ове јесени пође за ме 
ц свом једином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на зло нагони —</p> <p>— По чему то?</p> <p>— По 
ео, али тога се немој плашити.</p> <p>— Али да чекамо док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! 
спремај.{S} Викну отац љутито.</p> <p>— Али ја нећу!</p> <p>— Зар смеш да говориш.</p> <pb n="1 
кама које му око паса стајаху.</p> <p>— Али, још ове јесени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си  
светих.{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме користи.</p> <p>Твоја ће смр 
 издаји.{S} Поверилац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов ј 
воју дечурлију.{S} Ти си се то навадила али нема више, кривак!</p> <p>Настаде подуже ћутање.</p 
ли није.{S} Ево свануло је није ударила али се спрема. — Потрчи на врат на нос.{S} Ај Суседе, а 
 је она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Даринци мило 
авали су неколико пута да и њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају,  
том на Даринку.</p> <p>Она приђе и поче али не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у 
еше послушна и верна као извежбано куче али само беше много пипава (спора у послу).</p> <p>Није 
ери.{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излу 
грешници над грешницима, који увек раду али ништа немају — који само трчу ади нигде не стижу.{S 
, оне би још ту разговарале о које чему али не могаху, и тако се размимоиђоше и одоше свака и н 
ија.</p> <p>Разговарали су се о свачему али Мића је очекивао да које од њих двоје упитају за зд 
ињену штету, осуђиваху све жене за исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан освиташе пра 
 га самом себи, он мора угинути.</p> <p>Али проклето себичњаштво везује људма очи и наводи их н 
тарости подлеже снази Чилашевој.</p> <p>Али како је то било на путу, наиђе један њихов сусед и  
 према томе опроштај је излишан.</p> <p>Али бато — ти си се мучио око нас?{S} Поче Вук синовац  
ако никако“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Али ти знаш, да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А  
д и они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треба жалити сиромахе.{S} Сваки нека ради  
е и босотиње, па је заразио своје живце алхохолом, који пате без пића, као риба без воде.{S} Та 
 баци и тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ или чакшире он хоће ново; Остари му капа, оп 
} Кад оде мајка у варош, њему ће купити аљинице ко што варошчад носе, па гаћице, па чипчице, па 
S} Што пође за слепа и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од сад за три месеца 
јетрвама) кад ја са њима не говорим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Није то бадава.{S} Ти брате, кад 
отомност моје шесторо ђечице“, ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Али као главна и стална потпора б 
у добити у целој години чашу ракије.{S} Ама смем у живот, ако сад немадне Стојара готови 200 ду 
де на риби?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S} Не би он меса уз ове п 
ом.{S} Њина свила досади целом селу.{S} Ама живота ми мога, давно би се они поделили — да није  
е.{S} Па сисице несретне као јабучице — ама просто кад је пипнем по телу узври ми крв као да са 
рођи се.{S} Продужаваше Милан.</p> <p>— Ама ти си луд човек.{S} Зар није крива она, која се кур 
око врата па цмака ли га цмака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то био несрећник“?{S} Запи 
 да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је 
а, сви разлози и савети, све опомене на аманет покојног Јеше не помогоше ништа.</p> <p>Жене се  
и пропадоше.{S} Покојни Јеша оставио је аманет да се не дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар 
ако учинити.{S} Али тиме ми би погазили аманет нашег покојног „Бате“ треба ли се бојати клетве  
 и тек што изађоше пред зграду — док из амбара помоли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Јерин 
аса овде — са мојом ђецом — са моја два анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што се разгов 
н</p> <p>— да обљуби ову Даринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за п 
а оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је људ 
решили о своју дечицу која су расла као анђели.</p> <p>Даница је се много мучила при порођају ћ 
а — а душа одлеће на небо и рукује се с анђелима.</p> <p>Сретен Цветић, отац Даринкин, једног в 
е чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћи.{ 
 га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Бо 
а и није се преварио.{S} Девојка је као анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је  
ђен 15 година робије.</p> <p>После више апелата, пресуда би оснажена, и Петроније Чилаш оде да  
ики број чељади са различитим укусима и апетитима, а нарочито задовољити око двадесеторо деце з 
рчаше жандарми и одвукоше је.</p> <p>„У апс!“ Прошапта Милорад.</p> <p>Не!{S} Већ у болницу —</ 
пови сву као и кријумчари монополисаних артикли — они не смеју тужити ником своје дужнике.{S} К 
 кад — да је по која златна или сребрна асприца пала у руке онима којима је у ствари и намењена 
о где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху казани који пеку ракију.{S} Даљ 
празничића скраћује се време рада усљед атмосверних уплива.{S} Кад је киша, никав се рад не мож 
 лутам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти си био свет 
 Звоне као звона, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја несрећно створење на земљи.</p> <p>Мо 
Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду најкривљи.{S} Да сам први п 
а руку и викну: „ајде са нама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S 
ке, сврдлове, сикире, мотике, будакове, ашове, плугове, ралице, раонике, разбоје, брда, ступе,  
ку радост Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од 
а она још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не дад 
ма да се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у ш 
 крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у плач.</p> <p>„Шта ћ 
орим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Није то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што  
 све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један  
 ломкала суво грање гледајући пажљиво у бакрач, (котао).{S} Док врисну најмлађе јој дете на пољ 
 јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На п 
дове, као: чабриће, ведрице, (крављаче) бакраче, кружиће, карлице, кутлаче, грудњаче, цедила и  
ступе, лопаре, наћваре, кукаче, тигање, бакраче, тепсије, тестије, кревете и т. д. и т. д. оста 
да им се допадне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то не умедне, они су ћудљиви, одмах  
енице на воловима, а кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше ув 
од ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћемо пред конзисторију.{S} Нек н 
 до кога је кривица, да даду задоволења бар колико толико.</p> <p>Пошто се искупише сви, Марко  
била јако жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S} Неодољива жудња тера је да хвата  
ру и умију, и преко тога опет да остане бар штогод времена живом телу и души да се одмори.{S} Т 
који не производи ђецу...{S} Сад сам се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене га 
 их нека раде.</p> <p>„Да можемо обрати бар оне њиве у ади — све ће стока појести, и покрасти н 
женио — опет је се са њом морао састати бар у месец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па 
у се тиме сладили и троили.{S} Знали су бар колико толико за живот човечански, а ми никако.{S}  
>„Ја пристајем да чувам овце, и тако ћу бар код оваца моћи радити свој ручни рад а овако никако 
Па комад сланине, чанак сира и кајмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се т 
е као стари фијакер.{S} Направи шишке и бароке (зулке) намаца се белилом и руменилом и отпоче с 
ве готово и спремно.{S} Понјеше пушке и барута — и одоше право Мартића кући.</p> <p>Цмиљка, сес 
полугласним.</p> <p>„Сећам се добро.{S} Бата је био овога часа овде — са мојом ђецом — са моја  
моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да су самоубилци велики грешници.{S} Ал тај исти  
оубилци велики грешници.{S} Ал тај исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре п 
 — то је још и боље.{S} Клетва покојног Бате постигла нас је...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта  
е ми би погазили аманет нашег покојног „Бате“ треба ли се бојати клетве његове.</p> <p>Ове речи 
очкове и онако разјарени шибају вочиће, батинама и приткама, а понајчешће држаљицом секире коју 
ам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти си био светац а 
е.</p> <pb n="18" /> <p>— Какве су душе бато — запита Иван унук му — а најстарији син синовца м 
ма томе опроштај је излишан.</p> <p>Али бато — ти си се мучио око нас?{S} Поче Вук синовац му — 
они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треба жалити сиромахе.{S} Сваки нека ради па н 
па мали носић — мала устанца, почело ми баурати (пузити) чекај да га придојим.{S} О, колико ме  
леко се пробурљало, све се то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава 
рети.{S} Болест га је све више у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још присебан — да се опро 
као јабука.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали се каменом, он сваког пребаци.{S} Хрвали се с ки 
200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми више од 100 дуката.{S}  
поче извирати међу задругарима.{S} Ђаво баци камен спотицања у ову срећну задругу.{S} Тај камен 
је.{S} Чим се коме опанци процепе он их баци и тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ или ч 
Нећу криво тако ми умрлог часа.{S} Нећу бацити у потомност моје шесторо ђечице“, ит.д.{S} Ама п 
 очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим.</p> <pb n="123" /> <p>— Добро — добро, ре 
 око које опасиваше пешачка стазица.{S} Баш више кошаре, сретоше се две жене, једна иде са, а д 
овораше: да је она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Д 
овичка.</p> <p>— Бога ти — зар она мене баш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љубљења оног 
 <p>„Немојте наопако говорити!{S} То би баш право било“!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„Можете  
Нисам те Иване виђо одавно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пит 
’ истина, истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> 
Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више личио на л 
 ми није жалије — но што ћеш ти мислити баш одиста — да сам ја учинила нешто са Обреном.“</p> < 
.</p> <p>— Бога ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све. 
главни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли језиц 
во исписниче!</p> <pb n="69" /> <p>„Зар баш у надницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време дошло. 
инка још лепша девојка.{S} Али за то су баш несрећни — јер проклета лепота само је штету — а ни 
уж испреграђивано, и то више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сад 
на и мала, он вазда чека стоку у својој башти коју чувају мала и нејака дечица оних очева који  
т Круна, Ономад ја седо’ под ора доле у башти, па нешто мислим, — док спазих онамо у вотњаку гд 
недеља и празник.{S} Ено га где обилази башту.{S} Побија прикољке и увлачи трлиће онде где би м 
вом делу поможе му заливати купус и сву башту дотерати у ред.</p> <p>Живан каза својој Даници д 
 нема у стоке, они и не заграђују своје башчице већ ту на раскршћу, између путова и т. д. посеј 
.</p> <p>Живан каза својој Даници да је башчу окрепио и довео у ред она одмах оздрави и устаде. 
 ти други пут.{S} Гле!{S} Ускочи овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истера“.</p> <p>„Не 
ка ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S 
иладин.</p> <p>Нисмо ништа узели.{S} Да бегамо.{S} Одговори Вук.</p> <p>„Он може казати да му ј 
 да га убијеш.{S} А рибе, то он страшно бегенише.{S} Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дуб 
S} После подужег устезања Иван рече да „бегенише девојку“ и девојка узе јабуку са 10 дуката.{S} 
.</p> <p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и јад, али зато морате одржати један завјет мој.{S 
ву и тесној вези са бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа на робију.{S} Робија  
си.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски 
си.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски 
е — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О несрећни Јанко, што огреши душу... „Г 
е одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Ја би нешто 
 треба називати силом.{S} Ко год помаже бедне и невољне, тај показује своју одвратност према та 
ре награде за услуге ваше...{S} Сви ови бедни људи одрекоше се мотике и плуга, а издржавају себ 
у напред, да се одвоји <pb n="83" /> од бедних и невољних, тај остане последњи кад се окрене „н 
довољно и само певају и веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазлен 
еликом су пријатељству и тесној вези са бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа н 
добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не треба називати силом.{S} Ко год помаже бедне и  
и сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви биће 
и сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви биће 
оји се беше одео густом шумом.</p> <p>— Бежимо овамо!{S} Увати је за руку и потрча у шуму у нам 
хватају децу и тучу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију се — у место да уче школу и течу 
н, жена му и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у њој ск 
ад.{S} Али рађаху ћутке, без здоговора, без смеха, без весеља и шале.{S} Тако прође неколико да 
на камена створења.{S} Како без страха, без устезања говорите о тако страшним стварима, о смрти 
рађаху ћутке, без здоговора, без смеха, без весеља и шале.{S} Тако прође неколико дана.</p> <mi 
.{S} Одоше на рад.{S} Али рађаху ћутке, без здоговора, без смеха, без весеља и шале.{S} Тако пр 
надничари сатове.{S} Они раде без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S} Они се свима  
 ладној и тврдој земљи крај ладне пећи, без простирке и покривке; једите црн сухи хлеб овсени,  
акрију, и тако животаре са крађом дуго, без да падну власти у шаке.</p> <p>Чедомир, чим се поде 
а увек је каваљерски говорио о смрти, — без нимало бојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био 
д ваш не плаћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати  
ристаде да да сто дуката свом тужиоцу — без помисли на то откуда ће то дати.</p> <p>Његов повер 
алхохолом, који пате без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерадником.{S} Рад производи  
им и ја за њом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну на врата кроз једну собу па кроз друг 
о његов једини син.</p> <p>Милорад оста без свога брата.{S} На имању великом, и са великим број 
у ноћ и сутра дан превлачише њих двоица без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан нато 
ове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се п 
данове, и надничари сатове.{S} Они раде без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S} Они 
аразио своје живце алхохолом, који пате без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерадником 
мери, ти верни другови сваког самца уче без прекида, и ако својим немуштим језиком оно пак живи 
ивицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу  
 пороцима као и у крви својих злочина и без помисли на грех.</p> <p>Тешко оном, који избегне ка 
аде у кућу носећи конопац у рукама па и без једне речи поче их по врату шибату, по раменима и г 
ма њиве и ливаде не може држати стоке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Л 
е.{S} На овај начин остају инокосници и без ово мало стоке и почну опадати у свима гранама.{S}  
е копа.{S} Усљед овога самци људи, људи без задруге губе много.{S} К томе треба додати — да има 
ревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише све своје имање.{S} Пореза је  
али су квите са новим датумом и годином без обзира на то: што су ти дугови учињени у задрузи па 
ра дан одоше обојица капетану и Милутин без и једне речи би примљен у потајнике да хвата на дал 
а деци коју је волео као своје очи — он без питања и одобрења својих задругара, купи у чаршији  
песницу у нос.{S} Иван је све ово чинио без страха и бојазни — заклоњен за тврду бусију — за ле 
 <p>О ви ладна камена створења.{S} Како без страха, без устезања говорите о тако страшним ствар 
 добро“!{S} Повика Миладин. „Сад можемо без бриге овде тражити до мрака“.</p> <p>У првом сандук 
 да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио.{S} Једну ћу њиву продати, да имаднем ш 
 не може имати имаћа каква му треба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде н 
у?!{S} Додаде Стоја.</p> <p>„Ти погађаш без углевља“.{S} Опет Круна, Ономад ја седо’ под ора до 
коме му писаше „Перо! немој да се мучиш без трошка.{S} Тражи кад ти год нестане“ и напослетку с 
удство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазлених створова.</p> <p>Месец беше у последњој четв 
рата свога за срећу јавне <pb n="77" /> безбедности и личне слободе — то је више него патриотиз 
олести заљуљати, оборити — и отиснути у бездно море што се зове смрт.</p> <p>Једне јесени флуен 
ко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су безобразне, што једна на другу пакосте, и хоће да нам у 
исам радио.{S} Моја је младост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна  
 постизава и увек ће постизавати сваког безумног човека, који мисли да му је лакше живети као с 
им од паре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху казани који пеку ракију.{S} Даље или ближе куће  
глатке и беле.{S} Па ногице дебељашне — беле и чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска ски 
е жене, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се за 
диш — какве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} Па ногице дебељашне — беле и чврсте — као год  
аправи шишке и бароке (зулке) намаца се белилом и руменилом и отпоче стари занат.{S} Она постад 
 заврташе рукаве своје кошуље, на чијим белим и пуним рукама примећаваху се издалека пруге плав 
.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа густих и црних, очију црних 
која се таласаше на њеном бујном телу и бељаше као снег, отпоче љутито и набусито повезујући св 
>ВЕЛИСЛАВА ЈАЊИЋА</p> <p>економа</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Савића и Компаније</p> <p>189 
а обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два д 
 и отераше кукуруз у село код салаша, а берачи осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан 
 скоро набраше једна кола док стигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па похваташе волове њих дво 
ући преберу их и поједу и тако сврши се берба.</p> <p>Човек није запуштио имаће своје усљед лењ 
тати време не промењиво.{S} Кукурузи се беру на јако.{S} Целу ноћ стоји шкрипут кола путевима у 
уруз у село код салаша, а берачи осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан превлачише њи 
р.{S} По неко дугме на грозду зрело они берући преберу их и поједу и тако сврши се берба.</p> < 
ткупи дјете.</p> <p>На ове речи она као бесемучна растрчи се па право у начелство.{S} Трчим и ј 
мљи удостојите се за живот вјечни.{S} У бесмртност душе немојте сумњати, ко у њу сумња, тај нем 
 чича Јеши, у оне речи, које говораше о бесмртности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у  
енио па ништа.{S} Те је Даринка нагнана бесном природом — а обавештена лажним разлозима поклони 
и нераднику, ни силном, ни невољном, ни бесном, ни јадном, па је било свакад добро.{S} То је ва 
ико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху обоје мртви.</p> <p>Сутра дан јавише власти, која  
S} Нису се много ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто продали од главног, али опет имађаху д 
аног чела жарила су два велика ока која беху управљена <pb n="28" /> на покрет тела своје лепе  
 сваком раду има одређено време.{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде на позиве власти, тај исти 
испродавато за кривицу.</p> <p>Месојеђе беху дуге.{S} Чисти понедељник 4. или 5. марта.{S} Годи 
 псовке са једним сломљеним вилама које беху побијане у оџак трешње у место притке, и затвори ј 
} Пролеће у велико, још само глогови не беху цветали ни листали, а остало све, оживело све — св 
куцијом порезу — јер имађаше их који не беху платили по за три године.{S} Овај званичник беше м 
} Она скочи брзо преко куће по којој се беху усмуцале две три квочке са малим пилићима, и док и 
о.{S} У механи беше пуно обвезника који беху пошли у команду, међу којима имађаше и Миланових к 
 постеље да се дигне.{S} Водени клобуци беху му искакали по леђима и раменима, а и иначе сав ис 
бору са још два наоружана човека.{S} То беху хајдуци.{S} Међу њима се водио овакав разговор.</p 
уђе један човек у швапском оделу.{S} То беху ђаци са својим учитељем.</p> <p>Деца приђоше руци  
 веселе по 3—6 ватри у једном реду — то беху пушнице — где сушаху сељаци шљиве.{S} По где се из 
акарадног телесног склопа.{S} Вилице му беху дугачке са ретким зубима.{S} Нос крив на једну стр 
и врата на соби те и њих две које се ту беху склониле изудара.{S} У оном гњеву он би ударио и м 
ubSection" /> <p>Милорадова жена Савка, беше одлична женска.{S} Висока, младоликаста, здрава и  
ерка једног поштеног и доброг домаћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледа 
 <p>Кад су последњу четрдесницу давали, беше се искупио силан свет.{S} Многи сиромаси и сироте  
писник, који је са њим служио у војсци, беше наредник жандармерије у окр. вароши.{S} Једном га  
а</hi>“.{S} Рече Милорад.</p> <p>„А!{S} Беше му работа.{S} То је отишло као зрно песка у море“  
к нагазише на човека.{S} Пипнуше га.{S} Беше врућ.{S} Ослушкиваху и чу се дисање помешано са кр 
кући.</p> <p>Цмиљка, сестра Мартићева — беше лепа девојка —- али опет није као Даринка.{S} Посл 
bSection" /> <p>Код суднице општинске — беше заноћило много разне стоке.{S} Срески званичник бе 
на.</p> <p>Даница беше ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу вична.{S} Највећа жеља која  
е.{S} Овај званичник беше млад човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужност са пуно вољ 
ој живи 36 чељади.{S} Име његови синова беше:{S} Милорад и Милан.{S} Синоваца:{S} Марко, Чедоми 
атури порожје и пусти волове.{S} Сан га беше притиско као мора.{S} Он се попе на кола озго врз  
вом пљуску или топљењу снега услед чега беше друм високо издигнут са обе стране, а при том прил 
ст уз припомоћ своје јетрве Круне, која беше послушна и верна као извежбано куче али само беше  
ближње комшије, а за њима и Даница која беше отишла ради разговора код једне коне, и осу се пла 
ривицу <pb n="33" /> према јетрови која беше ту у близини, стаде немилице грувати обоје песница 
milestone unit="subSection" /> <p>Стоја беше врло добра женска.{S} Нарави тихе и мирне.{S} Свак 
та: да се сваком допадне.{S} Ова женска беше се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једна пегиц 
ајне лоповске и разбојничке чете којима беше глава Марко.</p> <p>Но сведоци не порекоше ништа.{ 
} Повикаше неколико женских међу којима беше прва Даница.</p> <pb n="24" /> <p>„Немојте наопако 
ју ђаке који иду у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград б 
рам ње био суров и немилостив — али она беше, доброг срца — па увек и добре воље с прам њега.{S 
ла велику бригу о тој ствари, којој она беше највећи узрок.{S} Она изведе план да се то саопшти 
Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора беше зарудила, једног дана одмах по познатој свађи Перо 
рен.{S} Али као главна и стална потпора беше му позајмица, коју је од сваког узимао, а ником не 
ости лукава и препредена.</p> <p>Даница беше ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу вична. 
pb n="50" /> дангуба и омраза.{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ н 
 И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше све родило обилато.{S} У јесен се говораше да ће б 
на који порезу плаћате.</p> <p>Виноград беше најбољи извор за новчане издатке кућевне, али се р 
тамо у сами расвит.{S} Несретни Милорад беше се спремио да пође на пут, па очекиваше Милана и н 
продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад  
 опалим шљивама и браху разно воће које беше сазрело.</p> <pb n="78" /> <p>„Ви сте ишли мало са 
 за предњи крај — па оним орозом у коме беше углављен кремен, лупи марка по глави и сав му ороз 
и увек су променљиви и влажни, снега не беше — али блато је било огромно по путовима.{S} Сватов 
ођоше напред и дођоше до механе која не беше далеко.{S} У механи беше пуно обвезника који беху  
о лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му 
е постеље.</p> <p>Дође Марко, Ружица не беше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} Викнуше деца.</p> <p> 
их страна опкољен пожаром.{S} Даница не беше још пустила овце, јер чекаше да спане роса, која н 
тва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше оволики терет на леђима, оне би још ту разговарале 
ој ни прати ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију.{S} Ти си се  
цама и подсмевкама.</p> <p>Вук нешто не беше добро расположен.{S} Жаљаше се како га пори низ пр 
е кући.{S} Дође у собу.{S} Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ са чивилука  
у све жене за исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан освиташе празник.{S} Живан порани 
је и својима изузимајући Стоју; која се беше предала и душом и телом свом планинском позиву са  
уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на путу треви Симу Тешића садањег сопст 
а.</p> <p>То беше у једном лугу који се беше одео густом шумом.</p> <p>— Бежимо овамо!{S} Увати 
ући.{S} Одговори Даница.</p> <p>Како се беше искупило силан свет — а нарочито момчад због лепе  
горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше издржавати 1 кућу са девет људи, но са једним или  
ецом својом.{S} Само ради у млекару — и беше у истом повратила стари ред и чистоту.</p> <p>„Јед 
 се туче са сваким, <pb n="40" /> али и беше снажан и чврст те нико му речи није смео ословити  
ило о ивицу неког брвнета самим челом и беше обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче му  
ом најмлађем брату Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чистог карактера и јасноће душ 
 најстарији син синовца му Марка — који беше у 12 год, и учаше III разр. ос. школе.</p> <p>— Ка 
 истог пролећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана. 
у, па шапну председнику те општине који беше врло енергичан и предузимљив, и те ноћи сам оде по 
т врати натраг — прође кроз воћњак који беше огроман род понио.{S} По неки калеми што их је ота 
</p> <p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше легао на кревет и само му се глава виђаше испод гу 
 нема ништа плитко“.{S} Рече један који беше изашо на јарак пружајући прст у његову мотику — ко 
механе која не беше далеко.{S} У механи беше пуно обвезника који беху пошли у команду, међу кој 
Највећа жеља која цароваше у њеној души беше та: да се сваком допадне.{S} Ова женска беше се за 
а паде преко сва три гроба у којима јој беше поломљена и сахрањена срећа, <pb n="38" /> нада и  
та, са своје породичне задруге, у којој беше 4 брата, од којих сваки имађаше умерен број мушке  
 своје миле дечице.</p> <p>Некад воћњак беше само наоколо заграђен и ту ограду издржаваху 9 сна 
 много разне стоке.{S} Срески званичник беше дошо да наплаћује егзекуцијом порезу — јер имађаше 
или по за три године.{S} Овај званичник беше млад човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше  
м дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше врати 
цања у ову срећну задругу.{S} Тај камен беше Даница најмлађа снаха, а жена задругара Живана.</p 
е и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха.{S} Јутрења роса и вечерњи поветарац  
заплака мало дете у фајату — на кога он беше и заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево једна пар 
има, на куповину и продају, јер и Марко беше увиђаван и свему вичан човек.</p> <pb n="7" /> <p> 
шна и верна као извежбано куче али само беше много пипава (спора у послу).</p> <p>Није то лак п 
ад се Јеши навршила 65-та година — а то беше месеца Јануара — он је осетио нешто необично на се 
н је, он је — продужи Даница.</p> <p>То беше у једном лугу који се беше одео густом шумом.</p>  
х осам јетрва — омрзоше на њу за то што беше од свију најлепша, најбистрија и најдосетљивија.{S 
дно им се родило и седми дан умрло, јер беше невремно.{S} Вук имађаше много махна а ни једну вр 
} Небо начичкано са звездама — али опет беше тавна и мрачна ноћ.{S} Иван помого те се намирила  
мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм 
ну једном врло вештом лупежу.{S} Сад му беше настао тренутак да покуша извршење свог плана.{S}  
овој и помилован дође кући.{S} Имање му беше сво испродавато за кривицу.</p> <p>Месојеђе беху д 
ани у чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше једна страшна сметња, јер му отераше коња за порез 
тиме што га је више избегавала.{S} Њему беше за чудо, откуда таква немарност код ње — јер он је 
крилу своје женско младунче.{S} У ватру беше управио поглед — а мисли су му прелиставале далеку 
{S} Запита Стоја смешећи се чиј се смех беше помешао сва великим знацима злобе.</p> <pb n="30"  
/p> <p>За несрећу своју па и још многих беше ванредно леп.{S} Црномањаст, ћосав, здрав, снажан  
 нас опомињаху да је то јесен.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као кристал.{S} Звезде некако р 
 ових безазлених створова.</p> <p>Месец беше у последњој четврти — он тек у зору излази.{S} Неб 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше у очи недеље.{S} Марко био у вароши — па рано дошо 
част моју, његову па и свију нас.{S} Да би ја што купила или платила рад другом вама ни једном  
 ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Ив 
еце нађе код оног малог рањеника, па да би тиме ублажила своју кривицу <pb n="33" /> према јетр 
ених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола  
 који немађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо  
плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да би то прикрио окрете се на другу страну и леже.</p> <p> 
едан слој овчијег згореног ђубрета тада би добро било и сви би људи подједнако имали.{S} Али ка 
 и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још нешто — <pb n="104" /> али ја вам то не  
ије.</p> <p>После више апелата, пресуда би оснажена, и Петроније Чилаш оде да издржава робију н 
иш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац 
} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удо 
еним људима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему опростио живот него њојзи.</p> <p>— А како  
<p>— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море д 
 на то рећи.</p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она  
Даринку, не би ни година дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} 
S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Х 
мила сиромаха у нашем селу. </p> <p>„Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Шта  
несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде 
м као какав велики говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дужности ослободите.{S}  
 прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чу 
је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто но ј 
да је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се за онаким голубом!</p> <p>— Па што је мајка не да 
е као <pb n="125" /> змија ноге.{S} Она би пре погинула — него што би дозволила да они изгину.{ 
и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала сву децу редом  
е вочиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и 
 продужише свој пут.{S} Сутра дан Панта би окован у срезу и након 2 месеца дана осуди се на 5 г 
 нама.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би и ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Одговори Ив 
 вече он дође чисто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} Запита Милорад.</p> <p>„Саопштише вежбу.</p> <p 
их двоица без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан натовари једна кола пуна са наплет 
та код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође чисто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} Зап 
.{S} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу 
} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљу дао толико земље 
сле тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би која друга била планинка због ђеце би се правиле сва 
 мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред волова он писну у трубу и волови се поплашише  
о би учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три  
га ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то што си је 
 је писмена.“</p> <pb n="61" /> <p>„Кад би се некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватр 
 удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио.{S} Једну ћу њиву прода 
мо усијане вериге по голом телу.{S} Тад би посуктали жути дукати као жар“.{S} Одговарају нам он 
ут узео Даринку као што сам и хтео, куд би сад био срећнији и напреднији.{S} Овако Бог зна шта  
} Па да су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетет 
вечера, умало се није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јут 
обија прикољке и увлачи трлиће онде где би му се прасад могла извући и коме штету учинити.{S} Е 
 су чим би живели.{S} Немају нешто чиме би се срећни назвали.{S} Немају нешто што би им умиљава 
дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину — узео би за половину 
p> <p>Да је усуд цео свет претресао, не би нашао и саставио две супротности, као што је састави 
ашчад глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни година дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ал 
} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене  
{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S} Не би он меса уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, 
вчица.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио на оваком дугом дану 
али никаква ме сила нити нужда на њ’ не би могла навести.{S} И као год што је мене будући добро 
ека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</ 
поведила.{S} Сумњајући и сам — да га не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро, животе мој —- 
 — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не би пала сумња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да и 
или ти био потајник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помог’о.</p> <p>„Онда, спреми се сутра.{S} Су 
 ти дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти помого!.</p> <p>„И то у коњанике.</p> <p>„Не 
 овако мислила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њега?{S} Онакав диван младић — као јабука.{ 
— Она треба да погине.{S} Јер Цмиљка не би могла ништа учинити са њом живом.{S} Очи би повадиле 
а смешећи се.</p> <p>— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да ј 
више но што треба гаранције да такав не би био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за рад, — заузд 
ом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“</p>  
о је прилично велика сума.</p> <p>„И не би била, господине учо, да је као што треба.{S} Нас сељ 
не учине зло — па да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим се убиће тебе — несрећниче мој  
т дана — али Иван са својом Даринком не би срећан да доживи тај дан.</p> <p>У недељу пред Спасо 
ли платила рад другом вама ни једном не би било право.{S} Сад од Петровадне Иван неће више ићи  
је деликатан човек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2 год 
 Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да њу не би требало.{S} Примети Милан.</p> <p>— Она је узрок цел 
по планини.{S} Одведоше га у болницу не би ли присуством његовим повратили мајци свест — али он 
им не беше оволики терет на леђима, оне би још ту разговарале о које чему али не могаху, и тако 
д би која друга била планинка због ђеце би се правиле свађе и незгоде.{S} Рече Милорад.</p> <p> 
ши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уб 
, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и једоше, п 
ореног ђубрета тада би добро било и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад није тако, ми се н 
говор — али он није смео бити.{S} Многи би претресали питања о Марковој части и животу, али про 
ас нема на овој земљи живог човека који би могао рећи да је срећан и задовољан.{S} Примети учит 
к крила своје погледе од мушкараца који би у њу бленули.{S} Ивану је она постајала све милија и 
се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук.</p>  
 побили.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вредно било — да поменемо „паре хајдука Мартића“ ваш 
ају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честито 
едом: „Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно прасе. 
у са друге стране — често пута запитали би се:</p> <p>„Откуда ли овом човеку траје, те овако жи 
 <p>„То је лако учинити.{S} Али тиме ми би погазили аманет нашег покојног „Бате“ треба ли се бо 
.{S} Какву чудну браћу она има?!{S} Они би дошли и поклали све само да се она што потужи“.</p>  
ћи дете?</p> <p>— Неда њима Цмиља — они би то учинили.{S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад  
 отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пито шта почини са Цмиљком — шта вам 
ица капетану и Милутин без и једне речи би примљен у потајнике да хвата на далеко чувеног хајду 
огла ништа учинити са њом живом.{S} Очи би повадиле.{S} Овако кад она погине.{S} Цмиљка може ко 
и по авлији да што чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде куда одоше и на коју страну — а да је  
поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="100" /> <p>— Она никак 
ни пито шта почини са Цмиљком — шта вам би буди Бог с нама.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би 
очад.{S} Одговори друга.</p> <p>„Шта им би, кумим кога Богом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница 
развијено.{S} Али немају нешто — су чим би живели.{S} Немају нешто чиме би се срећни назвали.{S 
арама, докторима и траварицама, и неком би од вајде — али Марковој и Стојиној деци не поможе ни 
дуката.</p> <p>Чилаш немаде сведока, он би тих нашао да му сведоче у позајмицу, али су сви воле 
 цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у  
 исказе, и да се тиме није заваравао он би открио многе тајне лоповске и разбојничке чете којим 
ху склониле изудара.{S} У оном гњеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу  
 ништа не ради?</p> <p>За овим сљедовао би одговор — али он није смео бити.{S} Многи би претрес 
дан кувар, који сам за себе кува скувао би за 20 са онолико труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ј 
век.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта 
емам коња. </p> <p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест месеци био би на чи 
и је сву ни продаво већ половину — узео би за половину 50 дуката па квит посла.{S} За ту би сум 
зволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, ал 
едног на отплату.{S} За шест месеци био би на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако се не шалиш?!</p> < 
е у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други толики новац могао наћи до Милорад?{S} Али он  
, како је Цмиљка код ње говорила — како би учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јо 
Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Како би оне поступале да нас нема.{S} Спасоја момка који суш 
 повикаше њих неколико.</p> <p>„Требало би, да сав рад женски што се тиче, и што треба за Стоју 
окупи и остави.{S} У нашој кући хранило би се још оволико чељади од оног што се проспе — сваки  
елом селу.{S} Ама живота ми мога, давно би се они поделили — да није оне чинилице Стојаре.{S} О 
ворише.{S} Такав као што си сад, срећно би живео и друштву од користи био.{S} Али слепа освета  
пржена са ћулбастима меса и сланине, то би требало погријати и појести.{S} Па и стока вам опада 
 /> <p>„Немојте наопако говорити!{S} То би баш право било“!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„Може 
о наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно за девојку.{S} Тек се они зауст 
свим тако“.{S} Рече Гвозден.</p> <p>„То би било право“.{S} Додаде Чедомир.</p> <pb n="23" /> <p 
 те нико му речи није смео ословити што би њега увредило.{S} Једном, на копању кукуруза — почеш 
то ови санови нису тако јасни — као што би били, да је се душа са животом одвоила од тела — дак 
ноге.{S} Она би пре погинула — него што би дозволила да они изгину.{S} Одговори Мића.</p> <p>—  
 се срећни назвали.{S} Немају нешто што би им умиљавало <pb n="113" /> живот.{S} Немају од срда 
уги хајдук.</p> <p>— Па немојте.{S} Јер би већа сумња пала на нас — да смо ми то убиство из осв 
иоце.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет много што шта могао измишљати.{S} За то ју је п 
у згради под заклоном но у авлији — јер би га могао неко са стране видети.{S} Чим уђе у нутра,  
о лагано као да се прикрада нечему; час би застао и стегнутим песницама показивао неке мимике.{ 
с је ишао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као да се прикрада нечему; час би застао  
ошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга 
лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то признајем, али 
овину 50 дуката па квит посла.{S} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S 
и и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 15 година робије.</p> <p>После више апелата,  
 остало да прелистамо и судбину њиховог бившег кућнег старешине Марка и његова сина Ивана.</p>  
очеше продавати парче по парче од наших бивших задругара ми смо куповали.{S} Прво, покојни Жива 
— па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо заједно, радисмо сви за једног — а кад се издел 
омир и Круна имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом до увета.{S} И они су грешници свел 
ћу — па га развиле.{S} И све наше свиње бијаху се искупиле.{S} Па да су га поједе или нагрдиле  
<p>Стоја, док из задруге одјеваше децу, била су јој увек одевена, обувена, чиста и опрана, али  
ојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила оног вајног Живана, и није га сматрал 
.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга њива“ била онаква кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук 
аш понајвише ђеце, па кад би која друга била планинка због ђеце би се правиле свађе и незгоде.{ 
о убедити, јер свака му је реч проткана била најчистијом истином и правдом.{S} И чланови његове 
зети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесе 
е треба рачунати да је то нечија намера била.{S} Оној турио неко пепео у лонац.{S} Зар није бил 
 ствари и намењена.{S} То је та потпора била — која је Марка усрећавала.{S} Али она није тако к 
ом трговцу у чаршији.{S} Главна несрећа била је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страс 
њу.{S} Наполица и <pb n="68" /> надница била им је верна другарица.{S} Стоке нису имали, сем ко 
аше се па се разиђоше.</p> <p>Цмиљка је била добро чељаде — свакоме послу вична и досетљива.{S} 
инар на дукат месечно.</p> <p>Цмиљка је била јако жалостива што јој бог не даде бар једно детен 
чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она је била непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не ми 
с око куће и по целој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебдио непре 
 То је са свим немогуће било.{S} Она је била као на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца“,  
 кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ограде око које опасиваше пешачка стазица.{S} Б 
многи почеше плакати.</p> <p>— То ми је била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својој. — Ј 
ди и уништи.{S} Ова наша имовина, то је била имовина ових пуких сиромаха који нас окружују са с 
и.{S} Што се год до сад догодило, то је била само пред-игра, а сада настаје главна трагедија ко 
 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се Ива 
ртићи повести парницу каква одавно није била.{S} Они већ имају сведока који им се нуде — да обе 
д тренутка — када ова приповетка почиње била су му сва три брата помрла после 60-тих година сво 
а да су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету,  
е прилично велика сума.</p> <p>„И не би била, господине учо, да је као што треба.{S} Нас сељаке 
ер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад се пр 
.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.</p>  
ј тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте 
аш а, а, (пљеска руком по јастуку) тако била га мајка.{S} Немој <pb n="114" /> плакати злато мо 
а Стоја у мал’ није све побила.{S} Кажу била је трештена пијана“.{S} Па... наставила да узвари  
цепане и нечисте преобуке, а деца су му била: као деца цигана — чергаша.</p> <p>На селу, врло с 
вим у другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Д 
роке — како су те погрешке <pb n="8" /> биле неминовне и морале су избити.{S} Кад је ко говорио 
рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по ноћи биле заједно“.{S} Одговори Даница.</p> <p>„А ђе?!</p> < 
 изговорених тумачио т. ј. речи које су биле са свим одстрањене од сваке увреде.</p> <p>Јеша је 
таше на механџији.{S} Председник написа билете и механџија одведе волове и донесе новац те поло 
е.{S} И браћа Цмиљичина у очи тога дана били су на тајном збору са још два наоружана човека.{S} 
 Нас девет пунољетних људи и девет жена били смо у једној кући.{S} По мало се радило, а имало с 
 сведоцима одбранили, где су тог вечера били.</p> <pb n="131" /> <p>У раној јесени погибе један 
озден није никако пио ракију док су год били у задрузи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ше попити од Ивана и тако обојица су се били прилично пићем загрејали.{S} Даринка је спремала р 
 немилосрднији но ви према њима што сте били, јер то сте их ви научили.</p> <p>Поставите се у п 
па за то су сви чланови његове породице били свестрано задовољни у свима погледима и захтевима  
ови санови нису тако јасни — као што би били, да је се душа са животом одвоила од тела — дакле  
е велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и примили само 10 дуката.</p> <p>Да је моја дуг 
 да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече први хајдук.</p> <p>— А она девојчица каз 
 морали су платити.{S} Сребрни стопарци били су сузе свију њих кад мајка паде преко сва три гро 
арко је навео потеру на хајдуке који су били у некаквој кошари те су изгинули – и за то је прим 
м руком купио и платио, од људи који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио кор 
по мало стоке од свију врста.{S} Они су били и дужни приличну суму новаца неком трговцу у чарши 
и идол на свету.{S} У главном, и они су били на прагу пропасти, и да сведу своју имовину на ону 
утин и Роса имађаху 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и сви остали.{S} Најстаријег синчића 
ћу и не понудив њих двоицу за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо  
ед добро бити“.</p> <p>— Ти и твој отац били сте немилостиви, па ни за вас нема милости.</p> <p 
> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и  
го, само се овако више не може.</p> <p>„Били ти био потајник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помо 
дете и једну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти  
доброг домаћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18 
био у време женидбе велики пробирач.{S} Било му се око закачило за неке миразџике.{S} Али отац  
ко оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто из куће  
мо нека то буде њихово као што је некад било.{S} Често су пута они помињали „дугу њиву“ коју је 
би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, п 
ту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се задрктаваше, нека га језа п 
 су двоје ту морали бити.{S} На њима је било одело увек лепо, помодно и чисто.{S} Он је нерадо  
и невољном, ни бесном, ни јадном, па је било свакад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нем 
упише сви, Марко запита.</p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја са 
њега је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљено од куће му највећи пушкомет ода.{S} За то  
њаник и даде му неко писмо.{S} Писмо је било од окр. начелника, који му наређује да предузме ме 
 и влажни, снега не беше — али блато је било огромно по путовима.{S} Сватови пошли цркви на вен 
увече да расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено. <pb n="41" /> Изјутра он пошт 
 пушке, ножеве и сикире — те умало није било окршаја.{S} Кажем <pb n="35" /> ти умало се размим 
ј турио неко пепео у лонац.{S} Зар није било случајева — да прегору угарци и преломив се одскоч 
да се одмори.{S} То је са свим немогуће било.{S} Она је била као на осуди.</p> <p>„Врана не мож 
мешећи се.</p> <p>— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је ч 
платила рад другом вама ни једном не би било право.{S} Сад од Петровадне Иван неће више ићи у ш 
аићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно за девојку.{S} Тек се они заустави 
м тако“.{S} Рече Гвозден.</p> <p>„То би било право“.{S} Додаде Чедомир.</p> <pb n="23" /> <p>Ос 
реном.“</p> <p>— Сирота, па није јој ни било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тражити?</p> < 
те наопако говорити!{S} То би баш право било“!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„Можете како оћете 
} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вредно било — да поменемо „паре хајдука Мартића“ вашег брата?{ 
трана.{S} Па ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њихове.</p> <p>Не може сиромах р 
 овчијег згореног ђубрета тада би добро било и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад није та 
о — али ужинати не хте — пошто је скоро било време и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стевану и Милен 
једно за другим боловали, али је све то било удешено, те се нико није могао сетити.</p> <p>Дари 
 снази Чилашевој.</p> <p>Али како је то било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе.</p> <p>Чи 
Вук.</p> <p>„Он може казати да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за децом  
потпуно срећан са њом.{S} Овај Милорад, био је темељ њихове задруге, он је био као гвоздени обр 
м стоје нове и боље.</p> <p>Овај Петар, био је деликатан човек.{S} А како још то не би био кад  
ио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се т 
ума, но по пропису кривих параграфа.{S} Био је много пута и поротник а скоро највише председник 
 и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао предузимљив.</p 
и — да је се тресао као од грознице — а био је у стању напитом, почне купити камење по путу и п 
а ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би 
ар постиже их нека клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше оволики терет на леђима, оне 
ојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало ослабио. <pb 
>И Иван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{ 
 Даринку као што сам и хтео, куд би сад био срећнији и напреднији.{S} Овако Бог зна шта ће бити 
место њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје т 
ио.{S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи па нас није ни понудио.{S} Сутра 
ним.</p> <p>„Сећам се добро.{S} Бата је био овога часа овде — са мојом ђецом — са моја два анђе 
е — несрећних задругара.</p> <p>Јеша је био средњег раста, косе смеђе, очију зелено-граорастих, 
ао правити неку грађевину.{S} Па кад је био поред куће једног свог сељака, са којим је био у св 
ликаста, здрава и снажна.{S} Милорад је био у време женидбе велики пробирач.{S} Било му се око  
о: да се у кући Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко с 
у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држава 
ху страст за пићем.{S} Ракија, то им је био највећи идол на свету.{S} У главном, и они су били  
ед куће једног свог сељака, са којим је био у свађи, јурне на њега онако из ненада куче и толик 
 измирили „крвну освету“.{S} Но Иван је био некако сувопаран према њој.{S} Није прошло ни 2 мес 
а ћемо после и осталих.</p> <p>Живан је био добар радник, али хрђав господар.{S} Нити је умео д 
рад, био је темељ њихове задруге, он је био као гвоздени обруч оглавник са још 8 дрвених обруче 
у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служио најмање.{S} Од његове предуз 
 за једног и један за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга укућана, звао се заповедник, 
оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми д 
писну танак глас мале трубице.{S} То је био писмоноша, поштар — суруџија.{S} Па је кроз трубу д 
, и оне песме које сте певали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, а 
ишта.</p> <p>Обрен се закле, да он није био тај, за кога сведоче Стојан и Илија.</p> <p>На осно 
их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров и немилостив — али она беше, доброг срца — па 
н дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград 
е но што треба гаранције да такав не би био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за рад, — зауздава 
деликатан човек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2 године 
</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уби м 
 сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом с 
е он гађао пса те према томе он није ни био крив, колико му се придевало.{S} И тако пристадоше  
о!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти си био светац а не човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па  
а на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био човек на спрам једног створења које је ниже од тебе 
 се овако више не може.</p> <p>„Били ти био потајник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помог’о.</p> 
p>Е мој жалосни Иване, до скора ниси ти био тако разуман и њежан на спрам истине и правде.{S} Д 
д, срећно би живео и друштву од користи био.{S} Али слепа освета на то не гледа, њу ништа не за 
стане њена старија.</p> <p>У њиној кући био је такав ред — да кад кућни старешина устане — уста 
ти једног на отплату.{S} За шест месеци био би на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако се не шалиш?!</ 
 разговор:</p> <p>„У нашој је кући увек био обичај да се с’ пролећа, управо кад настаје кад, од 
 се заповедник, а у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служио најмање.{S 
ко ја управљам овом кућом.{S} Какав сам био, то је тешко сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви 
ву Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је план био спремљен — али не испаде онако како људи желе већ к 
tion" /> <p>Беше у очи недеље.{S} Марко био у вароши — па рано дошо.{S} Сео у кућу на троножну  
/p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то био несрећник“?{S} Запита Стоја смешећи се чиј се смех  
а анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што се разговараше овде на путу.{S} Саслушах све ре 
е постеље и учио их.</p> <p>Његов говор био је тих, одмерен, правилан.{S} Његово благо лице уве 
 нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и 
ног, веђа густих и црних, очију црних и бистрих као кристал.{S} Једном речи речено све дражи ко 
ад то постигну — они ће тада према вама бити немилосрднији но ви према њима што сте били, јер т 
ти...</p> <p>— Под морање ништа не може бити.{S} Опет Иван.</p> <p>— А нарочито удаја и женидба 
 немој ти да се плашиш.{S} Он ћете може бити загрлити па и пољубити; па ће ти турити руку у нед 
.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може бити нећемо се више видети.{S} Гледај богати добро немо 
Предложи Милан.</p> <p>„Тако ће најбоље бити“.{S} Одговори Милорад. „Наксутра ћеш ти овде изаћи 
посао.</p> <p>„То не може.{S} То не сме бити!{S} Повикаше неколико женских међу којима беше прв 
азао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} Ти Марко <pb n="80" /> власт.{S} Ти Петр 
о обилато.{S} У јесен се говораше да ће бити вежбање војника.</p> <p>Обвезници се зваху судници 
и и напреднији.{S} Овако Бог зна шта ће бити.{S} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера 
 не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде Стоја.</p> <p>„Ти пога 
пође за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у згради под заклоном но у авлији — јер би га мога 
рапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} Повика отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам 
шу... „Господине!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} Кад првог човека у селу упропастисмо — шт 
а тако захтевају.{S} И то не сме друкше бити.</p> <p>Интереси живота и будућности захтевају да  
S} Тако <pb n="22" /> ћемо ми сви мушки бити слободни и радити о земљи.</p> <p>„Па тако је добр 
воте мој —- како си слатка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван као каквим дрвеним устима,  
есеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} На њима је било одело увек лепо, помодно и чис 
ом и нека ти опрости.</p> <p>— То ће ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо з 
 сљедовао би одговор — али он није смео бити.{S} Многи би претресали питања о Марковој части и  
Ено они ти сви веле „Неће му пред добро бити“.</p> <p>— Ти и твој отац били сте немилостиви, па 
могу ништа окусити.</p> <p>— Како ће то бити? кад ниси после фруштука ништ јео.</p> <p>— Па нис 
вде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако  
<p>„Онда, спреми се сутра.{S} Сутра ћеш бити примљен за потајника.</p> <p>„Ако то буде, добићеш 
оног свеца, оне речи: „Ако се изделите, биће те пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду 
тос рекао је: „Што год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио своју дужн 
слим да уредимо овако:{S} Стоја и Круна биће <hi>планинке</hi> (редуше) њих ће двије готовити ј 
вити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и  
о.{S} Ко му пресече коло кад га он води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год противио, з 
оброчинство._</p> <p>„Ако све изделите, бићете пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, 
а у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика искушењ 
а у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, и отрпићете велика искушењ 
ровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најлепше стојеће рухо и далеко одавде  
ти.{S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то се поједе; лепа пића, то се 
се дуго чупараше и почупаше по неколико бичева косе — обадве шарене у крви, дотрчаше и кућани и 
„Али ти знаш, да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти имаш понајвише ђеце, па к 
какавци само врви са својим песмама.{S} Благо њима И ако су тек јуче оживели после неумитне и х 
 моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему ће купити а 
III разр. ос. школе.</p> <p>— Казаћу ти благо ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не 
а шта ти велиш?{S} Одговори она са свим благо, трудећи се да му болове не погорша.</p> <p>„Отид 
ио је тих, одмерен, правилан.{S} Његово благо лице увек насмејано, а поткићено као сребрним зрн 
ко.{S} Многе домаћине поубијаше и силно благо отеше.{S} Вук Перовић побего је с робије и удружи 
ца дана осуди се на 5 година робије.{S} Благодарећи исказу сведока његових, који се више нису б 
амно потуку и посатиру.{S} За ово треба благодарити светој природи која са њима тако мудро упра 
лости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо вам благодарни, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт много 
>Свет је од постанка свог вазда налазио благодети у задругарству, и што се год више приближавао 
рам тога.{S} Његово срце не жуди за тим благом као што жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је доб 
 за свестрано образовање омладине, и за благостање и удобан живот свију и свакога.{S} И сам је  
својим отровним зубима подгриза срећу и благостање роду људском.</p> <milestone unit="subSectio 
<p>Задругарство је основ и темељ сваком благостању, а сиромаштина и инокоштина мајке су које ра 
ватру те се кува ручак.</p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, 
венчање — па нису могли путом од силног блата, већ ено их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их 
вар па целу ноћ гурају голим раменима у блатаве точкове и онако разјарени шибају вочиће, батина 
лазе кроз стрмене, <pb n="9" /> тесне и блатне сокаке, док многи други натоварили на своје буџа 
ина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним сокацима, чији пролаз сеоска кучад саопштаваху  
роменљиви и влажни, снега не беше — али блато је било огромно по путовима.{S} Сватови пошли црк 
своје погледе од мушкараца који би у њу бленули.{S} Ивану је она постајала све милија и дражија 
ветар дува и отежава рад.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Марко.{S} Еј побратиме.{S} Потрче помози х 
а мету једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђете 
ху казани који пеку ракију.{S} Даље или ближе куће види се велика ватра код житног коша, ту сто 
> вољом наносио је огромне штете својим ближњим у погледу моралног живота.{S} Многе је девојке  
ћњаку, одакле носаху воду многе куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду правио мајстори су 
 возе сено, кукуруз, шљиве и т. д.{S} У близини скоро сваке куће виде се веселе по 3—6 ватри у  
у.{S} Он дозва сестрицу Милеву — која у близини напасаше „краве, и опомену је да не задрема — т 
 n="33" /> према јетрови која беше ту у близини, стаде немилице грувати обоје песницама и шамар 
це хоће.{S} Ја сам изабрао девојку овде близу, рече Иван смешећи се.</p> <p>— Коју то!?{S} Пови 
риближаваху њему на сусрет.{S} Кад дође близу до на сто метара, док из те двоколице писну танак 
Даница и која не дође за овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} Овце 
едало је као пусто.{S} Они се привукоше близу <pb n="63" /> куће у једну кошару и управише свој 
у ногу пред ногу.{S} Суруџија приђе већ близу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред 
вачица свог и туђег тела.{S} Постала је блудница, <pb n="58" /> тај гадни црв — који са својим  
дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти помого!.</p> <p>„И то у коњанике.</p> <p>„Немам  
је не знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} Повика Стоја.</p> <pb n="1 
а живи — да се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе људско.{S} И ов 
сваком вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти све поцркале.{S} Забољело ме нешто под ложичи 
ретераног рада брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год 
јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви то 
те њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је синовац сиротан.{S} 
.{S} Сестра му је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца сроством везао.{S} Позваше  
 сваког живог створа срећним, и њему је Бог одузео све што га подржава да живи — да се радује и 
 јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком по рамену — тражила сам те синоћ  
ве је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљу дао толико земље ко 
 ти био потајник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помог’о.</p> <p>„Онда, спреми се сутра.{S} Сутра 
шта почини са Цмиљком — шта вам би буди Бог с нама.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би и ја се 
о да не смем.{S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прокло, да м 
 ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старост мучи и секира.</p 
p>Цмиљка је била јако жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S} Неодољива жудња тера  
вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора беше зарудила,  
огати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Послушај оца —  
повика први.</p> <pb n="130" /> <p>— Он Бог и душа не...{S} Хтеде да каже Даринка.</p> <p>– Пст 
сад био срећнији и напреднији.{S} Овако Бог зна шта ће бити.{S} Обадве су ми родиле синове.{S}  
епоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила оног вајног Живана, 
 очима.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S} Он 
све.{S} Па зар постиже их нека клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше оволики терет на 
>„Шта им би, кумим кога Богом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница више неће имати ђеце!“.</p> <p 
ај пукет савила рука удовичка.</p> <p>— Бога ти — зар она мене баш воли? отпоче Иван после дуже 
ми је сад лакше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, 
а ружна кућу кући — опет отац.</p> <p>— Бога ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и 
ту.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем чекати оног зграновника 
ј — све нешто шапће, крсти се и призива Бога у помоћ; помиње име свог мужа покојног Милана.{S}  
 рећи.</p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела  
Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„ 
 је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S} Чус 
 не зове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S 
 и ти са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан 
о, али усљед нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки посо добр 
 Она је луда.{S} Као да нам није сестра Бога јој њеног...{S} Ми то кријемо од ње као <pb n="125 
где може.</p> <p>„Немам тако ми истиног Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p 
свог живота — те да што пре однесе пред Бога правде своју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год  
S} Преклињем те.{S} Моли се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ 
ли да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији у целој 
аког часа...{S} Послушај оца — па у име Бога нећеш се кајати.{S} Повика мајка чисто молећи.</p> 
ој несрећи.{S} Опет Мића.</p> <p>— Море бога ти прођи се.{S} Продужаваше Милан.</p> <p>— Ама ти 
те никако губити из вида.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више делом но речима.</p> <p 
и викач и два одборника.</p> <p>Назваше Бога, и сви се редом здравише.</p> <p>За овим кмет отпо 
 Чилаш оде да издржава робију на правди Бога.</p> <pb n="97" /> <p>Кад Марко дође у вече кући з 
новата ствар.{S} На једном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе  
ри ми крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи  
кумим вас Богом!{S} Немојте наопако ако Бога знате!{S} Зар сте накастили (решили се) да раскући 
!“.</p> <p>„Кажу да неће“.</p> <p>„Немо Бога ти да се чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она је б 
вика Мића.</p> <p>— Немој таки да будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не 
а шиљала, већ га Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Си 
 пажљиво слушао њихов разговор.</p> <p>„Бога ти, зар помрјеше она вајна ђеца Даници?{S} Запита  
се дан води кавга и свађа због путова и богаза, због штета и потрица.{S} Грување стоке камењем  
е изједна, у место да увеличавате своје богаство за децу своју.{S} Ти, са твојим братом остани  
ало и шаптало: „Никакав рад — а оволико богаство.{S} То се краде.{S} Нису чиста посла“.</p> <p> 
 им.</p> <p>„Ја, ја.{S} Наша је планина богата са тим знаковима.{S} У њој има неких манастира,  
S} Милева и Милунка обе су се удомиле у богате куће.</p> <p>Милоша је узела мајка Даринчина, да 
ене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чин 
ом купио и платио, од људи који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећ 
е бити нећемо се више видети.{S} Гледај богати добро немој да буде „какве штете“.{S} Ово је гов 
ћни људи унесрећила; часних осрамотила, богатих осиромашила; добрих позлила и праведних огрешил 
еца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато искићеном оделу, са пушком у рукама држећи је на 
чали, како су Перовићи постали од онако богатог стања пуки сиромаси.{S} Али тиме нисмо још све  
 — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва 
 умало ручица не отпаде и не оста дјете богљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој кући но под чергом 
и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадна у послу великом.</l> <l>Не през 
ри Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти  
ре душе с поносом стају у ред светаца и Бого-угодника.{S} А зле, стидећи се свог живота и своји 
ри друга.</p> <p>„Шта им би, кумим кога Богом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница више неће имат 
еде, ај комшија!{S} Оди помози кумим те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И так 
 немам.</p> <p>„Немој те људи кумим вас Богом сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме глобите п 
слушаху.</p> <p>„Немојте тако кумим вас Богом!{S} Немојте наопако ако Бога знате!{S} Зар сте на 
ти сву чељад по кући.</p> <p>„Кумим вас Богом убите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А децу, ж 
>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти Мартићи назову д 
злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења док  
злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, и отрпићете велика искушења и мучења док  
а ни празника,</l> <l>Не помињућ’ имена Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој  
.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до  
а ти ниси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад се први пут састану момак и девојка 
би на леву сису, па узвикну „опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покој 
ромени.{S} Сад ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и празник.{S} Е 
у Исусу Христу.{S} Тамо је после службе Божије остао цео свет у весељу, у игри и песми, у шали  
ких, па мисли да ће тако избећи и казне Божије.</p> <pb n="18" /> <p>— Какве су душе бато — зап 
{S} Тога вечера, умало се није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> 
.{S} Иван је све ово чинио без страха и бојазни — заклоњен за тврду бусију — за леђа свог оца — 
аваљерски говорио о смрти, — без нимало бојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био.{S} Сада ј 
ају што су то учинили а и <pb n="96" /> бојали су се од Петронија као од гује, те му се исповед 
казу сведока његових, који се више нису бојали Марка.</p> <p>Марко је многима починио силну неп 
манет нашег покојног „Бате“ треба ли се бојати клетве његове.</p> <p>Ове речи Милорадове ућутка 
њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако сложише се да их поде 
трепе од лопова, и људи лопови, који се боје од свакога.{S} Ови лопови — док једу крадену слани 
у и туку.</p> <p>Људи то забашуравају и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима о 
ог пса, који скочи, па и сам испали 7—8 бојевих метака.{S} За овим у зору, узме једну велику кл 
> <p>„Тиме сам натеро сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <mil 
ћ време ти је.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да не умрем скоро.{S} Мајка ти је стара не мож 
да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим се убиће тебе — несрећниче мој — који си тек на с 
а.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу болест.</p> <p>— Ко ти то ка 
овор и сви покрети личили су на покрете болесна човека, док се никако не жаљаше да га што боли. 
p> <p>Он је знао да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у незнан бацала.{S} Он зажели — д 
дођоше ли“ толико му се по један степен болест погоршавала.</p> <p>Званичник летимично извиде и 
ва је као врча.{S} А Даринка има падаћу болест...{S} Немо да буде друкше, већ иди па се спреми  
S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу болест.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до сад нисам ч 
ве смрт.</p> <p>Једне јесени флуенција (болест) појави се рано у народу и поче немилице сатират 
д великог умора.{S} Човек уморан, као и болестан.{S} Они су продавали парче по парче, па су се  
свог механизма, која ће и најмања олуја болести заљуљати, оборити — и отиснути у бездно море шт 
века, док се никако не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годишњицу с 
 Јетрове, из почетка жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доц 
а уздах за уздахом отискује се из њених болних груди као стене низ какву огромну стрменост.</p> 
е где лута по планини.{S} Одведоше га у болницу не би ли присуством његовим повратили мајци све 
“ Прошапта Милорад.</p> <p>Не!{S} Већ у болницу —</p> <p>„Шта ће тамо?</p> <p>„Полудела је“.{S} 
/p> <p>Милорад сву ноћ кукаше од тешких болова који га мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до  
још више су се љубили и једно за другим боловали, али је све то било удешено, те се нико није м 
— а и мајка му умре после шесто-дневног боловања.{S} Он оста сам са својом женом Смиљком и са д 
ризнање твоје највећа ми је утјеха, али болове срца ништа не лечи — за то те питам што тако учи 
ори она са свим благо, трудећи се да му болове не погорша.</p> <p>„Отиди код Марка, њему само к 
у.</p> <p>Милорад је се надао, да ће му болови уминути до сванућа, па да рани у чаршију и тражи 
ст Иванову.</p> <p>Цмиљка је са великим болом издржала оволику неправду и смерно отишла код сво 
им?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то признајем, али она ми неће никад имати 
ше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи па нас н 
окоши, 20 ћурки, 12 гуски, 15 патка.{S} Боље је штедити него радити.{S} Овде, ако има, лепа јел 
 и отпоче.</p> <p>„Па и поделите се.{S} Боље вам је „сиротовати него срамотовати“.{S} У овој се 
си, али и као такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помрете од глади, но да се захраните хле 
им признајем да су срећнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не преза 
нови са собом у вечан живот, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог овоме, и в 
ади.{S} Оне су се надметале шта ће која боље <pb n="72" /> и више привредити, и ишло им је све  
нио.{S} Човек кад се млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p>  
 земљи не могу више живети.{S} Зар није боље <pb n="57" /> гледати ђецу своју како се играју по 
згубљеном и пропалом надом стоје нове и боље.</p> <p>Овај Петар, био је деликатан човек.{S} А к 
и рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S} Клетва покојног Бате постигла нас је...{S} Шта 
са Христа што си се звао хришћанин, или боље лагао си сам себе.{S} Ти ниси ником праштао — као  
и порода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како да  
 пласје, и тек што преврнуше да се мало боље просуши и укупише један плас, грмљавина већ подмук 
И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз. 
надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је свуда први.{S} На саборе сву 
ву и нераду, хрђави су — али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на земљи који не  
ни.“ — На последње речи а с погледом на борбу Иванову и њему полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви чов 
и ево, запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана, распојаса, гологлава, неу 
 ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој 
 време и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје стопице како шарају по њему, лом 
ди, на рачун бриге, на рачун голотиње и босотиње, па је заразио своје живце алхохолом, који пат 
о добити по неку штету, као:{S} Покидан бостан, изломљени калеми, почупана паприка у јастуку, и 
скидана црева — та врежна од кромпира и бостана.{S} Ја сам из наднице то све купио и посијо — п 
мира је подигла, школовала и дала га на браварски занат, а код суда са доказима прогласила га з 
 очима гледа — како дете упија усницама брадавице њених сиса.{S} По неко меће у недра и протура 
г, суд у пуној својој пресуди и поништи брак у корист Иванову.</p> <p>Цмиљка је са великим боло 
конзисторију.{S} Нек нам потпише развод брака.{S} Цмиљка је добра, она ће се опет удати за друг 
ради на томе — како да се изврши развод брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и пла 
е нуде — да обелодане неправедан развод брака њихове сестре.{S} Они су свуда одговарали тихо и  
 несноснији и самовољнији.{S} Постао је браколомник и прави курвар.{S} Не ради ништа, Дуван пуш 
А за њу већ шта му драго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не би пала сумња на вас.{S} Ми ћем 
х љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S} Отимах 
овори.{S} Он палац леве ноге завуче под браник, за тим стеже срце и гурну прстом у обарачу.{S}  
вац стајао пред судом — њега је Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред с 
дође.{S} Зар није усљед претераног рада брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> < 
или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му и јесте  
су Христу.</p> <p>Мића Мартић, најмлађи брат Цмиљчин, ваљда је заборавио — да му сестра није та 
 и њу да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин.</p> <p>— И њу и њу.{S} Него шта!?{S} Опет М 
споменути — да му је се само најстарији брат Милош два пут женио.{S} А њих тројица само по једн 
Робија опет рађа хајдуке.{S} Чим је наш брат Вук побего у хајдуке — он је тога часа казао остал 
своје породичне задруге, у којој беше 4 брата, од којих сваки имађаше умерен број мушке и женск 
у у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем чекати оног  
дини син.</p> <p>Милорад оста без свога брата.{S} На имању великом, и са великим бројем разне с 
} Ади сад како су му прирасла два млађа брата — који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја стреп 
а поменемо „паре хајдука Мартића“ вашег брата?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— Па немојте.{S}  
од власти са смрћу хајдука Вука њиховог брата.{S} Убити брата свога за срећу јавне <pb n="77" / 
наш ти, да смо ми издали власти њиховог брата као хајдука — те је погинуо у нашем пољу и за то  
 ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заб 
ни <pb n="76" /> свог рођеног и јединог брата, па се спреми и оде сам на вежбање.</p> <mileston 
 две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби све што га је подражавало на живот.{S} Ње 
ва приповетка почиње била су му сва три брата помрла после 60-тих година своје старости, па и с 
ћу хајдука Вука њиховог брата.{S} Убити брата свога за срећу јавне <pb n="77" /> безбедности и  
је заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо ко брата рођенога — немој ме за то питати.</p> <p>— Дужнос 
} Он сиромах то не зна, већ се тужи: „Е брате настаде рђаво време.{S} Некад је родјевало добро, 
исам ја слепа.{S} Није то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год зат 
<p>„хоћу, ако се не шалиш?!</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео у в 
 и не чекаше да спане роса — већ почеше брати, и скоро набраше једна кола док стигоше и берачи. 
у плач молећи свог девера.</p> <p>„Ћути брато!{S} Нека га, нека га, нека иде.{S} Ови су људи до 
м и са великим натезањем.</p> <p>„Чујем брато!{S} Одговори она.</p> <p>„Шта ћемо сад љута гујо? 
и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Добро брато, ја одо’ одма.{S} Рече Ружица и спреми се па оде  
сестра те се и она са њим као са својим братом пољуби у образ.{S} И збиља нису погрешили.{S} Се 
огаство за децу своју.{S} Ти, са твојим братом остани заједно.{S} Ја и Ружица чини ми се нећемо 
 отпоче плакати. „Још ни годишњицу није брату издао.{S} Њега убили на мртво име — одвели му дет 
тен, дадоше старешинство свом најмлађем брату Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чис 
о и главу разбије ту сам своју или свом брату — суседу.</p> <p>Некад је врвио чопор свиња по во 
 се спремаше за годишњицу свом покојном брату Милану.</p> <p>Једног празничког лепог дана, тек  
зи су.{S} И сво имање оних шест њихових братучеда они су купили и платили.{S} Плаћајући им више 
 и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и издадоше му за подушје.</ 
 <pb n="82" /> и стоку и имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада грозно свете.{S} 
ј хајдук кажњен је смртном казном.{S} А браћа Мартићи осуђени на вечну робију.{S} Млађи је поку 
нико јој није веровао па ни рођена њена браћа нити снахе.</p> <p>Не прође ни пуна три месеца од 
го огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду најкривљи 
асовдан објетине су на све стране.{S} И браћа Цмиљичина у очи тога дана били су на тајном збору 
у комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико изненађење целога света  
не коне, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и издадоше му за по 
лику неправду и смерно отишла код своје браће да оплакује своју горку судбину и да камен по кам 
 Што постаде најнесрећнији од све своје браће“.</p> <p>Ускочи друга, па трећа обали једну врљик 
от синова покојног чича Јеше а задружне браће Милорада и Милана.{S} Они се нису делили, па им с 
е чудим се ником, већ овој нашој назови браћи Милораду и Милану.{S} До скора они човечно поступ 
хајдуке — он је тога часа казао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} Ти Марко <pb  
 корети жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско 
ом не смеју — дохватити.{S} Какву чудну браћу она има?!{S} Они би дошли и поклали све само да с 
по воћњаку као овце за опалим шљивама и браху разно воће које беше сазрело.</p> <pb n="78" /> < 
тврти, пети и седми узели бучук (мерац) брашна, бучук пасуља, два пшенице, три кукуруза и т. д. 
све стране провирише кроз <pb n="64" /> брвна и видеше да се ко не приближава.{S} Не спазише ни 
е потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвнета самим челом и беше обливено сво у крви.{S} Док  
да Милица лупи својом главом о оно исто брвно и на оном истом месту — само с том разликом — што 
ове, плугове, ралице, раонике, разбоје, брда, ступе, лопаре, наћваре, кукаче, тигање, бакраче,  
пог дана, тек што сунце зађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи поветарац дахну и осве 
дем.{S} Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне брже па одоше“.{S} Ређаше Даница плачући и држећи се ле 
да имаднем што више новаца — са њима ћу брже и лакше ту ствар свршити.</p> <p>Не прође ни три п 
јака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са сваким, <pb n="40" /> ал 
.{S} Немамо кад.“ Рече кмет и одоше сви брзим корацима.</p> <p>Учитељ посматраше овај призор, п 
га неке чудновате мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као да се п 
це.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприметно погледа преко свију и виде: да сви од 
окивају и муче душу.“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим корацима пође кући.{S} Дође у собу. 
 као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко куће по којој се беху усмуцале две три квочк 
де Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати коња, на коме јахаше вођ 
чергаша.</p> <p>На селу, врло се хрђава брига води о чувању и неговању мале деце; али то не шко 
ти опрости.</p> <p>— То ће ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи 
ро“!{S} Повика Миладин. „Сад можемо без бриге овде тражити до мрака“.</p> <p>У првом сандуку на 
 како овце чине штету па ни мукает“ (ни бриге).</p> <p>„Исто тако, као и ти ономад што седиш кр 
.{S} Он је пио на рачун глади, на рачун бриге, на рачун голотиње и босотиње, па је заразио свој 
ој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се привређује, к 
неш за то?{S} Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Како би оне поступале да нас нема.{S} Спасоја  
лепоту.{S} Даница је сада водила велику бригу о тој ствари, којој она беше највећи узрок.{S} Он 
вече долази муж са рада свог или туђег, брижан, зловољан и уморан. <pb n="10" /> Она не сме да  
о дете почнемо испочетка његовог живота брижљиво чувати и неговати по упутствима науке о здрављ 
S} Продера се онај млађи.</p> <p>Ружица бризну у плач молећи свог девера.</p> <p>„Ћути брато!{S 
љу у колевци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која 
а својим задругарима да се свак за себе брине; да вуче свак на своју страну.{S} Сад <pb n="26"  
 нисмо ни струка обрали.</p> <p>„Што се бринеш за то?{S} Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Как 
ле — док порасте и само о себе почне се бринути; од тог детета можемо имати у свему здравог и и 
 /> за појас, а десном усекњиваше нос и брисаше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кре 
Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто и бристро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје њего 
 онако омрзо живот“.{S} Говораше Ружица бришући сузе.</p> <pb n="42" /> <p>„Замислите какав је  
 Једини ратар не уступа сунцу, већ ради бришући са лица крупне капље зноја.{S} Ради за то што м 
а, косе смеђе, очију зелено-граорастих, бркова густих а кратких; зуба ситних и честих; врата кр 
ве.{S} Једном речју — задовољити толики број чељади са различитим укусима и апетитима, а нарочи 
елу, два сталежа, најрадије држе повећи број паса.{S} А то су: људи имућни, који стрепе од лопо 
е воћњаке и винограде; окалемио огроман број разноврсног воћа, оградио сво своје имање прошћем  
 4 брата, од којих сваки имађаше умерен број мушке и женске деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, да 
олико смо имали у задрузи.{S} Јер слуге броје данове, и надничари сатове.{S} Они раде без воље, 
рата.{S} На имању великом, и са великим бројем разне стоке са 7 нејаке деце и две немоћне жене. 
 али хрђав господар.{S} Нити је умео да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њ 
 поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми в 
а.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} Упаде 
онце, кашике, сврдлове, сикире, мотике, будакове, ашове, плугове, ралице, раонике, разбоје, брд 
еши и заварава га разним досеткама — да буде мирно и да се покорава вољи њиховој — све нешто ша 
нема никаква разлога, никаква основа да буде поштен и моралан човек, тај се може купати у пороц 
и живог створа на земљи који не жели да буде најбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас,  
видети.{S} Гледај богати добро немој да буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а очи му се склап 
Даринка има падаћу болест...{S} Немо да буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не 
их људи.{S} Оружје ваше против њих нека буде љубав и доброчинство._</p> <p>„Ако све изделите, б 
змите пример мудрих и вредних пчела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико исто  
} Па ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њихове.</p> <p>Не може сиромах радити ка 
оро умрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде вечити пример у вашем животу.{S} Понашајте се као  
им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају — оне од тешког умора место ручка  
аћајући им више но други — само нека то буде њихово као што је некад било.{S} Често су пута они 
ти примљен за потајника.</p> <p>„Ако то буде, добићеш од мене добру напојницу.{S} И одиста сутр 
 кад ми помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био чове 
 луд — право велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам пос 
 ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удесила.</p> <p>— Али окрећи јој памет нека 
 <p>Ја сам учинио своју дужност, ако ти будем отворио очи разума, да са њима видиш како ничу „Л 
а синко мајчин ја ти нећу опростити ако будем жива?{S} Плакаше Даница и заврташе рукаве своје к 
 <p>„А кад?</p> <p>„Петнаестог треба да будемо у месту.</p> <p>„Авај људи!{S} Што ћемо се сада  
чини, све сам вам казао што треба па да будете срећни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и ра 
 исто и у кошници остане.{S} Немојте да будете простодушнији од пчела и мрава.</p> <p>„Чувајте  
{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{S}  
ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим 
 послужи, те да свуда и на сваком месту будеш сталан и присебан и тако избегнеш оне незгоде, ко 
резањем:</p> <pb n="93" /> <p>„Марко, — буди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за т 
пито шта почини са Цмиљком — шта вам би буди Бог с нама.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би и  
м и украденим. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Је 
ом свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У 
могла навести.{S} И као год што је мене будући доброг учинити злим — тако је тешко и још теже з 
а да прикупљујете земљу, да осигуравате будућност својој деци.{S} Ђеца се једнако рађају и прир 
о зараде у штедњу и тиме су осигуравали будућност своју.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ично трпљење — чемеран живот.{S} Нада у будућност више куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах д 
е друкше бити.</p> <p>Интереси живота и будућности захтевају да се узме оно што срце хоће.{S} Ј 
>„Ђе су паре, старога чича Јеше.{S} Оне буђаве дукате донеси нам, или ћемо ти поклати сву чељад 
ерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница се откану више мо 
S} Крв појури на све стране као страшна бујица са огромне врлети — а лупање срца могло се чути  
ну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при каквом пљуску или топљењу снега услед чега бе 
 самој кошуљи која се таласаше на њеном бујном телу и бељаше као снег, отпоче љутито и набусито 
овеков — а шта је тек остало за младост бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе осећаје  
и разбацати њихове делове по дворишту и буњишту — који ће се за извесно време повлачити па и по 
за дан које каква јела.{S} Док се усече буранија, или кромпири, док се обари купус или зеље — т 
едрим небом сва <pb n="53" /> трула.{S} Буре му стоји под стрехом и на њ капље вода труне и про 
ре, ограде и т д.{S} Док купише качице, буриће, чаброве, ћупове, чутуре, вреће, торбе, лонце, к 
 који је обема рукама притиште на своје бурне груди.{S} Даринка му поче враћати пољубце и прети 
ез страха и бојазни — заклоњен за тврду бусију — за леђа свог оца — од кога су сви дрхтали.</p> 
и зденуто а не ограђено, те га чупера и буче које чија стока.{S} Зденута пшеница у стог или крс 
ети и седми узели бучук (мерац) брашна, бучук пасуља, два пшенице, три кукуруза и т. д.{S} Па к 
 чување.{S} Четврти, пети и седми узели бучук (мерац) брашна, бучук пасуља, два пшенице, три ку 
за онако добре волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која од мршавости и изнурености заплећу н 
ше не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сада један издржава, толико о 
ке, док многи други натоварили на своје буџаљиће незнатан товар па целу ноћ гурају голим рамени 
 за штету неће залећи још оволико твоји бушина да имаш!?</p> <p>Она занеми од јада, угуши се од 
мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу кукају 
живети а часно и поштено умрети.</p> <p>В. Јањић.</p> </body> <back> <div type="notes"> <note x 
ђавола на врата да сваки дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изабро.</p> <p> 
г чистог карактера и јасноће душе свуда важан, призван и прибран.{S} Јеша је од изласка свог из 
 измена у кући Перевића постала је врло важна полазна тачка која води растројству задруге, која 
што му је неки хајдук поклонио.{S} Неке важне мисли обузеле су га.{S} Пред њим је стајала чутур 
 на одело, обућу и чистоту.{S} Ове врло важне намирнице које су у <pb n="36" /> тесној вези са  
не, има ћемо ми да разговарамо о некоме важном послу“.{S} И тако се растадоше.</p> <milestone u 
губити.</p> <p>Свет је од постанка свог вазда налазио благодети у задругарству, и што се год ви 
ницу која је до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој башти коју чувају мала и неја 
ичарима.{S} Сад се и они поцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни почешати се.{S} Хран 
у.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радницима.{S} Никад с 
уће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су свиње нагрдиле дјете, опет не тре 
рисала.{S} Да пошљем побратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и 
 је нећу узети.{S} За тим устаде, оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је био опремљен — јер је 
ан узе зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више стојећи но се 
 је неприметно дошао и сео на праг свог вајата и слушао своју Цмиљку како тепа ономе чега они н 
знали Обрена Мандића — кад је изашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшире у рукама, како  
жећи чакшире у рукама, како је одмах из вајата изљегла Цмиљка са расплетеном и разбарушеном кос 
пце.{S} Он устаде — те заклопи врата на вајату и понова се врати у кревет...</p> <milestone uni 
 докторима и траварицама, и неком би од вајде — али Марковој и Стојиној деци не поможе ништа.{S 
своју, кад оне ту нису?</p> <p>„Није ти вајде то говорити ништа лудом народу.{S} Ми се морамо с 
колико је мого.{S} Често пута, он је се вајкао код Данице, како су они лакомислено упропастили  
овор.</p> <p>„Бога ти, зар помрјеше она вајна ђеца Даници?{S} Запита једна.</p> <p>„Ада ја!{S}  
ог не милује.{S} Била је закрочила оног вајног Живана, и није га сматрала ни за луду дувана.</p 
и је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и о 
де у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло вод 
 више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају 
крњити.{S} Једном речи ишло је све како ваља.</p> <p>Од тренутка — када ова приповетка почиње б 
ане издатке кућевне, али се рађаше како ваља.{S} Сваке године по једна четвртина његова пређубр 
м — па да одевам нас седморо онако како ваља“.</p> <p>— „Сасвим тако“.{S} Рече Гвозден.</p> <p> 
так.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли језици говоре, 
има земље то је заузето, управо оно што ваља.{S} И они раде, то не треба губити из вида; раде и 
 заклопац — док не изиђе све што је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?!{S}  
ван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} Повика Стоја.</p> <pb n="108" /> <p>— Девој 
би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ повикаше њи 
икакви а хране ни мало, па откуда ће то ваљати и одговарати својим циљевима.{S} И шта мислите,  
 <p>Мића Мартић, најмлађи брат Цмиљчин, ваљда је заборавио — да му сестра није тамо код Ивана,  
е умела да цени неваљалство Иваново.{S} Ваљда утицајем своје тетке Данице — она је овако мислил 
са робије — мало вештије хара и краде — ваљда се тамо научио.{S} Фебруарски данови увек су пром 
p>— Еле, шта би и ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Одговори Иван тужним гласом гледајући  
е дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, хоћу!{S} Али морамо се често саст 
е половину празне земље што рачунате да вам је воћњак на који порезу плаћате.</p> <p>Виноград б 
о су саставни делови машине.{S} Нећу да вам ређам машине индустриске, кад и ви имате машине рат 
Section" /> <p>Ето драги читаоче.{S} Ја вам, ма и површно описао овај жалосни и грозни случај,  
на руке, па после радите што оћете — ја вам нећу осветлити.</p> <p>Ћу де.{S} Ете некога право к 
стало још нешто — <pb n="104" /> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не 
ци у ладној тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l> < 
тетим и украденим. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> < 
у скоро умрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде вечити пример у вашем животу.{S} Понашајте се  
а оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p>  
бало погријати и појести.{S} Па и стока вам опада сваки дан — мој отац продаје јагње од месеца  
ун сразмеран води која окреће коло, она вам мора лежати.{S} Наместите целокупан разбој и доведи 
 те ни пито шта почини са Цмиљком — шта вам би буди Бог с нама.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шт 
ајам.{S} Немојте никоме казивати за шта вам треба, јер може полиција дознати — па ће за њима у  
 руке.</p> <pb n="95" /> <p>„Чините шта вам драго, ја вас нећу проказати, и помагаћу вам, само  
поче.</p> <p>„Па и поделите се.{S} Боље вам је „сиротовати него срамотовати“.{S} У овој се кући 
ли и као такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помрете од глади, но да се захраните хлебом о 
јте ми више од 100 дуката.{S} Толико ће вам се донети где речете.</p> <p>„Ни паре од 200.{S} Ре 
оји вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора беше заруди 
ати већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.</p> <p>„Сад ти тражимо 100 дуката, а 
имо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — док вам не опашемо усијане вериге по  
о не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не мете прстен на руке, па после радите што оће 
<p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — док вам не опашемо усијане вериге по голом телу.{S} Тад би  
поче Јеша.</p> <p>Мени се чини, све сам вам казао што треба па да будете срећни.{S} Ја ћу скоро 
е цео плуг и запрегните волове, али ако вам једна чивијица фали — морате сви дангубити.</p> <p> 
а милости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо вам благодарни, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт м 
{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје  
посла, како се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа,  
муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге ваше...{S} Сви ови б 
раго, ја вас нећу проказати, и помагаћу вам, само моје не дирајте“.{S} Тако је он говорио крадљ 
ости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S} Зар ниј 
а — кад то постигну — они ће тада према вама бити немилосрднији но ви према њима што сте били,  
ећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама свима на равне делове, јер више <pb n="16" /> вред 
дном, па је било свакад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нема места чуђењу.{S} Незнање р 
би ја што купила или платила рад другом вама ни једном не би било право.{S} Сад од Петровадне И 
 сви, Марко запита.</p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их  
 сви други знати када мене нестане међу вама.</p> <pb n="12" /> <p>Ова кућа није никад затворил 
по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> <p>Вама пролази време узалудно Ви сад кад можете, кад сте  
.{S} Оно не може ништа сметати пошто је ванбрачно.{S} Њега ће узети женски род — и квит посла.{ 
лукава и препредена.</p> <p>Даница беше ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу вична.{S} Н 
p>За несрећу своју па и још многих беше ванредно леп.{S} Црномањаст, ћосав, здрав, снажан и пот 
као у неком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радн 
ру па задовољно седи и пуши.{S} Даринка вари млеко и узгред припрема вечеру, док на један мах о 
 није тако корисна колико у себе садржи варки и обмана, опасности и неприлика.</p> <p>Једини он 
па оде код Марка, а одатле обоје у окр. варош.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код судни 
ај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему ће купити аљинице ко што варошчад носе, па  
јсци, беше наредник жандармерије у окр. вароши.{S} Једном га спази где стоји на пијацу међу гом 
 Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали назоби их и из 
/> <p>Беше у очи недеље.{S} Марко био у вароши — па рано дошо.{S} Сео у кућу на троножну столиц 
рукавице и т. д. а поред тога радила је варошкама разне послове, и зарађивала лепих пара.{S} За 
 у варош, њему ће купити аљинице ко што варошчад носе, па гаћице, па чипчице, па капицу од вуни 
зов те се кад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се навикли,</l> <l>У гробници у лад 
вој отац били сте немилостиви, па ни за вас нема милости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо вам благ 
љи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на 
 n="95" /> <p>„Чините шта вам драго, ја вас нећу проказати, и помагаћу вам, само моје не дирајт 
имена Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </ 
ранећи.</p> <p>— Да не би пала сумња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па 
 поломљено цвеће,</l> <l>Озов те се кад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се навикл 
н:</p> <pb n="106" /> <p>— Шта учинисте вас двоје за толико?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало ко 
ао какав велики говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дужности ослободите.{S} Шес 
>„Ја немам.</p> <p>„Немој те људи кумим вас Богом сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме глоби 
 га слушаху.</p> <p>„Немојте тако кумим вас Богом!{S} Немојте наопако ако Бога знате!{S} Зар ст 
оклати сву чељад по кући.</p> <p>„Кумим вас Богом убите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А дец 
олетних мушких глава још толико, колико вас је данас.{S} Узмите пример мудрих и вредних пчела к 
ача и једног одборника, и рече:</p> <p>„Вас двојица идите у поље, те потерајте сва 4 вола и коњ 
ек кад се млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти  
а јадна на живој је муци — месила леб — ватра велика — па се само успушило по кући.{S} Одговори 
.{S} Даље или ближе куће види се велика ватра код житног коша, ту стоји као пласт велика гомила 
рата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђаше Перуника и предијаше кудељу.</p 
у 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, један лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 јарма воло 
p>Једног дана рано с пролећа, запуши се ватра, по качарама, коморама и зградама око куће Перови 
о.{S} Па зар да се у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како имају сестру врло лепу девојчиц 
.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оче проклет да си.{S} Земља ти 
просу се.</p> <p>Док скиде оно млека са ватре што је остало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо с 
о забашуравају и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, о 
апослетку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре и спушти велику котарицу грожђа крај себе — па је 
тави га да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво грање гледајући пажљиво у бакрач,  
ху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу своје женско младунче.{S} У ват 
Куку мене.{S} Остаде ми дјете само крај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти ухватио стоку у мо 
одскочи угљевља у лонац који се ту крај ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за инат кошуљицу у 
то тако, као и ти ономад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док  
у те оптужи Марка за покушај убиства са ватреним оружјем.</p> <p>Сутра дан, Марко долази са лек 
 скоро сваке куће виде се веселе по 3—6 ватри у једном реду — то беху пушнице — где сушаху сеља 
на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам за себе кува скувао би  
та умесити леб један за све и на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} Један кувар, ко 
оро — осморо, и млеко јој сво искипи по ватри, онда неко јој нешта реко, а она дочепа мотку па  
су могли више заједно, и поделили се са ватром, али не и са имањем.{S} Покушавали су неколико п 
ири сир — пере и чисти — и узгред тарка ватру те се кува ручак.</p> <p>Иван пун блаженства и ми 
и положи воловима, дотле Спасоје наложи ватру и пристави лонац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чек 
ше на крилу своје женско младунче.{S} У ватру беше управио поглед — а мисли су му прелиставале  
 што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ватру — повика први Даринци.</p> <p>— Не требају вериге 
о до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“</p> <p>„Оно ист 
ла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају 
 сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало ручица не отпаде и не оста дјете бо 
е да се мало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца нису могла дохватити.{S} Додаде К 
т дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На против то се у нашој кући  
о пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{ 
вој опет обалио неко за инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пасти.{S} Оној гурн 
} Онај старији скиде вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отпоче млађи.</p> <p>„ 
те рада, како немате посла, како се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зноја. 
м благодарни, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт много да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвим 
ада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге ваше 
“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово изреч 
е нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У народу је такав обичај, да а 
а дана за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је година по 3—4 динара.{S} Т 
ребискаше сваку ствар и направише читав вашар у згради, али нигде и ништа.</p> <p>„Шта ћемо сад 
о њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту мо 
на неколико места.{S} Једном на сеоском вашару Марко потплати неке пијанице и своје љубавнике д 
био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири године он се про 
ца се једнако рађају и прирастају.{S} А ваше имање није тако велико.{S} Нама треба још земље“.{ 
песме које сте певали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака 
а ћу вам давати добре награде за услуге ваше...{S} Сви ови бедни људи одрекоше се мотике и плуг 
те се од злих и хрђавих људи.{S} Оружје ваше против њих нека буде љубав и доброчинство._</p> <p 
ло — да поменемо „паре хајдука Мартића“ вашег брата?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— Па немојт 
озвољених срестава да постану господари вашег добра — кад то постигну — они ће тада према вама  
вот и рад нека вам буде вечити пример у вашем животу.{S} Понашајте се као што сам се ја понашао 
што је најгоре и најгадније напунили се вашки као шипа.</p> <p>Кад Марко виђе ову ругобу на сво 
цепана, распојаса, гологлава, неумивена,вашљива и т. д.{S} При том кад се узме <pb n="37" /> у  
ећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се  
ну недеља, скоро при концу маја.{S} Дан ведар и чист као огледало.{S} Од рана јутра почеше крст 
о са једним обручом стоји у воћњаку под ведрим небом сва <pb n="53" /> трула.{S} Буре му стоји  
.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ведрице, (крављаче) бакраче, кружиће, карлице, кутлаче, 
ући.{S} Вечераше и разиђоше се.{S} Небо ведро као стакло, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше  
 лица жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа густих и црних, очију црних и бистрих као кристал. 
зубима.{S} Нос крив на једну страну.{S} Веђа једна спуштена а друга дигнута до по чела.{S} Ноге 
ну или нижу цену.{S} Други опет, иду на вежбања војна сами или са стоком, па траже трошка и кад 
единог брата, па се спреми и оде сам на вежбање.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мартић  
лато.{S} У јесен се говораше да ће бити вежбање војника.</p> <p>Обвезници се зваху судници на с 
“.{S} Запита Милорад.</p> <p>„Саопштише вежбу.</p> <p>„Колико?</p> <p>„Месец дана у месту.</p>  
 отпаса појас и даде једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи заповеди слуга 
људског Исус Христос рекао је: „Што год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја сам  
ња, не могоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера се други показујући прстом на Да 
иоци долазе на њиву — једни жању, други вежу — трећи товаре на кола, вуку и дену — све лагано — 
де једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи заповеди слугама и Савци — да ид 
Даринку.</p> <p>Она приђе и поче али не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ватру  
у око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} Званичник изађе на поље и з 
у — само остадоше још 4 Милорадова вола везана који од јуче нису окусили, ни сена ни воде, и ко 
екао је: „Што год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио своју дужност,  
је Бог тако хтео и њихова срца сроством везао.{S} Позваше га у кућу и одмах метуше јастук где ћ 
ах уђе Даринка у кућу и донесе најлепше везене чарапе — те му их тури преко крила и пољуби га у 
амирнице које су у <pb n="36" /> тесној вези са здрављем и животом човека, радиле су све јетрви 
људи у великом су пријатељству и тесној вези са бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а 
едном и другом.</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци долазе на њиву — једни жању, други вежу — трећи 
стану сви, а зими кад жене шију, плету, везу, преду, гребенају и т. д. <pb n="21" /> Устане ста 
е, газда Иване — повика један.</p> <p>— Везуј се! — повикаше други.</p> <p>— Шта оћете.{S} Пови 
стаде спуштајући дете на земљу.</p> <p>„Везуј се, викну онај први.</p> <pb n="84" /> <p>Милорад 
гинути.</p> <p>Али проклето себичњаштво везује људма очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у 
вила је све гледаоце.{S} Ено они ти сви веле „Неће му пред добро бити“.</p> <p>— Ти и твој отац 
говарају нам они.{S} Кад нам тако у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу к 
бриса своје крваве руке о његове кошуље велећи му: „На овај грех ти си ме навео, прими крв ове  
ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ћ 
ивот него њојзи.</p> <p>— А како о томе вели Цмиља?{S} Запита један хајдук.</p> <p>— Она је луд 
јући им онај стих из светога писма који вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платити јав 
 је мало ослабио. <pb n="17" /> Мало он вели, али то старом и за гроб спремном човеку много је. 
milestone unit="subSection" /> <p>Право вели народна пословица „Каква клада, такав ивер“ или „о 
p> <p>„Врана не може на два коца“, тако вели народна пословица.{S} За Стоју је имало више колац 
ресудили, она све лепо са мном — и само вели „ништа ми није жалије — но што ћеш ти мислити баш  
ла да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништа.</p> <p>Обрен  
вата их у кола — дотле Милан спреми 3—4 велика кукурузна леба, лонац, ћасе, кашике, соли, сира  
 великог и зализаног чела жарила су два велика ока која беху управљена <pb n="28" /> на покрет  
а на живој је муци — месила леб — ватра велика — па се само успушило по кући.{S} Одговори Даниц 
 крвљу пренеразише се од чуда и настаде велика ларма и граја, псовка и претња и то не толико зб 
 задужише све своје имање.{S} Пореза је велика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb n= 
је велика сума.{S} Петнест и сто, то је велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и примили 
та готова новца“.{S} Шапташе он. „То је велика сума.{S} Петнест и сто, то је велика разлика.{S} 
 ракију.{S} Даље или ближе куће види се велика ватра код житног коша, ту стоји као пласт велика 
руги пут“.{S} Дали ко више.{S} Скупи се велика гомилица лицитаната, дође и механџија — један ци 
ићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и 
ићете мрски и Богу и људма, и отрпићете велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и 
твори врата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђаше Перуника и предијаше куд 
да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опет ни стопе једне нема земље, а да се  
 динара годишње.</p> <p>„То је прилично велика сума.</p> <p>„И не би била, господине учо, да је 
тра код житног коша, ту стоји као пласт велика гомила не окомишана кукуруза.{S} Око ње се врзма 
икама јавним и чистим као сунце.</p> <p>Велика позорја ћутећки науче више људе од најпризнатији 
жна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су сви пристати: да се ж 
азбарушену косу левом руком а десном за велики нож, који му стајаше за чарапом десне ноге.{S} Н 
и отпоче врло одмереним тоном као какав велики говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од 
ажна.{S} Милорад је био у време женидбе велики пробирач.{S} Било му се око закачило за неке мир 
собу.{S} Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ са чивилука и мету уста његова 
икад, данас је настало оно доба које је велики поборник светски Исус Христос заповедио „Гледај  
и слободним вољама, <pb n="25" /> то је велики и крупан посао; и од свега тога украсти времена  
{S} Пропаст.{S} Смак света“.{S} И порез велики, рад још већи, род никакав.{S} Да се прода.{S} Т 
ти се и не живети.{S} У прилог овоме, и велики ђеније рода људског Исус Христос рекао је: „Што  
И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши.{S} Они хоће да се надмећу један над д 
ао ми је покојни Бата, да су самоубилци велики грешници.{S} Ал тај исти Бата са моје двоје неви 
смешећи се чиј се смех беше помешао сва великим знацима злобе.</p> <pb n="30" /> <p>„Казаћу ти  
овуче, а Марка и Ружице још нема.{S} Са великим нестрплењем изгледа се на њих.{S} Дође и мрак.< 
к у корист Иванову.</p> <p>Цмиљка је са великим болом издржала оволику неправду и смерно отишла 
p> <p>И тако се радило.{S} Радило се са великим натезањем и незадовољством.</p> <milestone unit 
 полећеше му сузе...{S} За овим рече са великим напрезањем:</p> <pb n="93" /> <p>„Марко, — буди 
 свога брата.{S} На имању великом, и са великим бројем разне стоке са 7 нејаке деце и две немоћ 
“ Отпоче Милорад изнемоглим гласом и са великим натезањем.</p> <p>„Чујем брато!{S} Одговори она 
нала и Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико изненађење целога света пронесе се глас да је и  
 Од његове предузимљивости стидело се и велико и мало.{S} Од његова карактера све је дрхтало.{S 
{S} Скупи се цело село и плакаше мало и велико.{S} Милорад сахрани <pb n="76" /> свог рођеног и 
постеље.{S} Све мушко и женско, мало им велико стајало је крај њега.</p> <p>„Драга децо —- отпо 
и прирастају.{S} А ваше имање није тако велико.{S} Нама треба још земље“.{S} Савка ово изређа к 
јиле се у једно.{S} То предсказује неко велико зло.</p> <p>Рано с пролећа полиција уђе у траг х 
е дан Ускрснућа Христовог.{S} Пролеће у велико, још само глогови не беху цветали ни листали, а  
а виђаше испод губера.{S} Испод његовог великог и зализаног чела жарила су два велика ока која  
већем гњеву, а сем тога раздражен усљед великог пића ободе свог вранчића те дође до Марка, одма 
 онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Човек уморан, као и болестан.{S} Они  
ш 8 дрвених обручева на каквој огромној великој каци.</p> <p>Једног вечера он леже у кревет са  
.{S} Према томе, детету је живот у врло великој опасности.</p> <p>Сутон се повуче, а Марка и Ру 
ако се животарило две три године, али у великој свађи, кавзи и незадовољству.</p> <p>Једног про 
 неколико пута пољубише за тим се он са великом осудлошћу отрже и оде комишиоцима — а они одоше 
 што више имања приграбимо, и кад смо с великом муком и трудбом то постигли — сад ће да нам гла 
не, преухитрене, у наглости, у журби, у великом послу и т. д.{S} Они сви раде полако, али сталн 
ама које податкивају људски живот.{S} У великом раду, у непрекидној журби, човек измени и оно о 
ло.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад у великом послу нисам могла ни кошуље да му оперем како т 
ен пијанству и т. д.{S} Инокосни људи у великом су пријатељству и тесној вези са бедом и невољо 
задрузи богме,</l> <l>Јој јадна у послу великом.</l> <l>Не презнајући свеца ни празника,</l> <l 
лорад оста без свога брата.{S} На имању великом, и са великим бројем разне стоке са 7 нејаке де 
ојачку лепоту.{S} Даница је сада водила велику бригу о тој ствари, којој она беше највећи узрок 
 <p>Дође дан — и она роди мушко дете на велику радост Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Ив 
за усијане вериге и подиже, па онда узе велику кукачу са прочевља и око Милорада опаса вериге.{ 
, па одједаред тога се одрећи и учинити велику и наглу промену — опасно је за здравље и живот с 
н.</p> <p>Иван седе крај ватре и спушти велику котарицу грожђа крај себе — па једаше са својим  
х метака.{S} За овим у зору, узме једну велику кладу па гурне у врата свог подрума и иста извал 
која се даду превити на све стране, већ велим за самог себе.{S} Грех је најслађа тварка на земљ 
>НАМЕЊЕНО ЗАДРУГАРСТВУ</p> <p>од</p> <p>ВЕЛИСЛАВА ЈАЊИЋА</p> <p>економа</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Ш 
мет да се убијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уздахну — она н 
давде не могу устати.</p> <p>„Па шта ти велиш?{S} Одговори она са свим благо, трудећи се да му  
“.{S} Опет Живан.</p> <p>„Јес!{S} Право велиш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчи 
и л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није  
не да?{S} Она није мала.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море  
а је пресуда постала извршна, а Иван се венча <pb n="118" /> са Даринком Сретеновом.{S} Живе ле 
 по путовима.{S} Сватови пошли цркви на венчање — па нису могли путом од силног блата, већ ено  
ви код Маркове куће и доведоше девојку, венчаше се па се разиђоше.</p> <p>Цмиљка је била добро  
дужнике.{S} Кад се набере повелика сума вересије — онда дужник у место новца даје лакат са најв 
 па и самог злата.{S} Па колико пропало вересије?{S} И кад се сумира — кућа с дана на дан све п 
аку, за незнатну цену, па најчешће и на вересију.{S} Кућни лопови сву као и кријумчари монополи 
ком.{S} Ономад турим ђетињу кошуљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат обали у ватру те и 
кукачу са прочевља и око Милорада опаса вериге.{S} Врело гвожђе падало је на тело голо које је  
веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ватру — повика први Даринци.</p> <p>— Не треба 
е главом платити.{S} Онај старији скиде вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отп 
 гвоздену кукачицу те закучи за усијане вериге и подиже, па онда узе велику кукачу са прочевља  
е верујемо — док вам не опашемо усијане вериге по голом телу.{S} Тад би посуктали жути дукати к 
си.</p> <p>“Ми смо сви повезани у једне вериге, па кад један падне он повуче и остале за собом. 
 Рече млађи — и даде знак ономе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми више од 100 дуката.{S} Толик 
овика први Даринци.</p> <p>— Не требају вериге, него паре, или живот — рече други.</p> <p>У тај 
лица и <pb n="68" /> надница била им је верна другарица.{S} Стоке нису имали, сем кокоши.{S} Че 
воје јетрве Круне, која беше послушна и верна као извежбано куче али само беше много пипава (сп 
игледну пропаст, и ти чести примери, ти верни другови сваког самца уче без прекида, и ако своји 
де и назоре.{S} Довде смо мислим изнели верну слику из које се види како страдају самци и иноко 
казивала невиност своју — нико јој није веровао па ни рођена њена браћа нити снахе.</p> <p>Не п 
</p> <p>Мало по мало, крадљивци стекоше веру у њему, и увек су му се исповедали: шта су и где п 
?</p> <pb n="100" /> <p>— Она никако не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вел 
да ће ти смрт олакшати грех...</p> <p>— Верујем да неће, али шта ћу сад!?</p> <p>— Треба да се  
 је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћ 
 Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у кући, па  
Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом старини чича Јеши, у оне речи, к 
е него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — док вам не опашемо усијане вериге по голом т 
ећи дан — иде се пријатељима, пева се и весела и напија се чаша у славу узор мученику Исусу Хри 
.{S} У близини скоро сваке куће виде се веселе по 3—6 ватри у једном реду — то беху пушнице — г 
.{S} Они живе задовољно и само певају и веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути дух 
то га подржава да живи — да се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе 
ше и једоше, пише и разговараше се мало веселије но пређе — али и о другим стварима.</p> <p>Тек 
дина управљао кућом.{S} Пропратио многа весеља и жалости, крстио и сахранио, оженио и удао.{S}  
ху ћутке, без здоговора, без смеха, без весеља и шале.{S} Тако прође неколико дана.</p> <milest 
а.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} На њи 
Један иде на позиве власти, тај исти на весеље, на жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Једа 
ла — па цели месојеђа све саме свадбе и весеље.{S} Шурак Чилашов доводи девојку — и он му војво 
ко се и осване.{S} Ова узајамност — ово весеље и песма усхићава живот човеков — а шта је тек ос 
је после службе Божије остао цео свет у весељу, у игри и песми, у шали и смеху пијући и разгова 
е шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сва 
и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од радости и милине.</p> <p>Сутра  
дан плас, грмљавина већ подмукло тутњи, ветар дува и отежава рад.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Ма 
тако се изређају сви као зубци на точку ветрењаче.</p> <p>Нестало три овце, двоје свиња, ћурака 
у.{S} Тек се они зауставише, а Иван као ветром ношен — ухвати Даринку за руку.</p> <p>Даницу ст 
естре.{S} Оне се не ређају шта ће која, већ раде што стигну и што је на реду да се уради.{S} Он 
 нешта, и ако му она није ништа шиљала, већ га Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро  
ено огњиште и ако је на то право имала, већ је се преудала за једног доброг домаћина са којим к 
 мајка.</p> <p>— Она није из овог села, већ из Г...</p> <p>— Па чија је?{S} Повикаше радознало  
вао савесну поделу рада међу члановима, већ се обично из околине гунђало и шаптало: „Никакав ра 
да једно друго носимо на својим леђима, већ ја сама морам одевати себе, мужа и петоро деце, а к 
авом да удари.{S} Он сиромах то не зна, већ се тужи: „Е брате настаде рђаво време.{S} Некад је  
 — па нису могли путом од силног блата, већ ено их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко  
 по образу.</p> <p>Стево не рече ништа, већ оде са овим зликовцима, и изгубише се у густу помрч 
„То ти не мож’ наћи код приватних лица, већ иди код начелника па нека ти да државни новац те от 
вине или сламе.{S} Нема свињама свињца, већ му се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{ 
 тихо и мирно, како они ништа не траже, већ им је најглавнија утеха та, што је част њихове сест 
ва, која се даду превити на све стране, већ велим за самог себе.{S} Грех је најслађа тварка на  
еграђивано, и то више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сада један 
адаћу болест...{S} Немо да буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ј 
 Тај обрт, тај „левокруг“ не чине људи, већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је настало време 
а за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одго 
пови.{S} Али није им давао што их жали, већ што стрепи од њих, да му не учине какво зло.</p> <p 
и.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S} Отимаху се че 
рече.</p> <p>— Не само ви моји укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене није увредио — и 
их снага — они нису могли више стојати, већ седоше.{S} Даница се и нехотице сакри за један жбун 
ије запуштио имаће своје усљед лењости, већ усљед немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом да удари. 
ак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ овој нашој назови браћи Милораду и Милану.{S} До ск 
.</p> <p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кројио планове — како ће једног вечера исшибати  
ком.{S} Рад производи не само у човеку, већ и у свима животињама које раде саме за себе љубав — 
равку.{S} Једини ратар не уступа сунцу, већ ради бришући са лица крупне капље зноја.{S} Ради за 
ова.</p> <p>„Ја се не жалим што узимаш, већ се жалиш што си одљуд.{S} Што волиш да се свађа и < 
У апс!“ Прошапта Милорад.</p> <p>Не!{S} Већ у болницу —</p> <p>„Шта ће тамо?</p> <p>„Полудела ј 
На мртво!?</p> <pb n="90" /> <p>„Не.{S} Већ га свога испребијали и испекли, тражећи да да новац 
p>„Је ли издала тапију?</p> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дуплом ценом своје-ручно написату и потпис 
х руку.{S} Не!{S} Ни једно ни друго.{S} Већ продавачица свог и туђег тела.{S} Постала је блудни 
едно место, да ти испросимо девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да н 
ег синчића дали су...{S} Не у школу.{S} Већ у службу — те чува овце и свиње код једног имућније 
з њу.{S} Па и не чекаше да спане роса — већ почеше брати, и скоро набраше једна кола док стигош 
 па да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим се убиће тебе — несрећниче мој — који си тек  
ако Гвозден није тог вечера имо пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздв 
ра’.</p> <p>— Али то се не зове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p 
х, после познанства са Даринком.{S} Има већ 3 год. како она од то <pb n="115" /> доба још девуј 
љиво гледа пред-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се 
совка и претња и то не толико због жена већ само због деце, јер родитеље ништа не може разјарит 
просуши и укупише један плас, грмљавина већ подмукло тутњи, ветар дува и отежава рад.{S} Пљусак 
 никад — па нека узме сама, не само она већ свака.</p> <p>„Да узмем сама.{S} Па ти да се жалиш  
/p> <p>Милорад на ово не одговори ништа већ дуго размишљаше и у томе заспа.</p> <milestone unit 
такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, онда новорођеним дају имена груба као:{ 
е као поплава, као пожар.</p> <p>Даница већ стиже и, изагна овце које починише за непуних 5 мин 
 њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или  
ндају ногу пред ногу.{S} Суруџија приђе већ близу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би п 
 ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20  
као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико места обелоданио и сам Обрен, који је з 
ен — али не испаде онако како људи желе већ како судбина донесе.</p> <p>Марко окарактериса и се 
тог или крстине, па не овршена на време већ чекати кишовиту и магловиту јесен — док све миши по 
ти све жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће, нема живота, нема  
окопкале да је Даринка трудна — и то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су 
 n="37" /> у обзир младост не само деце већ свију животиња, која се ни мало не обзире на време  
стоке, они и не заграђују своје башчице већ ту на раскршћу, између путова и т. д. посејали неко 
пољуби га у руку.{S} Мића ништа не рече већ извади двоје по пола динара и мете на софру.{S} Док 
вјет у ливади.“</p> <p>Сељачке намигуше већ су прокопкале да је Даринка трудна — и то се већ ни 
н пуши и опија се — свађа се и туче — и већ пише облегације са интересом динар на дукат месечно 
на има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном одреди се претрес.</p> <pb n="67" /> < 
алиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} Упаде јој у реч Роса жен 
е откану више моде и посећивања игранки већ је само гледала децу своје двије очи.{S} Живан је с 
у сузе.{S} Сад се сећам њених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је до 
 парницу каква одавно није била.{S} Они већ имају сведока који им се нуде — да обелодане неправ 
S} А децу, жене и слуге, немојте дирати већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.< 
ића по други пут — немој ме више мучити већ ето ти пушка па ме уби.</p> <pb n="122" /> <p>— Мис 
ан. <pb n="10" /> Она не сме да прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и  
унала да ће се пограбити не само удовци већ и првоженци — да је испросу — али се преварила.{S}  
оше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога живота.{S} Узеше свећу од механџије 
о је даде?</p> <p>„Није је он ни прод’о већ Перуника.</p> <p>„И то за петнајест дуката.</p> <p> 
 л’ посло новац?</p> <p>„Он није посл’о већ тражи.</p> <p>„Кад до сад није нашо, одоцнио је.</p 
моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину — узео би за половину 50 дуката па квит по 
а како су се састали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка му се улегла 
 доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем 
еце.{S} Ружица, никако не седа на земљу већ само хода, час по кући, час око куће и по целој авл 
а живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не 
 хајдук.</p> <p>— Па немојте.{S} Јер би већа сумња пала на нас — да смо ми то убиство из освете 
ужују се са другим друштвима и стварају веће друштво.{S} Па и државе се удружују једна са друго 
ић оштар са обе стране и поче са недара већи кошуљу свуд наоколо, па доњи део свали као кожу са 
Смак света“.{S} И порез велики, рад још већи, род никакав.{S} Да се прода.{S} То је најбољи лек 
} Пореза је велика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} У г 
ављали.</p> <p>Водити коресподенцију са већином њих и радити ма какав рад, не може се никако пр 
цу на Марка.</p> <p>Петроније омрзе још већма Марка.</p> <p>Једном га потреви у пољу на путу.{S 
сположење своје савести нови са собом у вечан живот, то је овда боље и не рађати се и не живети 
ока, нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде своју поклану децу пренерази  
 без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан натовари једна кола пуна са наплетима и реч 
 Из собе није никуд излазио.{S} А свако вече скупљао је све своје пунолетне задругаре око своје 
и дан побећи у хајдуке ја стрепим свако вече и страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па 
ај ми шта хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ј 
 помоћи.{S} Кад ти Мартићи назову добро вече, и кад ти пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не  
ад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољни, њима се саопштав 
те ко жаром посуто, све село чује.{S} У вече долази муж са рада свог или туђег, брижан, зловоља 
ка са оно радника пожње шашину.{S} Па у вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} 
.</p> <pb n="97" /> <p>Кад Марко дође у вече кући запита га Стоја, његова жена:</p> <p>„Што се  
једно више и нема сво испребијала; те у вече људи дочепали пушке, ножеве и сикире — те умало ни 
д пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође чисто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} Запита М 
комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад видеше улицу попрскану к 
 своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дознадоше за учињену штету,  
рочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога вечера, умало се није дошло до боја где би дошле на ред 
 па му је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечера Гвозден се враћао са мобе на којој је своме сусе 
<p>Сретен Цветић, отац Даринкин, једног вечера и он приредио комишање — и код њега је дошо сила 
 већ је кројио планове — како ће једног вечера исшибати све жене у њиховој кући.{S} А кад се ве 
нема живота, нема ничега.</p> <p>Једног вечера он дође раније кући — па стаде ослушкивати око к 
ој огромној великој каци.</p> <p>Једног вечера он леже у кревет са својом добром женом Савком,  
страну и леже.</p> <p>Од овог значајног вечера, не прође много и Јеша испусти своју племениту д 
 незадовољству.</p> <p>Једног пролећног вечера.{S} Марко позва све чланове своје породице и поч 
и нечовечност.</p> <p>Једног празничног вечера, вечераше сви, а Даница не хте.{S} Нешто је љута 
 сведока сведоче — како су Гвоздена тог вечера тревили да је прошао некуд по мраку са пушком.</ 
 око 12 да докажу како Гвозден није тог вечера имо пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек  
у се са сведоцима одбранили, где су тог вечера били.</p> <pb n="131" /> <p>У раној јесени погиб 
 се све окомиша — онда се славно пије и вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те тако 
народ за ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечерас н 
с са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} Те  
чност.</p> <p>Једног празничног вечера, вечераше сви, а Даница не хте.{S} Нешто је љута.{S} По  
Тако копаше до мрака.{S} Одоше кући.{S} Вечераше и разиђоше се.{S} Небо ведро као стакло, месеч 
} За тим осуше пуцати из пушака, певаше вечераше и пише док и освануше.{S} У јутру одоше код по 
окомиша.{S} За тим одоше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божанск 
треба спремити кашика и виљушака — па и вечере <pb n="103" /> за комишиоце.{S} Али она неће сам 
љка — и да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече први хајдук.</p> <p>— А она девојч 
ти не хте — пошто је скоро било време и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стевану и Миленку ђацима Мил 
 Даница не хте.{S} Нешто је љута.{S} По вечери одоше сви на спавање.{S} Живан узе зубљу луча па 
ађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи поветарац дахну и освежи свако живо створење, к 
ен беше топла и тиха.{S} Јутрења роса и вечерњи поветарац једва нас опомињаху да је то јесен.{S 
S} Даринка вари млеко и узгред припрема вечеру, док на један мах отворише се обоја врата и у ку 
е.{S} Ја помогох мало сестри приставити вечеру.{S} Она јадна на живој је муци — месила леб — ва 
армонија разних тица и попића у мајском вечеру.{S} Две чутуре једнако иду од руке до руке — у ј 
мрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде вечити пример у вашем животу.{S} Понашајте се као што с 
д ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина живота.{S} Добра 
а само добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, док не умре природном смрћу.{S} Људи, који 
м животињама преткане.{S} Оне ту остану вечито и лутају по помрчини.{S} За њих нема милости ник 
{S} Моја је младост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много  
асветлити и показати им спасења.{S} Пут вечног живота.{S} Теби ће се још данас смркнути, али ће 
ечи, које говораше о бесмртности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сумња 
 има два начина живота.{S} Добра душа у вечности ужива са својим најодабранијим заслугама и врл 
м казном.{S} А браћа Мартићи осуђени на вечну робију.{S} Млађи је покушао да побегне, али га чу 
дник између парничара, судија, сведока, вештака, заступника и адвоката.{S} Отуда је он пунио св 
има.{S} А како је дошо са робије — мало вештије хара и краде — ваљда се тамо научио.{S} Фебруар 
у.</p> <p>Посреством својег лукавства и вештине, посреством много жена, девојака и људи трудио  
 од потере — а други се жив предаде.{S} Вештином полицајаца он признаде све па и то дело да је  
 се стави у службу код њих, и ко својом вештином и финоћом уме да им се допадне, тај добива врл 
пштио свом комшији Миладину једном врло вештом лупежу.{S} Сад му беше настао тренутак да покуша 
ам његове куће, па чим се сутон повуче, ви пређите и извршите дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А  
 своје вољно урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда изделити, и постати пуки сиромаси, али 
е људи кумим вас Богом сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме глобите па то ти је!{S} За име Б 
нима и чулима.{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи распојаси спавати под кровом ове 
 такав треба да има пристојно одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад у великом послу нисам мо 
а, у противном никад и никако.</p> <p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и јад, али зато морат 
ло мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви треба да се разиђете по обетинама па и Цмиљка —  
 <p>— То ми је била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својој. — Ја ту немам никакве заслуг 
ишта шта се ради.{S} Мене се чини да се ви задужујете изједна, у место да увеличавате своје бог 
, то је тешко сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви други знати када мене нестане међу вама.</ 
ерина од 9 година.</p> <p>„Кога тражите ви!?{S} Викну Илија.</p> <p>„Ми докони“.{S} Промуца Вук 
о је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми да 
ршује но онај који заповеда.{S} Сви сте ви скупа чинили да ме удостојавате са задовољством цело 
 <p>— А она девојчица казаће — како сте ви непознати и како сте их мучили тражећи новац — па по 
уштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на све стране,  
аспојаси спавати под кровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најлепше стојеће 
у промиче киша помешана са снегом.{S} И ви осећате још ону пријатност и задовољство, памтите он 
 да вам ређам машине индустриске, кад и ви имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и пл 
 гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омр 
огу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду најкривљи.{S} Да сам први пут узео Да 
у шуму — а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена створења.{S} Како без страха, без устез 
а знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — док вам не  
нову и њему полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, п 
S} Па смешећи се рече.</p> <p>— Не само ви моји укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене 
е тада према вама бити немилосрднији но ви према њима што сте били, јер то сте их ви научили.</ 
еда.</p> <p>Вама пролази време узалудно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрави треба да прик 
апита.</p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су  
е жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} Упаде јој у реч Роса  
м очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђео.</p> <p 
Ну ми живи остајемо вам благодарни, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт много да оживи.</p> < 
 према њима што сте били, јер то сте их ви научили.</p> <p>Поставите се у положај сиромаха, обу 
е, и ваш ће смрт много да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма 
.{S} Рече млађи осечно, за тим додаде: „Ви сви изласте из собе“.{S} Они изађоше.</p> <p>„Слушај 
оје беше сазрело.</p> <pb n="78" /> <p>„Ви сте ишли мало са децом у шетњу — учо?!{S} Отпоче Мил 
појавом не умеђаху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја  
паде у кућу пи викну кроз плач.</p> <p>„Ви гледате својим очима, како овце чине штету па ни мук 
 некад могла; издала ме снага па и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се крупне сузе низ скор 
а.{S} И они раде, то не треба губити из вида; раде имање наше надницом или наполицом — али ника 
а делио.{S} То немојте никако губити из вида.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више дел 
<p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба покупити.{S} Они 
ком на рамену, и чисто га пожали кад га виде, онако јадна, испијена, удављена и изнурена.{S} Па 
 позва све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар колико  
виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде своју поклану децу пренерази се од чуда.{S} Стаде  
Шта чекаш?</p> <p>Дете једно врисну кад виде да му ударише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици да  
е и т. д.{S} У близини скоро сваке куће виде се веселе по 3—6 ватри у једном реду — то беху пуш 
брзо и неприметно погледа преко свију и виде: да сви одоше цркви на причес која је далеко пун с 
о преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати коња, на ком 
ла.{S} Нико и не помену.{S} Она, кад то виде.{S} Дотера се као стари фијакер.{S} Направи шишке  
ти је може имати.</p> <p>Једна намигуша видела обоје деце — па пронела глас, да су обоје као дв 
докони“.{S} Промуца Вук.</p> <p>Деца су видела где изађоше из зграде ови људи — и пођоше право  
<p>Стојан и Илија — заклеше се, како су видели и лично познали Обрена Мандића — кад је изашао и 
уго, а комшије и коне доказују: како су видели сестру, свака или шурака тог и тог укућанина где 
глас по делом селу, одмах изађе дело на видело, да је због тог детета Иван и отеро своју закони 
као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задруга нај 
{S} Живан није знао које су, нити хтеде видети.{S} Али је пажљиво слушао њихов разговор.</p> <p 
ао својих особина, каквих се ретко може видети код самртних људи.</p> <p>Он је на основу свог с 
авлији — јер би га могао неко са стране видети.{S} Чим уђе у нутра, он затвори за собом врата и 
такође обученим и искићеним.{S} Ту ћете видети све своје познанике, пријатеље и непријатеље.{S} 
и читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задруга најбољи услов за свестра 
 сутра рано, и може бити нећемо се више видети.{S} Гледај богати добро немој да буде „какве ште 
пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За ово време они поражени овом појавом не ум 
шу, ни његове задругаре нико није могао видети: расејане, преухитрене, у наглости, у журби, у в 
ста чудновата ствар.{S} На једном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Св 
узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} А 
/p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад видеше улицу попрскану крвљу пренеразише се од чуда и н 
не провирише кроз <pb n="64" /> брвна и видеше да се ко не приближава.{S} Не спазише никога.{S} 
 који га познадоше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога живота.{S} Узеше све 
> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb n="89" /> стоку своју“.{S} Примети званичник ч 
а — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју меће у уста од неке неописан 
мо мислим изнели верну слику из које се види како страдају самци и инокосни људи.{S} На начин о 
оји пеку ракију.{S} Даље или ближе куће види се велика ватра код житног коша, ту стоји као плас 
ци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела м 
лика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} У години има дост 
а смо помрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{S}  
} Ово су ујаци твоји, ти њи ниси пре ни видио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо 
нам надничари.</p> <p>„Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо 
рчета.{S} Твоја сточија досади мене.{S} Видиш, та моја искидана црева — та врежна од кромпира и 
ога ми ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, одговори Даринка задојавајући дете?</p>  
 за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} Па н 
ти будем отворио очи разума, да са њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међу соб 
чи и рума као сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја служити једно по једно цео дан.{S} 
ражи.{S} Лопови су сваки дан носили под видом зајма и наднице, жито, ракију, сланину, маст, кај 
па какве дроњке па их савија и повија у виду малог детета и одмах их припаја и притискује на гр 
ћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је поздр 
да се обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њихово добро“.</p> <p>„Молим те!{S} Ти доб 
беше легао на кревет и само му се глава виђаше испод губера.{S} Испод његовог великог и зализан 
> <p>Дође викач зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их одведе механџија, па помисли да су д 
и надаше му се сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у колима, стаде се лупати песницама у прси и 
на дан све празнија.{S} Кућни старешина виђе ово зло, па заклопи све под кључ.</p> <p>Сад се да 
било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе.</p> <p>Чилаш задржа код себе револвер пошто овај  
{S} Чисто и бристро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди се и поч 
е изврши за тренут ока, нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде своју покл 
ржа код себе револвер пошто овај сведок виђе, и оде у полицију те оптужи Марка за покушај убист 
 код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у сретање.{S} Руковаше се па у образ  
или се вашки као шипа.</p> <p>Кад Марко виђе ову ругобу на својој жени, себи и на деци коју је  
ц.{S} Ти то ниси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало руч 
 ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у  
агала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по ноћи биле з 
ога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти си са њима.{S}  
ето ме добри мој пријатељу.“</p> <p>„До виђења!</p> <p>„Сервус.</p> <p>Као заточеника коме се ч 
ке Мића отпоче.</p> <p>— Нисам те Иване виђо одавно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта  
ећи са стиснутим зубима и песницама.{S} Вијао је главом на све стране, као ћурка која тражи пог 
напред, и уђоше у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негде у облаку  
. д.{S} На основу тога мора све трчати, викати, дерати и досадити својом лармом целом селу — ко 
ц те положи.{S} Коњ остаде.</p> <p>Дође викач зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их одведе 
осподине његову стоку продавати“ — рече викач дрхтећи од умора.</p> <p>„Је л’ посло новац?</p>  
оји прими кметство од Марка), општински викач и два одборника.</p> <p>Назваше Бога, и сви се ре 
/p> <p>„И он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и једног одборника, и рече:</p> <p>„Вас двојица  
е дирати.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не би пала сумња на в 
га дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па заману начелнику право у главу.{S}  
тајући дете на земљу.</p> <p>„Везуј се, викну онај први.</p> <pb n="84" /> <p>Милорад као изван 
 говорити!{S} То би баш право било“!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„Можете како оћете!{S} Али ј 
на и пође да је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Н 
вом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко трљајући своје сузне очи стегну 
ут.{S} Гле!{S} Ускочи овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну  
 <p>— Ћути ту, па иди те се спремај.{S} Викну отац љутито.</p> <p>— Али ја нећу!</p> <p>— Зар с 
Куд се ђеде ти! камо те — оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђе у кућу убрисајући сузе.</p> <p> 
ола и коња.</p> <p>„Парај му кошуљу.{S} Викну млађи.</p> <p>Овај узе иза силава мали ножић ошта 
обоје у плач.</p> <p>„Шта ћемо сад!?{S} Викну Миладин.</p> <p>Нисмо ништа узели.{S} Да бегамо.{ 
 9 година.</p> <p>„Кога тражите ви!?{S} Викну Илија.</p> <p>„Ми докони“.{S} Промуца Вук.</p> <p 
од љубави као грудве снега од топлоте — викну Даница приближавајући им се, и њих двоје скочише  
коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више личио на лавеж каквог пса 
 кроз другу и у трећу код начелника, па викну што је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крво 
и дете.“ За овим ухвати Стева за руку и викну: „ајде са нама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, ако ст 
ти је снашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} Док повикише неки. „ 
тор, па онако разјарена упаде у кућу пи викну кроз плач.</p> <p>„Ви гледате својим очима, како  
и пилади те удави седморо.{S} Кад овамо викну је „покипи млеко“, а она опет потрчи преко пилади 
да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p>На овај глас он се  
арима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непознати зликовац гађао га је из пушк 
ца не беше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} Викнуше деца.</p> <p>Милорад се мало разабра.</p> <pb n 
арији човек, обучен као први, и обојица викнуше у један мах:</p> <p>„Пст!“ Милорад устаде спушт 
шином у намери да му заустави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете и т 
м секире коју носи у рукама; уз огромну вику и псовку свега што је свето на земљи и небу.</p> < 
о ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабуља — потрчи сад ове тражи по туђим кошарам 
нђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти Март 
јординарније псовке са једним сломљеним вилама које беху побијане у оџак трешње у место притке, 
 његовог накарадног телесног склопа.{S} Вилице му беху дугачке са ретким зубима.{S} Нос крив на 
 је гледала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са 
же мајци колико треба спремити кашика и виљушака — па и вечере <pb n="103" /> за комишиоце.{S}  
то на тигању, дотле Иван донесе пршуте, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата  
уса, ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни вина ни ракије.</p> <p>Сиромаха и инокосника можете поз 
е пута кући отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба спремити кашика и в 
ате — осећати мирис цвећа, — пријатност вина и сласт јела.{S} Само што ови санови нису тако јас 
 сира и кајмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и  
леко, сир, кајмак, месо, маст, сланину, вино, ракију. и т.д.{S} Па разна одела, обичног и стоје 
адену сланину и месо, док пију ракију и вино, док се разговарају о крађи и утаји — док преварба 
 једнако иду од руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{S} Па кад се све окомиша — онда 
м и почастим, сваки камичак изнесем.{S} Виноград ћу да ђубрим и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо 
добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше све родило обилато.{S} У јесен се говораш 
<p>Једног пролећа — рано се поче копати виноград.{S} Око 20 њих копали су код Милорада и забашу 
о на њима.{S} Ове године пошто урадисмо виноград и задужисмо се на име његовог рада 50 дуката у 
им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он <pb n="128 
а своје две ћерчице — а Иван је отишо у виноград да обере неке чардаклије (вињаге) сви уђоше у  
е воћњак на који порезу плаћате.</p> <p>Виноград беше најбољи извор за новчане издатке кућевне, 
ница.</p> <p>„А ђе?!</p> <p>— Код њеног винограда. —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја до 
е грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и винограде; окалемио огроман број разноврсног воћа, огра 
к.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши.{S} Они хоће да се надмећу ј 
 умели спарити <pb n="111" /> са својим вином, па још кад се сете —- да су измирили „крвну осве 
е сви.{S} Нагоше још по једном чутуру с вином која стајаше међу <pb n="126" /> њима, поздравише 
шо у виноград да обере неке чардаклије (вињаге) сви уђоше у кућу па напослетку и Иван.</p> <p>И 
вадив га из мале торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љуб 
ова жена Савка, беше одлична женска.{S} Висока, младоликаста, здрава и снажна.{S} Милорад је би 
им Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негде у облаку углед’о неку тичурину.{S} Док Мил 
 или топљењу снега услед чега беше друм високо издигнут са обе стране, а при том прилично узан, 
едног дана позвати Грујицу — он је томе вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све остале  
дају, јер и Марко беше увиђаван и свему вичан човек.</p> <pb n="7" /> <p>Јеша је четрдесет годи 
прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува немилосрдно и грозно.{S} С 
ка је била добро чељаде — свакоме послу вична и досетљива.{S} Отац и мајка осећали су се срећни 
едно лепа, а беше вредна и сваком послу вична.{S} Највећа жеља која цароваше у њеној души беше  
у (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више стојећи но седећи уз један сандук изу се, за тим с 
 дужности, вршио их је тачно и савесно, више по гласу свог чистог и непомућеног разума, но по п 
он понова.{S} Ни мање ни <pb n="119" /> више — он је знао да ту цену мора својим животом платит 
 — паре!...</p> <p>— Од четири динара — више ни паре немам — промуца Иван дрхћућим гласом.{S} Ч 
 мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се привређује, код појединца то је обратно.{S} Где 
" /> <p>Освану један дан, коме се можда више од половине света на земљи радује.{S} То је дан Ус 
не, и он тамо направи мало кућице, која више личи на трап но на кућу.{S} О проклета ракијо.{S}  
 па и остале њене јетрве нека мање нека више; и долазило се често до деобе, али Јешин старији с 
но и отворено: „Ком више треба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека петоро, не 
ушкомет ода.{S} За то је Даринка морала више пута кући отрчати да донесе ракије им вина — и да  
лила и чувала на другом је месту губила више.{S} Марко је куповао сукнено одело па и лети и зим 
рлију.{S} Ти си се то навадила али нема више, кривак!</p> <p>Настаде подуже ћутање.</p> <p>„Ти  
и.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће, нема живота, нема ничега.</p> <p>Једног веч 
 нам је двоје деце — два живота.{S} Она више неће ни рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље 
рамо се често састајати.</p> <p>— Доста више ђаволи једни.{S} Оћете да се растопите од љубави к 
огом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница више неће имати ђеце!“.</p> <p>„Кажу да неће“.</p> <p>„ 
но служити и помагати; а што нас је год више — за толико морамо удобравати земљу — да нам она д 
 благодети у задругарству, и што се год више приближавао моралном и интелектуалном врхунцу све  
е кућних лопова.</p> <p>Што је кућа све више опадала то се незадовољство све више пењало.</p> < 
 ординарија, и на тај се начин кућа све више пљачкала и поткрадала од стране кућних лопова.</p> 
да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још присеба 
ве више опадала то се незадовољство све више пењало.</p> <p>Казали смо, какве је последице доне 
рем скоро.{S} Мајка ти је стара не може више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Ив 
ала све милија и дражија тиме што га је више избегавала.{S} Њему беше за чудо, откуда таква нем 
оралном и интелектуалном врхунцу све је више у задругама находио гаранције за сврхе своје.{S} Ш 
 /> безбедности и личне слободе — то је више него патриотизам.{S} Тиме се најбоље показује одвр 
рамо удобравати земљу — да нам она даје више производа са којима ћемо своје животне намирнице п 
ст према таквом животу.{S} Он тиме даје више но што треба гаранције да такав не би био.{S} Он с 
и осуђен 15 година робије.</p> <p>После више апелата, пресуда би оснажена, и Петроније Чилаш од 
p>Молим те Мића по други пут — немој ме више мучити већ ето ти пушка па ме уби.</p> <pb n="122" 
што треба.{S} Нас сељаке сатире незнање више но све друге незгоде.</p> <p>„Како ти то мислиш??< 
се морамо скоро поделити.{S} Не може се више овако“.{S} Примети Марко јако забринут.</p> <pb n= 
одарећи исказу сведока његових, који се више нису бојали Марка.</p> <p>Марко је многима починио 
отићи сутра рано, и може бити нећемо се више видети.{S} Гледај богати добро немој да буде „какв 
p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више делом но речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мало в 
ћерке, и коне су разгласиле да она неће више ни рађати децу.</p> <p>Још само два месеца, па да  
о право.{S} Сад од Петровадне Иван неће више ићи у школу па нека се он дода чобанима, а мене ос 
це.</p> <p>Велика позорја ћутећки науче више људе од најпризнатијих говорника и реформатора на  
 и плуг, све су то машине састављене из више делова.{S} Наместите воденицу са свима својим најг 
метале шта ће која боље <pb n="72" /> и више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад 
/p> <p>„Отиди код Марка, њему само кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n= 
заносу издаде их снага — они нису могли више стојати, већ седоше.{S} Даница се и нехотице сакри 
ма око куће Перовића.</p> <p>Нису могли више заједно, и поделили се са ватром, али не и са имањ 
е у њиховим мозговима, који су одлазили више посрамљени него побеђени.</p> <p>Кад му млађи ма и 
а после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски рад, па да једно друг 
номе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми више од 100 дуката.{S} Толико ће вам се донети где рече 
редише и сковаше ми несрећу, за коју ми више пута дође нека памет да се убијем.</p> <p>— Ти нис 
и ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа 
ко ја одем нећеш ми <pb n="29" /> ни ти више живити.{S} Море ћу те премлатити као свако пашче“. 
ба нечовечно поступати, треба им давати више но што искају.{S} Не дозволити им никако да дођу д 
ој живот и своју снагу — да мора радити више од оне, која није родила ни једно, која је још све 
оше сви, само остаде Милорад — кукајући више за дететом но за себе.</p> <p>Свану.{S} И сунце од 
 — од то доба Стоја постаде деци својој више маћа но мајка.{S} Поред тога што их није гледала к 
вако се сви траже, сви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, али нико не ради,  
ни су купили и платили.{S} Плаћајући им више но други — само нека то буде њихово као што је нек 
није говорило се јавно и отворено: „Ком више треба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих имала ј 
м и коврџастом косом.{S} Он је изгледао више на свеца но на човека.</p> <p>Јеша отпоче своје пр 
 да им он што врати.</p> <p>Он је живео више трпећи но једући и пијући — јер крадени је леб врл 
а се у кући Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко сме п 
ги.</p> <p>„Први други пут“.{S} Дали ко више.{S} Скупи се велика гомилица лицитаната, дође и ме 
ура, или за шта му драго, само се овако више не може.</p> <p>„Били ти био потајник.</p> <p>„Как 
нџија.</p> <p>„И први други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на механџи 
народна пословица.{S} За Стоју је имало више колаца.{S} Она је све радила и трчала, али нигде н 
Даринка трудна — и то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да  
ци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала; те у вече људи дочепали пу 
 и попреко и уздуж испреграђивано, и то више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад 
гледају на удобности, а труде се да што више произведу добара и намарница радом својим.</p> <p> 
и никако.{S} Ишли смо само на то да што више имања приграбимо, и кад смо с великом муком и труд 
} Једну ћу њиву продати, да имаднем што више новаца — са њима ћу брже и лакше ту ствар свршити. 
елим са вама свима на равне делове, јер више <pb n="16" /> вреди онај који извршује но онај кој 
баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене, ухвати 
ње — чемеран живот.{S} Нада у будућност више куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразни 
 — могу троица, што не могу троица могу више њих, и тако се организује друштво.{S} И сама ова д 
егам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S} Зар није боље <pb n="57" /> гледати ђец 
ши душу... „Господине!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} Кад првог човека у селу упропастисмо 
већом претњом о издаји.{S} Поверилац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са 
у и расла на зарок.{S} Даница се откану више моде и посећивања игранки већ је само гледала децу 
> <p>„Можете како оћете!{S} Али ја нећу више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој слепац (муж 
ти.</p> <p>Мића није хтео ни једну чашу више попити од Ивана и тако обојица су се били прилично 
 које опасиваше пешачка стазица.{S} Баш више кошаре, сретоше се две жене, једна иде са, а друга 
иност ожењеном Ивану.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за другим боловали, али је св 
але за собом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у напред, да се одвоји <pb n="83" /> од бедних и 
бадве су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био 
 живите на земљи удостојите се за живот вјечни.{S} У бесмртност душе немојте сумњати, ко у њу с 
еним устима, јер немађаше у њима нимало влаге.</p> <p>— хоћу -— одшапта му Дара са истим гласом 
чу се у подземне рупе и канале, мрачне, влажне, смрдљиве и са многим гадним и страшним животиња 
 Фебруарски данови увек су променљиви и влажни, снега не беше — али блато је било огромно по пу 
миши појели, закисло и иструлило, па по влажном дану пола овршено а пола остало у слами.{S} Кац 
е бити јатак.{S} Ти Марко <pb n="80" /> власт.{S} Ти Петре жандарм да чуваш и помажеш власт.{S} 
ити крадене ствари и код њега крити.{S} Власт, па ни похарани не долазе и на ту мисао: да се у  
рко нађе 5 сведока који кад се испиташе власт ухапси Чилаша и мете му на ноге тешко гвожђе.</p> 
{S} Ти Петре жандарм да чуваш и помажеш власт.{S} Ти Милутине потајник да ме хваташ.{S} Кукали  
тарешина и скоро сваки дан иде на позив власти и судова.{S} Он као такав треба да има пристојно 
ктериса и себе и потајника Милутина код власти са смрћу хајдука Вука њиховог брата.{S} Убити бр 
 беху у задрузи.{S} Један иде на позиве власти, тај исти на весеље, на жалост, на гробље, у сва 
ху обоје мртви.</p> <p>Сутра дан јавише власти, која дође сва доктором те изврши секцију и отпо 
ума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах дође на увиђај пи констатује да је не 
ту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали власти њиховог брата као хајдука — те је погинуо у наше 
 је уцењена 2000 динара ко га убије или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Перови 
{S} Овај траг хајдучки показао је Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, па да се т 
о животаре са крађом дуго, без да падну власти у шаке.</p> <p>Чедомир, чим се подели и изађе из 
рка најстаријег синовца свог судовима и властима, на куповину и продају, јер и Марко беше увиђа 
Ја“.{S} Ко му пребаци камена црћи ће му во.{S} Ко му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у х 
ради — и све јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} Он се опет врати натраг — прође кроз воћњак ко 
 ноћи и два дана није стао колико мутна вода — нити је што год спавао.{S} За овим ухвати волове 
 Буре му стоји под стрехом и на њ капље вода труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му пола јед 
Разум тражи исту и заповеда очима да га воде, ногама да носе, мирису да куша, рукама <pb n="39" 
е бринеш за то?{S} Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Како би оне поступале да нас нема.{S} Спа 
по познатој свађи Перовића укућана, код воде ове се састадоше две сељачке торокуше — две аброно 
и, па им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На против то се у 
ешког умора место ручка напију се ладне воде.{S} Лањске године сушисмо шљиве и изгубисмо на њим 
холом, који пате без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерадником.{S} Рад производи не с 
а мало застаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они му додадоше.</p> <p>Он погледа по свима.{S 
а који од јуче нису окусили, ни сена ни воде, и који на изменице један за другим рикаху чепајућ 
 немајући кад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољни, њима  
и он не може са постеље да се дигне.{S} Водени клобуци беху му искакали по леђима и раменима, а 
е, кад и ви имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и плуг, све су то машине састављене 
састављене из више делова.{S} Наместите воденицу са свима својим најглавнијим деловима, али ако 
гу, значи толико исто колико расклопити воденицу, разбој и плуг и разбацати њихове делове по дв 
шија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} Новим по 40—50 ока чак на 2 сата даљине и  
 укућанима.{S} И чобани, и казанџије, и воденичари и рабаџије скупише се око његове постеље.{S} 
а.</p> <p>На селу, врло се хрђава брига води о чувању и неговању мале деце; али то не шкоди тол 
чка која води растројству задруге, која води општој несрећи своју задругу.</p> <p>Тако се живот 
остала је врло важна полазна тачка која води растројству задруге, која води општој несрећи свој 
а их.{S} Нек је кошта њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша 
х 9. У тим тесним сокацима сваки се дан води кавга и свађа због путова и богаза, због штета и п 
еловима, али ако немате ципун сразмеран води која окреће коло, она вам мора лежати.{S} Наместит 
у сено.{S} Ко му пресече коло кад га он води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год против 
оли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет отац.</p> <p>— Бога ти пр 
оју девојачку лепоту.{S} Даница је сада водила велику бригу о тој ствари, којој она беше највећ 
о?!{S} Отпоче Милорад.</p> <p>„Јест.{S} Водио сам децу у планину, тамо код манастира и друге не 
ка.{S} То беху хајдуци.{S} Међу њима се водио овакав разговор.</p> <p>— Тако, дакле, можете још 
оносили и ту код њега остављали.</p> <p>Водити коресподенцију са већином њих и радити ма какав  
биш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још нешто — <pb n="104" /> ал 
илорад изгуби реч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше крај његове постеље.</p> <p>Дође Марко,  
<p>Ружица донесе на послужовнику кафу и воду — са једним стаклетом љуте ракије па оде — они поч 
куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду правио мајстори су га понудили — да урежу, у камен 
ђе јој дете на пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко куће по којој се беху усм 
ена чесму у свом воћњаку, одакле носаху воду многе куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду 
краденим. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша ма 
ету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У наро 
о нећу џакати, кад јуче остало ми дјете вође на прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо’ до на б 
„са оно моје једно прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих ји из затвора, нека мало пасу, и тек шт 
 пред њих и ухвати коња, на коме јахаше вођевина, за узду — па поче враћати је назад.</p> <p>Чи 
а његова задруга.{S} Пуна волујска кога возаше се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и прође,  
тњу песми рабаџиски. <pb n="102" /> Они возе сено, кукуруз, шљиве и т. д.{S} У близини скоро св 
оскочицама.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јармови.{S} Једни превлаче сено у плашће — дру 
 Шурак Чилашов доводи девојку — и он му војвода у сватовима.{S} А како је дошо са робије — мало 
ижу цену.{S} Други опет, иду на вежбања војна сами или са стоком, па траже трошка и кад га имај 
 У јесен се говораше да ће бити вежбање војника.</p> <p>Обвезници се зваху судници на саопштење 
робови а трпе као скотови.{S} Разбијена војска мора да плати главом своју самовољу.{S} То је пр 
 прибран.{S} Јеша је од изласка свог из војске одмах узет од својих сељана за одборника, за тим 
и и поцепаности, као год што се користи војсковођа растројством свог противника —- те га победи 
 ким, он га надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је свуда први.{S} Н 
му на ум — како је он за време службе у војсци сваке недеље разбијао (ситнио) наполеоне и немил 
и врло добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која т 
руг и исписник, који је са њим служио у војсци, беше наредник жандармерије у окр. вароши.{S} Је 
војица идите у поље, те потерајте сва 4 вола и коња судници“.{S} То рече па се окрену и пође.{S 
Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му кошуљу.{S} Викну млађи.</ 
ком две <pb n="47" /> краве — неком два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их им 
 стоку — само остадоше још 4 Милорадова вола везана који од јуче нису окусили, ни сена ни воде, 
да се прода.{S} Шта ко да за ова четири вола?</p> <p>„Двеста динара“ рече један.</p> <p>„Двеста 
p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела — па да  
о да му сведоче у позајмицу, али су сви волели Марка него њега, а многи нису ни смели од Марка  
 Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са сваким, <pb n="40" /> али и беше 
{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добр 
 на својој жени, себи и на деци коју је волео као своје очи — он без питања и одобрења својих з 
ц подморао да узме жену коју никад није волео нити ће је волети.{S} Несрећна тетка Даница, из п 
а сиромаха у нашем селу. </p> <p>„Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу  
е жену коју никад није волео нити ће је волети.{S} Несрећна тетка Даница, из пустог кристољубља 
.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то признајем, али она ми н 
јка.</p> <p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна к 
е који ухвати у коло код женске коју он воли, тај ће добити песницу у нос.{S} Иван је све ово ч 
ка.</p> <p>— Бога ти — зар она мене баш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љубљења оног пук 
сени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, хоћу!{S} А 
имаш, већ се жалиш што си одљуд.{S} Што волиш да се свађа и <pb n="43" /> ларма.{S} Што си подл 
/> <p>— Она никако не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом с 
н лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 јарма волова, 1 чобанин за све овце, 1 за све свиње, 1 за зва 
н да зађе у страну.{S} Али кад би поред волова он писну у трубу и волови се поплашише јурнув по 
едним или ниједним.{S} Два јарма добрих волова, него осам.{S} Један гвоздени плуг за онако добр 
 натраг, јер није ни заведен у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати од своје  
преми за полазак.{S} Док Спасоје дотера волове и похвата их у кола — дотле Милан спреми 3—4 вел 
 ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О несрећни Јанко, што огреши душу... „Господ 
седник написа билете и механџија одведе волове и донесе новац те положи.{S} Коњ остаде.</p> <p> 
Дође викач зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их одведе механџија, па помисли да су дати н 
.{S} Један гвоздени плуг за онако добре волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која од мршавост 
дити.{S} Склопите цео плуг и запрегните волове, али ако вам једна чивијица фали — морате сви да 
ерачи.{S} Набраше и друга, па похваташе волове њих двоица и отераше кукуруз у село код салаша,  
иђоше неке рабаџије, па приметив кола и волове зауставише се.{S} Зовнуше два три пут, али се ни 
м од 200 дин.{S} За ово су неки продали волове, неки краве, неки овце и свиње, а неки узели у з 
ооране земље, или толико мора да нагони волове на изниклу пшеницу и овраћајући волове да погази 
ти је што год спавао.{S} За овим ухвати волове.{S} Стаде цика меденице на воловима, а кола закр 
ржавни друм — он затури порожје и пусти волове.{S} Сан га беше притиско као мора.{S} Он се попе 
 волове на изниклу пшеницу и овраћајући волове да погази скоро половину пшенице — па после да с 
ва најзад, јер је он морао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и храну за раднике и стоку.{S}  
ћане поклати.</p> <p>И ми му продадосмо волове.{S} Шта учиних кукавац сињи!{S} Јадиковаше Јанко 
акије и метуше у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и у саму зору стигоше на  
Пре но што је заспао помисли у себи:{S} Волови су матори и изучени, од ничега се неће поплашити 
обуди Милана.{S} Он спава као заклан, а волови уватили коловоз средином пута, па само дундају н 
обудим.{S} Он је заркао у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну л 
 кад би поред волова он писну у трубу и волови се поплашише јурнув под пут преко оне стрмености 
 жалоснијих посматралаца?</p> <p>Њихови волови под најтежим товаром са својим рабаџијом ћутећки 
немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су ти волови?</p> <p>„У пољу.</p> <p>„И коњ.</p> <p>„И он.</p 
анка који ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово волови и коњ?</p> <p>„Милорада Перовића једног доброг д 
хвати волове.{S} Стаде цика меденице на воловима, а кола закркташе као банда и мало по мало он  
иву.{S} Док Милан пожње шашине и положи воловима, дотле Спасоје наложи ватру и пристави лонац с 
 — али ништа <pb n="116" /> зато.{S} Ни волу, ни овну, ни пјевцу није одређена само једна жена  
а њим иђаше сва његова задруга.{S} Пуна волујска кога возаше се мале деце.{S} Вук се здрави са  
оро деце за разним нарафима и слободним вољама, <pb n="25" /> то је велики и крупан посао; и од 
ва 5 јутара орања.{S} То је зависило од воље њиховог повериоца.{S} Само да их тужи па му је зор 
она беше, доброг срца — па увек и добре воље с прам њега.{S} Ту доброту он није умео ценити он  
ве, и надничари сатове.{S} Они раде без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S} Они се  
леда у свог исписника па се онако преко воље мало осмену и одазва се овим речима.</p> <p>„Извол 
{S} Примети отац смејући се чисто преко воље.</p> <p>— Па и није се преварио.{S} Девојка је као 
 указ добио — па вршаше дужност са пуно воље и енергије.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео  
еткама — да буде мирно и да се покорава вољи њиховој — све нешто шапће, крсти се и призива Бога 
чине из душа њихових, које су оне своје вољно урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда издел 
, са својом неограниченом <pb n="98" /> вољом наносио је огромне штете својим ближњим у погледу 
д Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више  
в не би био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за рад, — зауздава своје жеље и страсти, и показуј 
, па нешто мислим, — док спазих онамо у вотњаку где се нешто пучи.{S} Узмем за мету једну дебел 
раде; окалемио огроман број разноврсног воћа, оградио сво своје имање прошћем и летвама.{S} Нам 
ао овце за опалим шљивама и браху разно воће које беше сазрело.</p> <pb n="78" /> <p>„Ви сте иш 
рњи око своје миле дечице.</p> <p>Некад воћњак беше само наоколо заграђен и ту ограду издржавах 
ину празне земље што рачунате да вам је воћњак на који порезу плаћате.</p> <p>Виноград беше нај 
S} Он се опет врати натраг — прође кроз воћњак који беше огроман род понио.{S} По неки калеми ш 
оге и дивне грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и винограде; окалемио огроман број разноврсног  
свог направио је од камена чесму у свом воћњаку, одакле носаху воду многе куће из близине.{S} П 
у.</p> <p>Некад је врвио чопор свиња по воћњаку а гране његове дователе су до земље и нудиле ро 
да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћњаку као овце за опалим шљивама и браху разно воће к 
 Каца му само са једним обручом стоји у воћњаку под ведрим небом сва <pb n="53" /> трула.{S} Бу 
најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши.{S} Они хоће да се 
д љутине.{S} Ала је то лепо имати своје вочиће — па не носити дрва чак из планине на својој грб 
т посла.{S} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја лепо рад 
латаве точкове и онако разјарени шибају вочиће, батинама и приткама, а понајчешће држаљицом сек 
 сто ђавола.{S} Опчинила их те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, да  
 — да је то дете његово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас по делом селу, одмах изађе дело на вид 
о.{S} Она је била као на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца“, тако вели народна пословица 
раздражен усљед великог пића ободе свог вранчића те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади  
и ако заплачеш, одлетеће ти главица као врапцу“.{S} Рече старији узев дете за руку.</p> <pb n=" 
 рекла синоћ, а он ме удари певницом за врат, све ми свици полећеше испред очију.{S} Па ако.{S} 
оје ти се сваког тренутка и нехотице на врат намећу.</p> <p>Задругарство је основ и темељ свако 
о змија ноге, само да се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} Повика отац.</ 
није ударила али се спрема. — Потрчи на врат на нос.{S} Ај Суседе, ај комшија!{S} Оди помози ку 
ој трци.{S} Кад утакмичар падне и сломи врат онда гледаоци прсну у смех и пошалицу, гледаоци то 
густих а кратких; зуба ситних и честих; врата кратког, плећат, снажан и развијен потпуно и мора 
ећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мало постарији човек, обучен као први,  
еру, док на један мах отворише се обоја врата и у кућу упадоше два наоружана човека.{S} Иван ск 
12" /> <p>Ова кућа није никад затворила врата ни путнику, ни намјернику — ни просјаку, ни сиром 
ме — што ћеш му довести неког ђавола на врата да сваки дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај  
вочке са малим пилићима, и док изађе на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, де 
мо како дође — она без пријаве јурну на врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начел 
трану.{S} Сад <pb n="26" /> су отворена врата свима сплеткама и интригама од стране сиромашних  
 неку скучену подебелу жицу и дође пред врата Симиног фајата.{S} Мете онај тел у рупицу и нави  
жава.{S} Не спазише никога.{S} Отворише врата, и тек што изађоше пред зграду — док из амбара по 
 и камењем.{S} За тим се врати и одвали врата на соби те и њих две које се ту беху склониле изу 
е му пољупце.{S} Он устаде — те заклопи врата на вајату и понова се врати у кревет...</p> <mile 
доведоше до прага своје куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај ко 
S} Чим уђе у нутра, он затвори за собом врата и закључа.</p> <p>„Врло добро“!{S} Повика Миладин 
клетву — али није смео, јер је сам обио врата на подруму, и да је непажњом Гвозденовом зрно уда 
/p> <p>Даницу стегла Даринка рукама око врата као утопљеник и као полумртва метула јој главу на 
зашло из школе.{S} Сковчала му руке око врата па цмака ли га цмака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S 
— одговори Иван, ухватив Дару руком око врата и обоје се по неколико пута пољубише за тим се он 
ору, узме једну велику кладу па гурне у врата свог подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави  
пет и чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата и она се отворише.{S} Он уђе унутра и поче ломити 
ер није ни заведен у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати од своје стране дук 
авао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад како су му прирасла два  
 те заклопи врата на вајату и понова се врати у кревет...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
на погине.{S} Цмиљка може комотно да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете  
градом и поче га шамарати.{S} За тим се врати, и њено двоје деце нађе код оног малог рањеника,  
на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали врата на соби те и њих две које се ту бе 
јој кући, узме пибодову пушку и опет се врати натраг — да се освети кучету и његовом домаћину.{ 
ге му се подсјекоше — снага га издаде и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до  
о, и то нису тражили никад да им он што врати.</p> <p>Он је живео више трпећи но једући и пијућ 
 као <pb n="127" /> вода.{S} Он се опет врати натраг — прође кроз воћњак који беше огроман род  
ну, и те ноћи ноћила је у комшилуку, не вратив се својој кући.</p> <p>Сутра дан њих неколико по 
ма — а они одоше кући.</p> <p>Кад су се вратили, запита их Сретен:</p> <pb n="106" /> <p>— Шта  
 ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред  
о механи да купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на путу треви Симу Тешића садањег сопственик 
ћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добро — добро — одговори Иван, ухвати 
> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница ће сваком вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти све поцркале 
Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има какви дивни ора, лешника, јабука и 
о полазише кметовој кући па се двоумећи вратише.{S} Марко, као кућни старешина требао је то још 
 старији лупи га грлићем своје пушке по врату тако снажно, да посрну.</p> <p>„Шта чекаш?</p> <p 
у рукама па и без једне речи поче их по врату шибату, по раменима и глави.{S} Стаде писка жена  
бовања умро.</p> <p>Цмиљка се не хте да враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то право им 
Она занеми од јада, угуши се од плача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све сел 
а, коју је од сваког узимао, а ником не враћао.</p> <p>Од страха његовог, давали су му људи што 
> <p>Једног пролећњег вечера Гвозден се враћао са мобе на којој је своме суседу помогао правити 
коме јахаше вођевина, за узду — па поче враћати је назад.</p> <p>Чим то спази Чилаш он у највећ 
а своје бурне груди.{S} Даринка му поче враћати пољубце и претискивати га на своје груди.{S} Та 
осад није обасипао.{S} Она се пробуди и враћаше му пољупце.{S} Он устаде — те заклопи врата на  
песме — и жабе и попићи и скакавци само врви са својим песмама.{S} Благо њима И ако су тек јуче 
ћи се не чујаше нико.{S} У место чељади врвила је ларма од кокоши, петлова, гусака и ћурки.{S}  
ли свом брату — суседу.</p> <p>Некад је врвио чопор свиња по воћњаку а гране његове дователе су 
о, при том здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео и предузи 
на равне делове, јер више <pb n="16" /> вреди онај који извршује но онај који заповеда.{S} Сви  
те постигла нас је...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Рад 
г човека у селу упропастисмо — шта нама вреди живот.{S} Молим те разреши ме...</p> <p>„Шта је т 
имаћа каква му треба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати с 
p> <p>Даница беше ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу вична.{S} Највећа жеља која царов 
вас је данас.{S} Узмите пример мудрих и вредних пчела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих и 
добрих позлила и праведних огрешила.{S} Вредно је споменути: да овај Гвозден није никако пио ра 
ао је удовац пре непуну годину дана.{S} Вредно је споменути — да му је се само најстарији брат  
били.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вредно било — да поменемо „паре хајдука Мартића“ вашег  
н свежањ хартија, али од мање и никакве вредности.{S} Миладин је развијао а Вук читао све редом 
зник.{S} Живан поранио и уздиго обаљена врежна трешње — поткресо их и окрепио, па и купус, који 
.{S} Видиш, та моја искидана црева — та врежна од кромпира и бостана.{S} Ја сам из наднице то с 
 у кући, па им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На против т 
еописане радости дрхтао је — и обасипао врелим пољупцима Даринчину косу — грло — лице и усне.</ 
рочевља и око Милорада опаса вериге.{S} Врело гвожђе падало је на тело голо које је пиштало.{S} 
најмлађе јој дете на пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко куће по којој се бе 
ко му даде колибу те у њој склони се за време — док му општински одбор даде сеоске утрине један 
урена.{S} Паде му на ум — како је он за време службе у војсци сваке недеље разбијао (ситнио) на 
дна, и они чекају време раду, а не чека време на њих.{S} Овако се сви траже, сви иду — и треба  
ца у стог или крстине, па не овршена на време већ чекати кишовиту и магловиту јесен — док све м 
ацима:{S} Све њиве пооране и усејане на време а његова најзад, јер је он морао да изнадничи вол 
 животиња, која се ни мало не обзире на време и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа 
ре — никад не доспавају, нити им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају — он 
 пример мудрих и вредних пчела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико исто и у к 
 зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају — оне од тешког умора место ручка напиј 
 у надницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време дошло.{S} Мора се.</p> <p>„Колико имаш деце?</p>  
ви.{S} Марко је знао коме је у последње време давао повеће суме новаца — па је пред деобу отишо 
дитељима, јер је Иван постао у последње време извикан као по све покварен младић.{S} Но Даринку 
много празника и празничића скраћује се време рада усљед атмосверних уплива.{S} Кад је киша, ни 
 „левокруг“ не чине људи, већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је настало време да се у људск 
.{S} Тако и говеда.</p> <p>Вама пролази време узалудно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрав 
о је пресказивало да ће још дуго остати време не промењиво.{S} Кукурузи се беру на јако.{S} Цел 
Ништа ме није руководило, да ти одузмем време, док ову књижицу прочиташ до жеља, да <pb n="132" 
на, већ се тужи: „Е брате настаде рђаво време.{S} Некад је родјевало добро, а сад се изопачи св 
{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За ово време они поражени овом појавом не умеђаху ни да кроче. 
мала ручак и убила кокош.</p> <p>За сво време разговора Иван није смео погледати у очи Мићи.{S} 
 жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време не чека, а сваком раду има одређено време.{S} Кад 
зрелости.{S} Тако и Стоја.{S} За кратко време она постаде сасвим свирепија и немилостивија под  
а и време.{S} Ако икад, сада је настало време да се у људски живот примене оне свете речи мучен 
ли ужинати не хте — пошто је скоро било време и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стевану и Миленку ђа 
е и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се задрктаваше, нека га језа подузима кро 
еме не чека, а сваком раду има одређено време.{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде на позиве вл 
ришту и буњишту — који ће се за извесно време повлачити па и погубити.</p> <p>Свет је од постан 
на и од људи у један час и у једно исто време, тако — да се ретко што могло знати шта ко говори 
учинио који су му јатаковали.{S} У исто време казао је да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И  
 место, да ти испросимо девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да не ум 
а, здрава и снажна.{S} Милорад је био у време женидбе велики пробирач.{S} Било му се око закачи 
} А њих осам раде изједна, и они чекају време раду, а не чека време на њих.{S} Овако се сви тра 
 је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</p> <p>У саму јесен Марко је навео потер 
 и преко тога опет да остане бар штогод времена живом телу и души да се одмори.{S} То је са сви 
бари купус или зеље — ту прилично прође времена.{S} Па запржити и осолити јело, поставити, приб 
и крупан посао; и од свега тога украсти времена — да се са десет ноката опреде пређа за платно, 
речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мало времена док живите на земљи удостојите се за живот вјеч 
ели доктора те издао уверење да је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад с 
— у место да тече нову интелигентност у времену зрелости.{S} Тако и Стоја.{S} За кратко време о 
су очи као магнетна сила правиле ужасно врење у њиховим мозговима, који су одлазили више посрам 
ачице, буриће, чаброве, ћупове, чутуре, вреће, торбе, лонце, кашике, сврдлове, сикире, мотике,  
ко као мора.{S} Он се попе на кола озго врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S 
ила не окомишана кукуруза.{S} Око ње се врзма гајдаш и ујдурисава своје кораблице -— из даљине  
 те пригњави још 2—3.{S} Кад тамо млеко ври по пепелу и угарци погашени пиште као гује у каквом 
окаше се на прочевље.{S} Деца ударише у врисак — а они изађоше на поље и изгубише се у помрчину 
 пренерази се од чуда.{S} Стаде писка и вриска чељади, скупи се сав комшилук и цело село.</p> < 
а... наставила да узвари млеко, док јој врисне дете на пољу — а она потрчи тамо — па преко квоч 
ајући пажљиво у бакрач, (котао).{S} Док врисну најмлађе јој дете на пољу као да паде у врелу во 
у.</p> <p>„Шта чекаш?</p> <p>Дете једно врисну кад виде да му ударише оца.{S} Онај млађи нареди 
ве стране као страшна бујица са огромне врлети — а лупање срца могло се чути на 2—3 корака.{S}  
.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} На сваком скупу, на сабору, на игранци он мо 
ока у стању је да помрачи огромно сунце врлина.</p> <p>Њених осам јетрва — омрзоше на њу за то  
ва са својим најодабранијим заслугама и врлинама, а зла, са најгрознијим својим неделима и злоч 
ва женска беше се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једна пегица порока у стању је да помрачи 
.{S} Вук имађаше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи прове 
 деца цигана — чергаша.</p> <p>На селу, врло се хрђава брига води о чувању и неговању мале деце 
.{S} Има на човеку удова <pb n="129" /> врло гадних — али најпотребних и најсветих.{S} И ти си  
иноћом уме да им се допадне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то не умедне, они су ћудљ 
у за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали, како су  
а таква немарност код ње — јер он је са врло мало муке придобијао многе жене и девојке, а она с 
но једући и пијући — јер крадени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад 
ио и радио сваки посо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити 
дноси на одело, обућу и чистоту.{S} Ове врло важне намирнице које су у <pb n="36" /> тесној вез 
 тући у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кројио планове — како ће једн 
у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при каквом пљуску или топљењу снега услед че 
 мала измена у кући Перевића постала је врло важна полазна тачка која води растројству задруге, 
е у траг.{S} Док јетрвице изаткаше неке врло фине сукње и кецеље од саме жице и вунице, па чара 
 сви људи.</p> <p>Стоја устаде и отпоче врло одмереним тоном као какав велики говорник.</p> <p> 
tone unit="subSection" /> <p>Стоја беше врло добра женска.{S} Нарави тихе и мирне.{S} Сваки пос 
 шапну председнику те општине који беше врло енергичан и предузимљив, и те ноћи сам оде под про 
 путу и потезати се на куче са разним и врло гнусним псовкама.{S} Куче усљед раздраживања корис 
 не шалиш?!</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођено 
о саопштио свом комшији Миладину једном врло вештом лупежу.{S} Сад му беше настао тренутак да п 
и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно за девојку.{S} Тек се они зауставише, а 
 је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опет ни стопе једне нема земље, а д 
а имају једно дете мушко.{S} Они живе у врло скученом стању.{S} Наполица и <pb n="68" /> надниц 
јавно.{S} Према томе, детету је живот у врло великој опасности.</p> <p>Сутон се повуче, а Марка 
ек ватра угаси.{S} Па како имају сестру врло лепу девојчицу — ја сам намислио да је за тебе узм 
твори за собом врата и закључа.</p> <p>„Врло добро“!{S} Повика Миладин. „Сад можемо без бриге о 
> <p>Ускочи друга, па трећа обали једну врљику и уђоше око 30 њих.{S} Трешња у цвету, купус тек 
у доста и држаху по мало стоке од свију врста.{S} Они су били и дужни приличну суму новаца неко 
 торокуше — две аброноше најординарније врсте:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перо 
азише на човека.{S} Пипнуше га.{S} Беше врућ.{S} Ослушкиваху и чу се дисање помешано са крчањем 
 одмах спремише послужење — док стаса и врућа ракија.</p> <p>Разговарали су се о свачему али Ми 
перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака имати разне монете новца,  
ивама као псето које се почне лињати, а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пу 
ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио врхом од конопца па му је умакла у помрчину, и те ноћи  
е приближавао моралном и интелектуалном врхунцу све је више у задругама находио гаранције за св 
.{S} А што је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка има падаћу болест...{S} Немо да буде 
д човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужност са пуно воље и енергије.{S} Чим је устао 
едника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, више по гласу свог чистог  
кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, више п 
ан имао је своје дужности које је тачно вршио, исто тако уживао је своја права која му се нису  
, чистити и прати, и на послетку, ко ће вршити онај најсветији посао матерњи око своје миле деч 
о.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга њи 
су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, ш 
ђеним дају имена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића да 
арко, Чедомир, Петар, Гвозден, Милутин, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а нарочито од како  
 састајала четири Перовића, Марко кмет, Вук хајдук, Гвозден јатак и Милутин потајник.{S} Ово је 
 и поче ломити катанце на сандуцима.{S} Вук и сам пође за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити  
а волујска кога возаше се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприметно погл 
аћине поубијаше и силно благо отеше.{S} Вук Перовић побего је с робије и удружио се са њима.{S} 
 као стакло, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним сокацима, чији пролаз сеоска  
 седми дан умрло, јер беше невремно.{S} Вук имађаше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се  
кве вредности.{S} Миладин је развијао а Вук читао све редом, али узалуд.{S} Квите нигде ни од к 
 ништа.</p> <p>„Шта ћемо сад!{S} Повика Вук.</p> <p>„У другу зграду.{S} Има он и облигација.{S} 
 Чедомир одаде се крађи и нераду.{S} Па Вук разбојништву.{S} Гвозден пијанству и т. д.{S} Иноко 
у Илија.</p> <p>„Ми докони“.{S} Промуца Вук.</p> <p>Деца су видела где изађоше из зграде ови љу 
арамбаша, па да се то придене као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица, и 
тар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} До 
у пута они помињали „дугу њиву“ коју је Вук продао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу за то шт 
 бато — ти си се мучио око нас?{S} Поче Вук синовац му — мало њежним тоном, и питање његово иза 
 у срез и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Миладин не признадоше дело никако, али се опет о 
оће да нам упропасте кућу“.{S} Одговори Вук.</p> <p>На ове речи осуше жене као туча.</p> <p>„Је 
 ништа узели.{S} Да бегамо.{S} Одговори Вук.</p> <p>„Он може казати да му је ту било 200 жутих  
оше напред, и уђоше у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негде у обл 
 сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој жени Перуници.{S} Сутра  
а сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше в 
кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{ 
а опет рађа хајдуке.{S} Чим је наш брат Вук побего у хајдуке — он је тога часа казао осталој бр 
у и почеше се пушкарати у ком пушкарању Вук погибе.{S} Овај траг хајдучки показао је Марко влас 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вук и Перуника немајући деце.{S} Једно им се родило и с 
лама, доскочицама и подсмевкама.</p> <p>Вук нешто не беше добро расположен.{S} Жаљаше се како г 
, а треба их тући у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кројио планове —  
ка Милутина код власти са смрћу хајдука Вука њиховог брата.{S} Убити брата свога за срећу јавне 
 Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића дадоше му то име.{S} И он је у ствари лич 
му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, н 
кљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве руке о његове кошуље велећи  
ту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S} То пред 
ени Перуници.{S} Сутра дан — повезаше и Вука и Миладина, и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше и 
едузимљив, и те ноћи сам оде под прозор Вуков који немађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што мог 
ању, други вежу — трећи товаре на кола, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док 
се, па гаћице, па чипчице, па капицу од вунице.{S} Ене, ене, почело тајити.{S} Пази како рашири 
 чупава шиљтета и јастуке — све од саме вунице.{S} Па чипке и карнере, злато и перлице, ђинђуве 
врло фине сукње и кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ирам 
/p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су безобра 
адругарима да се свак за себе брине; да вуче свак на своју страну.{S} Сад <pb n="26" /> су отво 
, сира сланине и т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше у кола па се кренуше.{S} Волови  
 дају имена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића дадоше  
</p> <p>— Она није из овог села, већ из Г...</p> <p>— Па чија је?{S} Повикаше радознало Иван и  
о из ненада куче и толико <pb n="66" /> га уплаши — да је се тресао као од грознице — а био је  
осипа земља са оне стрмености и саужава га.</p> <p>Из даљине чујаше се топот неке двоколице, ко 
рске ћуди.{S} Дете пак тјеши и заварава га разним досеткама — да буде мирно и да се покорава во 
дшапта му Дара са истим гласом и понова га притеже обема рукама које му око паса стајаху.</p> < 
/> клону, ноге му се подсјекоше — снага га издаде и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосн 
 је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасм 
ица заповедила.{S} Сумњајући и сам — да га не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро, животе  
ољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још нешто — <pb n="104" /> 
сено им треба покупити.{S} Они треба да га преврну па за тим да почну купити у пласје, и тек шт 
ву стоку, процеди млеко и настави га да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво грање 
S} Разум тражи исту и заповеда очима да га воде, ногама да носе, мирису да куша, рукама <pb n=" 
за лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Човек уморан, као и болест 
стоке, те им по који сребрник остане да га предаду својој доброј жени на чување.{S} Четврти, пе 
обрих па само добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, док не умре природном смрћу.{S} Људ 
рти дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде где лута по планини.{S} Одведоше га у 
есна човека, док се никако не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годи 
ђи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућ 
рад отпаса појас и даде једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи заповеди сл 
ове, једном речју — кад су год хтели да га почасте незадовољством — они су само муцали и муцали 
ише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она 
ца, почело ми баурати (пузити) чекај да га придојим.{S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, а, 
тко моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу,  
S} Не би он меса уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, то он страшно бегенише.{S} Она ис 
ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи уз 
је Јеша своју породицу често пута, која га је слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p 
ли.</p> <p>Милорад изгуби реч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше крај његове постеље.</p> <p> 
а.</p> <p>„Ћути брато!{S} Нека га, нека га, нека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђетету ниш 
опло време, али он се задрктаваше, нека га језа подузима кроз сво тело.</p> <p>„Докле ћу ја трп 
вог девера.</p> <p>„Ћути брато!{S} Нека га, нека га, нека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђ 
p>Чедомира је подигла, школовала и дала га на браварски занат, а код суда са доказима прогласил 
S} Како се то може помислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{ 
 а, (пљеска руком по јастуку) тако била га мајка.{S} Немој <pb n="114" /> плакати злато моје, н 
анат, а код суда са доказима прогласила га за законог наследника масе пок. Ивана Перовића — пос 
е.{S} Нави дете преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано нададе се за Илијом 
 гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве руке о њ 
неће другом оженити до Даринком — па ма га то главе стало.</p> <p>Једног јесењег празничног дан 
 да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућутка.{S} Милорад отпаса појас и даде 
резриво <pb n="99" /> одбијала, али она га извештаваше да она све прима са пуно радости.{S} Па  
његовим повратили мајци свест — али она га не познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је п 
ам која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле.{S} И све наше свиње бијаху се искупиле.{S}  
и нави два три пут.{S} За тим извади па га поче превијати.{S} Мете га опет и чагрљну по кључаон 
} Он издахну.{S} Један од комшија отера га кући који стиже тамо у сами расвит.{S} Несретни Мило 
/> <p>Кад Марко дође у вече кући запита га Стоја, његова жена:</p> <p>„Што се закле — да ти је  
дена и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га у затвор.</p> <p>Марко га је научио —- да не призна  
 из недара овај пукетић цвећа — извадив га из мале торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p 
и речи управљене против њега, не спазив га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио 
Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старост мучи и секира.</p> <p 
на и надаше му се сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у колима, стаде се лупати песницама у прс 
ми или са стоком, па траже трошка и кад га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те им по к 
отиком на рамену, и чисто га пожали кад га виде, онако јадна, испијена, удављена и изнурена.{S} 
реће му сено.{S} Ко му пресече коло кад га он води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год  
ног оца и мајке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се потпуно срећан са њом.{S} Овај  
рити и потплатити да је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до прага своје куће.{S} Отвори врата  
 /> <p>Ружица клекну код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје 
нешто необично на себе —- осетио је где га снага нагло почиње издавати.{S} Из собе није никуд и 
помрчином и његовом неприсебношћу уједе га за ногу.{S} Усљед чега се он јако разљути и у тој љу 
м трскама од корова и мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен 
 тражити.{S} Као лафица разјарена стиже га за једном зградом и поче га шамарати.{S} За тим се в 
опом терано нададе се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном гурну нож 
део узетог новца утају и за себе задрже га казав старешини мању количину или нижу цену.{S} Друг 
је закрочила оног вајног Живана, и није га сматрала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} А 
 или на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца отискују камен по каме 
 нешто љута на себе или на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца оти 
а на себе или на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца отискују каме 
 зденуто, или зденуто а не ограђено, те га чупера и буче које чија стока.{S} Зденута пшеница у  
вођа растројством свог противника —- те га победи и уништи.{S} Ова наша имовина, то је била имо 
 Наместите целокупан разбој и доведи те га до ткива, па ако немате срдачку (на којој се окреће  
илоша — па села крај њега на прочељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дара само чини изнет:{S} Од 
им извади па га поче превијати.{S} Мете га опет и чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата и она 
свега тога одузмите му једно и оставите га самом себи, он мора угинути.</p> <p>Али проклето себ 
аше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај  
рве Милице.{S} Она изађе на поље и поче га тражити.{S} Као лафица разјарена стиже га за једном  
арена стиже га за једном зградом и поче га шамарати.{S} За тим се врати, и њено двоје деце нађе 
м домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и ок 
 њихова срца сроством везао.{S} Позваше га у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести — па од 
.{S} За овим служаше му ракију и нуђаше га да што ужина.{S} Учитељ је пио — али ужинати не хте  
а познадоше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога живота.{S} Узеше свећу од м 
ање.</p> <p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и издадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као  
 негде где лута по планини.{S} Одведоше га у болницу не би ли присуством његовим повратили мајц 
а научише овога несрећника и препредоше га до крајњи граница.{S} Како није могао <pb n="59" />  
ла — док нагазише на човека.{S} Пипнуше га.{S} Беше врућ.{S} Ослушкиваху и чу се дисање помешан 
пут, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе која не  
 то рећи.</p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шће 
гради под заклоном но у авлији — јер би га могао неко са стране видети.{S} Чим уђе у нутра, он  
пе — те му их тури преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништа не рече већ извади двоје по по 
чи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђео.</p> <p>—  
музе сву стоку, процеди млеко и настави га да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво 
ишо мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у сретање.{S} Руковаше се па  
 се имало — онда отпоче Милорад.{S} Сви га слушаху.</p> <p>„Немојте тако кумим вас Богом!{S} Не 
а и устима.{S} Један га је пржио, други га је туко’.</p> <pb n="85" /> <p>„Ђе су паре, старога  
S} Једни превлаче сено у плашће — други га дену, и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду  
.{S} Пуче пушка, а куче умукну — погоди га по сред чела.{S} У исти мах зрно удари у мали стакле 
послетку здрави се са учитељем и понуди га да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћњаку као  
е могоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера се други показујући прстом на Даринку 
е торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати  
ојима имађаше и Миланових комшија, који га познадоше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у  
ад сву ноћ кукаше од тешких болова који га мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до мале деце.{S 
ко се јадаше Милорад своме учитељу који га слушаше и посматраше пажљиво.{S} За овим служаше му  
 Сковчала му руке око врата па цмака ли га цмака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то био н 
ју.{S} Млађи је покушао да побегне, али га чувар убије, а старији је после 6—7 година робовања  
ом једином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на зло нагони —</p> <p>— По чему то?</p> <p>— По том 
 ђака, синчића покојног Милана и одвели га собом — а њему казали да сутра до подне донесе 200 д 
>„Како?!{S} Повикаше сви.</p> <p>„Убили га ајдуци.</p> <p>„На мртво!?</p> <pb n="90" /> <p>„Не. 
 грозно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође  
утију и зави цигару.{S} Мића пође — они га обоје испратише далеко, поздравише се и растадоше се 
да лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми 
дног час у другог.{S} Онај старији лупи га грлићем своје пушке по врату тако снажно, да посрну. 
а мужа.{S} Ако ти може образ поднети ти га немој ни прати ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S}  
 му поче враћати пољубце и претискивати га на своје груди.{S} Тако су остали неколико тренутака 
даде се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан 
ма — стиже на прелазу оно женско ухвати га за разбарушену косу левом руком а десном за велики н 
он се промени.{S} Сад ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и празни 
ујацима.{S} Упаде у реч Ружица милујући га шаком по образу.</p> <p>Стево не рече ништа, већ оде 
>Милоша је узела мајка Даринчина, давши га у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак 
{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно 
дмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И тако му морадне дати и новца, 
елом и беше обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати прашином у намери д 
к жандармерије у окр. вароши.{S} Једном га спази где стоји на пијацу међу гомилом надничара са  
је омрзе још већма Марка.</p> <p>Једном га потреви у пољу на путу.{S} Опсова му сунце и шину га 
 са стегнутим зубима и устима.{S} Један га је пржио, други га је туко’.</p> <pb n="85" /> <p>„Ђ 
ад је подељен на осам парчета и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, 
н затури порожје и пусти волове.{S} Сан га беше притиско као мора.{S} Он се попе на кола озго в 
 сваког пребаци.{S} Хрвали се с ким, он га надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема бољег хрвача 
куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а куче умукну — 
и.{S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи узроке — како су те по 
јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајућ 
кнуо за помоћ, непознати зликовац гађао га је из пушке и тиме учинио покушај убиства а пре свег 
ј на разбојнички начин напао, разоружао га, злостављао и отео му 50 дуката.</p> <p>Чилаш немаде 
.{S} Он је и за живота његовог заступао га и помагао у извесним приликама.{S} Не прође ни пуна  
 му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању обали, сагореће му сено.{S} Ко му пресече к 
ка и глава му је уцењена 2000 динара ко га убије или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Г 
о си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старост  
 ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га код комишиоца.</p> <p>— Јо 
е се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац подморао да узме жену коју никад није волео  
еше добро расположен.{S} Жаљаше се како га пори низ прса онај ладан пасуљ, паприка и ракија кој 
рад.</p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи мојом способношћу  
 и чупати косу на глави кукајући колико га грло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као црва у 
 плати неке огромне глобе.{S} Али Марко га научи те преведе имање на жену.{S} Он има земље прил 
ку и муницију и пође у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му нешто шапташе.{S} Напослет 
гвожђе ставив га у затвор.</p> <p>Марко га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Г 
</p> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га код комишиоца.</p> <p>— Јој — ако нас трефи, нешто м 
 ли он није дошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} Отпоче Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи, јо 
гла извући и коме штету учинити.{S} Ено га сад где поткресује суво грање на младим шљивићима, п 
и ништа што је недеља и празник.{S} Ено га где обилази башту.{S} Побија прикољке и увлачи трлић 
же револвер, али му га овај оте и добро га исћушка песницама и шамарима, који усљед старости по 
надничара са мотиком на рамену, и чисто га пожали кад га виде, онако јадна, испијена, удављена  
бом и оптужује код полиције Чилаша, што га је овај на разбојнички начин напао, разоружао га, зл 
ом и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{S} Ово су грешници над грешницима, који увек  
Он, од кад изгуби брата, изгуби све што га је подражавало на живот.{S} Његов рад, ход, разговор 
а срећним, и њему је Бог одузео све што га подржава да живи — да се радује и весели.{S} Кога Бо 
постајала све милија и дражија тиме што га је више избегавала.{S} Њему беше за чудо, откуда так 
 Марко скочи тражити свећу кукајући што га грло доноси.{S} А Савка паде крај Милорада грувајући 
 даде једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи заповеди слугама и Савци — да 
н је знао да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у незнан бацала.{S} Он зажели — док је ј 
та, и ако му она није ништа шиљала, већ га Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђе 
ртво!?</p> <pb n="90" /> <p>„Не.{S} Већ га свога испребијали и испекли, тражећи да да новац — п 
оше неваљалству, не раде о хлебу а једу га.{S} Тај хлеб морам ја сам произвести, прво њима, па  
 парчета и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову л 
{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину  
и крв.{S} Марко потрже револвер, али му га овај оте и добро га исћушка песницама и шамарима, ко 
е сено у плашће — други га дену, и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду све што им треба 
пољу на путу.{S} Опсова му сунце и шину га штапом по глави, кога обли крв.{S} Марко потрже рево 
ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком по рамену — тражила сам те синоћ — па те ниђе  
е свиње бијаху се искупиле.{S} Па да су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да  
н у поље, па онако усамљеног обузеле су га неке чудновате мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим  
оклонио.{S} Неке важне мисли обузеле су га.{S} Пред њим је стајала чутура са ракијом са којом ј 
ушним.{S} Ови мирни људи окуражавали су га својом равнодушношћу — и сад је он умео у свако доба 
ају, кад је ову воду правио мајстори су га понудили — да урежу, у камен његово име и презиме, и 
едаше са својим сестрицама.</p> <p>Отац га је за појединости запиткивао — и он му је све присто 
 Постала је блудница, <pb n="58" /> тај гадни црв — који са својим отровним зубима подгриза сре 
х и најсветих.{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме користи.</p> <p>Твоја 
е, мрачне, влажне, смрдљиве и са многим гадним и страшним животињама преткане.{S} Оне ту остану 
Има на човеку удова <pb n="129" /> врло гадних — али најпотребних и најсветих.{S} И ти си Иване 
еновом зрно ударило у прозор, кад је он гађао пса те према томе он није ни био крив, колико му  
о и викнуо за помоћ, непознати зликовац гађао га је из пушке и тиме учинио покушај убиства а пр 
зјарен као лаф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати 
.</p> <p>— Кога тражите!</p> <p>— Тебе, газда Иване — повика један.</p> <p>— Везуј се! — повика 
о 1000 дин. готова новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица 
руз уливадио и посветио се, јер он мора газдама да окопа прво жито па онда своје, за то што дуг 
p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> <p>„Газдарица Стоја у мал’ није све побила.{S} Кажу била је 
а.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде?“ Отпоче Јана.</p> <p>„Нешто мало.“ Одговори Ђука 
 окомишана кукуруза.{S} Око ње се врзма гајдаш и ујдурисава своје кораблице -— из даљине хоре с 
дело носе обојица чојано у самој срми и гајтану, јаше добре коње и троше новац немилице где год 
у не беше.{S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ са чивилука и мету уста његова себи на леву сис 
воту.{S} Он тиме даје више но што треба гаранције да такав не би био.{S} Он с тим утврђује свој 
врхунцу све је више у задругама находио гаранције за сврхе своје.{S} Што човек један не може —  
 служити у дворцу краљевом 2 године као гардист.{S} Против његовог карактера — нема се шта рећи 
 је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право рече, она неће имати никад ђеце.{S} Па зар 
и, гурни Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало из раменица!{S} Гле ос 
купити аљинице ко што варошчад носе, па гаћице, па чипчице, па капицу од вунице.{S} Ене, ене, п 
а позваше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га у затвор.</p> <p>Марко га је научио —- 
т ухапси Чилаша и мете му на ноге тешко гвожђе.</p> <p>Код суда на претресу, Чилаш је рачунао д 
 Спроведоше их у срез и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Миладин не признадоше дело никако, 
а и око Милорада опаса вериге.{S} Врело гвожђе падало је на тело голо које је пиштало.{S} Стаде 
етири Перовића, Марко кмет, Вук хајдук, Гвозден јатак и Милутин потајник.{S} Ово је заиста чудн 
{S} Синоваца:{S} Марко, Чедомир, Петар, Гвозден, Милутин, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а 
ђи и нераду.{S} Па Вук разбојништву.{S} Гвозден пијанству и т. д.{S} Инокосни људи у великом су 
да новорођеним дају имена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Пе 
је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечера Гвозден се враћао са мобе на којој је своме суседу помо 
и где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им 
 ваља“.</p> <p>— „Сасвим тако“.{S} Рече Гвозден.</p> <p>„То би било право“.{S} Додаде Чедомир.< 
Главна несрећа била је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страст за пићем.{S} Ракија, то 
решила.{S} Вредно је споменути: да овај Гвозден није никако пио ракију док су год били у задруз 
и спремио сведоке око 12 да докажу како Гвозден није тог вечера имо пушку — већ да је са рада о 
ласти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му и јесте место 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гвозден и Милица имађаху 4 деце.{S} Нису се много ни ис 
ло.{S} И тако пристадоше на суд.</p> <p>Гвозден пристаде да да сто дуката свом тужиоцу — без по 
рши дело.</p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га у затвор 
" /> <p>Седам сведока сведоче — како су Гвоздена тог вечера тревили да је прошао некуд по мраку 
га часа казао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} Ти Марко <pb n="80" /> власт.{S 
арма добрих волова, него осам.{S} Један гвоздени плуг за онако добре волове нег’ 8 дрвених за б 
 је темељ њихове задруге, он је био као гвоздени обруч оглавник са још 8 дрвених обручева на ка 
ини.{S} Зли језици говоре, да се у кући Гвозденовој неколико пута састајала четири Перовића, Ма 
обио врата на подруму, и да је непажњом Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад је он гађао пса  
 овим и полиција извршење пресуде.{S} И Гвоздену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за к 
 са овце, за тим извади иза силава малу гвоздену кукачицу те закучи за усијане вериге и подиже, 
и — пошто су се са сведоцима одбранили, где су тог вечера били.</p> <pb n="131" /> <p>У раној ј 
е је Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну 
.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — п 
оке и почну опадати у свима гранама.{S} Где нема тора, ту нема ни леба, ни кромпира, ни лука, н 
ређује, код појединца то је обратно.{S} Где рађаху 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, 
 протура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне — она дочепа какве дроњке па их савија и  
ватри у једном реду — то беху пушнице — где сушаху сељаци шљиве.{S} По где се извија дим од пар 
чекало ни дангубило.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено  
S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, д 
ђе истина, ту се морао Марко умешати, а где се он заузме, у победу не треба сумњати.{S} Он је п 
ишта што је недеља и празник.{S} Ено га где обилази башту.{S} Побија прикољке и увлачи трлиће о 
ога вечера, умало се није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У 
.{S} Промуца Вук.</p> <p>Деца су видела где изађоше из зграде ови људи — и пођоше право у њу.{S 
у саму зору тревише их на раскршћу села где отераше пред <pb n="27" /> собом оне овце, оне исте 
у, свака или шурака тог и тог укућанина где у саму зору тревише их на раскршћу села где отераше 
ан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба толико исто, и ствари и чоба 
ући и коме штету учинити.{S} Ено га сад где поткресује суво грање на младим шљивићима, па накуп 
кач зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их одведе механџија, па помисли да су дати на храну 
де дјете који рече да га је нашао негде где лута по планини.{S} Одведоше га у болницу не би ли  
к други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба покупити.{S} Они треб 
S} Побија прикољке и увлачи трлиће онде где би му се прасад могла извући и коме штету учинити.{ 
ма па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече први хајдук.</p> <p>— А 
тио нешто необично на себе —- осетио је где га снага нагло почиње издавати.{S} Из собе није ник 
 јаше добре коње и троше новац немилице где год дођу.{S} Сиромахе помажу прилично, гладне нахра 
у, и увек су му се исповедали: шта су и где починили, сматрајући то као олакшицу свога греха.{S 
ерије у окр. вароши.{S} Једном га спази где стоји на пијацу међу гомилом надничара са мотиком н 
шло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милут 
 100 дуката.{S} Толико ће вам се донети где речете.</p> <p>„Ни паре од 200.{S} Рече млађи осечн 
обливен.{S} Марка однеше на поњави кући где је одмах умро.{S} А сватови продужише свој пут.{S}  
Позваше га у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести — па одмах спремише послужење — док ста 
 Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне п 
ушнице — где сушаху сељаци шљиве.{S} По где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То  
то мислим, — док спазих онамо у вотњаку где се нешто пучи.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву  
а је то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да донесу пића. 
димо, ми видимо да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{S} На пољу у место оног сунца и цв 
о је све у место њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих 
ко је год имао какву замашну парницу, — гди је требало да се заобиђе истина, ту се морао Марко  
ени, од ничега се неће поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је  
 Даринчина, давши га у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина му даје п 
е коло кад га он води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год противио, за то је морао доби 
 који беше легао на кревет и само му се глава виђаше испод губера.{S} Испод његовог великог и з 
лоповске и разбојничке чете којима беше глава Марко.</p> <p>Но сведоци не порекоше ништа.{S} За 
 са њима.{S} Он је оглашен за хајдука и глава му је уцењена 2000 динара ко га убије или власти  
ове, из почетка жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доцније  
ера за хајдуцима — али ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни од детета.</p> <p>Четврти дан Марко 
 пре но док немаднете пунолетних мушких глава још толико, колико вас је данас.{S} Узмите пример 
дужности планинке, јер ја имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас седморо онако како в 
м и трудбом то постигли — сад ће да нам главе дође.{S} Зар није усљед претераног рада брат ми л 
ругом оженити до Даринком — па ма га то главе стало.</p> <p>Једног јесењег празничног дана разг 
упати песницама у прси и чупати косу на глави кукајући колико га грло доносило.{S} Стаде писка  
 поче их по врату шибату, по раменима и глави.{S} Стаде писка жена и деце по кући — нека побеже 
у као „зифт“ косу на маленој и округлој глави неком са златом поткићеном марамицом.</p> <p>„Је  
оме беше углављен кремен, лупи марка по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља —  
{S} Опсова му сунце и шину га штапом по глави, кога обли крв.{S} Марко потрже револвер, али му  
осећи у рукама обраницу и лупи Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Сто 
 мали!{S} Али ако заплачеш, одлетеће ти главица као врапцу“.{S} Рече старији узев дете за руку. 
суму новаца неком трговцу у чаршији.{S} Главна несрећа била је међу њима, што и Гвозден и Милиц 
 је била само пред-игра, а сада настаје главна трагедија која ће се на раскомаданој задрузи Пер 
 ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Али као главна и стална потпора беше му позајмица, коју је од с 
 дана, али нису сви за рад одређени.{S} Главни су радови земљоделца пролеће и лето.{S} И у том  
у штету, осуђиваху све жене за исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан освиташе празник 
овори се, да му је брат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{ 
и.{S} Ма да беху и они нешто продали од главног, али опет имађаху доста и држаху по мало стоке  
шише.{S} Но нису сви.{S} Марко стоји на главном, а Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су.{S 
о им је био највећи идол на свету.{S} У главном, и они су били на прагу пропасти, и да сведу св 
иснутим зубима и песницама.{S} Вијао је главом на све стране, као ћурка која тражи погубљену пи 
 већ усљед немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом да удари.{S} Он сиромах то не зна, већ се тужи:  
икако не усуде из ње помолити се јер ће главом платити.{S} Онај старији скиде вериге и мете их  
 и уђоше у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негде у облаку углед’о 
тови.{S} Разбијена војска мора да плати главом своју самовољу.{S} То је природан закон — који с 
S} Примети званичник чудећи се и машући главом у знак претње.{S} За тим додаде:</p> <p>„Деде да 
 куд да се треви, да Милица лупи својом главом о оно исто брвно и на оном истом месту — само с  
живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је план био спремљен 
S} За тим седе на праг.{S} Стеже шакама главу по слепим очима, и поче говором полугласним.</p>  
а после да се суди и дангуби, а често и главу разбије ту сам своју или свом брату — суседу.</p> 
ао утопљеник и као полумртва метула јој главу на прси.</p> <p>Иван киптећи од неке неописане ра 
узе столицу па заману начелнику право у главу.{S} Цикнуше меденице, дотрчаше жандарми и одвукош 
га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у затвору.</ 
 род — и квит посла.{S} Дете ни за живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго — вик 
104" /> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не мете прстен на руке, па  
 се прелива“, и тако се одаде крађи.{S} Глад и немаштина научише овога несрећника и препредоше  
ле фруштука ништ јео.</p> <p>— Па нисам гладан.</p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и 
е грешити.{S} Боље вам је да помрете од глади, но да се захраните хлебом отетим и украденим. „Л 
има свога узрока.{S} Он је пио на рачун глади, на рачун бриге, на рачун голотиње и босотиње, па 
 год дођу.{S} Сиромахе помажу прилично, гладне нахране и жедне напоје.</p> <pb n="94" /> <p>Сто 
 ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у 
намигуша видела обоје деце — па пронела глас, да су обоје као две половине једне јабуке.</p> <p 
а си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене, у 
лико изненађење целога света пронесе се глас да је и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да ро 
дете његово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас по делом селу, одмах изађе дело на видело, да је з 
у.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p>На овај глас он се трже и одвоји своје очи са једног малог црве 
метара, док из те двоколице писну танак глас мале трубице.{S} То је био писмоноша, поштар — сур 
му нешто шапташе.{S} Напослетку рече му гласно „свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми да разго 
 <p>„Ружице!“ Отпоче Милорад изнемоглим гласом и са великим натезањем.</p> <p>„Чујем брато!{S}  
е ваљда суђено.{S} Одговори Иван тужним гласом гледајући непомично право у земљу.</p> <p>— Није 
> <p>— хоћу -— одшапта му Дара са истим гласом и понова га притеже обема рукама које му око пас 
спакована“.{S} Одговори Миладин шапућим гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све с 
е ни паре немам — промуца Иван дрхћућим гласом.{S} Чим он заврши, плануше две пушке у рукама дв 
војка.{S} Запита Даринка чисто дрхћућим гласом.</p> <p>— То се само може замислити — а не исказ 
же руке и очи к небу па завика дршћућим гласом. „Молим те.{S} Преклињем те.{S} Моли се за мене  
и, вршио их је тачно и савесно, више по гласу свог чистог и непомућеног разума, но по пропису к 
оре да видиш — какве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} Па ногице дебељашне — беле и чврсте — 
оту?{S} Шини, шини мало из раменица!{S} Гле остаде на риби?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он  
за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало  
b n="30" /> <p>„Казаћу ти други пут.{S} Гле!{S} Ускочи овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да  
ости; ако је човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то о 
тоју — да се плати из куће — а она нека гледа свој посао.</p> <p>„То не може.{S} То не сме бити 
е неописане жеље, па са помућеним очима гледа — како дете упија усницама брадавице њених сиса.{ 
 ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Ја  
ристи био.{S} Али слепа освета на то не гледа, њу ништа не задовољава до онај Мојсијев закон —  
погоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје стопице како шарају по њему, ломи леденице  
е још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја  
, и може бити нећемо се више видети.{S} Гледај богати добро немој да буде „какве штете“.{S} Ово 
а капетаном.{S} Сад око ове „Хајдучије“ гледај те ми учини мало места или за потајника, или за  
оборник светски Исус Христос заповедио „Гледај те створи својих а не своје“.</p> <p>Многи нам з 
лите му се више делом но речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мало времена док живите на земљи уд 
 свете речи мученика Христа који рече: „Гледајте ствари својих а не своје“.{S} Себичњаштво је н 
ве, док сопственици који себи раде мање гледају на удобности, а труде се да што више произведу  
гову дангубу.{S} Ако се жена разболи њу гледају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на  
дела је крај ватре и ломкала суво грање гледајући пажљиво у бакрач, (котао).{S} Док врисну најм 
о којешта, а често пута и суха хлеба, и гледајући — како неки имају и кркају; млеко, сир, кајма 
т се може удати, рече Иван смешећи се и гледајући шта ће она на то рећи.</p> <pb n="124" /> <p> 
 суђено.{S} Одговори Иван тужним гласом гледајући непомично право у земљу.</p> <p>— Није лепо о 
оше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у 
аћа но мајка.{S} Поред тога што их није гледала како треба, није их одевала и чистила, она их ј 
 пута, која га је слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p> <milestone unit="subSectio 
е моде и посећивања игранки већ је само гледала децу своје двије очи.{S} Живан је се осећао сре 
мео погледати у очи Мићи.{S} Он је само гледао преда се.</p> <p>После мале почивке Мића отпоче. 
епоштена, и ја то све као муж њен мирно гледао својим очима.{S} То је истина, и за то је нас Бо 
S} Али та нагла промена задивила је све гледаоце.{S} Ено они ти сви веле „Неће му пред добро би 
 онда гледаоци прсну у смех и пошалицу, гледаоци то су нерадници и сиромаси.</p> <p>“Ми смо сви 
} Кад утакмичар падне и сломи врат онда гледаоци прсну у смех и пошалицу, гледаоци то су нерадн 
е у кућу пи викну кроз плач.</p> <p>„Ви гледате својим очима, како овце чине штету па ни мукает 
и ко ће онда месити леб, готовити јело, гледати и чувати стоку, шити одело, прести, ткати, плес 
 живети.{S} Зар није боље <pb n="57" /> гледати ђецу своју како се играју по рају — но трпети о 
цене.{S} Стока, од како је почеше слуге гледати поче јако опадати.{S} Ја осећам да с дана на да 
 обесчастио.</p> <p>— Тако ћемо нешто и гледати.</p> <p>Од Ускрса до Спасовадне само је четрдес 
а.</p> <p>И ако досад нисам ништа крао, гледаћу да украдем ову квиту, или ћу кога подговорити и 
b n="84" /> <p>Милорад као изван памети гледаше час у једног час у другог.{S} Онај старији лупи 
јих преступа имао да плати неке огромне глобе.{S} Али Марко га научи те преведе имање на жену.{ 
сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као чове 
ристовог.{S} Пролеће у велико, још само глогови не беху цветали ни листали, а остало све, оживе 
 кости из себе избацила, нека их пашчад глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни година дана про 
есто рода одроњала се свака маховином и гљивама као псето које се почне лињати, а врхови им до  
ори Миладин шапућим гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све стране провирише кроз 
ука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са  
 и потезати се на куче са разним и врло гнусним псовкама.{S} Куче усљед раздраживања користећи  
/p> <p>Чим то спази Чилаш он у највећем гњеву, а сем тога раздражен усљед великог пића ободе св 
 се ту беху склониле изудара.{S} У оном гњеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перуни 
н за све овце, 1 за све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад гд 
ати јело.{S} Роса и Перуника чуваће сва говеда.{S} Даница ће чувати овце.{S} Савка јагњад, а Ру 
д им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> <p>Вама пролази време узалудно Ви сад кад м 
 живи.</p> <p>Ови грешници, што имају 2 говеди, 3 свиње и 5 оваца, који им чувају деца од 6 до  
увари стада оваца, чопора свиња, џелепа говеди, ергеле коња, ћутећки пролазе кроз село, изузев  
 и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, ни говедима кошаре.{S} Станови никакви а хране ни мало, па 
 има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 1 говече, 2 овце и т.д.</p> <pb n="49" /> <p>И зар самац  
ас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене, ухвати је за прса левом руком а десном око  
о своје постеље и учио их.</p> <p>Његов говор био је тих, одмерен, правилан.{S} Његово благо ли 
 Само да си чуо, како уздише кад о тебе говор поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би она по 
ла.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{S} Говораше Ружица бришући сузе.</p> <pb n="42" /> <p>„Зам 
је Иван са својом стрином Даницом, која говораше: да је она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али 
том старини чича Јеши, у оне речи, које говораше о бесмртности душе и вечном животу.{S} И ако ј 
 беше све родило обилато.{S} У јесен се говораше да ће бити вежбање војника.</p> <p>Обвезници с 
судом је изгледао тако кротак и фини, и говораше увек: „Нећу криво тако ми умрлог часа.{S} Нећу 
на, за којом он плакаше као мало дете и говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Марка нај 
ник изабраних судова за деобе — како он говораше — несрећних задругара.</p> <p>Јеша је био сред 
нас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако говораше кроз плач и јецање кмет Јанко.{S} Званичник уз 
 посао, она је легла на кревет па јасно говораше ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, кака му 
 Кућа му у самој планини.{S} Зли језици говоре, да се у кући Гвозденовој неколико пута састајал 
 Коњ те чека са целим прибором“.{S} Ово говорећи пружи му руку, руковаше се и он пође.</p> <p>„ 
обуди се и поче зверати по кошари нешто говорећи са стиснутим зубима и песницама.{S} Вијао је г 
 динара ко га убије или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Перовић главни јатак.{ 
е не зна — тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S} Према томе, детету је живот у врло  
ко — да се ретко што могло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто се изручило све што се имало — онд 
Станија се закле, како је Цмиљка код ње говорила — како би учинила ма с ким обљубу — само кад б 
 задовољство, памтите оне речи које сте говорили, и оне песме које сте певали.{S} То је био рад 
 т. д. па не могу да устану.{S} Доцније говорило се јавно и отворено: „Ком више треба тај нека  
им курвама (јетрвама) кад ја са њима не говорим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Није то бадава.{S} Т 
 немој да буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а очи му се склапаху од силног дремања, јер две 
та.{S} Наш чича Јеша увек је каваљерски говорио о смрти, — без нимало бојазни.{S} Али то је чин 
м, само моје не дирајте“.{S} Тако је он говорио крадљивцима.</p> <p>Мало по мало, крадљивци сте 
иновне и морале су избити.{S} Кад је ко говорио какве скарадне речи, или речи управљене против  
аку стопу.</p> <p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кројио планове — како ће једног вечера  
орења.{S} Како без страха, без устезања говорите о тако страшним стварима, о смрти неприродној. 
.</p> <pb n="24" /> <p>„Немојте наопако говорити!{S} То би баш право било“!{S} Викну Марко љути 
еру.</p> <p>Перовића задруга поче јавно говорити о деоби.{S} Сва упињања, сви разлози и савети, 
д оне ту нису?</p> <p>„Није ти вајде то говорити ништа лудом народу.{S} Ми се морамо скоро поде 
 <p>— Али ја нећу!</p> <p>— Зар смеш да говориш.</p> <pb n="109" /> <p>— Зашто да не смем.{S} А 
 па цмака ли га цмака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то био несрећник“?{S} Запита Стоја  
синоћ — па те ниђе нема. —</p> <p>— Шта говориш!</p> <p>— Јес очију ми!</p> <p>— Па оћете ли се 
ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са оним курвама (јетрвама) кад ја са њима не го 
е врло одмереним тоном као какав велики говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дуж 
тећки науче више људе од најпризнатијих говорника и реформатора на речи и перу.</p> <p>Перовића 
же шакама главу по слепим очима, и поче говором полугласним.</p> <p>„Сећам се добро.{S} Бата је 
а све је дрхтало.{S} У његовим очима, у говору, у цртама лица читала се неизмерна љубав и помир 
сеца, па да се наврши Живановом сину 4. год. А он умре.{S} За овим седамнаести дан умре му и ће 
 дело никако, али се опет осудише по 20 год. робије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гво 
Section" /> <p>Петроније Чилаш издржа 2 год. робије по тужби Марковој и помилован дође кући.{S} 
и син синовца му Марка — који беше у 12 год, и учаше III разр. ос. школе.</p> <p>— Казаћу ти бл 
ле познанства са Даринком.{S} Има већ 3 год. како она од то <pb n="115" /> доба још девује.{S}  
ој младости, сад имају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 г 
 5 оваца, који им чувају деца од 6 до 8 год. старости, долазе кући, хватају децу и тучу их неми 
тура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне — она дочепа какве дроњке па их савија и пови 
е добре коње и троше новац немилице где год дођу.{S} Сиромахе помажу прилично, гладне нахране и 
им је се она грозно светила.{S} Која је год почела са њом да се поинати морала је исплакати сво 
е у место њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су дво 
 своју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год казивала невиност своју — нико јој није веровао па  
ику, па од тога да се обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њихово добро“.</p> <p>„Мол 
је се издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега је  
а, сваког судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу, — гди је требало да се  
м, вредан као мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео и предузимао све је задовољно и срећно довршив 
Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са наличја много ружно.{S} Како ј 
инеш заклопац — док не изиђе све што је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?! 
траха његовог, давали су му људи што је год затражио, и то нису тражили никад да им он што врат 
зајмно служити и помагати; а што нас је год више — за толико морамо удобравати земљу — да нам о 
биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год противио, за то је морао добити по неку штету, као: 
ли тиме нисмо још све казали.{S} Што се год до сад догодило, то је била само пред-игра, а сада  
> <pb n="45" /> <p>У овој кући — што се год заради то се све потроши и развуче се.{S} Моја мајк 
азио благодети у задругарству, и што се год више приближавао моралном и интелектуалном врхунцу  
ад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси требао ни да се жениш.“ Поче плак 
да се мучиш без трошка.{S} Тражи кад ти год нестане“ и напослетку сети се, како је њему овај ис 
ш шта ли ће ми тражити?</p> <p>— Што ти год устражи подај, само живот нек ти остане.</p> <p>— О 
се састоји у неслози и поцепаности, као год што се користи војсковођа растројством свог противн 
 ногице дебељашне — беле и чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S} Па сисице нес 
и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год утакмичар на коњској трци.{S} Кад утакмичар падне и 
 имају подједнака права на сажаљење као год и они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не  
жда на њ’ не би могла навести.{S} И као год што је мене будући доброг учинити злим — тако је те 
д и беду не треба називати силом.{S} Ко год помаже бедне и невољне, тај показује своју одвратно 
S} Дође и мрак.</p> <p>Милорад — колико год пута запита „дођоше ли“ толико му се по један степе 
 радити кад нема чим ни на чему.{S} Што год има земље то је заузето, управо оно што ваља.{S} И  
је стао колико мутна вода — нити је што год спавао.{S} За овим ухвати волове.{S} Стаде цика мед 
рате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси требао ни да се жениш.“ По 
ода људског Исус Христос рекао је: „Што год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја  
ве породице, и суседи и комшије, кад су год хтели да оговарају, и завађају, да компромитују и о 
у његове планове, једном речју — кад су год хтели да га почасте незадовољством — они су само му 
ј Гвозден није никако пио ракију док су год били у задрузи.</p> <milestone unit="subSection" /> 
, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне  
езу и након 2 месеца дана осуди се на 5 година робије.{S} Благодарећи исказу сведока његових, к 
све што су навели, и Чилаш би осуђен 15 година робије.</p> <p>После више апелата, пресуда би ос 
еда пред-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се млад о 
> доба још девује.{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — јер је се 
 га чувар убије, а старији је после 6—7 година робовања умро.</p> <p>Цмиљка се не хте да враћа  
иш??</p> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8 година како смо се ми подјелили.{S} Нас девет пунољетни 
 деце Симово, Илија од 11 и Јерина од 9 година.</p> <p>„Кога тражите ви!?{S} Викну Илија.</p> < 
лку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година старости.</p> <p>Ни Стоја не ради ништа.{S} Све  
S} Чисти понедељник 4. или 5. марта.{S} Година прошла добро родила — па цели месојеђа све саме  
извесним приликама.{S} Не прође ни пуна година како он поче управљати кућом, а незадовољство по 
ом „Зло“.{S} Кад се Јеши навршила 65-та година — а то беше месеца Јануара — он је осетио нешто  
ће се опет удати за другога пошто прође година дана.{S} Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је 
 n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> <p>Вама про 
глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни година дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ј 
а удари туча и све уништи.{S} У осталом година је родила, али нема ничему цене.{S} Стока, од ка 
редом:</p> <p>„Драга децо!{S} Четрдесет година има, како ја управљам овом кућом.{S} Какав сам б 
.</p> <pb n="7" /> <p>Јеша је четрдесет година управљао кућом.{S} Пропратио многа весеља и жало 
од те дужности ослободите.{S} Шеснајест година има како сам ја дошла у ову кућу и како отправља 
рече Даница смешећи се.</p> <p>— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и  
 <pb n="59" /> да краде у извесном добу година — он је се издржавао кривоклеством.{S} Ко је год 
су му сва три брата помрла после 60-тих година своје старости, па и сам Јеша остао је удовац пр 
- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ је 
ица имају ђаке који иду у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и вин 
е имао част служити у дворцу краљевом 2 године као гардист.{S} Против његовог карактера — нема  
да ни једном домаћица није умрла пре 58 године просечно.</p> <p>Јеша је оженио два своја сина и 
шисмо шљиве и изгубисмо на њима.{S} Ове године пошто урадисмо виноград и задужисмо се на име ње 
евне, али се рађаше како ваља.{S} Сваке године по једна четвртина његова пређубравата је и дава 
људи — и на место снега, да падне сваке године по један слој овчијег згореног ђубрета тада би д 
о ручка напију се ладне воде.{S} Лањске године сушисмо шљиве и изгубисмо на њима.{S} Ове године 
а дужност коју ће отправљати преко целе године.{S} Ја мислим да уредимо овако:{S} Стоја и Круна 
ваца, са тим мрсила сву кућу преко целе године и опет прода по неки чанак млада кајмака те купи 
 вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири године он се промени.{S} Сад ни онај Иван нити га дај Б 
ађаше их који не беху платили по за три године.{S} Овај званичник беше млад човек, а беше скоро 
ругу.</p> <p>Тако се животарило две три године, али у великој свађи, кавзи и незадовољству.</p> 
јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништа.</p> <p>Обрен се закле, 
subSection" /> <p>Навршује се скоро три године, како заједно живи Иван са својом Цмиљком.{S} Об 
ан није способан за плод деце — јер три године како се оженио па ништа.{S} Те је Даринка нагнан 
мче!{S} Да узмеш онако пиле.{S} Још три године мајка је не да — рече Даница смешећи се.</p> <p> 
ери и девет синовица.{S} И ако је у 65. години своје старости — још су му сви зуби здрави; још  
аница му роди сина.{S} За овим у другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујал 
на лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије.{S} Ама смем у живот, ако сад немадн 
видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} У години има доста дана, али нису сви за рад одређени.{S} 
луг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа каква 
иоци писали су квите са новим датумом и годином без обзира на то: што су ти дугови учињени у за 
ћутећи.</p> <p>Она настави.</p> <p>„Зар годину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па  
же га и окопа, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере грожђе <pb n="51" /> и 
мо плаћали одмах чим се разреже за целу годину напред.{S} А од како се изделисмо, ми пропадосмо 
а и сам Јеша остао је удовац пре непуну годину дана.{S} Вредно је споменути — да му је се само  
орез Милораде?</p> <p>„Преко 400 динара годишње.</p> <p>„То је прилично велика сума.</p> <p>„И  
и до сад?</p> <p>„Које лањске, које ово годишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође 
.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годишњицу свом покојном брату Милану.</p> <p>Једног пра 
 нешто у гуши — отпоче плакати. „Још ни годишњицу није брату издао.{S} Њега убили на мртво име  
куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живел 
едни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадна  
реми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабуља — потрчи сад ове тра 
аљиће незнатан товар па целу ноћ гурају голим раменима у блатаве точкове и онако разјарени шиба 
риге.{S} Врело гвожђе падало је на тело голо које је пиштало.{S} Стаде се увијати несретни чове 
оса и лети и зими, поцепана, распојаса, гологлава, неумивена,вашљива и т. д.{S} При том кад се  
 — док вам не опашемо усијане вериге по голом телу.{S} Тад би посуктали жути дукати као жар“.{S 
а рачун глади, на рачун бриге, на рачун голотиње и босотиње, па је заразио своје живце алхохоло 
Море да сам мушко убила би се за онаким голубом!</p> <p>— Па што је мајка не да?{S} Она није ма 
штини тако одговараш шта ће ми рећи ова гомила сиромаха у нашем селу. </p> <p>„Ја би волео да п 
 житног коша, ту стоји као пласт велика гомила не окомишана кукуруза.{S} Око ње се врзма гајдаш 
 донесу пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и комишиоца оне почеше тих’ разговор.</p> <p>— Ш 
е по свакој стаји, по сваком ћошку леже гомиле пшенице — куруза, пасуља, комада леба, и миши пр 
Мало по мало искупи се група народа око гомиле поседа све и почне журно комишати.{S} Песма — ра 
т“.{S} Дали ко више.{S} Скупи се велика гомилица лицитаната, дође и механџија — један цинцарин. 
едном га спази где стоји на пијацу међу гомилом надничара са мотиком на рамену, и чисто га пожа 
кушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.</p> <p>Овим речима учио  
кушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нек 
може држати стоке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше издржавати 
е.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђаше Перуника и предиј 
на.{S} Он је постао прави неваљалац.{S} Горд је, напрасит, немилостив, самовољан, подал, свиреп 
 не оста дјете богљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој кући но под чергом циганском.{S} Ономад тур 
ле онај ћалетак натовари у кола те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може бити  
ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — д 
 резоновале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све сусетке и суседи који окружу 
дана на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и куповао <pb  
е и подозревање од комшија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} Новим по 40—50 ока ч 
тишла код своје браће да оплакује своју горку судбину и да камен по камен отискује из лепе грађ 
} Два пуна сата, Ружица је плачући пуна горчине и нестрплења слушала одајући по авлији да што ч 
стина у коју не треба сумњати: да човек горчину своје душе и нерасположење своје савести нови с 
посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге ваше...{ 
<p>Живан је био добар радник, али хрђав господар.{S} Нити је умео да броји ни да рачуна, ни да  
једног и један за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга укућана, звао се заповедник, а у 
је жеље и страсти, и показује своју моћ господарења над њима.</p> <p>Пијаница, то је жалосна по 
ених и недозвољених срестава да постану господари вашег добра — кад то постигну — они ће тада п 
ролетив кроз собу његовом непријатељу а господару убијеног пса, који скочи, па и сам испали 7—8 
ично велика сума.</p> <p>„И не би била, господине учо, да је као што треба.{S} Нас сељаке сатир 
 си рећи динара.</p> <p>„Дуката, дуката господине.{S} Човек је пропао са свим.</p> <p>„Како?!{S 
p> <p>„Милорад Перовић“</p> <p>„Немојте господине његову стоку продавати“ — рече викач дрхтећи  
} О несрећни Јанко, што огреши душу... „Господине!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} Кад прво 
 се добро за своје старјество 1000 дин. готова новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна до 
 оне проклете квите.</p> <p>„Сто дуката готова новца“.{S} Шапташе он. „То је велика сума.{S} Пе 
кућа, а пет њих нису их имали.{S} Место готова новаца Марко показа дуга 1000, динара за који се 
а смем у живот, ако сад немадне Стојара готови 200 дуката што јој даје онај лопов и што сама из 
на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, готовити јело, гледати и чувати стоку, шити одело, прес 
<hi>планинке</hi> (редуше) њих ће двије готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешај 
ах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спремно.{S} Понјеше пушке и барута — и одоше п 
ајдуке ја стрепим свако вече и страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па да хоће мене уб 
сад?{S} Запита Милорад шапћући.</p> <p>„Готово ништа“ дубоко уздахнувши Марко обриса зној са че 
г — он дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота одасути мало ономе коме се прелива“, и тако се о 
тарешина, код њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим се оној  
отрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабуља — потрчи сад ове тражи по туђим кошарама и коли 
наковима.{S} У њој има неких манастира, градина, црквина, шанчева и т. д.</p> <p>„Јесте.</p> <p 
ну и да камен по камен отискује из лепе грађе свог живота — те да што пре однесе пред Бога прав 
женио и удао.{S} Поградио многе и дивне грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и винограде; окалем 
ој је своме суседу помогао правити неку грађевину.{S} Па кад је био поред куће једног свог сеља 
ише се од чуда и настаде велика ларма и граја, псовка и претња и то не толико због жена већ сам 
 ово мало стоке и почну опадати у свима гранама.{S} Где нема тора, ту нема ни леба, ни кромпира 
Некад је врвио чопор свиња по воћњаку а гране његове дователе су до земље и нудиле род свој сво 
посматраше заруделе шљиве којима пуцаху гране од силног рода.</p> <p>Залаја куче.{S} Док на кап 
га несрећника и препредоше га до крајњи граница.{S} Како није могао <pb n="59" /> да краде у из 
{S} Седела је крај ватре и ломкала суво грање гледајући пажљиво у бакрач, (котао).{S} Док врисн 
нити.{S} Ено га сад где поткресује суво грање на младим шљивићима, па накупи пун нарамак оне су 
средњег раста, косе смеђе, очију зелено-граорастих, бркова густих а кратких; зуба ситних и чест 
Милана.{S} Сузе јој лете низ образе као грашке, а уздах за уздахом отискује се из њених болних  
не носити дрва чак из планине на својој грбини, и опет пребацивање и подозревање од комшија као 
 Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно и  
ице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи узроке — как 
.</p> <p>Дознавши Иван, увидео је своју грдну погрешку и увидео је да је на крају своје очиглед 
зими кад жене шију, плету, везу, преду, гребенају и т. д. <pb n="21" /> Устане старешиница, па  
 се.{S} Небо ведро као стакло, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним сокацима, ч 
све стране, већ велим за самог себе.{S} Грех је најслађа тварка на земљи; али никаква ме сила н 
 у крви својих злочина и без помисли на грех.</p> <p>Тешко оном, који избегне казне за своја де 
е не чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат — и таке се они међу собом узајамно потуку и 
> <p>— Мислиш ли да ће ти смрт олакшати грех...</p> <p>— Верујем да неће, али шта ћу сад!?</p>  
уке о његове кошуље велећи му: „На овај грех ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју душу 
 зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом стари 
инили, сматрајући то као олакшицу свога греха.{S} За овим они почеше доносити крадене ствари и  
родном смрћу.{S} Људи, који се причесте грехом, тога часа помрачи им разум, и они невидећи коме 
ене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна запевка, 
д ђеце имати.{S} Ја истина јесам одавна грешио — са многим жентурачама и са девојкама — али ниш 
 пуки сиромаси, али и као такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помрете од глади, но да се з 
 О, оче, оче проклет да си.{S} Земља ти грешне кости из себе избацила, нека их пашчад глођу.{S} 
крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови грешници, што имају 2 говеди, 3 свиње и 5 оваца, који и 
е покојни Бата, да су самоубилци велики грешници.{S} Ал тај исти Бата са моје двоје невино, мил 
јаху једно другом до увета.{S} И они су грешници свели своје имовно стање на најмању меру.{S} О 
ју залогај леба што га једу“.{S} Ово су грешници над грешницима, који увек раду али ништа немај 
ба што га једу“.{S} Ово су грешници над грешницима, који увек раду али ништа немају — који само 
уће учинити док не одвојим душу од овог грешног тела“...</p> <p>Кад ово изговори.{S} Он палац л 
руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса 
а хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју меће  
 <p>Ружица клекну код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S 
г час у другог.{S} Онај старији лупи га грлићем своје пушке по врату тако снажно, да посрну.</p 
сипао врелим пољупцима Даринчину косу — грло — лице и усне.</p> <p>Даница се извуче испод Дарин 
чупати косу на глави кукајући колико га грло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као црва у ог 
рко скочи тражити свећу кукајући што га грло доноси.{S} А Савка паде крај Милорада грувајући се 
 сено покисне.{S} Али кад <pb n="11" /> грми свак за себе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и  
мало боље просуши и укупише један плас, грмљавина већ подмукло тутњи, ветар дува и отежава рад. 
17" /> Мало он вели, али то старом и за гроб спремном човеку много је.</p> <p>Он је знао да ће  
 свију њих кад мајка паде преко сва три гроба у којима јој беше поломљена и сахрањена срећа, <p 
асти, тај исти на весеље, на жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свршава послов 
ас питам, јесте л’ се навикли,</l> <l>У гробници у ладној тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нисам 
вата је и даваше огромну количину добра грожђа.{S} Сад је подељен на осам парчета и ниједан га  
еде крај ватре и спушти велику котарицу грожђа крај себе — па једаше са својим сестрицама.</p>  
а целу годину.{S} У јесен дође да обере грожђе <pb n="51" /> и по испрекрштаној лози и разном к 
набере један чабар.{S} По неко дугме на грозду зрело они берући преберу их и поједу и тако сврш 
вам, ма и површно описао овај жалосни и грозни случај, који је постиго задругаре некад срећне з 
и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.</p> <p>Овим речима учио је Јеша 
и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам б 
" /> га уплаши — да је се тресао као од грознице — а био је у стању напитом, почне купити камењ 
 братучеди.{S} Али ми се за то они сада грозно свете.{S} Ја им признајем да су срећнији од мене 
најдосетљивија.{S} И за то им је се она грозно светила.{S} Која је год почела са њом да се поин 
е а најчешће туче и грува немилосрдно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди  
 у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја несрећно створење на земљ 
богима.{S} Ако мало задоцниш, одбије ти грош, или те не прима никако.{S} Ако ти један сат смете 
радио на оваком дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и да <pb n="6 
 Какав рачун имам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене с 
умиру рано, онда новорођеним дају имена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи ро 
х једна огромна разлика, једна празнина груба и необична.{S} То се дало приметити прво на деци, 
S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува немилосрдно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и м 
о доноси.{S} А Савка паде крај Милорада грувајући се песницама у прси и пиштећи као гуја у огњу 
това и богаза, због штета и потрица.{S} Грување стоке камењем и кољем, јурење са пашчадима и из 
 која беше ту у близини, стаде немилице грувати обоје песницама и шамарима, па и самог малог ра 
Јес!{S} Ти си паметан судија.{S} Па нас груваш крвнички чим достигнеш, а твоју женку само мало  
{S} Оћете да се растопите од љубави као грудве снега од топлоте — викну Даница приближавајући и 
тета и одмах их припаја и притискује на груди.{S} Подмеће дроњке на трбу и прави се трудном — п 
ћати пољубце и претискивати га на своје груди.{S} Тако су остали неколико тренутака — шапћући н 
је обема рукама притиште на своје бурне груди.{S} Даринка му поче враћати пољубце и претискиват 
 за уздахом отискује се из њених болних груди као стене низ какву огромну стрменост.</p> <p>У т 
че) бакраче, кружиће, карлице, кутлаче, грудњаче, цедила и т. д. сваки дан прати и чистити, сол 
 ћу рано на пролеће једног дана позвати Грујицу — он је томе вичан — да ми на једном само покаж 
 на комишање.{S} Мало по мало искупи се група народа око гомиле поседа све и почне журно комиша 
чиних кукавац сињи!{S} Јадиковаше Јанко грцајући нешто у гуши — отпоче плакати. „Још ни годишњи 
ема свињама свињца, већ му се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, н 
укат у злату.</p> <pb n="91" /> <p>„Што гу се данас пазари сутру се на распазарује“.{S} Одговор 
сљед овога самци људи, људи без задруге губе много.{S} К томе треба додати — да има слабости; а 
си.</p> <p>Она се подвуче крај њега под губер и једнако плачући ређаше које какве неправде које 
 кревет и само му се глава виђаше испод губера.{S} Испод његовог великог и зализаног чела жарил 
љиве.{S} По где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху казани који пеку раки 
 то мислила и чувала на другом је месту губила више.{S} Марко је куповао сукнено одело па и лет 
но што ваља.{S} И они раде, то не треба губити из вида; раде имање наше надницом или наполицом  
 је затруднила, и поче знатно опадати и губити своју девојачку лепоту.{S} Даница је сада водила 
 што сам ја делио.{S} То немојте никако губити из вида.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му с 
 се превијала <pb n="55" /> као отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема 
ајући се песницама у прси и пиштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је потера за хајдуц 
96" /> бојали су се од Петронија као од гује, те му се исповеде претурив’ сву кривицу на Марка. 
и по пепелу и угарци погашени пиште као гује у каквом џбуну који је са свих страна опкољен пожа 
Одговори она.</p> <p>„Шта ћемо сад љута гујо?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде не могу устати 
ма.{S} Кад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа.</p> <p>„Ћути, не тртљај ту“!{S} Рече Жива 
еђу члановима, већ се обично из околине гунђало и шаптало: „Никакав рад — а оволико богаство.{S 
 тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ или чакшире он хоће ново; Остари му капа, опет нову 
 људма очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигледну пропаст, и ти чести примери, ти вер 
оје буџаљиће незнатан товар па целу ноћ гурају голим раменима у блатаве точкове и онако разјаре 
овим у зору, узме једну велику кладу па гурне у врата свог подрума и иста извали.{S} За тим оде 
 које су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плоту?{S} Ш 
 ракија које су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плот 
ете га опет и чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата и она се отворише.{S} Он уђе унутра и поч 
 завуче под браник, за тим стеже срце и гурну прстом у обарачу.{S} Пуче пушка — а он се пружи п 
иси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало ручица не отпаде 
 Ухвати га левом руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим ст 
3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, дете гурнула старија деца које је потрбушке пало и лупило о  
ар није она могла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пу 
то је остало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене јетрве Милице.{S} Она изађе на поље  
ади врвила је ларма од кокоши, петлова, гусака и ћурки.{S} Свака стаја затворена.{S} Изгледало  
рава, 80 оваца, 50 кокоши, 20 ћурки, 12 гуски, 15 патка.{S} Боље је штедити него радити.{S} Овд 
ло он се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он зату 
 На пољу у место оног сунца и цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто кроз коју промиче киша помешана 
ла је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа густ 
 смеђе, очију зелено-граорастих, бркова густих а кратких; зуба ситних и честих; врата кратког,  
 жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа густих и црних, очију црних и бистрих као кристал.{S} Ј 
То беше у једном лугу који се беше одео густом шумом.</p> <p>— Бежимо овамо!{S} Увати је за рук 
оде са овим зликовцима, и изгубише се у густу помрчину.{S} Два пуна сата, Ружица је плачући пун 
ите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се у сузама.</p> <p>„Џакале смо!{S} Како нећу џа 
у код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди са овим љу 
и!{S} Јадиковаше Јанко грцајући нешто у гуши — отпоче плакати. „Још ни годишњицу није брату изд 
па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у сузама.</p> <p>— Човечност кад ми помињеш — ја 
ађе, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора све трчати, викати,  
 све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора све трчати, викати, дерати и  
и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку свој 
а у јастуку, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршивао својим прот 
ардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђено, неизмере 
 тепсије, тестије, кревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише све своје  
настира, градина, црквина, шанчева и т. д.</p> <p>„Јесте.</p> <p>Опет залаја куче.</p> <p>На ка 
јаса, гологлава, неумивена,вашљива и т. д.{S} При том кад се узме <pb n="37" /> у обзир младост 
 већ ту на раскршћу, између путова и т. д. посејали неколико оџака поврћа, и место да иду, да р 
другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца отискују камен по камен из сво 
 пасуља, два пшенице, три кукуруза и т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и кајмака, бардак ра 
ршуте, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и једо 
карлице, кутлаче, грудњаче, цедила и т. д. сваки дан прати и чистити, солити и преваривати.{S}  
b n="47" /> краве — неком два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} Ме 
јмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђено,  
ао дводинарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p>На о 
пити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милујући нешто у сну. 
" /> Они возе сено, кукуруз, шљиве и т. д.{S} У близини скоро сваке куће виде се веселе по 3—6  
о, сукње, поњаве, чарапе, појасове и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, 
е, на жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свршава послове за све.{S} А њих осам 
 год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} На њима је било о 
куша, рукама <pb n="39" /> да узме и т. д. од свега тога одузмите му једно и оставите га самом  
, ћасе, кашике, соли, сира сланине и т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше у кола па се 
бакраче, тепсије, тестије, кревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише св 
 им <pb n="70" /> чарапе, рукавице и т. д. а поред тога радила је варошкама разне послове, и за 
злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака имати разне монете 
е један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један човек 
иле се, како их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доцније говорило се јавно и 
 груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића дадоше му то име.{ 
носи памучне кошуље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељ 
разбојништву.{S} Гвозден пијанству и т. д.{S} Инокосни људи у великом су пријатељству и тесној  
ију, плету, везу, преду, гребенају и т. д. <pb n="21" /> Устане старешиница, па за тим све оста 
наглости, у журби, у великом послу и т. д.{S} Они сви раде полако, али стално и савесно.{S} Има 
јају разне ствари за одело и обућу и т. д. дотле њихови пси својим сигналом јављају свачији дол 
дна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна запевка, ова жалосна и не  
 кошаре, салашове, кокошаре, ограде и т д.{S} Док купише качице, буриће, чаброве, ћупове, чутур 
еда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба толико исто, и ств 
 месо, маст, сланину, вино, ракију. и т.д.{S} Па разна одела, обичног и стојећег, зимског и лет 
нин чува 1 свињче, 1 говече, 2 овце и т.д.</p> <pb n="49" /> <p>И зар самац има рачуна да плати 
лог учинити добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не треба називати силом.{S} Ко год пом 
аправити кисело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ведрице, (крав 
ечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са обе стране оставља 
емилостив, самовољан, подал, свиреп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} На св 
ти у потомност моје шесторо ђечице“, ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Али као главна и стална пот 
бе у очи и рума као сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја служити једно по једно цео д 
знате!{S} Зар сте накастили (решили се) да раскућимо, да пропаднемо сви.{S} Немојте од такви си 
не, ја сам казао Лазару (првом комшији) да дође.{S} Но дед спреми се да идемо на <pb n="107" /> 
а зар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи мојом способношћу а ја сама да с 
ма намножавању људи — и на место снега, да падне сваке године по један слој овчијег згореног ђу 
/p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти Мартићи на 
и говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дужности ослободите.{S} Шеснајест година  
реме, док ову књижицу прочиташ до жеља, да <pb n="132" /> ти она за поуку послужи, те да свуда  
жност, ако ти будем отворио очи разума, да са њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се са 
ва интересе куће и расположења укућана, да очува своје име и част, ради свог мужа и своје дечиц 
 окружују са свих страна.{S} Па ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њихове.</p> < 
рсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да су самоубилци велики грешници.{S} Ал тај исти Бата с 
и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, и преко тога опет да остане бар шт 
жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар колико толико.</p> <p>Пошто се и 
Ко мисли да побегне од вишине у напред, да се одвоји <pb n="83" /> од бедних и невољних, тај ос 
е је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се пот 
p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом старини чича Јеши, у оне р 
</p> <p>Разним испитивањем доказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али  
 живим па ништа.</p> <p>Обрен се закле, да он није био тај, за кога сведоче Стојан и Илија.</p> 
Ја им признајем да су срећнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не пр 
 у самој планини.{S} Зли језици говоре, да се у кући Гвозденовој неколико пута састајала четири 
га убије или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му 
 више делом но речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мало времена док живите на земљи удостојите с 
е њему овај исти Перо давао дводинарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„ 
икаше њих неколико.</p> <p>„Требало би, да сав рад женски што се тиче, и што треба за Стоју — д 
вом тежином тела, и од куд да се треви, да Милица лупи својом главом о оно исто брвно и на оном 
и јер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да чим она роди дете Иван ће је отерати.</p> <p>Дође да 
нови нису тако јасни — као што би били, да је се душа са животом одвоила од тела — дакле да смо 
рв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали власти њиховог брата као хајдука — те  
 муке свршио.{S} Једну ћу њиву продати, да имаднем што више новаца — са њима ћу брже и лакше ту 
сна појава, у друштву, али треба знати, да свака појава има свога узрока.{S} Он је пио на рачун 
ивот.“</p> <p>У народу је такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, онда новорође 
где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} Док биј 
но да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук 
м Милораду.</p> <p>Милорад је се надао, да ће му болови уминути до сванућа, па да рани у чаршиј 
се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“. 
сахат ода.{S} Он је се из раније решио, да квиту украде пошто по то, па је то саопштио свом ком 
делом селу, одмах изађе дело на видело, да је због тог детета Иван и отеро своју закониту и као 
друзи.</p> <p>Ништа ме није руководило, да ти одузмем време, док ову књижицу прочиташ до жеља,  
>— О ко га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старост мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш  
сте накастили (решили се) да раскућимо, да пропаднемо сви.{S} Немојте од такви ситница које су  
лићем своје пушке по врату тако снажно, да посрну.</p> <p>„Шта чекаш?</p> <p>Дете једно врисну  
 и пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из шк 
да идемо на <pb n="107" /> једно место, да ти испросимо девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам  
а.</p> <p>„И не би била, господине учо, да је као што треба.{S} Нас сељаке сатире незнање више  
ша видела обоје деце — па пронела глас, да су обоје као две половине једне јабуке.</p> <p>Деца  
а само краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дуката у злату.{S} Марко кућни старе 
 неколико оџака поврћа, и место да иду, да раде код имућнији под надницу која је до душе сиротн 
 су год хтели да оговарају, и завађају, да компромитују и осујећавају његове планове, једном ре 
и и здрави треба да прикупљујете земљу, да осигуравате будућност својој деци.{S} Ђеца се једнак 
вао што их жали, већ што стрепи од њих, да му не учине какво зло.</p> <p>Он је давао са једном  
рно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете делити пре но док немаднете пунолетних муш 
S} Одговори Стоја.</p> <p>„Али ти знаш, да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти 
гом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му пијем пат 
 са својим вином, па још кад се сете —- да су измирили „крвну освету“.{S} Но Иван је био некако 
 у затвор.</p> <p>Марко га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Година дана има к 
ко се постарао и спремио сведоке око 12 да докажу како Гвозден није тог вечера имо пушку — већ  
еља која цароваше у њеној души беше та: да се сваком допадне.{S} Ова женска беше се закитила и  
 са ватре што је остало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене јетрве Милице.{S} Она иза 
 неприметно погледа преко свију и виде: да сви одоше цркви на причес која је далеко пун сахат о 
 својом стрином Даницом, која говораше: да је она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али ипак тетк 
корити.{S} И на послетку, он се завери: да се неће другом оженити до Даринком — па ма га то гла 
 ако је истина у коју не треба сумњати: да човек горчину своје душе и нерасположење своје савес 
вађе и ларме, и морали су сви пристати: да се жене са својим женским радом поделе.</p> <p>Овај  
едних огрешила.{S} Вредно је споменути: да овај Гвозден није никако пио ракију док су год били  
 телом свом планинском позиву са жељом: да очува интересе куће и расположења укућана, да очува  
па ни похарани не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који је био више пута и км 
 кола пуна са наплетима и рече Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у 
м задругарима да се свак за себе брине; да вуче свак на своју страну.{S} Сад <pb n="26" /> су о 
своју старост — кад треба <pb n="32" /> да је милосрднија и њежнија, што највећма краси старице 
е, мирису да куша, рукама <pb n="39" /> да узме и т. д. од свега тога одузмите му једно и остав 
аница.{S} Како није могао <pb n="59" /> да краде у извесном добу година — он је се издржавао кр 
?</p> <p>— Е, убиће те у срце момче!{S} Да узмеш онако пиле.{S} Још три године мајка је не да — 
До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је 
и нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви  
> <p>Добро је Даница измајсторисала.{S} Да пошљем побратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у др 
з велики, рад још већи, род никакав.{S} Да се прода.{S} То је најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њ 
ње, поњаве, чарапе, појасове и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, и пре 
ти ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију.{S} Ти си се то навади 
у Миладин.</p> <p>Нисмо ништа узели.{S} Да бегамо.{S} Одговори Вук.</p> <p>„Он може казати да м 
 оче ти ви томе моме јаду најкривљи.{S} Да сам први пут узео Даринку као што сам и хтео, куд би 
ост кад ми помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био ч 
аоцу ове срећне задруге, напомињемо.{S} Да, ни Јешу, ни његове задругаре нико није могао видети 
ре част моју, његову па и свију нас.{S} Да би ја што купила или платила рад другом вама ни једн 
себе избацила, нека их пашчад глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни година дана прошла ја би  
оче Мића.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин 
ће сваком вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти све поцркале.{S} Забољело ме нешто под лож 
/p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет мајка.</p> <p> 
са устезањем.</p> <p>— А што питаш!?{S} Да ниси ти коју заволео.</p> <p>— Па право и има — ако  
} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми в 
њена мајка послушати —- али ја ’хоћу, — да ми напред купиш једну чојану памуклију од 83 дуката. 
о у лонац.{S} Зар није било случајева — да прегору угарци и преломив се одскочи угљевља у лонац 
.</p> <p>Сад се дало свима материјала — да кукају на старешину, на његову неправичност и нечове 
закле, како је Цмиљка код ње признала — да је извршила обљубу са Обреном Мандићем.</p> <p>— Ста 
 тјеши и заварава га разним досеткама — да буде мирно и да се покорава вољи њиховој — све нешто 
осао; и од свега тога украсти времена — да се са десет ноката опреде пређа за платно, сукно, су 
дња тера је да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сис 
 то све слушаху — и дођоше до убеђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасно живети у за 
дмах траже новог слугу, новог фризера — да их помодира и кицоши.</p> <p>Сиромаси, који нема у с 
је — но што ћеш ти мислити баш одиста — да сам ја учинила нешто са Обреном.“</p> <p>— Сирота, п 
пибодову пушку и опет се врати натраг — да се освети кучету и његовом домаћину.{S} Чим дође до  
имао“:</p> <p>„Тиме сам натеро сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“ 
а је он пунио своју кесу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна асприца пала у руке он 
</p> <p>У њиној кући био је такав ред — да кад кућни старешина устане — устану сви, а зими кад  
и турити руку у недра.{S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да г 
м свако вече и страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па да хоће мене убити не би ни жел 
Они већ имају сведока који им се нуде — да обелодане неправедан развод брака њихове сестре.{S}  
сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је најгл 
 n="100" /> <p>— Она никако не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би  
ја, његова жена:</p> <p>„Што се закле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме са 
љаду динара.{S} Према томе мислило се — да је Марко и навео хајдуке на Милорада.</p> <milestone 
та хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу за 
д неке милине — и том приликом изјави — да је то дете његово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас п 
ог одузео све што га подржава да живи — да се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај п 
но извиде и саслуша усмено, па нареди — да цело село иде у потеру за хајдуцима.{S} Чим он то на 
 би са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће 
у воду правио мајстори су га понудили — да урежу, у камен његово име и презиме, и он им не даде 
ота ми мога, давно би се они поделили — да није оне чинилице Стојаре.{S} Она зна сто ђавола.{S} 
 да буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе 
и је за руку и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ оне стазице, што у сваком случају може н 
овор поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="100" /> <p>— Она  
ге губе много.{S} К томе треба додати — да има слабости; ако је човек слаб жена поред њега глед 
је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задруга најбољи услов за свестрано образо 
адене ствари.{S} Нити ко сме поменути — да се његова кућа претражи.{S} Лопови су сваки дан носи 
у годину дана.{S} Вредно је споменути — да му је се само најстарији брат Милош два пут женио.{S 
рко љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај пукет савила рука удовичка.</p> <p>— Бога ти  
а онај млађи заповеди слугама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде из ње помол 
рабити не само удовци већ и првоженци — да је испросу — али се преварила.{S} Нико и не помену.{ 
куче и толико <pb n="66" /> га уплаши — да је се тресао као од грознице — а био је у стању напи 
руги начин <pb n="110" /> нема до тај — да узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — 
лике ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрве чувају децу својих друга, као и своју, кад он 
 — осуђиваху жене и доведоше закључак — да жене не треба ни за шта питати, а треба их тући у св 
Даница заповедила.{S} Сумњајући и сам — да га не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро, живо 
а.{S} Он зажели — док је још присебан — да се опрости са својим укућанима.{S} И чобани, и казан 
на позвати Грујицу — он је томе вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све остале да окале 
а је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад т 
лађи брат Цмиљчин, ваљда је заборавио — да му сестра није тамо код Ивана, па се лепо опремио и  
 један час и у једно исто време, тако — да се ретко што могло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто 
е Мића.</p> <p>— Да ли би вредно било — да поменемо „паре хајдука Мартића“ вашег брата?{S} Запи 
јте.{S} Јер би већа сумња пала на нас — да смо ми то убиство из освете спремили.{S} Одговори Ми 
лепше празнично одело и отишо у цркву — да ода заслужну пошту мученику Исусу Христу.{S} Тамо је 
це и просула свој живот и своју снагу — да мора радити више од оне, која није родила ни једно,  
ски што се тиче, и што треба за Стоју — да се плати из куће — а она нека гледа свој посао.</p>  
е — за толико морамо удобравати земљу — да нам она даје више производа са којима ћемо своје жив 
крило.{S} Отимаху се често руке Ивану — да је помилуши по ножицама.{S} Али је се јуначки уздржа 
својој доброј Марти и свом милом сину — да им саопшти њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и к 
а пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још нешто — <pb n="104" 
сле их побили.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вредно било — да поменемо „паре хајдука Мартић 
 драго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не би пала сумња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре  
а пристојно одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад у великом послу нисам могла ни кошуље да м 
ојака и људи трудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ову Даринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је 
} Али опет ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето. 
илама труде да што мање снаге утроше, а да што лепше и удобније живе, док сопственици који себи 
 велика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} У години има д 
е знаде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је тер 
ма какав рад, не може се никако проћи а да се неко не наљути.</p> <p>Опасно је свако дјелање са 
а неће, али шта ћу сад!?</p> <p>— Треба да се измириш са Цмиљком и нека ти опрости.</p> <p>— То 
 <p>— Ја ћу радити што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка послушати — 
у.{S} Одговори Мића.</p> <p>— Она треба да погине.{S} Јер Цмиљка не би могла ништа учинити са њ 
 власти и судова.{S} Он као такав треба да има пристојно одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до с 
/p> <p>„А кад?</p> <p>„Петнаестог треба да будемо у месту.</p> <p>„Авај људи!{S} Што ћемо се са 
т.</p> <p>У том свану.</p> <p>Сад треба да се иде у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би друг 
о — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се за онаким 
ад можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљујете земљу, да осигуравате будућност својој  
 ћемо их после убити.{S} А ви сви треба да се разиђете по обетинама па и Цмиљка — и да имате ја 
 а сено им треба покупити.{S} Они треба да га преврну па за тим да почну купити у пласје, и тек 
нека ствар служи као нова, толико треба да служи као половна, а два пут толико, као окрпљена и  
ушношћу — и сад је он умео у свако доба да пребира своје жртве и да прави разлику између њих и  
 њему је Бог одузео све што га подржава да живи — да се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и ка 
вију дозвољених и недозвољених срестава да постану господари вашег добра — кад то постигну — он 
ај нема никаква разлога, никаква основа да буде поштен и моралан човек, тај се може купати у по 
ечи управљене против њега, не спазив га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио се 
} За овим служаше му ракију и нуђаше га да што ужина.{S} Учитељ је пио — али ужинати не хте — п 
е сву стоку, процеди млеко и настави га да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво гр 
летку здрави се са учитељем и понуди га да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћњаку као овц 
тиме учинио покушај убиства а пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.< 
 заједу надничару и раднику, па од тога да се обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њи 
 ми се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> < 
доше на суд.</p> <p>Гвозден пристаде да да сто дуката свом тужиоцу — без помисли на то откуда ћ 
свога испребијали и испекли, тражећи да да новац — па кад није имао — они му узели дете — синов 
ету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије.{S} Ама см 
ли на мртво име — одвели му дете — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О несрећ 
е огади надница.{S} Какав рачун имам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки да 
арта је прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, к 
ила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са 
 насљедница заоставшег имаћа — рачунала да ће се пограбити не само удовци већ и првоженци — да  
 <p>— То ће ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p 
и то ниси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало ручица не  
 човечанству.</p> <p>Даринка није умела да цени неваљалство Иваново.{S} Ваљда утицајем своје те 
рада. —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком п 
је трештена пијана“.{S} Па... наставила да узвари млеко, док јој врисне дете на пољу — а она по 
би пре погинула — него што би дозволила да они изгину.{S} Одговори Мића.</p> <p>— Она треба да  
од дужности планинке, јер ја имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас седморо онако как 
ше, нити се тужише која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета мржња и злоба увек ц 
у лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се задрктаваше, нека га  
ову Даринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љубави који чес 
е.{S} Нису се много ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто продали од главног, али опет имађах 
лан остадоше у старој кући заједно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви  
иње, што сву тобож покрадене.</p> <p>Ма да се све ово ради тајно и невиђено, али се опет уђе у  
сту и заповеда очима да га воде, ногама да носе, мирису да куша, рукама <pb n="39" /> да узме и 
адио и посветио се, јер он мора газдама да окопа прво жито па онда своје, за то што дугује за р 
ућа користи мојом способношћу а ја сама да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту услугу да  
" /> за комишиоце.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет много што шта могао измишљати.{S}  
а и рече Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S} Њему пак  
крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја 
ке и даде маха свима својим задругарима да се свак за себе брине; да вуче свак на своју страну. 
ику између њих и добрих па само добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, док не умре приро 
а.{S} Разум тражи исту и заповеда очима да га воде, ногама да носе, мирису да куша, рукама <pb  
штетити.{S} Шива ће трајати још 15 дана да се суши — а кукуруз нисмо ни струка обрали.</p> <p>„ 
ам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} Повика Стоја.</p> <pb n="108" /> < 
ај кров плач па за тим замоли Цинцарина да прими новац натраг, јер није ни заведен у књиге, а в 
његов покојни Јеша, саветовао свог сина да узме Савку ћерку једног сиромашног оца и мајке из ко 
ту неће залећи још оволико твоји бушина да имаш!?</p> <p>Она занеми од јада, угуши се од плача  
 и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 1 говече, 2 овце и т.д.</p> < 
<pb n="49" /> <p>И зар самац има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у годин 
е деце нађе код оног малог рањеника, па да би тиме ублажила своју кривицу <pb n="33" /> према ј 
 да ће му болови уминути до сванућа, па да рани у чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше једна  
ти децу.</p> <p>Још само два месеца, па да се наврши Живановом сину 4. год. А он умре.{S} За ов 
 ишо је на то да погине — харамбаша, па да се то придене као да је Вук учинио, те да му се спас 
ше не радимо заједно наш женски рад, па да једно друго носимо на својим леђима, већ ја сама мор 
мац има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке,  
ве наше свиње бијаху се искупиле.{S} Па да су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{ 
д би се некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“</p 
иромахе да се са свим одрекну рада — па да краду и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико к 
оје очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то што си је обесчастио.</p> < 
е Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо заједно, рад 
р ја имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас седморо онако како ваља“.</p> <p>— „Сасви 
м из наднице то све купио и посијо — па да ми ти таманиш.{S} Море овде ће имати посла и кметови 
готово поједе — да ми не учине зло — па да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим се убиће  
се чини, све сам вам казао што треба па да будете срећни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и 
и тако могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове 
ље колико он може на њој лако живети па да то не може ни у ком случају отуђити, па према томе д 
ка ће њему купити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милујући 
е као скотови.{S} Разбијена војска мора да плати главом своју самовољу.{S} То је природан закон 
ослове — а ако је жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време не чека, а сваком раду има одређ 
тавља не пооране земље, или толико мора да нагони волове на изниклу пшеницу и овраћајући волове 
то ћеш му довести неког ђавола на врата да сваки дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво ш 
 да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућутка.{S} Милорад 
 имањем.{S} Покушавали су неколико пута да и њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да 
амо да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од м 
левци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјел 
ом вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти све поцркале.{S} Забољело ме нешто под ложичицом, 
који сами копају или косе, немајући кад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кућ 
е год затражио, и то нису тражили никад да им он што врати.</p> <p>Он је живео више трпећи но ј 
е јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека п 
ве ћерчице — а Иван је отишо у виноград да обере неке чардаклије (вињаге) сви уђоше у кућу па н 
м њених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у по 
ви мешовите младежи; довикује се момчад да дођу на комишање.{S} Мало по мало искупи се група на 
нису делили, па им се то на први поглед да приметити.{S} Доста имаћа, доста стоке, доста пића и 
ма на њу са свом тежином тела, и од куд да се треви, да Милица лупи својом главом о оно исто бр 
ков који немађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно ч 
, јер није ни заведен у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати од своје стране  
 на изниклу пшеницу и овраћајући волове да погази скоро половину пшенице — па после да се суди  
 Ономад турим ђетињу кошуљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре,  
стадоше на суд.</p> <p>Гвозден пристаде да да сто дуката свом тужиоцу — без помисли на то откуд 
 то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да донесу пића.{S}  
 претње.{S} За тим додаде:</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за ова четири вола?</p> <p>„Д 
0" /> <p>— Он Бог и душа не...{S} Хтеде да каже Даринка.</p> <p>– Пст!{S} Писну други окренув н 
екаш?</p> <p>Дете једно врисну кад виде да му ударише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици да га но 
суда би оснажена, и Петроније Чилаш оде да издржава робију на правди Бога.</p> <pb n="97" /> <p 
о осуђени.{S} Они се свима силама труде да што мање снаге утроше, а да што лепше и удобније жив 
</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb n="89" /> стоку своју“.{S} Примети званични 
сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере грожђе <pb n="51" /> и по испрекрштаној лози и 
чи овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив је за  
а то питати.</p> <p>— Дужност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одг 
ди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Човек уморан, као и бол 
оже да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци људи, људ 
а.{S} Кад је киша, никав се рад не може да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се  
пре ово доба.</p> <p>„Колико има порезе да плати до сад?</p> <p>„Које лањске, које ово годишње  
дно детенце.{S} Неодољива жудња тера је да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад 
о такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помрете од глади, но да се захраните хлебом отетим и 
му јатаковали.{S} У исто време казао је да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И овај хајдук каж 
део је своју грдну погрешку и увидео је да је на крају своје очигледне пропасти.{S} Мартићима ј 
неван, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са сваким, <pb n="40" /> али и беше снажан и 
 Свака стаја затворена.{S} Изгледало је да ту нема живе душе.</p> <p>Обоица пођоше напред, и уђ 
у близини напасаше „краве, и опомену је да не задрема — те да крава не учини штету.{S} Мала Мил 
ама, ал’ једна пегица порока у стању је да помрачи огромно сунце врлина.</p> <p>Њених осам јетр 
 а данас ми дође — па немам чаше ракије да јој пружим, нити залогај леба као што треба!?{S} Сли 
н тиме даје више но што треба гаранције да такав не би био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за  
ило од окр. начелника, који му наређује да предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p>  
која одмах дође на увиђај пи констатује да је некакав зликовац напао на кућу овом човеку.{S} Из 
отплати неке пијанице и своје љубавнике да Петронија мало ошину.{S} Што они и учинише.{S} Доцни 
без и једне речи би примљен у потајнике да хвата на далеко чувеног хајдука Мартића и његово дру 
> <p>Сељачке намигуше већ су прокопкале да је Даринка трудна — и то се већ није могло више ни к 
ека воде бригу.{S}Како би оне поступале да нас нема.{S} Спасоја момка који суши шљиве сада не т 
а једном само покаже а ја ћу све остале да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање да ускрчим и почас 
ри порођају ћерке, и коне су разгласиле да она неће више ни рађати децу.</p> <p>Још само два ме 
душа са животом одвоила од тела — дакле да смо помрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежи 
огази скоро половину пшенице — па после да се суди и дангуби, а често и главу разбије ту сам св 
о Милорад?{S} Али он не може са постеље да се дигне.{S} Водени клобуци беху му искакали по леђи 
д у великом послу нисам могла ни кошуље да му оперем како треба, иде поцепан и нечист као какав 
, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећа срећа и радос 
реме јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају — оне од тешког умора место ручка напију се л 
еме.{S} Ако икад, сада је настало време да се у људски живот примене оне свете речи мученика Хр 
мо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми више од 100 дуката.{ 
ни у ком случају отуђити, па према томе да попушта земљу према намножавању људи — и на место сн 
ољан и уморан. <pb n="10" /> Она не сме да прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче а најче 
њих, и ко својом вештином и финоћом уме да им се допадне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко  
им голубом!</p> <p>— Па што је мајка не да?{S} Она није мала.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње је 
ако пиле.{S} Још три године мајка је не да — рече Даница смешећи се.</p> <p>— И шест година не  
бијао многе жене и девојке, а она се не да никако покорити.{S} И на послетку, он се завери: да  
у.{S} То је природан закон — који се не да ничим оспорити.</p> <p>Једног дана дође Милутин Марк 
ицом или наполицом — али никад им се не да колико заслужују.{S} Према њима не треба нечовечно п 
 они поцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни почешати се.{S} Храни нас као пашчад, а  
Поверилац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућанин с 
од стоке, те им по који сребрник остане да га предаду својој доброј жени на чување.{S} Четврти, 
ле да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање да ускрчим и почастим, сваки камичак изнесем.{S} Виногр 
ди, они довели доктора те издао уверење да је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено. 
 је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} П 
p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се за онаким голубом!</p> <p>— Па 
е мање гледају на удобности, а труде се да што више произведу добара и намарница радом својим.< 
еле али не могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако сложише се да их подели избра 
се да се не изварају, и тако сложише се да их подели избрани суд.</p> <p>Девет судија, председн 
м комшији) да дође.{S} Но дед спреми се да идемо на <pb n="107" /> једно место, да ти испросимо 
 Одговори она са свим благо, трудећи се да му болове не погорша.</p> <p>„Отиди код Марка, њему  
и је.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да не умрем скоро.{S} Мајка ти је стара не може више да 
јно ту дошао, он је заговарао, чинио се да није чуо — или ако је за то питан, он је одговарао д 
 n="132" /> ти она за поуку послужи, те да свуда и на сваком месту будеш сталан и присебан и та 
 се то придене као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за  
„краве, и опомену је да не задрема — те да крава не учини штету.{S} Мала Милунка помогла Дари о 
отискује из лепе грађе свог живота — те да што пре однесе пред Бога правде своју чисту душу и т 
дна.{S} Само се још чекало да роди — те да се сазна чије је дете.{S} И одиста она роди мушко де 
и да <pb n="62" /> му пијем патоку — те да ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имат 
и добрих па само добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, док не умре природном смрћу.{S}  
е те половину празне земље што рачунате да вам је воћњак на који порезу плаћате.</p> <p>Виногра 
 <p>— Доста више ђаволи једни.{S} Оћете да се растопите од љубави као грудве снега од топлоте — 
ико исто и у кошници остане.{S} Немојте да будете простодушнији од пчела и мрава.</p> <p>„Чувај 
свака нешто са иглама и ни једна не хте да одбрани млеко које пола изађе и просу се.</p> <p>Док 
 робовања умро.</p> <p>Цмиљка се не хте да враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то право 
ом муком и трудбом то постигли — сад ће да нам главе дође.{S} Зар није усљед претераног рада бр 
еправду и смерно отишла код своје браће да оплакује своју горку судбину и да камен по камен оти 
једе она се нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сув 
а највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су последњу четрдесницу давали, б 
зне, што једна на другу пакосте, и хоће да нам упропасте кућу“.{S} Одговори Вук.</p> <p>На ове  
{S} Еј побратиме.{S} Потрче помози хоће да нам сено покисне.{S} Али кад <pb n="11" /> грми свак 
виногради велики су кицоши.{S} Они хоће да се надмећу један над другим.{S} Ко је срећан да се с 
 поступком, имућни људи нагоне сиромахе да се са свим одрекну рада — па да краду и отимају.{S}  
 кућни старешина требао је то још увече да расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и надур 
етврти дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде где лута по планини.{S} Одведоше г 
ка.{S} После подужег устезања Иван рече да „бегенише девојку“ и девојка узе јабуку са 10 дуката 
99" /> одбијала, али она га извештаваше да она све прима са пуно радости.{S} Па и он је добијао 
нац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чекаше да спане роса — већ почеше брати, и скоро набраше једна 
ца не беше још пустила овце, јер чекаше да спане роса, која највише чини те се овце метиљају.{S 
болесна човека, док се никако не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за г 
 родило обилато.{S} У јесен се говораше да ће бити вежбање војника.</p> <p>Обвезници се зваху с 
ирише кроз <pb n="64" /> брвна и видеше да се ко не приближава.{S} Не спазише никога.{S} Отвори 
коро.{S} Мајка ти је стара не може више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћу 
ли од силног треса и дрхтања, не могоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера се дру 
ну купити у пласје, и тек што преврнуше да се мало боље просуши и укупише један плас, грмљавина 
ју, и тако животаре са крађом дуго, без да падну власти у шаке.</p> <p>Чедомир, чим се подели и 
а му се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је пла 
теро сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <milestone unit="subS 
е сведоци порећи своје раније исказе, и да се тиме није заваравао он би открио многе тајне лопо 
ше до убеђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте оп 
ном, и они су били на прагу пропасти, и да сведу своју имовину на ону законску меру — која им з 
/p> <p>Сад треба да се иде у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други толики новац могао на 
ео, јер је сам обио врата на подруму, и да је непажњом Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад ј 
ед — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још неш 
е разиђете по обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече пр 
ћи отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба спремити кашика и виљушака — 
, који му наређује да предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви, само ос 
ио.{S} А њих тројица само по једном — и да ни једном домаћица није умрла пре 58 године просечно 
а никако не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била 
 има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта 
рашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су свиње нагрдиле дјете, опет не треба рачунати да ј 
Мене се чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти по 
о у свако доба да пребира своје жртве и да прави разлику између њих и добрих па само добрима да 
ња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви  
а.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му пијем патоку — те да ми се кидају ц 
да учиним неправду, како да је отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, али ипак морам 
утра ћеш ти овде изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам 
а те издао уверење да је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира у 
а га разним досеткама — да буде мирно и да се покорава вољи њиховој — све нешто шапће, крсти се 
слугама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити се јер ће главом п 
млађи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и 
ем сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} 
на изведе план да се то саопшти Ивану и да се ради на томе — како да се изврши развод брака изм 
браће да оплакује своју горку судбину и да камен по камен отискује из лепе грађе свог живота —  
але ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} 
го што му је нужно и потребно.</p> <p>И да сведемо сада своје погледе и назоре.{S} Довде смо ми 
илорад отпаса појас и даде једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи заповеди 
ан порани у команду.{S} Њему пак нареди да превуче оно што је још остало, и нека са оно радника 
<pb n="71" /> <p>„Па шта ћеш, хоће људи да заједу надничару и раднику, па од тога да се обогате 
 n="13" /> задовољство.{S} Па кога мрзи да ради, тај нема тих својстава што чине сваког живог с 
 и нестрплења слушала одајући по авлији да што чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде куда одоше 
те!{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{ 
 уби.</p> <pb n="122" /> <p>— Мислиш ли да ће ти смрт олакшати грех...</p> <p>— Верујем да неће 
 и плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да би то прикрио окрете се на другу страну и леже.</p>  
али тога се немој плашити.</p> <p>— Али да чекамо док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! кам 
илана и одвели га собом — а њему казали да сутра до подне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ак 
а ли живог створа на земљи који не жели да буде најбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за ва 
е, и суседи и комшије, кад су год хтели да оговарају, и завађају, да компромитују и осујећавају 
ланове, једном речју — кад су год хтели да га почасте незадовољством — они су само муцали и муц 
е — како су Гвоздена тог вечера тревили да је прошао некуд по мраку са пушком.</p> <p>Марко се  
ји заповеда.{S} Сви сте ви скупа чинили да ме удостојавате са задовољством целог мог живота.{S} 
Богом сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти ка 
а и позва све оне који су се ту затекли да пођу са њим на увиђај код Перовића куће.</p> <p>Кмет 
 своја дела од закона људских, па мисли да ће тако избећи и казне Божије.</p> <pb n="18" /> <p> 
вати сваког безумног човека, који мисли да му је лакше живети као самац, у место да живи у задр 
н повуче и остале за собом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у напред, да се одвоји <pb n="83"  
ове где их одведе механџија, па помисли да су дати на храну.{S} Чим уђе у судницу — он скиде ка 
еђаху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође 
а нас није ни понудио.{S} Сутра нека ми да од ње тапију — добиће од мене равни <hi>сто дуката</ 
остане.</p> <p>— Она ако хтедне нека ми да дјете — па опет се може удати, рече Иван смешећи се  
„свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми да разговарамо о некоме важном послу“.{S} И тако се рас 
 дин. месечно кирије.{S} Марта се прими да пере рубље жандармима, као и то: плела им <pb n="70" 
 Нити је умео да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њега чинила Даница.{S} Г 
 пољу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци људи, људи без задруге 
в господар.{S} Нити је умео да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њега чинил 
 год си год затражио, ти ниси требао ни да се жениш.“ Поче плакати. „О, несрећница што се окова 
деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као што сам некад могла; издала ме снага па и  
они поражени овом појавом не умеђаху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови је 
ли ли су многи суседи па и сами укућани да ће се тада поделити, али опет се измирише, нити се т 
беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на путу треви 
ји памука за платно и плати једној жени да му изатке, купи деци материје и фланела те их обуче  
 зна ништа шта се ради.{S} Мене се чини да се ви задужујете изједна, у место да увеличавате сво 
што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да 
поче му рану засипати прашином у намери да му заустави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“ 
<p>„Кажу да неће“.</p> <p>„Немо Бога ти да се чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она је била непо 
 лица, већ иди код начелника па нека ти да државни новац те откупи дјете.</p> <p>На ове речи он 
 свака.</p> <p>„Да узмем сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чи 
љутито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш ли ти да платиш порезу?</p> <p>„Ја немам.</p> <p>„Немој те љу 
жи...{S} Ако ми њега тревимо — немој ти да се плашиш.{S} Он ћете може бити загрлити па и пољуби 
S} Одговори Вук.</p> <p>„Он може казати да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потр 
 нагрдиле дјете, опет не треба рачунати да је то нечија намера била.{S} Оној турио неко пепео у 
лакати свој јед и секирацију и пристати да остане њена старија.</p> <p>У њиној кући био је така 
е Даринка морала више пута кући отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба 
такви ситница које су неизбежне мислити да се оне чине у инат некога. „Изнела дјете пред свиње“ 
ли косе, немајући кад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољн 
очне плакати, то ће их најпре разјарити да му угасе млађану свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопо 
у, или ћу кога подговорити и потплатити да је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до прага своје  
ри Милорад. „Наксутра ћеш ти овде изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати 
га свога испребијали и испекли, тражећи да да новац — па кад није имао — они му узели дете — си 
ј земљи живог човека који би могао рећи да је срећан и задовољан.{S} Примети учитељ и поче срка 
<p>— Несрећниче један —- како смеш рећи да отац свом једином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на 
 да сачува оно што је имао како ће моћи да заради друго што му је нужно и потребно.</p> <p>И да 
 још и загризне по неки пут помишљајући да су то чибучићи од шећера; и тако добро озебе и долаз 
где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да донесу пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и коми 
гладан.</p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш п 
дарише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S}  
 у ред.</p> <p>Живан каза својој Даници да је башчу окрепио и довео у ред она одмах оздрави и у 
не бар штогод времена живом телу и души да се одмори.{S} То је са свим немогуће било.{S} Она је 
танца, почело ми баурати (пузити) чекај да га придојим.{S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, 
слатко моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лул 
/p> <p>„У нашој је кући увек био обичај да се с’ пролећа, управо кад настаје кад, одреди сваком 
рица Јеше у коме му писаше „Перо! немој да се мучиш без трошка.{S} Тражи кад ти год нестане“ и  
ше видети.{S} Гледај богати добро немој да буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а очи му се ск 
жали све код ње како је настао тренутак да се морају делити.</p> <p>Савка се мало размисли и от 
 лупежу.{S} Сад му беше настао тренутак да покуша извршење свог плана.{S} Идући оде код Миладин 
 можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са оним курвама (јетрвама) кад ј 
 помажеш власт.{S} Ти Милутине потајник да ме хваташ.{S} Кукали сте како немате рада, како нема 
отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оже 
</p> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ 
гледати поче јако опадати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је не 
и сада грозно свете.{S} Ја им признајем да су срећнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако не 
сам луд — право велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам  
трпети како тако“.</p> <p>„Ја пристајем да чувам овце, и тако ћу бар код оваца моћи радити свој 
 смрт олакшати грех...</p> <p>— Верујем да неће, али шта ћу сад!?</p> <p>— Треба да се измириш  
раво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га к 
отио и саломио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са свој 
че Стевану и Миленку ђацима Милорадовим да остану, а он са осталим поздрави се и оде.</p> <p>До 
n="60" /> требају једне ствари са којим да се произведу друге.{S} Он ничега није имао.</p> <p>Ј 
рављати преко целе године.{S} Ја мислим да уредимо овако:{S} Стоја и Круна биће <hi>планинке</h 
 шта!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да њу не би требало.{S} Примети Милан.</p> <p>— Она је  
и.{S} Они треба да га преврну па за тим да почну купити у пласје, и тек што преврнуше да се мал 
љед немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом да удари.{S} Он сиромах то не зна, већ се тужи: „Е брат 
.</p> <p>Савка је терала сву децу редом да мокре у једну карлицу — ту је закувала кртичњаке и с 
 нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети 
о светила.{S} Која је год почела са њом да се поинати морала је исплакати свој јед и секирацију 
pb n="80" /> власт.{S} Ти Петре жандарм да чуваш и помажеш власт.{S} Ти Милутине потајник да ме 
 беше највећи узрок.{S} Она изведе план да се то саопшти Ивану и да се ради на томе — како да с 
дмећу један над другим.{S} Ко је срећан да се стави у службу код њих, и ко својом вештином и фи 
ли Иван са својом Даринком не би срећан да доживи тај дан.</p> <p>У недељу пред Спасовдан објет 
S} Суруџија приђе већ близу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред волова он писну у 
ње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb n="89" /> стоку своју“.{S} Приме 
дана.{S} Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио. 
о, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са  
 чуле су се пушке.{S} Тужитељ је требао да положи заклетву — али није смео, јер је сам обио вра 
ли су се о свачему али Мића је очекивао да које од њих двоје упитају за здравље његове сестре Ц 
{S} И шта мислите, кад човек није могао да сачува оно што је имао како ће моћи да заради друго  
S} Они раде без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S} Они се свима силама труде да шт 
ан хајдук.</p> <p>— Она је луда.{S} Као да нам није сестра Бога јој њеног...{S} Ми то кријемо о 
чега они немађаху.{S} И тога часа — као да му се скиде нека црна копрена са срца — те њене речи 
ребацивање и подозревање од комшија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} Новим по 40 
 кад је пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шт 
ло јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-бе 
на са срца — те њене речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров 
не — харамбаша, па да се то придене као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи крив 
?{S} Запиткиваше Круна — правећи се као да ништа о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница 
оштрим корацима — час би ишо лагано као да се прикрада нечему; час би застао и стегнутим песниц 
ок врисну најмлађе јој дете на пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко куће по к 
уко.{S} Он је због својих преступа имао да плати неке огромне глобе.{S} Али Марко га научи те п 
ање ни <pb n="119" /> више — он је знао да ту цену мора својим животом платити.</p> <p>Одмах се 
мном човеку много је.</p> <p>Он је знао да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у незнан б 
>Код суда на претресу, Чилаш је рачунао да ће сведоци порећи своје раније исказе, и да се тиме  
или ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али је са свим други значај речи изговорени 
 време а његова најзад, јер је он морао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и храну за раднике 
 чак и плакао, како га је отац подморао да узме жену коју никад није волео нити ће је волети.{S 
 да му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена  
p>Чилаш немаде сведока, он би тих нашао да му сведоче у позајмицу, али су сви волели Марка него 
ни на вечну робију.{S} Млађи је покушао да побегне, али га чувар убије, а старији је после 6—7  
ви сами помријесте, и ваш ће смрт много да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђели живима. 
маха у нашем селу. </p> <p>„Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу сад!?< 
ик, али хрђав господар.{S} Нити је умео да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у мест 
тине и правде.{S} До скора ти ниси умео да цениш ничију част ни живот.{S} Али дела твоја и засл 
м стварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да устане иза софре, он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли 
у врло лепу девојчицу — ја сам намислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродством крвна освет 
ит.{S} Несретни Милорад беше се спремио да пође на пут, па очекиваше Милана и надаше му се свак 
изводи ђецу...{S} Сад сам се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право  
н.{S} Не би он меса уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, то он страшно бегенише.{S} Она 
де:</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за ова четири вола?</p> <p>„Двеста динара“ рече једа 
ја.{S} Па како да учиним неправду, како да је отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, 
општи Ивану и да се ради на томе — како да се изврши развод брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њем 
ва и крјепи но покојна маја.{S} Па како да учиним неправду, како да је отерам и да је понизим — 
 <p>„Били ти био потајник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помог’о.</p> <p>„Онда, спреми се сутра. 
>„Били ти дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти помого!.</p> <p>„И то у коњанике.</p>  
о што искају.{S} Не дозволити им никако да дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозво 
и Христос заповеда, па и теби неће нико да опрости.</p> <p>Ти си се сад умудрио, подобрио — про 
какву замашну парницу, — гди је требало да се заобиђе истина, ту се морао Марко умешати, а где  
езде некако ретке — што је пресказивало да ће још дуго остати време не промењиво.{S} Кукурузи с 
е ништа однешено, одмах се констатовало да је нешто тражено.{S} Сима се сети за ову проклету кв 
 и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да роди — те да се сазна чије је дете.{S} И одиста она  
адругара Перовића.{S} Још нам је остало да прелистамо и судбину њиховог бившег кућнег старешине 
 само кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништ 
полицајаца он признаде све па и то дело да је посреством Мартића учинио који су му јатаковали.{ 
ичо’ а то се крије као змија ноге, само да се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће би 
 и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S} Сиромах <pb n="52" /> наплати добро с 
сило од воље њиховог повериоца.{S} Само да их тужи па му је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечер 
адио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљ 
г пукета.</p> <p>— Те још како.{S} Само да си чуо, како уздише кад о тебе говор поведемо.</p> < 
е могуће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад како су му п 
ма?!{S} Они би дошли и поклали све само да се она што потужи“.</p> <p>Овако су резоновале Јана  
 А Даринка има падаћу болест...{S} Немо да буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако 
 Да не би пала сумња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после у 
омрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{S} На пољу 
{S} Боље вам је да помрете од глади, но да се захраните хлебом отетим и украденим. „Лутајуће ду 
о ју је пратила тета Даница.{S} У једно да што узгред олакша својој сестри (од стрица) мало изм 
 кад она погине.{S} Цмиљка може комотно да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и 
убрим и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у пријатељству и љубави.{S} Само не знам куд ћ 
 показао је Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, па да се то придене као да је Ву 
ки, а ми никако.{S} Ишли смо само на то да што више имања приграбимо, и кад смо с великом муком 
посејали неколико оџака поврћа, и место да иду, да раде код имућнији под надницу која је до душ 
лебом за 15—20 дана па сутра опет место да иде на рад чека стоку других и хвата је — и по други 
ни да се ви задужујете изједна, у место да увеличавате своје богаство за децу своју.{S} Ти, са  
у, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца 
а му је лакше живети као самац, у место да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме није руководило, да  
Она бежу по корову и крију се — у место да уче школу и течу знање.{S} На овај начин остају инок 
криљем својих родитеља стекао — у место да тече нову интелигентност у времену зрелости.{S} Тако 
ђи ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи 
она је овако мислила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њега?{S} Онакав диван младић — као ја 
 говориш.</p> <pb n="109" /> <p>— Зашто да не смем.{S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О к 
и свак за себе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са г 
не стоке.{S} Срески званичник беше дошо да наплаћује егзекуцијом порезу — јер имађаше их који н 
е, она неће имати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оч 
— који си тек на свет настао.{S} Па зар да се у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како имај 
изненађење целога света пронесе се глас да је и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да роди —  
ек ватра угаси?!{S} О, оче, оче проклет да си.{S} Земља ти грешне кости из себе избацила, нека  
у, за коју ми више пута дође нека памет да се убијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она  
доше.{S} Покојни Јеша оставио је аманет да се не дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар постиж 
 да се оперу и умију, и преко тога опет да остане бар штогод времена живом телу и души да се од 
 налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одговори Иван чисто заводњелим очим 
Гвозден није тог вечера имо пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздвоили 
ко су се састали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка му се улегла у с 
у динара.</p> <p>Сваки од њих имали сву да плате трошка, са дугом од 200 дин.{S} За ово су неки 
х боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доцније говорило се јавно и отворено: „Ко 
олико пута да и њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако сложи 
 шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве ову децу а за 
ољело ме нешто под ложичицом, па немогу да идем.{S} Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне брже па одо 
нем у тешком послу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у 
а, већ раде што стигну и што је на реду да се уради.{S} Оне су се надметале шта ће која боље <p 
довикивао рабаџије који му у сусрет иду да се склоне у једну страну пута.{S} Његово свирање не  
Хрвали се с ким, он га надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је свуда 
ца више неће имати ђеце!“.</p> <p>„Кажу да неће“.</p> <p>„Немо Бога ти да се чује.{S} Даница је 
>Интереси живота и будућности захтевају да се узме оно што срце хоће.{S} Ја сам изабрао девојку 
а, из пустог кристољубља, увери Даринку да Иван није способан за плод деце — јер три године как 
ало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо 
p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин.</p> <p>—  
поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S}  
ет.{S} Многи сиромаси и сироте дошли су да се напију и наједу — али сви за то морали су платити 
чима да га воде, ногама да носе, мирису да куша, рукама <pb n="39" /> да узме и т. д. од свега  
, сваки камичак изнесем.{S} Виноград ћу да ђубрим и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у  
p>И ако досад нисам ништа крао, гледаћу да украдем ову квиту, или ћу кога подговорити и потплат 
— то су саставни делови машине.{S} Нећу да вам ређам машине индустриске, кад и ви имате машине  
а буде најбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се дад 
 да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> < 
ј ту“!{S} Рече Живан тихо.</p> <p>„Нећу да ћутим!{S} Шта ми хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли? 
кад нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то с 
а, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S}  
ви, позва све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар коли 
и вечерњи поветарац једва нас опомињаху да је то јесен.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као кр 
 куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном и пропалом надом стоје н 
ћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека са целим пр 
> <p>— Бога ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S}  
 ћу радити што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка послушати —- али ја 
жити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана.{S} Сем тога млекар  
/p> <p>— Али ја нећу!</p> <p>— Зар смеш да говориш.</p> <pb n="109" /> <p>— Зашто да не смем.{S 
Ја немам ниђе марјаша.</p> <p>„Зар смеш да лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кундаком у л 
едиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђе све што је год ваљало 
већ се жалиш што си одљуд.{S} Што волиш да се свађа и <pb n="43" /> ларма.{S} Што си подла и па 
l>Озов те се кад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се навикли,</l> <l>У гробници у  
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Да прелистамо прво судбину нашег Живана и његове Данице 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Да прегледамо сада, рад и живот синова покојног чича Је 
 нека клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше оволики терет на леђима, оне би још ту ра 
је рађају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном ч 
 снаха, а жена задругара Живана.</p> <p>Да је усуд цео свет претресао, не би нашао и саставио д 
или 5, и примили само 10 дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ полов 
ме сама, не само она већ свака.</p> <p>„Да узмем сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме бру 
и покрасти народ за ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти јо 
ш једног’ па нека их нека раде.</p> <p>„Да можемо обрати бар оне њиве у ади — све ће стока поје 
 ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ повикаше њих неколико.</p> <p>„Требало би, д 
о бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси требао ни 
ом не враћао.</p> <p>Од страха његовог, давали су му људи што је год затражио, и то нису тражил 
уди.</p> <p>Кад су последњу четрдесницу давали, беше се искупио силан свет.{S} Многи сиромаси и 
има незнатна надница, 2. журба у раду и давање мање одмора и 3. даје <pb n="81" /> им се хрђава 
 да му не учине какво зло.</p> <p>Он је давао са једном а узимао са две руке.</p> <pb n="95" /> 
 Марко је знао коме је у последње време давао повеће суме новаца — па је пред деобу отишо’ код  
 Од то доба — ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна ос 
једино рекрутују лопови.{S} Али није им давао што их жали, већ што стрепи од њих, да му не учин 
ку сети се, како је њему овај исти Перо давао дводинарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то  
 и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге ваше...{S} Сви ови бедни 
 не треба нечовечно поступати, треба им давати више но што искају.{S} Не дозволити им никако да 
една четвртина његова пређубравата је и даваше огромну количину добра грожђа.{S} Сад је подељен 
сади целом селу.{S} Ама живота ми мога, давно би се они поделили — да није оне чинилице Стојаре 
/p> <p>Милоша је узела мајка Даринчина, давши га у школу — за тим и гимназију у којој је био пр 
астати?</p> <p>— То се не зна.</p> <p>— Даде ли јој ти оне минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А он 
му „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад 
а тим извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе кутиј 
као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто но је даде?</p> <p>„Није је он ни прод’о већ Перуника.</p> <p 
а је била јако жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S} Неодољива жудња тера је да х 
 камен његово име и презиме, и он им не даде објашњујући им онај стих из светога писма који вел 
 а ако те усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми више 
/p> <p>Овим поступком, он одреши руке и даде маха свима својим задругарима да се свак за себе б 
 он то нареди дође му жандарм коњаник и даде му неко писмо.{S} Писмо је било од окр. начелника, 
есе и ућутка.{S} Милорад отпаса појас и даде једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда о 
ни се за време — док му општински одбор даде сеоске утрине један део, чак на крај села до саме  
 крова, без игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у њој склони се за време — док му општин 
} Цвете мио.</p> <p>— Ако ове јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати  
тин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо заједно, радисмо с 
>— Даде ли јој ти оне минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад 
женске деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, дадоше старешинство свом најмлађем брату Јеврему — Јеши 
т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића дадоше му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, ил 
е у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар колико толико.</p> <p>Пошто се иску 
да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека побегне.</p> <p>— Ја ћу радити што знадне 
вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на све стране, већ велим за самог себе.{S} 
заклопили под свој катанац, па тебе што даду — онако као каквом пашчету!{S} Она сваки дан пијан 
се промени.{S} Сад ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и празник.{ 
.</p> <p>— Кокош немам кад чекати, него дај по залогај леба обичаја ради.{S} Одговори Мића.</p> 
 журба у раду и давање мање одмора и 3. даје <pb n="81" /> им се хрђава храна и пиће.{S} Овим п 
ко морамо удобравати земљу — да нам она даје више производа са којима ћемо своје животне намирн 
ма вересије — онда дужник у место новца даје лакат са највећом претњом о издаји.{S} Поверилац м 
ратност према таквом животу.{S} Он тиме даје више но што треба гаранције да такав не би био.{S} 
мадне Стојара готови 200 дуката што јој даје онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пош 
ељади од оног што се проспе — сваки дан даје се свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржен 
утуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђено, неизмерено и по мраку, з 
 у којој је био први ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држава.</p> <milestone unit="subSe 
т дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда 
 могу и хоћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека с 
ити.{S} Додаде Круна.</p> <p>„Ти Стојо, дајеш повода највише свађи и кавзи.{S} Што моја жена је 
 дајте ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу п 
кну што је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац 
једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па заману начелнику п 
ма, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — на почек.{S} Повиш’те нам надницу.{ 
е деца већ умиру рано, онда новорођеним дају имена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у  
е водио овакав разговор.</p> <p>— Тако, дакле, можете још за дана сићи у ону шуму спрам његове  
{S} Сад могу и хоћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те 
је се душа са животом одвоила од тела — дакле да смо помрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо д 
епрекидно јецање као мало дете.</p> <p>„Дакле све је пропало.“ Прошапта Милорад и полећеше му с 
штво у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што се човек дели на много разли 
/p> <p>Чедомира је подигла, школовала и дала га на браварски занат, а код суда са доказима прог 
речи би примљен у потајнике да хвата на далеко чувеног хајдука Мартића и његово друштво.{S} Пош 
е: да сви одоше цркви на причес која је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из раније решио, да к 
 напред и дођоше до механе која не беше далеко.{S} У механи беше пуно обвезника који беху пошли 
.{S} Мића пође — они га обоје испратише далеко, поздравише се и растадоше се, а мали Милош испр 
ићете обучени у најлепше стојеће рухо и далеко одавде 2—3 дана хода играће те у колу са многобр 
а клада, такав ивер“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са правом применити на И 
вио поглед — а мисли су му прелиставале далеку прошлост.{S} Сети се на свог доброг оца Јешу, и  
рече други.</p> <p>„Први други пут“.{S} Дали ко више.{S} Скупи се велика гомилица лицитаната, д 
ао и сви остали.{S} Најстаријег синчића дали су...{S} Не у школу.{S} Већ у службу — те чува овц 
. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха.{S}  
 па заклопи све под кључ.</p> <p>Сад се дало свима материјала — да кукају на старешину, на њего 
дна празнина груба и необична.{S} То се дало приметити прво на деци, на њој па и на њеном мужу. 
} То бејаху казани који пеку ракију.{S} Даље или ближе куће види се велика ватра код житног кош 
цу.{S} Новим по 40—50 ока чак на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед с 
јдаш и ујдурисава своје кораблице -— из даљине хоре се двопеви мешовите младежи; довикује се мо 
 оне стрмености и саужава га.</p> <p>Из даљине чујаше се топот неке двоколице, које се приближа 
као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на  
нешто — <pb n="104" /> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не мете прст 
.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то што си је обесчастио.</p> <p>— Так 
лати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа 
Освану недеља, скоро при концу маја.{S} Дан ведар и чист као огледало.{S} Од рана јутра почеше  
уседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно и једном и другом. 
ати.{S} За тим — пристављати три пут за дан које каква јела.{S} Док се усече буранија, или кром 
 наизменицу.</p> <p>Овако се с’ дана на дан правила ларма и свађа све оштрија и ординарија, и н 
јако опадати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је него смрт.{S} Ј 
је?{S} И кад се сумира — кућа с дана на дан све празнија.{S} Кућни старешина виђе ово зло, па з 
 догађај својој жени Перуници.{S} Сутра дан — повезаше и Вука и Миладина, и нађоше трагове крви 
 и грува немилосрдно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у  
 А сватови продужише свој пут.{S} Сутра дан Панта би окован у срезу и након 2 месеца дана осуди 
 али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан освиташе празник.{S} Живан поранио и уздиго обаљена 
мене добру напојницу.{S} И одиста сутра дан одоше обојица капетану и Милутин без и једне речи б 
ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S} Њему пак нареди да превуче оно 
е берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан превлачише њих двоица без застоја и одморка.{S} Кад 
птели од радости и милине.</p> <p>Сутра дан оде Петар и прими се у жандарме са коњем.{S} На ско 
шаше.{S} Беху обоје мртви.</p> <p>Сутра дан јавише власти, која дође сва доктором те изврши сек 
 не вратив се својој кући.</p> <p>Сутра дан њих неколико полазише кметовој кући па се двоумећи  
иства са ватреним оружјем.</p> <p>Сутра дан, Марко долази са лекарском сведоџбом и оптужује код 
д се млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мисли 
ди дете Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и она роди мушко дете на велику радост Иванову, и 
оловине света на земљи радује.{S} То је дан Ускрснућа Христовог.{S} Пролеће у велико, још само  
 свих 9. У тим тесним сокацима сваки се дан води кавга и свађа због путова и богаза, због штета 
укали и плакали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су послед 
b n="55" /> као отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — нема.</p> <p> 
рошење).</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватови код Маркове куће и дов 
 све се радује дивном мају.</p> <p>Први дан цео свет обукао се у најлепше празнично одело и оти 
сла два млађа брата — који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја стрепим свако вече и страх ме г 
кутлаче, грудњаче, цедила и т. д. сваки дан прати и чистити, солити и преваривати.{S} За тим —  
ко чељади од оног што се проспе — сваки дан даје се свињама по пола лонца ладна јела лепа и зап 
 довести неког ђавола на врата да сваки дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га  
 појести.{S} Па и стока вам опада сваки дан — мој отац продаје јагње од месеца дана за жут дука 
о 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и оп 
 онако као каквом пашчету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години  
зи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S} Примети Милутин.</p> <p>„За 
не помогоше ништа.</p> <p>Жене се сваки дан свађају и туку.</p> <p>Људи то забашуравају и боје  
 Марко је кућни старешина и скоро сваки дан иде на позив власти и судова.{S} Он као такав треба 
егова кућа претражи.{S} Лопови су сваки дан носили под видом зајма и наднице, жито, ракију, сла 
епо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио на оваком дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} 
мем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим.</p> <pb n="123" /> <p>— Добро 
 чиста и светла.{S} И тако су пролазили дан за даном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ос 
ући деце.{S} Једно им се родило и седми дан умрло, јер беше невремно.{S} Вук имађаше много махн 
 ни од њих ни од детета.</p> <p>Четврти дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде г 
 год. А он умре.{S} За овим седамнаести дан умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао с 
ка.</p> <pb n="120" /> <p>Други и трећи дан — иде се пријатељима, пева се и весела и напија се  
 салаша, а берачи осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан превлачише њих двоица без за 
јом Даринком не би срећан да доживи тај дан.</p> <p>У недељу пред Спасовдан објетине су на све  
дељу.</p> <p>Овог истог пролећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механ 
ne unit="subSection" /> <p>Освану један дан, коме се можда више од половине света на земљи раду 
бо ведро као стакло, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним сокацима, чији пролаз 
} Не могу ја служити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана.{S}  
пника равно петнајест дјелаше пуних 10. дана по 5. дин. = 500 дин. других трошкова, као: хране, 
адницу и осигура кућу са лебом за 15—20 дана па сутра опет место да иде на рад чека стоку други 
тока појести, и покрасти народ за ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и са обоје 
е, немојте дирати већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.</p> <p>„Сад ти тражимо 
јлепше стојеће рухо и далеко одавде 2—3 дана хода играће те у колу са многобројним светом оба п 
/p> <pb n="101" /> <p>Није прошло ни 15 дана — а Даница обуче лепу чохану памуклију.{S} Она је  
ада оштетити.{S} Шива ће трајати још 15 дана да се суши — а кукуруз нисмо ни струка обрали.</p> 
д другог наизменицу.</p> <p>Овако се с’ дана на дан правила ларма и свађа све оштрија и ординар 
у од силног дремања, јер две ноћи и два дана није стао колико мутна вода — нити је што год спав 
 их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати и превући у село код салаша.{S} Нека су 
и и пиштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је потера за хајдуцима — али ниђе ни трага  
стране.{S} И браћа Цмиљичина у очи тога дана били су на тајном збору са још два наоружана човек 
 је друго мислио, но о оном што су тога дана разговарали, о дугој њиви, и крађи оне проклете кв 
ор.</p> <p>— Тако, дакле, можете још за дана сићи у ону шуму спрам његове куће, па чим се сутон 
ан сат смете киша рад он ти рачуна пола дана дангубе.“</p> <pb n="71" /> <p>„Па шта ћеш, хоће љ 
у. „Паре ћеш послати прексутра око пола дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити  
пет удати за другога пошто прође година дана.{S} Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је отац ж 
S} Да сам узео Даринку, не би ни година дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био с 
 призна ни за живу главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва јед 
 /> какав је рад.{S} У години има доста дана, али нису сви за рад одређени.{S} Главни су радови 
анта би окован у срезу и након 2 месеца дана осуди се на 5 година робије.{S} Благодарећи исказу 
 дан — мој отац продаје јагње од месеца дана за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајет 
} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана.{S} Сем тога млекар није заклопљен никад — па нека 
> <p>Тек што зора беше зарудила, једног дана одмах по познатој свађи Перовића укућана, код воде 
их дрвета, па ћу рано на пролеће једног дана позвати Грујицу — он је томе вичан — да ми на једн 
ilestone unit="subSection" /> <p>Једног дана рано с пролећа, запуши се ватра, по качарама, комо 
узалуд, кога нема — нема.</p> <p>Једног дана, он је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он дође у 
са неком жудњом посматра.</p> <p>Једног дана празника, пошто је свршила свој посао, она је легл 
а краси старице и старце.</p> <p>Једног дана, она рано помузе сву стоку, процеди млеко и настав 
 се не да ничим оспорити.</p> <p>Једног дана дође Милутин Марковој кући па рече.</p> <p>„О Марк 
пштено и план је утврђен.</p> <p>Једног дана поранио Иван у поље, па онако усамљеног обузеле су 
ила стари ред и чистоту.</p> <p>„Једног дана, дођоше овце раније но обично и плинуше по дворишт 
стало.</p> <p>Једног јесењег празничног дана разговарао се је Иван са својом стрином Даницом, к 
 Милану.</p> <p>Једног празничког лепог дана, тек што сунце зађе за оближња брда тежећи ка захо 
сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гвожђе стави 
.</p> <p>Не прође ни пуна три месеца од дана када је пресуда постала извршна, а Иван се венча < 
оћи на јабуку — (на прошење).</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватови к 
абуку — (на прошење).</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватови код Марко 
з весеља и шале.{S} Тако прође неколико дана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Милорадова 
ти поче јако опадати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је него см 
о вересије?{S} И кад се сумира — кућа с дана на дан све празнија.{S} Кућни старешина виђе ово з 
 Ускрса до Спасовадне само је четрдесет дана — али Иван са својом Даринком не би срећан да дожи 
</p> <p>Она настави.</p> <p>„Зар годину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам ч 
 Јеша остао је удовац пре непуну годину дана.{S} Вредно је споменути — да му је се само најстар 
 је се са њом морао састати бар у месец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плака 
ше вежбу.</p> <p>„Колико?</p> <p>„Месец дана у месту.</p> <p>„уда ли ће нас обојицу?</p> <p>„По 
али, а некада смо имали и по триста.{S} Данак смо плаћали одмах чим се разреже за целу годину н 
тако ми истиног Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му кошуљу.{S 
остизавају своје циљеве.{S} И ако икад, данас је настало оно доба које је велики поборник светс 
 Милораде.{S} Добро си казао, фактички, данас нема на овој земљи живог човека који би могао рећ 
 све тихо и мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} 
Вук је беше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи 
</p> <p>„Немам тако ми истиног Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Пар 
Зар годину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам чаше ракије да јој пружим, нит 
 је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је поздраво доћ 
 једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако говораше кроз 
“ била онаква кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S} Д 
 мушких глава још толико, колико вас је данас.{S} Узмите пример мудрих и вредних пчела кад буде 
 злату.</p> <pb n="91" /> <p>„Што гу се данас пазари сутру се на распазарује“.{S} Одговори Цинц 
ди који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећи <pb n="14" /> се њихов 
S} Пут вечног живота.{S} Теби ће се још данас смркнути, али ће многима сванути.</p> <p>Дође мра 
метовима, плаћање таксе — <pb n="50" /> дангуба и омраза.{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и т 
т смете киша рад он ти рачуна пола дана дангубе.“</p> <pb n="71" /> <p>„Па шта ћеш, хоће људи д 
кува скувао би за 20 са онолико труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим се речима 
оловину пшенице — па после да се суди и дангуби, а често и главу разбије ту сам своју или свом  
 ни на спрему и алате није се чекало ни дангубило.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје,  
ко вам једна чивијица фали — морате сви дангубити.</p> <p>Поделити задругу, значи толико исто к 
убрзају мало рад и надокнађавају његову дангубу.{S} Ако се жена разболи њу гледају остале јетро 
као свака марва“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће њих и поделити.{S} Они тучу све оне, али њу н 
о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница ће сваком вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог д 
} Роса и Перуника чуваће сва говеда.{S} Даница ће чувати овце.{S} Савка јагњад, а Ружица свиње. 
и Цмиљка Перовићи тужиоц и оптужена.{S} Даница Перовићка <pb n="117" /> сведок, Обрен Мандић пр 
е“.</p> <p>„Немо Бога ти да се чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она је била непоштена и као дев 
нису могли више стојати, већ седоше.{S} Даница се и нехотице сакри за један жбунић.{S} А Иван с 
а јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница се откану више моде и посећивања игранки већ је  
за својом сахрањеном срећом и надом.{S} Даница је се превијала <pb n="55" /> као отровна гуја и 
и је са свих страна опкољен пожаром.{S} Даница не беше још пустила овце, јер чекаше да спане ро 
 корацима пође кући.{S} Дође у собу.{S} Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ 
ати и губити своју девојачку лепоту.{S} Даница је сада водила велику бригу о тој ствари, којој  
дног празничног вечера, вечераше сви, а Даница не хте.{S} Нешто је љута.{S} По вечери одоше сви 
="101" /> <p>Није прошло ни 15 дана — а Даница обуче лепу чохану памуклију.{S} Она је извлачила 
 неколико женских међу којима беше прва Даница.</p> <pb n="24" /> <p>„Немојте наопако говорити! 
 и ако му она није ништа шиљала, већ га Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђела? 
ео нити ће је волети.{S} Несрећна тетка Даница, из пустог кристољубља, увери Даринку да Иван ни 
о и плинуше по дворишту, које је чувала Даница и која не дође за овцама нити се близу чујаше.</ 
ј тобож чине.</p> <p>Тако је резонирала Даница, па и остале њене јетрве нека мање нека више; и  
мисли.{S} То је све у место њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т 
 измишљати.{S} За то ју је пратила тета Даница.{S} У једно да што узгред олакша својој сестри ( 
) мало измета (посла).{S} Ова курјачица Даница знала је то, па је повела Ивана и казала му где  
сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Даница измајсторисала.{S} Да пошљем побратима Обрена у  
 је се јуначки уздржао — јер тако му је Даница заповедила.{S} Сумњајући и сам — да га не би за  
S} Још три године мајка је не да — рече Даница смешећи се.</p> <p>— И шест година не би било ду 
 не мож’, оне брже па одоше“.{S} Ређаше Даница плачући и држећи се левом руком <pb n="31" /> за 
ћу опростити ако будем жива?{S} Плакаше Даница и заврташе рукаве своје кошуље, на чијим белим и 
у ову срећну задругу.{S} Тај камен беше Даница најмлађа снаха, а жена задругара Живана.</p> <p> 
p>Дотрчаше оближње комшије, а за њима и Даница која беше отишла ради разговора код једне коне,  
оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више стојећи но седећи уз један сандук  
 стаде!</p> <p>— Он је, он је — продужи Даница.</p> <p>То беше у једном лугу који се беше одео  
о до по ноћи биле заједно“.{S} Одговори Даница.</p> <p>„А ђе?!</p> <p>— Код њеног винограда. —< 
а се само успушило по кући.{S} Одговори Даница.</p> <p>Како се беше искупило силан свет — а нар 
, каква је милост и радост.{S} Одговори Даница смешећи се, па продужи...{S} Ако ми њега тревимо 
 А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже на поље плачући.</p> <p>После дужег пр 
анке, али је морао играти онако како му Даница свира.</p> <p>Пошто је Живан скоро сво најглавни 
ави као грудве снега од топлоте — викну Даница приближавајући им се, и њих двоје скочише на ног 
 имаће отуђио и доспео само на окутњицу Даница му роди сина.{S} За овим у другој години и ћерку 
о крајности лукава и препредена.</p> <p>Даница беше ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу 
а лепо и издадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као насљедница заоставшег имаћа — рачунала да 
нчину косу — грло — лице и усне.</p> <p>Даница се извуче испод Дарини руку — а на место њено до 
pb n="23" /> <p>Остали сви ћуте.</p> <p>Даница прекиде ћутање и отпоче:</p> <p>„То није право!{ 
дечицу која су расла као анђели.</p> <p>Даница је се много мучила при порођају ћерке, и коне су 
асплетеном и разбарушеном косом.</p> <p>Даница се закле, како је Цмиљка код ње признала — да је 
гоше све као поплава, као пожар.</p> <p>Даница већ стиже и, изагна овце које починише за непуни 
 кога Богом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница више неће имати ђеце!“.</p> <p>„Кажу да неће“.</ 
вор.</p> <p>— Што ли он није дошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} Отпоче Даринка.</p> <p>—  
ого.{S} Често пута, он је се вајкао код Данице, како су они лакомислено упропастили своје лепо  
тамо прво судбину нашег Живана и његове Данице, па ћемо после и осталих.</p> <p>Живан је био до 
 Иваново.{S} Ваљда утицајем своје тетке Данице — она је овако мислила о Ивану:{S} Па што да не  
p>„Бога ти, зар помрјеше она вајна ђеца Даници?{S} Запита једна.</p> <p>„Ада ја!{S} Помреше сир 
отерати у ред.</p> <p>Живан каза својој Даници да је башчу окрепио и довео у ред она одмах оздр 
а“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим се оној Даници како их трпи — а оне су друге као свака марва“.< 
аш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Даринци милосне послатке, које је Даринка  
разговарао се је Иван са својом стрином Даницом, која говораше: да је она тетка Даринци.{S} Не  
 као што је саставио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до крајности прост и наиван, а она до кра 
 ношен — ухвати Даринку за руку.</p> <p>Даницу стегла Даринка рукама око врата као утопљеник и  
смо имали у задрузи.{S} Јер слуге броје данове, и надничари сатове.{S} Они раде без воље, без е 
е — ваљда се тамо научио.{S} Фебруарски данови увек су променљиви и влажни, снега не беше — али 
и светла.{S} И тако су пролазили дан за даном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану је 
дницу сваки дан и радио на оваком дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан п 
ели, закисло и иструлило, па по влажном дану пола овршено а пола остало у слами.{S} Каца му сам 
p>„Немам коња. </p> <p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест месеци био би н 
и Јешин старији син Милорад није никако дао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стоја напуш 
 би Бог сваком човеку чим дође на земљу дао толико земље колико он може на њој лако живети па д 
авља“</p> <p>Иван није ни полугодишњицу дао своме оцу — а и мајка му умре после шесто-дневног б 
а тим одоше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божанску вилу, а так 
ијаше као лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је само дрхтала л 
 прочељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дара само чини изнет:{S} Одлива млеко, сири сир — пере  
мало влаге.</p> <p>— хоћу -— одшапта му Дара са истим гласом и понова га притеже обема рукама к 
илан свет — а нарочито момчад због лепе Даре, то се све рано окомиша.{S} За тим одоше кући те п 
не учини штету.{S} Мала Милунка помогла Дари окупати Пуру-Милоша — па села крај њега на прочељу 
е и усне.</p> <p>Даница се извуче испод Дарини руку — а на место њено дође Иван који је обема р 
копча <pb n="105" /> дугмета на недрима Дариним и завуче обе руке у њих.{S} Извади дојке које с 
ти! камо те — оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђе у кућу убрисајући сузе.</p> <p>— Кокош нема 
очео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка му се улегла у срце он само о њој мисли непрест 
укама притиште на своје бурне груди.{S} Даринка му поче враћати пољубце и претискивати га на св 
су се били прилично пићем загрејали.{S} Даринка је спремала ручак и убила кокош.</p> <p>За сво  
песмом.{S} И то ће му нешто значити.{S} Даринка је много премишљала о тој појави.</p> <p>— Чист 
лио цигару па задовољно седи и пуши.{S} Даринка вари млеко и узгред припрема вечеру, док на јед 
оје планове.</p> <p>Иван је леп момак — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то су баш несрећни 
је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка има падаћу болест...{S} Немо да буде друкше, ве 
и Даринку за руку.</p> <p>Даницу стегла Даринка рукама око врата као утопљеник и као полумртва  
јући и сам — да га не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро, животе мој —- како си слатка!{S 
 пут састану момак и девојка.{S} Запита Даринка чисто дрхћућим гласом.</p> <p>— То се само може 
н се сети ни рече: „ево једна пара тебе Даринка, а једна оном малом што плаче.“ За тим извади к 
маче се мало од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе најлепше везене чарапе — те му  
>— Он Бог и душа не...{S} Хтеде да каже Даринка.</p> <p>– Пст!{S} Писну други окренув на њу зап 
ељачке намигуше већ су прокопкале да је Даринка трудна — и то се већ није могло више ни крити ј 
шиљао Даринци милосне послатке, које је Даринка презриво <pb n="99" /> одбијала, али она га изв 
одине како се оженио па ништа.{S} Те је Даринка нагнана бесном природом — а обавештена лажним р 
ће му највећи пушкомет ода.{S} За то је Даринка морала више пута кући отрчати да донесе ракије  
ка Данице — кад смо га звали?{S} Отпоче Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи, још је рано.</p> <p>—  
ве пушке у рукама два хајдука, а Иван и Даринка скљокаше се на прочевље.{S} Деца ударише у врис 
е те лопови.{S} Видиш каки су, одговори Даринка задојавајући дете?</p> <p>— Неда њима Цмиља — о 
вори Мића.</p> <p>Скочише обоје.{S} Док Даринка спреми нешто на тигању, дотле Иван донесе пршут 
 беше лепа девојка —- али опет није као Даринка.{S} После подужег устезања Иван рече да „бегени 
и дрва за пријеклад, па посматраше како Даринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n="127 
е је раздвојио од својих мужева.</p> <p>Даринка ћерка Сретена Цветића, ћерка једног поштеног и  
 де.{S} Ете некога право к нама.</p> <p>Даринка стаде!</p> <p>— Он је, он је — продужи Даница.< 
о, те се нико није могао сетити.</p> <p>Даринка је затруднила, и поче знатно опадати и губити с 
добро није доносила човечанству.</p> <p>Даринка није умела да цени неваљалство Иваново.{S} Ваљд 
} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је најглавније зд 
 с анђелима.</p> <p>Сретен Цветић, отац Даринкин, једног вечера и он приредио комишање — и код  
о не заслужује, али ипак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети.</p> <p>Д 
ршна, а Иван се венча <pb n="118" /> са Даринком Сретеновом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и н 
је се оженио одмах, после познанства са Даринком.{S} Има већ 3 год. како она од то <pb n="115"  
 је четрдесет дана — али Иван са својом Даринком не би срећан да доживи тај дан.</p> <p>У недељ 
се завери: да се неће другом оженити до Даринком — па ма га то главе стало.</p> <p>Једног јесењ 
} Продера се други показујући прстом на Даринку.</p> <p>Она приђе и поче али не веза, као што о 
У тај мах наперише своје пушке један на Даринку, и повикаше претећим тоном кроз стегнуте зубе — 
кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и том  
ка Даница, из пустог кристољубља, увери Даринку да Иван није способан за плод деце — јер три го 
авише, а Иван као ветром ношен — ухвати Даринку за руку.</p> <p>Даницу стегла Даринка рукама ок 
а, нека их пашчад глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни година дана прошла ја би добио синчић 
јаду најкривљи.{S} Да сам први пут узео Даринку као што сам и хтео, куд би сад био срећнији и н 
викан као по све покварен младић.{S} Но Даринку је ипак добила за своје планове.</p> <p>Иван је 
рудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ову Даринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и она овако м 
Повикаше отац и мајка.</p> <p>— Ја хоћу Даринку Сретенову.</p> <p>— Ха, ха, ха.{S} Дивна избора 
Даницом, која говораше: да је она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по 
>— Мети де вериге у ватру — повика први Даринци.</p> <p>— Не требају вериге, него паре, или жив 
 ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Даринци милосне послатке, које је Даринка презриво <pb  
гате куће.</p> <p>Милоша је узела мајка Даринчина, давши га у школу — за тим и гимназију у којо 
дрхтао је — и обасипао врелим пољупцима Даринчину косу — грло — лице и усне.</p> <p>Даница се и 
 не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро, животе мој —- како си слатка!{S} хоћеш ли бити мо 
 Добро — добро — одговори Иван, ухватив Дару руком око врата и обоје се по неколико пута пољуби 
и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер 
 мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете делити пре но док немаднет 
 осеца као хајдук.{S} И тако му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не су 
<p>— Али, још ове јесени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ако о 
<p>— Ако ове јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— х 
ту ништа учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако 
олове да врати човеку, и за то ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p> <pb n="91" /> < 
ужиоцу — без помисли на то откуда ће то дати.</p> <p>Његов повериоц, коме је он дуговао одмах з 
е их одведе механџија, па помисли да су дати на храну.{S} Чим уђе у судницу — он скиде капу и у 
а била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у срце момче! 
 Они повериоци писали су квите са новим датумом и годином без обзира на то: што су ти дугови уч 
а тежећи ка заходу, а вечерњи поветарац дахну и освежи свако живо створење, која су се од огром 
ле се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазлених створова.</p> <p>Месец бе 
ели бучук (мерац) брашна, бучук пасуља, два пшенице, три кукуруза и т. д.{S} Па комад сланине,  
 имају 5—6 оваца и 2—3 пса.{S} На селу, два сталежа, најрадије држе повећи број паса.{S} А то с 
вет људи, но са једним или ниједним.{S} Два јарма добрих волова, него осам.{S} Један гвоздени п 
има, и изгубише се у густу помрчину.{S} Два пуна сата, Ружица је плачући пуна горчине и нестрпл 
с Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S} Она више неће ни рађати децу.{S} Па нека 
а, толико треба да служи као половна, а два пут толико, као окрпљена и поправљена.{S} Мог оца с 
га часа овде — са мојом ђецом — са моја два анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што се ра 
 освета.{S} Ади сад како су му прирасла два млађа брата — који ће кроз који дан побећи у хајдук 
м он заврши, плануше две пушке у рукама два хајдука, а Иван и Даринка скљокаше се на прочевље.{ 
е душе живе вечито, али свака за се има два начина живота.{S} Добра душа у вечности ужива са св 
 као на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца“, тако вели народна пословица.{S} За Стоју је  
урлије — и нека окомишају.{S} После она два који сиђу метуће у салаш и свршена посла“.{S} Предл 
творише се обоја врата и у кућу упадоше два наоружана човека.{S} Иван скочи и крв му се следи — 
кола и волове зауставише се.{S} Зовнуше два три пут, али се нико не одазва.{S} Они почеше палит 
апаху од силног дремања, јер две ноћи и два дана није стао колико мутна вода — нити је што год  
и кметство од Марка), општински викач и два одборника.</p> <p>Назваше Бога, и сви се редом здра 
ајата.{S} Мете онај тел у рупицу и нави два три пут.{S} За тим извади па га поче превијати.{S}  
изгин коња те не паде, док Чилаш понови два ударца — и Марко паде на земљу сав у крви обливен.{ 
 јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај ма 
е.</p> <p>„Немам коња. </p> <p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест месеци  
— неком две <pb n="47" /> краве — неком два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису и 
ошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати и превући у село код салаша.{S} Нек 
 године просечно.</p> <p>Јеша је оженио два своја сина и седам синоваца, удао три ћери и девет  
ће више ни рађати децу.</p> <p>Још само два месеца, па да се наврши Живановом сину 4. год. А он 
уруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са обе стране оставља не пооране земље, или т 
овог великог и зализаног чела жарила су два велика ока која беху управљена <pb n="28" /> на пок 
ога дана били су на тајном збору са још два наоружана човека.{S} То беху хајдуци.{S} Међу њима  
 да му је се само најстарији брат Милош два пут женио.{S} А њих тројица само по једном — и да н 
 прси и пиштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је потера за хајдуцима — али ниђе ни тр 
 и апетитима, а нарочито задовољити око двадесеторо деце за разним нарафима и слободним вољама, 
зних тица и попића у мајском вечеру.{S} Две чутуре једнако иду од руке до руке — у једној вино  
ове се састадоше две сељачке торокуше — две аброноше најординарније врсте:{S} Јана и Ђука.</p>  
S} Умре једно, друго, па и треће.{S} За две недеље троје деце!{S} То је ужасно.{S} Остаде им на 
 поплашена Савка.{S} За њом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек  
p> <p>Он је давао са једном а узимао са две руке.</p> <pb n="95" /> <p>„Чините шта вам драго, ј 
.{S} Стоја је намиривала стоку са своје две ћерчице — а Иван је отишо у виноград да обере неке  
вка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно прасе.{S} Сад осташе  
зо преко куће по којој се беху усмуцале две три квочке са малим пилићима, и док изађе на врата  
стазица.{S} Баш више кошаре, сретоше се две жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на 
вића укућана, код воде ове се састадоше две сељачке торокуше — две аброноше најординарније врст 
ћућим гласом.{S} Чим он заврши, плануше две пушке у рукама два хајдука, а Иван и Даринка скљока 
м бројем разне стоке са 7 нејаке деце и две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби св 
лађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајка  
м по 20 оваца по пет шест свиња — неком две <pb n="47" /> краве — неком два вола и т. д.{S} Тро 
деце — па пронела глас, да су обоје као две половине једне јабуке.</p> <p>Деца су расла и напре 
м човеку.{S} Савка и Ружица пазе се као две рођене сестре.{S} Оне се не ређају шта ће која, већ 
 свет претресао, не би нашао и саставио две супротности, као што је саставио овога Живана и ову 
воју задругу.</p> <p>Тако се животарило две три године, али у великој свађи, кавзи и незадовољс 
и му се склапаху од силног дремања, јер две ноћи и два дана није стао колико мутна вода — нити  
е врати и одвали врата на соби те и њих две које се ту беху склониле изудара.{S} У оном гњеву о 
ана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да донесу пића.{S} Кад се мало удалише  
чини те се овце метиљају.{S} Она са још две три јетрове, сеђаше на прочевљу —- радећи свака неш 
н оста сам са својом женом Смиљком и са двема сестрама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ије нашо, одоцнио је.</p> <p>„Није шала двеста дуката.</p> <p>„Хтео си рећи динара.</p> <p>„Дук 
 <p>„Двеста динара“ рече један.</p> <p>„Двеста четрес“ рече други.</p> <p>„Први други пут“.{S}  
} Шта ко да за ова четири вола?</p> <p>„Двеста динара“ рече један.</p> <p>„Двеста четрес“ рече  
 игранки већ је само гледала децу своје двије очи.{S} Живан је се осећао срећнији но икад.{S} Т 
 биће <hi>планинке</hi> (редуше) њих ће двије готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће  
и се, како је њему овај исти Перо давао дводинарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то му вик 
абраше и друга, па похваташе волове њих двоица и отераше кукуруз у село код салаша, а берачи ос 
н, и сву ноћ и сутра дан превлачише њих двоица без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Мил 
Вук продао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу  
чку ветрењаче.</p> <p>Нестало три овце, двоје свиња, ћурака и кокоши.{S} Па шта је са њима?{S}  
и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S} Она више неће ни рађати дец 
и грешници.{S} Ал тај исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да  
е пред зграду — док из амбара помоли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Јерина од 9 година.</p 
о.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба покупити. 
 руку.{S} Мића ништа не рече већ извади двоје по пола динара и мете на софру.{S} Док се заплака 
га шамарати.{S} За тим се врати, и њено двоје деце нађе код оног малог рањеника, па да би тиме  
p> <pb n="106" /> <p>— Шта учинисте вас двоје за толико?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало код ку 
р, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} На њима је било одело увек леп 
ему али Мића је очекивао да које од њих двоје упитају за здравље његове сестре Цмиљке и његовог 
икну Даница приближавајући им се, и њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима, ал 
и једног одборника, и рече:</p> <p>„Вас двојица идите у поље, те потерајте сва 4 вола и коња су 
више се и одоше, хајдуци у шуму — а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена створења.{S} К 
.</p> <p>Из даљине чујаше се топот неке двоколице, које се приближаваху њему на сусрет.{S} Кад  
 дође близу до на сто метара, док из те двоколице писну танак глас мале трубице.{S} То је био п 
ва своје кораблице -— из даљине хоре се двопеви мешовите младежи; довикује се момчад да дођу на 
бој и плуг и разбацати њихове делове по дворишту и буњишту — који ће се за извесно време повлач 
ђоше овце раније но обично и плинуше по дворишту, које је чувала Даница и која не дође за овцам 
то не би био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2 године као гардист.{S} Против његовог 
х неколико полазише кметовој кући па се двоумећи вратише.{S} Марко, као кућни старешина требао  
не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ватру — повика први Даринци.</p> <p>— Не тр 
ћете — ја вам нећу осветлити.</p> <p>Ћу де.{S} Ете некога право к нама.</p> <p>Даринка стаде!</ 
е се нешто пучи.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да  
руке пуне — глатке и беле.{S} Па ногице дебељашне — беле и чврсте — као год јаје кувано кад му  
/p> <p>Ружица бризну у плач молећи свог девера.</p> <p>„Ћути брато!{S} Нека га, нека га, нека и 
</p> <p>Лакше беше издржавати 1 кућу са девет људи, но са једним или ниједним.{S} Два јарма доб 
а то је обратно.{S} Где рађаху 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, један лонац, једна  
дјелили.{S} Нас девет пунољетних људи и девет жена били смо у једној кући.{S} По мало се радило 
 сина и седам синоваца, удао три ћери и девет синовица.{S} И ако је у 65. години своје старости 
година како смо се ми подјелили.{S} Нас девет пунољетних људи и девет жена били смо у једној ку 
ише се да их подели избрани суд.</p> <p>Девет судија, председник и деловођа, као и 4 заступника 
верење да је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира упрсте Цмиљка 
вства и вештине, посреством много жена, девојака и људи трудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ов 
а, и поче знатно опадати и губити своју девојачку лепоту.{S} Даница је сада водила велику бригу 
оље.</p> <p>— Па и није се преварио.{S} Девојка је као анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти 
} Повика Стоја.</p> <pb n="108" /> <p>— Девојка је добра — и ми је морамо узети...</p> <p>— Под 
<p>Цмиљка, сестра Мартићева — беше лепа девојка —- али опет није као Даринка.{S} После подужег  
 <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженити нећу 
дећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је најглавније здрава је као врча.{S} 
p>Иван је леп момак — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то су баш несрећни — јер проклета ле 
ећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} За тим устаде 
езања Иван рече да „бегенише девојку“ и девојка узе јабуку са 10 дуката.{S} За тим осуше пуцати 
ко је — кад се први пут састану момак и девојка.{S} Запита Даринка чисто дрхћућим гласом.</p> < 
акојака.{S} Она је била непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закр 
вна грешио — са многим жентурачама и са девојкама — али ништа <pb n="116" /> зато.{S} Ни волу,  
 у погледу моралног живота.{S} Многе је девојке осрамотио и саломио им срећу, обећавајући им да 
 врло мало муке придобијао многе жене и девојке, а она се не да никако покорити.{S} И на послет 
ећи.{S} А то би било врло непријатно за девојку.{S} Тек се они зауставише, а Иван као ветром но 
подужег устезања Иван рече да „бегенише девојку“ и девојка узе јабуку са 10 дуката.{S} За тим о 
лни сватови код Маркове куће и доведоше девојку, венчаше се па се разиђоше.</p> <p>Цмиљка је би 
вадбе и весеље.{S} Шурак Чилашов доводи девојку — и он му војвода у сватовима.{S} А како је дош 
ме оно што срце хоће.{S} Ја сам изабрао девојку овде близу, рече Иван смешећи се.</p> <p>— Коју 
n="107" /> једно место, да ти испросимо девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам нешто ослабио, б 
 поштеног и доброг домаћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је као д 
ли.{S} Рече први хајдук.</p> <p>— А она девојчица казаће — како сте ви непознати и како сте их  
гаси.{S} Па како имају сестру врло лепу девојчицу — ја сам намислио да је за тебе узмемо и тако 
 како она од то <pb n="115" /> доба још девује.{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још лепш 
о Лазару (првом комшији) да дође.{S} Но дед спреми се да идемо на <pb n="107" /> једно место, д 
 знак претње.{S} За тим додаде:</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за ова четири вола?</p>  
Тешко оном, који избегне казне за своја дела од закона људских, па мисли да ће тако избећи и ка 
 од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душ 
о да цениш ничију част ни живот.{S} Али дела твоја и заслуга твог оца помогнута моћном природом 
.</p> <p>— То ће ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње.</ 
 А зле, стидећи се свог живота и својих дела која су прирасла уз њих, завлачу се у подземне руп 
 — Равнотежа је најбољи пријатељ сваком делателном створењу па и стварима.</p> <p>Стоја, док из 
има дала живот.</p> <p>Као што се човек дели на много различитих делова, тако су и умови људски 
 нове и боље.</p> <p>Овај Петар, био је деликатан човек.{S} А како још то не би био кад је имао 
браће Милорада и Милана.{S} Они се нису делили, па им се то на први поглед да приметити.{S} Дос 
 јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама свима на равне делове, јер више <pb n="16 
м ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио.{S} То немојте никако губити из вида.</p> <p>Имај 
ао, казните као што сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио.{S} То немојте никако губит 
ти, ако ми дате часну реч, да се нећете делити пре но док немаднете пунолетних мушких глава још 
S} Имање своје неће ни с ким парчати ни делити.{S} А што је најглавније нећемо никад сејати кон 
ње како је настао тренутак да се морају делити.</p> <p>Савка се мало размисли и отпоче.</p> <p> 
е, пуче глас по делом селу, одмах изађе дело на видело, да је због тог детета Иван и отеро свој 
 се сутон повуче, ви пређите и извршите дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да  
жђе.{S} Ни Вук ни Миладин не признадоше дело никако, али се опет осудише по 20 год. робије.</p> 
убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена и метуше н 
ином полицајаца он признаде све па и то дело да је посреством Мартића учинио који су му јатаков 
уг, све су то машине састављене из више делова.{S} Наместите воденицу са свима својим најглавни 
сличан задрузи, на њему има разноврсних делова који се узајамно помажу и одржавају људски живот 
о што се човек дели на много различитих делова, тако су и умови људски различити.{S} Као што су 
еницу, разбој и плуг и разбацати њихове делове по дворишту и буњишту — који ће се за извесно вр 
сви на по само.{S} Они згруписаше своје делове и опет имали су са чим радити.{S} Марко пак, нап 
заслугу ја делим са вама свима на равне делове, јер више <pb n="16" /> вреди онај који извршује 
ови људски различити.{S} Као што су сви делови човечији састав човека, тако су сви људи састав  
машина, а чланови њени — то су саставни делови машине.{S} Нећу да вам ређам машине индустриске, 
е воденицу са свима својим најглавнијим деловима, али ако немате ципун сразмеран води која окре 
 суд.</p> <p>Девет судија, председник и деловођа, као и 4 заступника равно петнајест дјелаше пу 
>Имајте Бога на уму и молите му се више делом но речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мало времен 
ово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас по делом селу, одмах изађе дело на видело, да је због тог  
 Круна, поражена својом кривицом у овом делу поможе му заливати купус и сву башту дотерати у ре 
Једни превлаче сено у плашће — други га дену, и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду све 
уги вежу — трећи товаре на кола, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док други. 
 опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица, док направише куће, премештише з 
 испродавао нешто имања задржав најбољи део своме сину Ивану.{S} Он, па и син му скоро ништа не 
едара већи кошуљу свуд наоколо, па доњи део свали као кожу са овце, за тим извади иза силава ма 
мал на пијаце и тамо их продају — један део узетог новца утају и за себе задрже га казав стареш 
пштински одбор даде сеоске утрине један део, чак на крај села до саме планине, и он тамо направ 
епо и спокојно — остављајући по извесан део зараде у штедњу и тиме су осигуравали будућност сво 
 суду 300 динара.{S} Еле 800 дин. кошта деоба.</p> <p>Имали су свега доста, али то доста кад се 
 највише председник изабраних судова за деобе — како он говораше — несрећних задругара.</p> <p> 
.</p> <p>Људи то забашуравају и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше 
 мање нека више; и долазило се често до деобе, али Јешин старији син Милорад није никако дао.</ 
р мудрих и вредних пчела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико исто и у кошници 
>Перовића задруга поче јавно говорити о деоби.{S} Сва упињања, сви разлози и савети, све опомен 
е давао повеће суме новаца — па је пред деобу отишо’ код њих и затражио квите.{S} Они повериоци 
 му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном срећом и надом. 
На основу тога мора све трчати, викати, дерати и досадити својом лармом целом селу — које ће из 
д свега тога украсти времена — да се са десет ноката опреде пређа за платно, сукно, сукње, поња 
На против то се у нашој кући није никад десило код оволике ситне деце, а то је најбољи знак — д 
 велики нож, који му стајаше за чарапом десне ноге.{S} Нави дете преко леве ноге и закла га.{S} 
 десном око појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући озго и сама на 
 га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За 
е левом руком <pb n="31" /> за појас, а десном усекњиваше нос и брисаше сузе.{S} За тим оде у с 
р жене, ухвати је за прса левом руком а десном око појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је луп 
ти га за разбарушену косу левом руком а десном за велики нож, који му стајаше за чарапом десне  
ре на време и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје стопице како шарају по њему 
зи 2—3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, дете гурнула старија деца које је потрбушке пало и лупи 
 ће узети женски род — и квит посла.{S} Дете ни за живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шт 
и смејањем ублажава им зверске ћуди.{S} Дете пак тјеши и заварава га разним досеткама — да буде 
том разликом — што она лупи затијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше и почупаше по нек 
она могла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које 
 из куће „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете и трчи у кућу опет преко пилади те пригњави још 2— 
авица као врапцу“.{S} Рече старији узев дете за руку.</p> <pb n="86" /> <p>Ружица клекну код де 
тре што је остало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене јетрве Милице.{S} Она изађе на  
и довели доктора те издао уверење да је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А  
чекало да роди — те да се сазна чије је дете.{S} И одиста она роди мушко детенце ко златну јабу 
мој таки да будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не може ништа сметати по 
ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога вечера, умало се није дошло до боја где б 
ставила да узвари млеко, док јој врисне дете на пољу — а она потрчи тамо — па преко квочке и пи 
ати?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— И дете и дете!{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да буд 
 поштеде од доктора пет месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала 
 Запита други хајдук.</p> <p>— И дете и дете!{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да будеш Бога 
маће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— И дете и 
 коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и том приликом и 
стаде снужден и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код своји 
е са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу за коју 
ција дознати — па ће за њима у потеру и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Добро брато, ја одо’ од 
 стајаше за чарапом десне ноге.{S} Нави дете преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топ 
и.{S} Сви су се надали, да чим она роди дете Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и она роди м 
новац — па кад није имао — они му узели дете — синовче — ђака, синчића покојног Милана и одвели 
 Примети му син Милан.</p> <p>„Хвала ти дете, кад ми таква питања стављаш“.{S} Опет Јеша.</p> < 
жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим ухвати Стева за руку и викну: „ајде са н 
 каки су, одговори Даринка задојавајући дете?</p> <p>— Неда њима Цмиља — они би то учинили.{S}  
/p> <p>„Пст!“ Милорад устаде спуштајући дете на земљу.</p> <p>„Везуј се, викну онај први.</p> < 
се од плача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све село чује.{S} У вече долази м 
ач, (котао).{S} Док врисну најмлађе јој дете на пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брз 
и издржљивог члана породице.{S} Но, ако дете почнемо испочетка његовог живота брижљиво чувати и 
е се у том погледу учине.{S} Н. пр. ако дете почнемо од рођења његовог на примитиван начин чува 
сваког тренутка погинути.{S} Па још ако дете почне плакати, то ће их најпре разјарити да му уга 
еље, па са помућеним очима гледа — како дете упија усницама брадавице њених сиса.{S} По неко ме 
ати.</p> <p>Дође дан — и она роди мушко дете на велику радост Иванову, и кад дођоше коне на баб 
и мете на софру.{S} Док се заплака мало дете у фајату — на кога он беше и заборавио.{S} Он се с 
плакати кроз непрекидно јецање као мало дете.</p> <p>„Дакле све је пропало.“ Прошапта Милорад и 
ица Стана, за којом он плакаше као мало дете и говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Ма 
ка троје, нека једно а по нека ни једно дете.</p> <p>Каква жалосна упоређења.{S} Жена која је р 
p>„Колико имаш деце?</p> <p>„Само једно дете и једну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у  
ection" /> <p>Петар и Марта имају једно дете мушко.{S} Они живе у врло скученом стању.{S} Напол 
лине — и том приликом изјави — да је то дете његово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас по делом с 
д „љуте круне“ ако то не учини убиће му дете и све кућане поклати.</p> <p>И ми му продадосмо во 
{S} Њега убили на мртво име — одвели му дете — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове. 
о, да посрну.</p> <p>„Шта чекаш?</p> <p>Дете једно врисну кад виде да му ударише оца.{S} Онај м 
нашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} Док повикише неки. „То ти н 
ије је дете.{S} И одиста она роди мушко детенце ко златну јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, он 
жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S} Неодољива жудња тера је да хвата децу своји 
у — опасно је за здравље и живот сваког детета.</p> <p>Колико је опасно нагло погоршање, толико 
оњке па их савија и повија у виду малог детета и одмах их припаја и притискује на груди.{S} Под 
ах изађе дело на видело, да је због тог детета Иван и отеро своју закониту и као злато чисту же 
 и само о себе почне се бринути; од тог детета можемо имати у свему здравог и издржљивог члана  
ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни од детета.</p> <p>Четврти дан Марко доведе дјете који рече 
</p> <pb n="86" /> <p>Ружица клекну код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „С 
 само остаде Милорад — кукајући више за дететом но за себе.</p> <p>Свану.{S} И сунце одскочи на 
 чуло и говори се јавно.{S} Према томе, детету је живот у врло великој опасности.</p> <p>Сутон  
е.{S} Искуца и последњи час — кад треба детету живот откупити, али нема откупа, нема ни оних ко 
а уво, а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје  
 а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним 
н и Даринка скљокаше се на прочевље.{S} Деца ударише у врисак — а они изађоше на поље и изгубиш 
{S} За овим у другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зар 
љем и понуди га да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћњаку као овце за опалим шљивама и бр 
ао своје поцепане и нечисте преобуке, а деца су му била: као деца цигана — чергаша.</p> <p>На с 
.{S} За њом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато искићен 
и их.{S} Кад тамо, дете гурнула старија деца које је потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвн 
у је такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, онда новорођеним дају имена груба  
ше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} Викнуше деца.</p> <p>Милорад се мало разабра.</p> <pb n="92" /> 
 леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код другог 
о просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не умивен 
не га, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца отискују камен по камен из свог органа свог механи 
ечисте преобуке, а деца су му била: као деца цигана — чергаша.</p> <p>На селу, врло се хрђава б 
веди, 3 свиње и 5 оваца, који им чувају деца од 6 до 8 год. старости, долазе кући, хватају децу 
асове и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, и преко тога опет да остане  
е као две половине једне јабуке.</p> <p>Деца су расла и напредовала.</p> <p>Свет је мислио, сад 
 <p>„Ми докони“.{S} Промуца Вук.</p> <p>Деца су видела где изађоше из зграде ови људи — и пођош 
То беху ђаци са својим учитељем.</p> <p>Деца приђоше руци Милорадовој који чим их спази скочи н 
е како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у школу.</p> <p>Го 
Section" /> <p>Милутин и Роса имађаху 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и сви остали.{S} Н 
за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p> <p>Марко м 
ction" /> <p>Гвозден и Милица имађаху 4 деце.{S} Нису се много ни испустили.{S} Ма да беху и он 
b n="94" /> <p>Стоја је родила са њим 8 деце па су јој помрла још у раној младости, сад имају с 
 и то не толико због жена већ само због деце, јер родитеље ништа не може разјарити и наљутити к 
и Даринку да Иван није способан за плод деце — јер три године како се оженио па ништа.{S} Те је 
овај грех ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за тренут о 
о на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди се и поче зверати по кошари нешто гово 
ати.</p> <p>Једна намигуша видела обоје деце — па пронела глас, да су обоје као две половине је 
о је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S} Она више неће ни рађати децу.{S}  
 зграду — док из амбара помоли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Јерина од 9 година.</p> <p>„ 
арати.{S} За тим се врати, и њено двоје деце нађе код оног малог рањеника, па да би тиме ублажи 
уго, па и треће.{S} За две недеље троје деце!{S} То је ужасно.{S} Остаде им најстарији син Иван 
 великим бројем разне стоке са 7 нејаке деце и две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, из 
ваки имађаше умерен број мушке и женске деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, дадоше старешинство св 
а.{S} Пуна волујска кога возаше се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприм 
у, и нико те ноћи не склопи очи до мале деце.{S} Ружица, никако не седа на земљу већ само хода, 
ава брига води о чувању и неговању мале деце; али то не шкоди толико, као знатне промене које с 
ући није никад десило код оволике ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрве чувају децу свој 
раменима и глави.{S} Стаде писка жена и деце по кући — нека побеже у собу и заклопи се, нека на 
га грло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као црва у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше м 
bSection" /> <p>Вук и Перуника немајући деце.{S} Једно им се родило и седми дан умрло, јер беше 
е <pb n="37" /> у обзир младост не само деце већ свију животиња, која се ни мало не обзире на в 
поређења.{S} Жена која је родила петоро деце и просула свој живот и своју снагу — да мора радит 
 сама морам одевати себе, мужа и петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као шт 
, а нарочито задовољити око двадесеторо деце за разним нарафима и слободним вољама, <pb n="25"  
" /> <p>Чедомир и Круна имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом до увета.{S} И они су гр 
а, да оно што је њино било не буде опет деце њихове.</p> <p>Не може сиромах радити кад нема чим 
 дошло.{S} Мора се.</p> <p>„Колико имаш деце?</p> <p>„Само једно дете и једну жену.“ Осмехну се 
 била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својој. — Ја ту немам никакве заслуге.{S} На ове р 
ђе ову ругобу на својој жени, себи и на деци коју је волео као своје очи — он без питања и одоб 
обична.{S} То се дало приметити прво на деци, на њој па и на њеном мужу.</p> <p>Укућани почеше  
не производе — од то доба Стоја постаде деци својој више маћа но мајка.{S} Поред тога што их ни 
д другога — па је доносио својој жени и деци све што је требало и задовољавао их у свима поглед 
 и плати једној жени да му изатке, купи деци материје и фланела те их обуче и преодену.</p> <p> 
 земљу, да осигуравате будућност својој деци.{S} Ђеца се једнако рађају и прирастају.{S} А ваше 
м би од вајде — али Марковој и Стојиној деци не поможе ништа.{S} Умре једно, друго, па и треће. 
ико стајало је крај њега.</p> <p>„Драга децо —- отпоче Јеша.</p> <p>Мени се чини, све сам вам к 
оје предавање овим редом:</p> <p>„Драга децо!{S} Четрдесет година има, како ја управљам овом ку 
жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за децом шкргућући зубима — стиже на прелазу оно женско ух 
> <pb n="78" /> <p>„Ви сте ишли мало са децом у шетњу — учо?!{S} Отпоче Милорад.</p> <p>„Јест.{ 
ослове, па и матерњу негу и старање над децом својом.{S} Само ради у млекару — и беше у истом п 
ите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А децу, жене и слуге, немојте дирати већ им пустите рока  
 све слушаху — и дођоше до убеђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасно живети у задру 
ако је човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то он мора 
 место да увеличавате своје богаство за децу своју.{S} Ти, са твојим братом остани заједно.{S}  
 посећивања игранки већ је само гледала децу своје двије очи.{S} Живан је се осећао срећнији но 
це.{S} Неодољива жудња тера је да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не  
.</p> <p>Стоја, док из задруге одјеваше децу, била су јој увек одевена, обувена, чиста и опрана 
 њу гледају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи  
 два живота.{S} Она више неће ни рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S} Клетва покојног 
у разгласиле да она неће више ни рађати децу.</p> <p>Још само два месеца, па да се наврши Живан 
оче Милорад.</p> <p>„Јест.{S} Водио сам децу у планину, тамо код манастира и друге неке историс 
поче немилице сатирати све — а нарочито децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и пообаљива чељад н 
еду какве зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на 
шла за њима.</p> <p>Савка је терала сву децу редом да мокре у једну карлицу — ту је закувала кр 
а то је најбољи знак — да јетрве чувају децу својих друга, као и своју, кад оне ту нису?</p> <p 
о 8 год. старости, долазе кући, хватају децу и тучу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију  
вече дође Симо и кад виде своју поклану децу пренерази се од чуда.{S} Стаде писка и вриска чеља 
Лазар и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху обоје мртви.</p> <p>Сутра дан јав 
 својој башти коју чувају мала и нејака дечица оних очева који сами копају или косе, немајући к 
воје име и част, ради свог мужа и своје дечице; али док је на то мислила и чувала на другом је  
најсветији посао матерњи око своје миле дечице.</p> <p>Некад воћњак беше само наоколо заграђен  
по имаће, и како су се огрешили о своју дечицу која су расла као анђели.</p> <p>Даница је се мн 
Залаја куче.{S} Док на капију уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за 
о то не беше.{S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију.{S} Ти си се то навадила али нема више, крива 
ма па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се окова.{S} Што постаде најнесрећниј 
} Рече Милорад.</p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи мојом с 
а што да не би пошла за њега?{S} Онакав диван младић — као јабука.{S} Он је свуда као први.{S}  
{S} Примети учитељ и поче сркати кафу — дивећи се филозофији овог простог сељака.</p> <p>„Имао  
инку Сретенову.</p> <p>— Ха, ха, ха.{S} Дивна избора.{S} У шта се он замлатио.{S} Примети отац  
нио, оженио и удао.{S} Поградио многе и дивне грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и винограде;  
о се заједно вратити.{S} Тамо има какви дивни ора, лешника, јабука и крушака, има мале ђеце — п 
једног поштеног и доброг домаћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је 
остало све, оживело све — све се радује дивном мају.</p> <p>Први дан цео свет обукао се у најле 
рад?{S} Али он не може са постеље да се дигне.{S} Водени клобуци беху му искакали по леђима и р 
планинке, јер ја имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас седморо онако како ваља“.</p> 
 страну.{S} Веђа једна спуштена а друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке к 
у, купус тек посађен и примљен.{S} Овце дигоше све као поплава, као пожар.</p> <p>Даница већ ст 
беше обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати прашином у намери да му за 
ом о суву и тврду земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође много, а наиђоше неке рабаџије, па пр 
ј својим пријатељима свињама, а сада се диже коров на њему.{S} Место рода одроњала се свака мах 
ајући прст у његову мотику — коју једва дизаше и спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нек 
е заљуља — али му <pb n="112" /> поможе дизгин коња те не паде, док Чилаш понови два ударца — и 
ушаху сељаци шљиве.{S} По где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху казани  
ијално, при том здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео и пр 
оже помислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су с 
 петнајест дјелаше пуних 10. дана по 5. дин. = 500 дин. других трошкова, као: хране, пића, прес 
плати се добро за своје старјество 1000 дин. готова новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му јед 
а, и да се узме за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је план био спремљен — али не испаде онак 
ли сву да плате трошка, са дугом од 200 дин.{S} За ово су неки продали волове, неки краве, неки 
дјелаше пуних 10. дана по 5. дин. = 500 дин. других трошкова, као: хране, пића, пресуде, саопшт 
е акта прв. суду 300 динара.{S} Еле 800 дин. кошта деоба.</p> <p>Имали су свега доста, али то д 
> <p>„Које лањске, које ово годишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb 
И зар самац има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема 
х у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} Марта се прими да пере рубље жа 
че — и већ пише облегације са интересом динар на дукат месечно.</p> <p>Цмиљка је била јако жало 
о готова новаца Марко показа дуга 1000, динара за који се мораде заклети.{S} Па знате какви су  
н за хајдука и глава му је уцењена 2000 динара ко га убије или власти изда.{S} Говори се, да му 
општавање и одношење акта прв. суду 300 динара.{S} Еле 800 дин. кошта деоба.</p> <p>Имали су св 
лаћаш порез Милораде?</p> <p>„Преко 400 динара годишње.</p> <p>„То је прилично велика сума.</p> 
а јагњад дајете кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> <p>Вама пролази време уза 
 ништа не рече већ извади двоје по пола динара и мете на софру.{S} Док се заплака мало дете у ф 
о да за ова четири вола?</p> <p>„Двеста динара“ рече један.</p> <p>„Двеста четрес“ рече други.< 
нуте зубе — паре!...</p> <p>— Од четири динара — више ни паре немам — промуца Иван дрхћућим гла 
ала двеста дуката.</p> <p>„Хтео си рећи динара.</p> <p>„Дуката, дуката господине.{S} Човек је п 
о се закле и користи сам себе са хиљаду динара.</p> <p>Сваки од њих имали сву да плате трошка,  
гинули – и за то је примио једну хиљаду динара.{S} Према томе мислило се — да је Марко и навео  
анџија — један цинцарин.</p> <p>„Тристу динара“ рече механџија.</p> <p>„И први други пут, и ник 
ш земље“.{S} Савка ово изређа као какав дипломат и показа своје схватање о њиховој задрузи које 
проказати, и помагаћу вам, само моје не дирајте“.{S} Тако је он говорио крадљивцима.</p> <p>Мал 
учити.{S} А децу, жене и слуге, немојте дирати већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико и 
посла.{S} Дете ни за живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Милан бран 
а.{S} Беше врућ.{S} Ослушкиваху и чу се дисање помешано са крчањем.{S} За овим изручише жито из 
 неко не наљути.</p> <p>Опасно је свако дјелање са опасним људма.</p> <p>Петроније Чилаш, један 
ођа, као и 4 заступника равно петнајест дјелаше пуних 10. дана по 5. дин. = 500 дин. других тро 
Покојни Јеша оставио је аманет да се не дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар постиже их нека 
ше они корети жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које  
ане.</p> <p>— Она ако хтедне нека ми да дјете — па опет се може удати, рече Иван смешећи се и г 
и да се оне чине у инат некога. „Изнела дјете пред свиње“.{S} Како се то може помислити.{S} Изн 
 те му умало ручица не отпаде и не оста дјете богљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој кући но под  
детета.</p> <p>Четврти дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде где лута по планин 
 као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало ручица не отпаде и не оста  
ст ваздух.{S} Па и да су свиње нагрдиле дјете, опет не треба рачунати да је то нечија намера би 
им се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле.{S} И све наше свиње би 
 некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дјете само крај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти ух 
S} Како нећу џакати, кад јуче остало ми дјете вође на прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо’ д 
а па нека ти да државни новац те откупи дјете.</p> <p>На ове речи она као бесемучна растрчи се  
, које немају јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах у 
ка, па викну што је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте м 
 канцеларију.{S} Званичник прелиставаше дневник порезе и рече.</p> <p>„Милорад Перовић“</p> <p> 
 рачун имам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за  
и или никакви, и радите по 14 и 18 сати дневно најтеже послове, па ћете знати како је њима, у п 
оме оцу — а и мајка му умре после шесто-дневног боловања.{S} Он оста сам са својом женом Смиљко 
и снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до скора ниси ти био тако разуман и њежан на спрам исти 
иње и 5 оваца, који им чувају деца од 6 до 8 год. старости, долазе кући, хватају децу и тучу их 
ан и њежан на спрам истине и правде.{S} До скора ти ниси умео да цениш ничију част ни живот.{S} 
 — он сео у судницу па прима порезу.{S} До пред саму ноћ није од стоке ништа продавао — јер мно 
ашој назови браћи Милораду и Милану.{S} До скора они човечно поступаху са надничарима.{S} Сад с 
прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не зна 
 на то не гледа, њу ништа не задовољава до онај Мојсијев закон — око за око. — Али и ти си Мојс 
местите целокупан разбој и доведи те га до ткива, па ако немате срдачку (на којој се окреће цев 
аучише овога несрећника и препредоше га до крајњи граница.{S} Како није могао <pb n="59" /> да  
тојно одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад у великом послу нисам могла ни кошуље да му опер 
оске утрине један део, чак на крај села до саме планине, и он тамо направи мало кућице, која ви 
ру и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ограде око које опасиваше пешачка стазица.{S} Баш ви 
рим — а други начин <pb n="110" /> нема до тај — да узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и вид 
а јабуку — (на прошење).</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватови код Ма 
} Он до крајности прост и наиван, а она до крајности лукава и препредена.</p> <p>Даница беше ва 
 не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{S} Говораше 
двели га собом — а њему казали да сутра до подне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ако то не у 
 ћемо нешто и гледати.</p> <p>Од Ускрса до Спасовадне само је четрдесет дана — али Иван са свој 
{S} Веђа једна спуштена а друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила 
>„Он није посл’о већ тражи.</p> <p>„Кад до сад није нашо, одоцнио је.</p> <p>„Није шала двеста  
име нисмо још све казали.{S} Што се год до сад догодило, то је била само пред-игра, а сада наст 
познатим миљем — стежући се за руке све до зоре и тад се растадоше.</p> <milestone unit="subSec 
а све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар колико толик 
еликог пића ободе свог вранчића те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади своју пећанку (ку 
 кучету и његовом домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га у 
а раде код имућнији под надницу која је до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој ба 
прилично, али усљед нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки по 
ђају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто из куће а нешто над 
адрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задр 
черу.{S} Две чутуре једнако иду од руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{S} Па кад се 
 се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право рече, она неће имати ника 
 шали и смеху пијући и разговарајући се до мрака.</p> <pb n="120" /> <p>Други и трећи дан — иде 
снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су сви пристати: да с 
ра.</p> <pb n="92" /> <p>„Шта починисте до сад?{S} Запита Милорад шапћући.</p> <p>„Готово ништа 
е на други разговор.</p> <p>Тако копаше до мрака.{S} Одоше кући.{S} Вечераше и разиђоше се.{S}  
да је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до прага своје куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у кој 
 јетрове које то све слушаху — и дођоше до убеђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасн 
ше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе која не беше далеко.{S} У механи беше пуно об 
се нећемо се никад свадити —— јер то ни до сад нисмо чиниле.</p> <pb n="45" /> <p>У овој кући — 
оба.</p> <p>„Колико има порезе да плати до сад?</p> <p>„Које лањске, које ово годишње 320 дин.< 
дин. „Сад можемо без бриге овде тражити до мрака“.</p> <p>У првом сандуку нађоше један свежањ х 
он се завери: да се неће другом оженити до Даринком — па ма га то главе стало.</p> <p>Једног је 
ад је се надао, да ће му болови уминути до сванућа, па да рани у чаршију и тражи новац.{S} И ту 
{S} Ко би други толики новац могао наћи до Милорад?{S} Али он не може са постеље да се дигне.{S 
га мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до мале деце.{S} Ружица, никако не седа на земљу већ са 
..{S} Сад сам се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право рече, она не 
псето које се почне лињати, а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љушт 
 шесторо деце и сва бијаху једно другом до увета.{S} И они су грешници свели своје имовно стање 
ставио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до крајности прост и наиван, а она до крајности лукава  
</p> <pb n="61" /> <p>„Кад би се некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би 
те.{S} Тога вечера, умало се није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.< 
о виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по ноћи биле заједно“.{S} Одговори Даница.</p> <p>„А 
са које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добро — добро —  
у, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким непознатим миљем — стежући се за рук 
олест.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</p> <p>— Шта ти можеш чут 
ека мање нека више; и долазило се често до деобе, али Јешин старији син Милорад није никако дао 
а се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга њива“ била о 
кају.{S} Не дозволити им никако да дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозвољених и  
аваху њему на сусрет.{S} Кад дође близу до на сто метара, док из те двоколице писну танак глас  
а по воћњаку а гране његове дователе су до земље и нудиле род свој својим пријатељима свињама,  
 здрава.{S} И ја се другом оженити нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, па иди те се спремај.{S} Викн 
, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један човек у швапском о 
на, чиста и опрана, али ево, запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана, рас 
одузмем време, док ову књижицу прочиташ до жеља, да <pb n="132" /> ти она за поуку послужи, те  
— коју једва дизаше и спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуг 
но ето ме добри мој пријатељу.“</p> <p>„До виђења!</p> <p>„Сервус.</p> <p>Као заточеника коме с 
ећ 3 год. како она од то <pb n="115" /> доба још девује.{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је 
д је ово дотерато?</p> <p>„Јуче пре ово доба.</p> <p>„Колико има порезе да плати до сад?</p> <p 
авнодушношћу — и сад је он умео у свако доба да пребира своје жртве и да прави разлику између њ 
ве.{S} И ако икад, данас је настало оно доба које је велики поборник светски Исус Христос запов 
 и за то сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам  
своју невиност ожењеном Ивану.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за другим боловали,  
ле на планинку и њене производе — од то доба Стоја постаде деци својој више маћа но мајка.{S} П 
мо после и осталих.</p> <p>Живан је био добар радник, али хрђав господар.{S} Нити је умео да бр 
алиш?!</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног бра 
ности, а труде се да што више произведу добара и намарница радом својим.</p> <p>Ова разлика мањ 
ном и финоћом уме да им се допадне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то не умедне, они  
остало за младост бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе осећаје — срце се раствара и к 
ху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико колико смо имали у задрузи.{S} Јер слу 
ве прима са пуно радости.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако му она није ништа шиљала, већ г 
игне.{S} Јадна Милица сва испребијана — добила, поштеде од доктора пет месеци.{S} Па и дете јој 
 покварен младић.{S} Но Даринку је ипак добила за своје планове.</p> <p>Иван је леп момак — Дар 
 је погинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чинио све могуће  
ик беше млад човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужност са пуно воље и енергије.{S} Ч 
инку, не би ни година дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја 
 у коло код женске коју он воли, тај ће добити песницу у нос.{S} Иван је све ово чинио без стра 
о му је се год противио, за то је морао добити по неку штету, као:{S} Покидан бостан, изломљени 
 сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије.{S} Ама смем у живот, 
дио.{S} Сутра нека ми да од ње тапију — добиће од мене равни <hi>сто дуката</hi>“.{S} Рече Мило 
а своје место — на прописно растојање и добиће те половину празне земље што рачунате да вам је  
мљен за потајника.</p> <p>„Ако то буде, добићеш од мене добру напојницу.{S} И одиста сутра дан  
p> <p>У јутру, обе жене одоше доктору и добише уверења са повеликом поштедом.{S} Мисли ли су мн 
и свака за се има два начина живота.{S} Добра душа у вечности ужива са својим најодабранијим за 
добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је нека 
и то учинили.{S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад смо се пресудили, она све лепо са мном —  
них срестава да постану господари вашег добра — кад то постигну — они ће тада према вама бити н 
оја.</p> <pb n="108" /> <p>— Девојка је добра — и ми је морамо узети...</p> <p>— Под морање ниш 
 нам потпише развод брака.{S} Цмиљка је добра, она ће се опет удати за другога пошто прође годи 
то жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је добра и уредна домаћица.{S} У дому њеном ништа се не пр 
и неће никад имати порода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна мај 
з раније — а нарочито од како му умрије добра домаћица Стана, за којом он плакаше као мало дете 
тих из светога писма који вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платити јавно“.</p> <p>Те 
ке који иду у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше с 
авет покојног Јеше, у томе што је чинио добра сиромасима из чије се средине једино рекрутују ло 
сци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити.{S} Сад могу и х 
unit="subSection" /> <p>Стоја беше врло добра женска.{S} Нарави тихе и мирне.{S} Сваки посао др 
еђубравата је и даваше огромну количину добра грожђа.{S} Сад је подељен на осам парчета и нијед 
па квит посла.{S} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја ле 
јим неделима и злочинима. <pb n="19" /> Добре душе с поносом стају у ред светаца и Бого-угодник 
ица чојано у самој срми и гајтану, јаше добре коње и троше новац немилице где год дођу.{S} Сиро 
евали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два н 
це подмиривати.</p> <p>Ми имамо доста и добре земље — али 3/4 од те целокупне имовине ја сам св 
— али она беше, доброг срца — па увек и добре воље с прам њега.{S} Ту доброту он није умео цени 
а.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге ваше...{S} Сви ови бедни људи о 
о осам.{S} Један гвоздени плуг за онако добре волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која од мр 
се и он пође.</p> <p>„Сутра рано ето ме добри мој пријатељу.“</p> <p>„До виђења!</p> <p>„Сервус 
а га, нека га, нека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђетету ништа учинити.{S} А ми ћемо одне 
оји, ти њи ниси пре ни видио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно врати 
— тако је тешко и још теже злог учинити добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не треба н 
ави разлику између њих и добрих па само добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, док не ум 
часних осрамотила, богатих осиромашила; добрих позлила и праведних огрешила.{S} Вредно је споме 
но са једним или ниједним.{S} Два јарма добрих волова, него осам.{S} Један гвоздени плуг за она 
е жртве и да прави разлику између њих и добрих па само добрима да чини зла те да га ови вечито  
{S} Ако ће ме мој слепац (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница 
p> <p>„Заиста, све је тако Милораде.{S} Добро си казао, фактички, данас нема на овој земљи живо 
 молим.</p> <pb n="123" /> <p>— Добро — добро, рече Мића па се прекрсти и измаче се мало од соф 
; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добро — добро — одговори Иван, ухватив Дару руком око врата и о 
, баш те молим.</p> <pb n="123" /> <p>— Добро — добро, рече Мића па се прекрсти и измаче се мал 
 до куће; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добро — добро — одговори Иван, ухватив Дару руком око в 
 — да је се нагрлим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад буд 
е па се разиђоше.</p> <p>Цмиљка је била добро чељаде — свакоме послу вична и досетљива.{S} Отац 
ељник 4. или 5. марта.{S} Година прошла добро родила — па цели месојеђа све саме свадбе и весељ 
ни бесном, ни јадном, па је било свакад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нема места чуђе 
е.{S} Ено они ти сви веле „Неће му пред добро бити“.</p> <p>— Ти и твој отац били сте немилости 
 — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван са устезањем. 
ни и радити о земљи.</p> <p>„Па тако је добро“.{S} Повикаше сви људи.</p> <p>Стоја устаде и отп 
са чим радити.{S} Марко пак, наплати се добро за своје старјество 1000 дин. готова новца.{S} Он 
е говором полугласним.</p> <p>„Сећам се добро.{S} Бата је био овога часа овде — са мојом ђецом  
и подсмевкама.</p> <p>Вук нешто не беше добро расположен.{S} Жаљаше се како га пори низ прса он 
о потрже револвер, али му га овај оте и добро га исћушка песницама и шамарима, који усљед старо 
н слој овчијег згореног ђубрета тада би добро било и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад н 
 њихово добро“.</p> <p>„Молим те!{S} Ти добро стојиш са капетаном.{S} Сад око ове „Хајдучије“ г 
нећемо се више видети.{S} Гледај богати добро немој да буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а  
 суде.{S} Сиромах <pb n="52" /> наплати добро своју надницу и осигура кућу са лебом за 15—20 да 
 изговори.</p> <p>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S} Још ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као зв 
епота само је штету — а никад и никакво добро није доносила човечанству.</p> <p>Даринка није ум 
 је год тако чинио, виђао сам ја њихово добро“.</p> <p>„Молим те!{S} Ти добро стојиш са капетан 
ући да су то чибучићи од шећера; и тако добро озебе и долази у собу плачући.{S} Мајка нешто љут 
таде рђаво време.{S} Некад је родјевало добро, а сад се изопачи све.{S} Пропаст.{S} Смак света“ 
 за собом врата и закључа.</p> <p>„Врло добро“!{S} Повика Миладин. „Сад можемо без бриге овде т 
д другог је надничио и радио сваки посо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што ниј 
еће ти помоћи.{S} Кад ти Мартићи назову добро вече, и кад ти пролију крв на твоме огњишту.{S} З 
 ће ми и сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Даница измајсторисала.{S} Да пошљем побратима  
отеру и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Добро брато, ја одо’ одма.{S} Рече Ружица и спреми се п 
 био суров и немилостив — али она беше, доброг срца — па увек и добре воље с прам њега.{S} Ту д 
але далеку прошлост.{S} Сети се на свог доброг оца Јешу, и на његове речи које на самрти изгово 
аво имала, већ је се преудала за једног доброг домаћина са којим красан пород има.</p> <p>Чедом 
и коњ?</p> <p>„Милорада Перовића једног доброг домаћина.</p> <p>„Кад је ово дотерато?</p> <p>„Ј 
ретена Цветића, ћерка једног поштеног и доброг домаћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14  
авести.{S} И као год што је мене будући доброг учинити злим — тако је тешко и још теже злог учи 
који као крилима ношен жураше се својој доброј Марти и свом милом сину — да им саопшти њихову с 
ји сребрник остане да га предаду својој доброј жени на чување.{S} Четврти, пети и седми узели б 
едног вечера он леже у кревет са својом добром женом Савком, и учини једну примедбу, управо пож 
а разума и способности коју је достигла добротом немаштине и сиромаштва.</p> <p>Милорад на ово  
па увек и добре воље с прам њега.{S} Ту доброту он није умео ценити он ју је увек наопачке узим 
ружје ваше против њих нека буде љубав и доброчинство._</p> <p>„Ако све изделите, бићете пуки си 
домир бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред судом је изгледао тако кротак и фин 
а.</p> <p>„Ако то буде, добићеш од мене добру напојницу.{S} И одиста сутра дан одоше обојица ка 
 да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни у чем  
ог карактера — нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здр 
могао <pb n="59" /> да краде у извесном добу година — он је се издржавао кривоклеством.{S} Ко ј 
и земљоделца пролеће и лето.{S} И у том добу, поред много празника и празничића скраћује се вре 
ф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали вра 
о чопор свиња по воћњаку а гране његове дователе су до земље и нудиле род свој својим пријатељи 
сведемо сада своје погледе и назоре.{S} Довде смо мислим изнели верну слику из које се види как 
} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали, како су Перовићи постали од онако бога 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Довде смо упознали читаоце са судбином задругара Перови 
 ни од детета.</p> <p>Четврти дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде где лута по 
ими се у жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у једну мал 
лежати.{S} Наместите целокупан разбој и доведи те га до ткива, па ако немате срдачку (на којој  
ће а нешто надничара — осуђиваху жене и доведоше закључак — да жене не треба ни за шта питати,  
купише силни сватови код Маркове куће и доведоше девојку, венчаше се па се разиђоше.</p> <p>Цми 
тплатити да је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до прага своје куће.{S} Отвори врата и уђе у к 
 јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели доктора те издао уверење да је дете времено и да 
ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је оти 
аза својој Даници да је башчу окрепио и довео у ред она одмах оздрави и устаде. </p> <milestone 
 чему то?</p> <p>— По томе — што ћеш му довести неког ђавола на врата да сваки дан са њим очи в 
Јес очију ми!</p> <p>— Па оћете ли се и довече састати?</p> <p>— То се не зна.</p> <p>— Даде ли 
 поштар — суруџија.{S} Па је кроз трубу довикивао рабаџије који му у сусрет иду да се склоне у  
аљине хоре се двопеви мешовите младежи; довикује се момчад да дођу на комишање.{S} Мало по мало 
— на почек.{S} Повиш’те нам надницу.{S} Довикују нам надничари.</p> <p>„Немамо ни ми.{S} Видите 
 саме свадбе и весеље.{S} Шурак Чилашов доводи девојку — и он му војвода у сватовима.{S} А како 
 и предузимао све је задовољно и срећно довршивао.{S} Али његова предузећа нису крњила ничије и 
епо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој жени Перуници.{S} Сутра дан — повезаше и 
о сврати код механџије и исприча му цео догађај кров плач па за тим замоли Цинцарина да прими н 
мо још све казали.{S} Што се год до сад догодило, то је била само пред-игра, а сада настаје гла 
ван неће више ићи у школу па нека се он дода чобанима, а мене ослободите од дужности планинке,  
рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ повикаше њих неколик 
.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде Стоја.</p> <p>„Ти погађаш без углевља“.{S} Опет  
 Гвозден.</p> <p>„То би било право“.{S} Додаде Чедомир.</p> <pb n="23" /> <p>Остали сви ћуте.</ 
 тражећи новац — па после их побили.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вредно било — да поменем 
е изгоре, ђеца нису могла дохватити.{S} Додаде Круна.</p> <p>„Ти Стојо, дајеш повода највише св 
.</p> <p>— А нарочито удаја и женидба — додаде Стоја. </p> <p>— Интереси куће и живота тако зах 
ре од 200.{S} Рече млађи осечно, за тим додаде: „Ви сви изласте из собе“.{S} Они изађоше.</p> < 
 машући главом у знак претње.{S} За тим додаде:</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за ова ч 
ад ово изрече и затражи воде.{S} Они му додадоше.</p> <p>Он погледа по свима.{S} Па смешећи се  
без задруге губе много.{S} К томе треба додати — да има слабости; ако је човек слаб жена поред  
— (на прошење).</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватови код Маркове кућ 
S} Скупи се велика гомилица лицитаната, дође и механџија — један цинцарин.</p> <p>„Тристу динар 
о окрете и живим корацима пође кући.{S} Дође у собу.{S} Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и 
одели на 9 части изгледа много мало.{S} Дође им по 20 оваца по пет шест свиња — неком две <pb n 
ликим нестрплењем изгледа се на њих.{S} Дође и мрак.</p> <p>Милорад — колико год пута запита „д 
 ја сам казао Лазару (првом комшији) да дође.{S} Но дед спреми се да идемо на <pb n="107" /> је 
и.</p> <p>Сутра дан јавише власти, која дође сва доктором те изврши секцију и отпоче истрагу.{S 
е да ничим оспорити.</p> <p>Једног дана дође Милутин Марковој кући па рече.</p> <p>„О Марко.</p 
 сатирати све — а нарочито децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и пообаљива чељад на постељу кој 
е се у помрчину.{S} После једног сахата дође комшија Лазар и још неколико људи и жена те ону де 
коваше ми несрећу, за коју ми више пута дође нека памет да се убијем.</p> <p>— Ти ниси крив вел 
 им саопшти њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од радост 
 се приближаваху њему на сусрет.{S} Кад дође близу до на сто метара, док из те двоколице писну  
{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у плач.</p> <p>„Шта ћемо сад!? 
олови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна 
удбом то постигли — сад ће да нам главе дође.{S} Зар није усљед претераног рада брат ми лане по 
 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb n="89" /> стоку своју“.{S} Примети зва 
оришту, које је чувала Даница и која не дође за овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је о 
комишајте, па прекосутра ако озго ко не дође ти нађи онде у селу једног те унесите жито у салаш 
љед великог пића ободе свог вранчића те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади своју пећанк 
нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде своју поклану децу пренерази се од 
ди из џепа неку скучену подебелу жицу и дође пред врата Симиног фајата.{S} Мете онај тел у рупи 
отеру за хајдуцима.{S} Чим он то нареди дође му жандарм коњаник и даде му неко писмо.{S} Писмо  
у дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам чаше ракије да јој пружим, нити залогај 
д чега се он јако разљути и у тој љутњи дође својој кући, узме пибодову пушку и опет се врати н 
уча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више стојећи но седећи уз један  
амак оне суховине и однесе кући.{S} Чим дође пред кућу.{S} Он дозва сестрицу Милеву — која у бл 
свети кучету и његовом домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он 
аузето.{S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљу дао толико земље колико он може на њој ла 
д. робије по тужби Марковој и помилован дође кући.{S} Имање му беше сво испродавато за кривицу. 
у је сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере грожђе <pb n="51" /> и по испрекрштаној л 
је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он дође у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је бил 
ичног и стојећег, зимског и летњег — он дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота одасути мало он 
а, нема ничега.</p> <p>Једног вечера он дође раније кући — па стаде ослушкивати око куће као ка 
е јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође чисто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} Запита Милорад.< 
тво.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну на врата кроз једну собу п 
ди Бога.</p> <pb n="97" /> <p>Кад Марко дође у вече кући запита га Стоја, његова жена:</p> <p>„ 
уче испод Дарини руку — а на место њено дође Иван који је обема рукама притиште на своје бурне  
 Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он <pb n="128" /> клону, ноге му с 
назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спремно.{ 
{S} За тим оде и јави власти која одмах дође на увиђај пи констатује да је некакав зликовац нап 
 новац те положи.{S} Коњ остаде.</p> <p>Дође викач зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их о 
он са осталим поздрави се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Ми 
ом и кукаше крај његове постеље.</p> <p>Дође Марко, Ружица не беше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} 
никако не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годишњицу свом покојном  
на роди дете Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и она роди мушко дете на велику радост Ивано 
мркнути, али ће многима сванути.</p> <p>Дође мрак, разне птице по ливадама и лугу певају своје  
/p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком по рамену 
га ми не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим.</p> <pb n="123" />  
ари ред и чистоту.</p> <p>„Једног дана, дођоше овце раније но обично и плинуше по дворишту, кој 
ко дете на велику радост Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шт 
је и једва их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад видеше улицу попрскану крвљу  
у зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дознадоше за учињену штету, осуђи 
Стојине јетрове које то све слушаху — и дођоше до убеђења — да децу треба чувати, и да је за њи 
 и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе која не беше далеко.{S} У механи беше  
цију и отпоче истрагу.{S} На прво место дођоше у хапс његови први шураци Мартићи са својом сест 
p> <p>Милорад — колико год пута запита „дођоше ли“ толико му се по један степен болест погоршав 
мешовите младежи; довикује се момчад да дођу на комишање.{S} Мало по мало искупи се група народ 
то искају.{S} Не дозволити им никако да дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозвољен 
 леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољни, њима се саопштава како је  
бре коње и троше новац немилице где год дођу.{S} Сиромахе помажу прилично, гладне нахране и жед 
Иван са својом Даринком не би срећан да доживи тај дан.</p> <p>У недељу пред Спасовдан објетине 
несе кући.{S} Чим дође пред кућу.{S} Он дозва сестрицу Милеву — која у близини напасаше „краве, 
е.{S} Она би пре погинула — него што би дозволила да они изгину.{S} Одговори Мића.</p> <p>— Она 
диле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање 
еба им давати више но што искају.{S} Не дозволити им никако да дођу до огорчења,јер као такви л 
 огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозвољених и недозвољених срестава да постану господари 
то је Обрен ову комендију извео.</p> <p>Дознавши Иван, увидео је своју грдну погрешку и увидео  
ет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дознадоше за учињену штету, осуђиваху све жене за исту  
 дуката извео сву ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико изнен 
 за осталим.</p> <p>Откуд је ово пандур дознао то се не зна — тек сво село за то је чуло и гово 
ати за шта вам треба, јер може полиција дознати — па ће за њима у потеру и дете ће убити зликов 
иним и завуче обе руке у њих.{S} Извади дојке које се у оном заладку засијаше као лабудови и по 
м створењу па и стварима.</p> <p>Стоја, док из задруге одјеваше децу, била су јој увек одевена, 
ти личили су на покрете болесна човека, док се никако не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јес 
ет.{S} Кад дође близу до на сто метара, док из те двоколице писну танак глас мале трубице.{S} Т 
у једна дошла на део.{S} Они шесторица, док направише куће, премештише зграде качаре, кошаре, с 
утроше, а да што лепше и удобније живе, док сопственици који себи раде мање гледају на удобност 
"112" /> поможе дизгин коња те не паде, док Чилаш понови два ударца — и Марко паде на земљу сав 
не, <pb n="9" /> тесне и блатне сокаке, док многи други натоварили на своје буџаљиће незнатан т 
е није руководило, да ти одузмем време, док ову књижицу прочиташ до жеља, да <pb n="132" /> ти  
а да чини зла те да га ови вечито трпе, док не умре природном смрћу.{S} Људи, који се причесте  
S} Док се усече буранија, или кромпири, док се обари купус или зеље — ту прилично прође времена 
а“.{S} Па... наставила да узвари млеко, док јој врисне дете на пољу — а она потрчи тамо — па пр 
сланину и месо, док пију ракију и вино, док се разговарају о крађи и утаји — док преварбавају и 
пови — док једу крадену сланину и месо, док пију ракију и вино, док се разговарају о крађи и ут 
ка вари млеко и узгред припрема вечеру, док на један мах отворише се обоја врата и у кућу упадо 
гледајући пажљиво у бакрач, (котао).{S} Док врисну најмлађе јој дете на пољу као да паде у врел 
буни викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} Док повикише неки. „То ти не мож’ наћи код приватних ли 
ац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућанин са други 
љати три пут за дан које каква јела.{S} Док се усече буранија, или кромпири, док се обари купус 
} Праве комендију.{S} Сеире за нама.{S} Док она удари у плач — па кукај, па кукај — скупи се св 
 и невиђено, али се опет уђе у траг.{S} Док јетрвице изаткаше неке врло фине сукње и кецеље од  
е, салашове, кокошаре, ограде и т д.{S} Док купише качице, буриће, чаброве, ћупове, чутуре, вре 
Одговори Мића.</p> <p>Скочише обоје.{S} Док Даринка спреми нешто на тигању, дотле Иван донесе п 
тим песницама показивао неке мимике.{S} Док поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, ж 
ести, прво њима, па мене шта остане.{S} Док рађаху они надницом, зарађиваху и за мене и за себе 
 од силног рода.</p> <p>Залаја куче.{S} Док на капију уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. 
им челом и беше обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати прашином у наме 
монију разноврсних звона и звонцади.{S} Док други ће овим редом: „Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта 
S} Покрали лопови, покрали и појели.{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказују: како су в 
његове речи које на самрти изговори.{S} Док од једаред уђе у кућу узверена и поплашена Савка.{S 
коше и приступише спреми за полазак.{S} Док Спасоје дотера волове и похвата их у кола — дотле М 
упи се сва чаршија као на неко чудо.{S} Док један запита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и  
оге, само да се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} Повика отац.</p> <p>То  
олако и у саму зору стигоше на њиву.{S} Док Милан пожње шашине и положи воловима, дотле Спасоје 
аде — па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо заједно, радисмо сви за једног — а кад се и 
егде у облаку углед’о неку тичурину.{S} Док Миладин извади из џепа неку скучену подебелу жицу и 
воје по пола динара и мете на софру.{S} Док се заплака мало дете у фајату — на кога он беше и з 
од ора доле у башти, па нешто мислим, — док спазих онамо у вотњаку где се нешто пучи.{S} Узмем  
очеше палити машину и пипати око кола — док нагазише на човека.{S} Пипнуше га.{S} Беше врућ.{S} 
 прашином у намери да му заустави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете 
ван начин чувати и неговати све дотле — док порасте и само о себе почне се бринути; од тог дете 
де колибу те у њој склони се за време — док му општински одбор даде сеоске утрине један део, ча 
н сести — па одмах спремише послужење — док стаса и врућа ракија.</p> <p>Разговарали су се о св 
оји се боје од свакога.{S} Ови лопови — док једу крадену сланину и месо, док пију ракију и вино 
о, док се разговарају о крађи и утаји — док преварбавају и прекрајају разне ствари за одело и о 
ве више у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још присебан — да се опрости са својим укућанима 
аву.{S} Ја не могу, ја не смем умрети — док те с Мартићима не измирим — а други начин <pb n="11 
ам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не мете прстен на руке, па после радите што 
већ чекати кишовиту и магловиту јесен — док све миши појели, закисло и иструлило, па по влажном 
/p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — док вам не опашемо усијане вериге по голом телу.{S} Тад 
 врата, и тек што изађоше пред зграду — док из амбара помоли се двоје деце Симово, Илија од 11  
ц кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђе све што је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. 
очеше брати, и скоро набраше једна кола док стигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па похваташе  
/p> <p>Гледајте, да за ово мало времена док живите на земљи удостојите се за живот вјечни.{S} У 
а и отрпеће те велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“. 
а, и отрпићете велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.< 
p>„Марш одатле циганчино једна!{S} Море док те уватим искидаћу те у парчета.{S} Твоја сточија д 
уцати из пушака, певаше вечераше и пише док и освануше.{S} У јутру одоше код попа те се испиташ 
е тражи по туђим кошарама и колибама, и док се то све изнађе, киша све покваси и престаде, и. т 
але две три квочке са малим пилићима, и док изађе на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{S} 
х и за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, 
аст, ради свог мужа и своје дечице; али док је на то мислила и чувала на другом је месту губила 
 радост.{S} А то ми је немогуће учинити док не одвојим душу од овог грешног тела“...</p> <p>Кад 
 без нимало бојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало 
е немој плашити.</p> <p>— Али да чекамо док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди 
е часну реч, да се нећете делити пре но док немаднете пунолетних мушких глава још толико, колик 
 да овај Гвозден није никако пио ракију док су год били у задрузи.</p> <milestone unit="subSect 
 те премлатити као свако пашче“.</p> <p>Док ово изређа луч се угаси.</p> <p>Она се подвуче крај 
леко које пола изађе и просу се.</p> <p>Док скиде оно млека са ватре што је остало, дотле сазна 
ате није се чекало ни дангубило.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо м 
— све лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас жена жњела, муж косио код другог је 
се постарао и спремио сведоке око 12 да докажу како Гвозден није тог вечера имо пушку — већ да  
S} Опет Јеша.</p> <p>Разним испитивањем доказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло ве 
обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече први хајдук.</p> 
ла га на браварски занат, а код суда са доказима прогласила га за законог наследника масе пок.  
{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказују: како су видели сестру, свака или шурака тог и 
га језа подузима кроз сво тело.</p> <p>„Докле ћу ја трпети ово зло у кући“.</p> <p>Живан је пос 
тражите ви!?{S} Викну Илија.</p> <p>„Ми докони“.{S} Промуца Вук.</p> <p>Деца су видела где изађ 
ца сва испребијана — добила, поштеде од доктора пет месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно 
.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели доктора те издао уверење да је дете времено и да је тач 
ер.{S} Трчало се угљеварама, картарама, докторима и траварицама, и неком би од вајде — али Марк 
>Сутра дан јавише власти, која дође сва доктором те изврши секцију и отпоче истрагу.{S} На прво 
 ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одоше доктору и добише уверења са повеликом поштедом.{S} Мисл 
е паса, и слушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук и 
ови пси својим сигналом јављају свачији долазак, и они одмах то све склоне и сакрију, и тако жи 
им чувају деца од 6 до 8 год. старости, долазе кући, хватају децу и тучу их немилице.{S} Она бе 
њега крити.{S} Власт, па ни похарани не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који 
другом.</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци долазе на њиву — једни жању, други вежу — трећи товаре  
 жаром посуто, све село чује.{S} У вече долази муж са рада свог или туђег, брижан, зловољан и у 
ибучићи од шећера; и тако добро озебе и долази у собу плачући.{S} Мајка нешто љута на себе или  
треним оружјем.</p> <p>Сутра дан, Марко долази са лекарском сведоџбом и оптужује код полиције Ч 
тале њене јетрве нека мање нека више; и долазило се често до деобе, али Јешин старији син Милор 
{S} Опет Круна, Ономад ја седо’ под ора доле у башти, па нешто мислим, — док спазих онамо у вот 
 њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима, али пази са које ћеш стране доћи.{S}  
 са чела па настави.</p> <p>„Кад одосмо доле, ми свратисмо у 5—6 дућана и искасмо паре, али ник 
множио најбољег соја сваковрсне стоке и домаће животиње.{S} Свака стопа његове земље уређена је 
у у новцу и неким стварима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непознати зликова 
ла, већ је се преудала за једног доброг домаћина са којим красан пород има.</p> <p>Чедомира је  
/p> <p>„Милорада Перовића једног доброг домаћина.</p> <p>„Кад је ово дотерато?</p> <p>„Јуче пре 
Цветића, ћерка једног поштеног и доброг домаћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14 година, 
во постадоше страшило светско.{S} Многе домаћине поубијаше и силно благо отеше.{S} Вук Перовић  
 натраг — да се освети кучету и његовом домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче га осети и опет н 
иљчино.</p> <p>Цмиљка је добра и уредна домаћица.{S} У дому њеном ништа се не примећава одлазак 
је — а нарочито од како му умрије добра домаћица Стана, за којом он плакаше као мало дете и гов 
тројица само по једном — и да ни једном домаћица није умрла пре 58 године просечно.</p> <p>Јеша 
Цмиљка је добра и уредна домаћица.{S} У дому њеном ништа се не примећава одлазак њене свекрве.{ 
.</p> <p>Казали смо, какве је последице донела подела рада женског, који се односи на одело, об 
аринка морала више пута кући отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба сп 
е онако како људи желе већ како судбина донесе.</p> <p>Марко окарактериса и себе и потајника Ми 
 штети, похари и отмици“.</p> <p>Ружица донесе на послужовнику кафу и воду — са једним стаклето 
собом — а њему казали да сутра до подне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ако то не учини убић 
писа билете и механџија одведе волове и донесе новац те положи.{S} Коњ остаде.</p> <p>Дође вика 
офре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе најлепше везене чарапе — те му их тури преко кри 
инка спреми нешто на тигању, дотле Иван донесе пршуте, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би 
старога чича Јеше.{S} Оне буђаве дукате донеси нам, или ћемо ти поклати сву чељад по кући.</p>  
 да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да донесу пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и комишио 
више од 100 дуката.{S} Толико ће вам се донети где речете.</p> <p>„Ни паре од 200.{S} Рече млађ 
јте дирати већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.</p> <p>„Сад ти тражимо 100 ду 
шину.{S} Па у вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните њих повише те све 
ије од стоке ништа продавао — јер многи донеше новац и одведоше своју стоку — само остадоше још 
ав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Даница измајсторисала.{S} Да  
иланових комшија, који га познадоше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога жив 
кочи тражити свећу кукајући што га грло доноси.{S} А Савка паде крај Милорада грувајући се песн 
је штету — а никад и никакво добро није доносила човечанству.</p> <p>Даринка није умела да цени 
е ове ствари које су узимали — они су и доносили и ту код њега остављали.</p> <p>Водити кореспо 
и косу на глави кукајући колико га грло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као црва у огњу.{S 
 радио и код себе и код другога — па је доносио својој жени и деци све што је требало и задовољ 
шицу свога греха.{S} За овим они почеше доносити крадене ствари и код њега крити.{S} Власт, па  
 са недара већи кошуљу свуд наоколо, па доњи део свали као кожу са овце, за тим извади иза сила 
>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} За тим устаде, оде у вај 
 својом вештином и финоћом уме да им се допадне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то не 
ваше у њеној души беше та: да се сваком допадне.{S} Ова женска беше се закитила и пороцима и вр 
басипајући је пољупцима каквим је никад досад није обасипао.{S} Она се пробуди и враћаше му пољ 
ирома морам носит изједна.</p> <p>И ако досад нисам ништа крао, гледаћу да украдем ову квиту, и 
искидаћу те у парчета.{S} Твоја сточија досади мене.{S} Видиш, та моја искидана црева — та вреж 
 нека пукне тиква једном.{S} Њина свила досади целом селу.{S} Ама живота ми мога, давно би се о 
 тога мора све трчати, викати, дерати и досадити својом лармом целом селу — које ће изрећи свој 
{S} Дете пак тјеши и заварава га разним досеткама — да буде мирно и да се покорава вољи њиховој 
ла добро чељаде — свакоме послу вична и досетљива.{S} Отац и мајка осећали су се срећни — што с 
уравали свој тешки посао разним шалама, доскочицама и подсмевкама.</p> <p>Вук нешто не беше доб 
ци пласте за урнебесном песмом, шалом и доскочицама.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јармо 
ицима.{S} Никад се не одморе — никад не доспавају, нити им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им 
ан скоро сво најглавније имаће отуђио и доспео само на окутњицу Даница му роди сина.{S} За овим 
ви поглед да приметити.{S} Доста имаћа, доста стоке, доста пића и новаца и свега што треба живо 
приметити.{S} Доста имаћа, доста стоке, доста пића и новаца и свега што треба живом човеку.{S}  
м се то на први поглед да приметити.{S} Доста имаћа, доста стоке, доста пића и новаца и свега ш 
ап но на кућу.{S} О проклета ракијо.{S} Доста ли си срећни људи унесрећила; часних осрамотила,  
Али морамо се често састајати.</p> <p>— Доста више ђаволи једни.{S} Оћете да се растопите од љу 
по се одева и издржава и увек има свега доста.{S} Па онда самац је.{S} Имање своје неће ни с ки 
{S} По мало се радило, а имало се свега доста.{S} Нико није знао шта је мука ни умор.{S} Увек о 
{S} Научио помало радити, а имати свега доста за себе и своје — па му то необично и чисто криво 
али стално и савесно.{S} Имали су свега доста што треба човеку за свестран живот.{S} Али тој из 
дин. кошта деоба.</p> <p>Имали су свега доста, али то доста кад се подели на 9 части изгледа мн 
n="48" /> какав је рад.{S} У години има доста дана, али нису сви за рад одређени.{S} Главни су  
 постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и соли појео, али тога се немој плашити.</p> 
ам тамо о јесени пресадити и поткресати доста младих дрвета, па ћу рано на пролеће једног дана  
по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана.{S} Сем тога млекар није заклоп 
 намирнице подмиривати.</p> <p>Ми имамо доста и добре земље — али 3/4 од те целокупне имовине ј 
ба.</p> <p>Имали су свега доста, али то доста кад се подели на 9 части изгледа много мало.{S} Д 
то продали од главног, али опет имађаху доста и држаху по мало стоке од свију врста.{S} Они су  
 моћ свога разума и способности коју је достигла добротом немаштине и сиромаштва.</p> <p>Милора 
н судија.{S} Па нас груваш крвнички чим достигнеш, а твоју женку само мало окреса по сукњи крај 
н облака скине са сунца — тако се скиде дотадања суморност његова са срца му и лица.{S} Па од ј 
ко и не помену.{S} Она, кад то виде.{S} Дотера се као стари фијакер.{S} Направи шишке и бароке  
упише спреми за полазак.{S} Док Спасоје дотера волове и похвата их у кола — дотле Милан спреми  
лу поможе му заливати купус и сву башту дотерати у ред.</p> <p>Живан каза својој Даници да је б 
 које ово годишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb n="89" /> стоку с 
ног доброг домаћина.</p> <p>„Кад је ово дотерато?</p> <p>„Јуче пре ово доба.</p> <p>„Колико има 
м.{S} За овим изручише жито из кола.{S} Дотераше кола у исправност и извукоше их на пут, за тим 
к Милан пожње шашине и положи воловима, дотле Спасоје наложи ватру и пристави лонац с’ пасуљом  
скиде оно млека са ватре што је остало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене јетрве Мил 
{S} Док Даринка спреми нешто на тигању, дотле Иван донесе пршуте, вина, ракије, сира, кајмака и 
у разне ствари за одело и обућу и т. д. дотле њихови пси својим сигналом јављају свачији долаза 
оје дотера волове и похвата их у кола — дотле Милан спреми 3—4 велика кукурузна леба, лонац, ћа 
 примитиван начин чувати и неговати све дотле — док порасте и само о себе почне се бринути; од  
ве жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће, нема живота, нема ниче 
па и самог малог рањеника.{S} У тај мах дотрча Милица носећи у рукама обраницу и лупи Стоју по  
ику право у главу.{S} Цикнуше меденице, дотрчаше жандарми и одвукоше је.</p> <p>„У апс!“ Прошап 
ико бичева косе — обадве шарене у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише.</p>  
 собе и не мрднув ничим издахну.</p> <p>Дотрчаше оближње комшије, а за њима и Даница која беше  
да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабуља — потр 
идио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има какви ди 
омишиоцима, али пази са које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вратити.</p>  
оћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га код ком 
 попа те се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабуку — (на прошење).</p> <p>Од дана до дана,  
и?{S} Отпоче Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас  
</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— 
и се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека са целим прибором“ 
 а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио врхом од конопца па му је умакла у помрчину, и 
 оне, али њу ни малим прстом не смеју — дохватити.{S} Какву чудну браћу она има?!{S} Они би дош 
бали у ватру те изгоре, ђеца нису могла дохватити.{S} Додаде Круна.</p> <p>„Ти Стојо, дајеш пов 
{S} Сад се сећам њених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан —  
.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Мо 
ја мало ошину.{S} Што они и учинише.{S} Доцније се они покају што су то учинили а и <pb n="96"  
стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доцније говорило се јавно и отворено: „Ком више треба т 
ра и кроз појас.{S} Где год седне — она дочепа какве дроњке па их савија и повија у виду малог  
 ватри, онда неко јој нешта реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна Милиц 
 и нема сво испребијала; те у вече људи дочепали пушке, ножеве и сикире — те умало није било ок 
јући нешто у сну.{S} Иван је неприметно дошао и сео на праг свог вајата и слушао своју Цмиљку к 
га, не спазив га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио се да није чуо — или ако  
те.{S} Шеснајест година има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужност, прво за п 
{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица, док направише куће, пре 
астави.</p> <p>„Зар годину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам чаше ракије да 
у и лупи Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више л 
> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} Овце дошле“.{S} Примети Круна. </p> <p>Ја не знам!{S} Ако не 
ера, умало се није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, 
 силан свет.{S} Многи сиромаси и сироте дошли су да се напију и наједу — али сви за то морали с 
 не умеђаху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу ка 
} Какву чудну браћу она има?!{S} Они би дошли и поклали све само да се она што потужи“.</p> <p> 
 млада и снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су сви прист 
ине дете.{S} Тога вечера, умало се није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и но 
е у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће, нема живота, нема ничега.</p 
ницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време дошло.{S} Мора се.</p> <p>„Колико имаш деце?</p> <p>„Са 
61" /> <p>„Кад би се некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо д 
 и он приредио комишање — и код њега је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљено од куће му 
он му војвода у сватовима.{S} А како је дошо са робије — мало вештије хара и краде — ваљда се т 
ми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали назоби 
 тих’ разговор.</p> <p>— Што ли он није дошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} Отпоче Даринка 
о разне стоке.{S} Срески званичник беше дошо да наплаћује егзекуцијом порезу — јер имађаше их к 
едну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти помого!. 
 Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо дошо до парица.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга њива“ б 
недеље.{S} Марко био у вароши — па рано дошо.{S} Сео у кућу на троножну столицу па пуши дуван н 
им велико стајало је крај њега.</p> <p>„Драга децо —- отпоче Јеша.</p> <p>Мени се чини, све сам 
оче своје предавање овим редом:</p> <p>„Драга децо!{S} Четрдесет година има, како ја управљам о 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Ето драги читаоче.{S} Ја вам, ма и површно описао овај жало 
д првенчетом својим, над својим милим и драгим чедом, које је улетило у чељусти лафа, и које мо 
 чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати Иване — тако и јесте —  
 исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То ј 
е.</p> <pb n="95" /> <p>„Чините шта вам драго, ја вас нећу проказати, и помагаћу вам, само моје 
 за жандарма или пандура, или за шта му драго, само се овако више не може.</p> <p>„Били ти био  
у немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не би пала су 
 као кристал.{S} Једном речи речено све дражи које заносе младост код ње су.</p> <p>Посреством  
{S} Ивану је она постајала све милија и дражија тиме што га је више избегавала.{S} Њему беше за 
у да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на све стране, већ велим за  
 лепо имати своје вочиће — па не носити дрва чак из планине на својој грбини, и опет пребацивањ 
ун блаженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, па посматраше како Даринка само лети 
 бити моја?{S} Прошапта Иван као каквим дрвеним устима, јер немађаше у њима нимало влаге.</p> < 
здени плуг за онако добре волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која од мршавости и изнуреност 
ио као гвоздени обруч оглавник са још 8 дрвених обручева на каквој огромној великој каци.</p> < 
ени пресадити и поткресати доста младих дрвета, па ћу рано на пролеће једног дана позвати Груји 
ше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали врата на  
 од огромне припеке сунчане сакрила под дрво, под листић, под травку.{S} Једини ратар не уступа 
 говорио а очи му се склапаху од силног дремања, јер две ноћи и два дана није стао колико мутна 
ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држава.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето драг 
штвима и стварају веће друштво.{S} Па и државе се удружују једна са другом и тако постизавају с 
ца, већ иди код начелника па нека ти да државни новац те откупи дјете.</p> <p>На ове речи она к 
е увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он затури порожје и пусти волове.{S} Сан 
чиће, батинама и приткама, а понајчешће држаљицом секире коју носи у рукама; уз огромну вику и  
ива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једног и другог горак је живот земљо 
ли од главног, али опет имађаху доста и држаху по мало стоке од свију врста.{S} Они су били и д 
 — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу своје женско младунче.{S} У ватру беше  
пса.{S} На селу, два сталежа, најрадије држе повећи број паса.{S} А то су: људи имућни, који ст 
народу је такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, онда новорођеним дају имена г 
ато искићеном оделу, са пушком у рукама држећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе др 
е па одоше“.{S} Ређаше Даница плачући и држећи се левом руком <pb n="31" /> за појас, а десном  
д је изашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшире у рукама, како је одмах из вајата изљегл 
нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућутк 
 И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не умивена, а што је најгоре  
ас.{S} Где год седне — она дочепа какве дроњке па их савија и повија у виду малог детета и одма 
ипаја и притискује на груди.{S} Подмеће дроњке на трбу и прави се трудном — па то са неком жудњ 
а сваки посао предузимљив.</p> <p>Његов друг и исписник, који је са њим служио у војсци, беше н 
</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а  
е, сретоше се две жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се з 
 једну страну.{S} Веђа једна спуштена а друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дуг 
 ти имаш понајвише ђеце, па кад би која друга била планинка због ђеце би се правиле свађе и нез 
ма држећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мало постарији човек, обучен као  
кола док стигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па похваташе волове њих двоица и отераше кукуруз 
Ада ја!{S} Помреше сирочад.{S} Одговори друга.</p> <p>„Шта им би, кумим кога Богом“.</p> <p>„Бо 
нији од све своје браће“.</p> <p>Ускочи друга, па трећа обали једну врљику и уђоше око 30 њих.{ 
ољи знак — да јетрве чувају децу својих друга, као и своју, кад оне ту нису?</p> <p>„Није ти ва 
 <pb n="68" /> надница била им је верна другарица.{S} Стоке нису имали, сем кокоши.{S} Челично  
мио.</p> <p>— Ако ове јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</ 
говом нераду са једне а лепом животу са друге стране — често пута запитали би се:</p> <p>„Откуд 
а ствара сиромаштину, а сиромаштина све друге незгоде, које се називају једним општим именом „З 
} Нас сељаке сатире незнање више но све друге незгоде.</p> <p>„Како ти то мислиш??</p> <p>„Ево  
ам децу у планину, тамо код манастира и друге неке историске знакове показивао им.</p> <p>„Ја,  
у једне ствари са којим да се произведу друге.{S} Он ничега није имао.</p> <p>Једног пролећа —  
 се оној Даници како их трпи — а оне су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће 
 зубима и устима.{S} Један га је пржио, други га је туко’.</p> <pb n="85" /> <p>„Ђе су паре, ст 
 и везиоци долазе на њиву — једни жању, други вежу — трећи товаре на кола, вуку и дену — све ла 
арешини мању количину или нижу цену.{S} Други опет, иду на вежбања војна сами или са стоком, па 
мови.{S} Једни превлаче сено у плашће — други га дену, и отму га испред непогоде.{S} За то што  
есени погибе један хајдук од потере — а други се жив предаде.{S} Вештином полицајаца он признад 
ети — док те с Мартићима не измирим — а други начин <pb n="110" /> нема до тај — да узмем њихов 
ска у море“ Рече последњи, и пређоше на други разговор.</p> <p>Тако копаше до мрака.{S} Одоше к 
хајдука Мартића“ вашег брата?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— Па немојте.{S} Јер би већа сумња 
ли би требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— И дете и дете!{S} Завика Мића.</ 
.{S} Док на капију уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напос 
руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мало постарији човек, обучен као први, и обојица  
рај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера се други показујући прстом на Даринку.</p> <p>Она приђе и  
ају вериге, него паре, или живот — рече други.</p> <p>У тај мах наперише своје пушке један на Д 
рече један.</p> <p>„Двеста четрес“ рече други.</p> <p>„Први други пут“.{S} Дали ко више.{S} Ску 
ка један.</p> <p>— Везуј се! — повикаше други.</p> <p>— Шта оћете.{S} Повика Иван пренеражен.</ 
 чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други толики новац могао наћи до Милорад?{S} Али он не  
 динара“ рече механџија.</p> <p>„И први други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p 
Двеста четрес“ рече други.</p> <p>„Први други пут“.{S} Дали ко више.{S} Скупи се велика гомилиц 
 сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви други знати када мене нестане међу вама.</p> <pb n="12" 
"9" /> тесне и блатне сокаке, док многи други натоварили на своје буџаљиће незнатан товар па це 
 злобе.</p> <pb n="30" /> <p>„Казаћу ти други пут.{S} Гле!{S} Ускочи овца у башчу“.{S} Викну Кр 
ју разноврсних звона и звонцади.{S} Док други ће овим редом: „Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли  
није се чекало ни дангубило.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, 
е лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас жена жњела, муж косио код другог јер је 
је одговарао да је чуо — али је са свим други значај речи изговорених тумачио т. ј. речи које с 
. </p> <p>„Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су ти  
пили и платили.{S} Плаћајући им више но други — само нека то буде њихово као што је некад било. 
ниже од тебе...</p> <p>Молим те Мића по други пут — немој ме више мучити већ ето ти пушка па ме 
рад чека стоку других и хвата је — и по други пут наплаћује оно што је јуче наплатио.{S} Тако о 
и је стручић са свим ишчупан он је мето други нов; коме су пак само лиске откинуте њему ништа н 
да каже Даринка.</p> <p>– Пст!{S} Писну други окренув на њу запету пушку.{S} Све занеми и утиша 
јући се до мрака.</p> <pb n="120" /> <p>Други и трећи дан — иде се пријатељима, пева се и весел 
на ни воде, и који на изменице један за другим рикаху чепајући ногама и шишћући кроз нос на рој 
о доба још више су се љубили и једно за другим боловали, али је све то било удешено, те се нико 
о.{S} И сама ова друштва удружују се са другим друштвима и стварају веће друштво.{S} Па и држав 
то чинио са једним његов је укућанин са другим.{S} И они се сад промене, и тако се изређају сви 
ши.{S} Они хоће да се надмећу један над другим.{S} Ко је срећан да се стави у службу код њих, и 
аше се мало веселије но пређе — али и о другим стварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да устане  
ше пуних 10. дана по 5. дин. = 500 дин. других трошкова, као: хране, пића, пресуде, саопштавање 
тра опет место да иде на рад чека стоку других и хвата је — и по други пут наплаћује оно што је 
ој деци не поможе ништа.{S} Умре једно, друго, па и треће.{S} За две недеље троје деце!{S} То ј 
 су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће њих и поделити.{S} Они тучу све оне 
а — нешто дубоко замишљен.{S} Па шта је друго мислио, но о оном што су тога дана разговарали, о 
двоица без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан натовари једна кола пуна са наплетима 
 оно што је имао како ће моћи да заради друго што му је нужно и потребно.</p> <p>И да сведемо с 
х и снажних руку.{S} Не!{S} Ни једно ни друго.{S} Већ продавачица свог и туђег тела.{S} Постала 
имо заједно наш женски рад, па да једно друго носимо на својим леђима, већ ја сама морам одеват 
у пропаст, и ти чести примери, ти верни другови сваког самца уче без прекида, и ако својим нему 
нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки посо добро, а код себе 
уги.{S} Данас жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, или није.{S 
тавају — подмећу, и клеветају једно код другог наизменицу.</p> <p>Овако се с’ дана на дан прави 
аде не може држати стоке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше изд 
а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким непознатим миљем — стежући се за руке с 
изван памети гледаше час у једног час у другог.{S} Онај старији лупи га грлићем своје пушке по  
миљка је добра, она ће се опет удати за другога пошто прође година дана.{S} Све ће то људи удур 
ући.{S} Мајка нешто љута на себе или на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим посту 
етко су кад и шта радили и то чешће код другога но код себе.</p> <p>Они су живели на штету друш 
д.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па је доносио својој жени и деци све што је т 
иду од руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{S} Па кад се све окомиша — онда се славн 
тњицу Даница му роди сина.{S} За овим у другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабук 
е; али док је на то мислила и чувала на другом је месту губила више.{S} Марко је куповао сукнен 
е с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде Стоја.</p> <p>„Ти погађаш без  
во.{S} Па и државе се удружују једна са другом и тако постизавају своје циљеве.{S} И ако икад,  
{S} Да би ја што купила или платила рад другом вама ни једном не би било право.{S} Сад од Петро 
 та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженити нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, па иди те 
И на послетку, он се завери: да се неће другом оженити до Даринком — па ма га то главе стало.</ 
згру рада, ал прође узалудно и једном и другом.</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци долазе на њиву  
и пролаз сеоска кучад саопштаваху једно другом.{S} Он иде полако носећи своју мотику преко раме 
имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом до увета.{S} И они су грешници свели своје имовн 
. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година старости.</p> <p>Ни Стоја не ради ниш 
х туко: што су безобразне, што једна на другу пакосте, и хоће да нам упропасте кућу“.{S} Одгово 
очи — али да би то прикрио окрете се на другу страну и леже.</p> <p>Од овог значајног вечера, н 
 јурну на врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начелника, па викну што је игде мог 
„Шта ћемо сад!{S} Повика Вук.</p> <p>„У другу зграду.{S} Има он и облигација.{S} Квита је са њи 
ка има падаћу болест...{S} Немо да буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не хтед 
и живота тако захтевају.{S} И то не сме друкше бити.</p> <p>Интереси живота и будућности захтев 
љуску или топљењу снега услед чега беше друм високо издигнут са обе стране, а при том прилично  
уст и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он затури порожје и пусти волове.{S} Сан га беше 
ко се организује друштво.{S} И сама ова друштва удружују се са другим друштвима и стварају веће 
код себе.</p> <p>Они су живели на штету друштва.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вук и П 
 сама ова друштва удружују се са другим друштвима и стварају веће друштво.{S} Па и државе се уд 
ица могу више њих, и тако се организује друштво.{S} И сама ова друштва удружују се са другим др 
 се са другим друштвима и стварају веће друштво.{S} Па и државе се удружују једна са другом и т 
далеко чувеног хајдука Мартића и његово друштво.{S} Пошто прими пушку и муницију и пође у своју 
unit="subSection" /> <p>Мартић и његово друштво постадоше страшило светско.{S} Многе домаћине п 
и закон произведе — она је света за оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала живот.< 
а у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја је н 
љи који не жели да буде најбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада  
Такав као што си сад, срећно би живео и друштву од користи био.{S} Али слепа освета на то не гл 
p> <p>Пијаница, то је жалосна појава, у друштву, али треба знати, да свака појава има свога узр 
ратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћемо пред 
е беше у стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S} Отимаху се често руке Ива 
ију — за леђа свог оца — од кога су сви дрхтали.</p> <p>За несрећу своју па и још многих беше в 
о и мало.{S} Од његова карактера све је дрхтало.{S} У његовим очима, у говору, у цртама лица чи 
н отпаса појаса — али од силног треса и дрхтања, не могоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га ти 
>Иван киптећи од неке неописане радости дрхтао је — и обасипао врелим пољупцима Даринчину косу  
{S} Нарави тихе и мирне.{S} Сваки посао дрхтао је од њених руку.{S} Она је тачно и савесно отпр 
не његову стоку продавати“ — рече викач дрхтећи од умора.</p> <p>„Је л’ посло новац?</p> <p>„Он 
Али кад <pb n="11" /> грми свак за себе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и спреми од кише.{S} 
већ му се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, ни говедима кошаре.{S 
 младићи који су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог страшила — од месеца Марта — јер он, као к 
“.{S} Одговори Миладин шапућим гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све стране про 
ице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим рукама раскопча <pb n="105" /> дугмета на недр 
ара — више ни паре немам — промуца Иван дрхћућим гласом.{S} Чим он заврши, плануше две пушке у  
омак и девојка.{S} Запита Даринка чисто дрхћућим гласом.</p> <p>— То се само може замислити — а 
.{S} Подиже руке и очи к небу па завика дршћућим гласом. „Молим те.{S} Преклињем те.{S} Моли се 
 Милорад шапћући.</p> <p>„Готово ништа“ дубоко уздахнувши Марко обриса зној са чела па настави. 
p> <p>Учитељ посматраше овај призор, па дубоко тронут запита.</p> <p>„Колико плаћаш порез Милор 
осећи своју мотику преко рамена — нешто дубоко замишљен.{S} Па шта је друго мислио, но о оном ш 
то он страшно бегенише.{S} Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема ништа плитко 
 Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема ништа плитко“.{S} Рече један који беше 
нути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад  
ас, грмљавина већ подмукло тутњи, ветар дува и отежава рад.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Марко.{S 
омник и прави курвар.{S} Не ради ништа, Дуван пуши и опија се — свађа се и туче — и већ пише об 
 Сео у кућу на троножну столицу па пуши дуван на муштиклу што му је неки хајдук поклонио.{S} Не 
 и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на путу треви Симу Те 
г Живана, и није га сматрала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је несрећница на 
у мали стаклени прозорчић — па одатле у дувар пролетив кроз собу његовом непријатељу а господар 
ену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без  
врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пре но што је заспао помисли у себи:{S 
} За непуних 6 месеци службе Пера одужи дуг и остаде његов коњ, па су после живели лепо и споко 
</p> <p>— То ми је била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својој. — Ја ту немам никакве за 
ли.{S} Место готова новаца Марко показа дуга 1000, динара за који се мораде заклети.{S} Па знат 
имили само 10 дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину — узео  
о до парица.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга њива“ била онаква кад је продата као што је данас. 
} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако је 
а до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила јастребова.</p> <p>Овај Петроније сва 
дног телесног склопа.{S} Вилице му беху дугачке са ретким зубима.{S} Нос крив на једну страну.{ 
 Симу Тешића садањег сопственика његове дуге њиве.{S} Са њим иђаше сва његова задруга.{S} Пуна  
давато за кривицу.</p> <p>Месојеђе беху дуге.{S} Чисти понедељник 4. или 5. марта.{S} Година пр 
зеленака набере један чабар.{S} По неко дугме на грозду зрело они берући преберу их и поједу и  
дрхћућим рукама раскопча <pb n="105" /> дугмета на недрима Дариним и завуче обе руке у њих.{S}  
пови, покрали и појели.{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказују: како су видели сестру, 
упи затијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше и почупаше по неколико бичева косе — обад 
у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му нешто шапташе.{S} Напослетку рече му гласно „св 
не и сакрију, и тако животаре са крађом дуго, без да падну власти у шаке.</p> <p>Чедомир, чим с 
и се.</p> <p>— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш. 
<p>Милорад на ово не одговори ништа већ дуго размишљаше и у томе заспа.</p> <milestone unit="su 
6" /> <p>Живан мишљаше о овом разговору дуго и тако заспа.{S} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Ч 
 собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и поштено умрети.</p> <p>В 
о ретке — што је пресказивало да ће још дуго остати време не промењиво.{S} Кукурузи се беру на  
дати.</p> <p>Његов повериоц, коме је он дуговао одмах затражи наплату — а за овим и полиција из 
м и годином без обзира на то: што су ти дугови учињени у задрузи па у њој и плаћени.{S} Марко с 
мораде заклети.{S} Па знате какви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње време давао 
 о оном што су тога дана разговарали, о дугој њиви, и крађи оне проклете квите.</p> <p>„Сто дук 
ки од њих имали сву да плате трошка, са дугом од 200 дин.{S} За ово су неки продали волове, нек 
о у надницу сваки дан и радио на оваком дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем л 
ад било.{S} Често су пута они помињали „дугу њиву“ коју је Вук продао Симу Тешићу и не понудив  
копа прво жито па онда своје, за то што дугује за разне потребе.{S} Сено укошено па не зденуто, 
жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, или није.{S} Ево свануло  
ар она мене баш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љубљења оног пукета.</p> <p>— Те још как 
па побеже на поље плачући.</p> <p>После дужег препирања и објашнења остаде све онако како је Ма 
, то је велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и примили само 10 дуката.</p> <p>Да је мо 
 стоке од свију врста.{S} Они су били и дужни приличну суму новаца неком трговцу у чаршији.{S}  
се набере повелика сума вересије — онда дужник у место новца даје лакат са највећом претњом о и 
тикли — они не смеју тужити ником своје дужнике.{S} Кад се набере повелика сума вересије — онда 
енога — немој ме за то питати.</p> <p>— Дужност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми 
во кад настаје кад, одреди сваком своја дужност коју ће отправљати преко целе године.{S} Ја мис 
 почеше плакати.</p> <p>— То ми је била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својој. — Ја ту  
жност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одговори Иван чисто заводње 
, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужност са пуно воље и енергије.{S} Чим је устао и попи 
Она је тачно и савесно отправљала своју дужност уз припомоћ своје јетрве Круне, која беше послу 
 и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио своју дужност, ако ти будем отворио очи разума, да са њима ви 
ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужност, прво за покојном мајом (Јешином женом) па посл 
 он дода чобанима, а мене ослободите од дужности планинке, јер ја имам посла да главе не дигнем 
и за председника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, више по гласу св 
породице пуно-и малолетан имао је своје дужности које је тачно вршио, исто тако уживао је своја 
> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дужности ослободите.{S} Шеснајест година има како сам ј 
и узели у зајам са интересом цванцик на дукат месечно.</p> <p>Милорад и Милан остадоше у старој 
ћ пише облегације са интересом динар на дукат месечно.</p> <p>Цмиљка је била јако жалостива што 
, и за то ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p> <pb n="91" /> <p>„Што гу се данас па 
тац продаје јагње од месеца дана за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је  
p>„Хтео си рећи динара.</p> <p>„Дуката, дуката господине.{S} Човек је пропао са свим.</p> <p>„К 
 вериге.</p> <p>„Немојте ми више од 100 дуката.{S} Толико ће вам се донети где речете.</p> <p>„ 
лико искате.</p> <p>„Сад ти тражимо 100 дуката, а ако те усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде зна 
је.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дуката у злату.{S} Марко кућни старешина, код њега кеса 
ему казали да сутра до подне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ако то не учини убиће му дете и 
вот, ако сад немадне Стојара готови 200 дуката што јој даје онај лопов и што сама издаје из кућ 
ише девојку“ и девојка узе јабуку са 10 дуката.{S} За тим осуше пуцати из пушака, певаше вечера 
од тога дужни били 5, и примили само 10 дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни пр 
д и задужисмо се на име његовог рада 50 дуката удари туча и све уништи.{S} У осталом година је  
, разоружао га, злостављао и отео му 50 дуката.</p> <p>Чилаш немаде сведока, он би тих нашао да 
о већ половину — узео би за половину 50 дуката па квит посла.{S} За ту би суму купио 1 добре во 
пред купиш једну чојану памуклију од 83 дуката.</p> <pb n="101" /> <p>Није прошло ни 15 дана —  
та обелоданио и сам Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка 
о, одоцнио је.</p> <p>„Није шала двеста дуката.</p> <p>„Хтео си рећи динара.</p> <p>„Дуката, ду 
 суд.</p> <p>Гвозден пристаде да да сто дуката свом тужиоцу — без помисли на то откуда ће то да 
р.{S} Увек одевени и обувени.{S} По сто дуката у злату увек, нисмо мање претрзали, а некада смо 
е тапију — добиће од мене равни <hi>сто дуката</hi>“.{S} Рече Милорад.</p> <p>„А!{S} Беше му ра 
и крађи оне проклете квите.</p> <p>„Сто дуката готова новца“.{S} Шапташе он. „То је велика сума 
већ Перуника.</p> <p>„И то за петнајест дуката.</p> <p>„Је ли издала тапију?</p> <p>„Јок.{S} Ве 
 може казати да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за децом шкргућући зубим 
а.</p> <p>„Хтео си рећи динара.</p> <p>„Дуката, дуката господине.{S} Човек је пропао са свим.</ 
 паре, старога чича Јеше.{S} Оне буђаве дукате донеси нам, или ћемо ти поклати сву чељад по кућ 
по голом телу.{S} Тад би посуктали жути дукати као жар“.{S} Одговарају нам они.{S} Кад нам тако 
 уватили коловоз средином пута, па само дундају ногу пред ногу.{S} Суруџија приђе већ близу и м 
зроковач кривице, Стојан Поповић, Илија Дуњић и Станија Цицовићка, сведоци.</p> <p>Стојан и Или 
ла тапију?</p> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дуплом ценом своје-ручно написату и потписату.“</p> <p> 
<p>„Кад одосмо доле, ми свратисмо у 5—6 дућана и искасмо паре, али нико ни паре.{S} Праве комен 
.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} 
.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, 
елој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебдио непрестано над првенче 
а постељу која попадаше као снопље када духне север.{S} Трчало се угљеварама, картарама, доктор 
<p>Не прође ни три пуна месеца — а пред духовним судом стојаше Иван и Цмиљка Перовићи тужиоц и  
} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазлених створова.</p> <p>Месец беше у пос 
 срце се раствара и купа у милинама — а душа одлеће на небо и рукује се с анђелима.</p> <p>Срет 
а за се има два начина живота.{S} Добра душа у вечности ужива са својим најодабранијим заслугам 
е осећам.{S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рјечи испун 
убави.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, м 
 тако јасни — као што би били, да је се душа са животом одвоила од тела — дакле да смо помрли.{ 
ер нико не може изрезати оне злочине из душа њихових, које су оне своје вољно урезане.</p> <p>К 
Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Послушај оца — па у и 
 први.</p> <pb n="130" /> <p>— Он Бог и душа не...{S} Хтеде да каже Даринка.</p> <p>– Пст!{S} П 
 И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао преду 
ви наши најбоље показују слику душе.{S} Душе, то смо ми овако целокупни — са свима својим орган 
ворена.{S} Изгледало је да ту нема живе душе.</p> <p>Обоица пођоше напред, и уђоше у авлију.{S} 
е треба сумњати: да човек горчину своје душе и нерасположење своје савести нови са собом у веча 
 је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина живота 
> <p>Твоја ће смрт многе и многе мрачне душе расветлити и показати им спасења.{S} Пут вечног жи 
делима и злочинима. <pb n="19" /> Добре душе с поносом стају у ред светаца и Бого-угодника.{S}  
 а и за свог чистог карактера и јасноће душе свуда важан, призван и прибран.{S} Јеша је од изла 
" /> <div type="titlepage"> <p>ЛУТАЈУЋЕ ДУШЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ЗА ПОУКУ</p> <p>НАМЕЊЕНО ЗАДРУГА 
e="titlepage"> <pb n="2" /> <p>ЛУТАЈУЋЕ ДУШЕ</p> <pb n="3" /> <pb n="4" /> </div> </front> <bod 
те хлебом отетим и украденим. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни ж 
грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни жи 
а, да са њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међу собом сатиру.{S} Кад то сазна 
 које сте певали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за с 
у оне речи, које говораше о бесмртности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треб 
аде код имућнији под надницу која је до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој башти 
ите се за живот вјечни.{S} У бесмртност душе немојте сумњати, ко у њу сумња, тај нема никаква р 
оћни санови наши најбоље показују слику душе.{S} Душе, то смо ми овако целокупни — са свима сво 
Божије.</p> <pb n="18" /> <p>— Какве су душе бато — запита Иван унук му — а најстарији син сино 
задовољни у свима погледима и захтевима душевним и телесним.{S} Овде, што највише пада у очи св 
 остане бар штогод времена живом телу и души да се одмори.{S} То је са свим немогуће било.{S} О 
.{S} Највећа жеља која цароваше у њеној души беше та: да се сваком допадне.{S} Ова женска беше  
узимајући Стоју; која се беше предала и душом и телом свом планинском позиву са жељом: да очува 
кла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна запевка, ова жал 
ело које као тешки ланац окивају и муче душу.“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим корацима п 
волове.{S} О несрећни Јанко, што огреши душу... „Господине!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} 
о ми је немогуће учинити док не одвојим душу од овог грешног тела“...</p> <p>Кад ово изговори.{ 
ме навео, прими крв ове деце и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за тренут ока, нити ко чу н 
ђе много и Јеша испусти своју племениту душу.</p> <pb n="20" /> <p>За подушје и сахрану све је  
пре однесе пред Бога правде своју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год казивала невиност своју  
ство поче извирати међу задругарима.{S} Ђаво баци камен спотицања у ову срећну задругу.{S} Тај  
им у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дјете само крај ватре! 
дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђе 
<p>— По томе — што ћеш му довести неког ђавола на врата да сваки дан са њим очи вади.</p> <p>—  
ствар.{S} На једном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле 
 би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{S} Говораше Ру 
оју једва дизаше и спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њ 
је оне чинилице Стојаре.{S} Она зна сто ђавола.{S} Опчинила их те раде као вочићи, а она само к 
ш ће смрт много да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма и злик 
се често састајати.</p> <p>— Доста више ђаволи једни.{S} Оћете да се растопите од љубави као гр 
детенце ко златну јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели доктора те издао уверење да је  
 за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држава.</p> <mi 
је имао — они му узели дете — синовче — ђака, синчића покојног Милана и одвели га собом — а њем 
 има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И к 
едан човек у швапском оделу.{S} То беху ђаци са својим учитељем.</p> <p>Деца приђоше руци Милор 
и.</p> <p>Учитељ рече Стевану и Миленку ђацима Милорадовим да остану, а он са осталим поздрави  
за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван са устезањем.</p> <p>— А што  
заједно“.{S} Одговори Даница.</p> <p>„А ђе?!</p> <p>— Код њеног винограда. —</p> <p>— Еј, што м 
S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде Стоја.</p> <p>„Т 
та реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна Милица сва испребијана — добил 
руги га је туко’.</p> <pb n="85" /> <p>„Ђе су паре, старога чича Јеше.{S} Оне буђаве дукате дон 
за овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} Овце дошле“.{S} Примети Кр 
скиде вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отпоче млађи.</p> <p>„Ја немам ниђе м 
 али кад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су ти волови?</p> <p>„У пољу.</p> <p>„И коњ.</p> <p> 
рса“?{S} Примети Милутин.</p> <p>„За то ђевере, што твоја жена кад се једе она се нађе нешто у  
чекамо док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђ 
зр. ос. школе.</p> <p>— Казаћу ти благо ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита. 
 не живети.{S} У прилог овоме, и велики ђеније рода људског Исус Христос рекао је: „Што год веж 
она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из школе.{S} Сковчала му руке о 
ека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђетету ништа учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им кол 
ја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавол 
о под чергом циганском.{S} Ономад турим ђетињу кошуљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат 
е и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца нису могла дохватити.{S} Додаде Круна.</p> <p>„Ти  
а осигуравате будућност својој деци.{S} Ђеца се једнако рађају и прирастају.{S} А ваше имање ни 
/p> <p>„Бога ти, зар помрјеше она вајна ђеца Даници?{S} Запита једна.</p> <p>„Ада ја!{S} Помреш 
ве речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад ђ 
ад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништа.</p>  
па кад би која друга била планинка због ђеце би се правиле свађе и незгоде.{S} Рече Милорад.</p 
је лола, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина јесам одавна грешио — са многи 
гатара право рече, она неће имати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси 
ра, лешника, јабука и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш.</p>  
 мрс.{S} А после тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би која друга била планинка због ђеце би с 
ог зна“.</p> <p>„Даница више неће имати ђеце!“.</p> <p>„Кажу да неће“.</p> <p>„Немо Бога ти да  
Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То је за м 
<p>„Марко, — буди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи  
јадовање овим редом:</p> <quote> <l>Јој ђецо, поломљено цвеће,</l> <l>Озов те се кад вас мајка  
У гробници у ладној тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајк 
њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се окова 
 Бата је био овога часа овде — са мојом ђецом — са моја два анђела.{S} Само што не знам, ко је  
а међу њима ни једног који не производи ђецу...{S} Сад сам се бар уверио да је узрок до ње — а  
пред очију.{S} Па ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја гуше 
{S} Зар није боље <pb n="57" /> гледати ђецу своју како се играју по рају — но трпети ово тегоб 
S} Нећу бацити у потомност моје шесторо ђечице“, ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Али као главна  
а зовну мало <pb n="73" /> мобе — какве ђечурлије — и нека окомишају.{S} После она два који сиђ 
S} Па чипке и карнере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико заве 
е године по један слој овчијег згореног ђубрета тада би добро било и сви би људи подједнако има 
може имати имаћа каква му треба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не мо 
едостатку ћерамиде — па је ту мето мало ђубрета од кровине или сламе.{S} Нема свињама свињца, в 
подељен на осам парчета и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад ј 
ваки камичак изнесем.{S} Виноград ћу да ђубрим и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у при 
броноше најординарније врсте:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде?“ Отпо 
ужи“.</p> <p>Овако су резоновале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све сусетке 
оче Јана.</p> <p>„Нешто мало.“ Одговори Ђука.</p> <p>„Јес’ истина, истукли су се као овнови, ал 
еко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиже га.{S} Ух 
Вуков који немађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно 
нети ти га немој ни прати ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију 
 Бога ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти н 
е је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у срце момче!{S} Да узмеш онако пиле.{S} Јо 
издаде и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до скора ниси ти био тако разуман  
{S} Он сиромах то не зна, већ се тужи: „Е брате настаде рђаво време.{S} Некад је родјевало добр 
даде је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се  
ан.{S} Ноћас ударила киша, или није.{S} Ево свануло је није ударила али се спрема. — Потрчи на  
м (Јешином женом) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски ра 
к одевена, обувена, чиста и опрана, али ево, запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зим 
ше и заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево једна пара тебе Даринка, а једна оном малом што пла 
ђе Марко, Ружица не беше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} Викнуше деца.</p> <p>Милорад се мало раза 
де.</p> <p>„Како ти то мислиш??</p> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8 година како смо се ми подјел 
Срески званичник беше дошо да наплаћује егзекуцијом порезу — јер имађаше их који не беху платил 
д.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Марко.{S} Еј побратиме.{S} Потрче помози хоће да нам сено покисне 
узври ми крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изве 
p> <p>— Код њеног винограда. —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те  
стаде ми дјете само крај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти ухватио стоку у моме житу.{S} Мол 
 звонцади.{S} Док други ће овим редом: „Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне моје две овц 
коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p>На овај глас он се трже и одвоји с 
p> <p>од</p> <p>ВЕЛИСЛАВА ЈАЊИЋА</p> <p>економа</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Савића и Компа 
чаре усљед суше, а зими усљед мраза.{S} Еле ја сирома морам носит изједна.</p> <p>И ако досад н 
 одношење акта прв. суду 300 динара.{S} Еле 800 дин. кошта деоба.</p> <p>Имали су свега доста,  
уди Бог с нама.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би и ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Од 
 покривке; једите црн сухи хлеб овсени, ељдани или никакви, и радите по 14 и 18 сати дневно нај 
а чипчице, па капицу од вунице.{S} Ене, ене, почело тајити.{S} Пази како раширило ручице.{S} Од 
а.{S} Мајка њега љуби — слатко моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми 
це, па чипчице, па капицу од вунице.{S} Ене, ене, почело тајити.{S} Пази како раширило ручице.{ 
ичари сатове.{S} Они раде без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S} Они се свима сила 
обио — па вршаше дужност са пуно воље и енергије.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео у судни 
у председнику те општине који беше врло енергичан и предузимљив, и те ноћи сам оде под прозор В 
ла промена задивила је све гледаоце.{S} Ено они ти сви веле „Неће му пред добро бити“.</p> <p>— 
д могла извући и коме штету учинити.{S} Ено га сад где поткресује суво грање на младим шљивићим 
 мари ништа што је недеља и празник.{S} Ено га где обилази башту.{S} Побија прикољке и увлачи т 
а нису могли путом од силног блата, већ ено их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде 
ада оваца, чопора свиња, џелепа говеди, ергеле коња, ћутећки пролазе кроз село, изузев ону чита 
ја вам нећу осветлити.</p> <p>Ћу де.{S} Ете некога право к нама.</p> <p>Даринка стаде!</p> <p>— 
ате посла, како се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш го 
коваше се и он пође.</p> <p>„Сутра рано ето ме добри мој пријатељу.“</p> <p>„До виђења!</p> <p> 
по други пут — немој ме више мучити већ ето ти пушка па ме уби.</p> <pb n="122" /> <p>— Мислиш  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето драги читаоче.{S} Ја вам, ма и површно описао овај  
 ливадама и лугу певају своје песме — и жабе и попићи и скакавци само врви са својим песмама.{S 
ују лопови.{S} Али није им давао што их жали, већ што стрепи од њих, да му не учине какво зло.< 
по са мном — и само вели „ништа ми није жалије — но што ћеш ти мислити баш одиста — да сам ја у 
 много одустало.{S} Јетрове, из почетка жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д. па не мог 
Умре им један син и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајка највише.{S} И дан и  
 Роса жена Милутинова.</p> <p>„Ја се не жалим што узимаш, већ се жалиш што си одљуд.{S} Што вол 
есец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац подморао да узме 
ати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треба жалити сиромахе.{S} Сваки нека ради па нека има“.{S} Пр 
.</p> <p>„Да узмем сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила н 
> <p>„Ја се не жалим што узимаш, већ се жалиш што си одљуд.{S} Што волиш да се свађа и <pb n="4 
аде.{S} Нису чиста посла“.</p> <p>Каква жалосна примедба, још жалоснијих посматралаца?</p> <p>Њ 
о а по нека ни једно дете.</p> <p>Каква жалосна упоређења.{S} Жена која је родила петоро деце и 
</l> </quote> <p>Ова тужна запевка, ова жалосна и не поречна истина трону свакога слушаоца — а  
дарења над њима.</p> <p>Пијаница, то је жалосна појава, у друштву, али треба знати, да свака по 
че.{S} Ја вам, ма и површно описао овај жалосни и грозни случај, који је постиго задругаре нека 
 и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до скора ниси ти био тако разуман и њежа 
ла“.</p> <p>Каква жалосна примедба, још жалоснијих посматралаца?</p> <p>Њихови волови под најте 
ећег, зимског и летњег — он дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота одасути мало ономе коме се  
а позиве власти, тај исти на весеље, на жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свр 
епо, лјепо!{S} Даница ће сваком вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти све поцркале.{S} Заб 
вљао кућом.{S} Пропратио многа весеља и жалости, крстио и сахранио, оженио и удао.{S} Поградио  
кат месечно.</p> <p>Цмиљка је била јако жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S} Нео 
>Вук нешто не беше добро расположен.{S} Жаљаше се како га пори низ прса онај ладан пасуљ, папри 
окрете болесна човека, док се никако не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спрема 
пет залаја куче.</p> <p>На капију уђе 1 жандарм са пушком, кмет Јанко (који прими кметство од М 
 Марко <pb n="80" /> власт.{S} Ти Петре жандарм да чуваш и помажеш власт.{S} Ти Милутине потајн 
 хајдуцима.{S} Чим он то нареди дође му жандарм коњаник и даде му неко писмо.{S} Писмо је било  
ини мало места или за потајника, или за жандарма или пандура, или за шта му драго, само се овак 
/p> <p>Сутра дан оде Петар и прими се у жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код 
ну.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти помого!.</p> <p 
е са њим служио у војсци, беше наредник жандармерије у окр. вароши.{S} Једном га спази где стој 
 у главу.{S} Цикнуше меденице, дотрчаше жандарми и одвукоше је.</p> <p>„У апс!“ Прошапта Милора 
кирије.{S} Марта се прими да пере рубље жандармима, као и то: плела им <pb n="70" /> чарапе, ру 
етеоци и везиоци долазе на њиву — једни жању, други вежу — трећи товаре на кола, вуку и дену —  
 што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се окова.{S} Што п 
лу.{S} Тад би посуктали жути дукати као жар“.{S} Одговарају нам они.{S} Кад нам тако у очи веле 
 Испод његовог великог и зализаног чела жарила су два велика ока која беху управљена <pb n="28" 
 и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај пук 
ача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све село чује.{S} У вече долази муж са ра 
{S} Даница се и нехотице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим рукама раскопча <pb n="10 
омахе помажу прилично, гладне нахране и жедне напоје.</p> <pb n="94" /> <p>Стоја је родила са њ 
 ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јо 
премљен — али не испаде онако како људи желе већ како судбина донесе.</p> <p>Марко окарактериса 
S} Има ли живог створа на земљи који не жели да буде најбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем  
не зло — па да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим се убиће тебе — несрећниче мој — који 
S} Њихова свака циљ, сваки план — свака жеља остаје празна.{S} Њихова јава личи на сан, а живот 
вредна и сваком послу вична.{S} Највећа жеља која цароваше у њеној души беше та: да се сваком д 
змем време, док ову књижицу прочиташ до жеља, да <pb n="132" /> ти она за поуку послужи, те да  
ује своју вољу за рад, — зауздава своје жеље и страсти, и показује своју моћ господарења над њи 
ису своју меће у уста од неке неописане жеље, па са помућеним очима гледа — како дете упија усн 
душом и телом свом планинском позиву са жељом: да очува интересе куће и расположења укућана, да 
и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p 
ете.</p> <p>Каква жалосна упоређења.{S} Жена која је родила петоро деце и просула свој живот и  
Тај камен беше Даница најмлађа снаха, а жена задругара Живана.</p> <p>Да је усуд цео свет претр 
ође у вече кући запита га Стоја, његова жена:</p> <p>„Што се закле — да ти је узо паре кад их н 
tone unit="subSection" /> <p>Милорадова жена Савка, беше одлична женска.{S} Висока, младоликаст 
илутин.</p> <p>„За то ђевере, што твоја жена кад се једе она се нађе нешто у послу, па неће да  
вода највише свађи и кавзи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S} При 
несрећно створење на земљи.</p> <p>Моја жена непоштена, и ја то све као муж њен мирно гледао св 
ту, по раменима и глави.{S} Стаде писка жена и деце по кући — нека побеже у собу и заклопи се,  
колико га грло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као црва у огњу.{S} Скупи се цело село и пл 
ожње шашину.{S} Па у вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните њих повише 
вну, ни пјевцу није одређена само једна жена — па опет нема међу њима ни једног који не произво 
 неколико пута.{S} Упаде јој у реч Роса жена Милутинова.</p> <p>„Ја се не жалим што узимаш, већ 
ти — да има слабости; ако је човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне послове — а ако је 
ја, псовка и претња и то не толико због жена већ само због деце, јер родитеље ништа не може раз 
село код салаша.{S} Нека сутра једна од жена однесе шта треба на коњу са још 2 надничара те нек 
подобне примедбе падале су и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — 
гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време не чека, а 
надокнађавају његову дангубу.{S} Ако се жена разболи њу гледају остале јетрове и мужа јој и дец 
дени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код 
 труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим се речима кураже самци и полажу наду на  
нужден и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих прија 
ође комшија Лазар и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху обоје мртви.</p> <p>С 
 <p>„Јес!{S} Право велиш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш  
г лукавства и вештине, посреством много жена, девојака и људи трудио је се Иван</p> <p>— да обљ 
ихо и мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас 
е обратно.{S} Где рађаху 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, један лонац, једна лампа, 
и.{S} Нас девет пунољетних људи и девет жена били смо у једној кући.{S} По мало се радило, а им 
 курва са ожењеним људима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему опростио живот него њојзи.</p 
но и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он  
.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А децу, жене и слуге, немојте дирати већ им пустите рока 2 дана 
здрави се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у к 
осуђиваху жене и доведоше закључак — да жене не треба ни за шта питати, а треба их тући у сваку 
арешина устане — устану сви, а зими кад жене шију, плету, везу, преду, гребенају и т. д. <pb n= 
е и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одоше доктору и добише уверења са повеликом поштед 
ица.{S} Баш више кошаре, сретоше се две жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на мот 
е опремише сви, позва све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задовол 
ве — како ће једног вечера исшибати све жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту не 
знадоше за учињену штету, осуђиваху све жене за исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан 
н је са врло мало муке придобијао многе жене и девојке, а она се не да никако покорити.{S} И на 
 а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији су — или као у неком пожару.{S} По с 
ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са својим мужевима завадио и леђа им испребијао, а 
не стоке са 7 нејаке деце и две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби све што га је  
<pb n="28" /> на покрет тела своје лепе жене, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} М 
 ларме, и морали су сви пристати: да се жене са својим женским радом поделе.</p> <p>Овај корак, 
</p> <p>„Што се бринеш за то?{S} Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Како би оне поступале да на 
 Одговори Вук.</p> <p>На ове речи осуше жене као туча.</p> <p>„Јес!{S} Ти си паметан судија.{S} 
шкивати око куће као какав крадљивац, и жене се псоваху у кући због неких ситница — он упаде у  
е речи Милорадове ућуткаше све и људе и жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S} Одоше н 
утра почеше крстарити преко села људи и жене, обучени у лепо празнично одело, пешке и са коњима 
 на копању кукуруза — почеше они корети жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их 
 је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су безобразне, што је 
е личио на лавеж каквог пса но на говор жене, ухвати је за прса левом руком а десном око појаса 
о из куће а нешто надничара — осуђиваху жене и доведоше закључак — да жене не треба ни за шта п 
покојног Јеше не помогоше ништа.</p> <p>Жене се сваки дан свађају и туку.</p> <p>Људи то забашу 
 <p>Кад Марко виђе ову ругобу на својој жени, себи и на деци коју је волео као своје очи — он б 
 је како Вук исприча цео догађај својој жени Перуници.{S} Сутра дан — повезаше и Вука и Миладин 
бе и код другога — па је доносио својој жени и деци све што је требало и задовољавао их у свима 
чаршији памука за платно и плати једној жени да му изатке, купи деци материје и фланела те их о 
слати прексутра око пола дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим  
рник остане да га предаду својој доброј жени на чување.{S} Четврти, пети и седми узели бучук (м 
 Опет Иван.</p> <p>— А нарочито удаја и женидба — додаде Стоја. </p> <p>— Интереси куће и живот 
ава и снажна.{S} Милорад је био у време женидбе велики пробирач.{S} Било му се око закачило за  
е се само најстарији брат Милош два пут женио.{S} А њих тројица само по једном — и да ни једном 
и год затражио, ти ниси требао ни да се жениш.“ Поче плакати. „О, несрећница што се окова!{S} Ш 
!{S} Ти си слуга Марков.{S} Он и његова женка све заклопили под свој катанац, па тебе што даду  
 груваш крвнички чим достигнеш, а твоју женку само мало окреса по сукњи крајем од конопца.{S} А 
вног боловања.{S} Он оста сам са својом женом Смиљком и са двема сестрама.</p> <milestone unit= 
ужност, прво за покојном мајом (Јешином женом) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не 
ечера он леже у кревет са својом добром женом Савком, и учини једну примедбу, управо пожали све 
и беше та: да се сваком допадне.{S} Ова женска беше се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једн 
 <p>Милорадова жена Савка, беше одлична женска.{S} Висока, младоликаста, здрава и снажна.{S} Ми 
subSection" /> <p>Стоја беше врло добра женска.{S} Нарави тихе и мирне.{S} Сваки посао дрхтао ј 
ицима.{S} Ако се који ухвати у коло код женске коју он воли, тај ће добити песницу у нос.{S} Ив 
којих сваки имађаше умерен број мушке и женске деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, дадоше старешин 
еколико.</p> <p>„Требало би, да сав рад женски што се тиче, и што треба за Стоју — да се плати  
nit="subSection" /> <p>Од како поделише женски рад у Перовића задрузи, и од како почеше падати  
ти пошто је ванбрачно.{S} Њега ће узети женски род — и квит посла.{S} Дете ни за живу главу нем 
 чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски рад, па да једно друго носимо на својим леђима,  
и су сви пристати: да се жене са својим женским радом поделе.</p> <p>Овај корак, ова мала измен 
S} То не сме бити!{S} Повикаше неколико женских међу којима беше прва Даница.</p> <pb n="24" /> 
кући крај ватре и држаше на крилу своје женско младунче.{S} У ватру беше управио поглед — а мис 
сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто из куће а нешто надничара — осуђиваху жен 
е се око његове постеље.{S} Све мушко и женско, мало им велико стајало је крај њега.</p> <p>„Др 
шкргућући зубима — стиже на прелазу оно женско ухвати га за разбарушену косу левом руком а десн 
, какве је последице донела подела рада женског, који се односи на одело, обућу и чистоту.{S} О 
 истина јесам одавна грешио — са многим жентурачама и са девојкама — али ништа <pb n="116" /> з 
али.{S} Прво, покојни Живан уби се због жентурине, за тим Чедомир одаде се крађи и нераду.{S} П 
ио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са својим мужевима  
о.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан старији б 
 Али Марко га научи те преведе имање на жену.{S} Он има земље прилично, али усљед нерада запушт 
лакао, како га је отац подморао да узме жену коју никад није волео нити ће је волети.{S} Несрећ 
жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу  
у он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио врхом од конопца п 
ш деце?</p> <p>„Само једно дете и једну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у жандарме?</p> 
 отеро своју закониту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико места обелодани 
алудно и једном и другом.</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци долазе на њиву — једни жању, други ве 
а се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} Повика отац.</p> <p>То је пука лаж 
ибе један хајдук од потере — а други се жив предаде.{S} Вештином полицајаца он признаде све па  
е то људи удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио.{S} Једну ћу њ 
о мајчин ја ти нећу опростити ако будем жива?{S} Плакаше Даница и заврташе рукаве своје кошуље, 
вим седамнаести дан умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом са 
.{S} По вечери одоше сви на спавање.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њи 
е само гледала децу своје двије очи.{S} Живан је се осећао срећнији но икад.{S} Трчао је и ради 
е ту.{S} Сутра дан освиташе празник.{S} Живан поранио и уздиго обаљена врежна трешње — поткресо 
више па застадоше и почеше разговор.{S} Живан није знао које су, нити хтеде видети.{S} Али је п 
Је ли ти“?!</p> <p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше легао на кревет и само му се глава виђа 
о како му Даница свира.</p> <p>Пошто је Живан скоро сво најглавније имаће отуђио и доспео само  
а.</p> <p>„Ћути, не тртљај ту“!{S} Рече Живан тихо.</p> <p>„Нећу да ћутим!{S} Шта ми хоћеш!?{S} 
Чедомир, Петар, Гвозден, Милутин, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а нарочито од како му умр 
угара ми смо куповали.{S} Прво, покојни Живан уби се због жентурине, за тим Чедомир одаде се кр 
одуставити“.</p> <p>„Мариш ја“.{S} Опет Живан.</p> <p>„Јес!{S} Право велиш.{S} Ти си им’о жена  
и на своју страну.</p> <pb n="56" /> <p>Живан мишљаше о овом разговору дуго и тако заспа.{S} Са 
ле ћу ја трпети ово зло у кући“.</p> <p>Живан је посматраше мирно ћутећи.</p> <p>Она настави.</ 
упус и сву башту дотерати у ред.</p> <p>Живан каза својој Даници да је башчу окрепио и довео у  
Данице, па ћемо после и осталих.</p> <p>Живан је био добар радник, али хрђав господар.{S} Нити  
 супротности, као што је саставио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до крајности прост и наиван, 
Даница најмлађа снаха, а жена задругара Живана.</p> <p>Да је усуд цео свет претресао, не би наш 
 /> <p>Да прелистамо прво судбину нашег Живана и његове Данице, па ћемо после и осталих.</p> <p 
илује.{S} Била је закрочила оног вајног Живана, и није га сматрала ни за луду дувана.</p> <p>„Ј 
и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се окова.{S} Што постаде најнесрећнији од с 
<p>Још само два месеца, па да се наврши Живановом сину 4. год. А он умре.{S} За овим седамнаест 
сти — још су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још је кућни старешина у кући својој  
b n="118" /> са Даринком Сретеновом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што  
 Он, па и син му скоро ништа не раде, а живе много раскошно.{S} Одело носе обојица чојано у сам 
а затворена.{S} Изгледало је да ту нема живе душе.</p> <p>Обоица пођоше напред, и уђоше у авлиј 
снаге утроше, а да што лепше и удобније живе, док сопственици који себи раде мање гледају на уд 
изнајем да су срећнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не презају, а 
ио рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина живота.{S}  
ње ни пакости, свађе ни убијања.{S} Они живе задовољно и само певају и веселе се.{S} О бедно љу 
 и Марта имају једно дете мушко.{S} Они живе у врло скученом стању.{S} Наполица и <pb n="68" /> 
уди то забашуравају и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног све 
ужи дуг и остаде његов коњ, па су после живели лепо и спокојно — остављајући по извесан део зар 
вијено.{S} Али немају нешто — су чим би живели.{S} Немају нешто чиме би се срећни назвали.{S} Н 
вом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{ 
 код другога но код себе.</p> <p>Они су живели на штету друштва.</p> <milestone unit="subSectio 
 никад да им он што врати.</p> <p>Он је живео више трпећи но једући и пијући — јер крадени је л 
ише.{S} Такав као што си сад, срећно би живео и друштву од користи био.{S} Али слепа освета на  
на је света за оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што се чов 
от, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог овоме, и велики ђеније рода људског 
к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S} Зар није боље <pb n="57" /> гледати ђецу сво 
умног човека, који мисли да му је лакше живети као самац, у место да живи у задрузи.</p> <p>Ниш 
држати један завјет мој.{S} Морате увек живети у задрузи.</p> <pb n="15" /> <p>Задруга је као м 
толико земље колико он може на њој лако живети па да то не може ни у ком случају отуђити, па пр 
ецу треба чувати, и да је за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи  
{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и поштено умрети.</p> <p>В. Јањић.</p> < 
му је Бог одузео све што га подржава да живи — да се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни 
у је лакше живети као самац, у место да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме није руководило, да ти  
е једно“.{S} Настави Милорад. „Срећније живи онај који жуди за лебом но онај, кога има а не мож 
 ни за вас нема милости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо вам благодарни, јер ви сами помријесте, и 
е кућни старешина у кући својој у којој живи 36 чељади.{S} Име његови синова беше:{S} Милорад и 
>„Откуда ли овом човеку траје, те овако живи а ништа не ради?</p> <p>За овим сљедовао би одгово 
трашно бегенише.{S} Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема ништа плитко“.{S} Р 
ршује се скоро три године, како заједно живи Иван са својом Цмиљком.{S} Обоје младо; обоје здра 
ћи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови грешници, што имају 2 говеди, 3 свиње  
не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, 
им и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у пријатељству и љубави.{S} Само не знам куд ће м 
 душу.“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим корацима пође кући.{S} Дође у собу.{S} Даница ту  
, и ако својим немуштим језиком оно пак живим примером и свакодневним сликама јавним и чистим к 
 има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништа.</p> <p>Обрен се закле, да он није био т 
.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а н 
оказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опет ни стопе једне нема зем 
ством целог мог живота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се  
<p>Гледајте, да за ово мало времена док живите на земљи удостојите се за живот вјечни.{S} У бес 
 одем нећеш ми <pb n="29" /> ни ти више живити.{S} Море ћу те премлатити као свако пашче“.</p>  
ћете!{S} Али ја нећу више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој слепац (муж) слушати, добро.{S 
 вечерњи поветарац дахну и освежи свако живо створење, која су се од огромне припеке сунчане са 
 тај нема тих својстава што чине сваког живог створа срећним, и њему је Бог одузео све што га п 
али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на земљи који не жели да буде најбољи у св 
зао, фактички, данас нема на овој земљи живог човека који би могао рећи да је срећан и задовоља 
стри приставити вечеру.{S} Она јадна на живој је муци — месила леб — ватра велика — па се само  
, доста пића и новаца и свега што треба живом човеку.{S} Савка и Ружица пазе се као две рођене  
 тога опет да остане бар штогод времена живом телу и души да се одмори.{S} То је са свим немогу 
Цмиљка не би могла ништа учинити са њом живом.{S} Очи би повадиле.{S} Овако кад она погине.{S}  
ешто што би им умиљавало <pb n="113" /> живот.{S} Немају од срда порода.{S} Као што смо напомен 
е празна.{S} Њихова јава личи на сан, а живот на машту.{S} Инокоштина ствара сиромаштину, а сир 
зајамност — ово весеље и песма усхићава живот човеков — а шта је тек остало за младост бујну и  
на док живите на земљи удостојите се за живот вјечни.{S} У бесмртност душе немојте сумњати, ко  
роили.{S} Знали су бар колико толико за живот човечански, а ми никако.{S} Ишли смо само на то д 
у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што се човек дели на много различитих 
та, изгуби све што га је подражавало на живот.{S} Његов рад, ход, разговор и сви покрети личили 
се речима кураже самци и полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, готовити јело, гле 
 да с дана на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и купова 
} Тајна, то је највеће јемство за њихов живот и рад.</p> <p>Она се у намисли са њим разговара и 
о је јуче наплатио.{S} Тако овај изведе живот преко лета ништа не радећи, а зими иде у крађу и  
ти стоке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше издржавати 1 кућу с 
вори се јавно.{S} Према томе, детету је живот у врло великој опасности.</p> <p>Сутон се повуче, 
као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 
ео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и тражио  
ection" /> <p>Да прегледамо сада, рад и живот синова покојног чича Јеше а задружне браће Милора 
 наглу промену — опасно је за здравље и живот сваког детета.</p> <p>Колико је опасно нагло пого 
ка у селу упропастисмо — шта нама вреди живот.{S} Молим те разреши ме...</p> <p>„Шта је теби?{S 
д, сада је настало време да се у људски живот примене оне свете речи мученика Христа који рече: 
и се узајамно помажу и одржавају људски живот.{S} Н. пр. стомак хоће хране и то захтева од разу 
свима незгодама које податкивају људски живот.{S} У великом раду, у непрекидној журби, човек из 
 <p>— Не требају вериге, него паре, или живот — рече други.</p> <p>У тај мах наперише своје пуш 
ра ти ниси умео да цениш ничију част ни живот.{S} Али дела твоја и заслуга твог оца помогнута м 
 буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и затраж 
 буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У народу је такав обичај, да ако им се н 
 мало дете и говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Марка најстаријег синовца свог судов 
ја је родила петоро деце и просула свој живот и своју снагу — да мора радити више од оне, која  
е срећни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде вечити пример у вашем животу. 
е...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта. 
вање омладине, и за благостање и удобан живот свију и свакога.{S} И сам је човек сличан задрузи 
ем кокоши.{S} Челично трпљење — чемеран живот.{S} Нада у будућност више куражи но пуна кеса, је 
вега доста што треба човеку за свестран живот.{S} Али тој изобиљности нико није као основ упоре 
ење своје савести нови са собом у вечан живот, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У 
 па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{S} Говораше Ружица бришући сузе.</p> <pb n="42" 
х са женама?{S} Ја би пре њему опростио живот него њојзи.</p> <p>— А како о томе вели Цмиља?{S} 
/p> <p>— Што ти год устражи подај, само живот нек ти остане.</p> <p>— Она ако хтедне нека ми да 
и, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дуката у злату.{S} Марко кућн 
целој години чашу ракије.{S} Ама смем у живот, ако сад немадне Стојара готови 200 дуката што јо 
скуца и последњи час — кад треба детету живот откупити, али нема откупа, нема ни оних који су з 
г казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S} Она више неће ни рађати децу.{S} Па нека — т 
пу и видеше га — он већ у 12 часу свога живота.{S} Узеше свећу од механџије и запалише му.{S} О 
одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог заступао га и помагао у извесним прилика 
 n="34" /> <p>Покојни чича Јеша, још за живота свог направио је од камена чесму у свом воћњаку, 
S} Њина свила досади целом селу.{S} Ама живота ми мога, давно би се они поделили — да није оне  
ћ дотле дошло, ту нема више среће, нема живота, нема ничега.</p> <p>Једног вечера он дође раниј 
 вечито, али свака за се има два начина живота.{S} Добра душа у вечности ужива са својим најода 
 Но, ако дете почнемо испочетка његовог живота брижљиво чувати и неговати по упутствима науке о 
ен по камен отискује из лепе грађе свог живота — те да што пре однесе пред Бога правде своју чи 
ого-угодника.{S} А зле, стидећи се свог живота и својих дела која су прирасла уз њих, завлачу с 
 удостојавате са задовољством целог мог живота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако м 
штете својим ближњим у погледу моралног живота.{S} Многе је девојке осрамотио и саломио им срећ 
ти и показати им спасења.{S} Пут вечног живота.{S} Теби ће се још данас смркнути, али ће многим 
додаде Стоја. </p> <p>— Интереси куће и живота тако захтевају.{S} И то не сме друкше бити.</p>  
 то не сме друкше бити.</p> <p>Интереси живота и будућности захтевају да се узме оно што срце х 
пре разјарити да му угасе млађану свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопови крију се од *светлости  
и одмах то све склоне и сакрију, и тако животаре са крађом дуго, без да падну власти у шаке.</p 
ј несрећи своју задругу.</p> <p>Тако се животарило две три године, али у великој свађи, кавзи и 
 за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро, животе мој —- како си слатка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} 
 у обзир младост не само деце већ свију животиња, која се ни мало не обзире на време и непогоде 
оизводи не само у човеку, већ и у свима животињама које раде саме за себе љубав — милину и <pb  
 смрдљиве и са многим гадним и страшним животињама преткане.{S} Оне ту остану вечито и лутају п 
најбољег соја сваковрсне стоке и домаће животиње.{S} Свака стопа његове земље уређена је по нај 
аје више производа са којима ћемо своје животне намирнице подмиривати.</p> <p>Ми имамо доста и  
сни — као што би били, да је се душа са животом одвоила од тела — дакле да смо помрли.{S} И кад 
<pb n="36" /> тесној вези са здрављем и животом човека, радиле су све јетрвице и прилично подми 
ише — он је знао да ту цену мора својим животом платити.</p> <p>Одмах се промени, одмах постаде 
би претресали питања о Марковој части и животу, али просто нису смели, он познаје сваког чиновн 
рад нека вам буде вечити пример у вашем животу.{S} Понашајте се као што сам се ја понашао.{S} З 
 показује своју одвратност према таквом животу.{S} Он тиме даје више но што треба гаранције да  
је говораше о бесмртности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сумњати: да  
дећи на његовом нераду са једне а лепом животу са друге стране — често пута запитали би се:</p> 
арко га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у затво 
енски род — и квит посла.{S} Дете ни за живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго  
b n="104" /> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не мете прстен на руке 
олотиње и босотиње, па је заразио своје живце алхохолом, који пате без пића, као риба без воде. 
у морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S} Сиромах <pb n="52" /> н 
икад не падне са његове трпезе.{S} Зрно жита, или пасуља кад падне оно се опет покупи и остави. 
или ближе куће види се велика ватра код житног коша, ту стоји као пласт велика гомила не окомиш 
и дан носили под видом зајма и наднице, жито, ракију, сланину, маст, кајмак и сир.{S} Све ове с 
е ти нађи онде у селу једног те унесите жито у салаш. <pb n="74" /> После онај ћалетак натовари 
омешано са крчањем.{S} За овим изручише жито из кола.{S} Дотераше кола у исправност и извукоше  
ао мора.{S} Он се попе на кола озго врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пр 
о се, јер он мора газдама да окопа прво жито па онда своје, за то што дугује за разне потребе.{ 
море!{S} Ја сам ти ухватио стоку у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми 
е неке врло фине сукње и кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилим 
ин извади из џепа неку скучену подебелу жицу и дође пред врата Симиног фајата.{S} Мете онај тел 
 мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас удар 
е он умео у свако доба да пребира своје жртве и да прави разлику између њих и добрих па само до 
а па и на спрам тога.{S} Његово срце не жуди за тим благом као што жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Ц 
стави Милорад. „Срећније живи онај који жуди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од 
гово срце не жуди за тим благом као што жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је добра и уредна дом 
не даде бар једно детенце.{S} Неодољива жудња тера је да хвата децу својих кона — да их љуби и  
рбу и прави се трудном — па то са неком жудњом посматра.</p> <p>Једног дана празника, пошто је  
 им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним црвима и 
 Петра Перовића, који као крилима ношен жураше се својој доброј Марти и свом милом сину — да им 
плаћа се радницима незнатна надница, 2. журба у раду и давање мање одмора и 3. даје <pb n="81"  
живот.{S} У великом раду, у непрекидној журби, човек измени и оно образованости које је под зак 
ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби покупи пола се проспе, што остане — покисне и про 
и: расејане, преухитрене, у наглости, у журби, у великом послу и т. д.{S} Они сви раде полако,  
па народа око гомиле поседа све и почне журно комишати.{S} Песма — разговор — шала — смејање —  
ој отац продаје јагње од месеца дана за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им 
риге по голом телу.{S} Тад би посуктали жути дукати као жар“.{S} Одговарају нам они.{S} Кад нам 
<p>„Он може казати да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за децом шкргућући 
 јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа густих и црних,  
зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више стојећи но седећи уз 
мах узет од својих сељана за одборника, за тим одмах и за кмета, па и за председника.{S} И док  
од како му умрије добра домаћица Стана, за којом он плакаше као мало дете и говораше: „Стана ми 
и ухвати коња, на коме јахаше вођевина, за узду — па поче враћати је назад.</p> <p>Чим то спази 
здама да окопа прво жито па онда своје, за то што дугује за разне потребе.{S} Сено укошено па н 
о, покојни Живан уби се због жентурине, за тим Чедомир одаде се крађи и нераду.{S} Па Вук разбо 
ојећи но седећи уз један сандук изу се, за тим свуче сво одело и оста у самој кошуљи која се та 
ло, па доњи део свали као кожу са овце, за тим извади иза силава малу гвоздену кукачицу те заку 
 <p>Обрен се закле, да он није био тај, за кога сведоче Стојан и Илија.</p> <p>На основу исказа 
} Он палац леве ноге завуче под браник, за тим стеже срце и гурну прстом у обарачу.{S} Пуче пуш 
ена глава.{S} Ко му је се год противио, за то је морао добити по неку штету, као:{S} Покидан бо 
>„Ни паре од 200.{S} Рече млађи осечно, за тим додаде: „Ви сви изласте из собе“.{S} Они изађоше 
кола у исправност и извукоше их на пут, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше 
ујно и невиђено, неизмерено и по мраку, за незнатну цену, па најчешће и на вересију.{S} Кућни л 
ако људи наредише и сковаше ми несрећу, за коју ми више пута дође нека памет да се убијем.</p>  
 чобанин за све овце, 1 за све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} 
 јарма волова, 1 чобанин за све овце, 1 за све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један 
и и држећи се левом руком <pb n="31" /> за појас, а десном усекњиваше нос и брисаше сузе.{S} За 
и виљушака — па и вечере <pb n="103" /> за комишиоце.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет 
накастили да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији  
ошапта Милорад и полећеше му сузе...{S} За овим рече са великим напрезањем:</p> <pb n="93" /> < 
узалуд.{S} Квите нигде ни од корова.{S} За тим претурише све, пребискаше сваку ствар и направиш 
ави дете преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиж 
нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве руке о његове к 
ено од куће му највећи пушкомет ода.{S} За то је Даринка морала више пута кући отрчати да донес 
у времену зрелости.{S} Тако и Стоја.{S} За кратко време она постаде сасвим свирепија и немилост 
 па и сам испали 7—8 бојевих метака.{S} За овим у зору, узме једну велику кладу па гурне у врат 
е у кућу узверена и поплашена Савка.{S} За њом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђ 
за половину 50 дуката па квит посла.{S} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 краву и 10—12 овч 
амо на окутњицу Даница му роди сина.{S} За овим у другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о зл 
не послове, и зарађивала лепих пара.{S} За непуних 6 месеци службе Пера одужи дуг и остаде њего 
“ и девојка узе јабуку са 10 дуката.{S} За тим осуше пуцати из пушака, певаше вечераше и пише д 
трајући то као олакшицу свога греха.{S} За овим они почеше доносити крадене ствари и код њега к 
ом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато искићеном оделу, 
 коца“, тако вели народна пословица.{S} За Стоју је имало више колаца.{S} Она је све радила и т 
г лепе Даре, то се све рано окомиша.{S} За тим одоше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледал 
динарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p>На овај гл 
 га дену, и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду све што им треба, и ни на снагу сточну, 
ци“.{S} То рече па се окрену и пође.{S} За њим и остали.</p> <pb n="79" /> <p>„Оћете ли пити шт 
есном усекњиваше нос и брисаше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У веч 
 гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све стране провирише кроз <pb n="64" /> брвн 
ћи се и машући главом у знак претње.{S} За тим додаде:</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да з 
ши Живановом сину 4. год. А он умре.{S} За овим седамнаести дан умре му и ћерка.{S} Живан је иш 
а.{S} Умре једно, друго, па и треће.{S} За две недеље троје деце!{S} То је ужасно.{S} Остаде им 
која тражи погубљену пилад по трави.{S} За тим седе на праг.{S} Стеже шакама главу по слепим оч 
 и своје са оним што плуг производи.{S} За несрећу моју — имање њихово махом је прешло у моје р 
 у врата свог подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах дође на увиђај пи к 
 остану вечито и лутају по помрчини.{S} За њих нема милости никад за никад.{S} Јер нико не може 
ати и чистити, солити и преваривати.{S} За тим — пристављати три пут за дан које каква јела.{S} 
 свет много што шта могао измишљати.{S} За то ју је пратила тета Даница.{S} У једно да што узгр 
а једном зградом и поче га шамарати.{S} За тим се врати, и њено двоје деце нађе код оног малог  
о у њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За ово време они поражени овом појавом не умеђаху ни да 
војка не допадне — ја је нећу узети.{S} За тим устаде, оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је  
е брат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у само 
 и чу се дисање помешано са крчањем.{S} За овим изручише жито из кола.{S} Дотераше кола у испра 
гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали врата на соби те и њих две кој 
, окренув леђа кмету и оде у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто кроз стегнуте зубе, узе коња  
а плате трошка, са дугом од 200 дин.{S} За ово су неки продали волове, неки краве, неки овце и  
мутна вода — нити је што год спавао.{S} За овим ухвати волове.{S} Стаде цика меденице на волови 
оји га слушаше и посматраше пажљиво.{S} За овим служаше му ракију и нуђаше га да што ужина.{S}  
нај тел у рупицу и нави два три пут.{S} За тим извади па га поче превијати.{S} Мете га опет и ч 
ица пођоше напред, и уђоше у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негд 
ђу собом узајамно потуку и посатиру.{S} За ово треба благодарити светој природи која са њима та 
два.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест месеци био би на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако  
ити и помагати; а што нас је год више — за толико морамо удобравати земљу — да нам она даје виш 
утјеха, али болове срца ништа не лечи — за то те питам што тако учини.“ — На последње речи а с  
 и бојазни — заклоњен за тврду бусију — за леђа свог оца — од кога су сви дрхтали.</p> <p>За не 
ела мајка Даринчина, давши га у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина  
д „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим ухвати Стева за руку и викну: „ајде са нама,“</ 
Даринка, а једна оном малом што плаче.“ За тим извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} 
хну.</p> <p>Дотрчаше оближње комшије, а за њима и Даница која беше отишла ради разговора код је 
еса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном и пропалом надом стоје нове и боље.</p> < 
уги, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један човек у швапском оделу.{S} 
е ни за живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— 
је он дуговао одмах затражи наплату — а за овим и полиција извршење пресуде.{S} И Гвоздену оде  
пролећа полиција уђе у траг хајдуцима а за њима и пред њима направи заседе.{S} Кад хајдуци наиђ 
ве зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији 
тоја не ради ништа.{S} Све што им треба за одело и преобуке — она купује.</p> <p>Његове комшије 
акав пастир одваја и пречишћа што треба за обадва света.{S} Наш чича Јеша увек је каваљерски го 
сав рад женски што се тиче, и што треба за Стоју — да се плати из куће — а она нека гледа свој  
ћеш примити дете.“ За овим ухвати Стева за руку и викну: „ајде са нама,“</p> <p>„Ах, немојте ње 
оро највише председник изабраних судова за деобе — како он говораше — несрећних задругара.</p>  
аженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, па посматраше како Даринка само лети и ра 
т, а код суда са доказима прогласила га за законог наследника масе пок. Ивана Перовића — постав 
рчином и његовом неприсебношћу уједе га за ногу.{S} Усљед чега се он јако разљути и у тој љутњи 
ажити.{S} Као лафица разјарена стиже га за једном зградом и поче га шамарати.{S} За тим се врат 
— стиже на прелазу оно женско ухвати га за разбарушену косу левом руком а десном за велики нож, 
ука њиховог брата.{S} Убити брата свога за срећу јавне <pb n="77" /> безбедности и личне слобод 
ше делом но речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мало времена док живите на земљи удостојите се з 
</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за ова четири вола?</p> <p>„Двеста динара“ рече један.< 
p>— Бога ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Реч 
Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо заједно, радисмо сви за једног 
на — да се са десет ноката опреде пређа за платно, сукно, сукње, поњаве, чарапе, појасове и т.  
 се па право у начелство.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну на вр 
и опет се измирише, нити се тужише која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета мржњ 
добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина живота.{S} Добра душа у вечности у 
 виђе, и оде у полицију те оптужи Марка за покушај убиства са ватреним оружјем.</p> <p>Сутра да 
ge"> <p>ЛУТАЈУЋЕ ДУШЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ЗА ПОУКУ</p> <p>НАМЕЊЕНО ЗАДРУГАРСТВУ</p> <p>од</p> <p> 
својих задругара, купи у чаршији памука за платно и плати једној жени да му изатке, купи деци м 
ан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном срећом и надом.{S} Даница је се пр 
е на то право имала, већ је се преудала за једног доброг домаћина са којим красан пород има.</p 
ви.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љубави који често загрева срца у младежи, али 
его радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то се поједе; лепа пић 
ен младић.{S} Но Даринку је ипак добила за своје планове.</p> <p>Иван је леп момак — Даринка јо 
е:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде?“ Отпоче Јана.</p> <p>„Нешто мало 
у страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала сву децу редом да мокре 
 <p>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="100" /> <p>— Она никако не верује — 
слила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њега?{S} Онакав диван младић — као јабука.{S} Он је  
ржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега је Чедомир б 
— мој отац продаје јагње од месеца дана за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад 
г из војске одмах узет од својих сељана за одборника, за тим одмах и за кмета, па и за председн 
читаш до жеља, да <pb n="132" /> ти она за поуку послужи, те да свуда и на сваком месту будеш с 
дна страшна сметња, јер му отераше коња за порезу.</p> <p>Милорад сву ноћ кукаше од тешких боло 
д. <pb n="21" /> Устане старешиница, па за тим све остале.{S} Од овога се реда много одустало.{ 
кисело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ведрице, (крављаче) бак 
се његова породица тачно управљала — па за то су сви чланови његове породице били свестрано зад 
иша — онда се славно пије и вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те тако се и осване 
покупити.{S} Они треба да га преврну па за тим да почну купити у пласје, и тек што преврнуше да 
е и исприча му цео догађај кров плач па за тим замоли Цинцарина да прими новац натраг, јер није 
а новаца Марко показа дуга 1000, динара за који се мораде заклети.{S} Па знате какви су то дуго 
би она шћела — па да јој дам нешто пара за то што си је обесчастио.</p> <p>— Тако ћемо нешто и  
 огњу.</p> <p>Два дана јурила је потера за хајдуцима — али ниђе ни трага ни глава, ни од њих ни 
природни закон произведе — она је света за оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала  
учио помало радити, а имати свега доста за себе и своје — па му то необично и чисто криво.{S} Н 
 да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у место тога  
00 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за децом шкргућући зубима — стиже на прелазу оно женско 
и извади своју пећанку (кубурлију) узев за предњи крај — па оним орозом у коме беше углављен кр 
и — да је паметна задруга најбољи услов за свестрано образовање омладине, и за благостање и удо 
лова, него осам.{S} Један гвоздени плуг за онако добре волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, к 
 помрчини.{S} За њих нема милости никад за никад.{S} Јер нико не може изрезати оне злочине из д 
.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере грожђе <pb n=" 
бору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири године он се промени.{S} Сад ни онај И 
а јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од сад за три месеца — ја ћу те одуставити“.</p> <p>„Мариш ја“ 
 све ће стока појести, и покрасти народ за ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и 
 и т. д.{S} Један иде и свршава послове за све.{S} А њих осам раде изједна, и они чекају време  
нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Н 
дом — њега је Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред судом је изгледао т 
аш госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге ваше...{S} Сви ови бедни људи одрекоше се мот 
азничког лепог дана, тек што сунце зађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи поветарац д 
у, које је чувала Даница и која не дође за овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, т 
гнуте зубе, узе коња Милорадовог и пође за осталим.</p> <p>Откуд је ово пандур дознао то се не  
 јој памет нека она још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац  
катанце на сандуцима.{S} Вук и сам пође за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у згради под за 
О, несрећница што се окова!{S} Што пође за слепа и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не  
 Данак смо плаћали одмах чим се разреже за целу годину напред.{S} А од како се изделисмо, ми пр 
са својим сестрицама.</p> <p>Отац га је за појединости запиткивао — и он му је све пристојно од 
убеђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте опасно,  
 лепу девојчицу — ја сам намислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродством крвна освета пред 
“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав 
 њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он 
мала.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су 
ломио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са својим мужеви 
о места обелоданио и сам Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То је дознала и Ц 
мом.</p> <p>— Бежимо овамо!{S} Увати је за руку и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ оне с 
 каквог пса но на говор жене, ухвати је за прса левом руком а десном око појаса.{S} Нави мало л 
арао, чинио се да није чуо — или ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али је са свим 
нити велику и наглу промену — опасно је за здравље и живот сваког детета.</p> <p>Колико је опас 
ре позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогуће  
бро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, 
 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — а ос 
е је више у задругама находио гаранције за сврхе своје.{S} Што човек један не може — могу троиц 
 n="106" /> <p>— Шта учинисте вас двоје за толико?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало код куће.{S} 
во жито па онда своје, за то што дугује за разне потребе.{S} Сено укошено па не зденуто, или зд 
, па кад један падне он повуче и остале за собом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у напред, да 
им те Мићо ко брата рођенога — немој ме за то питати.</p> <p>— Дужност ми налаже да те питам а  
већ и у свима животињама које раде саме за себе љубав — милину и <pb n="13" /> задовољство.{S}  
се живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је план био спрем 
ше за учињену штету, осуђиваху све жене за исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан осви 
.</p> <p>Тешко оном, који избегне казне за своја дела од закона људских, па мисли да ће тако из 
кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ираме, чупава шиљтета  
 вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните њих повише те све окомишајте,  
о ни паре.{S} Праве комендију.{S} Сеире за нама.{S} Док она удари у плач — па кукај, па кукај — 
S} Али овог часа промени се, као кад се за један тренут какав прамен облака скине са сунца — та 
 За тим као ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво,  
емена док живите на земљи удостојите се за живот вјечни.{S} У бесмртност душе немојте сумњати,  
лове по дворишту и буњишту — који ће се за извесно време повлачити па и погубити.</p> <p>Свет ј 
чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се за онаким голубом!</p> <p>— Па што је мајка не да?{S} О 
 „Молим те.{S} Преклињем те.{S} Моли се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом 
 имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада грозно свете.{S} Ја им признајем да су с 
Марко му даде колибу те у њој склони се за време — док му општински одбор даде сеоске утрине је 
 са неким непознатим миљем — стежући се за руке све до зоре и тад се растадоше.</p> <milestone  
 као врапцу“.{S} Рече старији узев дете за руку.</p> <pb n="86" /> <p>Ружица клекну код детета  
и никад.</p> <p>Њихови пластиоци пласте за урнебесном песмом, шалом и доскочицама.{S} Спрема ли 
<p>„Али ти знаш, да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти имаш понајвише ђеце, п 
реба, јер може полиција дознати — па ће за њима у потеру и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Добр 
дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан стариј 
еде, а деца плинуше по воћњаку као овце за опалим шљивама и браху разно воће које беше сазрело. 
арочито задовољити око двадесеторо деце за разним нарафима и слободним вољама, <pb n="25" /> то 
ја ти кожа на челу.{S} Шта се мене тиче за твога мужа.{S} Ако ти може образ поднети ти га немој 
 ноћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радницима.{S} Никад се не одморе  
а десном за велики нож, који му стајаше за чарапом десне ноге.{S} Нави дете преко леве ноге и з 
оли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годишњицу свом покојном брату Милану.</p> <p>Једног  
а напоље.{S} Он разјарен као лаф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{ 
што га је више избегавала.{S} Њему беше за чудо, откуда таква немарност код ње — јер он је са в 
та и обоје се по неколико пута пољубише за тим се он са великом осудлошћу отрже и оде комишиоци 
ви, само остаде Милорад — кукајући више за дететом но за себе.</p> <p>Свану.{S} И сунце одскочи 
 већ стиже и, изагна овце које починише за непуних 5 минута огромну штету.{S} Она наљућена као  
>У вече дођоше људи са рада и дознадоше за учињену штету, осуђиваху све жене за исту али главни 
гледао својим очима.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два  
лов за свестрано образовање омладине, и за благостање и удобан живот свију и свакога.{S} И сам  
авно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао предузимљив.</p> <p>Његов друг и исписни 
ен у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p>  
пша, најбистрија и најдосетљивија.{S} И за то им је се она грозно светила.{S} Која је год почел 
ли у некаквој кошари те су изгинули – и за то је примио једну хиљаду динара.{S} Према томе мисл 
у Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чистог карактера и јасноће душе свуда важан, пр 
дборника, за тим одмах и за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио и 
е све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без крова, 
ке одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог заступао га и помагао у извесним прил 
ме жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ираме, чупава шиљтета и јастуке —  
ху они надницом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико колико смо им 
n="17" /> Мало он вели, али то старом и за гроб спремном човеку много је.</p> <p>Он је знао да  
родају — један део узетог новца утају и за себе задрже га казав старешини мању количину или ниж 
 хајдука — те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чини 
} Док рађаху они надницом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико кол 
јих сељана за одборника, за тим одмах и за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове ду 
едила.{S} Сумњајући и сам — да га не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Даро, животе мој —- ка 
ина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и једоше, пише 
 кувар, који сам за себе кува скувао би за 20 са онолико труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и 
е сву ни продаво већ половину — узео би за половину 50 дуката па квит посла.{S} За ту би суму к 
лаже и поштује — како ревносно раде сви за једног и један за све.</p> <p>Он је био господар кућ 
ошли су да се напију и наједу — али сви за то морали су платити.{S} Сребрни стопарци били су су 
ну.{S} Док бијасмо заједно, радисмо сви за једног — а кад се изделисмо, ја морам радити за све  
} У години има доста дана, али нису сви за рад одређени.{S} Главни су радови земљоделца пролеће 
ући са лица крупне капље зноја.{S} Ради за то што мора.{S} Милорад сеђаше на клупи пред кућом и 
и на спрам тога.{S} Његово срце не жуди за тим благом као што жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка 
 Милорад. „Срећније живи онај који жуди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од вели 
и Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућутка.{S} 
дан за све и на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам за себе ку 
 Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред судом је изгледао тако кротак и  
мак — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то су баш несрећни — јер проклета лепота само је ште 
н пасуљ, паприка и ракија које су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле како се обе 
 учини мало места или за потајника, или за жандарма или пандура, или за шта му драго, само се о 
јника, или за жандарма или пандура, или за шта му драго, само се овако више не може.</p> <p>„Би 
чије“ гледај те ми учини мало места или за потајника, или за жандарма или пандура, или за шта м 
{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И тако м 
ам тако ми истиног Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му кошуљу 
</p> <p>Тако рекоше и приступише спреми за полазак.{S} Док Спасоје дотера волове и похвата их у 
доведоше закључак — да жене не треба ни за шта питати, а треба их тући у сваку стопу.</p> <p>Ву 
ог вајног Живана, и није га сматрала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је несре 
p>Марко га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у за 
и твој отац били сте немилостиви, па ни за вас нема милости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо вам б 
и женски род — и квит посла.{S} Дете ни за живу главу немојте дирати.{S} А за њу већ шта му дра 
 <pb n="104" /> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп не мете прстен на р 
 преварбавају и прекрајају разне ствари за одело и обућу и т. д. дотле њихови пси својим сигнал 
ћ седоше.{S} Даница се и нехотице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим рукама раскопча  
 видети.{S} Чим уђе у нутра, он затвори за собом врата и закључа.</p> <p>„Врло добро“!{S} Повик 
{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме користи.</p> <p>Твоја ће смрт многе 
мати посла и кметови и одборници, па ти за штету неће залећи још оволико твоји бушина да имаш!? 
ити у зајам.{S} Немојте никоме казивати за шта вам треба, јер може полиција дознати — па ће за  
} Цмиљка је добра, она ће се опет удати за другога пошто прође година дана.{S} Све ће то људи у 
ло да је нешто тражено.{S} Сима се сети за ову проклету квиту, па шапну председнику те општине  
г — а кад се изделисмо, ја морам радити за све сам.{S} Јер њихово имање пређе у моје руке, али  
ље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен б 
вет настао.{S} Па зар да се у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како имају сестру врло лепу 
икад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оче проклет да си.{S} 
силава малу гвоздену кукачицу те закучи за усијане вериге и подиже, па онда узе велику кукачу с 
 и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за тренут ока, нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пред вече  
ј — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу кукајући ш 
аха свима својим задругарима да се свак за себе брине; да вуче свак на своју страну.{S} Сад <pb 
сне.{S} Али кад <pb n="11" /> грми свак за себе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и спреми од  
кад она то не заслужује, али ипак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети. 
бе на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам за себе кува скувао би за 20 са онолико труда и дангубе 
јбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити 
.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па де 
о у вотњаку где се нешто пучи.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она 
е даду превити на све стране, већ велим за самог себе.{S} Грех је најслађа тварка на земљи; али 
о своју надницу и осигура кућу са лебом за 15—20 дана па сутра опет место да иде на рад чека ст 
ом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла 
а разбарушену косу левом руком а десном за велики нож, који му стајаше за чарапом десне ноге.{S 
ечи рекла синоћ, а он ме удари певницом за врат, све ми свици полећеше испред очију.{S} Па ако. 
ља, увери Даринку да Иван није способан за плод деце — јер три године како се оженио па ништа.{ 
 млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? з 
та и светла.{S} И тако су пролазили дан за даном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану 
ду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за све и на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри. 
 сена ни воде, и који на изменице један за другим рикаху чепајући ногама и шишћући кроз нос на  
ако ревносно раде сви за једног и један за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга укућана 
еми се сутра.{S} Сутра ћеш бити примљен за потајника.</p> <p>„Ако то буде, добићеш од мене добр 
о чинио без страха и бојазни — заклоњен за тврду бусију — за леђа свог оца — од кога су сви дрх 
 и удружио се са њима.{S} Он је оглашен за хајдука и глава му је уцењена 2000 динара ко га убиј 
па, 1 плуг, 1—2 јарма волова, 1 чобанин за све овце, 1 за све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан,  
изнурена.{S} Паде му на ум — како је он за време службе у војсци сваке недеље разбијао (ситнио) 
 кућу и како отправљам ту дужност, прво за покојном мајом (Јешином женом) па после и сама.{S} А 
, у место да увеличавате своје богаство за децу своју.{S} Ти, са твојим братом остани заједно.{ 
 сунца.{S} Тајна, то је највеће јемство за њихов живот и рад.</p> <p>Она се у намисли са њим ра 
p>„Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> < 
ај ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама  
и троили.{S} Знали су бар колико толико за живот човечански, а ми никако.{S} Ишли смо само на т 
задовољава до онај Мојсијев закон — око за око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса  
ава живот човеков — а шта је тек остало за младост бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и мла 
ндур дознао то се не зна — тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S} Према томе, детету  
ки пробирач.{S} Било му се око закачило за неке миразџике.{S} Али отац његов покојни Јеша, саве 
<p>„Шта ћемо сад љута гујо?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде не могу устати.</p> <p>„Па шта т 
ача и пошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати и превући у село код салаша. 
е Милорад — кукајући више за дететом но за себе.</p> <p>Свану.{S} И сунце одскочи на ручковиште 
д то доба још више су се љубили и једно за другим боловали, али је све то било удешено, те се н 
затећи.{S} А то би било врло непријатно за девојку.{S} Тек се они зауставише, а Иван као ветром 
оздену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше б 
оицу за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали, како  
 јер имађаше их који не беху платили по за три године.{S} Овај званичник беше млад човек, а беш 
 радити.{S} Марко пак, наплати се добро за своје старјество 1000 дин. готова новца.{S} Он је оп 
он ни прод’о већ Перуника.</p> <p>„И то за петнајест дуката.</p> <p>„Је ли издала тапију?</p> < 
 кући.{S} Имање му беше сво испродавато за кривицу.</p> <p>Месојеђе беху дуге.{S} Чисти понедељ 
и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непознати зликовац гађао га је из пушке и тим 
ате.</p> <p>Виноград беше најбољи извор за новчане издатке кућевне, али се рађаше како ваља.{S} 
и новина, књижевника ни родољуба — опет за то међу њима нема злобе ни зависти — мржње ни пакост 
, што и Гвозден и Милица имађаху страст за пићем.{S} Ракија, то им је био највећи идол на свету 
епо!{S} Даница ће сваком вратити жалост за срамоту.{S} Да Бог да ти све поцркале.{S} Забољело м 
ривати.{S} За тим — пристављати три пут за дан које каква јела.{S} Док се усече буранија, или к 
од мршавости и изнурености заплећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за 
е очекивао да које од њих двоје упитају за здравље његове сестре Цмиљке и његовог сестрића Чедо 
} Имали су свега доста што треба човеку за свестран живот.{S} Али тој изобиљности нико није као 
 Иван као ветром ношен — ухвати Даринку за руку.</p> <p>Даницу стегла Даринка рукама око врата  
би био.{S} Он с тим утврђује своју вољу за рад, — зауздава своје жеље и страсти, и показује сво 
атучеди сахранише га лепо и издадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као насљедница заоставшег  
{S} Идући оде код Миладина и саопшти му за тај тренутак.{S} У кратко измењаше своје мисли и пођ 
 сваки дан и радио на оваком дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ  
надничи волове и плуг, па сјеме и храну за раднике и стоку.{S} Све њиве окопате са кукурузом —  
p> <p>Њених осам јетрва — омрзоше на њу за то што беше од свију најлепша, најбистрија и најдосе 
, па нареди — да цело село иде у потеру за хајдуцима.{S} Чим он то нареди дође му жандарм коњан 
 раде без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S} Они се свима силама труде да што мање 
, али нема откупа, нема ни оних који су за њ’ отишли.</p> <p>Милорад изгуби реч.{S} Савка га за 
дао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</ 
 себе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} Марта се прим 
јој лете низ образе као грашке, а уздах за уздахом отискује се из њених болних груди као стене  
уг за онако добре волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која од мршавости и изнурености заплећ 
ни струка обрали.</p> <p>„Што се бринеш за то?{S} Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Како би он 
<pb n="34" /> <p>Покојни чича Јеша, још за живота свог направио је од камена чесму у свом воћња 
стали Иванови противници који су се још за младости његове свађали и мрзили.{S} Али после кратк 
говор.</p> <p>— Тако, дакле, можете још за дана сићи у ону шуму спрам његове куће, па чим се су 
ју племениту душу.</p> <pb n="20" /> <p>За подушје и сахрану све је учињено онако, како је он н 
е Бога, и сви се редом здравише.</p> <p>За овим кмет отпоче љутито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш л 
ог оца — од кога су сви дрхтали.</p> <p>За несрећу своју па и још многих беше ванредно леп.{S}  
је спремала ручак и убила кокош.</p> <p>За сво време разговора Иван није смео погледати у очи М 
, те овако живи а ништа не ради?</p> <p>За овим сљедовао би одговор — али он није смео бити.{S} 
ешки ланац окивају и муче душу.“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим корацима пође кући.{S} Д 
што је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S}  
куће мрса“?{S} Примети Милутин.</p> <p>„За то ђевере, што твоја жена кад се једе она се нађе не 
ваки дан свађају и туку.</p> <p>Људи то забашуравају и боје се деобе као живе ватре, јер им још 
{S} Око 20 њих копали су код Милорада и забашуравали свој тешки посао разним шалама, доскочицам 
емен, лупи марка по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му <pb n="112" / 
амоту.{S} Да Бог да ти све поцркале.{S} Забољело ме нешто под ложичицом, па немогу да идем.{S}  
Мартић, најмлађи брат Цмиљчин, ваљда је заборавио — да му сестра није тамо код Ивана, па се леп 
 мало дете у фајату — на кога он беше и заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево једна пара тебе  
си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти се одужим.{S} Дакл 
ко ће се сродством крвна освета предати забораву.{S} Ја не могу, ја не смем умрети — док те с М 
е се више овако“.{S} Примети Марко јако забринут.</p> <pb n="44" /> <p>„То је лако учинити.{S}  
а „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} Док повикише  
Многе је срећне жене са својим мужевима завадио и леђа им испребијао, а има их неколико, које ј 
руза — почеше они корети жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које  
мшије, кад су год хтели да оговарају, и завађају, да компромитују и осујећавају његове планове, 
ва им зверске ћуди.{S} Дете пак тјеши и заварава га разним досеткама — да буде мирно и да се по 
 своје раније исказе, и да се тиме није заваравао он би открио многе тајне лоповске и разбојнич 
рина да прими новац натраг, јер није ни заведен у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће м 
инђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака имати разне монете новца, па и самог злата.{S} 
икако покорити.{S} И на послетку, он се завери: да се неће другом оженити до Даринком — па ма г 
 неприлика.</p> <p>Једини он, одржао је завет покојног Јеше, у томе што је чинио добра сиромаси 
 се мало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару.{S} Мића пође — они га обоје испратише дале 
алом што плаче.“ За тим извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и  
ри својих а не своје“.</p> <p>Многи нам завиде, и називају нас срећнима.{S} Ми и јесмо срећни.{ 
уређена је по најновијем методу.</p> <p>Завидео му је цео свет, како се његова породица слаже и 
уке — она купује.</p> <p>Његове комшије завидећи на његовом нераду са једне а лепом животу са д 
руги хајдук.</p> <p>— И дете и дете!{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да будеш Бога ти.{S} Ш 
 човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па завика дршћућим гласом. „Молим те.{S} Преклињем те.{S}  
а им заштићава 5 јутара орања.{S} То је зависило од воље њиховог повериоца.{S} Само да их тужи  
ба — опет за то међу њима нема злобе ни зависти — мржње ни пакости, свађе ни убијања.{S} Они жи 
да и јад, али зато морате одржати један завјет мој.{S} Морате увек живети у задрузи.</p> <pb n= 
 и својих дела која су прирасла уз њих, завлачу се у подземне рупе и канале, мрачне, влажне, см 
да ми одговориш.{S} Одговори Иван чисто заводњелим очима.</p> <p>— Нисам ја крив, тако људи нар 
и отпоче јаче јецање и плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да би то прикрио окрете се на другу 
> <p>— А што питаш!?{S} Да ниси ти коју заволео.</p> <p>— Па право и има — ако је се с којом за 
ити ако будем жива?{S} Плакаше Даница и заврташе рукаве своје кошуље, на чијим белим и пуним ру 
 срећа, <pb n="38" /> нада и узданица и заврши своје јадовање овим редом:</p> <quote> <l>Јој ђе 
промуца Иван дрхћућим гласом.{S} Чим он заврши, плануше две пушке у рукама два хајдука, а Иван  
Кад ово изговори.{S} Он палац леве ноге завуче под браник, за тим стеже срце и гурну прстом у о 
n="105" /> дугмета на недрима Дариним и завуче обе руке у њих.{S} Извади дојке које се у оном з 
ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет мајка.</p> <p>— Она није из овог села, в 
 га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио се да није чуо — или ако је за то пита 
.</p> <p>Некад воћњак беше само наоколо заграђен и ту ограду издржаваху 9 снажних људи.{S} Сада 
p>Сиромаси, који нема у стоке, они и не заграђују своје башчице већ ту на раскршћу, између путо 
млада знала за пламен љубави који често загрева срца у младежи, али строгост њеног оца и мајке  
 тако обојица су се били прилично пићем загрејали.{S} Даринка је спремала ручак и убила кокош.< 
ха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне по неки пут помишљајући да су то чибучићи од ш 
ј ти да се плашиш.{S} Он ћете може бити загрлити па и пољубити; па ће ти турити руку у недра.{S 
S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би нас 
ему препородио.{S} Али та нагла промена задивила је све гледаоце.{S} Ено они ти сви веле „Неће  
њ остаде.</p> <p>Дође викач зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их одведе механџија, па пом 
ућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар колико толико.</p> <p>Пошто се искупише  
лепа освета на то не гледа, њу ништа не задовољава до онај Мојсијев закон — око за око. — Али и 
својој жени и деци све што је требало и задовољавао их у свима погледима колико је мого.{S} Чес 
овека који би могао рећи да је срећан и задовољан.{S} Примети учитељ и поче сркати кафу — дивећ 
рати и опрати судове.{S} Једном речју — задовољити толики број чељади са различитим укусима и а 
личитим укусима и апетитима, а нарочито задовољити око двадесеторо деце за разним нарафима и сл 
 чланови његове породице били свестрано задовољни у свима погледима и захтевима душевним и теле 
а стока и ушо у кућу, запалио цигару па задовољно седи и пуши.{S} Даринка вари млеко и узгред п 
 пакости, свађе ни убијања.{S} Они живе задовољно и само певају и веселе се.{S} О бедно људство 
 /> Што је год хтео и предузимао све је задовољно и срећно довршивао.{S} Али његова предузећа н 
 за себе љубав — милину и <pb n="13" /> задовољство.{S} Па кога мрзи да ради, тај нема тих свој 
м.{S} И ви осећате још ону пријатност и задовољство, памтите оне речи које сте говорили, и оне  
е ви скупа чинили да ме удостојавате са задовољством целог мог живота.{S} Ја сам мирно живио, м 
ови.{S} Видиш каки су, одговори Даринка задојавајући дете?</p> <p>— Неда њима Цмиља — они би то 
лаћа као милостињу убогима.{S} Ако мало задоцниш, одбије ти грош, или те не прима никако.{S} Ак 
ини напасаше „краве, и опомену је да не задрема — те да крава не учини штету.{S} Мала Милунка п 
} Мајка њега љуби — слатко моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чед 
 један њихов сусед и виђе.</p> <p>Чилаш задржа код себе револвер пошто овај сведок виђе, и оде  
p> <p>И Марко је испродавао нешто имања задржав најбољи део своме сину Ивану.{S} Он, па и син м 
исте вас двоје за толико?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало код куће.{S} Ја помогох мало сестри п 
 један део узетог новца утају и за себе задрже га казав старешини мању количину или нижу цену.{ 
S} Ма да је било топло време, али он се задрктаваше, нека га језа подузима кроз сво тело.</p> < 
е дуге њиве.{S} Са њим иђаше сва његова задруга.{S} Пуна волујска кога возаше се мале деце.{S}  
о, а и од сад ће видети — да је паметна задруга најбољи услов за свестрано образовање омладине, 
рматора на речи и перу.</p> <p>Перовића задруга поче јавно говорити о деоби.{S} Сва упињања, св 
 живети у задрузи.</p> <pb n="15" /> <p>Задруга је као машина, а чланови њени — то су саставни  
 и интелектуалном врхунцу све је више у задругама находио гаранције за сврхе своје.{S} Што чове 
it="subSection" /> <p>Марко, најстарији задругар, узео је старешинство у своје руке одмах по см 
амен беше Даница најмлађа снаха, а жена задругара Живана.</p> <p>Да је усуд цео свет претресао, 
>Довде смо упознали читаоце са судбином задругара Перовића.{S} Још нам је остало да прелистамо  
е очи — он без питања и одобрења својих задругара, купи у чаршији памука за платно и плати једн 
за деобе — како он говораше — несрећних задругара.</p> <p>Јеша је био средњег раста, косе смеђе 
родавати парче по парче од наших бивших задругара ми смо куповали.{S} Прво, покојни Живан уби с 
, напомињемо.{S} Да, ни Јешу, ни његове задругаре нико није могао видети: расејане, преухитрене 
ако вече скупљао је све своје пунолетне задругаре око своје постеље и учио их.</p> <p>Његов гов 
алосни и грозни случај, који је постиго задругаре некад срећне задруге Перовића, и који постиза 
он одреши руке и даде маха свима својим задругарима да се свак за себе брине; да вуче свак на с 
ћом, а незадовољство поче извирати међу задругарима.{S} Ђаво баци камен спотицања у ову срећну  
нутка и нехотице на врат намећу.</p> <p>Задругарство је основ и темељ сваком благостању, а сиро 
 <p>ПРИПОВЕТКА ЗА ПОУКУ</p> <p>НАМЕЊЕНО ЗАДРУГАРСТВУ</p> <p>од</p> <p>ВЕЛИСЛАВА ЈАЊИЋА</p> <p>е 
постанка свог вазда налазио благодети у задругарству, и што се год више приближавао моралном и  
ровића кућу.{S} Они самим члановима ове задруге ово све и још црње саопштавају — подмећу, и кле 
м.{S} Овај Милорад, био је темељ њихове задруге, он је био као гвоздени обруч оглавник са још 8 
 који је постиго задругаре некад срећне задруге Перовића, и који постизава и увек ће постизават 
ада у очи сваком посматраоцу ове срећне задруге, напомињемо.{S} Да, ни Јешу, ни његове задругар 
етанија као честита, са своје породичне задруге, у којој беше 4 брата, од којих сваки имађаше у 
па.{S} Усљед овога самци људи, људи без задруге губе много.{S} К томе треба додати — да има сла 
p> <p>Чедомир, чим се подели и изађе из задруге, он паде у канџе интережџија и зеленаша као мух 
ењу па и стварима.</p> <p>Стоја, док из задруге одјеваше децу, била су јој увек одевена, обувен 
жна полазна тачка која води растројству задруге, која води општој несрећи своју задругу.</p> <p 
— морате сви дангубити.</p> <p>Поделити задругу, значи толико исто колико расклопити воденицу,  
задруге, која води општој несрећи своју задругу.</p> <p>Тако се животарило две три године, али  
 Ђаво баци камен спотицања у ову срећну задругу.{S} Тај камен беше Даница најмлађа снаха, а жен 
рад и живот синова покојног чича Јеше а задружне браће Милорада и Милана.{S} Они се нису делили 
>Од како поделише женски рад у Перовића задрузи, и од како почеше падати примедбе као крушке ко 
ломат и показа своје схватање о њиховој задрузи које је пуно непоречне истине.{S} Она показа мо 
на трагедија која ће се на раскомаданој задрузи Перовића одиграти.</p> <pb n="54" /> <milestone 
ију и свакога.{S} И сам је човек сличан задрузи, на њему има разноврсних делова који се узајамн 
 муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се привређује, код појединца 
авном, а Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њихових братучеда  
ви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, али нико не ради, рад се одмара.{S} Ак 
чили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадна у послу великом.</l> <l 
ико не ради, рад се одмара.{S} Ако се у задрузи разболи 1 мушки члан остали убрзају мало рад и  
кше живети као самац, у место да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме није руководило, да ти одузмем 
у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео,  
смо добијали онолико колико смо имали у задрузи.{S} Јер слуге броје данове, и надничари сатове. 
ије никако пио ракију док су год били у задрузи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Петар и 
бзира на то: што су ти дугови учињени у задрузи па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и користи 
дан завјет мој.{S} Морате увек живети у задрузи.</p> <pb n="15" /> <p>Задруга је као машина, а  
 чувати, и да је за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи као ова ш 
 раду има одређено време.{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде на позиве власти, тај исти на вес 
а.{S} Иван скочи и крв му се следи — па задрхта и отпоче.</p> <p>— Кога тражите!</p> <p>— Тебе, 
 очигледне пропасти.{S} Мартићима је се задужио и сам отац његов — па и он понова.{S} Ни мање н 
S} Ове године пошто урадисмо виноград и задужисмо се на име његовог рада 50 дуката удари туча и 
 т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише све своје имање.{S} Пореза је велика, а кућни  
а шта се ради.{S} Мене се чини да се ви задужујете изједна, у место да увеличавате своје богаст 
Суруџија приђе већ близу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред волова он писну у тр 
ог празничког лепог дана, тек што сунце зађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи повета 
т га је све више у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још присебан — да се опрости са својим  
} Па у вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните њих повише те све окомиш 
ден јатак и Милутин потајник.{S} Ово је заиста чудновата ствар.{S} На једном месту видети Бога  
и почеше пити разговарајући се.</p> <p>„Заиста, све је тако Милораде.{S} Добро си казао, фактич 
раве, неки овце и свиње, а неки узели у зајам са интересом цванцик на дукат месечно.</p> <p>Мил 
 код кога <pb n="88" /> треба тражити у зајам.{S} Немојте никоме казивати за шта вам треба, јер 
 сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — на почек.{S} Повиш’те нам надницу.{S} Довикују  
оложи.{S} Коњ остаде.</p> <p>Дође викач зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их одведе механ 
Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по ноћи биле заједно“.{S} Одговори Даница.</p> <p>„А ђе?!</p> <p>— К 
бри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има какви дивни ора, лешника,  
о куће Перовића.</p> <p>Нису могли више заједно, и поделили се са ватром, али не и са имањем.{S 
у своју.{S} Ти, са твојим братом остани заједно.{S} Ја и Ружица чини ми се нећемо се никад свад 
>Милорад и Милан остадоше у старој кући заједно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S}  
> <p>Навршује се скоро три године, како заједно живи Иван са својом Цмиљком.{S} Обоје младо; об 
а, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p>— Ја немогу ништа окусити.</ 
{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски рад, па да једно друго носимо на сво 
им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо заједно, радисмо сви за једног — а кад се изделисмо, ја 
оначно.{S} Ја и покојни Милан остадосмо заједно, и како који почеше продавати парче по парче од 
 n="71" /> <p>„Па шта ћеш, хоће људи да заједу надничару и раднику, па од тога да се обогате.{S 
S} Лопови су сваки дан носили под видом зајма и наднице, жито, ракију, сланину, маст, кајмак и  
идбе велики пробирач.{S} Било му се око закачило за неке миразџике.{S} Али отац његов покојни Ј 
 магловиту јесен — док све миши појели, закисло и иструлило, па по влажном дану пола овршено а  
е сваком допадне.{S} Ова женска беше се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једна пегица порока 
не ноге.{S} Нави дете преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано нададе се за  
десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве ру 
"75" /> пробуди Милана.{S} Он спава као заклан, а волови уватили коловоз средином пута, па само 
{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— И дете и дете 
а Обреном Мандићем.</p> <p>— Станија се закле, како је Цмиљка код ње говорила — како би учинила 
 и разбарушеном косом.</p> <p>Даница се закле, како је Цмиљка код ње признала — да је извршила  
 Иваном живим па ништа.</p> <p>Обрен се закле, да он није био тај, за кога сведоче Стојан и Или 
задрузи па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и користи сам себе са хиљаду динара.</p> <p>Сваки 
а га Стоја, његова жена:</p> <p>„Што се закле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p> 
е пушке.{S} Тужитељ је требао да положи заклетву — али није смео, јер је сам обио врата на подр 
аза дуга 1000, динара за који се мораде заклети.{S} Па знате какви су то дугови.{S} Марко је зн 
/p> <p>Но сведоци не порекоше ништа.{S} Заклеше се и они и Марко на све што су навели, и Чилаш  
вићка, сведоци.</p> <p>Стојан и Илија — заклеше се, како су видели и лично познали Обрена Манди 
ишљаше, спокојнији ће бити у згради под заклоном но у авлији — јер би га могао неко са стране в 
је све ово чинио без страха и бојазни — заклоњен за тврду бусију — за леђа свог оца — од кога с 
ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђе све што је год ваљало“.{S} Одго 
ја.{S} Кућни старешина виђе ово зло, па заклопи све под кључ.</p> <p>Сад се дало свима материја 
и враћаше му пољупце.{S} Он устаде — те заклопи врата на вајату и понова се врати у кревет...</ 
а и деце по кући — нека побеже у собу и заклопи се, нека напоље.{S} Он разјарен као лаф јураше  
 слуга Марков.{S} Он и његова женка све заклопили под свој катанац, па тебе што даду — онако ка 
ла сваког дана.{S} Сем тога млекар није заклопљен никад — па нека узме сама, не само она већ св 
ђе у нутра, он затвори за собом врата и закључа.</p> <p>„Врло добро“!{S} Повика Миладин. „Сад м 
о надничара — осуђиваху жене и доведоше закључак — да жене не треба ни за шта питати, а треба и 
њу ништа не задовољава до онај Мојсијев закон — око за око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си  
 ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им н 
 зликовца — кад је људски а не природни закон произведе — она је света за оно друштво у коме је 
лавом своју самовољу.{S} То је природан закон — који се не да ничим оспорити.</p> <p>Једног дан 
ом, који избегне казне за своја дела од закона људских, па мисли да ће тако избећи и казне Божи 
а је због тог детета Иван и отеро своју закониту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ  
а код суда са доказима прогласила га за законог наследника масе пок. Ивана Перовића — поставив  
опасти, и да сведу своју имовину на ону законску меру — која им заштићава 5 јутара орања.{S} То 
 измени и оно образованости које је под закриљем својих родитеља стекао — у место да тече нову  
Стаде цика меденице на воловима, а кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби у даљин 
лада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила оног вајног Живана, и није га сматрала ни за  
 редом да мокре у једну карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њима облагала опрљотине несрећн 
ди иза силава малу гвоздену кукачицу те закучи за усијане вериге и подиже, па онда узе велику к 
е у њих.{S} Извади дојке које се у оном заладку засијаше као лабудови и поче их љубити.{S} Дара 
чева и т. д.</p> <p>„Јесте.</p> <p>Опет залаја куче.</p> <p>На капију уђе 1 жандарм са пушком,  
има пуцаху гране од силног рода.</p> <p>Залаја куче.{S} Док на капију уђе један дечко, уђе друг 
метови и одборници, па ти за штету неће залећи још оволико твоји бушина да имаш!?</p> <p>Она за 
а својом кривицом у овом делу поможе му заливати купус и сву башту дотерати у ред.</p> <p>Живан 
</p> <p>Милорад изгуби реч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше крај његове постеље.</p> <p>Дођ 
спод губера.{S} Испод његовог великог и зализаног чела жарила су два велика ока која беху управ 
а немам чаше ракије да јој пружим, нити залогај леба као што треба!?{S} Слијепче један!{S} Ти с 
p>— Кокош немам кад чекати, него дај по залогај леба обичаја ради.{S} Одговори Мића.</p> <p>Ско 
ечима: „Ови с муком и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{S} Ово су грешници над грешн 
и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му <pb n="112" /> поможе дизгин коња те не 
анизма, која ће и најмања олуја болести заљуљати, оборити — и отиснути у бездно море што се зов 
ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па заману начелнику право у главу.{S} Цикнуше меденице, до 
у и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу, — гди је требало да се заобиђе истина, 
од силног треса и дрхтања, не могоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера се други  
али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> <p>„Газдарица Стоја у мал’ није све 
ица бришући сузе.</p> <pb n="42" /> <p>„Замислите какав је то народ.{S} Кад ја приставила и мој 
хћућим гласом.</p> <p>— То се само може замислити — а не исказати, каква је милост и радост.{S} 
воју мотику преко рамена — нешто дубоко замишљен.{S} Па шта је друго мислио, но о оном што су т 
ха, ха.{S} Дивна избора.{S} У шта се он замлатио.{S} Примети отац смејући се чисто преко воље.< 
рича му цео догађај кров плач па за тим замоли Цинцарина да прими новац натраг, јер није ни зав 
акав велики говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дужности ослободите.{S} Шеснаје 
> <p>Цмиљка се не хте да враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то право имала, већ је се  
дигла, школовала и дала га на браварски занат, а код суда са доказима прогласила га за законог  
а се белилом и руменилом и отпоче стари занат.{S} Она постаде продавачица — шта мислите?{S} Цве 
чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат — и таке се они међу собом узајамно потуку и поса 
олико твоји бушина да имаш!?</p> <p>Она занеми од јада, угуши се од плача и враћа се кући, тамо 
руги окренув на њу запету пушку.{S} Све занеми и утиша се.</p> <p>— Иван отпаса појаса — али од 
л.{S} Једном речи речено све дражи које заносе младост код ње су.</p> <p>Посреством својег лука 
е чути на 2—3 корака.{S} У томе слатком заносу издаде их снага — они нису могли више стојати, в 
ion" /> <p>Код суднице општинске — беше заноћило много разне стоке.{S} Срески званичник беше до 
замашну парницу, — гди је требало да се заобиђе истина, ту се морао Марко умешати, а где се он  
одушје.</p> <p>Даница је као насљедница заоставшег имаћа — рачунала да ће се пограбити не само  
мого те се намирила стока и ушо у кућу, запалио цигару па задовољно седи и пуши.{S} Даринка вар 
а живота.{S} Узеше свећу од механџије и запалише му.{S} Он издахну.{S} Један од комшија отера г 
 душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна запевка, ова жалосна и не поречна истина трону свакога  
лим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удесила 
 <p>– Пст!{S} Писну други окренув на њу запету пушку.{S} Све занеми и утиша се.</p> <p>— Иван о 
и одоше кући.</p> <p>Кад су се вратили, запита их Сретен:</p> <pb n="106" /> <p>— Шта учинисте  
у све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван са устезањем.</p> <p>— А што питаш!?{S} Да  
 дође чисто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} Запита Милорад.</p> <p>„Саопштише вежбу.</p> <p>„Колико 
се први пут састану момак и девојка.{S} Запита Даринка чисто дрхћућим гласом.</p> <p>— То се са 
вориш!{S} Који је то био несрећник“?{S} Запита Стоја смешећи се чиј се смех беше помешао сва ве 
.</p> <p>— А како о томе вели Цмиља?{S} Запита један хајдук.</p> <p>— Она је луда.{S} Као да на 
 „паре хајдука Мартића“ вашег брата?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— Па немојте.{S} Јер би већ 
 n="92" /> <p>„Шта починисте до сад?{S} Запита Милорад шапћући.</p> <p>„Готово ништа“ дубоко уз 
ам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— И дете и дете!{S} Завика  
 зар помрјеше она вајна ђеца Даници?{S} Запита једна.</p> <p>„Ада ја!{S} Помреше сирочад.{S} Од 
 ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин.</p> <p>— И њу и њу.{S} 
<pb n="18" /> <p>— Какве су душе бато — запита Иван унук му — а најстарији син синовца му Марка 
 мрак.</p> <p>Милорад — колико год пута запита „дођоше ли“ толико му се по један степен болест  
епрекидно.{S} Званичник изађе на поље и запита кмета Јанка који ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово в 
n="97" /> <p>Кад Марко дође у вече кући запита га Стоја, његова жена:</p> <p>„Што се закле — да 
 чаршија као на неко чудо.{S} Док један запита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забуни вик 
то је Мића хтео да устане иза софре, он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што ре 
ко.</p> <p>Пошто се искупише сви, Марко запита.</p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, т 
осматраше овај призор, па дубоко тронут запита.</p> <p>„Колико плаћаш порез Милораде?</p> <p>„П 
пом животу са друге стране — често пута запитали би се:</p> <p>„Откуда ли овом човеку траје, те 
ицама.</p> <p>Отац га је за појединости запиткивао — и он му је све пристојно одговарао.{S} Пос 
ма.{S} Јесу л’ много починиле квара?{S} Запиткиваше Круна — правећи се као да ништа о томе не з 
 пола динара и мете на софру.{S} Док се заплака мало дете у фајату — на кога он беше и заборави 
и — а неколико суза скотрљаше му се низ запламтеле образе.</p> <p>— Признање твоје највећа ми ј 
у рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако заплачеш, одлетеће ти главица као врапцу“.{S} Рече стар 
 јунад, која од мршавости и изнурености заплећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити 
ахтева од разума.{S} Разум тражи исту и заповеда очима да га воде, ногама да носе, мирису да ку 
> вреди онај који извршује но онај који заповеда.{S} Сви сте ви скупа чинили да ме удостојавате 
ниси ником праштао — као што ти Христос заповеда, па и теби неће нико да опрости.</p> <p>Ти си  
ашајте се као што сам се ја понашао.{S} Заповедајте као што сам ја заповедао.{S} Слушајте као ш 
 понашао.{S} Заповедајте као што сам ја заповедао.{S} Слушајте као што сам ја слушао.{S} Свађај 
еже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи заповеди слугама и Савци — да иду и они у собу и да се  
јуначки уздржао — јер тако му је Даница заповедила.{S} Сумњајући и сам — да га не би за то през 
је велики поборник светски Исус Христос заповедио „Гледај те створи својих а не своје“.</p> <p> 
господар куће, а слуга укућана, звао се заповедник, а у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је б 
е можете радити.{S} Склопите цео плуг и запрегните волове, али ако вам једна чивијица фали — мо 
свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржена са ћулбастима меса и сланине, то би требало по 
зеље — ту прилично прође времена.{S} Па запржити и осолити јело, поставити, прибрати и опрати с 
tion" /> <p>Једног дана рано с пролећа, запуши се ватра, по качарама, коморама и зградама око к 
Он има земље прилично, али усљед нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је надничио и р 
вена, обувена, чиста и опрана, али ево, запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, по 
 тако сврши се берба.</p> <p>Човек није запуштио имаће своје усљед лењости, већ усљед немоћи.{S 
анас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са 
слушао њихов разговор.</p> <p>„Бога ти, зар помрјеше она вајна ђеца Даници?{S} Запита једна.</p 
аљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, 
!{S} Немојте наопако ако Бога знате!{S} Зар сте накастили (решили се) да раскућимо, да пропадне 
постигли — сад ће да нам главе дође.{S} Зар није усљед претераног рада брат ми лане погинуо, па 
р овде на земљи не могу више живети.{S} Зар није боље <pb n="57" /> гледати ђецу своју како се  
Милан.</p> <p>— Ама ти си луд човек.{S} Зар није крива она, која се курва са ожењеним људима и  
кад ти пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали власти њиховог брата к 
а.{S} Оној турио неко пепео у лонац.{S} Зар није било случајева — да прегору угарци и преломив  
авила рука удовичка.</p> <p>— Бога ти — зар она мене баш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и 
 љутито.</p> <p>— Али ја нећу!</p> <p>— Зар смеш да говориш.</p> <pb n="109" /> <p>— Зашто да н 
а је узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Ал 
балио неко за инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у 
 не дјеле, а они погазише то све.{S} Па зар постиже их нека клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Д 
 рече, она неће имати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче 
мој — који си тек на свет настао.{S} Па зар да се у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како  
 и незгоде.{S} Рече Милорад.</p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа ко 
е, 2 овце и т.д.</p> <pb n="49" /> <p>И зар самац има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њим 
здраво исписниче!</p> <pb n="69" /> <p>„Зар баш у надницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време до 
</p> <p>„Ја немам ниђе марјаша.</p> <p>„Зар смеш да лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кун 
рно ћутећи.</p> <p>Она настави.</p> <p>„Зар годину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — 
и спокојно — остављајући по извесан део зараде у штедњу и тиме су осигуравали будућност своју.< 
 сачува оно што је имао како ће моћи да заради друго што му је нужно и потребно.</p> <p>И да св 
b n="45" /> <p>У овој кући — што се год заради то се све потроши и развуче се.{S} Моја мајка му 
га радила је варошкама разне послове, и зарађивала лепих пара.{S} За непуних 6 месеци службе Пе 
шта остане.{S} Док рађаху они надницом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијал 
 у овим речима: „Ови с муком и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{S} Ово су грешници  
ге, на рачун голотиње и босотиње, па је заразио своје живце алхохолом, који пате без пића, као  
Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ са чивилука и мету уста његова себи на  
<p>— Па право и има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— 
ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p 
 к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница се откану више моде и посећивања игран 
сеђаше на клупи пред кућом и посматраше заруделе шљиве којима пуцаху гране од силног рода.</p>  
латити јавно“.</p> <p>Тек што зора беше зарудила, једног дана одмах по познатој свађи Перовића  
S} Поградио многе и дивне грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и винограде; окалемио огроман бро 
P18992_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако могне.</note> </div> </back> </text>  
хајдуцима а за њима и пред њима направи заседе.{S} Кад хајдуци наиђоше на заседу и почеше се пу 
прави заседе.{S} Кад хајдуци наиђоше на заседу и почеше се пушкарати у ком пушкарању Вук погибе 
{S} Извади дојке које се у оном заладку засијаше као лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше 
крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати прашином у намери да му заустави крв — док вик 
чију част ни живот.{S} Али дела твоја и заслуга твог оца помогнута моћном природом — таквог те  
вечности ужива са својим најодабранијим заслугама и врлинама, а зла, са најгрознијим својим нед 
е на деци својој. — Ја ту немам никакве заслуге.{S} На ове речи отпоче јаче јецање и плакање.{S 
ма.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама свима на равне делове, јер виш 
оје сестре и моје куће, кад она то није заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо ко брата рођенога — н 
то смераш, али имаш право — ја сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то ајд постави.{S} Ја  
разнично одело и отишо у цркву — да ода заслужну пошту мученику Исусу Христу.{S} Тамо је после  
 отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, али ипак морам за љубав Даринкину која ће ми 
аполицом — али никад им се не да колико заслужују.{S} Према њима не треба нечовечно поступати,  
о и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пре но што је заспао помисли у себи:{S} Волов 
вори ништа већ дуго размишљаше и у томе заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног да 
ан мишљаше о овом разговору дуго и тако заспа.{S} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто и брист 
олико је дуг па заспа.{S} Пре но што је заспао помисли у себи:{S} Волови су матори и изучени, о 
з цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они му додадо 
 на мотци кошуље.{S} Оне се здравише па застадоше и почеше разговор.{S} Живан није знао које су 
агано као да се прикрада нечему; час би застао и стегнутим песницама показивао неке мимике.{S}  
ћ и сутра дан превлачише њих двоица без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан натовари 
чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог заступао га и помагао у извесним приликама.{S} Не прође 
ђу парничара, судија, сведока, вештака, заступника и адвоката.{S} Отуда је он пунио своју кесу, 
 судија, председник и деловођа, као и 4 заступника равно петнајест дјелаше пуних 10. дана по 5. 
и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га у затвор.</p> <p>Марко га је научио —- да не призна ни за 
се.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих ји из затвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да турим  
петлова, гусака и ћурки.{S} Свака стаја затворена.{S} Изгледало је да ту нема живе душе.</p> <p 
обијане у оџак трешње у место притке, и затвори ји у свој тор, па онако разјарена упаде у кућу  
а стране видети.{S} Чим уђе у нутра, он затвори за собом врата и закључа.</p> <p>„Врло добро“!{ 
p> <pb n="12" /> <p>Ова кућа није никад затворила врата ни путнику, ни намјернику — ни просјаку 
.</p> <p>Година дана има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном одреди се претрес.</ 
свог коња и позва све оне који су се ту затекли да пођу са њим на увиђај код Перовића куће.</p> 
случају може неко наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно за девојку.{S}  
ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћемо пред конзисторију.{S} Нек нам потпише р 
ту — само с том разликом — што она лупи затијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше и поч 
чила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако рано и полетеше му сузе.{S} Сад  
са девојкама — али ништа <pb n="116" /> зато.{S} Ни волу, ни овну, ни пјевцу није одређена само 
 писма који вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора беш 
ћете знати шта је мука, беда и јад, али зато морате одржати један завјет мој.{S} Морате увек жи 
>„До виђења!</p> <p>„Сервус.</p> <p>Као заточеника коме се чита краљевска милост тако озари зра 
> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они му додадоше.</p> <p>Он погледа по  
егов повериоц, коме је он дуговао одмах затражи наплату — а за овим и полиција извршење пресуде 
а његовог, давали су му људи што је год затражио, и то нису тражили никад да им он што врати.</ 
и њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси требао ни да се жениш.“ Поче плакати. 
аца — па је пред деобу отишо’ код њих и затражио квите.{S} Они повериоци писали су квите са нов 
но.{S} А кад се сумира упрсте Цмиљка је затруднела пре 2 месеца — но што је Обрен ову комендију 
ко није могао сетити.</p> <p>Даринка је затруднила, и поче знатно опадати и губити своју девоја 
мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он затури порожје и пусти волове.{S} Сан га беше притиско  
 Он с тим утврђује своју вољу за рад, — зауздава своје жеље и страсти, и показује своју моћ гос 
 ни на чему.{S} Што год има земље то је заузето, управо оно што ваља.{S} И они раде, то не треб 
е зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљу  
 ту се морао Марко умешати, а где се он заузме, у победу не треба сумњати.{S} Он је подмићивао  
евили се од китине.{S} Он своје погледе заустави на калемима — па се сети на покојног оца. „Мој 
у рану засипати прашином у намери да му заустави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“.{S} О 
еке рабаџије, па приметив кола и волове зауставише се.{S} Зовнуше два три пут, али се нико не о 
ло непријатно за девојку.{S} Тек се они зауставише, а Иван као ветром ношен — ухвати Даринку за 
то сунце зађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи поветарац дахну и освежи свако живо с 
ље вам је да помрете од глади, но да се захраните хлебом отетим и украденим. „Лутајуће душе“ не 
живот.{S} Н. пр. стомак хоће хране и то захтева од разума.{S} Разум тражи исту и заповеда очима 
ти.</p> <p>Интереси живота и будућности захтевају да се узме оно што срце хоће.{S} Ја сам изабр 
. </p> <p>— Интереси куће и живота тако захтевају.{S} И то не сме друкше бити.</p> <p>Интереси  
свестрано задовољни у свима погледима и захтевима душевним и телесним.{S} Овде, што највише пад 
 имовину на ону законску меру — која им заштићава 5 јутара орања.{S} То је зависило од воље њих 
меш да говориш.</p> <pb n="109" /> <p>— Зашто да не смем.{S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p 
{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био човек на спрам једног створења које ј 
а маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако рано и полет 
што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад су нашли слепце — па нека 
о са својим братом пољуби у образ.{S} И збиља нису погрешили.{S} Сестра му је као и Цмиљка — је 
оди кавга и свађа због путова и богаза, због штета и потрица.{S} Грување стоке камењем и кољем, 
окацима сваки се дан води кавга и свађа због путова и богаза, због штета и потрица.{S} Грување  
еце, па кад би која друга била планинка због ђеце би се правиле свађе и незгоде.{S} Рече Милора 
искупило силан свет — а нарочито момчад због лепе Даре, то се све рано окомиша.{S} За тим одоше 
селу, одмах изађе дело на видело, да је због тог детета Иван и отеро своју закониту и као злато 
свађао, а често пута и потуко.{S} Он је због својих преступа имао да плати неке огромне глобе.{ 
куповали.{S} Прво, покојни Живан уби се због жентурине, за тим Чедомир одаде се крађи и нераду. 
кав крадљивац, и жене се псоваху у кући због неких ситница — он упаде у кућу носећи конопац у р 
Овај Петроније свади се нешто се Марком због неких својих тајних рачуна и претио му је на некол 
и граја, псовка и претња и то не толико због жена већ само због деце, јер родитеље ништа не мож 
ретња и то не толико због жена већ само због деце, јер родитеље ништа не може разјарити и наљут 
од најопаснијих лопова, кога тако зваху због његовог накарадног телесног склопа.{S} Вилице му б 
ичина у очи тога дана били су на тајном збору са још два наоружана човека.{S} То беху хајдуци.{ 
банин за све овце, 1 за све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Са 
p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи мојом способношћу а ја с 
 он није дошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} Отпоче Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи, још ј 
ораше кроз плач и јецање кмет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и позва све оне који су се ту з 
њ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} Званичник изађе на поље и запита кмета Јанка који ту ст 
— он скиде капу и уђе у канцеларију.{S} Званичник прелиставаше дневник порезе и рече.</p> <p>„М 
е заноћило много разне стоке.{S} Срески званичник беше дошо да наплаћује егзекуцијом порезу — ј 
 <pb n="89" /> стоку своју“.{S} Примети званичник чудећи се и машући главом у знак претње.{S} З 
 беху платили по за три године.{S} Овај званичник беше млад човек, а беше скоро и указ добио —  
један степен болест погоршавала.</p> <p>Званичник летимично извиде и саслуша усмено, па нареди  
 је био господар куће, а слуга укућана, звао се заповедник, а у ствари је извршитељ био сам.{S} 
.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си се звао хришћанин, или боље лагао си сам себе.{S} Ти ниси  
ти вежбање војника.</p> <p>Обвезници се зваху судници на саопштење.{S} Милан оде, а Милорад ост 
један од најопаснијих лопова, кога тако зваху због његовог накарадног телесног склопа.{S} Вилиц 
тек у зору излази.{S} Небо начичкано са звездама — али опет беше тавна и мрачна ноћ.{S} Иван по 
беше пун.{S} Небо чисто као кристал.{S} Звезде некако ретке — што је пресказивало да ће још дуг 
обоје његове деце.{S} Пробуди се и поче зверати по кошари нешто говорећи са стиснутим зубима и  
са њим разговара и смејањем ублажава им зверске ћуди.{S} Дете пак тјеши и заварава га разним до 
 ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја несрећно 
изузев ону читаву хармонију разноврсних звона и звонцади.{S} Док други ће овим редом: „Еј Цмиље 
ро.{S} Још ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ј 
!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много поч 
ну читаву хармонију разноврсних звона и звонцади.{S} Док други ће овим редом: „Еј Цмиљевка.{S}  
алим пилићима, и док изађе на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, дете гурнула 
S} Гле остаде на риби?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S} Не би он ме 
адне сваке године по један слој овчијег згореног ђубрета тада би добро било и сви би људи подје 
ада леба, и миши преораше земљу у свима зградама.{S} Мој отац није имао мачку, али није имало н 
апуши се ватра, по качарама, коморама и зградама око куће Перовића.</p> <p>Нису могли више заје 
сторица, док направише куће, премештише зграде качаре, кошаре, салашове, кокошаре, ограде и т д 
к.</p> <p>Деца су видела где изађоше из зграде ови људи — и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше ш 
 n="65" /> <p>Пошто је претурено све по згради, а није ништа однешено, одмах се констатовало да 
 њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у згради под заклоном но у авлији — јер би га могао неко  
е сваку ствар и направише читав вашар у згради, али нигде и ништа.</p> <p>„Шта ћемо сад!{S} Пов 
Као лафица разјарена стиже га за једном зградом и поче га шамарати.{S} За тим се врати, и њено  
 Отворише врата, и тек што изађоше пред зграду — док из амбара помоли се двоје деце Симово, Или 
.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више стоје 
емо сад!{S} Повика Вук.</p> <p>„У другу зграду.{S} Има он и облигација.{S} Квита је са њима спа 
с и брисаше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са ра 
 пушти ми.{S} Јер не смијем чекати оног зграновника (свог мужа) јер ће ме убити.</p> <p>„Марш о 
оје.{S} А остали сви на по само.{S} Они згруписаше своје делове и опет имали су са чим радити.{ 
те га чупера и буче које чија стока.{S} Зденута пшеница у стог или крстине, па не овршена на вр 
за разне потребе.{S} Сено укошено па не зденуто, или зденуто а не ограђено, те га чупера и буче 
ебе.{S} Сено укошено па не зденуто, или зденуто а не ограђено, те га чупера и буче које чија ст 
 Одоше на рад.{S} Али рађаху ћутке, без здоговора, без смеха, без весеља и шале.{S} Тако прође  
еше ванредно леп.{S} Црномањаст, ћосав, здрав, снажан и потпуно развијен.{S} Као такав, са свој 
мало бојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало ослаби 
у био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао предузимљив.</p> <p>Ње 
отпуно и морално и материјално, при том здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. <pb n="6" 
ије родила ни једно, која је још свежа, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се 
длична женска.{S} Висока, младоликаста, здрава и снажна.{S} Милорад је био у време женидбе вели 
ж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженити нећу до њом.</p> <p>— 
 лепша девојка.{S} А што је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка има падаћу болест...{S 
ска кога возаше се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприметно погледа пре 
удно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљујете земљу, да осигуравате буду 
ини своје старости — још су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још је кућни старешина 
чим их спази скочи на ноге — напослетку здрави се са учитељем и понуди га да седне.{S} Он седе, 
а мислите?{S} Цвећа.{S} Или рада својих здравих и снажних руку.{S} Не!{S} Ни једно ни друго.{S} 
о и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се здравише па застадоше и почеше разговор.{S} Живан није  
ка.</p> <p>Назваше Бога, и сви се редом здравише.</p> <p>За овим кмет отпоче љутито:</p> <p>„Ми 
и велику и наглу промену — опасно је за здравље и живот сваког детета.</p> <p>Колико је опасно  
чекивао да које од њих двоје упитају за здравље његове сестре Цмиљке и његовог сестрића Чедомир 
 које су у <pb n="36" /> тесној вези са здрављем и животом човека, радиле су све јетрвице и при 
чувати и неговати по упутствима науке о здрављу, па одједаред тога се одрећи и учинити велику и 
м речима.</p> <p>„Изволте!{S} О здраво, здраво исписниче!</p> <pb n="69" /> <p>„Зар баш у надни 
а својом Цмиљком.{S} Обоје младо; обоје здраво; снажно и развијено.{S} Али немају нешто — су чи 
а се овим речима.</p> <p>„Изволте!{S} О здраво, здраво исписниче!</p> <pb n="69" /> <p>„Зар баш 
ути; од тог детета можемо имати у свему здравог и издржљивог члана породице.{S} Но, ако дете по 
дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Послушај  
акше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, одговори Д 
зи и разном корову тражи и пола сврхани зеленака набере један чабар.{S} По неко дугме на грозду 
 задруге, он паде у канџе интережџија и зеленаша као муха у мрежу паукову и ту се са свим изгуб 
је био средњег раста, косе смеђе, очију зелено-граорастих, бркова густих а кратких; зуба ситних 
а, или кромпири, док се обари купус или зеље — ту прилично прође времена.{S} Па запржити и осол 
гаси?!{S} О, оче, оче проклет да си.{S} Земља ти грешне кости из себе избацила, нека их пашчад  
зним испитивањем доказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опет ни ст 
, а при том прилично узан, јер се осипа земља са оне стрмености и саужава га.</p> <p>Из даљине  
велика.{S} Али опет ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и 
кад нема чим ни на чему.{S} Што год има земље то је заузето, управо оно што ваља.{S} И они раде 
учи те преведе имање на жену.{S} Он има земље прилично, али усљед нерада запуштена је до зла Бо 
 домаће животиње.{S} Свака стопа његове земље уређена је по најновијем методу.</p> <p>Завидео м 
 метра са обе стране оставља не пооране земље, или толико мора да нагони волове на изниклу пшен 
о растојање и добиће те половину празне земље што рачунате да вам је воћњак на који порезу плаћ 
миривати.</p> <p>Ми имамо доста и добре земље — али 3/4 од те целокупне имовине ја сам својом р 
 Али кад није тако, ми се на овој стопи земље морамо узајмно служити и помагати; а што нас је г 
о воћњаку а гране његове дователе су до земље и нудиле род свој својим пријатељима свињама, а с 
ком човеку чим дође на земљу дао толико земље колико он може на њој лако живети па да то не мож 
ање није тако велико.{S} Нама треба још земље“.{S} Савка ово изређа као какав дипломат и показа 
мог себе.{S} Грех је најслађа тварка на земљи; али никаква ме сила нити нужда на њ’ не би могла 
ољим учинити?{S} Има ли живог створа на земљи који не жели да буде најбољи у своме друштву?{S}  
коме се можда више од половине света на земљи радује.{S} То је дан Ускрснућа Христовог.{S} Прол 
јом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S} Зар није боље <pb n="57"  
 Ах!{S} Ала сам ја несрећно створење на земљи.</p> <p>Моја жена непоштена, и ја то све као муж  
ус Христос рекао је: „Што год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио сво 
е, да за ово мало времена док живите на земљи удостојите се за живот вјечни.{S} У бесмртност ду 
 те велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лута 
ете велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.</p> <p>Овим 
мну вику и псовку свега што је свето на земљи и небу.</p> <p>Њихови чобани, чувари стада оваца, 
 си казао, фактички, данас нема на овој земљи живог човека који би могао рећи да је срећан и за 
лед и снег; спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладне пећи, без простирке и покривке; једите 
о ми сви мушки бити слободни и радити о земљи.</p> <p>„Па тако је добро“.{S} Повикаше сви људи. 
ви за рад одређени.{S} Главни су радови земљоделца пролеће и лето.{S} И у том добу, поред много 
ке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше издржавати 1 кућу са деве 
мале деце.{S} Ружица, никако не седа на земљу већ само хода, час по кући, час око куће и по цел 
лаш понови два ударца — и Марко паде на земљу сав у крви обливен.{S} Марка однеше на поњави кућ 
S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљу дао толико земље колико он може на њој лако живет 
Пст!“ Милорад устаде спуштајући дете на земљу.</p> <p>„Везуј се, викну онај први.</p> <pb n="84 
учају отуђити, па према томе да попушта земљу према намножавању људи — и на место снега, да пад 
те млади и здрави треба да прикупљујете земљу, да осигуравате будућност својој деци.{S} Ђеца се 
а, пасуља, комада леба, и миши преораше земљу у свима зградама.{S} Мој отац није имао мачку, ал 
 год више — за толико морамо удобравати земљу — да нам она даје више производа са којима ћемо с 
жним гласом гледајући непомично право у земљу.</p> <p>— Није лепо од тебе Иване — што сви наниј 
еће и лупи самим теменом о суву и тврду земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође много, а наиђош 
и мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући озго и сама на њу са свом тежином тела,  
ка вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и  
ка вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У народу је такав обичај, да ако и 
 обичају и наоружао се и отишо мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у  
ном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S}  
 целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, ни говедима кошаре.{S} Станови 
њати, а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се р 
{S} Нема свињама свињца, већ му се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овца 
ек јуче оживели после неумитне и хладне зиме, и ако немају никаква стеченог искуства, немају ни 
S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зими усљед мраза.{S} Еле ја сирома морам носит изједна. 
 кућни старешина устане — устану сви, а зими кад жене шију, плету, везу, преду, гребенају и т.  
еде живот преко лета ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови греш 
ко је куповао сукнено одело па и лети и зими њиме прикривао своје поцепане и нечисте преобуке,  
 их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана, распојаса, гологлава, неумивена,вашљива 
40—50 ока чак на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зими усље 
{S} Па разна одела, обичног и стојећег, зимског и летњег — он дође на ову жалосну мисао: „Није  
уљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца нису могла дохватит 
о и набусито повезујући своју црну као „зифт“ косу на маленој и округлој глави неком са златом  
 најодабранијим заслугама и врлинама, а зла, са најгрознијим својим неделима и злочинима. <pb n 
а и инокоштина мајке су које рађају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и т 
ђу њих и добрих па само добрима да чини зла те да га ови вечито трпе, док не умре природном смр 
и невидећи коме треба, а коме не чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат — и таке се они  
лично, али усљед нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки посо  
ка имати разне монете новца, па и самог злата.{S} Па колико пропало вересије?{S} И кад се сумир 
своју кесу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна асприца пала у руке онима којима је  
гој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница се  
.{S} И одиста она роди мушко детенце ко златну јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели до 
 од саме вунице.{S} Па чипке и карнере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тог 
 мајка.{S} Немој <pb n="114" /> плакати злато моје, неће њега мајка и неће њега рода његова.{S} 
етета Иван и отеро своју закониту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико мес 
лити и љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди са овим људима слободно.{S} Ово су у 
су на маленој и округлој глави неком са златом поткићеном марамицом.</p> <p>„Је ли ти“?!</p> <p 
ем у живот, да она сад има 200 дуката у злату.{S} Марко кућни старешина, код њега кеса и новци  
к одевени и обувени.{S} По сто дуката у злату увек, нисмо мање претрзали, а некада смо имали и  
о ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p> <pb n="91" /> <p>„Што гу се данас пазари сут 
ају у ред светаца и Бого-угодника.{S} А зле, стидећи се свог живота и својих дела која су прира 
} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина жи 
ко ваља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли језици говоре, да се у кући Гвозденовој неколико пу 
е на увиђај пи констатује да је некакав зликовац напао на кућу овом човеку.{S} Извршио опасну к 
куће јавио и викнуо за помоћ, непознати зликовац гађао га је из пушке и тиме учинио покушај уби 
има а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а не природни закон произведе  
 не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим 
 па ће за њима у потеру и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Добро брато, ја одо’ одма.{S} Рече Ру 
<p>Стево не рече ништа, већ оде са овим зликовцима, и изгубише се у густу помрчину.{S} Два пуна 
о год што је мене будући доброг учинити злим — тако је тешко и још теже злог учинити добрим, не 
од пчела и мрава.</p> <p>„Чувајте се од злих и хрђавих људи.{S} Оружје ваше против њих нека буд 
ином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на зло нагони —</p> <p>— По чему то?</p> <p>— По томе — шт 
страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим  
што стрепи од њих, да му не учине какво зло.</p> <p>Он је давао са једном а узимао са две руке. 
е празнија.{S} Кућни старешина виђе ово зло, па заклопи све под кључ.</p> <p>Сад се дало свима  
во тело.</p> <p>„Докле ћу ја трпети ово зло у кући“.</p> <p>Живан је посматраше мирно ћутећи.</ 
 у једно.{S} То предсказује неко велико зло.</p> <p>Рано с пролећа полиција уђе у траг хајдуцим 
ако смеш рећи да отац свом једином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на зло нагони —</p> <p>— По  
 које се називају једним општим именом „Зло“.{S} Кад се Јеши навршила 65-та година — а то беше  
је кавга, свађа пакост, клевета мржња и злоба увек царовала у њиховој кући.</p> <pb n="34" /> < 
ни родољуба — опет за то међу њима нема злобе ни зависти — мржње ни пакости, свађе ни убијања.{ 
е смех беше помешао сва великим знацима злобе.</p> <pb n="30" /> <p>„Казаћу ти други пут.{S} Гл 
ази муж са рада свог или туђег, брижан, зловољан и уморан. <pb n="10" /> Она не сме да прећути  
воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољни, њима се саопштава како је тај и тај ухватио к 
учинити злим — тако је тешко и још теже злог учинити добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и бе 
 разбојнички начин напао, разоружао га, злостављао и отео му 50 дуката.</p> <p>Чилаш немаде све 
е купати у пороцима као и у крви својих злочина и без помисли на грех.</p> <p>Тешко оном, који  
никад.{S} Јер нико не може изрезати оне злочине из душа њихових, које су оне своје вољно урезан 
 зла, са најгрознијим својим неделима и злочинима. <pb n="19" /> Добре душе с поносом стају у р 
нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма и  
нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, и 
ра — нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажа 
 Ми то кријемо од ње као <pb n="125" /> змија ноге.{S} Она би пре погинула — него што би дозвол 
нута огромну штету.{S} Она наљућена као змија удараше овце уз пратњу најординарније псовке са ј 
 то њезин отац причо’ а то се крије као змија ноге, само да се коме утрапи на врат.{S} Док сам  
 — да није оне чинилице Стојаре.{S} Она зна сто ђавола.{S} Опчинила их те раде као вочићи, а он 
е знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} Повика Стоја.</p> <pb n="108"  
раног рада брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год ута 
сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе м 
био срећнији и напреднији.{S} Овако Бог зна шта ће бити.{S} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад  
а им би, кумим кога Богом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница више неће имати ђеце!“.</p> <p>„Ка 
амо ви моји укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене није увредио — и према томе опрошта 
 усљед лењости, већ усљед немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом да удари.{S} Он сиромах то не зна 
уна — правећи се као да ништа о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница ће сваком вратити  
т ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад б 
 се и довече састати?</p> <p>— То се не зна.</p> <p>— Даде ли јој ти оне минђуше?</p> <p>— Дадо 
 <p>Откуд је ово пандур дознао то се не зна — тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S}  
и укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене није увредио — и према томе опроштај је излиш 
него срамотовати“.{S} У овој се кући не зна ништа шта се ради.{S} Мене се чини да се ви задужуј 
ре главом да удари.{S} Он сиромах то не зна, већ се тужи: „Е брате настаде рђаво време.{S} Нека 
тарој кући заједно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на по само.{S} О 
одморе — никад не доспавају, нити им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају  
ажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88" /> треба тражити у зајам.{S} Не 
ме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа  
и нас окружују са свих страна.{S} Па ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њихове.< 
е су оне своје вољно урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда изделити, и постати пуки сиром 
 да што чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и он 
нека побегне.</p> <p>— Ја ћу радити што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њена  
е на путу.{S} Саслушах све речи, али не знадо’ ко их изговори.</p> <p>Па шта чух?{S} Памтим доб 
о те усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми више од 1 
код оволике ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрве чувају децу својих друга, као и своју, 
и званичник чудећи се и машући главом у знак претње.{S} За тим додаде:</p> <p>„Деде да се прода 
мо код манастира и друге неке историске знакове показивао им.</p> <p>„Ја, ја.{S} Наша је планин 
а, ја.{S} Наша је планина богата са тим знаковима.{S} У њој има неких манастира, градина, цркви 
а љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љубави који често загрева срца у младеж 
ме казао је да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И овај хајдук кажњен је смртном казном.{S} А  
измета (посла).{S} Ова курјачица Даница знала је то, па је повела Ивана и казала му где да чека 
е куда одоше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала св 
и учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три год 
рче, па су се тиме сладили и троили.{S} Знали су бар колико толико за живот човечански, а ми ни 
ла дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет дје 
пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из школе 
ш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш право — ја сам то и заслуж 
вика отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се друго 
 (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже на поље плачу 
како са наличја много ружно.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми з 
ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси би 
 да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле.{S 
 Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећам. 
!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам. „Лу 
давно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пито шта почини са Цмиљк 
дошле“.{S} Примети Круна. </p> <p>Ја не знам!{S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бит 
илоша Мартића сестра.</p> <p>— Ја је не знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваља 
тоја.</p> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чу 
рах — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја са 
вим у пријатељству и љубави.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огр 
 комотно да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита други  
ом — са моја два анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што се разговараше овде на путу.{S}  
 Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет мајка.</p> <p>— Она ни 
 крију се — у место да уче школу и течу знање.{S} На овај начин остају инокосници и без ово мал 
 Ни мање ни <pb n="119" /> више — он је знао да ту цену мора својим животом платити.</p> <p>Одм 
 спремном човеку много је.</p> <p>Он је знао да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у нез 
а знате какви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње време давао повеће суме новаца  
тадоше и почеше разговор.{S} Живан није знао које су, нити хтеде видети.{S} Али је пажљиво слуш 
о, а имало се свега доста.{S} Нико није знао шта је мука ни умор.{S} Увек одевени и обувени.{S} 
о ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажет 
 вас Богом!{S} Немојте наопако ако Бога знате!{S} Зар сте накастили (решили се) да раскућимо, д 
динара за који се мораде заклети.{S} Па знате какви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у по 
кав треба да има пристојно одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад у великом послу нисам могла 
<p>„Ах, немојте њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је синова 
је жалосна појава, у друштву, али треба знати, да свака појава има свога узрока.{S} Он је пио н 
18 сати дневно најтеже послове, па ћете знати како је њима, у противном никад и никако.</p> <p> 
вном никад и никако.</p> <p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и јад, али зато морате одржати  
погодити.{S} То ћете ви, па и сви други знати када мене нестане међу вама.</p> <pb n="12" /> <p 
сто време, тако — да се ретко што могло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто се изручило све што с 
Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питати, молим те, и поче  
 мале деце; али то не шкоди толико, као знатне промене које се у том погледу учине.{S} Н. пр. а 
и.</p> <p>Даринка је затруднила, и поче знатно опадати и губити своју девојачку лепоту.{S} Дани 
а и инокосника можете познати и по овим знацима:{S} Све њиве пооране и усејане на време а његов 
се чиј се смех беше помешао сва великим знацима злобе.</p> <pb n="30" /> <p>„Казаћу ти други пу 
оварао да је чуо — али је са свим други значај речи изговорених тумачио т. ј. речи које су биле 
 на другу страну и леже.</p> <p>Од овог значајног вечера, не прође много и Јеша испусти своју п 
сви дангубити.</p> <p>Поделити задругу, значи толико исто колико расклопити воденицу, разбој и  
 чудноватом песмом.{S} И то ће му нешто значити.{S} Даринка је много премишљала о тој појави.</ 
>— Ја ћу радити што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка послушати —- а 
а је као анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу боле 
а њима Цмиља — они би то учинили.{S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад смо се пресудили, она 
, па није јој ни било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тражити?</p> <p>— Што ти год устражи  
пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали власти њиховог брата као хајд 
а служити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана.{S} Сем тога мл 
ако“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Али ти знаш, да су ове све невјеште за бјели мрс.{S} А после т 
о ништа“ дубоко уздахнувши Марко обриса зној са чела па настави.</p> <p>„Кад одосмо доле, ми св 
, већ ради бришући са лица крупне капље зноја.{S} Ради за то што мора.{S} Милорад сеђаше на клу 
аћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награ 
 цвеће,</l> <l>Озов те се кад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се навикли,</l> <l> 
, нешто ме стра’.</p> <p>— Али то се не зове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам как 
ав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно шт 
орити — и отиснути у бездно море што се зове смрт.</p> <p>Једне јесени флуенција (болест) појав 
на жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните њих повише те све окомишајте, па прекосутра ако 
и муницију и пође у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му нешто шапташе.{S} Напослетку  
реба на коњу са још 2 надничара те нека зовну мало <pb n="73" /> мобе — какве ђечурлије — и нек 
риметив кола и волове зауставише се.{S} Зовнуше два три пут, али се нико не одазва.{S} Они поче 
јаницу — а пијаница сиротињу.{S} Ово се зову пороци.{S} Људи наклоњени пијанству и нераду, хрђа 
 повериоца.{S} Само да их тужи па му је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечера Гвозден се враћао  
 вам Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора беше зарудила, једног дана одмах по познатој свађи 
натим миљем — стежући се за руке све до зоре и тад се растадоше.</p> <milestone unit="subSectio 
ерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати и превући у 
сец беше у последњој четврти — он тек у зору излази.{S} Небо начичкано са звездама — али опет б 
испали 7—8 бојевих метака.{S} За овим у зору, узме једну велику кладу па гурне у врата свог под 
и шурака тог и тог укућанина где у саму зору тревише их на раскршћу села где отераше пред <pb n 
 Волови су ишли сву ноћ полако и у саму зору стигоше на њиву.{S} Док Милан пожње шашине и полож 
оме се чита краљевска милост тако озари зрачак среће Петра Перовића, који као крилима ношен жур 
лемио већ је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити 
ити као то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога вечера, умало се није  
један чабар.{S} По неко дугме на грозду зрело они берући преберу их и поједу и тако сврши се бе 
о да тече нову интелигентност у времену зрелости.{S} Тако и Стоја.{S} За кратко време она поста 
еба никад не падне са његове трпезе.{S} Зрно жита, или пасуља кад падне оно се опет покупи и ос 
а подруму, и да је непажњом Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад је он гађао пса те према том 
{S} Беше му работа.{S} То је отишло као зрно песка у море“ Рече последњи, и пређоше на други ра 
— погоди га по сред чела.{S} У исти мах зрно удари у мали стаклени прозорчић — па одатле у дува 
век насмејано, а поткићено као сребрним зрнцима — његовом седом и коврџастом косом.{S} Он је из 
но-граорастих, бркова густих а кратких; зуба ситних и честих; врата кратког, плећат, снажан и р 
и повикаше претећим тоном кроз стегнуте зубе — паре!...</p> <p>— Од четири динара — више ни пар 
За овим кмет опсова нешто кроз стегнуте зубе, узе коња Милорадовог и пође за осталим.</p> <p>От 
. години своје старости — још су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још је кућни стар 
} То изрече и потрча за децом шкргућући зубима — стиже на прелазу оно женско ухвати га за разба 
па.{S} Вилице му беху дугачке са ретким зубима.{S} Нос крив на једну страну.{S} Веђа једна спуш 
тај гадни црв — који са својим отровним зубима подгриза срећу и благостање роду људском.</p> <m 
ти несретни човек кукајући са стегнутим зубима и устима.{S} Један га је пржио, други га је туко 
и по кошари нешто говорећи са стиснутим зубима и песницама.{S} Вијао је главом на све стране, к 
чери одоше сви на спавање.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Д 
Не!{S} Викну Стоја уватив је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав што је вод 
сад промене, и тако се изређају сви као зубци на точку ветрењаче.</p> <p>Нестало три овце, двој 
ући кроз нос на рој муха и обадова који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рз 
>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S} Још ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као гр 
оје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако се и 
ари фијакер.{S} Направи шишке и бароке (зулке) намаца се белилом и руменилом и отпоче стари зан 
 разлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и примили само 10 дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива,  
та одасути мало ономе коме се прелива“, и тако се одаде крађи.{S} Глад и немаштина научише овог 
 пшенице — куруза, пасуља, комада леба, и миши преораше земљу у свима зградама.{S} Мој отац ниј 
ого којешта, а често пута и суха хлеба, и гледајући — како неки имају и кркају; млеко, сир, кај 
е.{S} За то што имаду све што им треба, и ни на снагу сточну, ни људску ни на спрему и алате ни 
<p>Није то лак посао, помусти 12 крава, и 100 оваца, па то процедити, узварити, разлити, усирит 
су: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лопови, који се боје од свакога.{S} Ови лопови — 
ч и два одборника.</p> <p>Назваше Бога, и сви се редом здравише.</p> <p>За овим кмет отпоче љут 
и другови сваког самца уче без прекида, и ако својим немуштим језиком оно пак живим примером и  
ларма и свађа све оштрија и ординарија, и на тај се начин кућа све више пљачкала и поткрадала о 
ружи прст на викача и једног одборника, и рече:</p> <p>„Вас двојица идите у поље, те потерајте  
ог сиромашног оца и мајке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се потпуно срећан са њом 
одоше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала сву децу  
озго и сама на њу са свом тежином тела, и од куд да се треви, да Милица лупи својом главом о он 
о сетити.</p> <p>Даринка је затруднила, и поче знатно опадати и губити своју девојачку лепоту.{ 
априка у јастуку, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршивао својим 
ове тражи по туђим кошарама и колибама, и док се то све изнађе, киша све покваси и престаде, и. 
ма, картарама, докторима и траварицама, и неком би од вајде — али Марковој и Стојиној деци не п 
 Као такви бићете мрски и Богу и људма, и отрпићете велика искушења и мучења док сте на земљи,  
 опасну крађу у новцу и неким стварима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непоз 
уцале две три квочке са малим пилићима, и док изађе на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{ 
рече ништа, већ оде са овим зликовцима, и изгубише се у густу помрчину.{S} Два пуна сата, Ружиц 
{S} Стеже шакама главу по слепим очима, и поче говором полугласним.</p> <p>„Сећам се добро.{S}  
} Била је закрочила оног вајног Живана, и није га сматрала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и т 
ове за све.{S} А њих осам раде изједна, и они чекају време раду, а не чека време на њих.{S} Ова 
осле више апелата, пресуда би оснажена, и Петроније Чилаш оде да издржава робију на правди Бога 
е на земљи.</p> <p>Моја жена непоштена, и ја то све као муж њен мирно гледао својим очима.{S} Т 
Сутра дан — повезаше и Вука и Миладина, и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше их у срез и оковаш 
о гледао својим очима.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — дв 
ло, све се то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана 
де под прозор Вуков који немађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнати.{S}  
} Не спазише никога.{S} Отворише врата, и тек што изађоше пред зграду — док из амбара помоли се 
адости.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако му она није ништа шиљала, већ га Даница лагала.</ 
адругаре некад срећне задруге Перовића, и који постизава и увек ће постизавати сваког безумног  
и т. д. посејали неколико оџака поврћа, и место да иду, да раде код имућнији под надницу која ј 
 чедом, које је улетило у чељусти лафа, и које може сваког тренутка погинути.{S} Па још ако дет 
дук.{S} И тако му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S} Сиромах 
 да му се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је п 
и имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и плуг, све су то машине састављене из више д 
јке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се потпуно срећан са њом.{S} Овај Милорад, био 
који беше врло енергичан и предузимљив, и те ноћи сам оде под прозор Вуков који немађаше паса,  
живе душе.</p> <p>Обоица пођоше напред, и уђоше у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран 
 синовца му Марка — који беше у 12 год, и учаше III разр. ос. школе.</p> <p>— Казаћу ти благо ђ 
илеву — која у близини напасаше „краве, и опомену је да не задрема — те да крава не учини штету 
е најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши.{S} Они хоће да  
тога радила је варошкама разне послове, и зарађивала лепих пара.{S} За непуних 6 месеци службе  
и у задрузи.{S} Јер слуге броје данове, и надничари сатове.{S} Они раде без воље, без енергије, 
натеро сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <milestone unit="su 
{S} То је најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши.{S} Они  
ве изнађе, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора све трчати, ви 
х а не своје“.</p> <p>Многи нам завиде, и називају нас срећнима.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту ср 
 од јуче нису окусили, ни сена ни воде, и који на изменице један за другим рикаху чепајући нога 
д себе револвер пошто овај сведок виђе, и оде у полицију те оптужи Марка за покушај убиства са  
ета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у сретање.{S} Руковаше се па у образ се пољ 
 ће сведоци порећи своје раније исказе, и да се тиме није заваравао он би открио многе тајне ло 
рску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и Перуника чуваћ 
им укућанима.{S} И чобани, и казанџије, и воденичари и рабаџије скупише се око његове постеље.{ 
рну па за тим да почну купити у пласје, и тек што преврнуше да се мало боље просуши и укупише ј 
 је се много мучила при порођају ћерке, и коне су разгласиле да она неће више ни рађати децу.</ 
 побијане у оџак трешње у место притке, и затвори ји у свој тор, па онако разјарена упаде у кућ 
е оживели после неумитне и хладне зиме, и ако немају никаква стеченог искуства, немају никаквих 
да урежу, у камен његово име и презиме, и он им не даде објашњујући им онај стих из светога пис 
ђати се и не живети.{S} У прилог овоме, и велики ђеније рода људског Исус Христос рекао је: „Шт 
мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су сви пристати: да се жене са својим женским  
"28" /> на покрет тела своје лепе жене, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да ј 
нин са другим.{S} И они се сад промене, и тако се изређају сви као зубци на точку ветрењаче.</p 
услов за свестрано образовање омладине, и за благостање и удобан живот свију и свакога.{S} И са 
 део, чак на крај села до саме планине, и он тамо направи мало кућице, која више личи на трап н 
е отишла ради разговора код једне коне, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди сахран 
те — викну Даница приближавајући им се, и њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоци 
ко ми је, па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у сузама.</p> <p>— Човечност кад ми по 
вам благодарни, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт много да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртв 
безобразне, што једна на другу пакосте, и хоће да нам упропасте кућу“.{S} Одговори Вук.</p> <p> 
комислено упропастили своје лепо имаће, и како су се огрешили о своју дечицу која су расла као  
 распојаси спавати под кровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најлепше стоје 
о“.</p> <p>„Ја пристајем да чувам овце, и тако ћу бар код оваца моћи радити свој ручни рад а ов 
 правдом.{S} И чланови његове породице, и суседи и комшије, кад су год хтели да оговарају, и за 
и.{S} Кад ти Мартићи назову добро вече, и кад ти пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш т 
бало би, да сав рад женски што се тиче, и што треба за Стоју — да се плати из куће — а она нека 
рви други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на механџији.{S} Председник  
И први други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на механџији.{S} Председн 
p>„И први други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на механџији.{S} Предс 
су тога дана разговарали, о дугој њиви, и крађи оне проклете квите.</p> <p>„Сто дуката готова н 
н сухи хлеб овсени, ељдани или никакви, и радите по 14 и 18 сати дневно најтеже послове, па ћет 
 мало постарији човек, обучен као први, и обојица викнуше у један мах:</p> <p>„Пст!“ Милорад ус 
 коме отићи, он је некад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непун 
амо кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88" /> треба тражити у зајам.{ 
поделише женски рад у Перовића задрузи, и од како почеше падати примедбе као крушке које су пре 
 се и они и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 15 година робије.</p> <p>После више а 
во, памтите оне речи које сте говорили, и оне песме које сте певали.{S} То је био рад ваше душе 
рости са својим укућанима.{S} И чобани, и казанџије, и воденичари и рабаџије скупише се око њег 
и дрва чак из планине на својој грбини, и опет пребацивање и подозревање од комшија као да им ј 
д судом је изгледао тако кротак и фини, и говораше увек: „Нећу криво тако ми умрлог часа.{S} Не 
о као зрно песка у море“ Рече последњи, и пређоше на други разговор.</p> <p>Тако копаше до мрак 
ђоше до убеђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте  
е шта вам драго, ја вас нећу проказати, и помагаћу вам, само моје не дирајте“.{S} Тако је он го 
екаше да спане роса — већ почеше брати, и скоро набраше једна кола док стигоше и берачи.{S} Наб 
и поче га шамарати.{S} За тим се врати, и њено двоје деце нађе код оног малог рањеника, па да б 
прести, ткати, плести, чистити и прати, и на послетку, ко ће вршити онај најсветији посао матер 
а боље <pb n="72" /> и више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3  
p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда изделити, и постати пуки сиромаси, али и као такви немојте грешит 
авном, и они су били на прагу пропасти, и да сведу своју имовину на ону законску меру — која им 
а рад, — зауздава своје жеље и страсти, и показује своју моћ господарења над њима.</p> <p>Пијан 
 оне њиве у ади — све ће стока појести, и покрасти народ за ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вече 
оју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S} Њему пак нареди да пре 
о пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздвоили чуле су се пушке.{S} Тужи 
шине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и плуг, све су то машине састављене из више делова.{S}  
војим сигналом јављају свачији долазак, и они одмах то све склоне и сакрију, и тако животаре са 
и; направити кисело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ведрице, ( 
у полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме 
<p>— Добро.{S} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удесила.</p> <p>— Али окре 
а што чине сваког живог створа срећним, и њему је Бог одузео све што га подржава да живи — да с 
у кревет са својом добром женом Савком, и учини једну примедбу, управо пожали све код ње како ј 
а без свога брата.{S} На имању великом, и са великим бројем разне стоке са 7 нејаке деце и две  
ио највећи идол на свету.{S} У главном, и они су били на прагу пропасти, и да сведу своју имови 
оче Вук синовац му — мало њежним тоном, и питање његово изазва покрет код свију — од којих мног 
сте грехом, тога часа помрачи им разум, и они невидећи коме треба, а коме не чинити зла, наиђу  
асно.{S} Остаде им најстарији син Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две ћери. 
ша, а берачи осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан превлачише њих двоица без застоја 
 равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао предузимљив.</p> <p>Његов друг и испис 
радени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће к 
 давали су му људи што је год затражио, и то нису тражили никад да им он што врати.</p> <p>Он ј 
говору дуго и тако заспа.{S} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто и бристро он усну као на јав 
ареди да превуче оно што је још остало, и нека са оно радника пожње шашину.{S} Па у вече ће сић 
ваху 9 снажних људи.{S} Сада и наоколо, и попреко и уздуж испреграђивано, и то више не личи на  
о у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве о 
амо на то да што више имања приграбимо, и кад смо с великом муком и трудбом то постигли — сад ћ 
коло, и попреко и уздуж испреграђивано, и то више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке;  
е изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може бити нећемо се више видети.{S} Гледај богати доб 
ровића.</p> <p>Нису могли више заједно, и поделили се са ватром, али не и са имањем.{S} Покушав 
} Ја и покојни Милан остадосмо заједно, и како који почеше продавати парче по парче од наших би 
 пилади те удави опет седморо — осморо, и млеко јој сво искипи по ватри, онда неко јој нешта ре 
годишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb n="89" /> стоку своју“.{S}  
где не ради ни један треба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува  
} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ  
ак лед.{S} Гура их у очигледну пропаст, и ти чести примери, ти верни другови сваког самца уче б 
че механџија.</p> <p>„И први други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на  
ди мушко дете на велику радост Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дет 
вазда налазио благодети у задругарству, и што се год више приближавао моралном и интелектуалном 
се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако сложише се да их подели избрани суд.</p> <p>Деве 
комшије, кад су год хтели да оговарају, и завађају, да компромитују и осујећавају његове планов 
у и преобуку деца, да се оперу и умију, и преко тога опет да остане бар штогод времена живом те 
к, и они одмах то све склоне и сакрију, и тако животаре са крађом дуго, без да падну власти у ш 
.</p> <p>Сад треба да се иде у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други толики новац могао  
еден у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати од своје стране дукат у злату.</p 
 наперише своје пушке један на Даринку, и повикаше претећим тоном кроз стегнуте зубе — паре!... 
упи самим теменом о суву и тврду земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође много, а наиђоше неке  
по мало, крадљивци стекоше веру у њему, и увек су му се исповедали: шта су и где починили, смат 
смео, јер је сам обио врата на подруму, и да је непажњом Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад 
превлаче сено у плашће — други га дену, и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду све што и 
гомилом надничара са мотиком на рамену, и чисто га пожали кад га виде, онако јадна, испијена, у 
 од конопца па му је умакла у помрчину, и те ноћи ноћила је у комшилуку, не вратив се својој ку 
 сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим с 
 пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На против то се у нашој кући није ни 
} Пуштих ји из затвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих о 
 жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто 
о све и још црње саопштавају — подмећу, и клеветају једно код другог наизменицу.</p> <p>Овако с 
 разговарале о које чему али не могаху, и тако се размимоиђоше и одоше свака и на своју страну. 
кукаше од тешких болова који га мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до мале деце.{S} Ружица, н 
едају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање т 
ст.{S} Сети се на свог доброг оца Јешу, и на његове речи које на самрти изговори.{S} Док од јед 
 неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом старини чич 
је срећан да се стави у службу код њих, и ко својом вештином и финоћом уме да им се допадне, та 
оица, што не могу троица могу више њих, и тако се организује друштво.{S} И сама ова друштва удр 
лушкивати око куће као какав крадљивац, и жене се псоваху у кући због неких ситница — он упаде  
, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора све трчати, викати, дер 
те, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и једоше, 
ка, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђено, неи 
асе, кашике, соли, сира сланине и т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше у кола па се кр 
раче, тепсије, тестије, кревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише све с 
то и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака имати разне монете но 
м — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са обе стране оставља не 
адости, сад имају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година 
мак, месо, маст, сланину, вино, ракију. и т.д.{S} Па разна одела, обичног и стојећег, зимског и 
омоли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Јерина од 9 година.</p> <p>„Кога тражите ви!?{S} Викн 
ени, ељдани или никакви, и радите по 14 и 18 сати дневно најтеже послове, па ћете знати како је 
раза.{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки по 
омишљајући да су то чибучићи од шећера; и тако добро озебе и долази у собу плачући.{S} Мајка не 
чи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сада један издржава, толико ограде ко 
остале њене јетрве нека мање нека више; и долазило се често до деобе, али Јешин старији син Мил 
 n="25" /> то је велики и крупан посао; и од свега тога украсти времена — да се са десет ноката 
есен дође да обере грожђе <pb n="51" /> и по испрекрштаној лози и разном корову тражи и пола св 
адметале шта ће која боље <pb n="72" /> и више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милор 
сам негда трчао и куповао <pb n="82" /> и стоку и имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то  
Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби покупи пола се проспе, што  
ачи све.{S} Пропаст.{S} Смак света“.{S} И порез велики, рад још већи, род никакав.{S} Да се про 
 разговарамо о некоме важном послу“.{S} И тако се растадоше.</p> <milestone unit="subSection" / 
 још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео  
ам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженити нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, п 
тање и удобан живот свију и свакога.{S} И сам је човек сличан задрузи, на њему има разноврсних  
лепша, најбистрија и најдосетљивија.{S} И за то им је се она грозно светила.{S} Која је год поч 
и свиње код једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови. 
мах и за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесн 
е да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И овај хајдук кажњен је смртном казном.{S} А браћа Март 
била — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван оженио — опет је се са њом морао саста 
њихове сестре остала чиста и светла.{S} И тако су пролазили дан за даном.</p> <milestone unit=" 
 то је заузето, управо оно што ваља.{S} И они раде, то не треба губити из вида; раде имање наше 
ваљати и одговарати својим циљевима.{S} И шта мислите, кад човек није могао да сачува оно што ј 
— да се опрости са својим укућанима.{S} И чобани, и казанџије, и воденичари и рабаџије скупише  
 шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло 
у у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше све родило  
чиновника, сваког судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу, — гди је требал 
 и сва бијаху једно другом до увета.{S} И они су грешници свели своје имовно стање на најмању м 
робурљало, све се то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не 
аца, удао три ћери и девет синовица.{S} И ако је у 65. години своје старости — још су му сви зу 
гом и тако постизавају своје циљеве.{S} И ако икад, данас је настало оно доба које је велики по 
за овим и полиција извршење пресуде.{S} И Гвоздену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за 
и једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у плач.</p> <p>„Шта ћемо сад!?{S} Викну 
толико криви колико им се приписује.{S} И они једу оно исто што и надничари кад су са њима, а к 
ске, кад и ви имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и плуг, све су то машине саставље 
 ми дјете пред кућу — па га развиле.{S} И све наше свиње бијаху се искупиле.{S} Па да су га пој 
теља Вука Перовића дадоше му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака 
Спасовдан објетине су на све стране.{S} И браћа Цмиљичина у очи тога дана били су на тајном збо 
 роди — те да се сазна чије је дете.{S} И одиста она роди мушко детенце ко златну јабуку.{S} Ма 
/> <p>Милутин и Роса имађаху 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и сви остали.{S} Најстарије 
> <p>„И први други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на механџији.{S} Пр 
 кукали и плакали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су посл 
 певали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два 
као са својим братом пољуби у образ.{S} И збиља нису погрешили.{S} Сестра му је као и Цмиљка —  
их двоицу за то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали,  
воила од тела — дакле да смо помрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту г 
 да би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај свој 
јке, а она се не да никако покорити.{S} И на послетку, он се завери: да се неће другом оженити  
ити нужда на њ’ не би могла навести.{S} И као год што је мене будући доброг учинити злим — тако 
еговог карактера — нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је 
у своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И тако му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S 
 виђала данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем  
 једним његов је укућанин са другим.{S} И они се сад промене, и тако се изређају сви као зубци  
оју промиче киша помешана са снегом.{S} И ви осећате још ону пријатност и задовољство, памтите  
 била најчистијом истином и правдом.{S} И чланови његове породице, и суседи и комшије, кад су г 
испрати их својом чудноватом песмом.{S} И то ће му нешто значити.{S} Даринка је много премишљал 
 јер крадени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то ч 
е њих, и тако се организује друштво.{S} И сама ова друштва удружују се са другим друштвима и ст 
 казни, тај пада на милосрђе људско.{S} И ови јадници нерадници — имају подједнака права на саж 
ни био крив, колико му се придевало.{S} И тако пристадоше на суд.</p> <p>Гвозден пристаде да да 
су радови земљоделца пролеће и лето.{S} И у том добу, поред много празника и празничића скраћуј 
тереси куће и живота тако захтевају.{S} И то не сме друкше бити.</p> <p>Интереси живота и будућ 
за дететом но за себе.</p> <p>Свану.{S} И сунце одскочи на ручковиште, а Ружице и Марка још нем 
 синови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њихових братучеда они су купили и 
 о бесмртности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сумњати: да човек горчи 
у како тепа ономе чега они немађаху.{S} И тога часа — као да му се скиде нека црна копрена са с 
де, добићеш од мене добру напојницу.{S} И одиста сутра дан одоше обојица капетану и Милутин без 
дних — али најпотребних и најсветих.{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме 
 па да рани у чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше једна страшна сметња, јер му отераше коња  
лата.{S} Па колико пропало вересије?{S} И кад се сумира — кућа с дана на дан све празнија.{S} К 
јим моју лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то призн 
били у некаквој кошари те су изгинули – и за то је примио једну хиљаду динара.{S} Према томе ми 
 ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још н 
 Сина мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па заману начелнику право у гл 
 се разиђете по обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече  
лија.</p> <p>На основу исказа сведока — и на основу одрицања проузроковачевог, суд у пуној свој 
по празнично одело, пешке и са коњима — и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао коме отићи,  
ећ су прокопкале да је Даринка трудна — и то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S 
кући отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба спремити кашика и виљушака 
 <pb n="108" /> <p>— Девојка је добра — и ми је морамо узети...</p> <p>— Под морање ништа не мо 
 и спремно.{S} Понјеше пушке и барута — и одоше право Мартића кући.</p> <p>Цмиљка, сестра Марти 
 не паде, док Чилаш понови два ударца — и Марко паде на земљу сав у крви обливен.{S} Марка одне 
анбрачно.{S} Њега ће узети женски род — и квит посла.{S} Дете ни за живу главу немојте дирати.{ 
а скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин.  
е на рад чека стоку других и хвата је — и по други пут наплаћује оно што је јуче наплатио.{S} Т 
и од неке неописане радости дрхтао је — и обасипао врелим пољупцима Даринчину косу — грло — лиц 
 <pb n="73" /> мобе — какве ђечурлије — и нека окомишају.{S} После она два који сиђу метуће у с 
по ливадама и лугу певају своје песме — и жабе и попићи и скакавци само врви са својим песмама. 
 дете и шта ти не ради од неке милине — и том приликом изјави — да је то дете његово.</p> <p>Не 
 једног вечера и он приредио комишање — и код њега је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљ 
ка, који му наређује да предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви, само  
а убили на мртво име — одвели му дете — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О н 
— Па дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Посл 
ван пуши и опија се — свађа се и туче — и већ пише облегације са интересом динар на дукат месеч 
матраше како Даринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} Он се опет вр 
видела где изађоше из зграде ови људи — и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За 
 попушта земљу према намножавању људи — и на место снега, да падне сваке године по један слој о 
а, а ако те усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми ви 
узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај пукет савила рука удовичка.</ 
јмања олуја болести заљуљати, оборити — и отиснути у бездно море што се зове смрт.</p> <p>Једне 
Одлива млеко, сири сир — пере и чисти — и узгред тарка ватру те се кува ручак.</p> <p>Иван пун  
b n="93" /> <p>„Марко, — буди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S}  
енио.{S} А њих тројица само по једном — и да ни једном домаћица није умрла пре 58 године просеч 
мо се пресудили, она све лепо са мном — и само вели „ништа ми није жалије — но што ћеш ти мисли 
е Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и она роди мушко дете на велику радост Иванову, и кад д 
>Отац га је за појединости запиткивао — и он му је све пристојно одговарао.{S} После малог ћута 
коме зна ни не зна, мене није увредио — и према томе опроштај је излишан.</p> <p>Али бато — ти  
ла, наиђу на оне којима је грех занат — и таке се они међу собом узајамно потуку и посатиру.{S} 
а њих.{S} Овако се сви траже, сви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, али ник 
сеље.{S} Шурак Чилашов доводи девојку — и он му војвода у сватовима.{S} А како је дошо са робиј 
 децом својом.{S} Само ради у млекару — и беше у истом повратила стари ред и чистоту.</p> <p>„Ј 
куражавали су га својом равнодушношћу — и сад је он умео у свако доба да пребира своје жртве и  
о Стојине јетрове које то све слушаху — и дођоше до убеђења — да децу треба чувати, и да је за  
Она никако не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна би 
е да — рече Даница смешећи се.</p> <p>— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p> 
клати?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— И дете и дете!{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да б 
 <p>— Ја је не знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} Повика Стоја.</p> 
пита Милан старији брат Мићин.</p> <p>— И њу и њу.{S} Него шта!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мисл 
а дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим ухвати Стева за руку и  
ез трошка.{S} Тражи кад ти год нестане“ и напослетку сети се, како је њему овај исти Перо давао 
са њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међу собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти  
стезања Иван рече да „бегенише девојку“ и девојка узе јабуку са 10 дуката.{S} За тим осуше пуца 
н. готова новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица, док нап 
еху му искакали по леђима и раменима, а и иначе сав испребијан кундацима.</p> <p>„Ружице!“ Отпо 
ату Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чистог карактера и јасноће душе свуда важан,  
то је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задруга најбољи усло 
није ни полугодишњицу дао своме оцу — а и мајка му умре после шесто-дневног боловања.{S} Он ост 
цније се они покају што су то учинили а и <pb n="96" /> бојали су се од Петронија као од гује,  
p> <p>— Дужност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одговори Иван чис 
а узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} 
} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и соли појео, али тога се немој плашити.</p> <p>— Али д 
>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш право — ја сам  
 и има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна ш 
, плаћање таксе — <pb n="50" /> дангуба и омраза.{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не 
а огромна разлика, једна празнина груба и необична.{S} То се дало приметити прво на деци, на њо 
е свуд иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек има свега доста.{S} Па онда самац је.{S} Имање с 
ећне задруге Перовића, и који постизава и увек ће постизавати сваког безумног човека, који мисл 
ост и наиван, а она до крајности лукава и препредена.</p> <p>Даница беше ванредно лепа, а беше  
ара и грди — он га код осталих извињава и наводи узроке — како су те погрешке <pb n="8" /> биле 
женска.{S} Висока, младоликаста, здрава и снажна.{S} Милорад је био у време женидбе велики проб 
 пашчадима и изјаловљавање оваца, крава и крмача.{S} Па онда трчање кметовима, плаћање таксе —  
S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек има свега доста.{S} Па онда самац је. 
оставив му стараоце на имаће.{S} Милева и Милунка обе су се удомиле у богате куће.</p> <p>Милош 
ладин шапућим гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све стране провирише кроз <pb n 
их манастира, градина, црквина, шанчева и т. д.</p> <p>„Јесте.</p> <p>Опет залаја куче.</p> <p> 
распојаса, гологлава, неумивена,вашљива и т. д.{S} При том кад се узме <pb n="37" /> у обзир мл 
зломи прашином, сувим трскама од корова и мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад за цел 
и се дан води кавга и свађа због путова и богаза, због штета и потрица.{S} Грување стоке камење 
шчице већ ту на раскршћу, између путова и т. д. посејали неколико оџака поврћа, и место да иду, 
 су.</p> <p>Посреством својег лукавства и вештине, посреством много жена, девојака и људи труди 
 кува ручак.</p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, па посматр 
рмљавина већ подмукло тутњи, ветар дува и отежава рад.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Марко.{S} Еј  
 руком пребрала пасуљ, па када се скува и поче јести у њему само угљевље и крца се камење.{S} Р 
а ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како да учиним неправду 
рскама од корова и мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен до 
и на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Тим поступком деца отискују камен по камен и 
} Он је и за живота његовог заступао га и помагао у извесним приликама.{S} Не прође ни пуна год 
тесним сокацима сваки се дан води кавга и свађа због путова и богаза, због штета и потрица.{S}  
а ствар.{S} На једном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе споји 
живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не презају, а ја сваког тренутка надам се штети, поха 
 <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет мајка.</p> <p>— О 
урити руку у недра.{S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га в 
а. —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком по р 
 остадоше у старој кући заједно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на  
ањем.{S} Покушавали су неколико пута да и њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да се 
ете — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О несрећни Јанко, што огреши душу...  
једно, која је још свежа, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до велике сва 
а и сахрањена срећа, <pb n="38" /> нада и узданица и заврши своје јадовање овим редом:</p> <quo 
јише.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад видеше улицу попрскану крвљу пренеразише се од чу 
евет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дознадоше за учињену штету, осуђиваху све жене за ист 
д.{S} Око 20 њих копали су код Милорада и забашуравали свој тешки посао разним шалама, доскочиц 
ног чича Јеше а задружне браће Милорада и Милана.{S} Они се нису делили, па им се то на први по 
раду издржаваху 9 снажних људи.{S} Сада и наоколо, и попреко и уздуж испреграђивано, и то више  
 <p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и јад, али зато морате одржати један завјет мој.{S} Мор 
на воловима, а кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио гус 
/> ти она за поуку послужи, те да свуда и на сваком месту будеш сталан и присебан и тако избегн 
е кува скувао би за 20 са онолико труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим се речи 
 попрскану крвљу пренеразише се од чуда и настаде велика ларма и граја, псовка и претња и то не 
 што си одљуд.{S} Што волиш да се свађа и <pb n="43" /> ларма.{S} Што си подла и пакосна као ма 
иромашних суседа.</p> <p>И отпоче крађа и расипање.</p> <p>Људи, који терају какав мал на пијац 
а, већ ја сама морам одевати себе, мужа и петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да рад 
 очува своје име и част, ради свог мужа и своје дечице; али док је на то мислила и чувала на др 
бучук пасуља, два пшенице, три кукуруза и т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и кајмака, бард 
 са твојим братом остани заједно.{S} Ја и Ружица чини ми се нећемо се никад свадити —— јер то н 
лисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ја и покојни Милан остадосмо заједно, и како који почеше п 
 доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити и поткресат 
ко труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим се речима кураже самци и полажу наду н 
Марта — јер он, као какав пастир одваја и пречишћа што треба за обадва света.{S} Наш чича Јеша  
S} Опет Иван.</p> <p>— А нарочито удаја и женидба — додаде Стоја. </p> <p>— Интереси куће и жив 
окоши, па је често носила по 20-30 јаја и продавала.{S} Овде 14 музених крава, 80 оваца, 50 кок 
 у виду малог детета и одмах их припаја и притискује на груди.{S} Подмеће дроњке на трбу и прав 
 — она дочепа какве дроњке па их савија и повија у виду малог детета и одмах их припаја и прити 
и.{S} Ивану је она постајала све милија и дражија тиме што га је више избегавала.{S} Њему беше  
д треба <pb n="32" /> да је милосрднија и њежнија, што највећма краси старице и старце.</p> <p> 
атко време она постаде сасвим свирепија и немилостивија под своју старост — кад треба <pb n="32 
што беше од свију најлепша, најбистрија и најдосетљивија.{S} И за то им је се она грозно светил 
а дан правила ларма и свађа све оштрија и ординарија, и на тај се начин кућа све више пљачкала  
из задруге, он паде у канџе интережџија и зеленаша као муха у мрежу паукову и ту се са свим изг 
ничију част ни живот.{S} Али дела твоја и заслуга твог оца помогнута моћном природом — таквог т 
S} Ја мислим да уредимо овако:{S} Стоја и Круна биће <hi>планинке</hi> (редуше) њих ће двије го 
а дан превлачише њих двоица без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан натовари једна к 
ревијала <pb n="55" /> као отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — не 
у, и тако се размимоиђоше и одоше свака и на своју страну.</p> <pb n="56" /> <p>Живан мишљаше о 
ештине, посреством много жена, девојака и људи трудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ову Даринку 
есе пршуте, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и 
p>Нестало три овце, двоје свиња, ћурака и кокоши.{S} Па шта је са њима?{S} Покрали лопови, покр 
ила је ларма од кокоши, петлова, гусака и ћурки.{S} Свака стаја затворена.{S} Изгледало је да т 
 свега што треба живом човеку.{S} Савка и Ружица пазе се као две рођене сестре.{S} Оне се не ре 
 и настаде велика ларма и граја, псовка и претња и то не толико због жена већ само због деце, ј 
ше их на пут, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе 
.{S} И у том добу, поред много празника и празничића скраћује се време рада усљед атмосверних у 
а, судија, сведока, вештака, заступника и адвоката.{S} Отуда је он пунио своју кесу, а ретко ка 
е више људе од најпризнатијих говорника и реформатора на речи и перу.</p> <p>Перовића задруга п 
ад и немаштина научише овога несрећника и препредоше га до крајњи граница.{S} Како није могао < 
велика ватра, крај које сеђаше Перуника и предијаше кудељу.</p> <p>Овог истог пролећа, на сам д 
пори низ прса онај ладан пасуљ, паприка и ракија које су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни В 
каже мајци колико треба спремити кашика и виљушака — па и вечере <pb n="103" /> за комишиоце.{S 
 /> плакати злато моје, неће њега мајка и неће њега рода његова.{S} Мајка њега љуби — слатко мо 
{S} Она је била непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила он 
 ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико изненађење целога свет 
то пута, која га је слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p> <milestone unit="subSect 
оћ.{S} Иван помого те се намирила стока и ушо у кућу, запалио цигару па задовољно седи и пуши.{ 
сности.</p> <p>Сутон се повуче, а Марка и Ружице још нема.{S} Са великим нестрплењем изгледа се 
у њиховог бившег кућнег старешине Марка и његова сина Ивана.</p> <p>И Марко је испродавао нешто 
цу пренерази се од чуда.{S} Стаде писка и вриска чељади, скупи се сав комшилук и цело село.</p> 
оне незгоде, које ти се сваког тренутка и нехотице на врат намећу.</p> <p>Задругарство је основ 
мо има какви дивни ора, лешника, јабука и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и 
детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве руке о његове кошуље велећи му: „ 
дети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S} То предсказу 
еруници.{S} Сутра дан — повезаше и Вука и Миладина, и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше их у с 
се са њима.{S} Он је оглашен за хајдука и глава му је уцењена 2000 динара ко га убије или власт 
де велики и зарђали гарабиљ са чивилука и мету уста његова себи на леву сису, па узвикну „опрос 
јна сами или са стоком, па траже трошка и кад га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те и 
ије гледала како треба, није их одевала и чистила, она их је немилице тукла.</p> <p>Прекомеран  
.</p> <p>Чедомира је подигла, школовала и дала га на браварски занат, а код суда са доказима пр 
изузимајући Стоју; која се беше предала и душом и телом свом планинском позиву са жељом: да очу 
<pb n="55" /> као отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — нема.</p> < 
 на тај се начин кућа све више пљачкала и поткрадала од стране кућних лопова.</p> <p>Што је кућ 
а стоку у својој башти коју чувају мала и нејака дечица оних очева који сами копају или косе, н 
извео сву ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико изненађење це 
кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не 
 и <pb n="43" /> ларма.{S} Што си подла и пакосна као мачка“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>Овакве  
 — иде се пријатељима, пева се и весела и напија се чаша у славу узор мученику Исусу Христу.</p 
емојте да будете простодушнији од пчела и мрава.</p> <p>„Чувајте се од злих и хрђавих људи.{S}  
инокоштина мајке су које рађају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, 
какав је то народ.{S} Кад ја приставила и мојом руком пребрала пасуљ, па када се скува и поче ј 
пша, но што је била — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван оженио — опет је се са  
имало више колаца.{S} Она је све радила и трчала, али нигде није стизала, није ништа могла урад 
иће, карлице, кутлаче, грудњаче, цедила и т. д. сваки дан прати и чистити, солити и преваривати 
ла, богатих осиромашила; добрих позлила и праведних огрешила.{S} Вредно је споменути: да овај Г 
 своје дечице; али док је на то мислила и чувала на другом је месту губила више.{S} Марко је ку 
зене чарапе — те му их тури преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништа не рече већ извади дв 
допадне.{S} Ова женска беше се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једна пегица порока у стању  
а идите у поље, те потерајте сва 4 вола и коња судници“.{S} То рече па се окрену и пође.{S} За  
{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му кошуљу.{S} Викну млађи.</p> <p 
ве <pb n="47" /> краве — неком два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{ 
наиђоше неке рабаџије, па приметив кола и волове зауставише се.{S} Зовнуше два три пут, али се  
 моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха.{S} Јутрења роса и вечерњи поветарац једва нас о 
вине једне јабуке.</p> <p>Деца су расла и напредовала.</p> <p>Свет је мислио, сад ће Мартићи по 
ти таманиш.{S} Море овде ће имати посла и кметови и одборници, па ти за штету неће залећи још о 
, па онда узе велику кукачу са прочевља и око Милорада опаса вериге.{S} Врело гвожђе падало је  
Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и празник.{S} Ено га где обилази башту.{S} Побија прико 
рављао кућом.{S} Пропратио многа весеља и жалости, крстио и сахранио, оженио и удао.{S} Погради 
е, без здоговора, без смеха, без весеља и шале.{S} Тако прође неколико дана.</p> <milestone uni 
и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и тражио савета, али нигде и ништа — утјехе нема нити ј 
па села крај њега на прочељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дара само чини изнет:{S} Одлива мле 
 /> <p>Ето драги читаоче.{S} Ја вам, ма и површно описао овај жалосни и грозни случај, који је  
твима а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а не природни закон произвед 
и него побеђени.</p> <p>Кад му млађи ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — о 
арци и старице, па и младићи који су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог страшила — од месеца М 
е по воћњаку као овце за опалим шљивама и браху разно воће које беше сазрело.</p> <pb n="78" /> 
 један за другим рикаху чепајући ногама и шишћући кроз нос на рој муха и обадова који зујаху ок 
веза — онда онај млађи заповеди слугама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде и 
жива са својим најодабранијим заслугама и врлинама, а зла, са најгрознијим својим неделима и зл 
> <p>Дође мрак, разне птице по ливадама и лугу певају своје песме — и жабе и попићи и скакавци  
6" /> су отворена врата свима сплеткама и интригама од стране сиромашних суседа.</p> <p>И отпоч 
рочевљу —- радећи свака нешто са иглама и ни једна не хте да одбрани млеко које пола изађе и пр 
онако разјарени шибају вочиће, батинама и приткама, а понајчешће држаљицом секире коју носи у р 
 потрчи сад ове тражи по туђим кошарама и колибама, и док се то све изнађе, киша све покваси и  
 запуши се ватра, по качарама, коморама и зградама око куће Перовића.</p> <p>Нису могли више за 
а овај оте и добро га исћушка песницама и шамарима, који усљед старости подлеже снази Чилашевој 
 стаде немилице грувати обоје песницама и шамарима, па и самог малог рањеника.{S} У тај мах дот 
 тешки посао разним шалама, доскочицама и подсмевкама.</p> <p>Вук нешто не беше добро расположе 
м одавна грешио — са многим жентурачама и са девојкама — али ништа <pb n="116" /> зато.{S} Ни в 
} Као такви бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења док сте на земљи, 
етни човек кукајући са стегнутим зубима и устима.{S} Један га је пржио, други га је туко’.</p>  
шари нешто говорећи са стиснутим зубима и песницама.{S} Вијао је главом на све стране, као ћурк 
Марка најстаријег синовца свог судовима и властима, на куповину и продају, јер и Марко беше уви 
 љуште им кору и сладе се разним црвима и инсектима.{S} Уклоните те суве и изваљене шљиве, па к 
друштва удружују се са другим друштвима и стварају веће друштво.{S} Па и државе се удружују јед 
омислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су свиње  
ке камењем и кољем, јурење са пашчадима и изјаловљавање оваца, крава и крмача.{S} Па онда трчањ 
и свестрано задовољни у свима погледима и захтевима душевним и телесним.{S} Овде, што највише п 
а она, која се курва са ожењеним људима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему опростио живот  
дени клобуци беху му искакали по леђима и раменима, а и иначе сав испребијан кундацима.</p> <p> 
 а зла, са најгрознијим својим неделима и злочинима. <pb n="19" /> Добре душе с поносом стају у 
ко целокупни — са свима својим органима и чулима.{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошу 
чи поче их по врату шибату, по раменима и глави.{S} Стаде писка жена и деце по кући — нека побе 
 <p>Дотрчаше оближње комшије, а за њима и Даница која беше отишла ради разговора код једне коне 
полиција уђе у траг хајдуцима а за њима и пред њима направи заседе.{S} Кад хајдуци наиђоше на з 
 се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприметно погледа преко свију и виде 
о врви са својим песмама.{S} Благо њима И ако су тек јуче оживели после неумитне и хладне зиме, 
ало се угљеварама, картарама, докторима и траварицама, и неком би од вајде — али Марковој и Сто 
олики број чељади са различитим укусима и апетитима, а нарочито задовољити око двадесеторо деце 
н натовари једна кола пуна са наплетима и рече Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и су 
око двадесеторо деце за разним нарафима и слободним вољама, <pb n="25" /> то је велики и крупан 
 Ова женска беше се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једна пегица порока у стању је да помра 
ови су сваки дан носили под видом зајма и наднице, жито, ракију, сланину, маст, кајмак и сир.{S 
азише се од чуда и настаде велика ларма и граја, псовка и претња и то не толико због жена већ с 
p>Овако се с’ дана на дан правила ларма и свађа све оштрија и ординарија, и на тај се начин кућ 
 истине.{S} Она показа моћ свога разума и способности коју је достигла добротом немаштине и сир 
ику кладу па гурне у врата свог подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах д 
 Даница знала је то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да  
хтео ни једну чашу више попити од Ивана и тако обојица су се били прилично пићем загрејали.{S}  
 да се изврши развод брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и план је утврђен.</p> < 
ности, као што је саставио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до крајности прост и наиван, а она  
Да прелистамо прво судбину нашег Живана и његове Данице, па ћемо после и осталих.</p> <p>Живан  
мојте дирати већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.</p> <p>„Сад ти тражимо 100  
 аброноше најординарније врсте:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде?“ От 
отужи“.</p> <p>Овако су резоновале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све сусет 
синовче — ђака, синчића покојног Милана и одвели га собом — а њему казали да сутра до подне дон 
мио да пође на пут, па очекиваше Милана и надаше му се сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у ко 
S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не умивена, а што је најгор 
 јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не умивена, а што је најгоре и најгадније напунили се 
. даје <pb n="81" /> им се хрђава храна и пиће.{S} Овим поступком, имућни људи нагоне сиромахе  
 одосмо доле, ми свратисмо у 5—6 дућана и искасмо паре, али нико ни паре.{S} Праве комендију.{S 
S} Ама прави назарен.{S} Али као главна и стална потпора беше му позајмица, коју је од сваког у 
чкано са звездама — али опет беше тавна и мрачна ноћ.{S} Иван помого те се намирила стока и ушо 
ране провирише кроз <pb n="64" /> брвна и видеше да се ко не приближава.{S} Не спазише никога.{ 
аница беше ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу вична.{S} Највећа жеља која цароваше у њ 
</p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га у затвор.</p> <p> 
о раменима и глави.{S} Стаде писка жена и деце по кући — нека побеже у собу и заклопи се, нека  
о га грло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као црва у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше 
шашину.{S} Па у вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните њих повише те с 
не примедбе падале су и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — да с 
је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код друг 
н и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља  
а виде, онако јадна, испијена, удављена и изнурена.{S} Паде му на ум — како је он за време служ 
а три гроба у којима јој беше поломљена и сахрањена срећа, <pb n="38" /> нада и узданица и завр 
половна, а два пут толико, као окрпљена и поправљена.{S} Мог оца служе опанци 6 месеци.{S} Кад  
.{S} Док од једаред уђе у кућу узверена и поплашена Савка.{S} За њом и Ружица па две слуге и св 
 је свакојака.{S} Она је била непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била ј 
ај „левокруг“ не чине људи, већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је настало време да се у људ 
 осећати мирис цвећа, — пријатност вина и сласт јела.{S} Само што ови санови нису тако јасни —  
 и кајмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђ 
е свог плана.{S} Идући оде код Миладина и саопшти му за тај тренутак.{S} У кратко измењаше свој 
о.</p> <p>Јеша је оженио два своја сина и седам синоваца, удао три ћери и девет синовица.{S} И  
 темељ сваком благостању, а сиромаштина и инокоштина мајке су које рађају сва зла и неваљалства 
 у пороцима као и у крви својих злочина и без помисли на грех.</p> <p>Тешко оном, који избегне  
капетанији!{S} Марко је кућни старешина и скоро сваки дан иде на позив власти и судова.{S} Он к 
 ону читаву хармонију разноврсних звона и звонцади.{S} Док други ће овим редом: „Еј Цмиљевка.{S 
uote> <p>Ова тужна запевка, ова жалосна и не поречна истина трону свакога слушаоца — а нарочито 
ији под надницу која је до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој башти коју чувају  
S} Ускочи овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив 
 Марком због неких својих тајних рачуна и претио му је на неколико места.{S} Једном на сеоском  
била добро чељаде — свакоме послу вична и досетљива.{S} Отац и мајка осећали су се срећни — што 
 своје јетрве Круне, која беше послушна и верна као извежбано куче али само беше много пипава ( 
е плачући.</p> <p>После дужег препирања и објашнења остаде све онако како је Марко први пут пре 
 је волео као своје очи — он без питања и одобрења својих задругара, купи у чаршији памука за п 
аш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љубљења оног пукета.</p> <p>— Те још како.{S} Само да 
гу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оно 
гу и људма, и отрпићете велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оно 
а је кавга, свађа пакост, клевета мржња и злоба увек царовала у њиховој кући.</p> <pb n="34" /> 
 кмет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и позва све оне који су се ту затекли да пођу са њим на 
о давао дводинарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p 
ћа те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади своју пећанку (кубурлију) узев за предњи крај  
е велика ларма и граја, псовка и претња и то не толико због жена већ само због деце, јер родите 
аштао — као што ти Христос заповеда, па и теби неће нико да опрости.</p> <p>Ти си се сад умудри 
 грувати обоје песницама и шамарима, па и самог малог рањеника.{S} У тај мах дотрча Милица носе 
 одборника, за тим одмах и за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио 
о завезака имати разне монете новца, па и самог злата.{S} Па колико пропало вересије?{S} И кад  
е.</p> <p>Тако је резонирала Даница, па и остале њене јетрве нека мање нека више; и долазило се 
on" /> <p>Стоја напушти све послове, па и матерњу негу и старање над децом својом.{S} Само ради 
иште једно.{S} Сви старци и старице, па и младићи који су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог с 
 тешко сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви други знати када мене нестане међу вама.</p> <pb  
 после 60-тих година своје старости, па и сам Јеша остао је удовац пре непуну годину дана.{S} В 
 господару убијеног пса, који скочи, па и сам испали 7—8 бојевих метака.{S} За овим у зору, узм 
најбољи део своме сину Ивану.{S} Он, па и син му скоро ништа не раде, а живе много раскошно.{S} 
 поможе ништа.{S} Умре једно, друго, па и треће.{S} За две недеље троје деце!{S} То је ужасно.{ 
ежна трешње — поткресо их и окрепио, па и купус, који је стручић са свим ишчупан он је мето дру 
нест и сто, то је велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и примили само 10 дуката.</p> < 
о би требало погријати и појести.{S} Па и стока вам опада сваки дан — мој отац продаје јагње од 
да она све прима са пуно радости.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако му она није ништа шиљал 
а, поштеде од доктора пет месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребија 
руштвима и стварају веће друштво.{S} Па и државе се удружују једна са другом и тако постизавају 
 пристави лонац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чекаше да спане роса — већ почеше брати, и скоро н 
 прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да су свиње нагрдиле дјете, опет не треба рачунати да 
о треба спремити кашика и виљушака — па и вечере <pb n="103" /> за комишиоце.{S} Али она неће с 
има је се задужио и сам отац његов — па и он понова.{S} Ни мање ни <pb n="119" /> више — он је  
 ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад 
мејући се чисто преко воље.</p> <p>— Па и није се преварио.{S} Девојка је као анђео рече мајка. 
било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се з 
— Мене се чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти  
што сам некад могла; издала ме снага па и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се крупне сузе н 
, Иван је сухопаран на спрам свачега па и на спрам тога.{S} Његово срце не жуди за тим благом к 
упаде у кућу носећи конопац у рукама па и без једне речи поче их по врату шибату, по раменима и 
ви треба да се разиђете по обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери бил 
ошта њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се  
 Вештином полицајаца он признаде све па и то дело да је посреством Мартића учинио који су му ја 
>— Право велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пу 
оштедом.{S} Мисли ли су многи суседи па и сами укућани да ће се тада поделити, али опет се изми 
лашиш.{S} Он ћете може бити загрлити па и пољубити; па ће ти турити руку у недра.{S} Онда је ре 
оји ће се за извесно време повлачити па и погубити.</p> <p>Свет је од постанка свог вазда налаз 
 дало приметити прво на деци, на њој па и на њеном мужу.</p> <p>Укућани почеше изјављивати свој 
код Марка, њему само кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88" /> треба  
е.{S} Марко је куповао сукнено одело па и лети и зими њиме прикривао своје поцепане и нечисте п 
 То убија понајпре част моју, његову па и свију нас.{S} Да би ја што купила или платила рад дру 
сви дрхтали.</p> <p>За несрећу своју па и још многих беше ванредно леп.{S} Црномањаст, ћосав, з 
 пријатељ сваком делателном створењу па и стварима.</p> <p>Стоја, док из задруге одјеваше децу, 
и човече.{S} Сад ћу ти убити обојицу па и тебе“.{S} Продера се онај млађи.</p> <p>Ружица бризну 
а се мало размисли и отпоче.</p> <p>„Па и поделите се.{S} Боље вам је „сиротовати него срамотов 
е свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржена са ћулбастима меса и сланине, то би требало  
ница што се окова!{S} Што пође за слепа и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш о 
 млеко се пробурљало, све се то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроња 
а труде се да што више произведу добара и намарница радом својим.</p> <p>Ова разлика мањка, изм 
p> <p>Она се у намисли са њим разговара и смејањем ублажава им зверске ћуди.{S} Дете пак тјеши  
лађе и млађе осећаје — срце се раствара и купа у милинама — а душа одлеће на небо и рукује се с 
имице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи узроке — к 
астали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка му се улегла у срце он сам 
не рече већ извади двоје по пола динара и мете на софру.{S} Док се заплака мало дете у фајату — 
о је дошо са робије — мало вештије хара и краде — ваљда се тамо научио.{S} Фебруарски данови ув 
 се саме расипа, поред тога што се хара и краде по свакој стаји, по сваком ћошку леже гомиле пш 
о наборано лице“.{S} Она се мало прибра и продужи.{S} Наша се кућа рачуна прва у целој капетани 
и срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је добра и уредна домаћица.{S} У дому њеном ништа се не примећав 
ко меће у недра и протура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне — она дочепа какве дроњк 
ице њених сиса.{S} По неко меће у недра и протура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне  
су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им 
или зденуто а не ограђено, те га чупера и буче које чија стока.{S} Зденута пшеница у стог или к 
ше писмен, а и за свог чистог карактера и јасноће душе свуда важан, призван и прибран.{S} Јеша  
ен Цветић, отац Даринкин, једног вечера и он приредио комишање — и код њега је дошо силан свет. 
г слугу, новог фризера — да их помодира и кицоши.</p> <p>Сиромаси, који нема у стоке, они и не  
 искидана црева — та врежна од кромпира и бостана.{S} Ја сам из наднице то све купио и посијо — 
и т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и кајмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{ 
 сам децу у планину, тамо код манастира и друге неке историске знакове показивао им.</p> <p>„Ја 
а и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.</p> <p>Овим речима учио је Је 
а и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам 
а, 2. журба у раду и давање мање одмора и 3. даје <pb n="81" /> им се хрђава храна и пиће.{S} О 
ата и она се отворише.{S} Он уђе унутра и поче ломити катанце на сандуцима.{S} Вук и сам пође з 
па одмах спремише послужење — док стаса и врућа ракија.</p> <p>Разговарали су се о свачему али  
S} Марко кућни старешина, код њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море мани!{S 
јела лепа и запржена са ћулбастима меса и сланине, то би требало погријати и појести.{S} Па и с 
ван отпаса појаса — али од силног треса и дрхтања, не могоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га  
дбина донесе.</p> <p>Марко окарактериса и себе и потајника Милутина код власти са смрћу хајдука 
, запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана, распојаса, гологлава, неумивен 
 и оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и Перуника чуваће сва говеда.{S} Даница ће чувати овце. 
есен беше топла и тиха.{S} Јутрења роса и вечерњи поветарац једва нас опомињаху да је то јесен. 
 му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S} Сиромах <pb n="52" /> 
риметно дошао и сео на праг свог вајата и слушао своју Цмиљку како тепа ономе чега они немађаху 
ок на један мах отворише се обоја врата и у кућу упадоше два наоружана човека.{S} Иван скочи и  
ше до прага своје куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђ 
 уђе у нутра, он затвори за собом врата и закључа.</p> <p>„Врло добро“!{S} Повика Миладин. „Сад 
вори Иван, ухватив Дару руком око врата и обоје се по неколико пута пољубише за тим се он са ве 
чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата и она се отворише.{S} Он уђе унутра и поче ломити катан 
ају и наоружао се и отишо мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у срета 
док изађе на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, дете гурнула старија деца кој 
 их савија и повија у виду малог детета и одмах их припаја и притискује на груди.{S} Подмеће др 
b n="86" /> <p>Ружица клекну код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „Стево зл 
чизме.{S} Ћилиме, ираме, чупава шиљтета и јастуке — све од саме вунице.{S} Па чипке и карнере,  
 свађа због путова и богаза, због штета и потрица.{S} Грување стоке камењем и кољем, јурење са  
ожђа.{S} Сад је подељен на осам парчета и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио;  
 ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— Сваконоћни санови наши најбољ 
му купити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милујући нешто у 
дника.{S} А зле, стидећи се свог живота и својих дела која су прирасла уз њих, завлачу се у под 
сме друкше бити.</p> <p>Интереси живота и будућности захтевају да се узме оно што срце хоће.{S} 
вије готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S 
ила су јој увек одевена, обувена, чиста и опрана, али ево, запушти их до крајности.{S} Увек бос 
 што је част њихове сестре остала чиста и светла.{S} И тако су пролазили дан за даном.</p> <mil 
нице подмиривати.</p> <p>Ми имамо доста и добре земље — али 3/4 од те целокупне имовине ја сам  
дали од главног, али опет имађаху доста и држаху по мало стоке од свију врста.{S} Они су били и 
и Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко сме поменути —  
 кривих параграфа.{S} Био је много пута и поротник а скоро највише председник изабраних судова  
S} Немајући много којешта, а често пута и суха хлеба, и гледајући — како неки имају и кркају; м 
 тако се са сваким свађао, а често пута и потуко.{S} Он је због својих преступа имао да плати н 
ан скочи и крв му се следи — па задрхта и отпоче.</p> <p>— Кога тражите!</p> <p>— Тебе, газда И 
да брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год утакмичар н 
и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За ово време они поражени овом појавом не  
ешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду најкривљи.{S} Д 
е, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и издадоше му за подушје. 
са њима.{S} То је за мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогуће учинити док не одвојим 
/p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Савића и Компаније</p> <p>1899</p> </div> <div type="titlepage 
ито децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и пообаљива чељад на постељу која попадаше као снопље к 
S} Доста имаћа, доста стоке, доста пића и новаца и свега што треба живом човеку.{S} Савка и Руж 
 И тако му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S} Сиромах <pb n= 
хвата на далеко чувеног хајдука Мартића и његово друштво.{S} Пошто прими пушку и муницију и пођ 
есео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и тражи 
ана, ни вина ни ракије.</p> <p>Сиромаха и инокосника можете познати и по овим знацима:{S} Све њ 
ос.{S} Иван је све ово чинио без страха и бојазни — заклоњен за тврду бусију — за леђа свог оца 
и ногама и шишћући кроз нос на рој муха и обадова који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ стаја 
јмању меру.{S} Од стоке имају 5—6 оваца и 2—3 пса.{S} На селу, два сталежа, најрадије држе пове 
имаћа, доста стоке, доста пића и новаца и свега што треба живом човеку.{S} Савка и Ружица пазе  
обре душе с поносом стају у ред светаца и Бого-угодника.{S} А зле, стидећи се свог живота и сво 
едном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S 
есту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S} То пр 
бро брато, ја одо’ одма.{S} Рече Ружица и спреми се па оде код Марка, а одатле обоје у окр. вар 
живе у врло скученом стању.{S} Наполица и <pb n="68" /> надница била им је верна другарица.{S}  
нуше по дворишту, које је чувала Даница и која не дође за овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„ 
стити ако будем жива?{S} Плакаше Даница и заврташе рукаве своје кошуље, на чијим белим и пуним  
на срећа, <pb n="38" /> нада и узданица и заврши своје јадовање овим редом:</p> <quote> <l>Јој  
дина беше добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше све родило обилато.{S} У јесен  
и друга, па похваташе волове њих двоица и отераше кукуруз у село код салаша, а берачи осташе бе 
па изгледа ти као хармонија разних тица и попића у мајском вечеру.{S} Две чутуре једнако иду од 
оћ легли.{S} На пољу у место оног сунца и цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто кроз коју промиче к 
 срца у младежи, али строгост њеног оца и мајке чинили су те је она увек крила своје погледе од 
 узме Савку ћерку једног сиромашног оца и мајке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се 
ш нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Искуца и последњи час — кад треба детету живот откупити, али н 
„И он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и једног одборника, и рече:</p> <p>„Вас двојица идите у 
p>Она занеми од јада, угуши се од плача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све с 
 кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све 
егово издерано рухо кад је на пољу цича и мраз; обујте његову обућу која личи на мрежу паука ка 
а име његовог рада 50 дуката удари туча и све уништи.{S} У осталом година је родила, али нема н 
оји кад се испиташе власт ухапси Чилаша и мете му на ноге тешко гвожђе.</p> <p>Код суда на прет 
 дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се нико 
у цртама лица читала се неизмерна љубав и помирљивост.{S} Њега није нико могао убедити, јер сва 
 Оружје ваше против њих нека буде љубав и доброчинство._</p> <p>„Ако све изделите, бићете пуки  
је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао предузимљив.</p> <p>Његов др 
ат намећу.</p> <p>Задругарство је основ и темељ сваком благостању, а сиромаштина и инокоштина м 
тови 200 дуката што јој даје онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{S} Пра 
цу читала.{S} Он је с прам ње био суров и немилостив — али она беше, доброг срца — па увек и до 
и Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Послушај оца — па у 
ка први.</p> <pb n="130" /> <p>— Он Бог и душа не...{S} Хтеде да каже Даринка.</p> <p>– Пст!{S} 
тог детета можемо имати у свему здравог и издржљивог члана породице.{S} Но, ако дете почнемо ис 
роз стегнуте зубе, узе коња Милорадовог и пође за осталим.</p> <p>Откуд је ово пандур дознао то 
дића — кад је изашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшире у рукама, како је одмах из ваја 
једно ни друго.{S} Већ продавачица свог и туђег тела.{S} Постала је блудница, <pb n="58" /> тај 
 испод губера.{S} Испод његовог великог и зализаног чела жарила су два велика ока која беху упр 
азна одела, обичног и стојећег, зимског и летњег — он дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота о 
тује — како ревносно раде сви за једног и један за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга 
иваде не може држати стоке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше и 
орад сахрани <pb n="76" /> свог рођеног и јединог брата, па се спреми и оде сам на вежбање.</p> 
 Сретена Цветића, ћерка једног поштеног и доброг домаћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 1 
кију. и т.д.{S} Па разна одела, обичног и стојећег, зимског и летњег — он дође на ову жалосну м 
 су видели сестру, свака или шурака тог и тог укућанина где у саму зору тревише их на раскршћу  
но и савесно, више по гласу свог чистог и непомућеног разума, но по пропису кривих параграфа.{S 
оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без кров 
 непуних 6 месеци службе Пера одужи дуг и остаде његов коњ, па су после живели лепо и спокојно  
лико расклопити воденицу, разбој и плуг и разбацати њихове делове по дворишту и буњишту — који  
 не можете радити.{S} Склопите цео плуг и запрегните волове, али ако вам једна чивијица фали —  
ки посао предузимљив.</p> <p>Његов друг и исписник, који је са њим служио у војсци, беше наредн 
и добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не треба називати силом.{S} Ко год помаже бедне  
ћу да вам ређам машине индустриске, кад и ви имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и  
{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код другога но код себе.</p> <p 
проклета лепота само је штету — а никад и никакво добро није доносила човечанству.</p> <p>Дарин 
е знати како је њима, у противном никад и никако.</p> <p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и  
релива“, и тако се одаде крађи.{S} Глад и немаштина научише овога несрећника и препредоше га до 
 слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато искићеном оделу, са пушком у рукам 
bSection" /> <p>Да прегледамо сада, рад и живот синова покојног чича Јеше а задружне браће Мило 
ли 1 мушки члан остали убрзају мало рад и надокнађавају његову дангубу.{S} Ако се жена разболи  
.{S} Ове године пошто урадисмо виноград и задужисмо се на име његовог рада 50 дуката удари туча 
.{S} Име његови синова беше:{S} Милорад и Милан.{S} Синоваца:{S} Марко, Чедомир, Петар, Гвозден 
Дакле све је пропало.“ Прошапта Милорад и полећеше му сузе...{S} За овим рече са великим напрез 
оји на главном, а Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њихових б 
ванцик на дукат месечно.</p> <p>Милорад и Милан остадоше у старој кући заједно — ма да и њино и 
се поинати морала је исплакати свој јед и секирацију и пристати да остане њена старија.</p> <p> 
а личи на мрежу паука када је путем лед и снег; спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладне пе 
 није дошло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одо 
ру — и беше у истом повратила стари ред и чистоту.</p> <p>„Једног дана, дођоше овце раније но о 
ка и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе која не беше далеко.{S} У механи беш 
о било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе.</p> <p>Чилаш задржа код себе револвер пошто ова 
е издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега је Чедо 
ју подједнака права на сажаљење као год и они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треб 
ре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном срећом и надо 
еним. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало з 
.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У народу ј 
дама и лугу певају своје песме — и жабе и попићи и скакавци само врви са својим песмама.{S} Бла 
дила — па цели месојеђа све саме свадбе и весеље.{S} Шурак Чилашов доводи девојку — и он му вој 
 чибучићи од шећера; и тако добро озебе и долази у собу плачући.{S} Мајка нешто љута на себе ил 
ало радити, а имати свега доста за себе и своје — па му то необично и чисто криво.{S} Немајући  
 и кад га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те им по који сребрник остане да га предаду 
но икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па је доносио својој жени и деци све шт 
онесе.</p> <p>Марко окарактериса и себе и потајника Милутина код власти са смрћу хајдука Вука њ 
ше се мотике и плуга, а издржавају себе и своје са оним што плуг производи.{S} За несрећу моју  
Пуче пушка — а он се пружи по поду собе и не мрднув ничим издахну.</p> <p>Дотрчаше оближње комш 
p> <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и д 
; те у вече људи дочепали пушке, ножеве и сикире — те умало није било окршаја.{S} Кажем <pb n=" 
рупе и канале, мрачне, влажне, смрдљиве и са многим гадним и страшним животињама преткане.{S} О 
="102" /> Они возе сено, кукуруз, шљиве и т. д.{S} У близини скоро сваке куће виде се веселе по 
е добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше све родило обилато.{S} У јесен се говор 
не воде.{S} Лањске године сушисмо шљиве и изгубисмо на њима.{S} Ове године пошто урадисмо виног 
убрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једног и другог гор 
ачка“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>Овакве и овом подобне примедбе падале су и киптеле од жена и о 
гурају голим раменима у блатаве точкове и онако разјарени шибају вочиће, батинама и приткама, а 
по само.{S} Они згруписаше своје делове и опет имали су са чим радити.{S} Марко пак, наплати се 
а полазак.{S} Док Спасоје дотера волове и похвата их у кола — дотле Милан спреми 3—4 велика кук 
написа билете и механџија одведе волове и донесе новац те положи.{S} Коњ остаде.</p> <p>Дође ви 
ад, јер је он морао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и храну за раднике и стоку.{S} Све њив 
 изгубљеном и пропалом надом стоје нове и боље.</p> <p>Овај Петар, био је деликатан човек.{S} А 
 жена разболи њу гледају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{ 
 сукно, сукње, поњаве, чарапе, појасове и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и у 
весеље, на жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свршава послове за све.{S} А њих 
и се група народа око гомиле поседа све и почне журно комишати.{S} Песма — разговор — шала — см 
 <p>Мање кошта умесити леб један за све и на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} Јед 
/p> <p>Ове речи Милорадове ућуткаше све и људе и жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S 
Они самим члановима ове задруге ово све и још црње саопштавају — подмећу, и клеветају једно код 
но пије и вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S} Ова узајамнос 
мео у свако доба да пребира своје жртве и да прави разлику између њих и добрих па само добрима  
пке и карнере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака има 
црвима и инсектима.{S} Уклоните те суве и изваљене шљиве, па командујте им нека се поверу свака 
м платити.{S} Онај старији скиде вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отпоче мла 
ну кукачицу те закучи за усијане вериге и подиже, па онда узе велику кукачу са прочевља и око М 
есне ноге.{S} Нави дете преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано нададе се з 
ранио, оженио и удао.{S} Поградио многе и дивне грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и винограде 
име користи.</p> <p>Твоја ће смрт многе и многе мрачне душе расветлити и показати им спасења.{S 
 Савка.{S} За њом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато и 
ноге му се подсјекоше — снага га издаде и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, д 
 у ватру — те му умало ручица не отпаде и не оста дјете богљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој ку 
аре, кошаре, салашове, кокошаре, ограде и т д.{S} Док купише качице, буриће, чаброве, ћупове, ч 
их те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дуката у  
 Повикаше сви људи.</p> <p>Стоја устаде и отпоче врло одмереним тоном као какав велики говорник 
их пријатеља и тражио савета, али нигде и ништа — утјехе нема нити је може имати.</p> <p>Једна  
правише читав вашар у згради, али нигде и ништа.</p> <p>„Шта ћемо сад!{S} Повика Вук.</p> <p>„У 
у жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућиц 
</p> <p>И да сведемо сада своје погледе и назоре.{S} Довде смо мислим изнели верну слику из кој 
. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И 
 гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свршава послове за све.{S} А њих осам раде изједна, и 
непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје стопице како шарају по њему, ломи ледениц 
вала.</p> <p>Званичник летимично извиде и саслуша усмено, па нареди — да цело село иде у потеру 
спавање.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, виш 
ог подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах дође на увиђај пи констатује д 
на зарок.{S} Даница се откану више моде и посећивања игранки већ је само гледала децу своје дви 
н пошто се опремише сви, позва све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да дад 
Ове речи Милорадове ућуткаше све и људе и жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S} Одоше 
 мало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су сви пристати: да се жене са својим 
 планинка због ђеце би се правиле свађе и незгоде.{S} Рече Милорад.</p> <p>„Па зар је право Деш 
не хте да одбрани млеко које пола изађе и просу се.</p> <p>Док скиде оно млека са ватре што је  
а у образ се пољубише — у тај мах изађе и његова сестра т. ј. назови сестра те се и она са њим  
 бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе осећаје — срце се раствара и купа у милинама —  
о имање пређе у моје руке, али не пређе и њихова радна снага, јер они у место рада сви се одадо 
ући прстом на Даринку.</p> <p>Она приђе и поче али не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де в 
 прошење).</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватови код Маркове куће и д 
упи се велика гомилица лицитаната, дође и механџија — један цинцарин.</p> <p>„Тристу динара“ ре 
 нестрплењем изгледа се на њих.{S} Дође и мрак.</p> <p>Милорад — колико год пута запита „дођоше 
рати све — а нарочито децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и пообаљива чељад на постељу која поп 
а оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница.{S} Она, више стојећи но седећи уз један санду 
и их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спремно.{S} По 
 осталим поздрави се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Милорад 
цео свет, како се његова породица слаже и поштује — како ревносно раде сви за једног и један за 
обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати прашином у намери да му заустав 
ава, као пожар.</p> <p>Даница већ стиже и, изагна овце које починише за непуних 5 минута огромн 
а Ружице и Марка још нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Искуца и последњи час — кад треба детету жи 
 леву сису, па узвикну „опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Ба 
аднем што више новаца — са њима ћу брже и лакше ту ствар свршити.</p> <p>Не прође ни три пуна м 
писниче!</p> <p>На овај глас он се трже и одвоји своје очи са једног малог црвеног човечуљка ко 
за тим се он са великом осудлошћу отрже и оде комишиоцима — а они одоше кући.</p> <p>Кад су се  
ити.{S} Власт, па ни похарани не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који је био 
} Званичник прелиставаше дневник порезе и рече.</p> <p>„Милорад Перовић“</p> <p>„Немојте господ 
уци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — да  
рављене против њега, не спазив га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио се да ни 
ринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љубави који често заг 
 му наређује да предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви, само остаде М 
ђење целога света пронесе се глас да је и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да роди — те да  
 једна четвртина његова пређубравата је и даваше огромну количину добра грожђа.{S} Сад је подељ 
дно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на по само.{S} Они згруписаше с 
иједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{S} Говораше Ружица бришући сузе.< 
руке одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог заступао га и помагао у извесним пр 
се осећао срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па је доносио својој 
без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерадником.{S} Рад производи не само у човеку, већ 
 нагло погоршање, толико исто опасно је и побољшање. — Равнотежа је најбољи пријатељ сваком дел 
ађе на државни друм — он затури порожје и пусти волове.{S} Сан га беше притиско као мора.{S} Он 
теше.{S} Вук Перовић побего је с робије и удружио се са њима.{S} Он је оглашен за хајдука и гла 
не, чанак сира и кајмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} Све се то даје онако н 
 и т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли сву но 
ад се све окомиша — онда се славно пије и вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те та 
ј жени да му изатке, купи деци материје и фланела те их обуче и преодену.</p> <p>Овим поступком 
ога живота.{S} Узеше свећу од механџије и запалише му.{S} Он издахну.{S} Један од комшија отера 
</p> <p>Кмет Јанко сврати код механџије и исприча му цео догађај кров плач па за тим замоли Цин 
појели.{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказују: како су видели сестру, свака или шурак 
ене у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше људи са рад 
це и прилично подмиривале потребе своје и својима изузимајући Стоју; која се беше предала и душ 
 што га подржава да живи — да се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милоср 
а прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува немилосрдно и грозно.{S} 
у душу.</p> <pb n="20" /> <p>За подушје и сахрану све је учињено онако, како је он наредио.</p> 
то више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сада један издржава, тол 
вне грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и винограде; окалемио огроман број разноврсног воћа, ог 
едну карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њима облагала опрљотине несрећном Милораду.</p> <p 
ове и плуг, па сјеме и храну за раднике и стоку.{S} Све њиве окопате са кукурузом — а његов се  
} Сви ови бедни људи одрекоше се мотике и плуга, а издржавају себе и своје са оним што плуг про 
упитају за здравље његове сестре Цмиљке и његовог сестрића Чедомира.{S} То се морало прећутати. 
а где обилази башту.{S} Побија прикољке и увлачи трлиће онде где би му се прасад могла извући и 
саме жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ираме, чупава шиљтета и јастуке  
чупана паприка у јастуку, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршива 
ута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила јастребова.</p> <p>Овај Петроније с 
епе жене, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се  
Намножио најбољег соја сваковрсне стоке и домаће животиње.{S} Свака стопа његове земље уређена  
нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p 
 остају инокосници и без ово мало стоке и почну опадати у свима гранама.{S} Где нема тора, ту н 
стуке — све од саме вунице.{S} Па чипке и карнере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и 
ој земљи крај ладне пећи, без простирке и покривке; једите црн сухи хлеб овсени, ељдани или ник 
равао он би открио многе тајне лоповске и разбојничке чете којима беше глава Марко.</p> <p>Но с 
видиш — какве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} Па ногице дебељашне — беле и чврсте — као го 
 још горе лажу и резонирају све сусетке и суседи који окружују Перовића кућу.{S} Они самим члан 
плаћа.{S} Ето вам сада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре наг 
 био светац а не човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па завика дршћућим гласом. „Молим те.{S} П 
.</p> <p>Овим поступком, он одреши руке и даде маха свима својим задругарима да се свак за себе 
у — а она потрчи тамо — па преко квочке и пилади те удави седморо.{S} Кад овамо викну је „покип 
, обучени у лепо празнично одело, пешке и са коњима — и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је има 
 се као стари фијакер.{S} Направи шишке и бароке (зулке) намаца се белилом и руменилом и отпоче 
д којих сваки имађаше умерен број мушке и женске деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, дадоше стареш 
 Све готово и спремно.{S} Понјеше пушке и барута — и одоше право Мартића кући.</p> <p>Цмиљка, с 
непознати зликовац гађао га је из пушке и тиме учинио покушај убиства а пре свега да му је убио 
ја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одоше доктору и доби 
е и беле.{S} Па ногице дебељашне — беле и чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S 
 пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и комишиоца оне почеше тих’ разговор.</p> <p>— Што ли о 
и па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и користи сам себе са хиљаду динара.</p> <p>Сваки од њи 
покојном мајом (Јешином женом) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно  
г Живана и његове Данице, па ћемо после и осталих.</p> <p>Живан је био добар радник, али хрђав  
 и наглу промену — опасно је за здравље и живот сваког детета.</p> <p>Колико је опасно нагло по 
 скува и поче јести у њему само угљевље и крца се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта је прекиде:< 
воју вољу за рад, — зауздава своје жеље и страсти, и показује своју моћ господарења над њима.</ 
ди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} На њима је б 
 осване.{S} Ова узајамност — ово весеље и песма усхићава живот човеков — а шта је тек остало за 
е видети све своје познанике, пријатеље и непријатеље.{S} Ту ћете певати, разговарати и шалити  
е пунолетне задругаре око своје постеље и учио их.</p> <p>Његов говор био је тих, одмерен, прав 
аку а гране његове дователе су до земље и нудиле род свој својим пријатељима свињама, а сада се 
са собом у вечан живот, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог овоме, и велики 
 добио — па вршаше дужност са пуно воље и енергије.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео у суд 
ене јетрве Милице.{S} Она изађе на поље и поче га тражити.{S} Као лафица разјарена стиже га за  
 непрекидно.{S} Званичник изађе на поље и запита кмета Јанка који ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово 
дарише у врисак — а они изађоше на поље и изгубише се у помрчину.{S} После једног сахата дође к 
о и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха 
изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био к 
ли ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако рано и полетеше му сузе.{S} Сад се сећам 
ао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и храну за раднике и стоку.{S} Све њиве окопате са куку 
иња, која се ни мало не обзире на време и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје 
нати не хте — пошто је скоро било време и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стевану и Миленку ђацима М 
у да куша, рукама <pb n="39" /> да узме и т. д. од свега тога одузмите му једно и оставите га с 
расположења укућана, да очува своје име и част, ради свог мужа и своје дечице; али док је на то 
понудили — да урежу, у камен његово име и презиме, и он им не даде објашњујући им онај стих из  
аједно, и поделили се са ватром, али не и са имањем.{S} Покушавали су неколико пута да и њега п 
ти и зими њиме прикривао своје поцепане и нечисте преобуке, а деца су му била: као деца цигана  
 и по овим знацима:{S} Све њиве пооране и усејане на време а његова најзад, јер је он морао да  
а силава мали ножић оштар са обе стране и поче са недара већи кошуљу свуд наоколо, па доњи део  
дски живот.{S} Н. пр. стомак хоће хране и то захтева од разума.{S} Разум тражи исту и заповеда  
иромахе помажу прилично, гладне нахране и жедне напоје.</p> <pb n="94" /> <p>Стоја је родила са 
те погрешке <pb n="8" /> биле неминовне и морале су избити.{S} Кад је ко говорио какве скарадне 
на коњској трци.{S} Кад утакмичар падне и сломи врат онда гледаоци прсну у смех и пошалицу, гле 
 називати силом.{S} Ко год помаже бедне и невољне, тај показује своју одвратност према таквом ж 
Немојте ме тако мучити.{S} А децу, жене и слуге, немојте дирати већ им пустите рока 2 дана и до 
са врло мало муке придобијао многе жене и девојке, а она се не да никако покорити.{S} И на посл 
куће а нешто надничара — осуђиваху жене и доведоше закључак — да жене не треба ни за шта питати 
вце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији су — ил 
ђаху они надницом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико колико смо  
лства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом старини чича Јеши, 
омињућ’ имена Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д 
има, па накупи пун нарамак оне суховине и однесе кући.{S} Чим дође пред кућу.{S} Он дозва сестр 
а тим мрсила сву кућу преко целе године и опет прода по неки чанак млада кајмака те купи соли и 
Новим по 40—50 ока чак на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а  
лонац, ћасе, кашике, соли, сира сланине и т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше у кола  
ио тако разуман и њежан на спрам истине и правде.{S} До скора ти ниси умео да цениш ничију част 
сти коју је достигла добротом немаштине и сиромаштва.</p> <p>Милорад на ово не одговори ништа в 
на сата, Ружица је плачући пуна горчине и нестрплења слушала одајући по авлији да што чује.{S}  
гоше на њиву.{S} Док Милан пожње шашине и положи воловима, дотле Спасоје наложи ватру и пристав 
ваке недеље разбијао (ситнио) наполеоне и немилице их трошио.{S} Како је читао писма његовог ст 
чији долазак, и они одмах то све склоне и сакрију, и тако животаре са крађом дуго, без да падну 
дала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа гу 
ролазе кроз стрмене, <pb n="9" /> тесне и блатне сокаке, док многи други натоварили на своје бу 
пи пола се проспе, што остане — покисне и прониче, те ко није имао не може ни имати никад.</p>  
 ако су тек јуче оживели после неумитне и хладне зиме, и ако немају никаква стеченог искуства,  
оји под стрехом и на њ капље вода труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му пола једне стране о 
ињу кошуљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца нису могла д 
 као: хране, пића, пресуде, саопштавање и одношење акта прв. суду 300 динара.{S} Еле 800 дин. к 
не на својој грбини, и опет пребацивање и подозревање од комшија као да им ја горим ограду.{S}  
 на своје место — на прописно растојање и добиће те половину празне земље што рачунате да вам ј 
ађоше један свежањ хартија, али од мање и никакве вредности.{S} Миладин је развијао а Вук читао 
но образовање омладине, и за благостање и удобан живот свију и свакога.{S} И сам је човек слича 
 сви ћуте.</p> <p>Даница прекиде ћутање и отпоче:</p> <p>„То није право!{S} Ако си старија, ста 
луге.{S} На ове речи отпоче јаче јецање и плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да би то прикрио 
и грешници, што имају 2 говеди, 3 свиње и 5 оваца, који им чувају деца од 6 до 8 год. старости, 
лади, на рачун бриге, на рачун голотиње и босотиње, па је заразио своје живце алхохолом, који п 
 јетрвице изаткаше неке врло фине сукње и кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за опанке и з 
у самој срми и гајтану, јаше добре коње и троше новац немилице где год дођу.{S} Сиромахе помажу 
о пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним црвима и инсе 
асла уз њих, завлачу се у подземне рупе и канале, мрачне, влажне, смрдљиве и са многим гадним и 
о нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма  
о нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, 
 неком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радницима 
 шљиве.{S} По где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху казани који пеку ра 
умња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви св 
{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина  
изнет:{S} Одлива млеко, сири сир — пере и чисти — и узгред тарка ватру те се кува ручак.</p> <p 
 Мајка ти је стара не може више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и сти 
ло до боја где би дошле на ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одоше доктор 
е опрана и не умивена, а што је најгоре и најгадније напунили се вашки као шипа.</p> <p>Кад Мар 
 миљем — стежући се за руке све до зоре и тад се растадоше.</p> <milestone unit="subSection" /> 
тку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре и спушти велику котарицу грожђа крај себе — па једаше с 
а да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво грање гледајући пажљиво у бакрач, (котао 
ад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу своје женско младунче.{S} У ватру беш 
ви нанијо таку љагу на част моје сестре и моје куће, кад она то није заслужила.</p> <p>— Молим  
трећи дан — иде се пријатељима, пева се и весела и напија се чаша у славу узор мученику Исусу Х 
те ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не  
ништа, Дуван пуши и опија се — свађа се и туче — и већ пише облегације са интересом динар на ду 
 више стојати, већ седоше.{S} Даница се и нехотице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим 
чно поступаху са надничарима.{S} Сад се и они поцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни 
његова сестра т. ј. назови сестра те се и она са њим као са својим братом пољуби у образ.{S} И  
Ово говорећи пружи му руку, руковаше се и он пође.</p> <p>„Сутра рано ето ме добри мој пријатељ 
ведоци не порекоше ништа.{S} Заклеше се и они и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 1 
међу <pb n="126" /> њима, поздравише се и одоше, хајдуци у шуму — а њих двојица у кућу.</p> <p> 
а обоје испратише далеко, поздравише се и растадоше се, а мали Милош испрати их својом чудноват 
 да остану, а он са осталим поздрави се и оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лучах 
Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди се и поче зверати по кошари нешто говорећи са стиснутим зу 
— Јес очију ми!</p> <p>— Па оћете ли се и довече састати?</p> <p>— То се не зна.</p> <p>— Даде  
те ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Ј 
н живот, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог овоме, и велики ђеније рода љу 
ољи њиховој — све нешто шапће, крсти се и призива Бога у помоћ; помиње име свог мужа покојног М 
 своју“.{S} Примети званичник чудећи се и машући главом у знак претње.{S} За тим додаде:</p> <p 
пет се може удати, рече Иван смешећи се и гледајући шта ће она на то рећи.</p> <pb n="124" /> < 
ко.{S} Па по свом обичају и наоружао се и отишо мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђ 
у коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S} Ова узајамност — ово весеље и песма усхића 
S} Од његове предузимљивости стидело се и велико и мало.{S} Од његова карактера све је дрхтало. 
уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе и ућутка.{S} Милорад отпаса појас и даде једном слуги д 
> После онај ћалетак натовари у кола те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може  
 тим се врати и одвали врата на соби те и њих две које се ту беху склониле изудара.{S} У оном г 
ање, бакраче, тепсије, тестије, кревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужи 
уће „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете и трчи у кућу опет преко пилади те пригњави још 2—3.{S} 
S} Запита други хајдук.</p> <p>— И дете и дете!{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да будеш Бо 
 на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и том приликом изјави 
 снужден и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих при 
тана, за којом он плакаше као мало дете и говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Марка н 
лико имаш деце?</p> <p>„Само једно дете и једну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у жанда 
те круне“ ако то не учини убиће му дете и све кућане поклати.</p> <p>И ми му продадосмо волове. 
 механџији.{S} Председник написа билете и механџија одведе волове и донесе новац те положи.{S}  
че душу.“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим корацима пође кући.{S} Дође у собу.{S} Даница т 
Па ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се у сузама. 
уће, па чим се сутон повуче, ви пређите и извршите дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта ће за ж 
рко потрже револвер, али му га овај оте и добро га исћушка песницама и шамарима, који усљед ста 
вати и неговати све дотле — док порасте и само о себе почне се бринути; од тог детета можемо им 
атрала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је несрећница највише учинила, те се о 
 хте да враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то право имала, већ је се преудала за једно 
 из свог органа свог механизма, која ће и најмања олуја болести заљуљати, оборити — и отиснути  
ола се претурише, а са њим Милан полеће и лупи самим теменом о суву и тврду земљу, и одатле се  
{S} Главни су радови земљоделца пролеће и лето.{S} И у том добу, поред много празника и празнич 
S} Од то доба — ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна  
 скупише силни сватови код Маркове куће и доведоше девојку, венчаше се па се разиђоше.</p> <p>Ц 
позиву са жељом: да очува интересе куће и расположења укућана, да очува своје име и част, ради  
је онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад су нашли  
— додаде Стоја. </p> <p>— Интереси куће и живота тако захтевају.{S} И то не сме друкше бити.</p 
ећ само хода, час по кући, час око куће и по целој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој,  
по мраку, за незнатну цену, па најчешће и на вересију.{S} Кућни лопови сву као и кријумчари мон 
, већ му се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, ни говедима кошаре. 
 беше врло добра женска.{S} Нарави тихе и мирне.{S} Сваки посао дрхтао је од њених руку.{S} Она 
p>Људи, који терају какав мал на пијаце и тамо их продају — један део узетог новца утају и за с 
уди.{S} Даринка му поче враћати пољубце и претискивати га на своје груди.{S} Тако су остали нек 
чобанин чува 1 свињче, 1 говече, 2 овце и т.д.</p> <pb n="49" /> <p>И зар самац има рачуна да п 
у школу.{S} Већ у службу — те чува овце и свиње код једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви 
и продали волове, неки краве, неки овце и свиње, а неки узели у зајам са интересом цванцик на д 
и, ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пре 
грех ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за тренут ока, н 
ким бројем разне стоке са 7 нејаке деце и две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби  
ења.{S} Жена која је родила петоро деце и просула свој живот и своју снагу — да мора радити виш 
<p>Чедомир и Круна имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом до увета.{S} И они су грешниц 
плела им <pb n="70" /> чарапе, рукавице и т. д. а поред тога радила је варошкама разне послове, 
 животом човека, радиле су све јетрвице и прилично подмиривале потребе своје и својима изузимај 
 Марко позва све чланове своје породице и поче овакав разговор:</p> <p>„У нашој је кући увек би 
е врло фине сукње и кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ир 
И сунце одскочи на ручковиште, а Ружице и Марка још нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Искуца и пос 
 пољупцима Даринчину косу — грло — лице и усне.</p> <p>Даница се извуче испод Дарини руку — а н 
ком вашару Марко потплати неке пијанице и своје љубавнике да Петронија мало ошину.{S} Што они и 
а и њежнија, што највећма краси старице и старце.</p> <p>Једног дана, она рано помузе сву стоку 
реви у пољу на путу.{S} Опсова му сунце и шину га штапом по глави, кога обли крв.{S} Марко потр 
ге завуче под браник, за тим стеже срце и гурну прстом у обарачу.{S} Пуче пушка — а он се пружи 
 побећи у хајдуке ја стрепим свако вече и страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па да х 
/p> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они му додадоше.</p> <p>Он погледа п 
ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за децом шкргућући зубима — стиже на прелазу о 
е тај и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за сток 
цама показивао неке мимике.{S} Док поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па  
упи деци материје и фланела те их обуче и преодену.</p> <p>Овим поступком, он одреши руке и дад 
не вериге, па кад један падне он повуче и остале за собом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у н 
ађи, јурне на њега онако из ненада куче и толико <pb n="66" /> га уплаши — да је се тресао као  
.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува немилосрдно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и 
а чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и једоше, пише и разговараше се мало веселије но пређе  
ху пошли у команду, међу којима имађаше и Миланових комшија, који га познадоше кад донијеше лам 
 жени Перуници.{S} Сутра дан — повезаше и Вука и Миладина, и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше 
рст у његову мотику — коју једва дизаше и спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка 
ло светско.{S} Многе домаћине поубијаше и силно благо отеше.{S} Вук Перовић побего је с робије  
о не одговори ништа већ дуго размишљаше и у томе заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше и почупаше по неколико бичева косе — обадве шарене у кр 
а кола док стигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па похваташе волове њих двоица и отераше кукур 
ше до мрака.{S} Одоше кући.{S} Вечераше и разиђоше се.{S} Небо ведро као стакло, месечина греје 
осуше пуцати из пушака, певаше вечераше и пише док и освануше.{S} У јутру одоше код попа те се  
а из мале торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и м 
} У јутру одоше код попа те се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабуку — (на прошење).</p> < 
а косе — обадве шарене у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече 
е Милорад своме учитељу који га слушаше и посматраше пажљиво.{S} За овим служаше му ракију и ну 
ка мало дете у фајату — на кога он беше и заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево једна пара теб 
отворено: „Ком више треба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека петоро, нека тр 
} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала; те у вече људи дочепали пушке,  
 претњом о издаји.{S} Поверилац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једн 
 <p>— Нисам ја крив, тако људи наредише и сковаше ми несрећу, за коју ми више пута дође нека па 
ца највише учинила, те се они издјелише и сви пропадоше.{S} Покојни Јеша оставио је аманет да с 
е спремљено.{S} Поседаше и једоше, пише и разговараше се мало веселије но пређе — али и о други 
о окомиша.{S} За тим одоше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божан 
 и скоро набраше једна кола док стигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па похваташе волове њих д 
кошуље.{S} Оне се здравише па застадоше и почеше разговор.{S} Живан није знао које су, нити хте 
Најгоре јој би, што не знаде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима 
у али не могаху, и тако се размимоиђоше и одоше свака и на своју страну.</p> <pb n="56" /> <p>Ж 
остати са Спасојем“.</p> <p>Тако рекоше и приступише спреми за полазак.{S} Док Спасоје дотера в 
а што мање снаге утроше, а да што лепше и удобније живе, док сопственици који себи раде мање гл 
ба сумњати: да човек горчину своје душе и нерасположење своје савести нови са собом у вечан жив 
 речи, које говораше о бесмртности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сум 
ере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака имати разне м 
ан одоше обојица капетану и Милутин без и једне речи би примљен у потајнике да хвата на далеко  
е трагове крви.{S} Спроведоше их у срез и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Миладин не призн 
</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше све родило обилато.{S 
х речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола зре 
ма.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би и ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Одговори Иван  
.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да 
ко виђе ову ругобу на својој жени, себи и на деци коју је волео као своје очи — он без питања и 
и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и то 
 да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју мећ 
</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара о 
ше углављен кремен, лупи марка по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му 
окрепио и довео у ред она одмах оздрави и устаде. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од ка 
S} Фебруарски данови увек су променљиви и влажни, снега не беше — али блато је било огромно по  
нити стигоше.{S} Цело село отишао цркви и изгледало је као пусто.{S} Они се привукоше близу <pb 
се у оном заладку засијаше као лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани,  
ама.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јармови.{S} Једни превлаче сено у плашће — други га д 
ји ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово волови и коњ?</p> <p>„Милорада Перовића једног доброг домаћина 
.{S} Море овде ће имати посла и кметови и одборници, па ти за штету неће залећи још оволико тво 
е до мрака.</p> <pb n="120" /> <p>Други и трећи дан — иде се пријатељима, пева се и весела и на 
алудно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљујете земљу, да осигуравате бу 
жи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Ја би нешто рек’ 
ојством свог противника —- те га победи и уништи.{S} Ова наша имовина, то је била имовина ових  
 кућу, запалио цигару па задовољно седи и пуши.{S} Даринка вари млеко и узгред припрема вечеру, 
{S} И чланови његове породице, и суседи и комшије, кад су год хтели да оговарају, и завађају, д 
а дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно и једно 
 досад није обасипао.{S} Она се пробуди и враћаше му пољупце.{S} Он устаде — те заклопи врата н 
нца то је обратно.{S} Где рађаху 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, један лонац, једн 
 јутра почеше крстарити преко села људи и жене, обучени у лепо празнично одело, пешке и са коњи 
 дође комшија Лазар и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху обоје мртви.</p> <p 
подјелили.{S} Нас девет пунољетних људи и девет жена били смо у једној кући.{S} По мало се ради 
 половину пшенице — па после да се суди и дангуби, а често и главу разбије ту сам своју или сво 
роковачевог, суд у пуној својој пресуди и поништи брак у корист Иванову.</p> <p>Цмиљка је са ве 
а се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе људско.{S} И ови јадници  
p>„Ти Стојо, дајеш повода највише свађи и кавзи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пу 
адост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила —  
ентурине, за тим Чедомир одаде се крађи и нераду.{S} Па Вук разбојништву.{S} Гвозден пијанству  
кију и вино, док се разговарају о крађи и утаји — док преварбавају и прекрајају разне ствари за 
спрекрштаној лози и разном корову тражи и пола сврхани зеленака набере један чабар.{S} По неко  
 три године, али у великој свађи, кавзи и незадовољству.</p> <p>Једног пролећног вечера.{S} Мар 
е <pb n="51" /> и по испрекрштаној лози и разном корову тражи и пола сврхани зеленака набере је 
ти о деоби.{S} Сва упињања, сви разлози и савети, све опомене на аманет покојног Јеше не помого 
овом слабошћу која се састоји у неслози и поцепаности, као год што се користи војсковођа растро 
рве.{S} Али Иван постаје све несноснији и самовољнији.{S} Постао је браколомник и прави курвар. 
што сам и хтео, куд би сад био срећнији и напреднији.{S} Овако Бог зна шта ће бити.{S} Обадве с 
р смеш да лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам  
} Даница ту не беше.{S} Он скиде велики и зарђали гарабиљ са чивилука и мету уста његова себи н 
дним вољама, <pb n="25" /> то је велики и крупан посао; и од свега тога украсти времена — да се 
тако корисна колико у себе садржи варки и обмана, опасности и неприлика.</p> <p>Једини он, одрж 
и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења до 
и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, и отрпићете велика искушења и мучења до 
ћа.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин.</p>  
фре, он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем  
 изделити, и постати пуки сиромаси, али и као такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помрете  
да се туче са сваким, <pb n="40" /> али и беше снажан и чврст те нико му речи није смео ословит 
ну рада — па да краду и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико криви колико им се приписује 
онај Мојсијев закон — око за око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си  
овараше се мало веселије но пређе — али и о другим стварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да уст 
ји су се још за младости његове свађали и мрзили.{S} Али после кратке истраге сви су поштени —  
 /> <p>„Не.{S} Већ га свога испребијали и испекли, тражећи да да новац — па кад није имао — они 
ин и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хо 
исмо мање претрзали, а некада смо имали и по триста.{S} Данак смо плаћали одмах чим се разреже  
 је са њима?{S} Покрали лопови, покрали и појели.{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказу 
сте незадовољством — они су само муцали и муцали — неумејући ни речи прозборити.{S} Његове су о 
о свет у весељу, у игри и песми, у шали и смеху пијући и разговарајући се до мрака.</p> <pb n=" 
ан и Илија — заклеше се, како су видели и лично познали Обрена Мандића — кад је изашао из вајат 
и у шаке.</p> <p>Чедомир, чим се подели и изађе из задруге, он паде у канџе интережџија и зелен 
о то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога вечера, умало се није дошло  
ло стоке од свију врста.{S} Они су били и дужни приличну суму новаца неком трговцу у чаршији.{S 
ну.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за другим боловали, али је све то било удешено, 
и парче по парче, па су се тиме сладили и троили.{S} Знали су бар колико толико за живот човеча 
ена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код другога но код себе.</p> <p>Они су живел 
их шест њихових братучеда они су купили и платили.{S} Плаћајући им више но други — само нека то 
ари које су узимали — они су и доносили и ту код њега остављали.</p> <p>Водити коресподенцију с 
нутак.{S} У кратко измењаше своје мисли и пођоше право Тешића кући.{S} Нит’ кога трефише нити с 
у делити.</p> <p>Савка се мало размисли и отпоче.</p> <p>„Па и поделите се.{S} Боље вам је „сир 
у чудну браћу она има?!{S} Они би дошли и поклали све само да се она што потужи“.</p> <p>Овако  
ку и псовку свега што је свето на земљи и небу.</p> <p>Њихови чобани, чувари стада оваца, чопор 
 завиде, и називају нас срећнима.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама  
го ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l> 
пак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Даница измајс 
ренув на њу запету пушку.{S} Све занеми и утиша се.</p> <p>— Иван отпаса појаса — али од силног 
г рођеног и јединог брата, па се спреми и оде сам на вежбање.</p> <milestone unit="subSection"  
{S} Цикнуше меденице, дотрчаше жандарми и одвукоше је.</p> <p>„У апс!“ Прошапта Милорад.</p> <p 
 Одело носе обојица чојано у самој срми и гајтану, јаше добре коње и троше новац немилице где г 
обадве шарене у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше љ 
о њему, ломи леденице са стреха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне по неки пут помиш 
ћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене 
"22" /> ћемо ми сви мушки бити слободни и радити о земљи.</p> <p>„Па тако је добро“.{S} Повикаш 
ао шта је мука ни умор.{S} Увек одевени и обувени.{S} По сто дуката у злату увек, нисмо мање пр 
код другога — па је доносио својој жени и деци све што је требало и задовољавао их у свима погл 
раду, у непрекидној журби, човек измени и оно образованости које је под закриљем својих родитељ 
у роди сина.{S} За овим у другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и  
ита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} Док повикиш 
/p> <p>Сиромаси, који нема у стоке, они и не заграђују своје башчице већ ту на раскршћу, између 
 не порекоше ништа.{S} Заклеше се и они и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 15 годи 
ике да Петронија мало ошину.{S} Што они и учинише.{S} Доцније се они покају што су то учинили а 
себе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукам 
у воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољни, њима се саопштава како је тај и тај ухватио 
а вам, ма и површно описао овај жалосни и грозни случај, који је постиго задругаре некад срећне 
или пасуља кад падне оно се опет покупи и остави.{S} У нашој кући хранило би се још оволико чељ 
овим они почеше доносити крадене ствари и код њега крити.{S} Власт, па ни похарани не долазе и  
ди ни један треба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 
ца пала у руке онима којима је у ствари и намењена.{S} То је та потпора била — која је Марка ус 
 сваког тренутка надам се штети, похари и отмици“.</p> <p>Ружица донесе на послужовнику кафу и  
{S} И чобани, и казанџије, и воденичари и рабаџије скупише се око његове постеље.{S} Све мушко  
 Божије остао цео свет у весељу, у игри и песми, у шали и смеху пијући и разговарајући се до мр 
ја сина и седам синоваца, удао три ћери и девет синовица.{S} И ако је у 65. години своје старос 
пао помисли у себи:{S} Волови су матори и изучени, од ничега се неће поплашити, а ако гди стану 
 се и они поцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни почешати се.{S} Храни нас као пашча 
 док се то све изнађе, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На основу тога мора св 
е искупио силан свет.{S} Многи сиромаси и сироте дошли су да се напију и наједу — али сви за то 
 жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадн 
 Милорада грувајући се песницама у прси и пиштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је по 
олима, стаде се лупати песницама у прси и чупати косу на глави кукајући колико га грло доносило 
 „Неће му пред добро бити“.</p> <p>— Ти и твој отац били сте немилостиви, па ни за вас нема мил 
м те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби покупи пола  
ђења његовог на примитиван начин чувати и неговати све дотле — док порасте и само о себе почне  
спочетка његовог живота брижљиво чувати и неговати по упутствима науке о здрављу, па одједаред  
а као хајдук.{S} И тако му морадне дати и новца, и пића и мрса и жита.{S} Само да се не суде.{S 
ка је затруднила, и поче знатно опадати и губити своју девојачку лепоту.{S} Даница је сада води 
онда месити леб, готовити јело, гледати и чувати стоку, шити одело, прести, ткати, плести, чист 
меса и сланине, то би требало погријати и појести.{S} Па и стока вам опада сваки дан — мој отац 
а сажаљење као год и они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треба жалити сиромахе.{S} 
а хране ни мало, па откуда ће то ваљати и одговарати својим циљевима.{S} И шта мислите, кад чов 
<p>Сиромаха и инокосника можете познати и по овим знацима:{S} Све њиве пооране и усејане на вре 
евојчица казаће — како сте ви непознати и како сте их мучили тражећи новац — па после их побили 
ијатеље.{S} Ту ћете певати, разговарати и шалити се.{S} Слушати музику уз коју играте — осећати 
 да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам остати са Спасојем“.</p> <p>Тако рекош 
ити и осолити јело, поставити, прибрати и опрати судове.{S} Једном речју — задовољити толики бр 
.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати и превући у село код салаша.{S} Нека сутра једна од жен 
ат дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали врата на соби те и њих две које се ту беху скл 
ву тога мора све трчати, викати, дерати и досадити својом лармом целом селу — које ће изрећи св 
рудњаче, цедила и т. д. сваки дан прати и чистити, солити и преваривати.{S} За тим — пристављат 
арко је куповао сукнено одело па и лети и зими њиме прикривао своје поцепане и нечисте преобуке 
ти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана, распојаса, гологлава, неумивена,вашљи 
о 40—50 ока чак на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зими ус 
д, па посматраше како Даринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} Он с 
тету ништа учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али а 
доброј жени на чување.{S} Четврти, пети и седми узели бучук (мерац) брашна, бучук пасуља, два п 
у.{S} Чим дође до авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и окиде.{S} П 
/p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај пукет савила рук 
 умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити и поткресати доста младих дрвета, па ћу рано на пролеће 
 прилично прође времена.{S} Па запржити и осолити јело, поставити, прибрати и опрати судове.{S} 
овој стопи земље морамо узајмно служити и помагати; а што нас је год више — за толико морамо уд 
т. д. сваки дан прати и чистити, солити и преваривати.{S} За тим — пристављати три пут за дан к 
ица клекну код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди с 
рт многе и многе мрачне душе расветлити и показати им спасења.{S} Пут вечног живота.{S} Теби ће 
е, јер родитеље ништа не може разјарити и наљутити као то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и  
адем ову квиту, или ћу кога подговорити и потплатити да је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до 
и одело, прести, ткати, плести, чистити и прати, и на послетку, ко ће вршити онај најсветији по 
 слушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча це 
ну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи провео неспавајући.{S} Опијао се је много, 
има ношен жураше се својој доброј Марти и свом милом сину — да им саопшти њихову срећу и спас.{ 
а и скоро сваки дан иде на позив власти и судова.{S} Он као такав треба да има пристојно одело. 
ј траг хајдучки показао је Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, па да се то приде 
и би претресали питања о Марковој части и животу, али просто нису смели, он познаје сваког чино 
ених за буџаву јунад, која од мршавости и изнурености заплећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање 
им нову вест сви су трептели од радости и милине.</p> <p>Сутра дан оде Петар и прими се у жанда 
а срећу јавне <pb n="77" /> безбедности и личне слободе — то је више него патриотизам.{S} Тиме  
н, јер се осипа земља са оне стрмености и саужава га.</p> <p>Из даљине чујаше се топот неке дво 
у себе садржи варки и обмана, опасности и неприлика.</p> <p>Једини он, одржао је завет покојног 
Добро — добро, рече Мића па се прекрсти и измаче се мало од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у к 
 ногу.{S} Усљед чега се он јако разљути и у тој љутњи дође својој кући, узме пибодову пушку и о 
а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћемо пред конзисторију.{S} Нек нам потп 
сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 го 
се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— С 
она људских, па мисли да ће тако избећи и казне Божије.</p> <pb n="18" /> <p>— Какве су душе ба 
 о здрављу, па одједаред тога се одрећи и учинити велику и наглу промену — опасно је за здравље 
ју уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један  
е, што у сваком случају може неко наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно 
гу певају своје песме — и жабе и попићи и скакавци само врви са својим песмама.{S} Благо њима И 
 би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он <pb n= 
одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека са целим прибором“.{S}  
клапаху од силног дремања, јер две ноћи и два дана није стао колико мутна вода — нити је што го 
е онде где би му се прасад могла извући и коме штету учинити.{S} Ено га сад где поткресује суво 
p> <p>Он је живео више трпећи но једући и пијући — јер крадени је леб врло непријатан.{S} И он, 
та и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милујући нешто у сну.{S} Иван је неприметно дошао и с 
о му је Даница заповедила.{S} Сумњајући и сам — да га не би за то презрела Даринка.</p> <p>— Да 
, у игри и песми, у шали и смеху пијући и разговарајући се до мрака.</p> <pb n="120" /> <p>Друг 
и њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од радости и милине 
рже па одоше“.{S} Ређаше Даница плачући и држећи се левом руком <pb n="31" /> за појас, а десно 
} Чим се коме опанци процепе он их баци и тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ или чакшир 
лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши.{S} Они хоће да се надмећу 
ех и пошалицу, гледаоци то су нерадници и сиромаси.</p> <p>“Ми смо сви повезани у једне вериге, 
ање.{S} На овај начин остају инокосници и без ово мало стоке и почну опадати у свима гранама.{S 
и жена“.{S} Овим се речима кураже самци и полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, г 
ику из које се види како страдају самци и инокосни људи.{S} На начин овде изложени Перовићи сви 
 једном и другом.</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци долазе на њиву — једни жању, други вежу — тре 
није било случајева — да прегору угарци и преломив се одскочи угљевља у лонац који се ту крај в 
S} То је чудовиште једно.{S} Сви старци и старице, па и младићи који су ма и најмање слабуњави  
се млађану свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопови крију се од *светлости као слепи миши од сунца 
натијих говорника и реформатора на речи и перу.</p> <p>Перовића задруга поче јавно говорити о д 
и проклето себичњаштво везује људма очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигледну пропас 
а узме сува љеба па се унесе тебе у очи и рума као сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу  
 срца му и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке обасипајући је пољупцима каквим је н 
оше два наоружана човека.{S} Иван скочи и крв му се следи — па задрхта и отпоче.</p> <p>— Кога  
 га прокло, да ме под моју старост мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш наопако ја не марим.</p> <p> 
жава им зверске ћуди.{S} Дете пак тјеши и заварава га разним досеткама — да буде мирно и да се  
и — што се год заради то се све потроши и развуче се.{S} Моја мајка музла је сама пет оваца, са 
ви курвар.{S} Не ради ништа, Дуван пуши и опија се — свађа се и туче — и већ пише облегације са 
к што преврнуше да се мало боље просуши и укупише један плас, грмљавина већ подмукло тутњи, вет 
зловољни, њима се саопштава како је тај и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у мес 
исто колико расклопити воденицу, разбој и плуг и разбацати њихове делове по дворишту и буњишту  
а лежати.{S} Наместите целокупан разбој и доведи те га до ткива, па ако немате срдачку (на којо 
 издржа 2 год. робије по тужби Марковој и помилован дође кући.{S} Имање му беше сво испродавато 
ама, и неком би од вајде — али Марковој и Стојиној деци не поможе ништа.{S} Умре једно, друго,  
ли њу гледају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задруз 
 то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не умив 
је путем лед и снег; спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладне пећи, без простирке и покривк 
и своју црну као „зифт“ косу на маленој и округлој глави неком са златом поткићеном марамицом.< 
су ти дугови учињени у задрузи па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и користи сам себе са хиља 
це, жито, ракију, сланину, маст, кајмак и сир.{S} Све ове ствари које су узимали — они су и дон 
како је — кад се први пут састану момак и девојка.{S} Запита Даринка чисто дрхћућим гласом.</p> 
а жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доцније говорило се ја 
све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ овој нашој наз 
, Марко кмет, Вук хајдук, Гвозден јатак и Милутин потајник.{S} Ово је заиста чудновата ствар.{S 
.{S} Пред судом је изгледао тако кротак и фини, и говораше увек: „Нећу криво тако ми умрлог час 
ан пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац подморао да узме жену коју ни 
загрејали.{S} Даринка је спремала ручак и убила кокош.</p> <p>За сво време разговора Иван није  
в — али она беше, доброг срца — па увек и добре воље с прам њега.{S} Ту доброту он није умео це 
им он то нареди дође му жандарм коњаник и даде му неко писмо.{S} Писмо је било од окр. начелник 
ни суд.</p> <p>Девет судија, председник и деловођа, као и 4 заступника равно петнајест дјелаше  
 Даринка рукама око врата као утопљеник и као полумртва метула јој главу на прси.</p> <p>Иван к 
и самовољнији.{S} Постао је браколомник и прави курвар.{S} Не ради ништа, Дуван пуши и опија се 
и из пушака, певаше вечераше и пише док и освануше.{S} У јутру одоше код попа те се испиташе и  
, Чедомир, Петар, Гвозден, Милутин, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а нарочито од како му у 
оче ломити катанце на сандуцима.{S} Вук и сам пође за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у зг 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Вук и Перуника немајући деце.{S} Једно им се родило и седми 
 и вриска чељади, скупи се сав комшилук и цело село.</p> <pb n="65" /> <p>Пошто је претурено св 
е срећан и задовољан.{S} Примети учитељ и поче сркати кафу — дивећи се филозофији овог простог  
ли јечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са обе стране ост 
оша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му пијем патоку — те да ми се кидају 
о да учиним неправду, како да је отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, али ипак мор 
а — ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна освета.{S} А 
а сам први пут узео Даринку као што сам и хтео, куд би сад био срећнији и напреднији.{S} Овако  
 и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викн 
</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пош 
у <pb n="36" /> тесној вези са здрављем и животом човека, радиле су све јетрвице и прилично под 
има по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали врата на соби те 
ноге — напослетку здрави се са учитељем и понуди га да седне.{S} Он седе, а деца плинуше по воћ 
дило.{S} Радило се са великим натезањем и незадовољством.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ета и потрица.{S} Грување стоке камењем и кољем, јурење са пашчадима и изјаловљавање оваца, кра 
г воћа, оградио сво своје имање прошћем и летвама.{S} Намножио најбољег соја сваковрсне стоке и 
 и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју меће у уста од неке неописане жеље, па са  
говао одмах затражи наплату — а за овим и полиција извршење пресуде.{S} И Гвоздену оде све имаћ 
е чудновате мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као да се прикрад 
ечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним сокацима, чији пролаз сеоска кучад саопштавах 
аше рукаве своје кошуље, на чијим белим и пуним рукама примећаваху се издалека пруге плаве као  
над првенчетом својим, над својим милим и драгим чедом, које је улетило у чељусти лафа, и које  
је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу запети што могнем,  
 примером и свакодневним сликама јавним и чистим као сунце.</p> <p>Велика позорја ћутећки науче 
 у свима погледима и захтевима душевним и телесним.{S} Овде, што највише пада у очи сваком посм 
не, влажне, смрдљиве и са многим гадним и страшним животињама преткане.{S} Оне ту остану вечито 
же злог учинити добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не треба називати силом.{S} Ко год 
ројним светом оба пола, такође обученим и искићеним.{S} Ту ћете видети све своје познанике, при 
по путу и потезати се на куче са разним и врло гнусним псовкама.{S} Куче усљед раздраживања кор 
b n="105" /> дугмета на недрима Дариним и завуче обе руке у њих.{S} Извади дојке које се у оном 
силну неправду а нарочито људима мирним и простодушним.{S} Ови мирни људи окуражавали су га сво 
 То рече па се окрену и пође.{S} За њим и остали.</p> <pb n="79" /> <p>„Оћете ли пити што?</p>  
мичак изнесем.{S} Виноград ћу да ђубрим и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у пријатељст 
ка Даринчина, давши га у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина му даје 
глади, но да се захраните хлебом отетим и украденим. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и пратил 
мим.{S} Па ћу сво моје имање да ускрчим и почастим, сваки камичак изнесем.{S} Виноград ћу да ђу 
стрчи се па право у начелство.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну  
ан, Марко долази са лекарском сведоџбом и оптужује код полиције Чилаша, што га је овај на разбо 
Па и државе се удружују једна са другом и тако постизавају своје циљеве.{S} И ако икад, данас ј 
ца разјарена стиже га за једном зградом и поче га шамарати.{S} За тим се врати, и њено двоје де 
 су пријатељству и тесној вези са бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа на роби 
но као сребрним зрнцима — његовом седом и коврџастом косом.{S} Он је изгледао више на свеца но  
 изгуби реч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше крај његове постеље.</p> <p>Дође Марко, Ружица 
о ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном г 
{S} Он оста сам са својом женом Смиљком и са двема сестрама.</p> <milestone unit="subSection" / 
/p> <p>— Треба да се измириш са Цмиљком и нека ти опрости.</p> <p>— То ће ми бити прва брига, н 
 варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радницима.{S} Никад се не одморе — никад не 
а приграбимо, и кад смо с великом муком и трудбом то постигли — сад ће да нам главе дође.{S} За 
ћи свој суд у овим речима: „Ови с муком и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{S} Ово с 
иоци пласте за урнебесном песмом, шалом и доскочицама.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јар 
упило о ивицу неког брвнета самим челом и беше обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче м 
ишке и бароке (зулке) намаца се белилом и руменилом и отпоче стари занат.{S} Она постаде продав 
е (зулке) намаца се белилом и руменилом и отпоче стари занат.{S} Она постаде продавачица — шта  
ериоци писали су квите са новим датумом и годином без обзира на то: што су ти дугови учињени у  
језгру рада, ал прође узалудно и једном и другом.</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци долазе на њив 
се одмах да испразнити, а за изгубљеном и пропалом надом стоје нове и боље.</p> <p>Овај Петар,  
из вајата изљегла Цмиљка са расплетеном и разбарушеном косом.</p> <p>Даница се закле, како је Ц 
 Место рода одроњала се свака маховином и гљивама као псето које се почне лињати, а врхови им д 
е реч проткана била најчистијом истином и правдом.{S} И чланови његове породице, и суседи и ком 
 у службу код њих, и ко својом вештином и финоћом уме да им се допадне, тај добива врло лепих б 
љед раздраживања користећи се помрчином и његовом неприсебношћу уједе га за ногу.{S} Усљед чега 
 и што се год више приближавао моралном и интелектуалном врхунцу све је више у задругама находи 
у узверена и поплашена Савка.{S} За њом и Ружица па две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад  
b n="17" /> Мало он вели, али то старом и за гроб спремном човеку много је.</p> <p>Он је знао д 
немуштим језиком оно пак живим примером и свакодневним сликама јавним и чистим као сунце.</p> < 
жице!“ Отпоче Милорад изнемоглим гласом и са великим натезањем.</p> <p>„Чујем брато!{S} Одговор 
хоћу -— одшапта му Дара са истим гласом и понова га притеже обема рукама које му око паса стаја 
на“.{S} Одговори Миладин шапућим гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све стране п 
е као мечка за својом сахрањеном срећом и надом.{S} Даница је се превијала <pb n="55" /> као от 
.{S} Милорад сеђаше на клупи пред кућом и посматраше заруделе шљиве којима пуцаху гране од силн 
 /> трула.{S} Буре му стоји под стрехом и на њ капље вода труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, п 
ући Стоју; која се беше предала и душом и телом свом планинском позиву са жељом: да очува интер 
на сваком месту будеш сталан и присебан и тако избегнеш оне незгоде, које ти се сваког тренутка 
ну и продају, јер и Марко беше увиђаван и свему вичан човек.</p> <pb n="7" /> <p>Јеша је четрде 
ј мушке и женске деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, дадоше старешинство свом најмлађем брату Јевр 
ера и јасноће душе свуда важан, призван и прибран.{S} Јеша је од изласка свог из војске одмах у 
 две пушке у рукама два хајдука, а Иван и Даринка скљокаше се на прочевље.{S} Деца ударише у вр 
о на видело, да је због тог детета Иван и отеро своју закониту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} 
ца — а пред духовним судом стојаше Иван и Цмиљка Перовићи тужиоц и оптужена.{S} Даница Перовићк 
 Па чија је?{S} Повикаше радознало Иван и мајка му.</p> <p>— Милоша Мартића сестра.</p> <p>— Ја 
и и плакали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су последњу ч 
"55" /> као отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — нема.</p> <p>Једн 
радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио на оваком дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па  
еп.{S} Црномањаст, ћосав, здрав, снажан и потпуно развијен.{S} Као такав, са својом неограничен 
и честих; врата кратког, плећат, снажан и развијен потпуно и морално и материјално, при том здр 
сваким, <pb n="40" /> али и беше снажан и чврст те нико му речи није смео ословити што би њега  
њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} Званичник изађе на поље и запита  
он није био тај, за кога сведоче Стојан и Илија.</p> <p>На основу исказа сведока — и на основу  
анија Цицовићка, сведоци.</p> <p>Стојан и Илија — заклеше се, како су видели и лично познали Об 
да свуда и на сваком месту будеш сталан и присебан и тако избегнеш оне незгоде, које ти се свак 
а рада свог или туђег, брижан, зловољан и уморан. <pb n="10" /> Она не сме да прећути већ му ка 
ване, до скора ниси ти био тако разуман и њежан на спрам истине и правде.{S} До скора ти ниси у 
ље да му оперем како треба, иде поцепан и нечист као какав убоги.{S} То убија понајпре част мој 
 човека који би могао рећи да је срећан и задовољан.{S} Примети учитељ и поче сркати кафу — див 
За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији у целој општини тако одговараш шта ће ми 
ш су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још је кућни старешина у кући својој у којој  
ику те општине који беше врло енергичан и предузимљив, и те ноћи сам оде под прозор Вуков који  
опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а куче умукну — погоди га по ср 
Одмах се промени, одмах постаде снужден и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и  
есрећа била је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страст за пићем.{S} Ракија, то им је б 
lestone unit="subSection" /> <p>Гвозден и Милица имађаху 4 деце.{S} Нису се много ни испустили. 
Некад воћњак беше само наоколо заграђен и ту ограду издржаваху 9 снажних људи.{S} Сада и наокол 
х.{S} Трешња у цвету, купус тек посађен и примљен.{S} Овце дигоше све као поплава, као пожар.</ 
Коњ остаде.</p> <p>Дође викач зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их одведе механџија, па п 
аљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годишњицу свом покојном брату Милан 
 разлога, никаква основа да буде поштен и моралан човек, тај се може купати у пороцима као и у  
јмлађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајк 
lestone unit="subSection" /> <p>Милутин и Роса имађаху 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и 
пче један!{S} Ти си слуга Марков.{S} Он и његова женка све заклопили под свој катанац, па тебе  
 Вук.</p> <p>„У другу зграду.{S} Има он и облигација.{S} Квита је са њима спакована“.{S} Одгово 
од њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим се оној Даници како 
и — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу ку 
 то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси требао  
ом са којом је сваког 1/4 часа припијао и савијао нову цигару.{S} Стоја је намиривала стоку са  
да јетрве чувају децу својих друга, као и своју, кад оне ту нису?</p> <p>„Није ти вајде то гово 
евет судија, председник и деловођа, као и 4 заступника равно петнајест дјелаше пуних 10. дана п 
 се прими да пере рубље жандармима, као и то: плела им <pb n="70" /> чарапе, рукавице и т. д. а 
 од великог умора.{S} Човек уморан, као и болестан.{S} Они су продавали парче по парче, па су с 
ает“ (ни бриге).</p> <p>„Исто тако, као и ти ономад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти неће 
овек, тај се може купати у пороцима као и у крви својих злочина и без помисли на грех.</p> <p>Т 
војим органима и чулима.{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи распојаси спавати под  
иља нису погрешили.{S} Сестра му је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца сроством  
д једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови.{S} Разбиј 
 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и сви остали.{S} Најстаријег синчића дали су...{S} Не у 
платио, од људи који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећи <pb n="14 
 и на вересију.{S} Кућни лопови сву као и кријумчари монополисаних артикли — они не смеју тужит 
и начин напао, разоружао га, злостављао и отео му 50 дуката.</p> <p>Чилаш немаде сведока, он би 
аку са пушком.</p> <p>Марко се постарао и спремио сведоке око 12 да докажу како Гвозден није то 
немилице тукла.</p> <p>Прекомеран посао и рад, основ су свима незгодама које податкивају људски 
ао да се прикрада нечему; час би застао и стегнутим песницама показивао неке мимике.{S} Док поч 
а пуно воље и енергије.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео у судницу па прима порезу.{S} До  
ори је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и куповао <pb n="82" /> и стоку и имање од мојих братуч 
је усуд цео свет претресао, не би нашао и саставио две супротности, као што је саставио овога Ж 
ешто у сну.{S} Иван је неприметно дошао и сео на праг свог вајата и слушао своју Цмиљку како те 
купа у милинама — а душа одлеће на небо и рукује се с анђелима.</p> <p>Сретен Цветић, отац Дари 
из куће и продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа 
ниси ти коју заволео.</p> <p>— Па право и има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — у 
 а десном око појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући озго и сама  
 и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спремно.{S} Понјеше пушке и барута — и одоше право Ма 
 па је лупи о тврду земљу падајући озго и сама на њу са свом тежином тела, и од куд да се треви 
д овог значајног вечера, не прође много и Јеша испусти своју племениту душу.</p> <pb n="20" />  
 <p>Живан мишљаше о овом разговору дуго и тако заспа.{S} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто  
м сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и поштено умрети.</p> <p>В. Јањ 
} Такав као што си сад, срећно би живео и друштву од користи био.{S} Али слепа освета на то не  
рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки пос 
 као мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео и предузимао све је задовољно и срећно довршивао.{S} Ал 
 је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца сроством везао.{S} Позваше га у кућу и од 
} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и неприметно погледа преко свију и виде: да сви одоше ц 
кушај убиства а пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог ист 
тварима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непознати зликовац гађао га је из пу 
 срећне жене са својим мужевима завадио и леђа им испребијао, а има их неколико, које је раздво 
кукурузом — а његов се кукуруз уливадио и посветио се, јер он мора газдама да окопа прво жито п 
а био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удостојим моју ле 
о срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па је доносио својој жени и  
си се сад умудрио, подобрио — провредио и у свему препородио.{S} Али та нагла промена задивила  
иван скоро сво најглавније имаће отуђио и доспео само на окутњицу Даница му роди сина.{S} За ов 
не пропасти.{S} Мартићима је се задужио и сам отац његов — па и он понова.{S} Ни мање ни <pb n= 
није тамо код Ивана, па се лепо опремио и обуко.{S} Па по свом обичају и наоружао се и отишо ма 
 то је већ на неколико места обелоданио и сам Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију. 
јао пред судом — њега је Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред судом је 
 дан освиташе празник.{S} Живан поранио и уздиго обаљена врежна трешње — поткресо их и окрепио, 
ља и жалости, крстио и сахранио, оженио и удао.{S} Поградио многе и дивне грађевине.{S} Засадио 
 каза својој Даници да је башчу окрепио и довео у ред она одмах оздрави и устаде. </p> <milesto 
тана.{S} Ја сам из наднице то све купио и посијо — па да ми ти таманиш.{S} Море овде ће имати п 
купне имовине ја сам својом руком купио и платио, од људи који су били богати као и ми што смо  
е изудара.{S} У оном гњеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало до 
г живота.{S} Многе је девојке осрамотио и саломио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узе 
ропратио многа весеља и жалости, крстио и сахранио, оженио и удао.{S} Поградио многе и дивне гр 
 до зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки посо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А  
о да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабуља — по 
ако су резоновале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све сусетке и суседи који  
енуше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и у саму зору стигоше на њиву.{S} Док Милан пожње шашин 
се процепе, 4 м. нови их окрпљене, тако и све остало.{S} Овди се саме расипа, поред тога што се 
кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> <p>Вама пролази време узалудно Ви сад кад 
елигентност у времену зрелости.{S} Тако и Стоја.{S} За кратко време она постаде сасвим свирепиј 
“.</p> <p>— Па дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа. 
 Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким непозн 
на рано помузе сву стоку, процеди млеко и настави га да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ло 
ољно седи и пуши.{S} Даринка вари млеко и узгред припрема вечеру, док на један мах отворише се  
жних људи.{S} Сада и наоколо, и попреко и уздуж испреграђивано, и то више не личи на баште, већ 
ове предузимљивости стидело се и велико и мало.{S} Од његова карактера све је дрхтало.{S} У њег 
 је испросу — али се преварила.{S} Нико и не помену.{S} Она, кад то виде.{S} Дотера се као стар 
{S} Према томе мислило се — да је Марко и навео хајдуке на Милорада.</p> <milestone unit="subSe 
имена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља Вука Перовића дадоше му то  
ући доброг учинити злим — тако је тешко и још теже злог учинити добрим, нерадног радним и т.д.{ 
ише се око његове постеље.{S} Све мушко и женско, мало им велико стајало је крај њега.</p> <p>„ 
о својој жени и деци све што је требало и задовољавао их у свима погледима колико је мого.{S} Ч 
 имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук.</p> <p>— И дете 
овима, већ се обично из околине гунђало и шаптало: „Никакав рад — а оволико богаство.{S} То се  
у.{S} Скупи се цело село и плакаше мало и велико.{S} Милорад сахрани <pb n="76" /> свог рођеног 
ула старија деца које је потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвнета самим челом и беше облив 
ади ништа.{S} Све што им треба за одело и преобуке — она купује.</p> <p>Његове комшије завидећи 
вају и прекрајају разне ствари за одело и обућу и т. д. дотле њихови пси својим сигналом јављај 
ару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ овој нашој назови браћ 
н сандук изу се, за тим свуче сво одело и оста у самој кошуљи која се таласаше на њеном бујном  
само носи памучне кошуље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји ро 
ет обукао се у најлепше празнично одело и отишо у цркву — да ода заслужну пошту мученику Исусу  
 као црва у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше мало и велико.{S} Милорад сахрани <pb n="76"  
јег згореног ђубрета тада би добро било и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад није тако, м 
ка немајући деце.{S} Једно им се родило и седми дан умрло, јер беше невремно.{S} Вук имађаше мн 
ај исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То 
е жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се здравише па заста 
ту јесен — док све миши појели, закисло и иструлило, па по влажном дану пола овршено а пола ост 
 се не зна — тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S} Према томе, детету је живот у врл 
ића.{S} Још нам је остало да прелистамо и судбину њиховог бившег кућнег старешине Марка и његов 
е ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p>— Ја немо 
послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па се унесе тебе у 
 — ја сам намислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродством крвна освета предати забораву.{S 
о ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много починиле квара?{S} За 
ксутра ћеш ти овде изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће н 
 нити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде своју поклану децу пренерази се од чуда.{S}  
: „Што год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио своју дужност, ако ти  
сам слушао, зато ме и остави овако рано и полетеше му сузе.{S} Сад се сећам њених речи, али већ 
да устану.{S} Доцније говорило се јавно и отворено: „Ком више треба тај нека више и ради“.{S} Ј 
имам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и 
ица лупи својом главом о оно исто брвно и на оном истом месту — само с том разликом — што она л 
ило.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба покупит 
и т. д. од свега тога одузмите му једно и оставите га самом себи, он мора угинути.</p> <p>Али п 
а њима је било одело увек лепо, помодно и чисто.{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је морао и 
иче а најчешће туче и грува немилосрдно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грд 
S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно и једном и другом.</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци дола 
ора те издао уверење да је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира 
је онако нечујно и невиђено, неизмерено и по мраку, за незнатну цену, па најчешће и на вересију 
ђу Ивана и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и план је утврђен.</p> <p>Једног дана поранио Иван у по 
м.{S} Обоје младо; обоје здраво; снажно и развијено.{S} Али немају нешто — су чим би живели.{S} 
ће моћи да заради друго што му је нужно и потребно.</p> <p>И да сведемо сада своје погледе и на 
га писма који вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора б 
ене.</p> <p>Ма да се све ово ради тајно и невиђено, али се опет уђе у траг.{S} Док јетрвице иза 
и т. д.{S} Све се то даје онако нечујно и невиђено, неизмерено и по мраку, за незнатну цену, па 
ат, снажан и развијен потпуно и морално и материјално, при том здрав као срча, лак као дим, вре 
. д.{S} Они сви раде полако, али стално и савесно.{S} Имали су свега доста што треба човеку за  
свађе ни убијања.{S} Они живе задовољно и само певају и веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш  
 год хтео и предузимао све је задовољно и срећно довршивао.{S} Али његова предузећа нису крњила 
 за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али чи 
ава га разним досеткама — да буде мирно и да се покорава вољи њиховој — све нешто шапће, крсти  
азивао неке мимике.{S} Док поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{ 
аш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и поштено умрети.</p> <p>В. Јањић.</p> </body> <back> < 
ругара, купи у чаршији памука за платно и плати једној жени да му изатке, купи деци материје и  
уде.{S} И Гвоздену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 дец 
тког, плећат, снажан и развијен потпуно и морално и материјално, при том здрав као срча, лак ка 
рхтао је од њених руку.{S} Она је тачно и савесно отправљала своју дужност уз припомоћ своје је 
е вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, више по гласу свог чистог и непомућеног разу 
дног дана, дођоше овце раније но обично и плинуше по дворишту, које је чувала Даница и која не  
ста за себе и своје — па му то необично и чисто криво.{S} Немајући много којешта, а често пута  
 <p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и издадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као насљедни 
/> са Даринком Сретеновом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „к 
што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој жени 
таде његов коњ, па су после живели лепо и спокојно — остављајући по извесан део зараде у штедњу 
и вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S} Ова узајамност — ово  
а је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару.{S} Мића пође — они 
званичник беше млад човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужност са пуно воље и енергиј 
 је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се ником, већ овој  
 што смераш, али имаш право — ја сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то ајд постави.{S} Ј 
ме вунице.{S} Па чипке и карнере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у не 
ра.{S} Он се попе на кола озго врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пре но  
м телу и бељаше као снег, отпоче љутито и набусито повезујући своју црну као „зифт“ косу на мал 
ињама преткане.{S} Оне ту остану вечито и лутају по помрчини.{S} За њих нема милости никад за н 
 па после да се суди и дангуби, а често и главу разбије ту сам своју или свом брату — суседу.</ 
адова који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} Званичник и 
и.{S} Јер колико њих изађе, толико исто и у кошници остане.{S} Немојте да будете простодушнији  
} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто и бристро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје ње 
ави, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено. <pb n="41" /> Изјутра он пошто се опремише  
 не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљ 
} Главна несрећа била је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страст за пићем.{S} Ракија,  
теновом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“ 
е приписује.{S} И они једу оно исто што и надничари кад су са њима, а кад су сами још и лошије. 
и ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држава.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето др 
је обесчастио.</p> <p>— Тако ћемо нешто и гледати.</p> <p>Од Ускрса до Спасовадне само је четрд 
ла, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас жена жњела, муж кос 
сестре.{S} Они су свуда одговарали тихо и мирно, како они ништа не траже, већ им је најглавнија 
као у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне ре 
 бићете обучени у најлепше стојеће рухо и далеко одавде 2—3 дана хода играће те у колу са много 
т, немилостив, самовољан, подал, свиреп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} Н 
м претурише све, пребискаше сваку ствар и направише читав вашар у згради, али нигде и ништа.</p 
еља, скоро при концу маја.{S} Дан ведар и чист као огледало.{S} Од рана јутра почеше крстарити  
 После једног сахата дође комшија Лазар и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху 
 говеда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба толико исто, и 
ти и милине.</p> <p>Сутра дан оде Петар и прими се у жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и же 
milestone unit="subSection" /> <p>Петар и Марта имају једно дете мушко.{S} Они живе у врло скуч 
> <p>Она се подвуче крај њега под губер и једнако плачући ређаше које какве неправде које се њо 
 и властима, на куповину и продају, јер и Марко беше увиђаван и свему вичан човек.</p> <pb n="7 
lestone unit="subSection" /> <p>Чедомир и Круна имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом  
о на живот.{S} Његов рад, ход, разговор и сви покрети личили су на покрете болесна човека, док  
днесе и ућутка.{S} Милорад отпаса појас и даде једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда 
и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — да се ретко што могло знат 
1" /> за појас, а десном усекњиваше нос и брисаше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у к 
ом у овом делу поможе му заливати купус и сву башту дотерати у ред.</p> <p>Живан каза својој Да 
{S} Савка ово изређа као какав дипломат и показа своје схватање о њиховој задрузи које је пуно  
рете је Живан који беше легао на кревет и само му се глава виђаше испод губера.{S} Испод његово 
а.{S} Нећемо.{S} Немамо кад.“ Рече кмет и одоше сви брзим корацима.</p> <p>Учитељ посматраше ов 
и па га поче превијати.{S} Мете га опет и чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата и она се отво 
урјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са сваким, <pb n="40" />  
а, то је највеће јемство за њихов живот и рад.</p> <p>Она се у намисли са њим разговара и смеја 
 је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 5000  
 Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и тражио савета 
родила петоро деце и просула свој живот и своју снагу — да мора радити више од оне, која није р 
ни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде вечити пример у вашем животу.{S} По 
таше он. „То је велика сума.{S} Петнест и сто, то је велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 
ислити — а не исказати, каква је милост и радост.{S} Одговори Даница смешећи се, па продужи...{ 
 из кола.{S} Дотераше кола у исправност и извукоше их на пут, за тим узеше оног јадника и метуш 
гом.{S} И ви осећате још ону пријатност и задовољство, памтите оне речи које сте говорили, и он 
ју на старешину, на његову неправичност и нечовечност.</p> <p>Једног празничног вечера, вечераш 
 и ову Даницу.{S} Он до крајности прост и наиван, а она до крајности лукава и препредена.</p> < 
 се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он затури по 
{S} Рад производи не само у човеку, већ и у свима животињама које раде саме за себе љубав — мил 
 по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} Упаде јој у реч Роса жена Ми 
а да ће се пограбити не само удовци већ и првоженци — да је испросу — али се преварила.{S} Нико 
ач кривице, Стојан Поповић, Илија Дуњић и Станија Цицовићка, сведоци.</p> <p>Стојан и Илија — з 
ilestone unit="subSection" /> <p>Мартић и његово друштво постадоше страшило светско.{S} Многе д 
чи осташе берући.{S} Тај дан, и сву ноћ и сутра дан превлачише њих двоица без застоја и одморка 
на, код њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим се оној Даници 
ена и деце по кући — нека побеже у собу и заклопи се, нека напоље.{S} Он разјарен као лаф јураш 
и слугама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити се јер ће главом 
ј млађи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за уста да не плаче.{S} Она га узе, однесе 
ује на груди.{S} Подмеће дроњке на трбу и прави се трудном — па то са неком жудњом посматра.</p 
ли кад би поред волова он писну у трубу и волови се поплашише јурнув под пут преко оне стрменос 
у би суму купио 1 добре вочиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо 
чи.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким,  
ија и зеленаша као муха у мрежу паукову и ту се са свим изгуби.{S} Научио помало радити, а имат 
едње речи а с погледом на борбу Иванову и њему полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш 
тучу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију се — у место да уче школу и течу знање.{S} На о 
 сваким ћу лепо да живим у пријатељству и љубави.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам 
Инокосни људи у великом су пријатељству и тесној вези са бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у 
ову пороци.{S} Људи наклоњени пијанству и нераду, хрђави су — али ко ји може бољим учинити?{S}  
 Вук разбојништву.{S} Гвозден пијанству и т. д.{S} Инокосни људи у великом су пријатељству и те 
илан полеће и лупи самим теменом о суву и тврду земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође много,  
 напушти све послове, па и матерњу негу и старање над децом својом.{S} Само ради у млекару — и  
нства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења док сте н 
нства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, и отрпићете велика искушења и мучења док сте н 
и ја никад нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш доћи 
азлика мањка, између сопственика, слугу и надничара, чини те се прави ушпарање 1. плаћа се радн 
 на врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начелника, па викну што је игде могла:</p 
ицима незнатна надница, 2. журба у раду и давање мање одмора и 3. даје <pb n="81" /> им се хрђа 
саше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и до 
а се са свим одрекну рада — па да краду и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико криви коли 
м, већ овој нашој назови браћи Милораду и Милану.{S} До скора они човечно поступаху са надничар 
великим болом издржала оволику неправду и смерно отишла код своје браће да оплакује своју горку 
ду зрело они берући преберу их и поједу и тако сврши се берба.</p> <p>Човек није запуштио имаће 
аседе.{S} Кад хајдуци наиђоше на заседу и почеше се пушкарати у ком пушкарању Вук погибе.{S} Ов 
срдно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал 
млађи заповеди слугама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити се  
енција (болест) појави се рано у народу и поче немилице сатирати све — а нарочито децу.{S} Она  
ета ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови грешници, што имају 2 
е Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све сусетке и суседи који окружују Перовић 
новрсних делова који се узајамно помажу и одржавају људски живот.{S} Н. пр. стомак хоће хране и 
т.{S} Сутра дан Панта би окован у срезу и након 2 месеца дана осуди се на 5 година робије.{S} Б 
 пред ногу.{S} Суруџија приђе већ близу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред волов 
рају о крађи и утаји — док преварбавају и прекрајају разне ствари за одело и обућу и т. д. дотл 
ају и туку.</p> <p>Људи то забашуравају и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима 
ња.{S} Они живе задовољно и само певају и веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути д 
гобно тело које као тешки ланац окивају и муче душу.“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим кор 
чеше они корети жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко кој 
ништа.</p> <p>Жене се сваки дан свађају и туку.</p> <p>Људи то забашуравају и боје се деобе као 
 својој деци.{S} Ђеца се једнако рађају и прирастају.{S} А ваше имање није тако велико.{S} Нама 
ха хлеба, и гледајући — како неки имају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, маст, сланину, вино 
ене шију, плету, везу, преду, гребенају и т. д. <pb n="21" /> Устане старешиница, па за тим све 
аже трошка и кад га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те им по који сребрник остане да  
 продају — један део узетог новца утају и за себе задрже га казав старешини мању количину или н 
 опремио и обуко.{S} Па по свом обичају и наоружао се и отишо мало код зета и сестре.</p> <p>Пр 
а брзо и неприметно погледа преко свију и виде: да сви одоше цркви на причес која је далеко пун 
е, и за благостање и удобан живот свију и свакога.{S} И сам је човек сличан задрузи, на њему им 
познаје сваког чиновника, сваког судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу,  
крадену сланину и месо, док пију ракију и вино, док се разговарају о крађи и утаји — док превар 
е пажљиво.{S} За овим служаше му ракију и нуђаше га да што ужина.{S} Учитељ је пио — али ужинат 
сиромаси и сироте дошли су да се напију и наједу — али сви за то морали су платити.{S} Сребрни  
ан се мало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару.{S} Мића пође — они га обоје испратише да 
 малом што плаче.“ За тим извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро  
рала је исплакати свој јед и секирацију и пристати да остане њена старија.</p> <p>У њиној кући  
руштво.{S} Пошто прими пушку и муницију и пође у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му  
оја дође сва доктором те изврши секцију и отпоче истрагу.{S} На прво место дођоше у хапс његови 
минути до сванућа, па да рани у чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше једна страшна сметња, је 
чарапе, појасове и т. д.{S} Да се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, и преко тога опет 
 оговарају, и завађају, да компромитују и осујећавају његове планове, једном речју — кад су год 
ире коју носи у рукама; уз огромну вику и псовку свега што је свето на земљи и небу.</p> <p>Њих 
једаред тога се одрећи и учинити велику и наглу промену — опасно је за здравље и живот сваког д 
кочи друга, па трећа обали једну врљику и уђоше око 30 њих.{S} Трешња у цвету, купус тек посађе 
мају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година старости.</p 
о крушке које су презрелиле на планинку и њене производе — од то доба Стоја постаде деци својој 
ше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и том приликом 
а трчао и куповао <pb n="82" /> и стоку и имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада 
(вињаге) сви уђоше у кућу па напослетку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре и спушти велику кот 
други вежу — трећи товаре на кола, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док друг 
 мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна запевк 
ити дете.“ За овим ухвати Стева за руку и викну: „ајде са нама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, ако  
 <p>— Бежимо овамо!{S} Увати је за руку и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ оне стазице,  
 таке се они међу собом узајамно потуку и посатиру.{S} За ово треба благодарити светој природи  
ши Иван, увидео је своју грдну погрешку и увидео је да је на крају своје очигледне пропасти.{S} 
 и његово друштво.{S} Пошто прими пушку и муницију и пође у своју чету Марко га зовну на страну 
и дође својој кући, узме пибодову пушку и опет се врати натраг — да се освети кучету и његовом  
ош 2—3.{S} Кад тамо млеко ври по пепелу и угарци погашени пиште као гује у каквом џбуну који је 
змем сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{ 
да остане бар штогод времена живом телу и души да се одмори.{S} То је са свим немогуће било.{S} 
и која се таласаше на њеном бујном телу и бељаше као снег, отпоче љутито и набусито повезујући  
кад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири године он се 
орову и крију се — у место да уче школу и течу знање.{S} На овај начин остају инокосници и без  
е, у наглости, у журби, у великом послу и т. д.{S} Они сви раде полако, али стално и савесно.{S 
ао хајдука — те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чи 
тно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p> <p>Мар 
де дотадања суморност његова са срца му и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке обаси 
 а друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила јастребова.</p> <p>Ова 
мре.{S} За овим седамнаести дан умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка  
.{S} Поверилац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућа 
постаде снужден и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код сво 
озден Перовић главни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини 
на снагу сточну, ни људску ни на спрему и алате није се чекало ни дангубило.</p> <p>Док други — 
бити из вида.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више делом но речима.</p> <p>Гледајте, д 
ме и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стевану и Миленку ђацима Милорадовим да остану, а он са осталим 
 Она изведе план да се то саопшти Ивану и да се ради на томе — како да се изврши развод брака и 
е у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му нешто шапташе.{S} Напослетку рече му гласно „ 
би то прикрио окрете се на другу страну и леже.</p> <p>Од овог значајног вечера, не прође много 
одиста сутра дан одоше обојица капетану и Милутин без и једне речи би примљен у потајнике да хв 
ређају шта ће која, већ раде што стигну и што је на реду да се уради.{S} Оне су се надметале шт 
рме са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу за ко 
ника па се онако преко воље мало осмену и одазва се овим речима.</p> <p>„Изволте!{S} О здраво,  
 коња судници“.{S} То рече па се окрену и пође.{S} За њим и остали.</p> <pb n="79" /> <p>„Оћете 
е браће да оплакује своју горку судбину и да камен по камен отискује из лепе грађе свог живота  
а свог судовима и властима, на куповину и продају, јер и Марко беше увиђаван и свему вичан чове 
а које раде саме за себе љубав — милину и <pb n="13" /> задовољство.{S} Па кога мрзи да ради, т 
} Ови лопови — док једу крадену сланину и месо, док пију ракију и вино, док се разговарају о кр 
 не одазва.{S} Они почеше палити машину и пипати око кола — док нагазише на човека.{S} Пипнуше  
 — а шта је тек остало за младост бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе осећаје — срце 
ћи ка заходу, а вечерњи поветарац дахну и освежи свако живо створење, која су се од огромне при 
> <p>— Човечност кад ми помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а зашто  
Милан старији брат Мићин.</p> <p>— И њу и њу.{S} Него шта!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да 
елу, врло се хрђава брига води о чувању и неговању мале деце; али то не шкоди толико, као знатн 
ављајући по извесан део зараде у штедњу и тиме су осигуравали будућност своју.</p> <milestone u 
у.{S} Чим уђе у судницу — он скиде капу и уђе у канцеларију.{S} Званичник прелиставаше дневник  
аш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни у че 
а, који га познадоше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога живота.{S} Узеше с 
 шта ћеш, хоће људи да заједу надничару и раднику, па од тога да се обогате.{S} Ко је год тако  
о први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири године он се промени.{S 
ад пороси киша — он дође у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ограде око које 
близу <pb n="63" /> куће у једну кошару и управише своје погледе на кућу.</p> <p>У кући се не ч 
 њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни у чем не леж 
актера — нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и с 
а се обују и преобуку деца, да се оперу и умију, и преко тога опет да остане бар штогод времена 
лиција дознати — па ће за њима у потеру и дете ће убити зликовци.</p> <p>„Добро брато, ја одо’  
 он је некад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири год 
е детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним црвима и инсектима.{S} Уклоните те су 
</p> <p>У јутру, обе жене одоше доктору и добише уверења са повеликом поштедом.{S} Мисли ли су  
жи воловима, дотле Спасоје наложи ватру и пристави лонац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чекаше да 
еца су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница се откану више моде и посећ 
ему, и увек су му се исповедали: шта су и где починили, сматрајући то као олакшицу свога греха. 
вакве и овом подобне примедбе падале су и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто  
Све ове ствари које су узимали — они су и доносили и ту код њега остављали.</p> <p>Водити корес 
ели на много различитих делова, тако су и умови људски различити.{S} Као што су сви делови чове 
ислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра  
 Он устаде — те заклопи врата на вајату и понова се врати у кревет...</p> <milestone unit="subS 
ту са дуплом ценом своје-ручно написату и потписату.“</p> <p>„Ја истина, Перуника му је писмена 
} Одговори Цинцарин, окренув леђа кмету и оде у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто кроз стегн 
а десном гурну нож свој у гркљан детету и закла га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве  
т се врати натраг — да се освети кучету и његовом домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче га осет 
не овршена на време већ чекати кишовиту и магловиту јесен — док све миши појели, закисло и истр 
 тог детета Иван и отеро своју закониту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколи 
 захтева од разума.{S} Разум тражи исту и заповеда очима да га воде, ногама да носе, мирису да  
њу напитом, почне купити камење по путу и потезати се на куче са разним и врло гнусним псовкама 
г и разбацати њихове делове по дворишту и буњишту — који ће се за извесно време повлачити па и  
 ни видио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има как 
живота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете делити пр 
а својим отровним зубима подгриза срећу и благостање роду људском.</p> <milestone unit="subSect 
милом сину — да им саопшти њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су тре 
нима.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама свима на равне делове, јер в 
гу њиву“ коју је Вук продао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу за то што су били у свађи.{S} И 
женског, који се односи на одело, обућу и чистоту.{S} Ове врло важне намирнице које су у <pb n= 
рекрајају разне ствари за одело и обућу и т. д. дотле њихови пси својим сигналом јављају свачиј 
ца сроством везао.{S} Позваше га у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести — па одмах спреми 
 софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе најлепше везене чарапе — те му их тури преко к 
кон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виногр 
година има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужност, прво за покојном мајом (Је 
е познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</p> <p>У саму је 
> <p>Ружица донесе на послужовнику кафу и воду — са једним стаклетом љуте ракије па оде — они п 
{S} Док рађаху они надницом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико к 
ипнуше га.{S} Беше врућ.{S} Ослушкиваху и чу се дисање помешано са крчањем.{S} За овим изручише 
су се много ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто продали од главног, али опет имађаху доста  
човеку.{S} Извршио опасну крађу у новцу и неким стварима, и кад је се домаћин куће јавио и викн 
е човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то он мора да ч 
од. старости, долазе кући, хватају децу и тучу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију се —  
вади из џепа неку скучену подебелу жицу и дође пред врата Симиног фајата.{S} Мете онај тел у ру 
 дотрча Милица носећи у рукама обраницу и лупи Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад  
b n="52" /> наплати добро своју надницу и осигура кућу са лебом за 15—20 дана па сутра опет мес 
ора да нагони волове на изниклу пшеницу и овраћајући волове да погази скоро половину пшенице —  
миног фајата.{S} Мете онај тел у рупицу и нави два три пут.{S} За тим извади па га поче превија 
 у школу, мајка ће њему купити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкају 
стро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди се и поче зверати по ко 
ас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна запевка, ова жалосна  
днесе пред Бога правде своју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год казивала невиност своју — ник 
 рукама држећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мало постарији човек, обучен 
војих сељана за одборника, за тим одмах и за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове  
и сломи врат онда гледаоци прсну у смех и пошалицу, гледаоци то су нерадници и сиромаси.</p> <p 
Марко спреми два коња у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим ко 
иго обаљена врежна трешње — поткресо их и окрепио, па и купус, који је стручић са свим ишчупан  
е на грозду зрело они берући преберу их и поједу и тако сврши се берба.</p> <p>Човек није запуш 
е?{S} Цвећа.{S} Или рада својих здравих и снажних руку.{S} Не!{S} Ни једно ни друго.{S} Већ про 
т место да иде на рад чека стоку других и хвата је — и по други пут наплаћује оно што је јуче н 
ела и мрава.</p> <p>„Чувајте се од злих и хрђавих људи.{S} Оружје ваше против њих нека буде љуб 
"129" /> врло гадних — али најпотребних и најсветих.{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за  
д, да се одвоји <pb n="83" /> од бедних и невољних, тај остане последњи кад се окрене „на левок 
ер као такви лаћаће се свију дозвољених и недозвољених срестава да постану господари вашег добр 
илног, веђа густих и црних, очију црних и бистрих као кристал.{S} Једном речи речено све дражи  
х, бркова густих а кратких; зуба ситних и честих; врата кратког, плећат, снажан и развијен потп 
Марко виде.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати коња, на коме јахаше вођевина, за узду — па по 
оваца — па је пред деобу отишо’ код њих и затражио квите.{S} Они повериоци писали су квите са н 
а“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће њих и поделити.{S} Они тучу све оне, али њу ни малим прстом 
<p>Водити коресподенцију са већином њих и радити ма какав рад, не може се никако проћи а да се  
оје жртве и да прави разлику између њих и добрих па само добрима да чини зла те да га ови вечит 
о вас је данас.{S} Узмите пример мудрих и вредних пчела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих 
олећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад с 
рвно-белог, носа правилног, веђа густих и црних, очију црних и бистрих као кристал.{S} Једном р 
ништа продавао — јер многи донеше новац и одведоше своју стоку — само остадоше још 4 Милорадова 
вакоме послу вична и досетљива.{S} Отац и мајка осећали су се срећни — што су тако чељаде умели 
се.</p> <p>— Коју то!?{S} Повикаше отац и мајка.</p> <p>— Ја хоћу Даринку Сретенову.</p> <p>— Х 
або је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека побегне.</p> <p>— Ја ћу радити 
м стојаше Иван и Цмиљка Перовићи тужиоц и оптужена.{S} Даница Перовићка <pb n="117" /> сведок,  
ими кметство од Марка), општински викач и два одборника.</p> <p>Назваше Бога, и сви се редом зд 
разговора код једне коне, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и  
о овог часа.{S} Тако говораше кроз плач и јецање кмет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и позва 
тина, истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> <p> 
 /> власт.{S} Ти Петре жандарм да чуваш и помажеш власт.{S} Ти Милутине потајник да ме хваташ.{ 
ана кукуруза.{S} Око ње се врзма гајдаш и ујдурисава своје кораблице -— из даљине хоре се двопе 
 После она два који сиђу метуће у салаш и свршена посла“.{S} Предложи Милан.</p> <p>„Тако ће на 
као анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу болест.</ 
 мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{ 
 веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазлених створова.</p> <p>Мес 
.{S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покажеш — да га водиш.{S} Онда би н 
реха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне по неки пут помишљајући да су то чибучићи од 
 ни рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S} Клетва покојног Бате постигла нас је...{S} Ш 
ичари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — на почек.{S} Пови 
еда.{S} Сваки члан његове породице пуно-и малолетан имао је своје дужности које је тачно вршио, 
ече, 2 овце и т.д.</p> <pb n="49" /> <p>И зар самац има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њ 
ама од стране сиромашних суседа.</p> <p>И отпоче крађа и расипање.</p> <p>Људи, који терају как 
ешине Марка и његова сина Ивана.</p> <p>И Марко је испродавао нешто имања задржав најбољи део с 
е ја сирома морам носит изједна.</p> <p>И ако досад нисам ништа крао, гледаћу да украдем ову кв 
са коњима — и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и 
ће му дете и све кућане поклати.</p> <p>И ми му продадосмо волове.{S} Шта учиних кукавац сињи!{ 
 се прода.{S} То је најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицош 
ако је Марко први пут предложио.</p> <p>И тако се радило.{S} Радило се са великим натезањем и н 
руго што му је нужно и потребно.</p> <p>И да сведемо сада своје погледе и назоре.{S} Довде смо  
дана има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном одреди се претрес.</p> <pb n="67" /> 
„Како да не би, Бог ти помого!.</p> <p>„И то у коњанике.</p> <p>„Немам коња. </p> <p>„Ја имам д 
„Тристу динара“ рече механџија.</p> <p>„И први други пут, и нико више.{S} И, и, и, и трећи пут. 
е је он ни прод’о већ Перуника.</p> <p>„И то за петнајест дуката.</p> <p>„Је ли издала тапију?< 
<p>„То је прилично велика сума.</p> <p>„И не би била, господине учо, да је као што треба.{S} На 
</p> <p>„У пољу.</p> <p>„И коњ.</p> <p>„И он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и једног одборни 
е су ти волови?</p> <p>„У пољу.</p> <p>„И коњ.</p> <p>„И он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и 
ђаше Ружица а Марта је прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то 
уди, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина 
срда порода.{S} Као што смо напоменули, Иван је сухопаран на спрам свачега па и на спрам тога.{ 
у кућу упадоше два наоружана човека.{S} Иван скочи и крв му се следи — па задрхта и отпоче.</p> 
ци.{S} Не баш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Даринци милосне послатке, које  
S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати 
н воли, тај ће добити песницу у нос.{S} Иван је све ово чинио без страха и бојазни — заклоњен з 
 — али опет беше тавна и мрачна ноћ.{S} Иван помого те се намирила стока и ушо у кућу, запалио  
тију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару 
 певушкајући и милујући нешто у сну.{S} Иван је неприметно дошао и сео на праг свог вајата и сл 
 Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке мил 
шку.{S} Све занеми и утиша се.</p> <p>— Иван отпаса појаса — али од силног треса и дрхтања, не  
крив велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уздахну — она није крива ништа ја сам крив.{S} То  
ануше две пушке у рукама два хајдука, а Иван и Даринка скљокаше се на прочевље.{S} Деца ударише 
дана када је пресуда постала извршна, а Иван се венча <pb n="118" /> са Даринком Сретеновом.{S} 
за девојку.{S} Тек се они зауставише, а Иван као ветром ношен — ухвати Даринку за руку.</p> <p> 
 и нехотице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим рукама раскопча <pb n="105" /> дугмета 
миривала стоку са своје две ћерчице — а Иван је отишо у виноград да обере неке чардаклије (виња 
 мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у сретање.{S} Руковаше се па у о 
из пустог кристољубља, увери Даринку да Иван није способан за плод деце — јер три године како с 
ше други.</p> <p>— Шта оћете.{S} Повика Иван пренеражен.</p> <p>— Мало парица, повика први.</p> 
 као Даринка.{S} После подужег устезања Иван рече да „бегенише девојку“ и девојка узе јабуку са 
ла кокош.</p> <p>За сво време разговора Иван није смео погледати у очи Мићи.{S} Он је само глед 
е дело на видело, да је због тог детета Иван и отеро своју закониту и као злато чисту жену Цмиљ 
де добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван са устезањем.</p> <p>— А што питаш!?{S} Да ниси ти 
18" /> <p>— Какве су душе бато — запита Иван унук му — а најстарији син синовца му Марка — који 
тка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван као каквим дрвеним устима, јер немађаше у њима ним 
и динара — више ни паре немам — промуца Иван дрхћућим гласом.{S} Чим он заврши, плануше две пуш 
спод Дарини руку — а на место њено дође Иван који је обема рукама притиште на своје бурне груди 
есењег празничног дана разговарао се је Иван са својом стрином Даницом, која говораше: да је он 
исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршивао својим противницима.{S}  
ко ни поменути њеним родитељима, јер је Иван постао у последње време извикан као по све покваре 
к Даринка спреми нешто на тигању, дотле Иван донесе пршуте, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. 
 не би било право.{S} Сад од Петровадне Иван неће више ићи у школу па нека се он дода чобанима, 
ного жена, девојака и људи трудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ову Даринку — овог анђела љубав 
е се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван оженио — опет је се са њом морао састати бар у мес 
 Сви су се надали, да чим она роди дете Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и она роди мушко  
 да дјете — па опет се може удати, рече Иван смешећи се и гледајући шта ће она на то рећи.</p>  
Ја сам изабрао девојку овде близу, рече Иван смешећи се.</p> <p>— Коју то!?{S} Повикаше отац и  
„Бога ти јеси ли је скоро виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по ноћи биле заједно“.{S} Од 
ића сестра.</p> <p>— Ја је не знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} По 
Бога ти — зар она мене баш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љубљења оног пукета.</p> <p>— 
/p> <p>— Чисто ми је сад лакше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} 
 месеца — а пред духовним судом стојаше Иван и Цмиљка Перовићи тужиоц и оптужена.{S} Даница Пер 
ињаге) сви уђоше у кућу па напослетку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре и спушти велику котар 
 коњима — и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и н 
 се скоро три године, како заједно живи Иван са својом Цмиљком.{S} Обоје младо; обоје здраво; с 
 примећава одлазак њене свекрве.{S} Али Иван постаје све несноснији и самовољнији.{S} Постао је 
Спасовадне само је четрдесет дана — али Иван са својом Даринком не би срећан да доживи тај дан. 
дим — тако је ваљда суђено.{S} Одговори Иван тужним гласом гледајући непомично право у земљу.</ 
је дужност да ми одговориш.{S} Одговори Иван чисто заводњелим очима.</p> <p>— Нисам ја крив, та 
тити.</p> <p>— Добро — добро — одговори Иван, ухватив Дару руком око врата и обоје се по неколи 
ен ову комендију извео.</p> <p>Дознавши Иван, увидео је своју грдну погрешку и увидео је да је  
ри године он се промени.{S} Сад ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недељ 
 је ужасно.{S} Остаде им најстарији син Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две 
 је утврђен.</p> <p>Једног дана поранио Иван у поље, па онако усамљеног обузеле су га неке чудн 
 <p>— Па чија је?{S} Повикаше радознало Иван и мајка му.</p> <p>— Милоша Мартића сестра.</p> <p 
—- да су измирили „крвну освету“.{S} Но Иван је био некако сувопаран према њој.{S} Није прошло  
 Под морање ништа не може бити.{S} Опет Иван.</p> <p>— А нарочито удаја и женидба — додаде Стој 
 ђеде ти! камо те — оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђе у кућу убрисајући сузе.</p> <p>— Коко 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иван је се оженио одмах, после познанства са Даринком.{ 
и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а се.</p> <p>— Теби има 
је ипак добила за своје планове.</p> <p>Иван је леп момак — Даринка још лепша девојка.{S} Али з 
умртва метула јој главу на прси.</p> <p>Иван киптећи од неке неописане радости дрхтао је — и об 
ед тарка ватру те се кува ручак.</p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за п 
оше у кућу па напослетку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре и спушти велику котарицу грожђа кр 
која са њима тако мудро управља“</p> <p>Иван није ни полугодишњицу дао своме оцу — а и мајка му 
сила га за законог наследника масе пок. Ивана Перовића — поставив му стараоце на имаће.{S} Миле 
јачица Даница знала је то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше ку 
.{S} Ово се може са правом применити на Ивана Марковог јединог сина.{S} Он је постао прави нева 
ег кућнег старешине Марка и његова сина Ивана.</p> <p>И Марко је испродавао нешто имања задржав 
ла још у раној младости, сад имају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а  
ића хтео да устане иза софре, он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што рече?</p> 
 није хтео ни једну чашу више попити од Ивана и тако обојица су се били прилично пићем загрејал 
 заборавио — да му сестра није тамо код Ивана, па се лепо опремио и обуко.{S} Па по свом обичај 
е пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Иг 
— како да се изврши развод брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и план је утврђен. 
осле малог ћутања отац отпоче.</p> <p>— Иване, ја сам казао Лазару (првом комшији) да дође.{S}  
<p>— Кога тражите!</p> <p>— Тебе, газда Иване — повика један.</p> <p>— Везуј се! — повикаше дру 
аво у земљу.</p> <p>— Није лепо од тебе Иване — што сви нанијо таку љагу на част моје сестре и  
 почивке Мића отпоче.</p> <p>— Нисам те Иване виђо одавно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не зна 
 се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до скора ниси ти био тако разуман и њежан на спр 
ли најпотребних и најсветих.{S} И ти си Иване тај уд „гадни“ али си за свет од нецениме користи 
а ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се 
својом сестром Цмиљком, па после остали Иванови противници који су се још за младости његове св 
>Даринка није умела да цени неваљалство Иваново.{S} Ваљда утицајем своје тетке Данице — она је  
брена Мандића — кад је изашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшире у рукама, како је одма 
 својој пресуди и поништи брак у корист Иванову.</p> <p>Цмиљка је са великим болом издржала ово 
 и она роди мушко дете на велику радост Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Дари 
 На последње речи а с погледом на борбу Иванову и њему полетеше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и  
огло да има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништа.</p> <p>Обрен се закле, да он ниј 
сваком случају може неко наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било врло непријатно за девој 
е од мушкараца који би у њу бленули.{S} Ивану је она постајала све милија и дражија тиме што га 
 извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе кутију и з 
ћи му у крило.{S} Отимаху се често руке Ивану — да је помилуши по ножицама.{S} Али је се јуначк 
ок.{S} Она изведе план да се то саопшти Ивану и да се ради на томе — како да се изврши развод б 
озима поклонила своју невиност ожењеном Ивану.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за д 
е тетке Данице — она је овако мислила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њега?{S} Онакав дива 
то имања задржав најбољи део своме сину Ивану.{S} Он, па и син му скоро ништа не раде, а живе м 
и народна пословица „Каква клада, такав ивер“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може 
„Каква клада, такав ивер“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са правом применити 
 деца које је потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвнета самим челом и беше обливено сво у к 
е, и њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима, али пази са које ћеш стране доћи. 
 да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати  
 у трећу код начелника, па викну што је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једни.{ 
ена му и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у њој склони 
е старији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми истиног Бога:{S} Данас 
ше на прочевљу —- радећи свака нешто са иглама и ни једна не хте да одбрани млеко које пола иза 
чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали би 
д до сад догодило, то је била само пред-игра, а сада настаје главна трагедија која ће се на рас 
pb n="57" /> гледати ђецу своју како се играју по рају — но трпети ово тегобно тело које као те 
еку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким непознатим миљем — с 
помодно и чисто.{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је морао играти онако како му Даница свира 
Даница се откану више моде и посећивања игранки већ је само гледала децу своје двије очи.{S} Жи 
лина.{S} На сваком скупу, на сабору, на игранци он мора истакнути своје „Ја“.{S} Ко му пребаци  
хна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи провео неспавајући.{S} Опијао  
 и шалити се.{S} Слушати музику уз коју играте — осећати мирис цвећа, — пријатност вина и сласт 
е боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Право в 
 је нерадо ишо на игранке, али је морао играти онако како му Даница свира.</p> <p>Пошто је Жива 
јеће рухо и далеко одавде 2—3 дана хода играће те у колу са многобројним светом оба пола, такођ 
а, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Ст 
лужбе Божије остао цео свет у весељу, у игри и песми, у шали и смеху пијући и разговарајући се  
огла ни кошуље да му оперем како треба, иде поцепан и нечист као какав убоги.{S} То убија понај 
> <pb n="120" /> <p>Други и трећи дан — иде се пријатељима, пева се и весела и напија се чаша у 
> за комишиоце.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет много што шта могао измишљати.{S} За  
 рече Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S} Њему пак нар 
ом за 15—20 дана па сутра опет место да иде на рад чека стоку других и хвата је — и по други пу 
ш са мном сутра а сада нека Стева, нека иде са ујацима.{S} Упаде у реч Ружица милујући га шаком 
>„Ћути брато!{S} Нека га, нека га, нека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђетету ништа учинит 
више кошаре, сретоше се две жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на мотци кошуље.{S 
У колу је свуда први.{S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек има свега доста 
боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван са устеза 
акав ивер“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са правом применити на Ивана Марко 
 <p>У том свану.</p> <p>Сад треба да се иде у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други толи 
остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба,  
ивот преко лета ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови грешници, 
че и. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{ 
ко Даринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} Он се опет врати натраг 
рува немилосрдно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језг 
ко је кућни старешина и скоро сваки дан иде на позив власти и судова.{S} Он као такав треба да  
, на гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свршава послове за све.{S} А њих осам раде изједн 
 време.{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде на позиве власти, тај исти на весеље, на жалост, на 
а кучад саопштаваху једно другом.{S} Он иде полако носећи своју мотику преко рамена — нешто дуб 
аслуша усмено, па нареди — да цело село иде у потеру за хајдуцима.{S} Чим он то нареди дође му  
е и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје стопице како шарају по њему, ломи лед 
 сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а 
играш и да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} 
ило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећа срећа и радост.{ 
ло ме нешто под ложичицом, па немогу да идем.{S} Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне брже па одоше“ 
окрасти народ за ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти још в 
 опадати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је него смрт.{S} Ја са 
 буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе —  
омшији) да дође.{S} Но дед спреми се да идемо на <pb n="107" /> једно место, да ти испросимо де 
а ћеш ти овде изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам ос 
ушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди са овим људима слободно.{S} Ово су ујаци твоји, ти  
е хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати  
енити нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, па иди те се спремај.{S} Викну отац љутито.</p> <p>— Али ј 
ему само кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88" /> треба тражити у за 
ти не мож’ наћи код приватних лица, већ иди код начелника па нека ти да државни новац те откупи 
у болест...{S} Немо да буде друкше, већ иди па се спреми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја не 
ћи им се, и њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима, али пази са које ћеш стран 
 одборника, и рече:</p> <p>„Вас двојица идите у поље, те потерајте сва 4 вола и коња судници“.{ 
 пићем.{S} Ракија, то им је био највећи идол на свету.{S} У главном, и они су били на прагу про 
 количину или нижу цену.{S} Други опет, иду на вежбања војна сами или са стоком, па траже трошк 
нај млађи заповеди слугама и Савци — да иду и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити 
ејали неколико оџака поврћа, и место да иду, да раде код имућнији под надницу која је до душе с 
 и изнурености заплећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за све и на је 
реме на њих.{S} Овако се сви траже, сви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, а 
илан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуруз и п 
у мајском вечеру.{S} Две чутуре једнако иду од руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{ 
убу довикивао рабаџије који му у сусрет иду да се склоне у једну страну пута.{S} Његово свирање 
нутак да покуша извршење свог плана.{S} Идући оде код Миладина и саопшти му за тај тренутак.{S} 
 стакло, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним сокацима, чији пролаз сеоска куча 
сопственика његове дуге њиве.{S} Са њим иђаше сва његова задруга.{S} Пуна волујска кога возаше  
ће је волети.{S} Несрећна тетка Даница, из пустог кристољубља, увери Даринку да Иван није спосо 
ога се реда много одустало.{S} Јетрове, из почетка жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д 
о може помислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па и да с 
 где га снага нагло почиње издавати.{S} Из собе није никуд излазио.{S} А свако вече скупљао је  
 гајдаш и ујдурисава своје кораблице -— из даљине хоре се двопеви мешовите младежи; довикује се 
Како се то може помислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{S}  
 недара овај пукетић цвећа — извадив га из мале торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p> < 
е, у томе што је чинио добра сиромасима из чије се средине једино рекрутују лопови.{S} Али није 
н и прибран.{S} Јеша је од изласка свог из војске одмах узет од својих сељана за одборника, за  
ду и они у собу и да се никако не усуде из ње помолити се јер ће главом платити.{S} Онај стариј 
.</p> <p>Чедомир, чим се подели и изађе из задруге, он паде у канџе интережџија и зеленаша као  
а помоћ, непознати зликовац гађао га је из пушке и тиме учинио покушај убиства а пре свега да м 
о јој даје онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад с 
загледао? опет мајка.</p> <p>— Она није из овог села, већ из Г...</p> <p>— Па чија је?{S} Повик 
ку судбину и да камен по камен отискује из лепе грађе свог живота — те да што пре однесе пред Б 
вку ћерку једног сиромашног оца и мајке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се потпуно 
ој, и плуг, све су то машине састављене из више делова.{S} Наместите воденицу са свима својим н 
} Јер нико не може изрезати оне злочине из душа њихових, које су оне своје вољно урезане.</p> < 
ја је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из раније решио, да квиту украде пошто по то, па је то  
 грашке, а уздах за уздахом отискује се из њених болних груди као стене низ какву огромну стрме 
 осечно, за тим додаде: „Ви сви изласте из собе“.{S} Они изађоше.</p> <p>„Слушај“ окрену се Мил 
 воћњаку, одакле носаху воду многе куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду правио мајстори 
 Вук.</p> <p>Деца су видела где изађоше из зграде ови људи — и пођоше право у њу.{S} Кад имадош 
намери да му заустави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете и трчи у ку 
’о неку тичурину.{S} Док Миладин извади из џепа неку скучену подебелу жицу и дође пред врата Си 
ту их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара овај пукетић цвећа — извадив га из мале торби 
прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих ји из затвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да тур 
иче, и што треба за Стоју — да се плати из куће — а она нека гледа свој посао.</p> <p>„То не мо 
ку са 10 дуката.{S} За тим осуше пуцати из пушака, певаше вечераше и пише док и освануше.{S} У  
ваља.{S} И они раде, то не треба губити из вида; раде имање наше надницом или наполицом — али н 
м ја делио.{S} То немојте никако губити из вида.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више  
проклет да си.{S} Земља ти грешне кости из себе избацила, нека их пашчад глођу.{S} Да сам узео  
ти своје вочиће — па не носити дрва чак из планине на својој грбини, и опет пребацивање и подоз 
ворењу па и стварима.</p> <p>Стоја, док из задруге одјеваше децу, била су јој увек одевена, обу 
S} Кад дође близу до на сто метара, док из те двоколице писну танак глас мале трубице.{S} То је 
та, и тек што изађоше пред зграду — док из амбара помоли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Је 
врежна од кромпира и бостана.{S} Ја сам из наднице то све купио и посијо — па да ми ти таманиш. 
 поступком деца отискују камен по камен из свог органа свог механизма, која ће и најмања олуја  
 познали Обрена Мандића — кад је изашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшире у рукама, ка 
ешином женом) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски рад, п 
умња пала на нас — да смо ми то убиство из освете спремили.{S} Одговори Милан.</p> <p>— Тако је 
јим је био у свађи, јурне на њега онако из ненада куче и толико <pb n="66" /> га уплаши — да је 
сио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало из раменица!{S} Гле остаде на риби?!{S} Ала је смочи зг 
 ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из школе.{S} Сковчала му руке око врата па цмака ли га  
делу рада међу члановима, већ се обично из околине гунђало и шаптало: „Никакав рад — а оволико  
но са крчањем.{S} За овим изручише жито из кола.{S} Дотераше кола у исправност и извукоше их на 
 је до 30 које мушко које женско, нешто из куће а нешто надничара — осуђиваху жене и доведоше з 
} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали назоби их и 
ка.</p> <p>— Она није из овог села, већ из Г...</p> <p>— Па чија је?{S} Повикаше радознало Иван 
{S} Довде смо мислим изнели верну слику из које се види како страдају самци и инокосни људи.{S} 
 држећи чакшире у рукама, како је одмах из вајата изљегла Цмиљка са расплетеном и разбарушеном  
 он им не даде објашњујући им онај стих из светога писма који вели: „Чините добра тајно и зато  
озден, Милутин, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а нарочито од како му умрије добра домаћица 
 са оне стрмености и саужава га.</p> <p>Из даљине чујаше се топот неке двоколице, које се прибл 
кошуљу.{S} Викну млађи.</p> <p>Овај узе иза силава мали ножић оштар са обе стране и поче са нед 
.</p> <p>Тек што је Мића хтео да устане иза софре, он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са м 
о свали као кожу са овце, за тим извади иза силава малу гвоздену кукачицу те закучи за усијане  
а и поротник а скоро највише председник изабраних судова за деобе — како он говораше — несрећни 
да се узме оно што срце хоће.{S} Ја сам изабрао девојку овде близу, рече Иван смешећи се.</p> < 
вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђео.</p> <p>— Па  
ристајем да будем кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и разреши.</p>  
, као пожар.</p> <p>Даница већ стиже и, изагна овце које починише за непуних 5 минута огромну ш 
једна не хте да одбрани млеко које пола изађе и просу се.</p> <p>Док скиде оно млека са ватре ш 
урнуо синчић њене јетрве Милице.{S} Она изађе на поље и поче га тражити.{S} Као лафица разјарен 
 коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он затури порожје и пусти волов 
у шаке.</p> <p>Чедомир, чим се подели и изађе из задруге, он паде у канџе интережџија и зеленаш 
е везан и рзао непрекидно.{S} Званичник изађе на поље и запита кмета Јанка који ту стајаше.</p> 
две три квочке са малим пилићима, и док изађе на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{S} Кад 
е се па у образ се пољубише — у тај мах изађе и његова сестра т. ј. назови сестра те се и она с 
и враже, пуче глас по делом селу, одмах изађе дело на видело, да је због тог детета Иван и отер 
кад буде време деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико исто и у кошници остане.{S} Немојте да бу 
 Промуца Вук.</p> <p>Деца су видела где изађоше из зграде ови људи — и пођоше право у њу.{S} Ка 
одаде: „Ви сви изласте из собе“.{S} Они изађоше.</p> <p>„Слушај“ окрену се Милораду. „Паре ћеш  
чевље.{S} Деца ударише у врисак — а они изађоше на поље и изгубише се у помрчину.{S} После једн 
ше никога.{S} Отворише врата, и тек што изађоше пред зграду — док из амбара помоли се двоје дец 
му — мало њежним тоном, и питање његово изазва покрет код свију — од којих многи почеше плакати 
али се опет уђе у траг.{S} Док јетрвице изаткаше неке врло фине сукње и кецеље од саме жице и в 
ука за платно и плати једној жени да му изатке, купи деци материје и фланела те их обуче и прео 
Одговори Милорад. „Наксутра ћеш ти овде изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде пос 
p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим.</p> <p 
и лично познали Обрена Мандића — кад је изашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшире у рук 
знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из школе.{S} Сковчала му руке око врата па цмака 
 ништа плитко“.{S} Рече један који беше изашо на јарак пружајући прст у његову мотику — коју је 
да си.{S} Земља ти грешне кости из себе избацила, нека их пашчад глођу.{S} Да сам узео Даринку, 
ве милија и дражија тиме што га је више избегавала.{S} Њему беше за чудо, откуда таква немарнос 
омисли на грех.</p> <p>Тешко оном, који избегне казне за своја дела од закона људских, па мисли 
ом месту будеш сталан и присебан и тако избегнеш оне незгоде, које ти се сваког тренутка и нехо 
 од закона људских, па мисли да ће тако избећи и казне Божије.</p> <pb n="18" /> <p>— Какве су  
<pb n="8" /> биле неминовне и морале су избити.{S} Кад је ко говорио какве скарадне речи, или р 
ретенову.</p> <p>— Ха, ха, ха.{S} Дивна избора.{S} У шта се он замлатио.{S} Примети отац смејућ 
зварају, и тако сложише се да их подели избрани суд.</p> <p>Девет судија, председник и деловођа 
има Дариним и завуче обе руке у њих.{S} Извади дојке које се у оном заладку засијаше као лабудо 
 те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади своју пећанку (кубурлију) узев за предњи крај —  
доњи део свали као кожу са овце, за тим извади иза силава малу гвоздену кукачицу те закучи за у 
 у рупицу и нави два три пут.{S} За тим извади па га поче превијати.{S} Мете га опет и чагрљну  
, а једна оном малом што плаче.“ За тим извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван с 
у углед’о неку тичурину.{S} Док Миладин извади из џепа неку скучену подебелу жицу и дође пред в 
би га у руку.{S} Мића ништа не рече већ извади двоје по пола динара и мете на софру.{S} Док се  
би и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара овај пукетић цвећа — извадив га из мал 
х извади из недара овај пукетић цвећа — извадив га из мале торбице што јој о руци висаше и пруж 
ду па гурне у врата свог подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах дође на  
вима и инсектима.{S} Уклоните те суве и изваљене шљиве, па командујте им нека се поверу свака н 
 први.</p> <pb n="84" /> <p>Милорад као изван памети гледаше час у једног час у другог.{S} Онај 
е могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако сложише се да их подели избрани суд.</ 
и, којој она беше највећи узрок.{S} Она изведе план да се то саопшти Ивану и да се ради на томе 
рко спреми два коња у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коње 
 оно што је јуче наплатио.{S} Тако овај изведе живот преко лета ништа не радећи, а зими иде у к 
љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</p> <p> 
је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару.{S} Мића пође — они г 
е Круне, која беше послушна и верна као извежбано куче али само беше много пипава (спора у посл 
оданио и сам Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћ 
 месеца — но што је Обрен ову комендију извео.</p> <p>Дознавши Иван, увидео је своју грдну погр 
живели лепо и спокојно — остављајући по извесан део зараде у штедњу и тиме су осигуравали будућ 
 живота његовог заступао га и помагао у извесним приликама.{S} Не прође ни пуна година како он  
е по дворишту и буњишту — који ће се за извесно време повлачити па и погубити.</p> <p>Свет је о 
ако није могао <pb n="59" /> да краде у извесном добу година — он је се издржавао кривоклеством 
риво <pb n="99" /> одбијала, али она га извештаваше да она све прима са пуно радости.{S} Па и о 
погоршавала.</p> <p>Званичник летимично извиде и саслуша усмено, па нареди — да цело село иде у 
— где сушаху сељаци шљиве.{S} По где се извија дим од паре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху  
ма, јер је Иван постао у последње време извикан као по све покварен младић.{S} Но Даринку је ип 
о да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи узроке — како су те погрешке <pb n="8 
е управљати кућом, а незадовољство поче извирати међу задругарима.{S} Ђаво баци камен спотицања 
 обуче лепу чохану памуклију.{S} Она је извлачила много које шта на рачун проводаџијског посла  
осмену и одазва се овим речима.</p> <p>„Изволте!{S} О здраво, здраво исписниче!</p> <pb n="69"  
у плаћате.</p> <p>Виноград беше најбољи извор за новчане издатке кућевне, али се рађаше како ва 
 затражи наплату — а за овим и полиција извршење пресуде.{S} И Гвоздену оде све имаће кретно и  
} Сад му беше настао тренутак да покуша извршење свог плана.{S} Идући оде код Миладина и саопшт 
 му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена и м 
ве деце и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за тренут ока, нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пре 
Ивану и да се ради на томе — како да се изврши развод брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њему је с 
авише власти, која дође сва доктором те изврши секцију и отпоче истрагу.{S} На прво место дођош 
 и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршивао својим противницима.{S} Ако се који ухвати у  
 како је Цмиљка код ње признала — да је извршила обљубу са Обреном Мандићем.</p> <p>— Станија с 
 зликовац напао на кућу овом човеку.{S} Извршио опасну крађу у новцу и неким стварима, и кад је 
е, па чим се сутон повуче, ви пређите и извршите дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта ће за жен 
ћана, звао се заповедник, а у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служио  
 месеца од дана када је пресуда постала извршна, а Иван се венча <pb n="118" /> са Даринком Сре 
 јер више <pb n="16" /> вреди онај који извршује но онај који заповеда.{S} Сви сте ви скупа чин 
з кола.{S} Дотераше кола у исправност и извукоше их на пут, за тим узеше оног јадника и метуше  
и трлиће онде где би му се прасад могла извући и коме штету учинити.{S} Ено га сад где поткресу 
 — грло — лице и усне.</p> <p>Даница се извуче испод Дарини руку — а на место њено дође Иван ко 
погинула — него што би дозволила да они изгину.{S} Одговори Мића.</p> <p>— Она треба да погине. 
ке који су били у некаквој кошари те су изгинули – и за то је примио једну хиљаду динара.{S} Пр 
— разговор — шала — смејање — све скупа изгледа ти као хармонија разних тица и попића у мајском 
, али то доста кад се подели на 9 части изгледа много мало.{S} Дође им по 20 оваца по пет шест  
ице још нема.{S} Са великим нестрплењем изгледа се на њих.{S} Дође и мрак.</p> <p>Милорад — кол 
но девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, л 
а и ћурки.{S} Свака стаја затворена.{S} Изгледало је да ту нема живе душе.</p> <p>Обоица пођоше 
ти стигоше.{S} Цело село отишао цркви и изгледало је као пусто.{S} Они се привукоше близу <pb n 
га, али за добру цену.{S} Пред судом је изгледао тако кротак и фини, и говораше увек: „Нећу кри 
овом седом и коврџастом косом.{S} Он је изгледао више на свеца но на човека.</p> <p>Јеша отпоче 
 чуо — али је са свим други значај речи изговорених тумачио т. ј. речи које су биле са свим одс 
а Јешу, и на његове речи које на самрти изговори.{S} Док од једаред уђе у кућу узверена и попла 
од овог грешног тела“...</p> <p>Кад ово изговори.{S} Он палац леве ноге завуче под браник, за т 
 Саслушах све речи, али не знадо’ ко их изговори.</p> <p>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S} Још ми 
тали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка му се улегла у срце он само  
ало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца нису могла дохватити.{S} Додаде Круна.</p> 
моћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби све што га је подражавало на живот.{S} Његов рад 
 деце и две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби све што га је подражавало на живот 
их који су за њ’ отишли.</p> <p>Милорад изгуби реч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше крај ње 
акркташе као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад  
ао муха у мрежу паукову и ту се са свим изгуби.{S} Научио помало радити, а имати свега доста за 
 воде.{S} Лањске године сушисмо шљиве и изгубисмо на њима.{S} Ове године пошто урадисмо виногра 
че ништа, већ оде са овим зликовцима, и изгубише се у густу помрчину.{S} Два пуна сата, Ружица  
рише у врисак — а они изађоше на поље и изгубише се у помрчину.{S} После једног сахата дође ком 
, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном и пропалом надом стоје нове и боље.</p> <p>О 
њена 2000 динара ко га убије или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Перовић главн 
 —- осетио је где га снага нагло почиње издавати.{S} Из собе није никуд излазио.{S} А свако веч 
клону, ноге му се подсјекоше — снага га издаде и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни И 
на 2—3 корака.{S} У томе слатком заносу издаде их снага — они нису могли више стојати, већ седо 
p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и издадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као насљедница 
ката што јој даје онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S 
 те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дуката у зл 
 новца даје лакат са највећом претњом о издаји.{S} Поверилац му више и не иска али му и не да.{ 
гу ни да радим као што сам некад могла; издала ме снага па и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше ј 
И то за петнајест дуката.</p> <p>„Је ли издала тапију?</p> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дуплом цено 
јим белим и пуним рукама примећаваху се издалека пруге плаве као чивит.</p> <p>„Све све, али ја 
е огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали власти њиховог брата као хајдука — те је погинуо 
и су ђаволи људи, они довели доктора те издао уверење да је дете времено и да је тачно деветог  
е плакати. „Још ни годишњицу није брату издао.{S} Њега убили на мртво име — одвели му дете — и  
>Виноград беше најбољи извор за новчане издатке кућевне, али се рађаше како ваља.{S} Сваке годи 
илановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу кукајући што га г 
се пружи по поду собе и не мрднув ничим издахну.</p> <p>Дотрчаше оближње комшије, а за њима и Д 
свећу од механџије и запалише му.{S} Он издахну.{S} Један од комшија отера га кући који стиже т 
једно, радисмо сви за једног — а кад се изделисмо, ја морам радити за све сам.{S} Јер њихово им 
 за целу годину напред.{S} А од како се изделисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ја и покојни М 
 љубав и доброчинство._</p> <p>„Ако све изделите, бићете пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони љу 
ног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако се изделите, биће те пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони љ 
ане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда изделити, и постати пуки сиромаси, али и као такви немо 
е се у положај сиромаха, обуците његово издерано рухо кад је на пољу цича и мраз; обујте његову 
пљењу снега услед чега беше друм високо издигнут са обе стране, а при том прилично узан, јер се 
е несрећница највише учинила, те се они издјелише и сви пропадоше.{S} Покојни Јеша оставио је а 
unit="subSection" /> <p>Петроније Чилаш издржа 2 год. робије по тужби Марковој и помилован дође 
а би оснажена, и Петроније Чилаш оде да издржава робију на правди Бога.</p> <pb n="97" /> <p>Ка 
 На саборе свуд иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек има свега доста.{S} Па онда самац је.{S 
на буџаке; и кад се сумира — сада један издржава, толико ограде колико некад свих 9. У тим тесн 
едни људи одрекоше се мотике и плуга, а издржавају себе и своје са оним што плуг производи.{S}  
краде у извесном добу година — он је се издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као к 
 је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше издржавати 1 кућу са девет људи, но са једним или нијед 
 беше само наоколо заграђен и ту ограду издржаваху 9 снажних људи.{S} Сада и наоколо, и попреко 
нову.</p> <p>Цмиљка је са великим болом издржала оволику неправду и смерно отишла код своје бра 
г детета можемо имати у свему здравог и издржљивог члана породице.{S} Но, ако дете почнемо испо 
 а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђе све што је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бо 
ај ћалетак натовари у кола те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може бити нећем 
ође на прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, 
не ради од неке милине — и том приликом изјави — да је то дете његово.</p> <p>Не лези враже, пу 
 и на њеном мужу.</p> <p>Укућани почеше изјављивати своје незадовољство против јела.{S} Сад нек 
 камењем и кољем, јурење са пашчадима и изјаловљавање оваца, крава и крмача.{S} Па онда трчање  
шава послове за све.{S} А њих осам раде изједна, и они чекају време раду, а не чека време на њи 
ди.{S} Мене се чини да се ви задужујете изједна, у место да увеличавате своје богаство за децу  
љед мраза.{S} Еле ја сирома морам носит изједна.</p> <p>И ако досад нисам ништа крао, гледаћу д 
било све љуто и надурено. <pb n="41" /> Изјутра он пошто се опремише сви, позва све људе и њихо 
еше у последњој четврти — он тек у зору излази.{S} Небо начичкано са звездама — али опет беше т 
 почиње издавати.{S} Из собе није никуд излазио.{S} А свако вече скупљао је све своје пунолетне 
важан, призван и прибран.{S} Јеша је од изласка свог из војске одмах узет од својих сељана за о 
че млађи осечно, за тим додаде: „Ви сви изласте из собе“.{S} Они изађоше.</p> <p>„Слушај“ окрен 
није увредио — и према томе опроштај је излишан.</p> <p>Али бато — ти си се мучио око нас?{S} П 
самци и инокосни људи.{S} На начин овде изложени Перовићи сви јако осиромашише.{S} Но нису сви. 
ро нову лозу од 20 с. м. којих половину изломи прашином, сувим трскама од корова и мотиком.{S}  
 по неку штету, као:{S} Покидан бостан, изломљени калеми, почупана паприка у јастуку, исечене с 
ајвише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су последњу четрдесницу давали, беше 
кшире у рукама, како је одмах из вајата изљегла Цмиљка са расплетеном и разбарушеном косом.</p> 
 собом донијети.</p> <p>Добро је Даница измајсторисала.{S} Да пошљем побратима Обрена у вајат к 
бро — добро, рече Мића па се прекрсти и измаче се мало од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућ 
радом својим.</p> <p>Ова разлика мањка, између сопственика, слугу и надничара, чини те се прави 
ађују своје башчице већ ту на раскршћу, између путова и т. д. посејали неколико оџака поврћа, и 
а томе — како да се изврши развод брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и план је у 
} Он је подмићивао сваког као посредник између парничара, судија, сведока, вештака, заступника  
 пребира своје жртве и да прави разлику између њих и добрих па само добрима да чини зла те да г 
дом поделе.</p> <p>Овај корак, ова мала измена у кући Перевића постала је врло важна полазна та 
еликом раду, у непрекидној журби, човек измени и оно образованости које је под закриљем својих  
ису окусили, ни сена ни воде, и који на изменице један за другим рикаху чепајући ногама и шишћу 
саопшти му за тај тренутак.{S} У кратко измењаше своје мисли и пођоше право Тешића кући.{S} Нит 
д олакша својој сестри (од стрица) мало измета (посла).{S} Ова курјачица Даница знала је то, па 
ојим вином, па још кад се сете —- да су измирили „крвну освету“.{S} Но Иван је био некако сувоп 
 не смем умрети — док те с Мартићима не измирим — а други начин <pb n="110" /> нема до тај — да 
, али шта ћу сад!?</p> <p>— Треба да се измириш са Цмиљком и нека ти опрости.</p> <p>— То ће ми 
ани да ће се тада поделити, али опет се измирише, нити се тужише која за убоје.{S} Ма да је кав 
а иде — јер би свет много што шта могао измишљати.{S} За то ју је пратила тета Даница.{S} У јед 
еме а његова најзад, јер је он морао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и храну за раднике и  
им кошарама и колибама, и док се то све изнађе, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{ 
виње“.{S} Како се то може помислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине на сунце на чист в 
 мислити да се оне чине у инат некога. „Изнела дјете пред свиње“.{S} Како се то може помислити. 
е погледе и назоре.{S} Довде смо мислим изнели верну слику из које се види како страдају самци  
дацима.</p> <p>„Ружице!“ Отпоче Милорад изнемоглим гласом и са великим натезањем.</p> <p>„Чујем 
Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико изненађење целога света пронесе се глас да је и Цмиљка  
ње да ускрчим и почастим, сваки камичак изнесем.{S} Виноград ћу да ђубрим и насељавам.{S} Са св 
љуља и пева му нешто.{S} Дара само чини изнет:{S} Одлива млеко, сири сир — пере и чисти — и узг 
ље, или толико мора да нагони волове на изниклу пшеницу и овраћајући волове да погази скоро пол 
овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле.{S} И све на 
виде, онако јадна, испијена, удављена и изнурена.{S} Паде му на ум — како је он за време службе 
их за буџаву јунад, која од мршавости и изнурености заплећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање к 
ба човеку за свестран живот.{S} Али тој изобиљности нико није као основ упоређивао савесну поде 
.{S} Некад је родјевало добро, а сад се изопачи све.{S} Пропаст.{S} Смак света“.{S} И порез вел 
, добро.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже на поље плачући.</p> <p>Пос 
{S} Нама треба још земље“.{S} Савка ово изређа као какав дипломат и показа своје схватање о њих 
латити као свако пашче“.</p> <p>Док ово изређа луч се угаси.</p> <p>Она се подвуче крај њега по 
гим.{S} И они се сад промене, и тако се изређају сви као зубци на точку ветрењаче.</p> <p>Неста 
сти никад за никад.{S} Јер нико не може изрезати оне злочине из душа њихових, које су оне своје 
дити својом лармом целом селу — које ће изрећи свој суд у овим речима: „Ови с муком и са крвљу  
живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они му додадоше.</p> <p>Он по 
 му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за децом шкргућући зубима — стиже на пр 
она није крива ништа ја сам крив.{S} То изрече скоро шапћући — а неколико суза скотрљаше му се  
ло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто се изручило све што се имало — онда отпоче Милорад.{S} Сви 
 дисање помешано са крчањем.{S} За овим изручише жито из кола.{S} Дотераше кола у исправност и  
 више стојећи но седећи уз један сандук изу се, за тим свуче сво одело и оста у самој кошуљи ко 
и те и њих две које се ту беху склониле изудара.{S} У оном гњеву он би ударио и мајку своју а н 
ергеле коња, ћутећки пролазе кроз село, изузев ону читаву хармонију разноврсних звона и звонцад 
чно подмиривале потребе своје и својима изузимајући Стоју; која се беше предала и душом и телом 
а ће тамо?</p> <p>„Полудела је“.{S} Ово изусти Марко па осу плакати кроз непрекидно јецање као  
о помисли у себи:{S} Волови су матори и изучени, од ничега се неће поплашити, а ако гди стану — 
 чине људи, већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је настало време да се у људски живот примен 
тако постизавају своје циљеве.{S} И ако икад, данас је настало оно доба које је велики поборник 
 очи.{S} Живан је се осећао срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па 
селу. </p> <p>„Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су 
ем.{S} Шта ли би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пу 
е каква јела.{S} Док се усече буранија, или кромпири, док се обари купус или зеље — ту прилично 
е ми учини мало места или за потајника, или за жандарма или пандура, или за шта му драго, само  
име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напраси 
потајника, или за жандарма или пандура, или за шта му драго, само се овако више не може.</p> <p 
е падне са његове трпезе.{S} Зрно жита, или пасуља кад падне оно се опет покупи и остави.{S} У  
ог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, или није.{S} Ево свануло је није ударила али се спрема. 
им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На против то се у нашој 
са обе стране оставља не пооране земље, или толико мора да нагони волове на изниклу пшеницу и о 
</p> <p>— Не требају вериге, него паре, или живот — рече други.</p> <p>У тај мах наперише своје 
 Кад је ко говорио какве скарадне речи, или речи управљене против њега, не спазив га да је и он 
 Јеше.{S} Оне буђаве дукате донеси нам, или ћемо ти поклати сву чељад по кући.</p> <p>„Кумим ва 
 Исуса Христа што си се звао хришћанин, или боље лагао си сам себе.{S} Ти ниси ником праштао —  
потребе.{S} Сено укошено па не зденуто, или зденуто а не ограђено, те га чупера и буче које чиј 
шта крао, гледаћу да украдем ову квиту, или ћу кога подговорити и потплатити да је украде“.{S}  
.{S} Ако мало задоцниш, одбије ти грош, или те не прима никако.{S} Ако ти један сат смете киша  
ојеђе беху дуге.{S} Чисти понедељник 4. или 5. марта.{S} Година прошла добро родила — па цели м 
ена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћемо пред конзистор 
продавачица — шта мислите?{S} Цвећа.{S} Или рада својих здравих и снажних руку.{S} Не!{S} Ни је 
д. и т. д. остадоше са свим без стоке — или задужише све своје имање.{S} Пореза је велика, а ку 
он је заговарао, чинио се да није чуо — или ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али 
p> <p>Ове јадне жене као на робији су — или као у неком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кува 
дна пословица „Каква клада, такав ивер“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са пр 
 доказују: како су видели сестру, свака или шурака тог и тог укућанина где у саму зору тревише  
 па и свију нас.{S} Да би ја што купила или платила рад другом вама ни једном не би било право. 
места или за потајника, или за жандарма или пандура, или за шта му драго, само се овако више не 
есу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна асприца пала у руке онима којима је у ствар 
ајдучије“ гледај те ми учини мало места или за потајника, или за жандарма или пандура, или за ш 
чује.{S} У вече долази муж са рада свог или туђег, брижан, зловољан и уморан. <pb n="10" /> Она 
е чија стока.{S} Зденута пшеница у стог или крстине, па не овршена на време већ чекати кишовиту 
бу плачући.{S} Мајка нешто љута на себе или на другога муне га, ћушне га, шине га и т. д.{S} Ти 
јаху се искупиле.{S} Па да су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што  
а му је уцењена 2000 динара ко га убије или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Пе 
бејаху казани који пеку ракију.{S} Даље или ближе куће види се велика ватра код житног коша, ту 
— па је ту мето мало ђубрета од кровине или сламе.{S} Нема свињама свињца, већ му се целе зиме  
о неки чанак млада кајмака те купи соли или опанке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је често носи 
} Други опет, иду на вежбања војна сами или са стоком, па траже трошка и кад га имају — то ушпа 
ке; једите црн сухи хлеб овсени, ељдани или никакви, и радите по 14 и 18 сати дневно најтеже по 
вати 1 кућу са девет људи, но са једним или ниједним.{S} Два јарма добрих волова, него осам.{S} 
убити из вида; раде имање наше надницом или наполицом — али никад им се не да колико заслужују. 
жи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ или чакшире он хоће ново; Остари му капа, опет нову.{S} 
офији овог простог сељака.</p> <p>„Имао или немао све ти је једно“.{S} Настави Милорад. „Срећни 
анија, или кромпири, док се обари купус или зеље — ту прилично прође времена.{S} Па запржити и  
јака дечица оних очева који сами копају или косе, немајући кад да једу леба нити да пију воде.{ 
и, а често и главу разбије ту сам своју или свом брату — суседу.</p> <p>Некад је врвио чопор св 
ке која је врло бујна при каквом пљуску или топљењу снега услед чега беше друм високо издигнут  
задрже га казав старешини мању количину или нижу цену.{S} Други опет, иду на вежбања војна сами 
 за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне 
 из амбара помоли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Јерина од 9 година.</p> <p>„Кога тражите  
ћ проузроковач кривице, Стојан Поповић, Илија Дуњић и Станија Цицовићка, сведоци.</p> <p>Стојан 
 није био тај, за кога сведоче Стојан и Илија.</p> <p>На основу исказа сведока — и на основу од 
ија Цицовићка, сведоци.</p> <p>Стојан и Илија — заклеше се, како су видели и лично познали Обре 
ина.</p> <p>„Кога тражите ви!?{S} Викну Илија.</p> <p>„Ми докони“.{S} Промуца Вук.</p> <p>Деца  
 тим као ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а д 
ање мање одмора и 3. даје <pb n="81" /> им се хрђава храна и пиће.{S} Овим поступком, имућни љу 
има не треба нечовечно поступати, треба им давати више но што искају.{S} Не дозволити им никако 
} Овако се сви траже, сви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, али нико не рад 
ли са њим разговара и смејањем ублажава им зверске ћуди.{S} Дете пак тјеши и заварава га разним 
јој доброј Марти и свом милом сину — да им саопшти њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза 
илутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} Док бијасмо заједно, радисм 
од затражио, и то нису тражили никад да им он што врати.</p> <p>Он је живео више трпећи но једу 
, и ко својом вештином и финоћом уме да им се допадне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак 
ацивање и подозревање од комшија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} Новим по 40—50 
ка клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше оволики терет на леђима, оне би још ту разго 
 жене са својим мужевима завадио и леђа им испребијао, а има их неколико, које је раздвојио од  
у срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од радости и милине.</p> < 
и се за то они сада грозно свете.{S} Ја им признајем да су срећнији од мене, да боље живе него  
оју имовину на ону законску меру — која им заштићава 5 јутара орања.{S} То је зависило од воље  
и има.{S} Кад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа.</p> <p>„Ћути, не тртљај ту“!{S} Рече Ж 
 пере рубље жандармима, као и то: плела им <pb n="70" /> чарапе, рукавице и т. д. а поред тога  
} Наполица и <pb n="68" /> надница била им је верна другарица.{S} Стоке нису имали, сем кокоши. 
уби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју меће у уста од неке неописане жеље, па  
ада и Милана.{S} Они се нису делили, па им се то на први поглед да приметити.{S} Доста имаћа, д 
 их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у ватру, и  
сирочад.{S} Одговори друга.</p> <p>„Шта им би, кумим кога Богом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Дан 
} Мог оца служе опанци 6 месеци.{S} Кад им се наврши 2 месеца они се процепе, 4 м. нови их окрп 
ти им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају — оне од тешког умора место руч 
 А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> <p>Ва 
наше надницом или наполицом — али никад им се не да колико заслужују.{S} Према њима не треба не 
 троје деце!{S} То је ужасно.{S} Остаде им најстарији син Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре  
 на 9 части изгледа много мало.{S} Дође им по 20 оваца по пет шест свиња — неком две <pb n="47" 
више пута кући отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба спремити кашика  
не једино рекрутују лопови.{S} Али није им давао што их жали, већ што стрепи од њих, да му не у 
 врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, а нарочито теж 
ин Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и пла 
 — то ушпарају и од себе и од стоке, те им по који сребрник остане да га предаду својој доброј  
те суве и изваљене шљиве, па командујте им нека се поверу свака на своје место — на прописно ра 
Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним црвима и инсектима.{S} Уклони 
лили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али к 
 срећни назвали.{S} Немају нешто што би им умиљавало <pb n="113" /> живот.{S} Немају од срда по 
ао псето које се почне лињати, а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љ 
имају 2 говеди, 3 свиње и 5 оваца, који им чувају деца од 6 до 8 год. старости, долазе кући, хв 
ије била.{S} Они већ имају сведока који им се нуде — да обелодане неправедан развод брака њихов 
 Није то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио, ти ниси тр 
.</p> <p>„Јес!{S} Право велиш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем н 
шта учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако запл 
многе мрачне душе расветлити и показати им спасења.{S} Пут вечног живота.{S} Теби ће се још дан 
ати више но што искају.{S} Не дозволити им никако да дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се с 
се не одморе — никад не доспавају, нити им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да р 
д топлоте — викну Даница приближавајући им се, и њих двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле ко 
рамотио и саломио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са с 
а они су купили и платили.{S} Плаћајући им више но други — само нека то буде њихово као што је  
 и презиме, и он им не даде објашњујући им онај стих из светога писма који вели: „Чините добра  
и се причесте грехом, тога часа помрачи им разум, и они невидећи коме треба, а коме не чинити з 
ежу, у камен његово име и презиме, и он им не даде објашњујући им онај стих из светога писма ко 
 друге неке историске знакове показивао им.</p> <p>„Ја, ја.{S} Наша је планина богата са тим зн 
S} Многе је девојке осрамотио и саломио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узети.{S} Мно 
/p> <p>У народу је такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру рано, онда новорођеним дај 
и ови „имућни“ нису толико криви колико им се приписује.{S} И они једу оно исто што и надничари 
ве постеље.{S} Све мушко и женско, мало им велико стајало је крај њега.</p> <p>„Драга децо —- о 
<pb n="72" /> и више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S 
>Вук и Перуника немајући деце.{S} Једно им се родило и седми дан умрло, јер беше невремно.{S} В 
 и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба покупити.{S} Они треба да га преврну па за тим 
 имађаху страст за пићем.{S} Ракија, то им је био највећи идол на свету.{S} У главном, и они су 
ајбистрија и најдосетљивија.{S} И за то им је се она грозно светила.{S} Која је год почела са њ 
> <p>Ни Стоја не ради ништа.{S} Све што им треба за одело и преобуке — она купује.</p> <p>Његов 
ед непогоде.{S} За то што имаду све што им треба, и ни на снагу сточну, ни људску ни на спрему  
траже, сви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, али нико не ради, рад се одмар 
ају и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи: „А 
о и мирно, како они ништа не траже, већ им је најглавнија утеха та, што је част њихове сестре о 
 децу, жене и слуге, немојте дирати већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.</p>  
и дивни ора, лешника, јабука и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упоз 
е му гласно „свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми да разговарамо о некоме важном послу“.{S} И 
века, тако су сви људи састав света.{S} Има на човеку удова <pb n="129" /> врло гадних — али на 
одмах, после познанства са Даринком.{S} Има већ 3 год. како она од то <pb n="115" /> доба још д 
 Повика Вук.</p> <p>„У другу зграду.{S} Има он и облигација.{S} Квита је са њима спакована“.{S} 
и су — али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на земљи који не жели да буде најбо 
ужевима завадио и леђа им испребијао, а има их неколико, које је раздвојио од својих мужева.</p 
уштву, али треба знати, да свака појава има свога узрока.{S} Он је пио на рачун глади, на рачун 
и онај који жуди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Човек умо 
губе много.{S} К томе треба додати — да има слабости; ако је човек слаб жена поред њега гледа д 
асти и судова.{S} Он као такав треба да има пристојно одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад  
мо кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништа.< 
ти сиромахе.{S} Сваки нека ради па нека има“.{S} Примети му син Милан.</p> <p>„Хвала ти дете, к 
авније здрава је као врча.{S} А Даринка има падаћу болест...{S} Немо да буде друкше, већ иди па 
на ни за живу главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном о 
/p> <p>„Драга децо!{S} Четрдесет година има, како ја управљам овом кућом.{S} Какав сам био, то  
ужности ослободите.{S} Шеснајест година има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту ду 
знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу болест.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до  
у — дохватити.{S} Какву чудну браћу она има?!{S} Они би дошли и поклали све само да се она што  
 и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у  
е и издаје.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дуката у злату.{S} Марко кућни старешина, код њ 
ити кад нема чим ни на чему.{S} Што год има земље то је заузето, управо оно што ваља.{S} И они  
г доброг домаћина са којим красан пород има.</p> <p>Чедомира је подигла, школовала и дала га на 
и зле душе живе вечито, али свака за се има два начина живота.{S} Добра душа у вечности ужива с 
 куће и продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа.< 
си ти коју заволео.</p> <p>— Па право и има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упа 
стидљиво гледа пред-а се.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек ка 
<pb n="48" /> какав је рад.{S} У години има доста дана, али нису сви за рад одређени.{S} Главни 
је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог, но 
анина богата са тим знаковима.{S} У њој има неких манастира, градина, црквина, шанчева и т. д.< 
11" /> грми свак за себе дрхти.{S} Свак има нешто да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрч 
иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек има свега доста.{S} Па онда самац је.{S} Имање своје не 
а научи те преведе имање на жену.{S} Он има земље прилично, али усљед нерада запуштена је до зл 
ље је штедити него радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то се п 
олико исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 1 говече, 2 овце и 
> <p>„Јуче пре ово доба.</p> <p>„Колико има порезе да плати до сад?</p> <p>„Које лањске, које о 
и — па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има какви дивни ора, лешника, јабука и крушака, има мал 
и.{S} Тако време не чека, а сваком раду има одређено време.{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде 
 И сам је човек сличан задрузи, на њему има разноврсних делова који се узајамно помажу и одржав 
и т.д.</p> <pb n="49" /> <p>И зар самац има рачуна да плати плуг 50 дин. па да са њим оре по 1  
ке свршио.{S} Једну ћу њиву продати, да имаднем што више новаца — са њима ћу брже и лакше ту ст 
 ови људи — и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За ово време они поражени овом 
и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду све што им треба, и ни на снагу сточну, ни људску 
unit="subSection" /> <p>Чедомир и Круна имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом до увета 
 unit="subSection" /> <p>Милутин и Роса имађаху 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и сви ос 
ла је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страст за пићем.{S} Ракија, то им је био највећ 
nit="subSection" /> <p>Гвозден и Милица имађаху 4 деце.{S} Нису се много ни испустили.{S} Ма да 
 они нешто продали од главног, али опет имађаху доста и држаху по мало стоке од свију врста.{S} 
 који беху пошли у команду, међу којима имађаше и Миланових комшија, који га познадоше кад дони 
е, у којој беше 4 брата, од којих сваки имађаше умерен број мушке и женске деце.{S} Милош, Стев 
ми дан умрло, јер беше невремно.{S} Вук имађаше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо 
о да наплаћује егзекуцијом порезу — јер имађаше их који не беху платили по за три године.{S} Ов 
о немојте никако губити из вида.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више делом но речима. 
ђе људско.{S} И ови јадници нерадници — имају подједнака права на сажаљење као год и они који с 
или са стоком, па траже трошка и кад га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те им по који 
e unit="subSection" /> <p>Петар и Марта имају једно дете мушко.{S} Они живе у врло скученом ста 
илорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у школу.</p> <p>Година беше добра.{ 
су јој помрла још у раној младости, сад имају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — пр 
овно стање на најмању меру.{S} Од стоке имају 5—6 оваца и 2—3 пса.{S} На селу, два сталежа, нај 
а и суха хлеба, и гледајући — како неки имају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, маст, сланину 
ј кући за навек ватра угаси.{S} Па како имају сестру врло лепу девојчицу — ја сам намислио да ј 
 те опет живи.</p> <p>Ови грешници, што имају 2 говеди, 3 свиње и 5 оваца, који им чувају деца  
ницу каква одавно није била.{S} Они већ имају сведока који им се нуде — да обелодане неправедан 
ада кајмака те купи соли или опанке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је често носила по 20-30 јај 
у замућено огњиште и ако је на то право имала, већ је се преудала за једног доброг домаћина са  
ба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека петоро, нека троје, нека једно а по не 
и раде полако, али стално и савесно.{S} Имали су свега доста што треба човеку за свестран живот 
 би добро било и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад није тако, ми се на овој стопи земље  
век, нисмо мање претрзали, а некада смо имали и по триста.{S} Данак смо плаћали одмах чим се ра 
стина нисмо добијали онолико колико смо имали у задрузи.{S} Јер слуге броје данове, и надничари 
.{S} Они згруписаше своје делове и опет имали су са чим радити.{S} Марко пак, наплати се добро  
ј ладан пасуљ, паприка и ракија које су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле како  
ла им је верна другарица.{S} Стоке нису имали, сем кокоши.{S} Челично трпљење — чемеран живот.{ 
S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} Место готова новаца Марко показа дуга 1000, д 
е са хиљаду динара.</p> <p>Сваки од њих имали сву да плате трошка, са дугом од 200 дин.{S} За о 
ра.{S} Еле 800 дин. кошта деоба.</p> <p>Имали су свега доста, али то доста кад се подели на 9 ч 
 у једној кући.{S} По мало се радило, а имало се свега доста.{S} Нико није знао шта је мука ни  
 вели народна пословица.{S} За Стоју је имало више колаца.{S} Она је све радила и трчала, али н 
.{S} Мој отац није имао мачку, али није имало ни мишева.{S} Мрва леба никад не падне са његове  
ри.</p> <p>Пошто се изручило све што се имало — онда отпоче Милорад.{S} Сви га слушаху.</p> <p> 
едно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана.{S} Сем тога млекар није з 
ослободите од дужности планинке, јер ја имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас седмор 
њанике.</p> <p>„Немам коња. </p> <p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест ме 
ози кумим те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби поку 
>„Мене се огади надница.{S} Какав рачун имам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и то нема рада  
ивотне намирнице подмиривати.</p> <p>Ми имамо доста и добре земље — али 3/4 од те целокупне имо 
ако.{S} Ишли смо само на то да што више имања приграбимо, и кад смо с великом муком и трудбом т 
ана.</p> <p>И Марко је испродавао нешто имања задржав најбољи део своме сину Ивану.{S} Он, па и 
ма свега доста.{S} Па онда самац је.{S} Имање своје неће ни с ким парчати ни делити.{S} А што ј 
ужби Марковој и помилован дође кући.{S} Имање му беше сво испродавато за кривицу.</p> <p>Месоје 
то плуг производи.{S} За несрећу моју — имање њихово махом је прешло у моје руке.{S} Ту је имањ 
 раде, то не треба губити из вида; раде имање наше надницом или наполицом — али никад им се не  
глобе.{S} Али Марко га научи те преведе имање на жену.{S} Он има земље прилично, али усљед нера 
о махом је прешло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гво 
свим без стоке — или задужише све своје имање.{S} Пореза је велика, а кућни расходи још већи.{S 
рој разноврсног воћа, оградио сво своје имање прошћем и летвама.{S} Намножио најбољег соја свак 
е остале да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање да ускрчим и почастим, сваки камичак изнесем.{S}  
 једнако рађају и прирастају.{S} А ваше имање није тако велико.{S} Нама треба још земље“.{S} Са 
трчао и куповао <pb n="82" /> и стоку и имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада г 
 морам радити за све сам.{S} Јер њихово имање пређе у моје руке, али не пређе и њихова радна сн 
и Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њихових братучеда они су купили и плати 
ше у старој кући заједно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на по само 
о, и поделили се са ватром, али не и са имањем.{S} Покушавали су неколико пута да и њега поделе 
 <p>Милорад оста без свога брата.{S} На имању великом, и са великим бројем разне стоке са 7 неј 
и потуко.{S} Он је због својих преступа имао да плати неке огромне глобе.{S} Али Марко га научи 
ваког судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу, — гди је требало да се заоб 
трањене од сваке увреде.</p> <p>Јеша је имао својих особина, каквих се ретко може видети код са 
овек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2 године као гардис 
— и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и на сабору 
д човек није могао да сачува оно што је имао како ће моћи да заради друго што му је нужно и пот 
а се произведу друге.{S} Он ничега није имао.</p> <p>Једног пролећа — рано се поче копати виног 
екли, тражећи да да новац — па кад није имао — они му узели дете — синовче — ђака, синчића поко 
 остане — покисне и прониче, те ко није имао не може ни имати никад.</p> <p>Њихови пластиоци пл 
емљу у свима зградама.{S} Мој отац није имао мачку, али није имало ни мишева.{S} Мрва леба ника 
акле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме сам натеро сваког — да ме се боји к 
и члан његове породице пуно-и малолетан имао је своје дужности које је тачно вршио, исто тако у 
филозофији овог простог сељака.</p> <p>„Имао или немао све ти је једно“.{S} Настави Милорад. „С 
азиђете по обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече први  
 вам ређам машине индустриске, кад и ви имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и плуг, 
свим изгуби.{S} Научио помало радити, а имати свега доста за себе и своје — па му то необично и 
т. д. и по врх тога у неколико завезака имати разне монете новца, па и самог злата.{S} Па колик 
не, то признајем, али она ми неће никад имати порода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу ч 
игде и ништа — утјехе нема нити је може имати.</p> <p>Једна намигуша видела обоје деце — па про 
у години.</p> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа каква му треба јер без ђубрета не вреди њив 
 — па да ми ти таманиш.{S} Море овде ће имати посла и кметови и одборници, па ти за штету неће  
не.{S} Мене гатара право рече, она неће имати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек 
 <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница више неће имати ђеце!“.</p> <p>„Кажу да неће“.</p> <p>„Немо Бога  
ла, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина јесам одавна грешио — са многим жен 
е и прониче, те ко није имао не може ни имати никад.</p> <p>Њихови пластиоци пласте за урнебесн 
 почне се бринути; од тог детета можемо имати у свему здравог и издржљивог члана породице.{S} Н 
дају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати своје вочиће — па не носити дрва чак из планине н 
о на први поглед да приметити.{S} Доста имаћа, доста стоке, доста пића и новаца и свега што тре 
 <p>Даница је као насљедница заоставшег имаћа — рачунала да ће се пограбити не само удовци већ  
ни.</p> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа каква му треба јер без ђубрета не вреди њива.{S}  
вана Перовића — поставив му стараоце на имаће.{S} Милева и Милунка обе су се удомиле у богате к 
.{S} Цмиљка може комотно да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{ 
извршење пресуде.{S} И Гвоздену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, же 
<p>Пошто је Живан скоро сво најглавније имаће отуђио и доспео само на окутњицу Даница му роди с 
ши се берба.</p> <p>Човек није запуштио имаће своје усљед лењости, већ усљед немоћи.{S} Не зна  
 они лакомислено упропастили своје лепо имаће, и како су се огрешили о своју дечицу која су рас 
мет отпоче љутито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш ли ти да платиш порезу?</p> <p>„Ја немам.</p> <p>„ 
неће залећи још оволико твоји бушина да имаш!?</p> <p>Она занеми од јада, угуши се од плача и в 
леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш право — ја сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш  
вјеште за бјели мрс.{S} А после тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би која друга била планинка 
теше сузе.</p> <p>— Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питат 
време дошло.{S} Мора се.</p> <p>„Колико имаш деце?</p> <p>„Само једно дете и једну жену.“ Осмех 
 кући својој у којој живи 36 чељади.{S} Име његови синова беше:{S} Милорад и Милан.{S} Синоваца 
астили да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији у ц 
што урадисмо виноград и задужисмо се на име његовог рада 50 дуката удари туча и све уништи.{S}  
е и расположења укућана, да очува своје име и част, ради свог мужа и своје дечице; али док је н 
крсти се и призива Бога у помоћ; помиње име свог мужа покојног Милана.{S} Сузе јој лете низ обр 
 га понудили — да урежу, у камен његово име и презиме, и он им не даде објашњујући им онај стих 
ије брату издао.{S} Њега убили на мртво име — одвели му дете — и ја да му продам у сред тог јад 
опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да су самоубилци вел 
ељи родитеља Вука Перовића дадоше му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на 
е сваког часа...{S} Послушај оца — па у име Бога нећеш се кајати.{S} Повика мајка чисто молећи. 
и свеца ни празника,</l> <l>Не помињућ’ имена Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> < 
а већ умиру рано, онда новорођеним дају имена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој ц 
незгоде, које се називају једним општим именом „Зло“.{S} Кад се Јеши навршила 65-та година — а  
 да докажу како Гвозден није тог вечера имо пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек што се  
уништи.{S} Ова наша имовина, то је била имовина ових пуких сиромаха који нас окружују са свих с 
а —- те га победи и уништи.{S} Ова наша имовина, то је била имовина ових пуких сиромаха који на 
и добре земље — али 3/4 од те целокупне имовине ја сам својом руком купио и платио, од људи кој 
или на прагу пропасти, и да сведу своју имовину на ону законску меру — која им заштићава 5 јута 
увета.{S} И они су грешници свели своје имовно стање на најмању меру.{S} Од стоке имају 5—6 ова 
је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији у целој општини тако одговараш шт 
хрђава храна и пиће.{S} Овим поступком, имућни људи нагоне сиромахе да се са свим одрекну рада  
држе повећи број паса.{S} А то су: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лопови, који се б 
 — па да краду и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико криви колико им се приписује.{S} И  
лужбу — те чува овце и свиње код једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви.{S} Раде као робов 
ака поврћа, и место да иду, да раде код имућнији под надницу која је до душе сиротна и мала, он 
ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пас 
ш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са оним курвама (јетрвама) кад ја са  
е су неизбежне мислити да се оне чине у инат некога. „Изнела дјете пред свиње“.{S} Како се то м 
 разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш. 
у му искакали по леђима и раменима, а и иначе сав испребијан кундацима.</p> <p>„Ружице!“ Отпоче 
то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и соли појео, али тога се немој плашит 
ови машине.{S} Нећу да вам ређам машине индустриске, кад и ви имате машине ратарске.{S} И воден 
ништву.{S} Гвозден пијанству и т. д.{S} Инокосни људи у великом су пријатељству и тесној вези с 
у из које се види како страдају самци и инокосни људи.{S} На начин овде изложени Перовићи сви ј 
а, ни вина ни ракије.</p> <p>Сиромаха и инокосника можете познати и по овим знацима:{S} Све њив 
у и течу знање.{S} На овај начин остају инокосници и без ово мало стоке и почну опадати у свима 
 јава личи на сан, а живот на машту.{S} Инокоштина ствара сиромаштину, а сиромаштина све друге  
емељ сваком благостању, а сиромаштина и инокоштина мајке су које рађају сва зла и неваљалства.< 
уште им кору и сладе се разним црвима и инсектима.{S} Уклоните те суве и изваљене шљиве, па ком 
 што се год више приближавао моралном и интелектуалном врхунцу све је више у задругама находио  
 родитеља стекао — у место да тече нову интелигентност у времену зрелости.{S} Тако и Стоја.{S}  
ели и изађе из задруге, он паде у канџе интережџија и зеленаша као муха у мрежу паукову и ту се 
ом планинском позиву са жељом: да очува интересе куће и расположења укућана, да очува своје име 
Али његова предузећа нису крњила ничије интересе.</p> <p>Његова је кућа уређена као сат меда.{S 
аја и женидба — додаде Стоја. </p> <p>— Интереси куће и живота тако захтевају.{S} И то не сме д 
ају.{S} И то не сме друкше бити.</p> <p>Интереси живота и будућности захтевају да се узме оно ш 
ђа се и туче — и већ пише облегације са интересом динар на дукат месечно.</p> <p>Цмиљка је била 
и овце и свиње, а неки узели у зајам са интересом цванцик на дукат месечно.</p> <p>Милорад и Ми 
 /> су отворена врата свима сплеткама и интригама од стране сиромашних суседа.</p> <p>И отпоче  
о све покварен младић.{S} Но Даринку је ипак добила за своје планове.</p> <p>Иван је леп момак  
 понизим — кад она то не заслужује, али ипак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собо 
она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Даринци милосне  
чарапе за опанке и за чизме.{S} Ћилиме, ираме, чупава шиљтета и јастуке — све од саме вунице.{S 
ени калеми, почупана паприка у јастуку, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје- 
њом о издаји.{S} Поверилац му више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним ње 
ведоче Стојан и Илија.</p> <p>На основу исказа сведока — и на основу одрицања проузроковачевог, 
> <p>— То се само може замислити — а не исказати, каква је милост и радост.{S} Одговори Даница  
чунао да ће сведоци порећи своје раније исказе, и да се тиме није заваравао он би открио многе  
и се на 5 година робије.{S} Благодарећи исказу сведока његових, који се више нису бојали Марка. 
ам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно вече — да је 
 поступати, треба им давати више но што искају.{S} Не дозволити им никако да дођу до огорчења,ј 
 да се дигне.{S} Водени клобуци беху му искакали по леђима и раменима, а и иначе сав испребијан 
досмо доле, ми свратисмо у 5—6 дућана и искасмо паре, али нико ни паре.{S} Праве комендију.{S}  
пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.</p> <p>„Сад ти тражимо 100 дуката, а ако те усч 
тац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старост мучи и се 
 сточија досади мене.{S} Видиш, та моја искидана црева — та врежна од кромпира и бостана.{S} Ја 
 циганчино једна!{S} Море док те уватим искидаћу те у парчета.{S} Твоја сточија досади мене.{S} 
 опет седморо — осморо, и млеко јој сво искипи по ватри, онда неко јој нешта реко, а она дочепа 
јним светом оба пола, такође обученим и искићеним.{S} Ту ћете видети све своје познанике, прија 
 За овима уђе млад и леп човек у богато искићеном оделу, са пушком у рукама држећи је на руци.{ 
ад да дођу на комишање.{S} Мало по мало искупи се група народа око гомиле поседа све и почне жу 
 развиле.{S} И све наше свиње бијаху се искупиле.{S} Па да су га поједе или нагрдиле — куд би б 
S} Одговори Даница.</p> <p>Како се беше искупило силан свет — а нарочито момчад због лепе Даре, 
су последњу четрдесницу давали, беше се искупио силан свет.{S} Многи сиромаси и сироте дошли су 
лења бар колико толико.</p> <p>Пошто се искупише сви, Марко запита.</p> <p>„Шта је било вама?{S 
дне зиме, и ако немају никаква стеченог искуства, немају никаквих књига ни новина, књижевника н 
и.</p> <p>Он је на основу свог стеченог искуства написао правилник<ref target="#SRP18992_N1" /> 
арка још нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Искуца и последњи час — кад треба детету живот откупити 
рски и Богу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грозни 
рски и Богу и људма, и отрпићете велика искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грозни 
{S} Такав је план био спремљен — али не испаде онако како људи желе већ како судбина донесе.</p 
дару убијеног пса, који скочи, па и сам испали 7—8 бојевих метака.{S} За овим у зору, узме једн 
> <p>„Не.{S} Већ га свога испребијали и испекли, тражећи да да новац — па кад није имао — они м 
 плашити.</p> <p>— Али да чекамо док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди овамо. 
сто га пожали кад га виде, онако јадна, испијена, удављена и изнурена.{S} Паде му на ум — како  
 посао предузимљив.</p> <p>Његов друг и исписник, који је са њим служио у војсци, беше наредник 
ађаше са надничарима.{S} Погледа у свог исписника па се онако преко воље мало осмену и одазва с 
а и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</p> <p>На овај глас он се трже и одвоји свој 
а.</p> <p>„Изволте!{S} О здраво, здраво исписниче!</p> <pb n="69" /> <p>„Зар баш у надницу па т 
/p> <p>Марко нађе 5 сведока који кад се испиташе власт ухапси Чилаша и мете му на ноге тешко гв 
вануше.{S} У јутру одоше код попа те се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабуку — (на прошењ 
а стављаш“.{S} Опет Јеша.</p> <p>Разним испитивањем доказано је, да је ова земља на којој ми жи 
д почела са њом да се поинати морала је исплакати свој јед и секирацију и пристати да остане ње 
ци стекоше веру у њему, и увек су му се исповедали: шта су и где починили, сматрајући то као ол 
у се од Петронија као од гује, те му се исповеде претурив’ сву кривицу на Марка.</p> <p>Петрони 
амо му се глава виђаше испод губера.{S} Испод његовог великог и зализаног чела жарила су два ве 
вињама свињца, већ му се целе зиме грче испод стрехе и дрхћу од зиме.{S} Тако ни овцама, ни гов 
 — лице и усне.</p> <p>Даница се извуче испод Дарини руку — а на место њено дође Иван који је о 
гао на кревет и само му се глава виђаше испод губера.{S} Испод његовог великог и зализаног чела 
члана породице.{S} Но, ако дете почнемо испочетка његовог живота брижљиво чувати и неговати по  
ручише жито из кола.{S} Дотераше кола у исправност и извукоше их на пут, за тим узеше оног јадн 
ражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном и пропалом надом стоје нове 
дравише се и растадоше се, а мали Милош испрати их својом чудноватом песмом.{S} И то ће му нешт 
ави цигару.{S} Мића пође — они га обоје испратише далеко, поздравише се и растадоше се, а мали  
 јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала; те у вече људи дочепали пушке, ножеве и си 
> <pb n="90" /> <p>„Не.{S} Већ га свога испребијали и испекли, тражећи да да новац — па кад ниј 
али по леђима и раменима, а и иначе сав испребијан кундацима.</p> <p>„Ружице!“ Отпоче Милорад и 
дри ђе кога стигне.{S} Јадна Милица сва испребијана — добила, поштеде од доктора пет месеци.{S} 
не са својим мужевима завадио и леђа им испребијао, а има их неколико, које је раздвојио од сво 
и.{S} Сада и наоколо, и попреко и уздуж испреграђивано, и то више не личи на баште, већ на сока 
ено у плашће — други га дену, и отму га испред непогоде.{S} За то што имаду све што им треба, и 
певницом за врат, све ми свици полећеше испред очију.{S} Па ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убит 
дође да обере грожђе <pb n="51" /> и по испрекрштаној лози и разном корову тражи и пола сврхани 
p> <p>Кмет Јанко сврати код механџије и исприча му цео догађај кров плач па за тим замоли Цинца 
нати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој жени Перуници.{S} Сутра дан  
 за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали, како су Перовићи постали од онако богатог ст 
 и његова сина Ивана.</p> <p>И Марко је испродавао нешто имања задржав најбољи део своме сину И 
милован дође кући.{S} Имање му беше сво испродавато за кривицу.</p> <p>Месојеђе беху дуге.{S} Ч 
мо на <pb n="107" /> једно место, да ти испросимо девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам нешто  
 не само удовци већ и првоженци — да је испросу — али се преварила.{S} Нико и не помену.{S} Она 
је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти си био светац а не човек“.{S} Подиже ру 
значајног вечера, не прође много и Јеша испусти своју племениту душу.</p> <pb n="20" /> <p>За п 
ица имађаху 4 деце.{S} Нису се много ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто продали од главног 
у кладу па гурне у врата свог подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах дођ 
ом скупу, на сабору, на игранци он мора истакнути своје „Ја“.{S} Ко му пребаци камена црћи ће м 
вати под кровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најлепше стојеће рухо и дале 
 пред <pb n="27" /> собом оне овце, оне исте свиње, што сву тобож покрадене.</p> <p>Ма да се св 
а у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив је за скут о 
 кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину изломи праш 
ојаси спавати под кровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најлепше стојеће ру 
и напослетку сети се, како је њему овај исти Перо давао дводинарце, да му истимари коња и т. д. 
узи.{S} Један иде на позиве власти, тај исти на весеље, на жалост, на гробље, у сватове и т. д. 
у самоубилци велики грешници.{S} Ал тај исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало  
е умукну — погоди га по сред чела.{S} У исти мах зрно удари у мали стаклени прозорчић — па одат 
а их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара овај пукетић цвећа — извадив  
ге.</p> <p>— хоћу -— одшапта му Дара са истим гласом и понова га притеже обема рукама које му о 
 овај исти Перо давао дводинарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исп 
ешто мало.“ Одговори Ђука.</p> <p>„Јес’ истина, истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p 
урвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина јесам одавна грешио — са многим жентурачама и са 
ручно написату и потписату.“</p> <p>„Ја истина, Перуника му је писмена.“</p> <pb n="61" /> <p>„ 
 А рибе, то он страшно бегенише.{S} Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема ниш 
тужна запевка, ова жалосна и не поречна истина трону свакога слушаоца — а нарочито Стојине јетр 
парницу, — гди је требало да се заобиђе истина, ту се морао Марко умешати, а где се он заузме,  
ности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сумњати: да човек горчину своје  
њен мирно гледао својим очима.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје д 
ет би Вујо дошо до парица.“</p> <p>„Оно истина, није „дуга њива“ била онаква кад је продата као 
цом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико колико смо имали у задруз 
 њиховој задрузи које је пуно непоречне истине.{S} Она показа моћ свога разума и способности ко 
си ти био тако разуман и њежан на спрам истине и правде.{S} До скора ти ниси умео да цениш ничи 
ђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми истиног Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и  
ака му је реч проткана била најчистијом истином и правдом.{S} И чланови његове породице, и сусе 
 је своје дужности које је тачно вршио, исто тако уживао је своја права која му се нису смела н 
 и обадова који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} Званич 
 деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико исто и у кошници остане.{S} Немојте да будете простодуш 
олико је опасно нагло погоршање, толико исто опасно је и побољшање. — Равнотежа је најбољи приј 
} Сад где не ради ни један треба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин 
.</p> <p>Поделити задругу, значи толико исто колико расклопити воденицу, разбој и плуг и разбац 
од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — да се ретко што могло знати шта ко г 
еви, да Милица лупи својом главом о оно исто брвно и на оном истом месту — само с том разликом  
лико им се приписује.{S} И они једу оно исто што и надничари кад су са њима, а кад су сами још  
тића учинио који су му јатаковали.{S} У исто време казао је да о томе Цмиљка није ништа знала.{ 
штету па ни мукает“ (ни бриге).</p> <p>„Исто тако, као и ти ономад што седиш крај ватре, лонац  
еруника и предијаше кудељу.</p> <p>Овог истог пролећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар 
му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гвожђе 
војом главом о оно исто брвно и на оном истом месту — само с том разликом — што она лупи затијо 
ојом.{S} Само ради у млекару — и беше у истом повратила стари ред и чистоту.</p> <p>„Једног дан 
ланину, тамо код манастира и друге неке историске знакове показивао им.</p> <p>„Ја, ја.{S} Наша 
е свађали и мрзили.{S} Али после кратке истраге сви су поштени — пошто су се са сведоцима одбра 
сва доктором те изврши секцију и отпоче истрагу.{S} На прво место дођоше у хапс његови први шур 
 јесен — док све миши појели, закисло и иструлило, па по влажном дану пола овршено а пола остал 
а и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча му у сретање.{S} Руковаше се па у образ се пољуб 
за учињену штету, осуђиваху све жене за исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан освиташ 
 и то захтева од разума.{S} Разум тражи исту и заповеда очима да га воде, ногама да носе, мирис 
о.“ Одговори Ђука.</p> <p>„Јес’ истина, истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Ко 
револвер, али му га овај оте и добро га исћушка песницама и шамарима, који усљед старости подле 
лог овоме, и велики ђеније рода људског Исус Христос рекао је: „Што год вежете на земљи, биће в 
но доба које је велики поборник светски Исус Христос заповедио „Гледај те створи својих а не св 
 Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си се звао хришћанин, или боље лагао с 
 и напија се чаша у славу узор мученику Исусу Христу.</p> <p>Мића Мартић, најмлађи брат Цмиљчин 
 цркву — да ода заслужну пошту мученику Исусу Христу.{S} Тамо је после службе Божије остао цео  
 кројио планове — како ће једног вечера исшибати све жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле 
ацити у потомност моје шесторо ђечице“, ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Али као главна и стална  
, слатко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему купити чантрицу и књижицу па 
во.{S} Сад од Петровадне Иван неће више ићи у школу па нека се он дода чобанима, а мене ослобод 
 идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко трљајући своје 
ла да ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p>— Ја немогу ништа окусити.</p> <p>—  
вика мајка чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узе 
жене не треба ни за шта питати, а треба их тући у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло мало гов 
ви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад  
 тера је да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису с 
х траже новог слугу, новог фризера — да их помодира и кицоши.</p> <p>Сиромаси, који нема у сток 
да се не изварају, и тако сложише се да их подели избрани суд.</p> <p>Девет судија, председник  
на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви тре 
о од воље њиховог повериоца.{S} Само да их тужи па му је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечера Г 
оја се курва са ожењеним људима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему опростио живот него њој 
 ти грешне кости из себе избацила, нека их пашчад глођу.{S} Да сам узео Даринку, не би ни годин 
раже.{S} Узећемо му још једног’ па нека их нека раде.</p> <p>„Да можемо обрати бар оне њиве у а 
тоја уватив је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав што је води са свима па  
аре.{S} Она зна сто ђавола.{S} Опчинила их те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} См 
има завадио и леђа им испребијао, а има их неколико, које је раздвојио од својих мужева.</p> <p 
о треба, није их одевала и чистила, она их је немилице тукла.</p> <p>Прекомеран посао и рад, ос 
е минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади и 
 год седне — она дочепа какве дроњке па их савија и повија у виду малог детета и одмах их припа 
а очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигледну пропаст, и ти чести примери, ти верни др 
сиса.{S} По неко меће у недра и протура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне — она доче 
{S} Док Спасоје дотера волове и похвата их у кола — дотле Милан спреми 3—4 велика кукурузна леб 
 кући.</p> <p>Кад су се вратили, запита их Сретен:</p> <pb n="106" /> <p>— Шта учинисте вас дво 
о их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати коњ 
p>„Што се закле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме сам натеро сваког — да м 
корака.{S} У томе слатком заносу издаде их снага — они нису могли више стојати, већ седоше.{S}  
ло ни дангубило.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им т 
зајапурен и задихан.{S} Виђе волове где их одведе механџија, па помисли да су дати на храну.{S} 
чко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један човек у швапско 
 они погазише то све.{S} Па зар постиже их нека клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше 
га што их није гледала како треба, није их одевала и чистила, она их је немилице тукла.</p> <p> 
 сте их мучили тражећи новац — па после их побили.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вредно бил 
изатке, купи деци материје и фланела те их обуче и преодену.</p> <p>Овим поступком, он одреши р 
ти.{S} Онај старији скиде вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отпоче млађи.</p> 
заће — како сте ви непознати и како сте их мучили тражећи новац — па после их побили.{S} Додаде 
 ви према њима што сте били, јер то сте их ви научили.</p> <p>Поставите се у положај сиромаха,  
S} Па још ако дете почне плакати, то ће их најпре разјарити да му угасе млађану свећу живота.{S 
 разбијао (ситнио) наполеоне и немилице их трошио.{S} Како је читао писма његовог стрица Јеше у 
ом заладку засијаше као лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је  
нопац у рукама па и без једне речи поче их по врату шибату, по раменима и глави.{S} Стаде писка 
као лаф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одва 
лаћује егзекуцијом порезу — јер имађаше их који не беху платили по за три године.{S} Овај звани 
и тог укућанина где у саму зору тревише их на раскршћу села где отераше пред <pb n="27" /> собо 
а, и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше их у срез и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Милади 
} Дотераше кола у исправност и извукоше их на пут, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола 
S} Марко спреми два коња у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим 
 на врата она згази 2—3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, дете гурнула старија деца које је потр 
врши 2 месеца они се процепе, 4 м. нови их окрпљене, тако и све остало.{S} Овди се саме расипа, 
о себичњаштво везује људма очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигледну пропаст, и ти ч 
 ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} Те ћемо за ово два дана све обрати  
 ломи леденице са стреха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне по неки пут помишљајући  
се и растадоше се, а мали Милош испрати их својом чудноватом песмом.{S} И то ће му нешто значит 
оведе и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно к 
увена, чиста и опрана, али ево, запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана,  
те у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет дјете па 
 ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су безобразне, што једна на другу пакосте, 
>Деца приђоше руци Милорадовој који чим их спази скочи на ноге — напослетку здрави се са учитељ 
опије.{S} Чим се коме опанци процепе он их баци и тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ ил 
и деци све што је требало и задовољавао их у свима погледима колико је мого.{S} Често пута, он  
етне задругаре око своје постеље и учио их.</p> <p>Његов говор био је тих, одмерен, правилан.{S 
.{S} И док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, више по гласу свог чистог и непо 
{S} Саслушах све речи, али не знадо’ ко их изговори.</p> <p>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S} Још 
{S} Јетрове, из почетка жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S}  
Море мани!{S} Чудим се оној Даници како их трпи — а оне су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада  
е завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто из куће а неш 
 који терају какав мал на пијаце и тамо их продају — један део узетог новца утају и за себе зад 
ажимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви треба да се разиђете по обе 
су могли путом од силног блата, већ ено их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} 
уздиго обаљена врежна трешње — поткресо их и окрепио, па и купус, који је стручић са свим ишчуп 
ј више маћа но мајка.{S} Поред тога што их није гледала како треба, није их одевала и чистила,  
громан род понио.{S} По неки калеми што их је отац још у младости калемио, превили се од китине 
рутују лопови.{S} Али није им давао што их жали, већ што стрепи од њих, да му не учине какво зл 
срца — те њене речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров и нем 
и донесе најлепше везене чарапе — те му их тури преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништа н 
угме на грозду зрело они берући преберу их и поједу и тако сврши се берба.</p> <p>Човек није за 
д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} Место готова новаца Марко показа дуга 1000 
>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара овај пук 
неће поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дубоком с 
рости, долазе кући, хватају децу и тучу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију се — у место 
ја и повија у виду малог детета и одмах их припаја и притискује на груди.{S} Подмеће дроњке на  
у и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у њој склони се з 
наести дан умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном  
е су га неке чудновате мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као да 
а коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала сву децу редом да  
ко за живот човечански, а ми никако.{S} Ишли смо само на то да што више имања приграбимо, и кад 
е сазрело.</p> <pb n="78" /> <p>„Ви сте ишли мало са децом у шетњу — учо?!{S} Отпоче Милорад.</ 
туше у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и у саму зору стигоше на њиву.{S} Д 
 Он је заркао у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, кра 
боље <pb n="72" /> и више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 де 
ни у ком случају крњити.{S} Једном речи ишло је све како ваља.</p> <p>Од тренутка — када ова пр 
траг хајдучки показао је Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, па да се то придене 
ца.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио на оваком дугом дану за 
е ишао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као да се прикрада нечему; час би застао и с 
 лепо, помодно и чисто.{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је морао играти онако како му Даниц 
ио, па и купус, који је стручић са свим ишчупан он је мето други нов; коме су пак само лиске от 
треба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако има рачуна да чобанин чува 1 свињче, 1 говече, 2 
ше — у тај мах изађе и његова сестра т. ј. назови сестра те се и она са њим као са својим брато 
руги значај речи изговорених тумачио т. ј. речи које су биле са свим одстрањене од сваке увреде 
јој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу кукајући 
 рекао је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефимо —  
риске знакове показивао им.</p> <p>„Ја, ја.{S} Наша је планина богата са тим знаковима.{S} У њо 
— без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награде за услуге ваше...{S} Сви 
лог ћутања отац отпоче.</p> <p>— Иване, ја сам казао Лазару (првом комшији) да дође.{S} Но дед  
волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је о 
ећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш право — ја сам то и зас 
е вође на прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да видим овце и вратим се, кад о 
<pb n="95" /> <p>„Чините шта вам драго, ја вас нећу проказати, и помагаћу вам, само моје не дир 
смо сви за једног — а кад се изделисмо, ја морам радити за све сам.{S} Јер њихово имање пређе у 
ће убити зликовци.</p> <p>„Добро брато, ја одо’ одма.{S} Рече Ружица и спреми се па оде код Мар 
освета предати забораву.{S} Ја не могу, ја не смем умрети — док те с Мартићима не измирим — а д 
анко, што огреши душу... „Господине!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} Кад првог човека у сел 
те само крај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти ухватио стоку у моме житу.{S} Молим те ко кум 
о вам сада посла — без муке и зноја.{S} Ја сам ваш госа, ја ћу вам давати добре награде за услу 
а — та врежна од кромпира и бостана.{S} Ја сам из наднице то све купио и посијо — па да ми ти т 
те са задовољством целог мог живота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часн 
амучне кошуље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> 
просимо девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да не умрем скоро.{S} Ма 
оју ће отправљати преко целе године.{S} Ја мислим да уредимо овако:{S} Стоја и Круна биће <hi>п 
и ми се за то они сада грозно свете.{S} Ја им признајем да су срећнији од мене, да боље живе не 
тевају да се узме оно што срце хоће.{S} Ја сам изабрао девојку овде близу, рече Иван смешећи се 
p>— Ада, задржасмо се мало код куће.{S} Ја помогох мало сестри приставити вечеру.{S} Она јадна  
subSection" /> <p>Ето драги читаоче.{S} Ја вам, ма и површно описао овај жалосни и грозни случа 
 Повика отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се др 
> <p>— Кад мислиш на то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и соли појео, али 
казао што треба па да будете срећни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде ве 
еше слуге гледати поче јако опадати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем назад.{S} Овакав живот  
е курвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина јесам одавна грешио — са многим жентурачама и 
се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи  
.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да  
а не знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Ба 
{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао ово 
Ти, са твојим братом остани заједно.{S} Ја и Ружица чини ми се нећемо се никад свадити —— јер т 
зделисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ја и покојни Милан остадосмо заједно, и како који почеш 
е нагрлим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар у 
виђо одавно, ти се отуђи баш од нас.{S} Ја не знам шта ти би.{S} Нисам те ни пито шта почини са 
 били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећи <pb n="14" /> се њиховом слабошћ 
.{S} Овакав живот гори је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и куповао <pb n="82" /> и стоку и им 
ством крвна освета предати забораву.{S} Ја не могу, ја не смем умрети — док те с Мартићима не и 
м!{S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде Стоја.</p> <p 
пасти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у  
ема до тај — да узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много леп 
спреми — да идемо.{S} Ако не хтедеш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго 
жењеним људима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему опростио живот него њојзи.</p> <p>— А ка 
даћу болест.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</p> <p>— Шта ти мож 
сад љута гујо?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде не могу устати.</p> <p>„Па шта ти велиш?{S} О 
S} Тај дуг ви одужите на деци својој. — Ја ту немам никакве заслуге.{S} На ове речи отпоче јаче 
о сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам — само  
 Он је ово као момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја је младост прошла у безум 
ко се не поделиш од сад за три месеца — ја ћу те одуставити“.</p> <p>„Мариш ја“.{S} Опет Живан. 
>„Јок брате.{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си м 
ћи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} За тим устаде, оде у вајат те се о 
} Побили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се у сузама.</p> <p>„ 
 опет отац.</p> <p>— Бога ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и до 
ен на руке, па после радите што оћете — ја вам нећу осветлити.</p> <p>Ћу де.{S} Ете некога прав 
ја знам на што смераш, али имаш право — ја сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то ајд пос 
p> <p>— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Мор 
га се неће поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дуб 
како имају сестру врло лепу девојчицу — ја сам намислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродс 
ма.</p> <p>— Човечност кад ми помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а  
она на то рећи.</p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би о 
то!?{S} Повикаше отац и мајка.</p> <p>— Ја хоћу Даринку Сретенову.</p> <p>— Ха, ха, ха.{S} Дивн 
p> <p>— Милоша Мартића сестра.</p> <p>— Ја је не знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да л 
у.{S} Него шта!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да њу не би требало.{S} Примети Милан.</p> <p 
 се не зове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја 
ајка не даду она нека побегне.</p> <p>— Ја ћу радити што знаднем, а треба да знаш да ће мене мо 
 — па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p>— Ја немогу ништа окусити.</p> <p>— Како ће то бити? кад  
{S} Повика мајка чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је не 
 ли и ти са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки  
 се.</p> <p>— Теби има већ 25 година, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се млад ожени увек  
 је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити и поткре 
шљем побратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу затећи, па ћ 
ашчету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије.{S} Ама 
 Ако немају, ни од кога и не презају, а ја сваког тренутка надам се штети, похари и отмици“.</p 
и.{S} Он је ово као момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја је младост прошла у  
е изаћи да се спремимо и да идемо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам остати са Спас 
S} И рекао је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће доћи.</p> <p>— Ако га не трефим 
е вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све остале да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање д 
се сва кућа користи мојом способношћу а ја сама да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту ус 
ристојно одело.{S} Ви знате</p> <p>— да ја до сад у великом послу нисам могла ни кошуље да му о 
и једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког дана.{S} Сем тога млекар ниј 
ца Даници?{S} Запита једна.</p> <p>„Ада ја!{S} Помреше сирочад.{S} Одговори друга.</p> <p>„Шта  
ео Даринку, не би ни година дана прошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек. 
p>— Иван уздахну — она није крива ништа ја сам крив.{S} То изрече скоро шапћући — а неколико су 
 говориш са оним курвама (јетрвама) кад ја са њима не говорим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Није т 
!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није изабро.{S}  
<p>„Замислите какав је то народ.{S} Кад ја приставила и мојом руком пребрала пасуљ, па када се  
ђаш без углевља“.{S} Опет Круна, Ономад ја седо’ под ора доле у башти, па нешто мислим, — док с 
 који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја стрепим свако вече и страх ме готово поједе — да ми  
 усљед суше, а зими усљед мраза.{S} Еле ја сирома морам носит изједна.</p> <p>И ако досад нисам 
земље — али 3/4 од те целокупне имовине ја сам својом руком купио и платио, од људи који су бил 
а слушао.{S} Свађајте се као што сам се ја свађао.{S} Праштајте као што сам ја праштао, казните 
 животу.{S} Понашајте се као што сам се ја понашао.{S} Заповедајте као што сам ја заповедао.{S} 
пац (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја знам шта ћу.“ Изређа ово Даница па побеже на поље пл 
на земљи.</p> <p>Моја жена непоштена, и ја то све као муж њен мирно гледао својим очима.{S} То  
 да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженити нећу до њом.</p> <p>— Ћути ту, па  
убили на мртво име — одвели му дете — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О нес 
Па дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Послуш 
p>— Ја је не знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} Повика Стоја.</p> < 
 —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га руком по рам 
речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола зреле 
.</p> <pb n="121" /> <p>— Еле, шта би и ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Одговори Иван ту 
те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној журби покупи пола се 
 да се упознаш.</p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну  
рчи се па право у начелство.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну на 
и видио.{S} Они су добри.{S} Сутра ћу и ја доћи — па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има какви 
т моју, његову па и свију нас.{S} Да би ја што купила или платила рад другом вама ни једном не  
ошла ја би добио синчића.{S} Ох, ала би ја био срећан човек.{S} Ја би онда радио и трчао, чувао 
е плаве као чивит.</p> <p>„Све све, али ја нисам ни речи рекла синоћ, а он ме удари певницом за 
ја сестра — њена мајка послушати —- али ја ’хоћу, — да ми напред купиш једну чојану памуклију о 
 настало још нешто — <pb n="104" /> али ја вам то не дам ни за живу главу учинити — док вам поп 
тито.</p> <p>„Можете како оћете!{S} Али ја нећу више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој сле 
.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако ран 
мај.{S} Викну отац љутито.</p> <p>— Али ја нећу!</p> <p>— Зар смеш да говориш.</p> <pb n="109"  
е.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб. 
д лакше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, одговор 
мужа и петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као што сам некад могла; издала  
г брата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти се о 
ће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио 
е се огади надница.{S} Какав рачун имам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и то нема рада сваки 
 знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била он 
де о хлебу а једу га.{S} Тај хлеб морам ја сам произвести, прво њима, па мене шта остане.{S} До 
 што ћеш ти мислити баш одиста — да сам ја учинила нешто са Обреном.“</p> <p>— Сирота, па није  
 прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, као што  
а, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја несрећно створење на земљи.</p> <p>Моја жена непоште 
јног Бате постигла нас је...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд. 
о да се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} Повика отац.</p> <p>То је пука  
ате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њихово добро“.</p> <p>„Молим те!{S} Ти добро стојиш  
одите.{S} Шеснајест година има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужност, прво з 
 те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду.{S} Од то доба — ја сам чинио све могу 
онац.{S} Ти то ниси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало  
 сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио.{S} То немојте никако губити из вида.</p> <p>И 
што сам ја праштао, казните као што сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио.{S} То немо 
 ја понашао.{S} Заповедајте као што сам ја заповедао.{S} Слушајте као што сам ја слушао.{S} Сва 
 се ја свађао.{S} Праштајте као што сам ја праштао, казните као што сам ја кажњавао.{S} Делите  
м ја заповедао.{S} Слушајте као што сам ја слушао.{S} Свађајте се као што сам се ја свађао.{S}  
о што си ти, а ти ниси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад се први пут састану мо 
 чисто заводњелим очима.</p> <p>— Нисам ја крив, тако људи наредише и сковаше ми несрећу, за ко 
кад ја са њима не говорим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Није то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’ 
ти народ за ово30 дана.</p> <p>„Да идем ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечера 
и помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам тебе човек — а зашто ти ниси био човек на с 
вање и подозревање од комшија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} Новим по 40—50 ок 
 крајем од конопца.{S} Ала синко мајчин ја ти нећу опростити ако будем жива?{S} Плакаше Даница  
 су срећнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не презају, а ја сваког 
ена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш ми <pb n="29" /> ни ти више живити.{S} Мо 
ага децо!{S} Четрдесет година има, како ја управљам овом кућом.{S} Какав сам био, то је тешко с 
 некако са наличја много ружно.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и м 
мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш наопако ја не марим.</p> <p>— Несрећниче један —- како смеш рећ 
олико труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим се речима кураже самци и полажу над 
бници у ладној тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l 
не ослободите од дужности планинке, јер ја имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас сед 
се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што сам ј 
едно друго носимо на својим леђима, већ ја сама морам одевати себе, мужа и петоро деце, а како  
и џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја служити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја има 
и и јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама свима на равне делове, јер више <pb n= 
одузима кроз сво тело.</p> <p>„Докле ћу ја трпети ово зло у кући“.</p> <p>Живан је посматраше м 
је нећемо никад сејати конопље, нити ћу ја прести кудеље — јер он само носи памучне кошуље — чо 
або, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко трљајућ 
 да крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у плач.</p> <p>„Шт 
а — ја ћу те одуставити“.</p> <p>„Мариш ја“.{S} Опет Живан.</p> <p>„Јес!{S} Право велиш.{S} Ти  
 Овце дошле“.{S} Примети Круна. </p> <p>Ја не знам!{S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе  
а земљи, биће везано и на небу“.</p> <p>Ја сам учинио своју дужност, ако ти будем отворио очи р 
овари у кола те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може бити нећемо се више виде 
ру, на игранци он мора истакнути своје „Ја“.{S} Ко му пребаци камена црћи ће му во.{S} Ко му пр 
 коњанике.</p> <p>„Немам коња. </p> <p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест 
 гомила сиромаха у нашем селу. </p> <p>„Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Ш 
, па ћемо се трпети како тако“.</p> <p>„Ја пристајем да чувам овце, и тако ћу бар код оваца моћ 
јој у реч Роса жена Милутинова.</p> <p>„Ја се не жалим што узимаш, већ се жалиш што си одљуд.{S 
 и несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, дод 
Ђе су ти паре?{S} Отпоче млађи.</p> <p>„Ја немам ниђе марјаша.</p> <p>„Зар смеш да лажеш?!{S} П 
оном као какав велики говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дужности ослободите.{ 
историске знакове показивао им.</p> <p>„Ја, ја.{S} Наша је планина богата са тим знаковима.{S}  
{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја сам их туко: што су безобразне, што једна на другу п 
S} Имаш ли ти да платиш порезу?</p> <p>„Ја немам.</p> <p>„Немој те људи кумим вас Богом сеирити 
је-ручно написату и потписату.“</p> <p>„Ја истина, Перуника му је писмена.“</p> <pb n="61" /> < 
.{S} Тамо има какви дивни ора, лешника, јабука и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се  
а за њега?{S} Онакав диван младић — као јабука.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали се каменом,  
ини и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница се откану  
лас, да су обоје као две половине једне јабуке.</p> <p>Деца су расла и напредовала.</p> <p>Свет 
 се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабуку — (на прошење).</p> <p>Од дана до дана, дође и д 
ече да „бегенише девојку“ и девојка узе јабуку са 10 дуката.{S} За тим осуше пуцати из пушака,  
одиста она роди мушко детенце ко златну јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели доктора т 
 љуска скине.{S} Па сисице несретне као јабучице — ама просто кад је пипнем по телу узври ми кр 
н — свака жеља остаје празна.{S} Њихова јава личи на сан, а живот на машту.{S} Инокоштина ствар 
 сан.{S} Чисто и бристро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди се  
>— Добро.{S} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удесила.</p> <p>— Али окрећи 
 подрума и иста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах дође на увиђај пи констатује да  
г винограда. —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљесну га  
еким стварима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непознати зликовац гађао га је 
.{S} Беху обоје мртви.</p> <p>Сутра дан јавише власти, која дође сва доктором те изврши секцију 
 т. д. дотле њихови пси својим сигналом јављају свачији долазак, и они одмах то све склоне и са 
ог брата.{S} Убити брата свога за срећу јавне <pb n="77" /> безбедности и личне слободе — то је 
к живим примером и свакодневним сликама јавним и чистим као сунце.</p> <p>Велика позорја ћутећк 
 тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S} Према томе, детету је живот у врло великој оп 
 могу да устану.{S} Доцније говорило се јавно и отворено: „Ком више треба тај нека више и ради“ 
чи и перу.</p> <p>Перовића задруга поче јавно говорити о деоби.{S} Сва упињања, сви разлози и с 
е добра тајно и зато ће вам Бог платити јавно“.</p> <p>Тек што зора беше зарудила, једног дана  
еда.{S} Даница ће чувати овце.{S} Савка јагњад, а Ружица свиње.{S} Тако <pb n="22" /> ћемо ми с 
а за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и 
Она није мала.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — 
 вам опада сваки дан — мој отац продаје јагње од месеца дана за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> в 
инити добрим, нерадног радним и т.д.{S} Јад и беду не треба називати силом.{S} Ко год помаже бе 
p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и јад, али зато морате одржати један завјет мој.{S} Морат 
 му дете — и ја да му продам у сред тог јада и беде волове.{S} О несрећни Јанко, што огреши душ 
и бушина да имаш!?</p> <p>Она занеми од јада, угуши се од плача и враћа се кући, тамо цврчи дет 
 и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и тражио савета, али нигд 
ивник напретку људском“.</p> <p>Тако се јадаше Милорад своме учитељу који га слушаше и посматра 
 волове.{S} Шта учиних кукавац сињи!{S} Јадиковаше Јанко грцајући нешто у гуши — отпоче плакати 
па мотку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна Милица сва испребијана — добила, поштеде од докто 
у вечитој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам 
х мало сестри приставити вечеру.{S} Она јадна на живој је муци — месила леб — ватра велика — па 
<l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадна у послу великом.</l> <l>Не презнајући свеца ни пр 
у, и чисто га пожали кад га виде, онако јадна, испијена, удављена и изнурена.{S} Паде му на ум  
а Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quot 
у децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији су — или као у неком пожару.{S 
и извукоше их на пут, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше д 
, тај пада на милосрђе људско.{S} И ови јадници нерадници — имају подједнака права на сажаљење  
 са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се окова.{S} Што постаде најне 
, ни силном, ни невољном, ни бесном, ни јадном, па је било свакад добро.{S} То је вама мало чуд 
="38" /> нада и узданица и заврши своје јадовање овим редом:</p> <quote> <l>Јој ђецо, поломљено 
раћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду најкривљи.{S} Да сам први пут узео Даринку као што 
5-6 кокоши, па је често носила по 20-30 јаја и продавала.{S} Овде 14 музених крава, 80 оваца, 5 
ице дебељашне — беле и чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S} Па сисице несретн 
е по обетинама па и Цмиљка — и да имате јаке доказе где сте те вечери били.{S} Рече први хајдук 
на дукат месечно.</p> <p>Цмиљка је била јако жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S 
ме не промењиво.{S} Кукурузи се беру на јако.{S} Целу ноћ стоји шкрипут кола путевима уз пратњу 
а, од како је почеше слуге гледати поче јако опадати.{S} Ја осећам да с дана на дан идем назад. 
{S} На начин овде изложени Перовићи сви јако осиромашише.{S} Но нису сви.{S} Марко стоји на гла 
у уједе га за ногу.{S} Усљед чега се он јако разљути и у тој љутњи дође својој кући, узме пибод 
е може се више овако“.{S} Примети Марко јако забринут.</p> <pb n="44" /> <p>„То је лако учинити 
— две аброноше најординарније врсте:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде 
што потужи“.</p> <p>Овако су резоновале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све  
 ли чула за ове Перовића газде?“ Отпоче Јана.</p> <p>„Нешто мало.“ Одговори Ђука.</p> <p>„Јес’  
 Званичник изађе на поље и запита кмета Јанка који ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово волови и коњ?< 
 Шта учиних кукавац сињи!{S} Јадиковаше Јанко грцајући нешто у гуши — отпоче плакати. „Још ни г 
д тог јада и беде волове.{S} О несрећни Јанко, што огреши душу... „Господине!{S} Ја ти не могу  
На капију уђе 1 жандарм са пушком, кмет Јанко (који прими кметство од Марка), општински викач и 
} Тако говораше кроз плач и јецање кмет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и позва све оне који  
а увиђај код Перовића куће.</p> <p>Кмет Јанко сврати код механџије и исприча му цео догађај кро 
авршила 65-та година — а то беше месеца Јануара — он је осетио нешто необично на себе —- осетио 
ети а часно и поштено умрети.</p> <p>В. Јањић.</p> </body> <back> <div type="notes"> <note xml: 
ЗАДРУГАРСТВУ</p> <p>од</p> <p>ВЕЛИСЛАВА ЈАЊИЋА</p> <p>економа</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија  
итко“.{S} Рече један који беше изашо на јарак пружајући прст у његову мотику — коју једва дизаш 
, један лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 јарма волова, 1 чобанин за све овце, 1 за све свиње, 1  
људи, но са једним или ниједним.{S} Два јарма добрих волова, него осам.{S} Један гвоздени плуг  
а.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јармови.{S} Једни превлаче сено у плашће — други га ден 
 јела.{S} Само што ови санови нису тако јасни — као што би били, да је се душа са животом одвои 
а свој посао, она је легла на кревет па јасно говораше ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, к 
ма показивао неке мимике.{S} Док поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и  
о могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој жени П 
 писмен, а и за свог чистог карактера и јасноће душе свуда важан, призван и прибран.{S} Јеша је 
оге му и руке танке и дугачке као крила јастребова.</p> <p>Овај Петроније свади се нешто се Мар 
ао.{S} Позваше га у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести — па одмах спремише послужење —  
зме.{S} Ћилиме, ираме, чупава шиљтета и јастуке — све од саме вунице.{S} Па чипке и карнере, зл 
е, што се уједаш а, а, (пљеска руком по јастуку) тако била га мајка.{S} Немој <pb n="114" /> пл 
н, изломљени калеми, почупана паприка у јастуку, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван с 
е, да му је брат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа 
осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} Ти Марко <pb n="80" /> власт.{S} Ти Петре жан 
ровића, Марко кмет, Вук хајдук, Гвозден јатак и Милутин потајник.{S} Ово је заиста чудновата ст 
је посреством Мартића учинио који су му јатаковали.{S} У исто време казао је да о томе Цмиљка н 
претрча пред њих и ухвати коња, на коме јахаше вођевина, за узду — па поче враћати је назад.</p 
 никакве заслуге.{S} На ове речи отпоче јаче јецање и плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да б 
то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога вечера, умало се није дошло до 
 обојица чојано у самој срми и гајтану, јаше добре коње и троше новац немилице где год дођу.{S} 
била телом ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебдио непрестано над првенчетом својим, над својим  
{S} Шта ми хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са о 
 убијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уздахну — она није крива 
девојка.{S} А што је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка има падаћу болест...{S} Немо  
о може замислити — а не исказати, каква је милост и радост.{S} Одговори Даница смешећи се, па п 
у крњила ничије интересе.</p> <p>Његова је кућа уређена као сат меда.{S} Сваки члан његове поро 
 дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде где лута по планини.{S} Одведоше га у бо 
Јеша своју породицу често пута, која га је слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p> < 
 устима.{S} Један га је пржио, други га је туко’.</p> <pb n="85" /> <p>„Ђе су паре, старога чич 
 стегнутим зубима и устима.{S} Један га је пржио, други га је туко’.</p> <pb n="85" /> <p>„Ђе с 
о за помоћ, непознати зликовац гађао га је из пушке и тиме учинио покушај убиства а пре свега д 
е код ње жалио па чак и плакао, како га је отац подморао да узме жену коју никад није волео нит 
.</p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи мојом способношћу а ј 
жђе ставив га у затвор.</p> <p>Марко га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p> <p>Годи 
 и оптужује код полиције Чилаша, што га је овај на разбојнички начин напао, разоружао га, злост 
 од кад изгуби брата, изгуби све што га је подражавало на живот.{S} Његов рад, ход, разговор и  
тајала све милија и дражија тиме што га је више избегавала.{S} Њему беше за чудо, откуда таква  
е знао да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још  
ше са својим сестрицама.</p> <p>Отац га је за појединости запиткивао — и он му је све пристојно 
шта као кривац стајао пред судом — њега је Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру цену 
ера и он приредио комишање — и код њега је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљено од куће 
де и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар колико толико.</p> < 
у задрузи.</p> <pb n="15" /> <p>Задруга је као машина, а чланови њени — то су саставни делови м 
 <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти Мартићи назов 
> <p>Разним испитивањем доказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опе 
и нису тако јасни — као што би били, да је се душа са животом одвоила од тела — дакле да смо по 
ом селу, одмах изађе дело на видело, да је због тог детета Иван и отеро своју закониту и као зл 
/p> <p>„И не би била, господине учо, да је као што треба.{S} Нас сељаке сатире незнање више но  
 ватре што је остало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене јетрве Милице.{S} Она изађе  
ојом стрином Даницом, која говораше: да је она тетка Даринци.{S} Не баш рођена али ипак тетка.{ 
ју старост — кад треба <pb n="32" /> да је милосрднија и њежнија, што највећма краси старице и  
ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за 
ле, како је Цмиљка код ње признала — да је извршила обљубу са Обреном Мандићем.</p> <p>— Станиј 
е он пунио своју кесу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна асприца пала у руке онима 
тру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је најглавн 
у динара.{S} Према томе мислило се — да је Марко и навео хајдуке на Милорада.</p> <milestone un 
хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу запет 
еке милине — и том приликом изјави — да је то дете његово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас по д 
е за руку и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ оне стазице, што у сваком случају може неко 
до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна задруга најбољи услов за свестрано образовањ 
 љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај пукет савила рука удовичка.</p> <p>— Бога ти — з 
ити не само удовци већ и првоженци — да је испросу — али се преварила.{S} Нико и не помену.{S}  
е и толико <pb n="66" /> га уплаши — да је се тресао као од грознице — а био је у стању напитом 
е анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти М 
ло.{S} Отимаху се често руке Ивану — да је помилуши по ножицама.{S} Али је се јуначки уздржао — 
наде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала 
 ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море да сам мушко убила би се за онаким го 
 управљене против њега, не спазив га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио се да 
 нити се тужише која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета мржња и злоба увек царо 
епоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се задрктаваше, нека га јез 
 Даринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љубави који често  
овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив је за ску 
 је своју грдну погрешку и увидео је да је на крају своје очигледне пропасти.{S} Мартићима је с 
а одмах дође на увиђај пи констатује да је некакав зликовац напао на кућу овом човеку.{S} Изврш 
p>Сељачке намигуше већ су прокопкале да је Даринка трудна — и то се већ није могло више ни крит 
 они довели доктора те издао уверење да је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} 
до убеђења — да децу треба чувати, и да је за њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте опасн 
 јер је сам обио врата на подруму, и да је непажњом Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад је о 
оји му наређује да предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви, само остад 
а — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта ва 
е се чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је Богородица — неће ти помоћ 
учиним неправду, како да је отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, али ипак морам за 
е издао уверење да је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира упрс 
 како су Гвоздена тог вечера тревили да је прошао некуд по мраку са пушком.</p> <p>Марко се пос 
 ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — да је вила, да је 
грдиле дјете, опет не треба рачунати да је то нечија намера била.{S} Оној турио неко пепео у ло 
или ћу кога подговорити и потплатити да је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до прага своје кућ 
емљи живог човека који би могао рећи да је срећан и задовољан.{S} Примети учитељ и поче сркати  
ред.</p> <p>Живан каза својој Даници да је башчу окрепио и довео у ред она одмах оздрави и уста 
ц.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженит 
— харамбаша, па да се то придене као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица 
 ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али је са свим други значај речи изговорених т 
рло лепу девојчицу — ја сам намислио да је за тебе узмемо и тако ће се сродством крвна освета п 
оди ђецу...{S} Сад сам се бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право реч 
{S} Па како да учиним неправду, како да је отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, ал 
ишта однешено, одмах се констатовало да је нешто тражено.{S} Сима се сети за ову проклету квиту 
ицајаца он признаде све па и то дело да је посреством Мартића учинио који су му јатаковали.{S}  
енађење целога света пронесе се глас да је и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да роди — те  
зден није тог вечера имо пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздвоили чу 
ечерњи поветарац једва нас опомињаху да је то јесен.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као крист 
аха, а жена задругара Живана.</p> <p>Да је усуд цео свет претресао, не би нашао и саставио две  
 5, и примили само 10 дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину 
ову обућу која личи на мрежу паука када је путем лед и снег; спавајте на ладној и тврдој земљи  
е прође ни пуна три месеца од дана када је пресуда постала извршна, а Иван се венча <pb n="118" 
 већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је настало време да се у људски живот примене оне свете 
и то је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало ослабио. <pb n="17" /> Ма 
ћа Мартић, најмлађи брат Цмиљчин, ваљда је заборавио — да му сестра није тамо код Ивана, па се  
; па ће ти турити руку у недра.{S} Онда је ред — да и ти њега пољубиш и загрлиш – и да се покаж 
ештака, заступника и адвоката.{S} Отуда је он пунио своју кесу, а ретко кад — да је по која зла 
исто опасно је и побољшање. — Равнотежа је најбољи пријатељ сваком делателном створењу па и ств 
или задужише све своје имање.{S} Пореза је велика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb 
— ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} За тим устаде, оде у вајат те се опре 
<p>— Милоша Мартића сестра.</p> <p>— Ја је не знам рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ћ 
} Јадна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако рано и 
е једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сва 
овог села, већ из Г...</p> <p>— Па чија је?{S} Повикаше радознало Иван и мајка му.</p> <p>— Мил 
од оне, која није родила ни једно, која је још свежа, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мало по  
то им је се она грозно светила.{S} Која је год почела са њом да се поинати морала је исплакати  
мењена.{S} То је та потпора била — која је Марка усрећавала.{S} Али она није тако корисна колик 
p>Каква жалосна упоређења.{S} Жена која је родила петоро деце и просула свој живот и своју снаг 
ђе у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при каквом пљуску или топљењу снега услед 
виде: да сви одоше цркви на причес која је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из раније решио, д 
ар он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет 
, да раде код имућнији под надницу која је до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој 
S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја је младост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са 
рипијао и савијао нову цигару.{S} Стоја је намиривала стоку са своје две ћерчице — а Иван је от 
едне напоје.</p> <pb n="94" /> <p>Стоја је родила са њим 8 деце па су јој помрла још у раној мл 
ла, и она би ишла за њима.</p> <p>Савка је терала сву децу редом да мокре у једну карлицу — ту  
меш онако пиле.{S} Још три године мајка је не да — рече Даница смешећи се.</p> <p>— И шест годи 
 <p>— Па и није се преварио.{S} Девојка је као анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та  
 Стоја.</p> <pb n="108" /> <p>— Девојка је добра — и ми је морамо узети...</p> <p>— Под морање  
Нек нам потпише развод брака.{S} Цмиљка је добра, она ће се опет удати за другога пошто прође г 
ођено.{S} А кад се сумира упрсте Цмиљка је затруднела пре 2 месеца — но што је Обрен ову коменд 
енчаше се па се разиђоше.</p> <p>Цмиљка је била добро чељаде — свакоме послу вична и досетљива. 
о што жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је добра и уредна домаћица.{S} У дому њеном ништа се не 
м динар на дукат месечно.</p> <p>Цмиљка је била јако жалостива што јој бог не даде бар једно де 
ти брак у корист Иванову.</p> <p>Цмиљка је са великим болом издржала оволику неправду и смерно  
ли прилично пићем загрејали.{S} Даринка је спремала ручак и убила кокош.</p> <p>За сво време ра 
S} И то ће му нешто значити.{S} Даринка је много премишљала о тој појави.</p> <p>— Чисто ми је  
 нико није могао сетити.</p> <p>Даринка је затруднила, и поче знатно опадати и губити своју дев 
аменица!{S} Гле остаде на риби?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S} Не 
да ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати своје вочиће — па не носити дрва чак и 
.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-к 
јмака те купи соли или опанке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је често носила по 20-30 јаја и пр 
 нека више и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека петоро, нека троје, нека једно а по нека ни  
 (посла).{S} Ова курјачица Даница знала је то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p>  
 год почела са њом да се поинати морала је исплакати свој јед и секирацију и пристати да остане 
одавачица свог и туђег тела.{S} Постала је блудница, <pb n="58" /> тај гадни црв — који са свој 
ова мала измена у кући Перевића постала је врло важна полазна тачка која води растројству задру 
ко и настави га да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво грање гледајући пажљиво у  
—</p> <p>„Шта ће тамо?</p> <p>„Полудела је“.{S} Ово изусти Марко па осу плакати кроз непрекидно 
троши и развуче се.{S} Моја мајка музла је сама пет оваца, са тим мрсила сву кућу преко целе го 
и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила оног вајног Живана, и није га сматрала ни  
говцу у чаршији.{S} Главна несрећа била је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страст за  
ја у мал’ није све побила.{S} Кажу била је трештена пијана“.{S} Па... наставила да узвари млеко 
родио.{S} Али та нагла промена задивила је све гледаоце.{S} Ено они ти сви веле „Неће му пред д 
е чујаше нико.{S} У место чељади врвила је ларма од кокоши, петлова, гусака и ћурки.{S} Свака с 
е, рукавице и т. д. а поред тога радила је варошкама разне послове, и зарађивала лепих пара.{S} 
као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је потера за хајдуцима — али ниђе ни трага ни глава, ни 
 је умакла у помрчину, и те ноћи ноћила је у комшилуку, не вратив се својој кући.</p> <p>Сутра  
ребрна асприца пала у руке онима којима је у ствари и намењена.{S} То је та потпора била — која 
коме не чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат — и таке се они међу собом узајамно потук 
Њих су двоје ту морали бити.{S} На њима је било одело увек лепо, помодно и чисто.{S} Он је нера 
 своје очигледне пропасти.{S} Мартићима је се задужио и сам отац његов — па и он понова.{S} Ни  
ody> <pb n="5" /> <p>Перића кућа чувена је у неколико капетанија као честита, са своје породичн 
ње.{S} Свака стопа његове земље уређена је по најновијем методу.</p> <p>Завидео му је цео свет, 
ље прилично, али усљед нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки 
 туча и све уништи.{S} У осталом година је родила, али нема ничему цене.{S} Стока, од како је п 
зника, пошто је свршила свој посао, она је легла на кревет па јасно говораше ове речи: „Пази, п 
се чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она је била непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не 
} За Стоју је имало више колаца.{S} Она је све радила и трчала, али нигде није стизала, није ни 
ицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милујући нешто у сну.{S} Иван ј 
 час око куће и по целој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебдио не 
{S} То је са свим немогуће било.{S} Она је била као на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца 
ица обуче лепу чохану памуклију.{S} Она је извлачила много које шта на рачун проводаџијског пос 
и посао дрхтао је од њених руку.{S} Она је тачно и савесно отправљала своју дужност уз припомоћ 
ски а не природни закон произведе — она је света за оно друштво у коме је он живео, јер је мног 
Ваљда утицајем своје тетке Данице — она је овако мислила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њ 
а?{S} Запита један хајдук.</p> <p>— Она је луда.{S} Као да нам није сестра Бога јој њеног...{S} 
требало.{S} Примети Милан.</p> <p>— Она је узрок целој тој несрећи.{S} Опет Мића.</p> <p>— Море 
ајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} Она има падаћу болест.</p> <p>— Ко ти то 
 дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је несрећница највише учинила, те се они издјелише и св 
бриге, на рачун голотиње и босотиње, па је заразио своје живце алхохолом, који пате без пића, к 
и опанке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је често носила по 20-30 јаја и продавала.{S} Овде 14 м 
, ни невољном, ни бесном, ни јадном, па је било свакад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али  
о појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући озго и сама на њу са сво 
S} Ова курјачица Даница знала је то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две 
 решио, да квиту украде пошто по то, па је то саопштио свом комшији Миладину једном врло вештом 
био писмоноша, поштар — суруџија.{S} Па је кроз трубу довикивао рабаџије који му у сусрет иду д 
е и радио и код себе и код другога — па је доносио својој жени и деци све што је требало и задо 
дње време давао повеће суме новаца — па је пред деобу отишо’ код њих и затражио квите.{S} Они п 
 непокривено у недостатку ћерамиде — па је ту мето мало ђубрета од кровине или сламе.{S} Нема с 
драв био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало ослабио. <pb n="17" /> Мало он вели, али то ста 
“ За тим извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе ку 
 одоше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и о 
дну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ограде око које опасиваше пешачка стазица.{S 
 једно детенце.{S} Неодољива жудња тера је да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А  
којим красан пород има.</p> <p>Чедомира је подигла, школовала и дала га на браварски занат, а к 
ласним.</p> <p>„Сећам се добро.{S} Бата је био овога часа овде — са мојом ђецом — са моја два а 
 по једна четвртина његова пређубравата је и даваше огромну количину добра грожђа.{S} Сад је по 
да иде на рад чека стоку других и хвата је — и по други пут наплаћује оно што је јуче наплатио. 
граду.{S} Има он и облигација.{S} Квита је са њима спакована“.{S} Одговори Миладин шапућим глас 
рца се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта је прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја турила пеп 
 и песма усхићава живот човеков — а шта је тек остало за младост бујну и свежу.{S} Она добија ј 
двоје свиња, ћурака и кокоши.{S} Па шта је са њима?{S} Покрали лопови, покрали и појели.{S} Док 
мена — нешто дубоко замишљен.{S} Па шта је друго мислио, но о оном што су тога дана разговарали 
мојте њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је синовац сиротан. 
 и никако.</p> <p>— Ви нећете знати шта је мука, беда и јад, али зато морате одржати један завј 
о се свега доста.{S} Нико није знао шта је мука ни умор.{S} Увек одевени и обувени.{S} По сто д 
амицом.</p> <p>„Је ли ти“?!</p> <p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше легао на кревет и само  
.{S} Молим те разреши ме...</p> <p>„Шта је теби?{S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — право  
искупише сви, Марко запита.</p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, Вуче, туко жене?</p> <p>„Ја 
<p>Разговарали су се о свачему али Мића је очекивао да које од њих двоје упитају за здравље њег 
усту помрчину.{S} Два пуна сата, Ружица је плачући пуна горчине и нестрплења слушала одајући по 
 <p>„Немо Бога ти да се чује.{S} Даница је свакојака.{S} Она је била непоштена и као девојка и  
ом сахрањеном срећом и надом.{S} Даница је се превијала <pb n="55" /> као отровна гуја и кукала 
убити своју девојачку лепоту.{S} Даница је сада водила велику бригу о тој ствари, којој она беш 
и издадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као насљедница заоставшег имаћа — рачунала да ће се  
која су расла као анђели.</p> <p>Даница је се много мучила при порођају ћерке, и коне су разгла 
е показивао им.</p> <p>„Ја, ја.{S} Наша је планина богата са тим знаковима.{S} У њој има неких  
свуда важан, призван и прибран.{S} Јеша је од изласка свог из војске одмах узет од својих сељан 
у вичан човек.</p> <pb n="7" /> <p>Јеша је четрдесет година управљао кућом.{S} Пропратио многа  
раше — несрећних задругара.</p> <p>Јеша је био средњег раста, косе смеђе, очију зелено-граораст 
одстрањене од сваке увреде.</p> <p>Јеша је имао својих особина, каквих се ретко може видети код 
рла пре 58 године просечно.</p> <p>Јеша је оженио два своја сина и седам синоваца, удао три ћер 
се удомиле у богате куће.</p> <p>Милоша је узела мајка Даринчина, давши га у школу — за тим и г 
ећи.{S} А да видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} У години има доста дана, али нису сви за рад 
.</p> <pb n="42" /> <p>„Замислите какав је то народ.{S} Кад ја приставила и мојом руком пребрал 
е за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је план био спремљен — али не испаде онако како људи же 
ера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја уватив је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љу 
.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућанин са другим.{S} И они се сад промене, и тако  
запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки посо добро, а код себе врло х 
 га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину изломи п 
 Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад је он гађао пса те према томе он није ни био крив, коли 
 многе куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду правио мајстори су га понудили — да урежу,  
икав се рад не може да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога 
е рада усљед атмосверних уплива.{S} Кад је киша, никав се рад не може да ради у пољу, кад је су 
е и спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он т 
адом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи па нас није ни понуди 
ле неминовне и морале су избити.{S} Кад је ко говорио какве скарадне речи, или речи управљене п 
дневно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело 
ли и лично познали Обрена Мандића — кад је изашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшире у  
вима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а не природни закон произведе — она је света  
стина, није „дуга њива“ била онаква кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много с 
а и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од  
могао правити неку грађевину.{S} Па кад је био поред куће једног свог сељака, са којим је био у 
у крађу у новцу и неким стварима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непознати з 
н човек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2 године као гар 
 несретне као јабучице — ама просто кад је пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p> <p 
омаха, обуците његово издерано рухо кад је на пољу цича и мраз; обујте његову обућу која личи н 
ића једног доброг домаћина.</p> <p>„Кад је ово дотерато?</p> <p>„Јуче пре ово доба.</p> <p>„Кол 
 „Е брате настаде рђаво време.{S} Некад је родјевало добро, а сад се изопачи све.{S} Пропаст.{S 
у или свом брату — суседу.</p> <p>Некад је врвио чопор свиња по воћњаку а гране његове дователе 
на шта и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год утакмичар на коњској трци.{S} Кад утакмичар  
адоликаста, здрава и снажна.{S} Милорад је био у време женидбе велики пробирач.{S} Било му се о 
тине несрећном Милораду.</p> <p>Милорад је се надао, да ће му болови уминути до сванућа, па да  
е огромну количину добра грожђа.{S} Сад је подељен на осам парчета и ниједан га не ђубри.{S} Ре 
је.{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — јер је се развила и разр 
е сети на покојног оца. „Мој отац — сад је мртав.{S} Али ови калеми то су му споменици.{S} Он ј 
вали су га својом равнодушношћу — и сад је он умео у свако доба да пребира своје жртве и да пра 
} Он је постао прави неваљалац.{S} Горд је, напрасит, немилостив, самовољан, подал, свиреп и.т. 
радовог и пође за осталим.</p> <p>Откуд је ово пандур дознао то се не зна — тек сво село за то  
 Дужност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одговори Иван чисто заво 
е више пењало.</p> <p>Казали смо, какве је последице донела подела рада женског, који се односи 
и разговарајући се.</p> <p>„Заиста, све је тако Милораде.{S} Добро си казао, фактички, данас не 
а земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сваком човеку  
лико и мало.{S} Од његова карактера све је дрхтало.{S} У његовим очима, у говору, у цртама лица 
јецање као мало дете.</p> <p>„Дакле све је пропало.“ Прошапта Милорад и полећеше му сузе...{S}  
"6" /> Што је год хтео и предузимао све је задовољно и срећно довршивао.{S} Али његова предузећ 
b n="20" /> <p>За подушје и сахрану све је учињено онако, како је он наредио.</p> <milestone un 
о моралном и интелектуалном врхунцу све је више у задругама находио гаранције за сврхе своје.{S 
њим у погледу моралног живота.{S} Многе је девојке осрамотио и саломио им срећу, обећавајући им 
ући им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са својим мужевима завадио и леђа им исп 
уга њива“ не би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, 
 Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода за храну.{S} 
 Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да 
у је имање.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га 
у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин,  
вен.{S} Марка однеше на поњави кући где је одмах умро.{S} А сватови продужише свој пут.{S} Сутр 
</p> <p>„Пошто но је даде?</p> <p>„Није је он ни прод’о већ Перуника.</p> <p>„И то за петнајест 
ош чекало да роди — те да се сазна чије је дете.{S} И одиста она роди мушко детенце ко златну ј 
аједно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на по само.{S} Они згруписаш 
ци шиљао Даринци милосне послатке, које је Даринка презриво <pb n="99" /> одбијала, али она га  
, над својим милим и драгим чедом, које је улетило у чељусти лафа, и које може сваког тренутка  
 им испребијао, а има их неколико, које је раздвојио од својих мужева.</p> <p>Даринка ћерка Сре 
е но обично и плинуше по дворишту, које је чувала Даница и која не дође за овцама нити се близу 
ко икад, данас је настало оно доба које је велики поборник светски Исус Христос заповедио „Глед 
био човек на спрам једног створења које је ниже од тебе...</p> <p>Молим те Мића по други пут —  
ад тамо, дете гурнула старија деца које је потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвнета самим  
а своје схватање о њиховој задрузи које је пуно непоречне истине.{S} Она показа моћ свога разум 
, човек измени и оно образованости које је под закриљем својих родитеља стекао — у место да теч 
и малолетан имао је своје дужности које је тачно вршио, исто тако уживао је своја права која му 
рело гвожђе падало је на тело голо које је пиштало.{S} Стаде се увијати несретни човек кукајући 
, 20 ћурки, 12 гуски, 15 патка.{S} Боље је штедити него радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за  
взи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и о 
ће то дати.</p> <p>Његов повериоц, коме је он дуговао одмах затражи наплату — а за овим и полиц 
кви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње време давао повеће суме новаца — па је пр 
де — она је света за оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што  
и ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{S} Говораше Ружица бришући суз 
га.</p> <p>— Шта ти можеш чути.{S} Мене је то њезин отац причо’ а то се крије као змија ноге, с 
од њега је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљено од куће му највећи пушкомет ода.{S} За  
је мала.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве 
е ноћи провео неспавајући.{S} Опијао се је много, па тако се са сваким свађао, а често пута и п 
г јесењег празничног дана разговарао се је Иван са својом стрином Даницом, која говораше: да је 
 близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} Овце дошле“.{S} Примети Круна. </p> <p>Ја н 
и године како се оженио па ништа.{S} Те је Даринка нагнана бесном природом — а обавештена лажни 
и власти њиховог брата као хајдука — те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја добио награду.{S 
строгост њеног оца и мајке чинили су те је она увек крила своје погледе од мушкараца који би у  
азликом — што она лупи затијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше и почупаше по неколико 
p>„Је ли ти“?!</p> <p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше легао на кревет и само му се глава в 
 саломио им срећу, обећавајући им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са својим муж 
ом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у срц 
узме жену коју никад није волео нити ће је волети.{S} Несрећна тетка Даница, из пустог кристољу 
се надали, да чим она роди дете Иван ће је отерати.</p> <p>Дође дан — и она роди мушко дете на  
 меденице, дотрчаше жандарми и одвукоше је.</p> <p>„У апс!“ Прошапта Милорад.</p> <p>Не!{S} Већ 
— И шест година не би било дуго — ја би је чекао.</p> <p>— Па и треба да је чекаш.{S} Море да с 
ата.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину — узео би за половину 50 
ну.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у јес 
е и не оста дјете богљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој кући но под чергом циганском.{S} Ономад  
 све у место њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су  
е год имао какву замашну парницу, — гди је требало да се заобиђе истина, ту се морао Марко умеш 
ртићи осуђени на вечну робију.{S} Млађи је покушао да побегне, али га чувар убије, а старији је 
ужно.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се заглед 
 побегне, али га чувар убије, а старији је после 6—7 година робовања умро.</p> <p>Цмиљка се не  
ошла си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене 
исао: да се у кући Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Нити к 
исао овај жалосни и грозни случај, који је постиго задругаре некад срећне задруге Перовића, и к 
љив.</p> <p>Његов друг и исписник, који је са њим служио у војсци, беше наредник жандармерије у 
а тим Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негде у облаку углед’о неку тичурину.{S} Док  
лико места обелоданио и сам Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То је дознала  
поткресо их и окрепио, па и купус, који је стручић са свим ишчупан он је мето други нов; коме с 
мака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то био несрећник“?{S} Запита Стоја смешећи се чиј се 
и руку — а на место њено дође Иван који је обема рукама притиште на своје бурне груди.{S} Дарин 
шени пиште као гује у каквом џбуну који је са свих страна опкољен пожаром.{S} Даница не беше јо 
о тебе говор поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="100" /> < 
ама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} Овце дошле“.{S} Примети Круна. < 
 Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по но 
ла мајци — опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему  
то.{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је морао играти онако како му Даница свира.</p> <p>Пошт 
 љубили и једно за другим боловали, али је све то било удешено, те се нико није могао сетити.</ 
ну — да је помилуши по ножицама.{S} Али је се јуначки уздржао — јер тако му је Даница заповедил 
знао које су, нити хтеде видети.{S} Али је пажљиво слушао њихов разговор.</p> <p>„Бога ти, зар  
 питан, он је одговарао да је чуо — али је са свим други значај речи изговорених тумачио т. ј.  
диле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједн 
S} Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио.{S} Је 
а ми неће никад имати порода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна  
азе.</p> <p>— Признање твоје највећа ми је утјеха, али болове срца ништа не лечи — за то те пит 
са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма м 
n="108" /> <p>— Девојка је добра — и ми је морамо узети...</p> <p>— Под морање ништа не може би 
свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да су самоубилци велики грешници.{S} А 
 говораше ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му ру 
и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у су 
му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</p>  
шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је синовац сиротан.{S} Отац му лани погинуо.</p> <p>„Ћу 
је мртвих пало.“</p> <p>Ако, ако, то ми је мило, нека пукне тиква једном.{S} Њина свила досади  
их многи почеше плакати.</p> <p>— То ми је била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својој.  
мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогуће учинити док не одвојим душу од овог грешног 
мишљала о тој појави.</p> <p>— Чисто ми је сад лакше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{ 
трпећи но једући и пијући — јер крадени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко 
укућана, звао се заповедник, а у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служ 
на дан идем назад.{S} Овакав живот гори је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и куповао <pb n="82 
— па да јој дам нешто пара за то што си је обесчастио.</p> <p>— Тако ћемо нешто и гледати.</p>  
гова жена:</p> <p>„Што се закле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме сам нате 
 да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати Иване — тако и јесте 
бојим се да не умрем скоро.{S} Мајка ти је стара не може више да пере и одева а сестра ти је јо 
е може више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а с 
 Немој таки да будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не може ништа сметати 
 неко чудо.{S} Док један запита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете ми одв 
г сељака.</p> <p>„Имао или немао све ти је једно“.{S} Настави Милорад. „Срећније живи онај који 
а ти испросимо девојку.{S} Већ време ти је.{S} Ја сам нешто ослабио, бојим се да не умрем скоро 
?!{S} Ала је смочи згодно.{S} Ама он ти је прави Хришћанин.{S} Не би он меса уз ове посте окуси 
Ви сте накастили да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсиг 
="69" /> <p>„Зар баш у надницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време дошло.{S} Мора се.</p> <p>„Ко 
 шумом.</p> <p>— Бежимо овамо!{S} Увати је за руку и потрча у шуму у намери — да је сведе с’ он 
веж каквог пса но на говор жене, ухвати је за прса левом руком а десном око појаса.{S} Нави мал 
аше вођевина, за узду — па поче враћати је назад.</p> <p>Чим то спази Чилаш он у највећем гњеву 
бар радник, али хрђав господар.{S} Нити је умео да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је св 
дана није стао колико мутна вода — нити је што год спавао.{S} За овим ухвати волове.{S} Стаде ц 
а, али нигде и ништа — утјехе нема нити је може имати.</p> <p>Једна намигуша видела обоје деце  
ићеном оделу, са пушком у рукама држећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мал 
ед скочи и леже крај Цмиљке обасипајући је пољупцима каквим је никад досад није обасипао.{S} Он 
не није увредио — и према томе опроштај је излишан.</p> <p>Али бато — ти си се мучио око нас?{S 
риставити вечеру.{S} Она јадна на живој је муци — месила леб — ватра велика — па се само успуши 
 n="115" /> доба још девује.{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — 
маћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе 
чера Гвозден се враћао са мобе на којој је своме суседу помогао правити неку грађевину.{S} Па к 
га у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто и држ 
и поче овакав разговор:</p> <p>„У нашој је кући увек био обичај да се с’ пролећа, управо кад на 
ржати стоке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше издржавати 1 кућ 
 <p>„Дуката, дуката господине.{S} Човек је пропао са свим.</p> <p>„Како?!{S} Повикаше сви.</p>  
 за обадва света.{S} Наш чича Јеша увек је каваљерски говорио о смрти, — без нимало бојазни.{S} 
оженио.{S} Човек кад се млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</ 
 је за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав што је води са свима па и са ђецом. 
у више и не иска али му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућанин са другим.{S 
ише у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још присебан — да се опрости са својим укућанима.{S} 
за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, виш 
 ради свог мужа и своје дечице; али док је на то мислила и чувала на другом је месту губила виш 
 нимало бојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало осл 
је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} К 
треба их тући у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кројио планове — како 
 раздвоили чуле су се пушке.{S} Тужитељ је требао да положи заклетву — али није смео, јер је са 
ију и нуђаше га да што ужина.{S} Учитељ је пио — али ужинати не хте — пошто је скоро било време 
ловину празне земље што рачунате да вам је воћњак на који порезу плаћате.</p> <p>Виноград беше  
.</p> <p>„Па и поделите се.{S} Боље вам је „сиротовати него срамотовати“.{S} У овој се кући не  
 као такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помрете од глади, но да се захраните хлебом отети 
а, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S} Она више неће ни рађати  
судбином задругара Перовића.{S} Још нам је остало да прелистамо и судбину њиховог бившег кућнег 
 удобан живот свију и свакога.{S} И сам је човек сличан задрузи, на њему има разноврсних делова 
аполица и <pb n="68" /> надница била им је верна другарица.{S} Стоке нису имали, сем кокоши.{S} 
<pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> <p>Вама  
 n="72" /> и више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} О 
ађаху страст за пићем.{S} Ракија, то им је био највећи идол на свету.{S} У главном, и они су би 
истрија и најдосетљивија.{S} И за то им је се она грозно светила.{S} Која је год почела са њом  
же, сви иду — и треба им више но што им је у задрузи требало, али нико не ради, рад се одмара.{ 
 мирно, како они ништа не траже, већ им је најглавнија утеха та, што је част њихове сестре оста 
 Цмиљке обасипајући је пољупцима каквим је никад досад није обасипао.{S} Она се пробуди и враћа 
поред куће једног свог сељака, са којим је био у свађи, јурне на њега онако из ненада куче и то 
 важне мисли обузеле су га.{S} Пред њим је стајала чутура са ракијом са којом је сваког 1/4 час 
дужност са пуно воље и енергије.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео у судницу па прима порез 
ју.{S} Робија опет рађа хајдуке.{S} Чим је наш брат Вук побего у хајдуке — он је тога часа каза 
док је на то мислила и чувала на другом је месту губила више.{S} Марко је куповао сукнено одело 
 њега, али за добру цену.{S} Пред судом је изгледао тако кротак и фини, и говораше увек: „Нећу  
м је стајала чутура са ракијом са којом је сваког 1/4 часа припијао и савијао нову цигару.{S} С 
вде своју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год казивала невиност своју — нико јој није веровао  
S} За несрећу моју — имање њихово махом је прешло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Че 
жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина јеса 
порода.{S} Као што смо напоменули, Иван је сухопаран на спрам свачега па и на спрам тога.{S} Ње 
} Не баш рођена али ипак тетка.{S} Иван је по Даници шиљао Даринци милосне послатке, које је Да 
ру ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати.{S}  
и, тај ће добити песницу у нос.{S} Иван је све ово чинио без страха и бојазни — заклоњен за твр 
шкајући и милујући нешто у сну.{S} Иван је неприметно дошао и сео на праг свог вајата и слушао  
ала стоку са своје две ћерчице — а Иван је отишо у виноград да обере неке чардаклије (вињаге) с 
ма — и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и на саб 
 су измирили „крвну освету“.{S} Но Иван је био некако сувопаран према њој.{S} Није прошло ни 2  
<milestone unit="subSection" /> <p>Иван је се оженио одмах, после познанства са Даринком.{S} Им 
ак добила за своје планове.</p> <p>Иван је леп момак — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то  
дамнаести дан умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањен 
 гледала децу своје двије очи.{S} Живан је се осећао срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и ко 
ја трпети ово зло у кући“.</p> <p>Живан је посматраше мирно ћутећи.</p> <p>Она настави.</p> <p> 
, па ћемо после и осталих.</p> <p>Живан је био добар радник, али хрђав господар.{S} Нити је уме 
а и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и план је утврђен.</p> <p>Једног дана поранио Иван у поље, па  
је ништа знала.{S} И овај хајдук кажњен је смртном казном.{S} А браћа Мартићи осуђени на вечну  
од мање и никакве вредности.{S} Миладин је развијао а Вук читао све редом, али узалуд.{S} Квите 
ога нема — нема.</p> <p>Једног дана, он је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он дође у једну ко 
едима колико је мого.{S} Често пута, он је се вајкао код Данице, како су они лакомислено упропа 
илорад, био је темељ њихове задруге, он је био као гвоздени обруч оглавник са још 8 дрвених обр 
p> <p>Даринка стаде!</p> <p>— Он је, он је — продужи Даница.</p> <p>То беше у једном лугу који  
е.</p> <p>И Иван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару 
а није чуо — или ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али је са свим други значај ре 
зив га да је и он случајно ту дошао, он је заговарао, чинио се да није чуо — или ако је за то п 
чес која је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из раније решио, да квиту украде пошто по то, па  
да свака појава има свога узрока.{S} Он је пио на рачун глади, на рачун бриге, на рачун голотињ 
Онакав диван младић — као јабука.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали се каменом, он сваког преб 
је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров и немилостив — али она беше, доб 
је с робије и удружио се са њима.{S} Он је оглашен за хајдука и глава му је уцењена 2000 динара 
и на Ивана Марковог јединог сина.{S} Он је постао прави неваљалац.{S} Горд је, напрасит, немило 
тарјество 1000 дин. готова новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они ш 
 опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему купити чан 
 не сме да прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува немилосрдно и г 
је руке одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог заступао га и помагао у извесним 
аузме, у победу не треба сумњати.{S} Он је подмићивао сваког као посредник између парничара, су 
н није смео погледати у очи Мићи.{S} Он је само гледао преда се.</p> <p>После мале почивке Мића 
ли ови калеми то су му споменици.{S} Он је ово као момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам ради 
 а у ствари је извршитељ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служио најмање.{S} Од његове пре 
ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано. 
његовом седом и коврџастом косом.{S} Он је изгледао више на свеца но на човека.</p> <p>Јеша отп 
им свађао, а често пута и потуко.{S} Он је због својих преступа имао да плати неке огромне глоб 
одело увек лепо, помодно и чисто.{S} Он је нерадо ишо на игранке, али је морао играти онако как 
стати бар у месец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац под 
ше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи провео неспавајући. 
/> да краде у извесном добу година — он је се издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта 
 година — а то беше месеца Јануара — он је осетио нешто необично на себе —- осетио је где га сн 
м је наш брат Вук побего у хајдуке — он је тога часа казао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене б 
{S} Ни мање ни <pb n="119" /> више — он је знао да ту цену мора својим животом платити.</p> <p> 
ролеће једног дана позвати Грујицу — он је томе вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све 
нама.</p> <p>Даринка стаде!</p> <p>— Он је, он је — продужи Даница.</p> <p>То беше у једном луг 
 и говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Марка најстаријег синовца свог судовима и влас 
Вука Перовића дадоше му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S}  
а све прима са пуно радости.{S} Па и он је добијао по нешта, и ако му она није ништа шиљала, ве 
пус, који је стручић са свим ишчупан он је мето други нов; коме су пак само лиске откинуте њему 
 откуда таква немарност код ње — јер он је са врло мало муке придобијао многе жене и девојке, а 
сви за једног и један за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга укућана, звао се заповедн 
роб спремном човеку много је.</p> <p>Он је знао да ће скоро умрети.{S} Болест га је све више у  
оже видети код самртних људи.</p> <p>Он је на основу свог стеченог искуства написао правилник<r 
или никад да им он што врати.</p> <p>Он је живео више трпећи но једући и пијући — јер крадени ј 
их, да му не учине какво зло.</p> <p>Он је давао са једном а узимао са две руке.</p> <pb n="95" 
е.{S} Марко, као кућни старешина требао је то још увече да расправи, ал’ није мого јер је било  
и које је тачно вршио, исто тако уживао је своја права која му се нису смела ни у ком случају к 
и и неприлика.</p> <p>Једини он, одржао је завет покојног Јеше, у томе што је чинио добра сиром 
су му јатаковали.{S} У исто време казао је да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И овај хајдук  
к погибе.{S} Овај траг хајдучки показао је Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, п 
јаху око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} Званичник изађе на поље  
 стиснутим зубима и песницама.{S} Вијао је главом на све стране, као ћурка која тражи погубљену 
данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја не верујем да ће до 
 ђеније рода људског Исус Христос рекао је: „Што год вежете на земљи, биће везано и на небу“.</ 
 никуд излазио.{S} А свако вече скупљао је све своје пунолетне задругаре око своје постеље и уч 
н његове породице пуно-и малолетан имао је своје дужности које је тачно вршио, исто тако уживао 
ина своје старости, па и сам Јеша остао је удовац пре непуну годину дана.{S} Вредно је споменут 
све несноснији и самовољнији.{S} Постао је браколомник и прави курвар.{S} Не ради ништа, Дуван  
иптећи од неке неописане радости дрхтао је — и обасипао врелим пољупцима Даринчину косу — грло  
ави тихе и мирне.{S} Сваки посао дрхтао је од њених руку.{S} Она је тачно и савесно отправљала  
а копрена са срца — те њене речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње би 
је се осећао срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па је доносио сво 
 још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она 
бро немој да буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а очи му се склапаху од силног дремања, јер  
возден јатак и Милутин потајник.{S} Ово је заиста чудновата ствар.{S} На једном месту видети Бо 
ице на врат намећу.</p> <p>Задругарство је основ и темељ сваком благостању, а сиромаштина и ино 
вари својих а не своје“.{S} Себичњаштво је највећи противник напретку људском“.</p> <p>Тако се  
илно благо отеше.{S} Вук Перовић побего је с робије и удружио се са њима.{S} Он је оглашен за х 
 старом и за гроб спремном човеку много је.</p> <p>Он је знао да ће скоро умрети.{S} Болест га  
ију извео.</p> <p>Дознавши Иван, увидео је своју грдну погрешку и увидео је да је на крају свој 
увидео је своју грдну погрешку и увидео је да је на крају своје очигледне пропасти.{S} Мартићим 
 /> <p>Марко, најстарији задругар, узео је старешинство у своје руке одмах по смрти чича Јеше.{ 
е гневан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са сваким, <pb n="40" /> али и беше снажа 
ућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу,  
уно срећан са њом.{S} Овај Милорад, био је темељ њихове задруге, он је био као гвоздени обруч о 
оје нове и боље.</p> <p>Овај Петар, био је деликатан човек.{S} А како још то не би био кад је и 
а Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче  
 но по пропису кривих параграфа.{S} Био је много пута и поротник а скоро највише председник иза 
 злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за сваки посао предузимљив.</p> <p 
да је се тресао као од грознице — а био је у стању напитом, почне купити камење по путу и потез 
S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи па нас није ни понудио.{S} Сутра нек 
е њена старија.</p> <p>У њиној кући био је такав ред — да кад кућни старешина устане — устану с 
стеље и учио их.</p> <p>Његов говор био је тих, одмерен, правилан.{S} Његово благо лице увек на 
а се шта рећи.{S} И у добру и у злу био је весео и равно-душан.{S} Био је здрав и снажан, и за  
 чича Јеша, још за живота свог направио је од камена чесму у свом воћњаку, одакле носаху воду м 
 сви пропадоше.{S} Покојни Јеша оставио је аманет да се не дјеле, а они погазише то све.{S} Па  
твом много жена, девојака и људи трудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ову Даринку — овог анђела 
.</p> <p>„Кад до сад није нашо, одоцнио је.</p> <p>„Није шала двеста дуката.</p> <p>„Хтео си ре 
ограниченом <pb n="98" /> вољом наносио је огромне штете својим ближњим у погледу моралног живо 
осетио нешто необично на себе —- осетио је где га снага нагло почиње издавати.{S} Из собе није  
 на оном свету.</p> <p>Овим речима учио је Јеша своју породицу често пута, која га је слушала к 
оја два анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што се разговараше овде на путу.{S} Саслушах  
аднику, па од тога да се обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њихово добро“.</p> <p>„ 
е да се надмећу један над другим.{S} Ко је срећан да се стави у службу код њих, и ко својом веш 
он је се издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега  
ника, сваког судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу, — гди је требало да  
оме треба додати — да има слабости; ако је човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне посл 
о не обзире на време и непогоде.{S} Ако је снег, дете босо иде и гледа своје стопице како шарај 
 заволео.</p> <p>— Па право и има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у реч м 
га гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то он мора да чини.{S} Тако време не чека 
 јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван оженио — опет је се са њом морао састати бар 
дао три ћери и девет синовица.{S} И ако је у 65. години своје старости — још су му сви зуби здр 
мртности душе и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сумњати: да човек горчину сво 
во велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне — г 
а враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то право имала, већ је се преудала за једног добр 
говарао, чинио се да није чуо — или ако је за то питан, он је одговарао да је чуо — али је са с 
нише.{S} Она истина у дубоко живи. „Ако је то у дубоко онда нема ништа плитко“.{S} Рече један к 
 и побего држећи чакшире у рукама, како је одмах из вајата изљегла Цмиљка са расплетеном и разб 
ила оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад се први пут састану момак и девојка.{S} Запита 
ндићем.</p> <p>— Станија се закле, како је Цмиљка код ње говорила — како би учинила ма с ким об 
ном косом.</p> <p>Даница се закле, како је Цмиљка код ње признала — да је извршила обљубу са Об 
год нестане“ и напослетку сети се, како је њему овај исти Перо давао дводинарце, да му истимари 
је и сахрану све је учињено онако, како је он наредио.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>М 
наполеоне и немилице их трошио.{S} Како је читао писма његовог стрица Јеше у коме му писаше „Пе 
ена и изнурена.{S} Паде му на ум — како је он за време службе у војсци сваке недеље разбијао (с 
 и он му војвода у сватовима.{S} А како је дошо са робије — мало вештије хара и краде — ваљда с 
орни и зловољни, њима се саопштава како је тај и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он 
али нема ничему цене.{S} Стока, од како је почеше слуге гледати поче јако опадати.{S} Ја осећам 
примедбу, управо пожали све код ње како је настао тренутак да се морају делити.</p> <p>Савка се 
одлеже снази Чилашевој.</p> <p>Али како је то било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе.</p> 
— они би то учинили.{S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад смо се пресудили, она све лепо са  
вно најтеже послове, па ћете знати како је њима, у противном никад и никако.</p> <p>— Ви нећете 
ирања и објашнења остаде све онако како је Марко први пут предложио.</p> <p>И тако се радило.{S 
 Одговори Милан.</p> <p>— Тако је, тако је.{S} Повикаше сви.{S} Нагоше још по једном чутуру с в 
аћу вам, само моје не дирајте“.{S} Тако је он говорио крадљивцима.</p> <p>Мало по мало, крадљив 
те без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерадником.{S} Рад производи не само у човеку,  
> <p>— Еле, шта би и ја се чудим — тако је ваљда суђено.{S} Одговори Иван тужним гласом гледају 
 мене будући доброг учинити злим — тако је тешко и још теже злог учинити добрим, нерадног радни 
емили.{S} Одговори Милан.</p> <p>— Тако је, тако је.{S} Повикаше сви.{S} Нагоше још по једном ч 
бодни и радити о земљи.</p> <p>„Па тако је добро“.{S} Повикаше сви људи.</p> <p>Стоја устаде и  
вде које се њој тобож чине.</p> <p>Тако је резонирала Даница, па и остале њене јетрве нека мање 
баш у надницу па то ти је.</p> <p>„Тако је време дошло.{S} Мора се.</p> <p>„Колико имаш деце?</ 
задовољавао их у свима погледима колико је мого.{S} Често пута, он је се вајкао код Данице, как 
го врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пре но што је заспао помисли у себи 
ље и живот сваког детета.</p> <p>Колико је опасно нагло погоршање, толико исто опасно је и побо 
ачуна прва у целој капетанији!{S} Марко је кућни старешина и скоро сваки дан иде на позив власт 
а другом је месту губила више.{S} Марко је куповао сукнено одело па и лети и зими њиме прикрива 
} Па знате какви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње време давао повеће суме нова 
е, оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спрем 
рка и његова сина Ивана.</p> <p>И Марко је испродавао нешто имања задржав најбољи део своме син 
ремена умрла.</p> <p>У саму јесен Марко је навео потеру на хајдуке који су били у некаквој коша 
се више нису бојали Марка.</p> <p>Марко је многима починио силну неправду а нарочито људима мир 
Где рађаху 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, један лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 ј 
да опаса вериге.{S} Врело гвожђе падало је на тело голо које је пиштало.{S} Стаде се увијати не 
{S} Свака стаја затворена.{S} Изгледало је да ту нема живе душе.</p> <p>Обоица пођоше напред, и 
.{S} Цело село отишао цркви и изгледало је као пусто.{S} Они се привукоше близу <pb n="63" /> к 
 мушко и женско, мало им велико стајало је крај њега.</p> <p>„Драга децо —- отпоче Јеша.</p> <p 
 ударила киша, или није.{S} Ево свануло је није ударила али се спрема. — Потрчи на врат на нос. 
ком случају крњити.{S} Једном речи ишло је све како ваља.</p> <p>Од тренутка — када ова припове 
баш несрећни — јер проклета лепота само је штету — а никад и никакво добро није доносила човеча 
ти.</p> <p>Од Ускрса до Спасовадне само је четрдесет дана — али Иван са својом Даринком не би с 
ну пошту мученику Исусу Христу.{S} Тамо је после службе Божије остао цео свет у весељу, у игри  
де.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</p> <p>У саму јесен Мар 
 коњаник и даде му неко писмо.{S} Писмо је било од окр. начелника, који му наређује да предузме 
ио као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто но је даде?</p> <p>„Није је он ни прод’о већ Перуника.</p> 
еша.</p> <p>Разним испитивањем доказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S}  
позлила и праведних огрешила.{S} Вредно је споменути: да овај Гвозден није никако пио ракију до 
довац пре непуну годину дана.{S} Вредно је споменути — да му је се само најстарији брат Милош д 
учинити велику и наглу промену — опасно је за здравље и живот сваког детета.</p> <p>Колико је о 
сно нагло погоршање, толико исто опасно је и побољшање. — Равнотежа је најбољи пријатељ сваком  
и а да се неко не наљути.</p> <p>Опасно је свако дјелање са опасним људма.</p> <p>Петроније Чил 
 и сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Даница измајсторисала.{S} Да пошљем побратима Обрена 
S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти 
обеди и уништи.{S} Ова наша имовина, то је била имовина ових пуких сиромаха који нас окружују с 
и као слепи миши од сунца.{S} Тајна, то је највеће јемство за њихов живот и рад.</p> <p>Она се  
сподарења над њима.</p> <p>Пијаница, то је жалосна појава, у друштву, али треба знати, да свака 
 и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико места обелоданио и сам Обрен, који ј 
рављам овом кућом.{S} Какав сам био, то је тешко сада погодити.{S} То ћете ви, па и сви други з 
зали.{S} Што се год до сад догодило, то је била само пред-игра, а сада настаје главна трагедија 
То је велика сума.{S} Петнест и сто, то је велика разлика.{S} Па и од тога дужни били 5, и прим 
савести нови са собом у вечан живот, то је овда боље и не рађати се и не живети.{S} У прилог ов 
ма и слободним вољама, <pb n="25" /> то је велики и крупан посао; и од свега тога украсти време 
еће.{S} За две недеље троје деце!{S} То је ужасно.{S} Остаде им најстарији син Иван, и најмлађа 
ећи, род никакав.{S} Да се прода.{S} То је најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и ви 
о пре позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогу 
уж њен мирно гледао својим очима.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двој 
ма којима је у ствари и намењена.{S} То је та потпора била — која је Марка усрећавала.{S} Али о 
која им заштићава 5 јутара орања.{S} То је зависило од воље њиховог повериоца.{S} Само да их ту 
ад.</p> <p>„А!{S} Беше му работа.{S} То је отишло као зрно песка у море“ Рече последњи, и пређо 
д половине света на земљи радује.{S} То је дан Ускрснућа Христовог.{S} Пролеће у велико, још са 
це писну танак глас мале трубице.{S} То је био писмоноша, поштар — суруџија.{S} Па је кроз труб 
или, и оне песме које сте певали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре и зле душе живе вечито 
 броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њега чинила Даница.{S} Гди је год био ва 
а живом телу и души да се одмори.{S} То је са свим немогуће било.{S} Она је била као на осуди.< 
 јадном, па је било свакад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нема места чуђењу.{S} Незнањ 
one unit="subSection" /> <p>Март.{S} То је чудовиште једно.{S} Сви старци и старице, па и млади 
а 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћа њезина.</p> <p>На велико из 
а да плати главом своју самовољу.{S} То је природан закон — који се не да ничим оспорити.</p> < 
ше неће ни рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S} Клетва покојног Бате постигла нас је. 
77" /> безбедности и личне слободе — то је више него патриотизам.{S} Тиме се најбоље показује о 
 сваки дан са њим очи вади.</p> <p>— То је тај ђаво што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да  
кад десило код оволике ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрве чувају децу својих друга, к 
 добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком ра 
ава.{S} Ко му је се год противио, за то је морао добити по неку штету, као:{S} Покидан бостан,  
 куће му највећи пушкомет ода.{S} За то је Даринка морала више пута кући отрчати да донесе раки 
 својим очима.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота 
екаквој кошари те су изгинули – и за то је примио једну хиљаду динара.{S} Према томе мислило се 
ознао то се не зна — тек сво село за то је чуло и говори се јавно.{S} Према томе, детету је жив 
 а више се привређује, код појединца то је обратно.{S} Где рађаху 9 људи и девет жена, требало  
чим ни на чему.{S} Што год има земље то је заузето, управо оно што ваља.{S} И они раде, то не т 
 смрти, — без нимало бојазни.{S} Али то је чинио док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта п 
 у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са наличја много ружно.{S} Како ја знам.</p>  
то неће бити.{S} Повика отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрав 
уката готова новца“.{S} Шапташе он. „То је велика сума.{S} Петнест и сто, то је велика разлика. 
јако забринут.</p> <pb n="44" /> <p>„То је лако учинити.{S} Али тиме ми би погазили аманет наше 
p>„Преко 400 динара годишње.</p> <p>„То је прилично велика сума.</p> <p>„И не би била, господин 
иви и влажни, снега не беше — али блато је било огромно по путовима.{S} Сватови пошли цркви на  
же, већ им је најглавнија утеха та, што је част њихове сестре остала чиста и светла.{S} И тако  
 дим, вредан као мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео и предузимао све је задовољно и срећно довр 
у, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршивао својим противницима.{ 
о кристал.{S} Звезде некако ретке — што је пресказивало да ће још дуго остати време не промењив 
ава, увек не опрана и не умивена, а што је најгоре и најгадније напунили се вашки као шипа.</p> 
д Даринке много лепша девојка.{S} А што је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка има пад 
ће ни с ким парчати ни делити.{S} А што је најглавније нећемо никад сејати конопље, нити ћу ја  
>— Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са наличја много ружно.{S} Как 
јесте опасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети 
ама; уз огромну вику и псовку свега што је свето на земљи и небу.</p> <p>Њихови чобани, чувари  
и се за онаким голубом!</p> <p>— Па што је мајка не да?{S} Она није мала.</p> <p>— Право велиш. 
ти га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и празник.{S} Ено га где обилази башту.{S} По 
Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног д 
’ не би могла навести.{S} И као год што је мене будући доброг учинити злим — тако је тешко и јо 
 скинеш заклопац — док не изиђе све што је год ваљало“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} Зар јес 
а је доносио својој жени и деци све што је требало и задовољавао их у свима погледима колико је 
ржао је завет покојног Јеше, у томе што је чинио добра сиромасима из чије се средине једино рек 
/p> <p>Док скиде оно млека са ватре што је остало, дотле сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене 
 шта ће која, већ раде што стигну и што је на реду да се уради.{S} Оне су се надметале шта ће к 
д страха његовог, давали су му људи што је год затражио, и то нису тражили никад да им он што в 
али и о другим стварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да устане иза софре, он запита Ивана:</p>  
шао и саставио две супротности, као што је саставио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до крајнос 
ива“ била онаква кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S 
руги — само нека то буде њихово као што је некад било.{S} Често су пута они помињали „дугу њиву 
 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се  
љка је затруднела пре 2 месеца — но што је Обрен ову комендију извео.</p> <p>Дознавши Иван, уви 
е колико је дуг па заспа.{S} Пре но што је заспао помисли у себи:{S} Волови су матори и изучени 
 кад човек није могао да сачува оно што је имао како ће моћи да заради друго што му је нужно и  
а свих страна.{S} Па ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њихове.</p> <p>Не може с 
а је — и по други пут наплаћује оно што је јуче наплатио.{S} Тако овај изведе живот преко лета  
.{S} Њему пак нареди да превуче оно што је још остало, и нека са оно радника пожње шашину.{S} П 
у и у трећу код начелника, па викну што је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једн 
ала од стране кућних лопова.</p> <p>Што је кућа све више опадала то се незадовољство све више п 
вечераше сви, а Даница не хте.{S} Нешто је љута.{S} По вечери одоше сви на спавање.{S} Живан уз 
тра.</p> <p>Једног дана празника, пошто је свршила свој посао, она је легла на кревет па јасно  
тељ је пио — али ужинати не хте — пошто је скоро било време и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стеван 
иво.{S} Оно не може ништа сметати пошто је ванбрачно.{S} Њега ће узети женски род — и квит посл 
и цело село.</p> <pb n="65" /> <p>Пошто је претурено све по згради, а није ништа однешено, одма 
нако како му Даница свира.</p> <p>Пошто је Живан скоро сво најглавније имаће отуђио и доспео са 
кучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој жени Перуници.{S 
 хајдучки показао је Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, па да се то придене као 
езгоде.{S} Рече Милорад.</p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је звала), да се сва кућа корист 
икако ни поменути њеним родитељима, јер је Иван постао у последње време извикан као по све покв 
и усејане на време а његова најзад, јер је он морао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и хран 
радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то признајем, али она ми неће никад им 
итељ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служио најмање.{S} Од његове предузимљивости стидело 
 за оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што се човек дели на  
да положи заклетву — али није смео, јер је сам обио врата на подруму, и да је непажњом Гвоздено 
или.{S} Сестра му је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца сроством везао.{S} Позва 
 Сад је још лепша, но што је била — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван оженио —  
преми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали наз 
ас жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, или није.{S} Ево свану 
 то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да чим она роди дете  
ош увече да расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено. <pb n="41" /> Изјутра он п 
них мушких глава још толико, колико вас је данас.{S} Узмите пример мудрих и вредних пчела кад б 
е.{S} Клетва покојног Бате постигла нас је...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Иде 
о узајмно служити и помагати; а што нас је год више — за толико морамо удобравати земљу — да на 
вају своје циљеве.{S} И ако икад, данас је настало оно доба које је велики поборник светски Ису 
 беше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи па на 
зеле су га неке чудновате мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као 
еца су расла и напредовала.</p> <p>Свет је мислио, сад ће Мартићи повести парницу каква одавно  
ме повлачити па и погубити.</p> <p>Свет је од постанка свог вазда налазио благодети у задругарс 
асла.{S} И ако је се Иван оженио — опет је се са њом морао састати бар у месец дана један пут.{ 
свима својим органима и чулима.{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи распојаси спава 
огњиште и ако је на то право имала, већ је се преудала за једног доброг домаћина са којим краса 
} Дара не беше у стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S} Отимаху се често  
> <p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кројио планове — како ће једног вечера исшибати све  
кану више моде и посећивања игранки већ је само гледала децу своје двије очи.{S} Живан је се ос 
зе.{S} Сад се сећам њених речи, али већ је доцкан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан 
кан.{S} Сад да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} 
з цео ваш земни живот.“</p> <p>У народу је такав обичај, да ако им се не држе деца већ умиру ра 
и 2 месеца како су се састали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка му  
S} Ту доброту он није умео ценити он ју је увек наопачке узимао.{S} Али овог часа промени се, к 
го што шта могао измишљати.{S} За то ју је пратила тета Даница.{S} У једно да што узгред олакша 
 стална потпора беше му позајмица, коју је од сваког узимао, а ником не враћао.</p> <p>Од страх 
о су пута они помињали „дугу њиву“ коју је Вук продао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу за то 
аза моћ свога разума и способности коју је достигла добротом немаштине и сиромаштва.</p> <p>Мил 
обу на својој жени, себи и на деци коју је волео као своје очи — он без питања и одобрења своји 
ако вели народна пословица.{S} За Стоју је имало више колаца.{S} Она је све радила и трчала, ал 
о по све покварен младић.{S} Но Даринку је ипак добила за своје планове.</p> <p>Иван је леп мом 
лој војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је свуда први.{S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се одева  
{S} Он је оглашен за хајдука и глава му је уцењена 2000 динара ко га убије или власти изда.{S}  
а онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је опет продо.{S} Ала би се поткрвави 
је или власти изда.{S} Говори се, да му је брат Гвозден Перовић главни јатак.{S} За то му и јес 
ну дана.{S} Вредно је споменути — да му је се само најстарији брат Милош два пут женио.{S} А њи 
чинио покушај убиства а пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p 
ваког безумног човека, који мисли да му је лакше живети као самац, у место да живи у задрузи.</ 
овори Вук.</p> <p>„Он може казати да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече и потрча за  
а није нико могао убедити, јер свака му је реч проткана била најчистијом истином и правдом.{S}  
и: „Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му ручице — па мали пи 
писату.“</p> <p>„Ја истина, Перуника му је писмена.“</p> <pb n="61" /> <p>„Кад би се некако до  
је мало дохватио врхом од конопца па му је умакла у помрчину, и те ноћи ноћила је у комшилуку,  
вог повериоца.{S} Само да их тужи па му је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечера Гвозден се враћ 
S} И збиља нису погрешили.{S} Сестра му је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца ср 
 пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана позваше 
 је за појединости запиткивао — и он му је све пристојно одговарао.{S} После малог ћутања отац  
по најновијем методу.</p> <p>Завидео му је цео свет, како се његова породица слаже и поштује —  
 неких својих тајних рачуна и претио му је на неколико места.{S} Једном на сеоском вашару Марко 
 води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год противио, за то је морао добити по неку штету 
Али је се јуначки уздржао — јер тако му је Даница заповедила.{S} Сумњајући и сам — да га не би  
а и мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере гро 
мао како ће моћи да заради друго што му је нужно и потребно.</p> <p>И да сведемо сада своје пог 
толицу па пуши дуван на муштиклу што му је неки хајдук поклонио.{S} Неке важне мисли обузеле су 
од брака између Ивана и Цмиљке.{S} Њему је саопштено и план је утврђен.</p> <p>Једног дана пора 
ине сваког живог створа срећним, и њему је Бог одузео све што га подржава да живи — да се радуј 
ушкараца који би у њу бленули.{S} Ивану је она постајала све милија и дражија тиме што га је ви 
ја у близини напасаше „краве, и опомену је да не задрема — те да крава не учини штету.{S} Мала  
ди те удави седморо.{S} Кад овамо викну је „покипи млеко“, а она опет потрчи преко пилади те уд 
ку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио врхом од конопца па му је умакла у пом 
линама, ал’ једна пегица порока у стању је да помрачи огромно сунце врлина.</p> <p>Њених осам ј 
 — али она га не познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</ 
хово махом је прешло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — где је Петар, где је  
ецу редом да мокре у једну карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њима облагала опрљотине неср 
 говори се јавно.{S} Према томе, детету је живот у врло великој опасности.</p> <p>Сутон се пову 
тране, већ велим за самог себе.{S} Грех је најслађа тварка на земљи; али никаква ме сила нити н 
реба, није их одевала и чистила, она их је немилице тукла.</p> <p>Прекомеран посао и рад, основ 
ни дангубило.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треб 
} И док је вршио ове дужности, вршио их је тачно и савесно, више по гласу свог чистог и непомућ 
авађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто из куће а нешто  
ман род понио.{S} По неки калеми што их је отац још у младости калемио, превили се од китине.{S 
а — те њене речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био суров и немило 
 увек има свега доста.{S} Па онда самац је.{S} Имање своје неће ни с ким парчати ни делити.{S}  
у задрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од сад ће видети — да је паметна з 
жђе.</p> <p>Код суда на претресу, Чилаш је рачунао да ће сведоци порећи своје раније исказе, и  
о не верује — да ти њу волиш — и да ћеш је узети.{S} Она вели, ја би са Ивом срећна била.</p> < 
хову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је  
че Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас с њим?</p> 
би здрави; још је живахан и снажан, још је кућни старешина у кући својој у којој живи 36 чељади 
арости — још су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још је кућни старешина у кући свој 
 — рече викач дрхтећи од умора.</p> <p>„Је л’ посло новац?</p> <p>„Он није посл’о већ тражи.</p 
> <p>„И то за петнајест дуката.</p> <p>„Је ли издала тапију?</p> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дупло 
са златом поткићеном марамицом.</p> <p>„Је ли ти“?!</p> <p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше 
адоше старешинство свом најмлађем брату Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чистог ка 
 би он ту дућкао.{S} А даде је за онако јевтину цену.“</p> <p>„Е, да му је сад она, он би је оп 
 празника,</l> <l>Не помињућ’ имена Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку 
 да се поинати морала је исплакати свој јед и секирацију и пристати да остане њена старија.</p> 
и и девет жена, требало је једна ватра, један лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 јарма волова, 1 ч 
ње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба то 
 опасним људма.</p> <p>Петроније Чилаш, један од најопаснијих лопова, кога тако зваху због њего 
кајући са стегнутим зубима и устима.{S} Један га је пржио, други га је туко’.</p> <pb n="85" /> 
жалост, на гробље, у сватове и т. д.{S} Један иде и свршава послове за све.{S} А њих осам раде  
ређено време.{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде на позиве власти, тај исти на весеље, на жало 
ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам за себе кува скувао би за 20 са о 
 Два јарма добрих волова, него осам.{S} Један гвоздени плуг за онако добре волове нег’ 8 дрвени 
анџије и запалише му.{S} Он издахну.{S} Један од комшија отера га кући који стиже тамо у сами р 
гомилица лицитаната, дође и механџија — један цинцарин.</p> <p>„Тристу динара“ рече механџија.< 
какав мал на пијаце и тамо их продају — један део узетог новца утају и за себе задрже га казав  
аке и на буџаке; и кад се сумира — сада један издржава, толико ограде колико некад свих 9. У ти 
Али овог часа промени се, као кад се за један тренут какав прамен облака скине са сунца — тако  
едоше.{S} Даница се и нехотице сакри за један жбунић.{S} А Иван са дрхћућим рукама раскопча <pb 
те!</p> <p>— Тебе, газда Иване — повика један.</p> <p>— Везуј се! — повикаше други.</p> <p>— Шт 
 млеко и узгред припрема вечеру, док на један мах отворише се обоја врата и у кућу упадоше два  
е са њом морао састати бар у месец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плакао, ка 
p>— А како о томе вели Цмиља?{S} Запита један хајдук.</p> <p>— Она је луда.{S} Као да нам није  
 кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за све и на једној ватри него сваки за себе на 8  
смо сви повезани у једне вериге, па кад један падне он повуче и остале за собом.{S} Ко мисли да 
<pb n="131" /> <p>У раној јесени погибе један хајдук од потере — а други се жив предаде.{S} Веш 
> <p>Али како је то било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе.</p> <p>Чилаш задржа код себе  
p> <p>Залаја куче.{S} Док на капију уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S} Уђе их до 5 
} Уђе их до 50 а за њима напослетку уђе један човек у швапском оделу.{S} То беху ђаци са својим 
.</p> <p>У тај мах наперише своје пушке један на Даринку, и повикаше претећим тоном кроз стегну 
к му општински одбор даде сеоске утрине један део, чак на крај села до саме планине, и он тамо  
ву тражи и пола сврхани зеленака набере један чабар.{S} По неко дугме на грозду зрело они берућ 
ли, ни сена ни воде, и који на изменице један за другим рикаху чепајући ногама и шишћући кроз н 
дубоко онда нема ништа плитко“.{S} Рече један који беше изашо на јарак пружајући прст у његову  
етири вола?</p> <p>„Двеста динара“ рече један.</p> <p>„Двеста четрес“ рече други.</p> <p>„Први  
аопако ја не марим.</p> <p>— Несрећниче један —- како смеш рећи да отац свом једином сину зло м 
алогај леба као што треба!?{S} Слијепче један!{S} Ти си слуга Марков.{S} Он и његова женка све  
рнуше да се мало боље просуши и укупише један плас, грмљавина већ подмукло тутњи, ветар дува и  
о мрака“.</p> <p>У првом сандуку нађоше један свежањ хартија, али од мање и никакве вредности.{ 
ница.{S} Она, више стојећи но седећи уз један сандук изу се, за тим свуче сво одело и оста у са 
је — како ревносно раде сви за једног и један за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга у 
едан лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба толико исто, и ствари и чобана т. ј. ако им 
грош, или те не прима никако.{S} Ако ти један сат смете киша рад он ти рачуна пола дана дангубе 
ка, беда и јад, али зато морате одржати један завјет мој.{S} Морате увек живети у задрузи.</p>  
 гаранције за сврхе своје.{S} Што човек један не може — могу троица, што не могу троица могу ви 
се сва чаршија као на неко чудо.{S} Док један запита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забу 
Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и плакал 
а место снега, да падне сваке године по један слој овчијег згореног ђубрета тада би добро било  
пута запита „дођоше ли“ толико му се по један степен болест погоршавала.</p> <p>Званичник летим 
к, обучен као први, и обојица викнуше у један мах:</p> <p>„Пст!“ Милорад устаде спуштајући дете 
падале су и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — да се ретко што  
ilestone unit="subSection" /> <p>Освану један дан, коме се можда више од половине света на земљ 
ки су кицоши.{S} Они хоће да се надмећу један над другим.{S} Ко је срећан да се стави у службу  
ност његова са срца му и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке обасипајући је пољупци 
речи које на самрти изговори.{S} Док од једаред уђе у кућу узверена и поплашена Савка.{S} За њо 
и велику котарицу грожђа крај себе — па једаше са својим сестрицама.</p> <p>Отац га је за појед 
е у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше људи са рада  
ма како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном одреди се претрес.</p> <pb n="67" /> <p>Се 
к пружајући прст у његову мотику — коју једва дизаше и спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је л 
ха.{S} Јутрења роса и вечерњи поветарац једва нас опомињаху да је то јесен.{S} Месец беше пун.{ 
лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Човек уморан, као и болестан. 
е она се нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љ 
највише свађи и кавзи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S} Примети  
<p>„За то ђевере, што твоја жена кад се једе она се нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад  
ну за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му пијем патоку —  
ешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па се унесе 
дан.</p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш прав 
ла под дрво, под листић, под травку.{S} Једини ратар не уступа сунцу, већ ради бришући са лица  
т према непоштењу, па ма то чинио његов једини син.</p> <p>Милорад оста без свога брата.{S} На  
и обмана, опасности и неприлика.</p> <p>Једини он, одржао је завет покојног Јеше, у томе што је 
нио добра сиромасима из чије се средине једино рекрутују лопови.{S} Али није им давао што их жа 
е са правом применити на Ивана Марковог јединог сина.{S} Он је постао прави неваљалац.{S} Горд  
ад сахрани <pb n="76" /> свог рођеног и јединог брата, па се спреми и оде сам на вежбање.</p> < 
че један —- како смеш рећи да отац свом једином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на зло нагони — 
ј ладне пећи, без простирке и покривке; једите црн сухи хлеб овсени, ељдани или никакви, и ради 
у осети се одмах једна огромна разлика, једна празнина груба и необична.{S} То се дало приметит 
} Баш више кошаре, сретоше се две жене, једна иде са, а друга на перило и обе носе на мотци кош 
а, требало је једна ватра, један лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 јарма волова, 1 чобанин за све 
 се закитила и пороцима и врлинама, ал’ једна пегица порока у стању је да помрачи огромно сунце 
и рече: „ево једна пара тебе Даринка, а једна оном малом што плаче.“ За тим извади кутију и зав 
а.{S} Нос крив на једну страну.{S} Веђа једна спуштена а друга дигнута до по чела.{S} Ноге му и 
ревући у село код салаша.{S} Нека сутра једна од жена однесе шта треба на коњу са још 2 наднича 
мрјеше она вајна ђеца Даници?{S} Запита једна.</p> <p>„Ада ја!{S} Помреше сирочад.{S} Одговори  
 рађаху 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, један лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 јарм 
оса — већ почеше брати, и скоро набраше једна кола док стигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па 
"50" /> дангуба и омраза.{S} Некад беше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леј 
 чаршију и тражи новац.{S} И ту му беше једна страшна сметња, јер му отераше коња за порезу.</p 
еп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} На сваком скупу, на сабору, на игранци 
љу —- радећи свака нешто са иглама и ни једна не хте да одбрани млеко које пола изађе и просу с 
а.{S} Кад би друго вече, Милан натовари једна кола пуна са наплетима и рече Спасоју: да ће он с 
ника пожње шашину.{S} Па у вече ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните њих  
о плуг и запрегните волове, али ако вам једна чивијица фали — морате сви дангубити.</p> <p>Поде 
 заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево једна пара тебе Даринка, а једна оном малом што плаче.“ 
, ни овну, ни пјевцу није одређена само једна жена — па опет нема међу њима ни једног који не п 
ме убити.</p> <p>„Марш одатле циганчино једна!{S} Море док те уватим искидаћу те у парчета.{S}  
се рађаше како ваља.{S} Сваке године по једна четвртина његова пређубравата је и даваше огромну 
„Ја сам их туко: што су безобразне, што једна на другу пакосте, и хоће да нам упропасте кућу“.{ 
еће друштво.{S} Па и државе се удружују једна са другом и тако постизавају своје циљеве.{S} И а 
новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица, док направише кућ 
 У њеном целокупном раду осети се одмах једна огромна разлика, једна празнина груба и необична. 
 утјехе нема нити је може имати.</p> <p>Једна намигуша видела обоје деце — па пронела глас, да  
 попића у мајском вечеру.{S} Две чутуре једнако иду од руке до руке — у једној вино а у другој  
авате будућност својој деци.{S} Ђеца се једнако рађају и прирастају.{S} А ваше имање није тако  
<p>Она се подвуче крај њега под губер и једнако плачући ређаше које какве неправде које се њој  
 пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му пола једне стране остало непокривено у недостатку ћерамиде — 
е комшије завидећи на његовом нераду са једне а лепом животу са друге стране — често пута запит 
ица која беше отишла ради разговора код једне коне, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и брат 
нела глас, да су обоје као две половине једне јабуке.</p> <p>Деца су расла и напредовала.</p> < 
ивимо врло велика.{S} Али опет ни стопе једне нема земље, а да се не зна чија је.{S} Све је то  
у кућу носећи конопац у рукама па и без једне речи поче их по врату шибату, по раменима и глави 
 одоше обојица капетану и Милутин без и једне речи би примљен у потајнике да хвата на далеко чу 
о.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при каквом пљуску или топ 
сиромаси.</p> <p>“Ми смо сви повезани у једне вериге, па кад један падне он повуче и остале за  
нарочито тежачком <pb n="60" /> требају једне ствари са којим да се произведу друге.{S} Он ниче 
 у бездно море што се зове смрт.</p> <p>Једне јесени флуенција (болест) појави се рано у народу 
 ли се киша, ту су возови и јармови.{S} Једни превлаче сено у плашће — други га дену, и отму га 
хови жетеоци и везиоци долазе на њиву — једни жању, други вежу — трећи товаре на кола, вуку и д 
 <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у 
о састајати.</p> <p>— Доста више ђаволи једни.{S} Оћете да се растопите од љубави као грудве сн 
ла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у то 
е, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из школе.{S} Сковчала му 
донесе на послужовнику кафу и воду — са једним стаклетом љуте ракије па оде — они почеше пити р 
овце уз пратњу најординарније псовке са једним сломљеним вилама које беху побијане у оџак трешњ 
ли му и не да.{S} Док је он то чинио са једним његов је укућанин са другим.{S} И они се сад про 
пола остало у слами.{S} Каца му само са једним обручом стоји у воћњаку под ведрим небом сва <pb 
 издржавати 1 кућу са девет људи, но са једним или ниједним.{S} Два јарма добрих волова, него о 
ина све друге незгоде, које се називају једним општим именом „Зло“.{S} Кад се Јеши навршила 65- 
ед спреми се да идемо на <pb n="107" /> једно место, да ти испросимо девојку.{S} Већ време ти ј 
 /> <p>Вук и Перуника немајући деце.{S} Једно им се родило и седми дан умрло, јер беше невремно 
не радимо заједно наш женски рад, па да једно друго носимо на својим леђима, већ ја сама морам  
ала је по нека петоро, нека троје, нека једно а по нека ни једно дете.</p> <p>Каква жалосна упо 
чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме с 
ељака.</p> <p>„Имао или немао све ти је једно“.{S} Настави Милорад. „Срећније живи онај који жу 
дангубило.</p> <p>Док други — где их је једно и двоје, виде где се небо мути, а сено им треба п 
са оне моје две овце“, или „са оно моје једно прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих ји из затвор 
 Стојиној деци не поможе ништа.{S} Умре једно, друго, па и треће.{S} За две недеље троје деце!{ 
 посрну.</p> <p>„Шта чекаш?</p> <p>Дете једно врисну кад виде да му ударише оца.{S} Онај млађи  
Section" /> <p>Март.{S} То је чудовиште једно.{S} Сви старци и старице, па и младићи који су ма 
.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за другим боловали, али је све то било удешено, т 
S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</p> <p>— Добро 
их здравих и снажних руку.{S} Не!{S} Ни једно ни друго.{S} Већ продавачица свог и туђег тела.{S 
ро, нека троје, нека једно а по нека ни једно дете.</p> <p>Каква жалосна упоређења.{S} Жена кој 
радити више од оне, која није родила ни једно, која је још свежа, здрава, млада и снажна.{S} Та 
ача) да ти видиш.{S} Не могу ја служити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста пос 
</p> <p>„Колико имаш деце?</p> <p>„Само једно дете и једну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти д 
т месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала; те у вече људи дочеп 
и видиш.{S} Не могу ја служити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ја имам доста посла сваког 
 јако жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S} Неодољива жудња тера је да хвата децу 
} За то ју је пратила тета Даница.{S} У једно да што узгред олакша својој сестри (од стрица) ма 
и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S} То предсказује неко велико зло.</p> <p>Рано с 
птеле од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — да се ретко што могло знати шт 
="subSection" /> <p>Петар и Марта имају једно дете мушко.{S} Они живе у врло скученом стању.{S} 
црње саопштавају — подмећу, и клеветају једно код другог наизменицу.</p> <p>Овако се с’ дана на 
 узме и т. д. од свега тога одузмите му једно и оставите га самом себи, он мора угинути.</p> <p 
ку вилу, а тако и он у њу.{S} Играли су једно до другог са неким непознатим миљем — стежући се  
а, чији пролаз сеоска кучад саопштаваху једно другом.{S} Он иде полако носећи своју мотику прек 
Круна имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом до увета.{S} И они су грешници свели своје 
но“.</p> <p>Тек што зора беше зарудила, једног дана одмах по познатој свађи Перовића укућана, к 
а.</p> <p>Сретен Цветић, отац Даринкин, једног вечера и он приредио комишање — и код њега је до 
а то право имала, већ је се преудала за једног доброг домаћина са којим красан пород има.</p> < 
е и поштује — како ревносно раде сви за једног и један за све.</p> <p>Он је био господар куће,  
{S} Док бијасмо заједно, радисмо сви за једног — а кад се изделисмо, ја морам радити за све сам 
<p>Даринка ћерка Сретена Цветића, ћерка једног поштеног и доброг домаћина, беше дивно девојче.{ 
ј глас он се трже и одвоји своје очи са једног малог црвеног човечуљка који се погађаше са надн 
волови и коњ?</p> <p>„Милорада Перовића једног доброг домаћина.</p> <p>„Кад је ово дотерато?</p 
Већ у службу — те чува овце и свиње код једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви.{S} Раде ка 
поље и изгубише се у помрчину.{S} После једног сахата дође комшија Лазар и још неколико људи и  
оворио, већ је кројио планове — како ће једног вечера исшибати све жене у њиховој кући.{S} А ка 
та младих дрвета, па ћу рано на пролеће једног дана позвати Грујицу — он је томе вичан — да ми  
 грађевину.{S} Па кад је био поред куће једног свог сељака, са којим је био у свађи, јурне на њ 
иве и ливаде не може држати стоке и без једног и другог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше 
 он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и једног одборника, и рече:</p> <p>„Вас двојица идите у п 
 једна жена — па опет нема међу њима ни једног који не производи ђецу...{S} Сад сам се бар увер 
оња. </p> <p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног на отплату.{S} За шест месеци био би на чисто тв 
ек — а зашто ти ниси био човек на спрам једног створења које је ниже од тебе...</p> <p>Молим те 
>Милорад као изван памети гледаше час у једног час у другог.{S} Онај старији лупи га грлићем св 
саветовао свог сина да узме Савку ћерку једног сиромашног оца и мајке из комшилука, и Милорад г 
ако озго ко не дође ти нађи онде у селу једног те унесите жито у салаш. <pb n="74" /> После она 
 шљиве сада не траже.{S} Узећемо му још једног’ па нека их нека раде.</p> <p>„Да можемо обрати  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног дана рано с пролећа, запуши се ватра, по качарам 
среће, нема живота, нема ничега.</p> <p>Једног вечера он дође раније кући — па стаде ослушкиват 
ли све узалуд, кога нема — нема.</p> <p>Једног дана, он је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он 
} Само да их тужи па му је зора.</p> <p>Једног пролећњег вечера Гвозден се враћао са мобе на ко 
 па то са неком жудњом посматра.</p> <p>Једног дана празника, пошто је свршила свој посао, она  
највећма краси старице и старце.</p> <p>Једног дана, она рано помузе сву стоку, процеди млеко и 
 — који се не да ничим оспорити.</p> <p>Једног дана дође Милутин Марковој кући па рече.</p> <p> 
на каквој огромној великој каци.</p> <p>Једног вечера он леже у кревет са својом добром женом С 
 је саопштено и план је утврђен.</p> <p>Једног дана поранио Иван у поље, па онако усамљеног обу 
у друге.{S} Он ничега није имао.</p> <p>Једног пролећа — рано се поче копати виноград.{S} Око 2 
инком — па ма га то главе стало.</p> <p>Једног јесењег празничног дана разговарао се је Иван са 
гову неправичност и нечовечност.</p> <p>Једног празничног вечера, вечераше сви, а Даница не хте 
ој свађи, кавзи и незадовољству.</p> <p>Једног пролећног вечера.{S} Марко позва све чланове сво 
њицу свом покојном брату Милану.</p> <p>Једног празничког лепог дана, тек што сунце зађе за обл 
 повратила стари ред и чистоту.</p> <p>„Једног дана, дођоше овце раније но обично и плинуше по  
ање кошта умесити леб један за све и на једној ватри него сваки за себе на 8 ватри.{S} Један ку 
купи у чаршији памука за платно и плати једној жени да му изатке, купи деци материје и фланела  
 ћеш послати прексутра око пола дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ З 
 чутуре једнако иду од руке до руке — у једној вино а у другој ракија.{S} Па кад се све окомиша 
пунољетних људи и девет жена били смо у једној кући.{S} По мало се радило, а имало се свега дос 
промитују и осујећавају његове планове, једном речју — кад су год хтели да га почасте незадовољ 
на и претио му је на неколико места.{S} Једном на сеоском вашару Марко потплати неке пијанице и 
тив, самовољан, подал, свиреп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} На сваком с 
поставити, прибрати и опрати судове.{S} Једном речју — задовољити толики број чељади са различи 
 нису смела ни у ком случају крњити.{S} Једном речи ишло је све како ваља.</p> <p>Од тренутка — 
наредник жандармерије у окр. вароши.{S} Једном га спази где стоји на пијацу међу гомилом наднич 
, очију црних и бистрих као кристал.{S} Једном речи речено све дражи које заносе младост код ње 
 смео ословити што би њега увредило.{S} Једном, на копању кукуруза — почеше они корети жене, ка 
о он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном одреди се претрес.</p> <pb n="67" /> <p>Седам св 
о, ако, то ми је мило, нека пукне тиква једном.{S} Њина свила досади целом селу.{S} Ама живота  
ти.{S} Као лафица разјарена стиже га за једном зградом и поче га шамарати.{S} За тим се врати,  
S} Ово је заиста чудновата ствар.{S} На једном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука  
и Грујицу — он је томе вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све остале да окалемим.{S} П 
 учине какво зло.</p> <p>Он је давао са једном а узимао са две руке.</p> <pb n="95" /> <p>„Чини 
 ућутка.{S} Милорад отпаса појас и даде једном слуги да га веже.{S} Пошто га веза — онда онај м 
 Дан у језгру рада, ал прође узалудно и једном и другом.</p> <p>Њихови жетеоци и везиоци долазе 
 А њих тројица само по једном — и да ни једном домаћица није умрла пре 58 године просечно.</p>  
о купила или платила рад другом вама ни једном не би било право.{S} Сад од Петровадне Иван неће 
два пут женио.{S} А њих тројица само по једном — и да ни једном домаћица није умрла пре 58 годи 
о је.{S} Повикаше сви.{S} Нагоше још по једном чутуру с вином која стајаше међу <pb n="126" />  
н је — продужи Даница.</p> <p>То беше у једном лугу који се беше одео густом шумом.</p> <p>— Бе 
ваке куће виде се веселе по 3—6 ватри у једном реду — то беху пушнице — где сушаху сељаци шљиве 
па је то саопштио свом комшији Миладину једном врло вештом лупежу.{S} Сад му беше настао тренут 
Петроније омрзе још већма Марка.</p> <p>Једном га потреви у пољу на путу.{S} Опсова му сунце и  
сад би он ову ствар без муке свршио.{S} Једну ћу њиву продати, да имаднем што више новаца — са  
угачке са ретким зубима.{S} Нос крив на једну страну.{S} Веђа једна спуштена а друга дигнута до 
бојевих метака.{S} За овим у зору, узме једну велику кладу па гурне у врата свог подрума и иста 
, соли, сира сланине и т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше у кола па се кренуше.{S} В 
е — она без пријаве јурну на врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начелника, па ви 
ко имаш деце?</p> <p>„Само једно дете и једну жену.“ Осмехну се.</p> <p>„Били ти дошо у жандарм 
е“.</p> <p>Ускочи друга, па трећа обали једну врљику и уђоше око 30 њих.{S} Трешња у цвету, куп 
времно.{S} Вук имађаше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи 
ало прећутати.</p> <p>Мића није хтео ни једну чашу више попити од Ивана и тако обојица су се би 
 са својом добром женом Савком, и учини једну примедбу, управо пожали све код ње како је настао 
шари те су изгинули – и за то је примио једну хиљаду динара.{S} Према томе мислило се — да је М 
у ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при ка 
о пасуљ, па кад пороси киша — он дође у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ог 
ије који му у сусрет иду да се склоне у једну страну пута.{S} Његово свирање не <pb n="75" /> п 
вка је терала сву децу редом да мокре у једну карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њима обла 
се привукоше близу <pb n="63" /> куће у једну кошару и управише своје погледе на кућу.</p> <p>У 
 и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кирије 
аку где се нешто пучи.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S} И т 
и —- али ја ’хоћу, — да ми напред купиш једну чојану памуклију од 83 дуката.</p> <pb n="101" /> 
чорек сата све спремљено.{S} Поседаше и једоше, пише и разговараше се мало веселије но пређе —  
 одадоше неваљалству, не раде о хлебу а једу га.{S} Тај хлеб морам ја сам произвести, прво њима 
и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{S} Ово су грешници над грешницима, који увек рад 
и сами копају или косе, немајући кад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући у 
 криви колико им се приписује.{S} И они једу оно исто што и надничари кад су са њима, а кад су  
се боје од свакога.{S} Ови лопови — док једу крадену сланину и месо, док пију ракију и вино, до 
рати.</p> <p>Он је живео више трпећи но једући и пијући — јер крадени је леб врло непријатан.{S 
о време, али он се задрктаваше, нека га језа подузима кроз сво тело.</p> <p>„Докле ћу ја трпети 
и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал прође узалудно и једном и другом.</p> < 
 уче без прекида, и ако својим немуштим језиком оно пак живим примером и свакодневним сликама ј 
аља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли језици говоре, да се у кући Гвозденовој неколико пута с 
— пристављати три пут за дан које каква јела.{S} Док се усече буранија, или кромпири, док се об 
дан даје се свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржена са ћулбастима меса и сланине, то б 
ити него радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то се поједе; леп 
 изјављивати своје незадовољство против јела.{S} Сад некувано, сад труњаво, то неслано, то прес 
 мирис цвећа, — пријатност вина и сласт јела.{S} Само што ови санови нису тако јасни — као што  
 кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радницима.{S} Никад се не одморе — никад не доспав 
 биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и Перуника чуваће сва говеда.{S} Даница ћ 
{S} Али ко ће онда месити леб, готовити јело, гледати и чувати стоку, шити одело, прести, ткати 
нке</hi> (редуше) њих ће двије готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне  
прође времена.{S} Па запржити и осолити јело, поставити, прибрати и опрати судове.{S} Једном ре 
икад не доспавају, нити им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају — оне од т 
 миши од сунца.{S} Тајна, то је највеће јемство за њихов живот и рад.</p> <p>Она се у намисли с 
е то бити? кад ниси после фруштука ништ јео.</p> <p>— Па нисам гладан.</p> <p>— Кад нећеш у мој 
јем чекати оног зграновника (свог мужа) јер ће ме убити.</p> <p>„Марш одатле циганчино једна!{S 
мојте никоме казивати за шта вам треба, јер може полиција дознати — па ће за њима у потеру и де 
уке, али не пређе и њихова радна снага, јер они у место рада сви се одадоше неваљалству, не рад 
S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S} Зар није боље 
ла никако ни поменути њеним родитељима, јер је Иван постао у последње време извикан као по све  
рошапта Иван као каквим дрвеним устима, јер немађаше у њима нимало влаге.</p> <p>— хоћу -— одша 
а очи му се склапаху од силног дремања, јер две ноћи и два дана није стао колико мутна вода — н 
.{S} И ту му беше једна страшна сметња, јер му отераше коња за порезу.</p> <p>Милорад сву ноћ к 
а у будућност више куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном и проп 
замоли Цинцарина да прими новац натраг, јер није ни заведен у књиге, а волове да врати човеку,  
ане и усејане на време а његова најзад, јер је он морао да изнадничи волове и плуг, па сјеме и  
ја делим са вама свима на равне делове, јер више <pb n="16" /> вреди онај који извршује но онај 
а мене ослободите од дужности планинке, јер ја имам посла да главе не дигнем — па да одевам нас 
уравају и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи 
егов се кукуруз уливадио и посветио се, јер он мора газдама да окопа прво жито па онда своје, з 
ом.{S} Даница не беше још пустила овце, јер чекаше да спане роса, која највише чини те се овце  
не толико због жена већ само због деце, јер родитеље ништа не може разјарити и наљутити као то: 
осрднији но ви према њима што сте били, јер то сте их ви научили.</p> <p>Поставите се у положај 
p>— Ну ми живи остајемо вам благодарни, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт много да оживи.</ 
 да радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то признајем, али она ми неће ника 
ивост.{S} Њега није нико могао убедити, јер свака му је реч проткана била најчистијом истином и 
звршитељ био сам.{S} Он је био највећи, јер је служио најмање.{S} Од његове предузимљивости сти 
на сандуцима.{S} Вук и сам пође за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у згради под заклоном н 
са обе стране, а при том прилично узан, јер се осипа земља са оне стрмености и саужава га.</p>  
вета за оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што се човек дели 
бао да положи заклетву — али није смео, јер је сам обио врата на подруму, и да је непажњом Гвоз 
} Једно им се родило и седми дан умрло, јер беше невремно.{S} Вук имађаше много махна а ни једн 
своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на све  
вима и властима, на куповину и продају, јер и Марко беше увиђаван и свему вичан човек.</p> <pb  
ом више треба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих имала је по нека петоро, нека троје, нека је 
ако се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам била оно што си ти, а ти ниси била оно што с 
ти да му угасе млађану свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопови крију се од *светлости као слепи м 
 За њих нема милости никад за никад.{S} Јер нико не може изрезати оне злочине из душа њихових,  
 Мића.</p> <p>— Она треба да погине.{S} Јер Цмиљка не би могла ништа учинити са њом живом.{S} О 
а други хајдук.</p> <p>— Па немојте.{S} Јер би већа сумња пала на нас — да смо ми то убиство из 
 вредних пчела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико исто и у кошници остане.{S 
 онолико колико смо имали у задрузи.{S} Јер слуге броје данове, и надничари сатове.{S} Они раде 
 кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем чекати оног зграновника (свог мужа) јер ћ 
делисмо, ја морам радити за све сам.{S} Јер њихово имање пређе у моје руке, али не пређе и њихо 
ква кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S} Данас је бо 
 ове јесени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ако ове јесени не  
грешили.{S} Сестра му је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца сроством везао.{S} П 
.{S} Сад је још лепша, но што је била — јер је се развила и разрасла.{S} И ако је се Иван ожени 
хћу од тог страшила — од месеца Марта — јер он, као какав пастир одваја и пречишћа што треба за 
омишиоце.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет много што шта могао измишљати.{S} За то ју  
ати конопље, нити ћу ја прести кудеље — јер он само носи памучне кошуље — чохано одело и т. д.{ 
 Човек кад се млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе 
 нека она још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не 
а чудо, откуда таква немарност код ње — јер он је са врло мало муке придобијао многе жене и дев 
ку да Иван није способан за плод деце — јер три године како се оженио па ништа.{S} Те је Даринк 
ити у згради под заклоном но у авлији — јер би га могао неко са стране видети.{S} Чим уђе у нут 
девојка.{S} Али за то су баш несрећни — јер проклета лепота само је штету — а никад и никакво д 
 живео више трпећи но једући и пијући — јер крадени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и д 
да би и ја што окалемио већ је доцкан — јер трешње у пола зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо  
се опреми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали 
саму ноћ није од стоке ништа продавао — јер многи донеше новац и одведоше своју стоку — само ос 
ожицама.{S} Али је се јуначки уздржао — јер тако му је Даница заповедила.{S} Сумњајући и сам —  
 дошо да наплаћује егзекуцијом порезу — јер имађаше их који не беху платили по за три године.{S 
а чини ми се нећемо се никад свадити —— јер то ни до сад нисмо чиниле.</p> <pb n="45" /> <p>У о 
оке, не може имати имаћа каква му треба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и лива 
.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу м 
 Данас жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, или није.{S} Ево с 
да се никако не усуде из ње помолити се јер ће главом платити.{S} Онај старији скиде вериге и м 
} Милан оде, а Милорад оста код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође чисто окоран 
 — и то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да чим она роди д 
то још увече да расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено. <pb n="41" /> Изјутра  
дозволити им никако да дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозвољених и недозвољених 
 знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Иваном живим па ништа.</p> <p>Об 
оли се двоје деце Симово, Илија од 11 и Јерина од 9 година.</p> <p>„Кога тражите ви!?{S} Викну  
 нема. —</p> <p>— Шта говориш!</p> <p>— Јес очију ми!</p> <p>— Па оћете ли се и довече састати? 
то пође за слепа и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од сад за три месеца — ј 
<p>„Нешто мало.“ Одговори Ђука.</p> <p>„Јес’ истина, истукли су се као овнови, али баш и ако ће 
а ове речи осуше жене као туча.</p> <p>„Јес!{S} Ти си паметан судија.{S} Па нас груваш крвнички 
> <p>„Мариш ја“.{S} Опет Живан.</p> <p>„Јес!{S} Право велиш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} А 
и ли се ти виђала данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао је поздраво доћи.</p> <p>— А ја, ја н 
 он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина јесам одавна грешио — са многим жентурачама и са девојк 
та је теби?{S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ја пристајем да будем кмет 
о не жаљаше да га што боли.</p> <p>Дође јесен и он се спремаше за годишњицу свом покојном брату 
 поветарац једва нас опомињаху да је то јесен.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као кристал.{S} 
 виноград беше све родило обилато.{S} У јесен се говораше да ће бити вежбање војника.</p> <p>Об 
, то му је сав рад за целу годину.{S} У јесен дође да обере грожђе <pb n="51" /> и по испрекршт 
о.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто но је даде?</p> <p>„Није је он ни  
ве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ  
ле кратког времена умрла.</p> <p>У саму јесен Марко је навео потеру на хајдуке који су били у н 
а време већ чекати кишовиту и магловиту јесен — док све миши појели, закисло и иструлило, па по 
— ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха.{S} Јутрења роса и вечерњи пове 
и млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ако ове јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш  
око паса стајаху.</p> <p>— Али, још ове јесени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си млада?{S} Цве 
— Али окрећи јој памет нека она још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па а 
p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у срце момче!{S} Да узмеш  
дно море што се зове смрт.</p> <p>Једне јесени флуенција (болест) појави се рано у народу и поч 
ера били.</p> <pb n="131" /> <p>У раној јесени погибе један хајдук од потере — а други се жив п 
 зреле, а ја и не умем.{S} Морам тамо о јесени пресадити и поткресати доста младих дрвета, па ћ 
 па ма га то главе стало.</p> <p>Једног јесењег празничног дана разговарао се је Иван са својом 
е разреши ме...</p> <p>„Шта је теби?{S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ј 
>— Па он ће доћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И  
, већ га Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо  
инарније врсте:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде?“ Отпоче Јана.</p> < 
авиде, и називају нас срећнима.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са вама св 
етњу — учо?!{S} Отпоче Милорад.</p> <p>„Јест.{S} Водио сам децу у планину, тамо код манастира и 
ад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се навикли,</l> <l>У гробници у ладној тавници 
</p> <p>— Па дела богати Иване — тако и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа... 
а њих опасно живети у задрузи.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али чита 
ден Перовић главни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини.{ 
 га сматрала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је несрећница највише учинила, т 
адина, црквина, шанчева и т. д.</p> <p>„Јесте.</p> <p>Опет залаја куче.</p> <p>На капију уђе 1  
пребрала пасуљ, па када се скува и поче јести у њему само угљевље и крца се камење.{S} Ређаше Р 
о звоно, па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много починиле квара?{S} Запиткиваше Круна — пр 
о“.{S} Одговори Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па  
огромно сунце врлина.</p> <p>Њених осам јетрва — омрзоше на њу за то што беше од свију најлепша 
не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакрач вреле вод 
да у инат мене говориш са оним курвама (јетрвама) кад ја са њима не говорим!{S} Ама нисам ја сл 
е ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрве чувају децу својих друга, као и своју, кад оне т 
рављала своју дужност уз припомоћ своје јетрве Круне, која беше послушна и верна као извежбано  
 је резонирала Даница, па и остале њене јетрве нека мање нека више; и долазило се често до деоб 
 сазнаде: да је дете гурнуо синчић њене јетрве Милице.{S} Она изађе на поље и поче га тражити.{ 
дрављем и животом човека, радиле су све јетрвице и прилично подмиривале потребе своје и својима 
евиђено, али се опет уђе у траг.{S} Док јетрвице изаткаше неке врло фине сукње и кецеље од саме 
{S} Од овога се реда много одустало.{S} Јетрове, из почетка жалиле се, како их боли глава, стом 
} Ако се жена разболи њу гледају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало 
у свакога слушаоца — а нарочито Стојине јетрове које то све слушаху — и дођоше до убеђења — да  
се овце метиљају.{S} Она са још две три јетрове, сеђаше на прочевљу —- радећи свака нешто са иг 
ажила своју кривицу <pb n="33" /> према јетрови која беше ту у близини, стаде немилице грувати  
кве заслуге.{S} На ове речи отпоче јаче јецање и плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да би то  
овог часа.{S} Тако говораше кроз плач и јецање кмет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и позва с 
ти Марко па осу плакати кроз непрекидно јецање као мало дете.</p> <p>„Дакле све је пропало.“ Пр 
лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне ора 
душе свуда важан, призван и прибран.{S} Јеша је од изласка свог из војске одмах узет од својих  
кући.</p> <pb n="34" /> <p>Покојни чича Јеша, још за живота свог направио је од камена чесму у  
 што треба за обадва света.{S} Наш чича Јеша увек је каваљерски говорио о смрти, — без нимало б 
 оном свету.</p> <p>Овим речима учио је Јеша своју породицу често пута, која га је слушала као  
крај њега.</p> <p>„Драга децо —- отпоче Јеша.</p> <p>Мени се чини, све сам вам казао што треба  
овог значајног вечера, не прође много и Јеша испусти своју племениту душу.</p> <pb n="20" /> <p 
и издјелише и сви пропадоше.{S} Покојни Јеша оставио је аманет да се не дјеле, а они погазише т 
ке миразџике.{S} Али отац његов покојни Јеша, саветовао свог сина да узме Савку ћерку једног си 
 60-тих година своје старости, па и сам Јеша остао је удовац пре непуну годину дана.{S} Вредно  
, кад ми таква питања стављаш“.{S} Опет Јеша.</p> <p>Разним испитивањем доказано је, да је ова  
 свему вичан човек.</p> <pb n="7" /> <p>Јеша је четрдесет година управљао кућом.{S} Пропратио м 
едао више на свеца но на човека.</p> <p>Јеша отпоче своје предавање овим редом:</p> <p>„Драга д 
 говораше — несрећних задругара.</p> <p>Јеша је био средњег раста, косе смеђе, очију зелено-гра 
свим одстрањене од сваке увреде.</p> <p>Јеша је имао својих особина, каквих се ретко може видет 
је умрла пре 58 године просечно.</p> <p>Јеша је оженио два своја сина и седам синоваца, удао тр 
атилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они 
.{S} Како је читао писма његовог стрица Јеше у коме му писаше „Перо! немој да се мучиш без трош 
 n="85" /> <p>„Ђе су паре, старога чича Јеше.{S} Оне буђаве дукате донеси нам, или ћемо ти покл 
 сада, рад и живот синова покојног чича Јеше а задружне браће Милорада и Милана.{S} Они се нису 
инство у своје руке одмах по смрти чича Јеше.{S} Он је и за живота његовог заступао га и помага 
 <p>Једини он, одржао је завет покојног Јеше, у томе што је чинио добра сиромасима из чије се с 
 савети, све опомене на аманет покојног Јеше не помогоше ништа.</p> <p>Жене се сваки дан свађај 
иве ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако се изделите, биће те п 
е речи отпоче јаче јецање и плакање.{S} Јеши заводњише очи — али да би то прикрио окрете се на  
ешинство свом најмлађем брату Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чистог карактера и  
 не верујемо оном честитом старини чича Јеши, у оне речи, које говораше о бесмртности душе и ве 
у једним општим именом „Зло“.{S} Кад се Јеши навршила 65-та година — а то беше месеца Јануара — 
више; и долазило се често до деобе, али Јешин старији син Милорад није никако дао.</p> <milesto 
 нису сви.{S} Марко стоји на главном, а Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво има 
љам ту дужност, прво за покојном мајом (Јешином женом) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми 
прошлост.{S} Сети се на свог доброг оца Јешу, и на његове речи које на самрти изговори.{S} Док  
и бристро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} Пробуди се и поче зверати  
е срећне задруге, напомињемо.{S} Да, ни Јешу, ни његове задругаре нико није могао видети: расеј 
у оџак трешње у место притке, и затвори ји у свој тор, па онако разјарена упаде у кућу пи викну 
 пијанству и нераду, хрђави су — али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на земљи  
но прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих ји из затвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да  
 — наћи ћемо га код комишиоца.</p> <p>— Јој — ако нас трефи, нешто ме стра’.</p> <p>— Али то се 
је луда.{S} Као да нам није сестра Бога јој њеног...{S} Ми то кријемо од ње као <pb n="125" />  
 очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то што си је обесчастио.</p> <p>— 
данас ми дође — па немам чаше ракије да јој пружим, нити залогај леба као што треба!?{S} Слијеп 
јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог 
азболи њу гледају остале јетрове и мужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У за 
та као утопљеник и као полумртва метула јој главу на прси.</p> <p>Иван киптећи од неке неописан 
мајка паде преко сва три гроба у којима јој беше поломљена и сахрањена срећа, <pb n="38" /> над 
сипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не умивена, а  
 <pb n="115" /> доба још девује.{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је би 
е како Даринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} Он се опет врати на 
ви већ и чинила неколико пута.{S} Упаде јој у реч Роса жена Милутинова.</p> <p>„Ја се не жалим  
бакрач, (котао).{S} Док врисну најмлађе јој дете на пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи 
 име свог мужа покојног Милана.{S} Сузе јој лете низ образе као грашке, а уздах за уздахом отис 
о са Обреном.“</p> <p>— Сирота, па није јој ни било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тражити 
ајући по авлији да што чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде куда одоше и на коју страну — а да 
еде од доктора пет месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала; те  
а па и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се крупне сузе низ скоро наборано лице“.{S} Она се  
е се то просипа и баца.{S} И она, и муж јој и деца јој поцепана и дроњава, увек не опрана и не  
 с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели три године са Ивано 
/p> <p>— То се не зна.</p> <p>— Даде ли јој ти оне минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољ 
удем ствар удесила.</p> <p>— Али окрећи јој памет нека она још ове јесени пође за мене — јер ба 
S} Па... наставила да узвари млеко, док јој врисне дете на пољу — а она потрчи тамо — па преко  
е — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека побегне.</p> <p>— Ја  
те удави опет седморо — осморо, и млеко јој сво искипи по ватри, онда неко јој нешта реко, а он 
леко јој сво искипи по ватри, онда неко јој нешта реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе кога  
м је год казивала невиност своју — нико јој није веровао па ни рођена њена браћа нити снахе.</p 
г домаћина, беше дивно девојче.{S} Било јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S}  
p> <p>Цмиљка је била јако жалостива што јој бог не даде бар једно детенце.{S} Неодољива жудња т 
д немадне Стојара готови 200 дуката што јој даје онај лопов и што сама издаје из куће и продаје 
 цвећа — извадив га из мале торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>Он га узе и поче г 
, док из задруге одјеваше децу, била су јој увек одевена, обувена, чиста и опрана, али ево, зап 
 <p>Стоја је родила са њим 8 деце па су јој помрла још у раној младости, сад имају сина Ивана о 
о је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} Па ногице дебељашне — 
е ли јој ти оне минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у ист 
 авлији.{S} Она је била телом ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебдио непрестано над првенчетом  
оје јадовање овим редом:</p> <quote> <l>Јој ђецо, поломљено цвеће,</l> <l>Озов те се кад вас ма 
/l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадна у послу великом.</l> <l>Не презнајући свеца н 
 <l>У гробници у ладној тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни  
> <l>Не помињућ’ имена Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила ду 
l> <l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни  
l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова туж 
и</l> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадна у послу вели 
/p> <p>„хоћу, ако се не шалиш?!</p> <p>„Јок брате.{S} Ти си врло добар друг — ја сам тебе волео 
а.</p> <p>„Је ли издала тапију?</p> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дуплом ценом своје-ручно написату  
 посла“.</p> <p>Каква жалосна примедба, још жалоснијих посматралаца?</p> <p>Њихови волови под н 
/p> <pb n="34" /> <p>Покојни чича Јеша, још за живота свог направио је од камена чесму у свом в 
које му око паса стајаху.</p> <p>— Али, још ове јесени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си млада 
Отпоче Даринка.</p> <p>— Па он ће доћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас с њим? 
и зуби здрави; још је живахан и снажан, још је кућни старешина у кући својој у којој живи 36 че 
крснућа Христовог.{S} Пролеће у велико, још само глогови не беху цветали ни листали, а остало с 
е старости — још су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још је кућни старешина у кући  
аоце са судбином задругара Перовића.{S} Још нам је остало да прелистамо и судбину њиховог бивше 
 срце момче!{S} Да узмеш онако пиле.{S} Још три године мајка је не да — рече Даница смешећи се. 
</p> <p>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S} Још ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње 
 И ако је у 65. години своје старости — још су му сви зуби здрави; још је живахан и снажан, још 
а искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету.</p> <p>Овим речима у 
а искушења и мучења док сте на земљи, а још гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе 
е имање није тако велико.{S} Нама треба још земље“.{S} Савка ово изређа као какав дипломат и по 
год. како она од то <pb n="115" /> доба још девује.{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још  
 невиност ожењеном Ивану.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за другим боловали, али ј 
о док немаднете пунолетних мушких глава још толико, колико вас је данас.{S} Узмите пример мудри 
за младост бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе осећаје — срце се раствара и купа у м 
и Стојо“ отпоче Марко. „Остани планинка још љетос, па ћемо се трпети како тако“.</p> <p>„Ја при 
ове.</p> <p>Иван је леп момак — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то су баш несрећни — јер п 
одскочи на ручковиште, а Ружице и Марка још нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Искуца и последњи ча 
е родила са њим 8 деце па су јој помрла још у раној младости, сад имају сина Ивана од 24 год. и 
и то мислиш??</p> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8 година како смо се ми подјелили.{S} Нас девет  
</p> <p>— Али окрећи јој памет нека она још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме оже 
а стреха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне по неки пут помишљајући да су то чибучић 
рити <pb n="111" /> са својим вином, па још кад се сете —- да су измирили „крвну освету“.{S} Но 
ом дугом дану за црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му пије 
је може сваког тренутка погинути.{S} Па још ако дете почне плакати, то ће их најпре разјарити д 
ише чини те се овце метиљају.{S} Она са још две три јетрове, сеђаше на прочевљу —- радећи свака 
н је био као гвоздени обруч оглавник са још 8 дрвених обручева на каквој огромној великој каци. 
дна од жена однесе шта треба на коњу са још 2 надничара те нека зовну мало <pb n="73" /> мобе — 
чи тога дана били су на тајном збору са још два наоружана човека.{S} То беху хајдуци.{S} Међу њ 
{S} Смак света“.{S} И порез велики, рад још већи, род никакав.{S} Да се прода.{S} То је најбољи 
ривицу на Марка.</p> <p>Петроније омрзе још већма Марка.</p> <p>Једном га потреви у пољу на пут 
оне, која није родила ни једно, која је још свежа, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мало по мал 
{S} Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — јер је се развила и разрасл 
оже више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а се.< 
 у незнан бацала.{S} Он зажели — док је још присебан — да се опрости са својим укућанима.{S} И  
неће ни рађати децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S} Клетва покојног Бате постигла нас је...{ 
} Њему пак нареди да превуче оно што је још остало, и нека са оно радника пожње шашину.{S} Па у 
ња.{S} Пут вечног живота.{S} Теби ће се још данас смркнути, али ће многима сванути.</p> <p>Дође 
и остави.{S} У нашој кући хранило би се још оволико чељади од оног што се проспе — сваки дан да 
 глас да је и Цмиљка трудна.{S} Само се још чекало да роди — те да се сазна чије је дете.{S} И  
ле остали Иванови противници који су се још за младости његове свађали и мрзили.{S} Али после к 
тања и љубљења оног пукета.</p> <p>— Те још како.{S} Само да си чуо, како уздише кад о тебе гов 
иша помешана са снегом.{S} И ви осећате још ону пријатност и задовољство, памтите оне речи које 
 разговор.</p> <p>— Тако, дакле, можете још за дана сићи у ону шуму спрам његове куће, па чим с 
екако ретке — што је пресказивало да ће још дуго остати време не промењиво.{S} Кукурузи се беру 
p> <p>Сутон се повуче, а Марка и Ружице још нема.{S} Са великим нестрплењем изгледа се на њих.{ 
рана опкољен пожаром.{S} Даница не беше још пустила овце, јер чекаше да спане роса, која највиш 
је, тако је.{S} Повикаше сви.{S} Нагоше још по једном чутуру с вином која стајаше међу <pb n="1 
 и одведоше своју стоку — само остадоше још 4 Милорадова вола везана који од јуче нису окусили, 
и дрхтали.</p> <p>За несрећу своју па и још многих беше ванредно леп.{S} Црномањаст, ћосав, здр 
и самим члановима ове задруге ово све и још црње саопштавају — подмећу, и клеветају једно код д 
о су резоновале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све сусетке и суседи који ок 
и доброг учинити злим — тако је тешко и још теже злог учинити добрим, нерадног радним и т.д.{S} 
осле једног сахата дође комшија Лазар и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху о 
не беше оволики терет на леђима, оне би још ту разговарале о које чему али не могаху, и тако се 
ву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на све стране, већ 
чи у кућу опет преко пилади те пригњави још 2—3.{S} Кад тамо млеко ври по пепелу и угарци погаш 
е.{S} Пореза је велика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} 
{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и  
надничари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — на почек.{S}  
черас са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра у зору.{S} 
а.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те у срце момче!{S} Д 
мо се сада оштетити.{S} Шива ће трајати још 15 дана да се суши — а кукуруз нисмо ни струка обра 
и одборници, па ти за штету неће залећи још оволико твоји бушина да имаш!?</p> <p>Она занеми од 
 и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног свеца, оне речи: „Ако  
би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то ш 
етар, био је деликатан човек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у дворцу краљ 
кажеш — да га водиш.{S} Онда би настало још нешто — <pb n="104" /> али ја вам то не дам ни за ж 
 стања пуки сиромаси.{S} Али тиме нисмо још све казали.{S} Што се год до сад догодило, то је би 
Марко, као кућни старешина требао је то још увече да расправи, ал’ није мого јер је било све љу 
суши шљиве сада не траже.{S} Узећемо му још једног’ па нека их нека раде.</p> <p>„Да можемо обр 
понио.{S} По неки калеми што их је отац још у младости калемио, превили се од китине.{S} Он сво 
, Гвозден, Милутин, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а нарочито од како му умрије добра дома 
да она неће више ни рађати децу.</p> <p>Још само два месеца, па да се наврши Живановом сину 4.  
рцајући нешто у гуши — отпоче плакати. „Још ни годишњицу није брату издао.{S} Њега убили на мрт 
о ни 2 месеца како су се састали — а он ју је почео већ да шамара и изгони на поље.{S} Даринка  
а.{S} Ту доброту он није умео ценити он ју је увек наопачке узимао.{S} Али овог часа промени се 
много што шта могао измишљати.{S} За то ју је пратила тета Даница.{S} У једно да што узгред ола 
о добре волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која од мршавости и изнурености заплећу ногу за  
а је помилуши по ножицама.{S} Али је се јуначки уздржао — јер тако му је Даница заповедила.{S}  
се, нека напоље.{S} Он разјарен као лаф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем и ка 
рица.{S} Грување стоке камењем и кољем, јурење са пашчадима и изјаловљавање оваца, крава и крма 
} Сад се и они поцицијали.{S} Ваздан те јури и не да ти стати ни почешати се.{S} Храни нас као  
иштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је потера за хајдуцима — али ниђе ни трага ни гл 
г свог сељака, са којим је био у свађи, јурне на њега онако из ненада куче и толико <pb n="66"  
ом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну на врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу  
 он писну у трубу и волови се поплашише јурнув под пут преко оне стрмености.{S} Кола се претури 
ону законску меру — која им заштићава 5 јутара орања.{S} То је зависило од воље њиховог поверио 
н ведар и чист као огледало.{S} Од рана јутра почеше крстарити преко села људи и жене, обучени  
ељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха.{S} Јутрења роса и вечерњи поветарац једва нас опомињаху да 
ше вечераше и пише док и освануше.{S} У јутру одоше код попа те се испиташе и уговорише кад ће  
ред и сикире и пушке и ножеви.</p> <p>У јутру, обе жене одоше доктору и добише уверења са повел 
p>„Џакале смо!{S} Како нећу џакати, кад јуче остало ми дјете вође на прочевљу у колевци спавају 
ше још 4 Милорадова вола везана који од јуче нису окусили, ни сена ни воде, и који на изменице  
е — и по други пут наплаћује оно што је јуче наплатио.{S} Тако овај изведе живот преко лета ниш 
јим песмама.{S} Благо њима И ако су тек јуче оживели после неумитне и хладне зиме, и ако немају 
њске, које ово годишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он да не дође да види <pb n="89" /> ст 
а.</p> <p>„Кад је ово дотерато?</p> <p>„Јуче пре ово доба.</p> <p>„Колико има порезе да плати д 
и људи, људи без задруге губе много.{S} К томе треба додати — да има слабости; ако је човек сла 
 другој години и ћерку.{S} Деца су била к’о златна јабуке бујала су и расла на зарок.{S} Даница 
ветац а не човек“.{S} Подиже руке и очи к небу па завика дршћућим гласом. „Молим те.{S} Преклињ 
опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S} Зар  
лити.</p> <p>Ћу де.{S} Ете некога право к нама.</p> <p>Даринка стаде!</p> <p>— Он је, он је — п 
 — буди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити св 
о оног сунца и цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто кроз коју промиче киша помешана са снегом.{S}  
к што сунце зађе за оближња брда тежећи ка заходу, а вечерњи поветарац дахну и освежи свако жив 
добар друг — ја сам тебе волео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која ти ја ни 
 обадва света.{S} Наш чича Јеша увек је каваљерски говорио о смрти, — без нимало бојазни.{S} Ал 
ти се тужише која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета мржња и злоба увек царовал 
У тим тесним сокацима сваки се дан води кавга и свађа због путова и богаза, због штета и потриц 
и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> <p>„Газдарица Стоја у мал’ није све побила. 
ло две три године, али у великој свађи, кавзи и незадовољству.</p> <p>Једног пролећног вечера.{ 
„Ти Стојо, дајеш повода највише свађи и кавзи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне 
ост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила — ал 
мене говориш са оним курвама (јетрвама) кад ја са њима не говорим!{S} Ама нисам ја слепа.{S} Ни 
Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину изло 
ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији у целој општи 
преварила.{S} Нико и не помену.{S} Она, кад то виде.{S} Дотера се као стари фијакер.{S} Направи 
једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} 
ви његове породице, и суседи и комшије, кад су год хтели да оговарају, и завађају, да компромит 
} Нећу да вам ређам машине индустриске, кад и ви имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој 
до на бријег да видим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу — па г 
 слепа.{S} Није то бадава.{S} Ти брате, кад си њи им’о и давале су ти што год си год затражио,  
ти му син Милан.</p> <p>„Хвала ти дете, кад ми таква питања стављаш“.{S} Опет Јеша.</p> <p>Разн 
олази време узалудно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљујете земљу, да  
рати својим циљевима.{S} И шта мислите, кад човек није могао да сачува оно што је имао како ће  
у љагу на част моје сестре и моје куће, кад она то није заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо ко бр 
једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољни, њима се саопштава како 
p> <p>„Џакале смо!{S} Како нећу џакати, кад јуче остало ми дјете вође на прочевљу у колевци спа 
певају и веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазлених створова.</p 
жњом Гвозденовом зрно ударило у прозор, кад је он гађао пса те према томе он није ни био крив,  
воду многе куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду правио мајстори су га понудили — да уре 
 чувају децу својих друга, као и своју, кад оне ту нису?</p> <p>„Није ти вајде то говорити ништ 
а, никав се рад не може да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед о 
 луд!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није изабро. 
та не може разјарити и наљутити као то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} 
ишта окусити.</p> <p>— Како ће то бити? кад ниси после фруштука ништ јео.</p> <p>— Па нисам гла 
ет преко пилади те пригњави још 2—3.{S} Кад тамо млеко ври по пепелу и угарци погашени пиште ка 
називају једним општим именом „Зло“.{S} Кад се Јеши навршила 65-та година — а то беше месеца Ја 
време рада усљед атмосверних уплива.{S} Кад је киша, никав се рад не може да ради у пољу, кад ј 
ше њих двоица без застоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан натовари једна кола пуна са на 
изаше и спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би  
са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад је продаде био је са нама у свађи па нас није ни по 
продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа.</p> <p>„ 
к беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на путу треви Симу Тешића садање 
ли.{S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад смо се пресудили, она све лепо са мном — и само вел 
} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара овај пукетић цвећа — из 
Милана и надаше му се сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у колима, стаде се лупати песницама у 
>Њих две пођоше кући да донесу пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и комишиоца оне почеше ти 
 /> <p>„Замислите какав је то народ.{S} Кад ја приставила и мојом руком пребрала пасуљ, па када 
д оста код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође чисто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} 
ћ ено их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати 
бити.{S} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у  
 за њима и пред њима направи заседе.{S} Кад хајдуци наиђоше на заседу и почеше се пушкарати у к 
не смеју тужити ником своје дужнике.{S} Кад се набере повелика сума вересије — онда дужник у ме 
а, а сваком раду има одређено време.{S} Кад беху у задрузи.{S} Један иде на позиве власти, тај  
ати као жар“.{S} Одговарају нам они.{S} Кад нам тако у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и та 
> биле неминовне и морале су избити.{S} Кад је ко говорио какве скарадне речи, или речи управље 
, да је Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти Мартићи назову добро вече, и кад ти пролију крв  
а.{S} Мог оца служе опанци 6 месеци.{S} Кад им се наврши 2 месеца они се процепе, 4 м. нови их  
Лулу, лулу, спавај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему ће купити аљинице ко што ва 
е као год утакмичар на коњској трци.{S} Кад утакмичар падне и сломи врат онда гледаоци прсну у  
љину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни друм — он затури порожје и пусти в 
оша дневно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и о 
ко квочке и пилади те удави седморо.{S} Кад овамо викну је „покипи млеко“, а она опет потрчи пр 
е.{S} Све је то поседнуто и заузето.{S} Кад би Бог сваком човеку чим дође на земљу дао толико з 
— да им саопшти њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од ра 
не!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} Кад првог човека у селу упропастисмо — шта нама вреди ж 
које се приближаваху њему на сусрет.{S} Кад дође близу до на сто метара, док из те двоколице пи 
раде ови људи — и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и видети.{S} За ово време они поражени  
е“ и како се саме међу собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и срећно живети а часно и по 
, нити им се зна време јелу ни пићу.{S} Кад им буде време да ручају — оне од тешког умора место 
та она згази 2—3 пилета и подави их.{S} Кад тамо, дете гурнула старија деца које је потрбушке п 
тава да постану господари вашег добра — кад то постигну — они ће тада према вама бити немилосрд 
видели и лично познали Обрена Мандића — кад је изашао из вајата Ивановог и побего држећи чакшир 
и живима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а не природни закон произведе — она је св 
но што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад се први пут састану момак и девојка.{S} Запита Дари 
<p>— Што ли он није дошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} Отпоче Даринка.</p> <p>— Па он ће  
} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“</p> <p>Се 
ду, како да је отерам и да је понизим — кад она то не заслужује, али ипак морам за љубав Даринк 
иже и подне.{S} Искуца и последњи час — кад треба детету живот откупити, али нема откупа, нема  
ија и немилостивија под своју старост — кад треба <pb n="32" /> да је милосрднија и њежнија, шт 
јећавају његове планове, једном речју — кад су год хтели да га почасте незадовољством — они су  
од моју старост мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш наопако ја не марим.</p> <p>— Несрећниче један  
јео.</p> <p>— Па нисам гладан.</p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на 
 право — ја сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући и 
 исто што и надничари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — н 
 нађе нешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па с 
у својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису своју меће у уста од н 
 исшибати све жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће, нема живота 
да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира упрсте Цмиљка је затруднела пре 2 месеца  
асмо заједно, радисмо сви за једног — а кад се изделисмо, ја морам радити за све сам.{S} Јер њи 
у?</p> <p>„Позива нас обадва.</p> <p>„А кад?</p> <p>„Петнаестог треба да будемо у месту.</p> <p 
но истина, није „дуга њива“ била онаква кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше мно 
рчета и ниједан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу 
> <p>У њиној кући био је такав ред — да кад кућни старешина устане — устану сви, а зими кад жен 
S} Узмите пример мудрих и вредних пчела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико и 
његове трпезе.{S} Зрно жита, или пасуља кад падне оно се опет покупи и остави.{S} У нашој кући  
н.</p> <p>„За то ђевере, што твоја жена кад се једе она се нађе нешто у послу, па неће да једе, 
“Ми смо сви повезани у једне вериге, па кад један падне он повуче и остале за собом.{S} Ко мисл 
А после тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би која друга била планинка због ђеце би се правиле 
> <p>Једног дана, он је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он дође у једну кошару и ту мало поуж 
 у једној вино а у другој ракија.{S} Па кад се све окомиша — онда се славно пије и вечера — па  
у помогао правити неку грађевину.{S} Па кад је био поред куће једног свог сељака, са којим је б 
али и испекли, тражећи да да новац — па кад није имао — они му узели дете — синовче — ђака, син 
> <p>Имали су свега доста, али то доста кад се подели на 9 части изгледа много мало.{S} Дође им 
> <p>Вама пролази време узалудно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљујет 
јаке деце и две немоћне жене.{S} Он, од кад изгуби брата, изгуби све што га је подражавало на ж 
ни.{S} Кад нам тако у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце  
ш земни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они му додадоше.</p>  
ај да се с’ пролећа, управо кад настаје кад, одреди сваком своја дужност коју ће отправљати пре 
p> <p>„Што се закле — да ти је узо паре кад их ниси ни имао“:</p> <p>„Тиме сам натеро сваког —  
ецо, поломљено цвеће,</l> <l>Озов те се кад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се на 
.{S} А <pb n="46" /> ваша јагњад дајете кад им је година по 3—4 динара.{S} Тако и говеда.</p> < 
ош како.{S} Само да си чуо, како уздише кад о тебе говор поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да  
оше код попа те се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабуку — (на прошење).</p> <p>Од дана до 
 и Миланових комшија, који га познадоше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога 
пасну крађу у новцу и неким стварима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непозна 
{S} Кад ти Мартићи назову добро вече, и кад ти пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, 
о на то да што више имања приграбимо, и кад смо с великом муком и трудбом то постигли — сад ће  
 мушко дете на велику радост Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете  
 на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се сумира — сада један издржава, толико ограде коли 
ила од тела — дакле да смо помрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту где 
та.{S} Па колико пропало вересије?{S} И кад се сумира — кућа с дана на дан све празнија.{S} Кућ 
ше.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад видеше улицу попрскану крвљу пренеразише се од чуда 
а сами или са стоком, па траже трошка и кад га имају — то ушпарају и од себе и од стоке, те им  
ити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде своју поклану децу пренерази се од чуда.{S} Ст 
 немој да се мучиш без трошка.{S} Тражи кад ти год нестане“ и напослетку сети се, како је њему  
очити.</p> <p>Марко нађе 5 сведока који кад се испиташе власт ухапси Чилаша и мете му на ноге т 
о роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он <pb n="128" /> клону, но 
Ја би волео да платим но ико други, али кад немам.{S} Шта ћу сад!?</p> <p>„Ђе су ти волови?</p> 
помози хоће да нам сено покисне.{S} Али кад <pb n="11" /> грми свак за себе дрхти.{S} Свак има  
 и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад није тако, ми се на овој стопи земље морамо узајмно 
зу и мораде он да зађе у страну.{S} Али кад би поред волова он писну у трубу и волови се поплаш 
са мотиком на рамену, и чисто га пожали кад га виде, онако јадна, испијена, удављена и изнурена 
и старешина устане — устану сви, а зими кад жене шију, плету, везу, преду, гребенају и т. д. <p 
 бедних и невољних, тај остане последњи кад се окрене „на левокруг“.{S} Тај обрт, тај „левокруг 
{S} И они једу оно исто што и надничари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дај 
е јесени не дадне — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, хоћу!{ 
} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удесила.</p> <p>— Али окрећи јој памет  
е њихове.</p> <p>Не може сиромах радити кад нема чим ни на чему.{S} Што год има земље то је зау 
ити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дубоком сну а волови 
ева који сами копају или косе, немајући кад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу 
дина, а ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — 
у убрисајући сузе.</p> <p>— Кокош немам кад чекати, него дај по залогај леба обичаја ради.{S} О 
а, неумивена,вашљива и т. д.{S} При том кад се узме <pb n="37" /> у обзир младост не само деце  
ње).</p> <p>Од дана до дана, дође и дан кад се скупише силни сватови код Маркове куће и доведош 
зимао.{S} Али овог часа промени се, као кад се за један тренут какав прамен облака скине са сун 
век био обичај да се с’ пролећа, управо кад настаје кад, одреди сваком своја дужност коју ће от 
катан човек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2 године као 
њом живом.{S} Очи би повадиле.{S} Овако кад она погине.{S} Цмиљка може комотно да се врати на и 
} Отуда је он пунио своју кесу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна асприца пала у р 
сагореће му сено.{S} Ко му пресече коло кад га он води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се  
то?</p> <p>„Хвала.{S} Нећемо.{S} Немамо кад.“ Рече кмет и одоше сви брзим корацима.</p> <p>Учит 
 како би учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да има ђеце,јер вели  
е — беле и чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S} Па сисице несретне као јабучи 
сице несретне као јабучице — ама просто кад је пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p 
 сиромаха, обуците његово издерано рухо кад је на пољу цича и мраз; обујте његову обућу која ли 
 се гушити у сузама.</p> <p>— Човечност кад ми помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спра 
ете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у плач.</p> <p>„Шта ћемо с 
ости и изнурености заплећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за све и н 
<p>„Шта чекаш?</p> <p>Дете једно врисну кад виде да му ударише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици 
тан.{S} И он, и жена и деца му ретко су кад и шта радили и то чешће код другога но код себе.</p 
Сребрни стопарци били су сузе свију њих кад мајка паде преко сва три гроба у којима јој беше по 
у по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас више личио на лавеж 
 <pb n="111" /> са својим вином, па још кад се сете —- да су измирили „крвну освету“.{S} Но Ива 
а Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам нешто пара за то што с 
ју на правди Бога.</p> <pb n="97" /> <p>Кад Марко дође у вече кући запита га Стоја, његова жена 
им душу од овог грешног тела“...</p> <p>Кад ово изговори.{S} Он палац леве ноге завуче под бран 
није напунили се вашки као шипа.</p> <p>Кад Марко виђе ову ругобу на својој жени, себи и на дец 
н и ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су последњу четрдесницу давали, беше се искупио сил 
и више посрамљени него побеђени.</p> <p>Кад му млађи ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га 
 комишиоцима — а они одоше кући.</p> <p>Кад су се вратили, запита их Сретен:</p> <pb n="106" /> 
 а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне реке која је врло б 
а му је писмена.“</p> <pb n="61" /> <p>„Кад би се некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у  
еровића једног доброг домаћина.</p> <p>„Кад је ово дотерато?</p> <p>„Јуче пре ово доба.</p> <p> 
обриса зној са чела па настави.</p> <p>„Кад одосмо доле, ми свратисмо у 5—6 дућана и искасмо па 
> <p>„Он није посл’о већ тражи.</p> <p>„Кад до сад није нашо, одоцнио је.</p> <p>„Није шала две 
 је све како ваља.</p> <p>Од тренутка — када ова приповетка почиње била су му сва три брата пом 
е његову обућу која личи на мрежу паука када је путем лед и снег; спавајте на ладној и тврдој з 
 <p>Не прође ни пуна три месеца од дана када је пресуда постала извршна, а Иван се венча <pb n= 
тавила и мојом руком пребрала пасуљ, па када се скува и поче јести у њему само угљевље и крца с 
љад на постељу која попадаше као снопље када духне север.{S} Трчало се угљеварама, картарама, д 
ти.{S} То ћете ви, па и сви други знати када мене нестане међу вама.</p> <pb n="12" /> <p>Ова к 
/> <p>— Он Бог и душа не...{S} Хтеде да каже Даринка.</p> <p>– Пст!{S} Писну други окренув на њ 
отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба спремити кашика и виљушака — па 
на има падаћу болест.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</p> <p>— Ш 
сикире — те умало није било окршаја.{S} Кажем <pb n="35" /> ти умало се размимоишло те није мрт 
уде најбољи у своме друштву?{S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду п 
 тај — да узмем њихову сестру.{S} Ја ти кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша дев 
ого ружно.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се з 
рша.</p> <p>„Отиди код Марка, њему само кажи више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога < 
 сам ја праштао, казните као што сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио.{S} То немојте 
иљка није ништа знала.{S} И овај хајдук кажњен је смртном казном.{S} А браћа Мартићи осуђени на 
 <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уби ме са 
дарица Стоја у мал’ није све побила.{S} Кажу била је трештена пијана“.{S} Па... наставила да уз 
.{S} Хрвали се с ким, он га надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је  
е — а што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“</p> <p>Сељачке намигуше већ с 
октора пет месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема сво испребијала; те у вече љ 
„Даница више неће имати ђеце!“.</p> <p>„Кажу да неће“.</p> <p>„Немо Бога ти да се чује.{S} Дани 
њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од радости и милине.< 
 сву башту дотерати у ред.</p> <p>Живан каза својој Даници да је башчу окрепио и довео у ред он 
 узетог новца утају и за себе задрже га казав старешини мању количину или нижу цену.{S} Други о 
аница знала је то, па је повела Ивана и казала му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да до 
ица а Марта је прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси ви 
уки сиромаси.{S} Али тиме нисмо још све казали.{S} Што се год до сад догодило, то је била само  
ојног Милана и одвели га собом — а њему казали да сутра до подне донесе 200 дуката код „љуте кр 
е незадовољство све више пењало.</p> <p>Казали смо, какве је последице донела подела рада женск 
вце, 1 за све свиње, 1 за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради  
аре и губи се у атмосвери.{S} То бејаху казани који пеку ракију.{S} Даље или ближе куће види се 
сти са својим укућанима.{S} И чобани, и казанџије, и воденичари и рабаџије скупише се око његов 
 Вук побего у хајдуке — он је тога часа казао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} 
 који су му јатаковали.{S} У исто време казао је да о томе Цмиљка није ништа знала.{S} И овај х 
иста, све је тако Милораде.{S} Добро си казао, фактички, данас нема на овој земљи живог човека  
 Јеша.</p> <p>Мени се чини, све сам вам казао што треба па да будете срећни.{S} Ја ћу скоро умр 
ања отац отпоче.</p> <p>— Иване, ја сам казао Лазару (првом комшији) да дође.{S} Но дед спреми  
егамо.{S} Одговори Вук.</p> <p>„Он може казати да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То изрече 
е први хајдук.</p> <p>— А она девојчица казаће — како сте ви непознати и како сте их мучили тра 
е дошли да крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише обоје у плач.</p> 
, и учаше III разр. ос. школе.</p> <p>— Казаћу ти благо ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита  
им знацима злобе.</p> <pb n="30" /> <p>„Казаћу ти други пут.{S} Гле!{S} Ускочи овца у башчу“.{S 
ју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год казивала невиност своју — нико јој није веровао па ни р 
реба тражити у зајам.{S} Немојте никоме казивати за шта вам треба, јер може полиција дознати —  
а грех.</p> <p>Тешко оном, који избегне казне за своја дела од закона људских, па мисли да ће т 
а људских, па мисли да ће тако избећи и казне Божије.</p> <pb n="18" /> <p>— Какве су душе бато 
будеш, иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је јед 
се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе људско.{S} И ови јадници не 
ма.{S} То је истина, и за то је нас Бог казнио у узео нам је двоје деце — два живота.{S} Она ви 
о.{S} Праштајте као што сам ја праштао, казните као што сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам  
ала.{S} И овај хајдук кажњен је смртном казном.{S} А браћа Мартићи осуђени на вечну робију.{S}  
</p> <p>— Казаћу ти благо ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— Свак 
 n="10" /> Она не сме да прећути већ му казује.{S} Он је псује и виче а најчешће туче и грува н 
} Послушај оца — па у име Бога нећеш се кајати.{S} Повика мајка чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу ић 
, усирити; направити кисело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ве 
 преслано, то ретко.{S} Сир се усмрдео, кајмак се уцрвао, сок се пробрцнуо, млеко се пробурљало 
— како неки имају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, маст, сланину, вино, ракију. и т.д.{S} Па 
и наднице, жито, ракију, сланину, маст, кајмак и сир.{S} Све ове ствари које су узимали — они с 
Иван донесе пршуте, вина, ракије, сира, кајмака и т. д. и би за чорек сата све спремљено.{S} По 
године и опет прода по неки чанак млада кајмака те купи соли или опанке.{S} Имала је по 5-6 кок 
т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и кајмака, бардак ракије и чутуру вина и т. д. и т. д.{S} 
 ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му ручице — па 
 још већи.{S} А да видимо <pb n="48" /> какав је рад.{S} У години има доста дана, али нису сви  
тине.</p> <p>„Мене се огади надница.{S} Какав рачун имам ја да надничим по 3—4 гроша дневно и т 
на има, како ја управљам овом кућом.{S} Какав сам био, то је тешко сада погодити.{S} То ћете ви 
 хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са оним курвам 
респоденцију са већином њих и радити ма какав рад, не може се никако проћи а да се неко не наљу 
и сузе.</p> <pb n="42" /> <p>„Замислите какав је то народ.{S} Кад ја приставила и мојом руком п 
трашила — од месеца Марта — јер он, као какав пастир одваја и пречишћа што треба за обадва свет 
еба још земље“.{S} Савка ово изређа као какав дипломат и показа своје схватање о њиховој задруз 
ући — па стаде ослушкивати око куће као какав крадљивац, и жене се псоваху у кући због неких си 
стаде и отпоче врло одмереним тоном као какав велики говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да м 
ем како треба, иде поцепан и нечист као какав убоги.{S} То убија понајпре част моју, његову па  
 промени се, као кад се за један тренут какав прамен облака скине са сунца — тако се скиде дота 
ђа и расипање.</p> <p>Људи, који терају какав мал на пијаце и тамо их продају — један део узето 
се само може замислити — а не исказати, каква је милост и радост.{S} Одговори Даница смешећи се 
> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа каква му треба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко н 
а тим — пристављати три пут за дан које каква јела.{S} Док се усече буранија, или кромпири, док 
 мислио, сад ће Мартићи повести парницу каква одавно није била.{S} Они већ имају сведока који и 
 се краде.{S} Нису чиста посла“.</p> <p>Каква жалосна примедба, још жалоснијих посматралаца?</p 
а једно а по нека ни једно дете.</p> <p>Каква жалосна упоређења.{S} Жена која је родила петоро  
on" /> <p>Право вели народна пословица „Каква клада, такав ивер“ или „од кладе ивер далеко не и 
тво све више пењало.</p> <p>Казали смо, какве је последице донела подела рада женског, који се  
те нека зовну мало <pb n="73" /> мобе — какве ђечурлије — и нека окомишају.{S} После она два ко 
е па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне — глатке и беле.{S} Па ногице де 
 и казне Божије.</p> <pb n="18" /> <p>— Какве су душе бато — запита Иван унук му — а најстарији 
оз појас.{S} Где год седне — она дочепа какве дроњке па их савија и повија у виду малог детета  
под губер и једнако плачући ређаше које какве неправде које се њој тобож чине.</p> <p>Тако је р 
 морале су избити.{S} Кад је ко говорио какве скарадне речи, или речи управљене против њега, не 
кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не 
.{S} Гледај богати добро немој да буде „какве штете“.{S} Ово је говорио а очи му се склапаху од 
па ћемо се заједно вратити.{S} Тамо има какви дивни ора, лешника, јабука и крушака, има мале ђе 
 за који се мораде заклети.{S} Па знате какви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње 
же крај Цмиљке обасипајући је пољупцима каквим је никад досад није обасипао.{S} Она се пробуди  
оћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван као каквим дрвеним устима, јер немађаше у њима нимало влаге 
де.</p> <p>Јеша је имао својих особина, каквих се ретко може видети код самртних људи.</p> <p>О 
, већ што стрепи од њих, да му не учине какво зло.</p> <p>Он је давао са једном а узимао са две 
 Стоја чији је глас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене, ухвати је за прса левом ру 
ч оглавник са још 8 дрвених обручева на каквој огромној великој каци.</p> <p>Једног вечера он л 
 крај једне реке која је врло бујна при каквом пљуску или топљењу снега услед чега беше друм ви 
ј катанац, па тебе што даду — онако као каквом пашчету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја да н 
пелу и угарци погашени пиште као гује у каквом џбуну који је са свих страна опкољен пожаром.{S} 
и малим прстом не смеју — дохватити.{S} Какву чудну браћу она има?!{S} Они би дошли и поклали с 
 се из њених болних груди као стене низ какву огромну стрменост.</p> <p>У том свану.</p> <p>Сад 
 судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу, — гди је требало да се заобиђе и 
 лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му ручице — па мали пистићи, пази каке су му оч 
ке су му ручице — па мали пистићи, пази каке су му очице, па мали носић — мала устанца, почело  
 ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, одговори Даринка задојавајући дете?</p> <p>— Н 
хваташ.{S} Кукали сте како немате рада, како немате посла, како се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам 
те како немате рада, како немате посла, како се рад ваш не плаћа.{S} Ето вам сада посла — без м 
новог и побего држећи чакшире у рукама, како је одмах из вајата изљегла Цмиљка са расплетеном и 
p>„Драга децо!{S} Четрдесет година има, како ја управљам овом кућом.{S} Какав сам био, то је те 
 плач.</p> <p>„Ви гледате својим очима, како овце чине штету па ни мукает“ (ни бриге).</p> <p>„ 
и ти га немој ни прати ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију.{S 
иси била оно што сам ја.</p> <p>— Боже, како је — кад се први пут састану момак и девојка.{S} З 
ом Мандићем.</p> <p>— Станија се закле, како је Цмиљка код ње говорила — како би учинила ма с к 
арушеном косом.</p> <p>Даница се закле, како је Цмиљка код ње признала — да је извршила обљубу  
пању кукуруза — почеше они корети жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а било их је до 
on" /> <p>Навршује се скоро три године, како заједно живи Иван са својом Цмиљком.{S} Обоје млад 
тало.{S} Јетрове, из почетка жалиле се, како их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану 
ци.</p> <p>Стојан и Илија — заклеше се, како су видели и лично познали Обрена Мандића — кад је  
д ти год нестане“ и напослетку сети се, како је њему овај исти Перо давао дводинарце, да му ист 
Често пута, он је се вајкао код Данице, како су они лакомислено упропастили своје лепо имаће, и 
лу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали, како су Перовићи постали од онако богатог стања пуки си 
 Он је се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац подморао да узме жену коју никад није в 
подушје и сахрану све је учињено онако, како је он наредио.</p> <milestone unit="subSection" /> 
} Они су свуда одговарали тихо и мирно, како они ништа не траже, већ им је најглавнија утеха та 
p> <p>— Те још како.{S} Само да си чуо, како уздише кад о тебе говор поведемо.</p> <p>— Пита ли 
 методу.</p> <p>Завидео му је цео свет, како се његова породица слаже и поштује — како ревносно 
на маја.{S} Па како да учиним неправду, како да је отерам и да је понизим — кад она то не заслу 
а Даринка.</p> <p>— Даро, животе мој —- како си слатка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван 
 не марим.</p> <p>— Несрећниче један —- како смеш рећи да отац свом једином сину зло мисли.</p> 
знанства са Даринком.{S} Има већ 3 год. како она од то <pb n="115" /> доба још девује.{S} Сад ј 
 прође дуго, а комшије и коне доказују: како су видели сестру, свака или шурака тог и тог укућа 
ећи се у сузама.</p> <p>„Џакале смо!{S} Како нећу џакати, кад јуче остало ми дјете вође на проч 
т некога. „Изнела дјете пред свиње“.{S} Како се то може помислити.{S} Изнела га из куће, из дим 
.</p> <p>О ви ладна камена створења.{S} Како без страха, без устезања говорите о тако страшним  
а и препредоше га до крајњи граница.{S} Како није могао <pb n="59" /> да краде у извесном добу  
p> <p>„Бабо, да идем и ја са Стевом.{S} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко 
нио) наполеоне и немилице их трошио.{S} Како је читао писма његовог стрица Јеше у коме му писаш 
то је некако са наличја много ружно.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Д 
ане жеље, па са помућеним очима гледа — како дете упија усницама брадавице њених сиса.{S} По не 
закле, како је Цмиљка код ње говорила — како би учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да  
 председник изабраних судова за деобе — како он говораше — несрећних задругара.</p> <p>Јеша је  
о мало говорио, већ је кројио планове — како ће једног вечера исшибати све жене у њиховој кући. 
ко се његова породица слаже и поштује — како ревносно раде сви за једног и један за све.</p> <p 
 код осталих извињава и наводи узроке — како су те погрешке <pb n="8" /> биле неминовне и морал 
то саопшти Ивану и да се ради на томе — како да се изврши развод брака између Ивана и Цмиљке.{S 
јдук.</p> <p>— А она девојчица казаће — како сте ви непознати и како сте их мучили тражећи нова 
pb n="67" /> <p>Седам сведока сведоче — како су Гвоздена тог вечера тревили да је прошао некуд  
 често пута и суха хлеба, и гледајући — како неки имају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, мас 
удављена и изнурена.{S} Паде му на ум — како је он за време службе у војсци сваке недеље разбиј 
 <p>— Ја немогу ништа окусити.</p> <p>— Како ће то бити? кад ниси после фруштука ништ јео.</p>  
рам одевати себе, мужа и петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као што сам не 
јку — и он му војвода у сватовима.{S} А како је дошо са робије — мало вештије хара и краде — ва 
вај Петар, био је деликатан човек.{S} А како још то не би био кад је имао част служити у дворцу 
у опростио живот него њојзи.</p> <p>— А како о томе вели Цмиља?{S} Запита један хајдук.</p> <p> 
ћи уморни и зловољни, њима се саопштава како је тај и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{ 
ајка.{S} Поред тога што их није гледала како треба, није их одевала и чистила, она их је немили 
и за живу главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном одред 
сти ослободите.{S} Шеснајест година има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужнос 
> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8 година како смо се ми подјелили.{S} Нас девет пунољетних људи  
м приликама.{S} Не прође ни пуна година како он поче управљати кућом, а незадовољство поче изви 
ћу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како да учиним неправду, како да је отерам и да је пони 
у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како имају сестру врло лепу девојчицу — ја сам намислио 
н према њој.{S} Није прошло ни 2 месеца како су се састали — а он ју је почео већ да шамара и и 
ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад како су му прирасла два млађа брата — који ће кроз који 
ила, али нема ничему цене.{S} Стока, од како је почеше слуге гледати поче јако опадати.{S} Ја о 
 разреже за целу годину напред.{S} А од како се изделисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ја и п 
ише женски рад у Перовића задрузи, и од како почеше падати примедбе као крушке које су презрели 
н.</p> <p>Још из раније — а нарочито од како му умрије добра домаћица Стана, за којом он плакаш 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Од како поделише женски рад у Перовића задрузи, и од како  
 /> и више привредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица  
чају крњити.{S} Једном речи ишло је све како ваља.</p> <p>Од тренутка — када ова приповетка поч 
ити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој жени Перуници.{S} С 
жину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало из р 
 способан за плод деце — јер три године како се оженио па ништа.{S} Те је Даринка нагнана бесно 
едну примедбу, управо пожали све код ње како је настао тренутак да се морају делити.</p> <p>Сав 
 не беше добро расположен.{S} Жаљаше се како га пори низ прса онај ладан пасуљ, паприка и ракиј 
!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„Можете како оћете!{S} Али ја нећу више на таки начин живити.{S 
не потајник да ме хваташ.{S} Кукали сте како немате рада, како немате посла, како се рад ваш не 
ег, дете босо иде и гледа своје стопице како шарају по њему, ломи леденице са стреха кућевни и  
 новчане издатке кућевне, али се рађаше како ваља.{S} Сваке године по једна четвртина његова пр 
спусти дрва за пријеклад, па посматраше како Даринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n 
мислено упропастили своје лепо имаће, и како су се огрешили о своју дечицу која су расла као ан 
Ја и покојни Милан остадосмо заједно, и како који почеше продавати парче по парче од наших бивш 
 њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међу собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ће 
ојчица казаће — како сте ви непознати и како сте их мучили тражећи новац — па после их побили.{ 
дина има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужност, прво за покојном мајом (Јеши 
слим изнели верну слику из које се види како страдају самци и инокосни људи.{S} На начин овде и 
па јасно говораше ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке  
це.{S} Ене, ене, почело тајити.{S} Пази како раширило ручице.{S} Оди, оди на крила мајци — опа. 
сти подлеже снази Чилашевој.</p> <p>Али како је то било на путу, наиђе један њихов сусед и виђе 
миља — они би то учинили.{S} Не знаш ти како је она добра.{S} Кад смо се пресудили, она све леп 
и дневно најтеже послове, па ћете знати како је њима, у противном никад и никако.</p> <p>— Ви н 
 човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питати, молим те, и поче се гуш 
и планинка још љетос, па ћемо се трпети како тако“.</p> <p>„Ја пристајем да чувам овце, и тако  
 <p>„Море мани!{S} Чудим се оној Даници како их трпи — а оне су друге као свака марва“.</p> <p> 
 већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер ја сам бил 
ослу нисам могла ни кошуље да му оперем како треба, иде поцепан и нечист као какав убоги.{S} То 
ек није могао да сачува оно што је имао како ће моћи да заради друго што му је нужно и потребно 
/p> <p>„Како ти то мислиш??</p> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8 година како смо се ми подјелили. 
 препирања и објашнења остаде све онако како је Марко први пут предложио.</p> <p>И тако се ради 
план био спремљен — али не испаде онако како људи желе већ како судбина донесе.</p> <p>Марко ок 
о на игранке, али је морао играти онако како му Даница свира.</p> <p>Пошто је Живан скоро сво н 
дигнем — па да одевам нас седморо онако како ваља“.</p> <p>— „Сасвим тако“.{S} Рече Гвозден.</p 
ачелство.{S} Трчим и ја за њом.{S} Тамо како дође — она без пријаве јурну на врата кроз једну с 
 али не испаде онако како људи желе већ како судбина донесе.</p> <p>Марко окарактериса и себе и 
арао и спремио сведоке око 12 да докажу како Гвозден није тог вечера имо пушку — већ да је са р 
е боље <pb n="57" /> гледати ђецу своју како се играју по рају — но трпети ово тегобно тело кој 
 праг свог вајата и слушао своју Цмиљку како тепа ономе чега они немађаху.{S} И тога часа — као 
ни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли језици го 
ем отворио очи разума, да са њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међу собом сат 
 и љубљења оног пукета.</p> <p>— Те још како.{S} Само да си чуо, како уздише кад о тебе говор п 
ило по кући.{S} Одговори Даница.</p> <p>Како се беше искупило силан свет — а нарочито момчад зб 
?{S} Остаће жене, па нека воде бригу.{S}Како би оне поступале да нас нема.{S} Спасоја момка кој 
нање више но све друге незгоде.</p> <p>„Како ти то мислиш??</p> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8  
.</p> <p>„Били ти био потајник.</p> <p>„Како да не би Бог ти помог’о.</p> <p>„Онда, спреми се с 
не.{S} Човек је пропао са свим.</p> <p>„Како?!{S} Повикаше сви.</p> <p>„Убили га ајдуци.</p> <p 
p> <p>„Били ти дошо у жандарме?</p> <p>„Како да не би, Бог ти помого!.</p> <p>„И то у коњанике. 
а. „Мој отац — сад је мртав.{S} Али ови калеми то су му споменици.{S} Он је ово као момак калем 
који беше огроман род понио.{S} По неки калеми што их је отац још у младости калемио, превили с 
тету, као:{S} Покидан бостан, изломљени калеми, почупана паприка у јастуку, исечене санке и кол 
китине.{S} Он своје погледе заустави на калемима — па се сети на покојног оца. „Мој отац — сад  
ки калеми што их је отац још у младости калемио, превили се од китине.{S} Он своје погледе заус 
су му споменици.{S} Он је ово као момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја је мла 
ће да оплакује своју горку судбину и да камен по камен отискује из лепе грађе свог живота — те  
извирати међу задругарима.{S} Ђаво баци камен спотицања у ову срећну задругу.{S} Тај камен беше 
 спотицања у ову срећну задругу.{S} Тај камен беше Даница најмлађа снаха, а жена задругара Жива 
акује своју горку судбину и да камен по камен отискује из лепе грађе свог живота — те да што пр 
S} Тим поступком деца отискују камен по камен из свог органа свог механизма, која ће и најмања  
о мајстори су га понудили — да урежу, у камен његово име и презиме, и он им не даде објашњујући 
 и т. д.{S} Тим поступком деца отискују камен по камен из свог органа свог механизма, која ће и 
а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена створења.{S} Како без страха, без устезања говор 
Јеша, још за живота свог направио је од камена чесму у свом воћњаку, одакле носаху воду многе к 
 истакнути своје „Ја“.{S} Ко му пребаци камена црћи ће му во.{S} Ко му прескочи скок липсаће му 
.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали се каменом, он сваког пребаци.{S} Хрвали се с ким, он га н 
оче јести у њему само угљевље и крца се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта је прекиде:</p> <p>„И  
 а био је у стању напитом, почне купити камење по путу и потезати се на куче са разним и врло г 
 због штета и потрица.{S} Грување стоке камењем и кољем, јурење са пашчадима и изјаловљавање ов 
а по авлији гађаше их на доват дрвљем и камењем.{S} За тим се врати и одвали врата на соби те и 
моје имање да ускрчим и почастим, сваки камичак изнесем.{S} Виноград ћу да ђубрим и насељавам.{ 
к се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђе у кућу  
ла уз њих, завлачу се у подземне рупе и канале, мрачне, влажне, смрдљиве и са многим гадним и с 
м уђе у судницу — он скиде капу и уђе у канцеларију.{S} Званичник прелиставаше дневник порезе и 
се подели и изађе из задруге, он паде у канџе интережџија и зеленаша као муха у мрежу паукову и 
римљен.{S} Овце дигоше све као поплава, као пожар.</p> <p>Даница већ стиже и, изагна овце које  
 по 5. дин. = 500 дин. других трошкова, као: хране, пића, пресуде, саопштавање и одношење акта  
к — да јетрве чувају децу својих друга, као и своју, кад оне ту нису?</p> <p>„Није ти вајде то  
<p>Девет судија, председник и деловођа, као и 4 заступника равно петнајест дјелаше пуних 10. да 
у.</p> <p>Она приђе и поче али не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ватру — пови 
ла пепео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру —  
арта се прими да пере рубље жандармима, као и то: плела им <pb n="70" /> чарапе, рукавице и т.  
је живце алхохолом, који пате без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са нерадником.{S} Рад п 
 кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: чабриће, ведрице, (крављаче) бакраче, кружиће, кар 
ве.{S} Они раде без воље, без енергије, као да су за то осуђени.{S} Они се свима силама труде д 
цама.{S} Вијао је главом на све стране, као ћурка која тражи погубљену пилад по трави.{S} За ти 
ке узимао.{S} Али овог часа промени се, као кад се за један тренут какав прамен облака скине са 
оја се састоји у неслози и поцепаности, као год што се користи војсковођа растројством свог про 
не би нашао и саставио две супротности, као што је саставио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до 
једе од великог умора.{S} Човек уморан, као и болестан.{S} Они су продавали парче по парче, па  
ог страшила — од месеца Марта — јер он, као какав пастир одваја и пречишћа што треба за обадва  
 мукает“ (ни бриге).</p> <p>„Исто тако, као и ти ономад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти  
вању мале деце; али то не шкоди толико, као знатне промене које се у том погледу учине.{S} Н. п 
да служи као половна, а два пут толико, као окрпљена и поправљена.{S} Мог оца служе опанци 6 ме 
 кући па се двоумећи вратише.{S} Марко, као кућни старешина требао је то још увече да расправи, 
о, за то је морао добити по неку штету, као:{S} Покидан бостан, изломљени калеми, почупана папр 
 ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} Упаде јој у р 
 и нечисте преобуке, а деца су му била: као деца цигана — чергаша.</p> <p>На селу, врло се хрђа 
S} Даница је се превијала <pb n="55" /> као отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалу 
еду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те вели 
еду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, и отрпићете вели 
 /> живот.{S} Немају од срда порода.{S} Као што смо напоменули, Иван је сухопаран на спрам свач 
 један хајдук.</p> <p>— Она је луда.{S} Као да нам није сестра Бога јој њеног...{S} Ми то крије 
Она изађе на поље и поче га тражити.{S} Као лафица разјарена стиже га за једном зградом и поче  
а, тако су и умови људски различити.{S} Као што су сви делови човечији састав човека, тако су с 
в, здрав, снажан и потпуно развијен.{S} Као такав, са својом неограниченом <pb n="98" /> вољом  
оме чега они немађаху.{S} И тога часа — као да му се скиде нека црна копрена са срца — те њене  
} Па ногице дебељашне — беле и чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S} Па сисице 
} Само што ови санови нису тако јасни — као што би били, да је се душа са животом одвоила од те 
си сам себе.{S} Ти ниси ником праштао — као што ти Христос заповеда, па и теби неће нико да опр 
пошла за њега?{S} Онакав диван младић — као јабука.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали се камен 
ракије да јој пружим, нити залогај леба као што треба!?{S} Слијепче један!{S} Ти си слуга Марко 
рано, онда новорођеним дају имена груба као:{S} Гвозден, Вук, Вучко и т. д. у тој цељи родитеља 
b n="75" /> пробуди Милана.{S} Он спава као заклан, а волови уватили коловоз средином пута, па  
ван младић — као јабука.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали се каменом, он сваког пребаци.{S} Х 
а треба још земље“.{S} Савка ово изређа као какав дипломат и показа своје схватање о њиховој за 
ћа кућа чувена је у неколико капетанија као честита, са своје породичне задруге, у којој беше 4 
<pb n="96" /> бојали су се од Петронија као од гује, те му се исповеде претурив’ сву кривицу на 
ет пребацивање и подозревање од комшија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} Новим п 
 кукај, па кукај — скупи се сва чаршија као на неко чудо.{S} Док један запита „шта ти је снашо“ 
е пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И ја се другом оженити нећу до њом. 
породицу често пута, која га је слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p> <milestone u 
е са свим немогуће било.{S} Она је била као на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца“, тако  
е огрешили о своју дечицу која су расла као анђели.</p> <p>Даница је се много мучила при порођа 
а одроњала се свака маховином и гљивама као псето које се почне лињати, а врхови им до пола сув 
ан човек, тај се може купати у пороцима као и у крви својих злочина и без помисли на грех.</p>  
сува љеба па се унесе тебе у очи и рума као сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја служ 
 и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као у неку божанску вилу, а тако и он у њу.{S} Играли с 
интересе.</p> <p>Његова је кућа уређена као сат меда.{S} Сваки члан његове породице пуно-и мало 
5 минута огромну штету.{S} Она наљућена као змија удараше овце уз пратњу најординарније псовке  
те откупи дјете.</p> <p>На ове речи она као бесемучна растрчи се па право у начелство.{S} Трчим 
етрве Круне, која беше послушна и верна као извежбано куче али само беше много пипава (спора у  
43" /> ларма.{S} Што си подла и пакосна као мачка“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>Овакве и овом под 
 „дуга њива“ била онаква кад је продата као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом зап 
, да смо ми издали власти њиховог брата као хајдука — те је погинуо у нашем пољу и за то сам ја 
>Даницу стегла Даринка рукама око врата као утопљеник и као полумртва метула јој главу на прси. 
кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега је Чедомир бранио и 
ти се.{S} Храни нас као пашчад, а плаћа као милостињу убогима.{S} Ако мало задоцниш, одбије ти  
 и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И тако му морадне дати и новца, и пића и 
} Али ако заплачеш, одлетеће ти главица као врапцу“.{S} Рече старији узев дете за руку.</p> <pb 
 он паде у канџе интережџија и зеленаша као муха у мрежу паукову и ту се са свим изгуби.{S} Нау 
природом — таквог те створише.{S} Такав као што си сад, срећно би живео и друштву од користи би 
 и морално и материјално, при том здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. <pb n="6" /> Шт 
осто кад је пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај м 
еба сумњати.{S} Он је подмићивао сваког као посредник између парничара, судија, сведока, вештак 
онај први.</p> <pb n="84" /> <p>Милорад као изван памети гледаше час у једног час у другог.{S}  
друзи, и од како почеше падати примедбе као крушке које су презрелиле на планинку и њене произв 
<p>Људи то забашуравају и боје се деобе као живе ватре, јер им још зује у ушима оног Јеше, оног 
ама примећаваху се издалека пруге плаве као чивит.</p> <p>„Све све, али ја нисам ни речи рекла  
к посађен и примљен.{S} Овце дигоше све као поплава, као пожар.</p> <p>Даница већ стиже и, изаг 
/p> <p>Моја жена непоштена, и ја то све као муж њен мирно гледао својим очима.{S} То је истина, 
ој Даници како их трпи — а оне су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће њих и 
јег сељака.{S} И они као и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови.{S} Разбијена војска мора 
 зна сто ђавола.{S} Опчинила их те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, 
аринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} Он се опет врати натраг — п 
ног Милана.{S} Сузе јој лете низ образе као грашке, а уздах за уздахом отискује се из њених бол 
ојка.{S} А што је најглавније здрава је као врча.{S} А Даринка има падаћу болест...{S} Немо да  
адрузи.</p> <pb n="15" /> <p>Задруга је као машина, а чланови њени — то су саставни делови маши 
 <p>„И не би била, господине учо, да је као што треба.{S} Нас сељаке сатире незнање више но све 
>— Па и није се преварио.{S} Девојка је као анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она 
} Било јој је 14 година, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвн 
здадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као насљедница заоставшег имаћа — рачунала да ће се пог 
шта и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год утакмичар на коњској трци.{S} Кад утакмичар пад 
опрена са срца — те њене речи осећао је као да му их је у срцу читала.{S} Он је с прам ње био с 
} Цело село отишао цркви и изгледало је као пусто.{S} Они се привукоше близу <pb n="63" /> куће 
ма својим органима и чулима.{S} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи распојаси спавати  
И збиља нису погрешили.{S} Сестра му је као и Цмиљка — јер је Бог тако хтео и њихова срца срост 
} Небо ведро као стакло, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним сокацима, чији пр 
живот.{S} Али тој изобиљности нико није као основ упоређивао савесну поделу рада међу члановима 
ва — беше лепа девојка —- али опет није као Даринка.{S} После подужег устезања Иван рече да „бе 
е је то њезин отац причо’ а то се крије као змија ноге, само да се коме утрапи на врат.{S} Док  
оје деце — па пронела глас, да су обоје као две половине једне јабуке.</p> <p>Деца су расла и н 
 рају — но трпети ово тегобно тело које као тешки ланац окивају и муче душу.“</p> <p>За овим се 
чела.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила јастребова.</p> <p>Овај Петроније свади се не 
тим устима.{S} Крв појури на све стране као страшна бујица са огромне врлети — а лупање срца мо 
погине — харамбаша, па да се то придене као да је Вук учинио, те да му се спасе живот и ублажи  
 мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији су — или као у неком пожару.{S} По сву но 
вори Вук.</p> <p>На ове речи осуше жене као туча.</p> <p>„Јес!{S} Ти си паметан судија.{S} Па н 
част служити у дворцу краљевом 2 године као гардист.{S} Против његовог карактера — нема се шта  
 Још ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја неср 
у се љуска скине.{S} Па сисице несретне као јабучице — ама просто кад је пипнем по телу узври м 
ога јој њеног...{S} Ми то кријемо од ње као <pb n="125" /> змија ноге.{S} Она би пре погинула — 
о па осу плакати кроз непрекидно јецање као мало дете.</p> <p>„Дакле све је пропало.“ Прошапта  
ци — имају подједнака права на сажаљење као год и они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, 
речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као громови.{S} Ах!{S} Ала сам ја несрећно створење на  
ни као и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови.{S} Разбијена војска мора да плати главом с 
мену.{S} Она, кад то виде.{S} Дотера се као стари фијакер.{S} Направи шишке и бароке (зулке) на 
живом човеку.{S} Савка и Ружица пазе се као две рођене сестре.{S} Оне се не ређају шта ће која, 
е као што сам ја слушао.{S} Свађајте се као што сам се ја свађао.{S} Праштајте као што сам ја п 
 пример у вашем животу.{S} Понашајте се као што сам се ја понашао.{S} Заповедајте као што сам ј 
вара?{S} Запиткиваше Круна — правећи се као да ништа о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Да 
ка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном срећом и надом.{S} Даниц 
ука.</p> <p>„Јес’ истина, истукли су се као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво зам 
ните као што сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио.{S} То немојте никако губити из ви 
аштајте као што сам ја праштао, казните као што сам ја кажњавао.{S} Делите као што сам ја делио 
о што сам се ја понашао.{S} Заповедајте као што сам ја заповедао.{S} Слушајте као што сам ја сл 
 као што сам се ја свађао.{S} Праштајте као што сам ја праштао, казните као што сам ја кажњавао 
е као што сам ја заповедао.{S} Слушајте као што сам ја слушао.{S} Свађајте се као што сам се ја 
о ври по пепелу и угарци погашени пиште као гује у каквом џбуну који је са свих страна опкољен  
је кући — па стаде ослушкивати око куће као какав крадљивац, и жене се псоваху у кући због неки 
ло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као црва у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше мало и 
ообаљива чељад на постељу која попадаше као снопље када духне север.{S} Трчало се угљеварама, к 
и дојке које се у оном заладку засијаше као лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању  
бра домаћица Стана, за којом он плакаше као мало дете и говораше: „Стана ми украти живот“ он је 
 таласаше на њеном бујном телу и бељаше као снег, отпоче љутито и набусито повезујући своју црн 
 меденице на воловима, а кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беш 
и нужда на њ’ не би могла навести.{S} И као год што је мене будући доброг учинити злим — тако ј 
е свакојака.{S} Она је била непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је  
зделити, и постати пуки сиромаси, али и као такви немојте грешити.{S} Боље вам је да помрете од 
аринка рукама око врата као утопљеник и као полумртва метула јој главу на прси.</p> <p>Иван кип 
ог детета Иван и отеро своју закониту и као злато чисту жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико 
дни.{S} Оћете да се растопите од љубави као грудве снега од топлоте — викну Даница приближавају 
 се сад промене, и тако се изређају сви као зубци на точку ветрењаче.</p> <p>Нестало три овце,  
дахом отискује се из њених болних груди као стене низ какву огромну стрменост.</p> <p>У том сва 
р служи као нова, толико треба да служи као половна, а два пут толико, као окрпљена и поправљен 
, опет нову.{S} Колико нека ствар служи као нова, толико треба да служи као половна, а два пут  
и.{S} Оно и јесте опасно, али у задрузи као ова што је.{S} Али читаоц је до сад видео, а и од с 
„Тиме сам натеро сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <mileston 
озари зрачак среће Петра Перовића, који као крилима ношен жураше се својој доброј Марти и свом  
 велика ватра код житног коша, ту стоји као пласт велика гомила не окомишана кукуруза.{S} Око њ 
 најгоре и најгадније напунили се вашки као шипа.</p> <p>Кад Марко виђе ову ругобу на својој же 
це“, ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Али као главна и стална потпора беше му позајмица, коју је  
 кошуљу свуд наоколо, па доњи део свали као кожу са овце, за тим извади иза силава малу гвозден 
p>Ове јадне жене као на робији су — или као у неком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају п 
е код једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви.{S} Раде као робови а трпе као скотови.{S} Ра 
ђаху 3 деце.{S} И они су били сиромашни као и сви остали.{S} Најстаријег синчића дали су...{S}  
— шала — смејање — све скупа изгледа ти као хармонија разних тица и попића у мајском вечеру.{S} 
 па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији у целој општини тако од 
о и платио, од људи који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећи <pb n 
м телу.{S} Тад би посуктали жути дукати као жар“.{S} Одговарају нам они.{S} Кад нам тако у очи  
овека, који мисли да му је лакше живети као самац, у место да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме н 
и више живити.{S} Море ћу те премлатити као свако пашче“.</p> <p>Док ово изређа луч се угаси.</ 
теље ништа не може разјарити и наљутити као то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине  
хајдуци и лопови крију се од *светлости као слепи миши од сунца.{S} Тајна, то је највеће јемств 
грувајући се песницама у прси и пиштећи као гуја у огњу.</p> <p>Два дана јурила је потера за ха 
ћи ни речи прозборити.{S} Његове су очи као магнетна сила правиле ужасно врење у њиховим мозгов 
атеријално, при том здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео  
ако се мене чини ја не могу ни да радим као што сам некад могла; издала ме снага па и очњи вид. 
 т. ј. назови сестра те се и она са њим као са својим братом пољуби у образ.{S} И збиља нису по 
е преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано нададе се за Илијом и стиже га.{S 
 и свакодневним сликама јавним и чистим као сунце.</p> <p>Велика позорја ћутећки науче више људ 
е у авлију.{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негде у облаку углед’о неку т 
а.{S} Његово срце не жуди за тим благом као што жуди срце Цмиљчино.</p> <p>Цмиљка је добра и ур 
а Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на очи  
ја устаде и отпоче врло одмереним тоном као какав велики говорник.</p> <p>„Ја би вас замолила,  
војку.{S} Тек се они зауставише, а Иван као ветром ношен — ухвати Даринку за руку.</p> <p>Даниц 
S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван као каквим дрвеним устима, јер немађаше у њима нимало в 
том здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. <pb n="6" /> Што је год хтео и предузимао све 
је Иван постао у последње време извикан као по све покварен младић.{S} Но Даринку је ипак добил 
заклопи се, нека напоље.{S} Он разјарен као лаф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрв 
 уђе други мало постарији човек, обучен као први, и обојица викнуше у један мах:</p> <p>„Пст!“  
дан иде на позив власти и судова.{S} Он као такав треба да има пристојно одело.{S} Ви знате</p> 
га је слушала као пророка и гледала у њ као у свеца.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мар 
b n="66" /> га уплаши — да је се тресао као од грознице — а био је у стању напитом, почне купит 
и дан умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном срећо 
калеми то су му споменици.{S} Он је ово као момак калемио.{S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} М 
ише но други — само нека то буде њихово као што је некад било.{S} Често су пута они помињали „д 
ојој жени, себи и на деци коју је волео као своје очи — он без питања и одобрења својих задруга 
 био је темељ њихове задруге, он је био као гвоздени обруч оглавник са још 8 дрвених обручева н 
 је опет продо.{S} Ала би се поткрвавио као шиљеже у јесен.</p> <p>„Пошто но је даде?</p> <p>„Н 
 свој катанац, па тебе што даду — онако као каквом пашчету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја  
и пусти волове.{S} Сан га беше притиско као мора.{S} Он се попе на кола озго врз жито и пружи с 
>„А!{S} Беше му работа.{S} То је отишло као зрно песка у море“ Рече последњи, и пређоше на друг 
м и оштрим корацима — час би ишо лагано као да се прикрада нечему; час би застао и стегнутим пе 
 благо лице увек насмејано, а поткићено као сребрним зрнцима — његовом седом и коврџастом косом 
} Вечераше и разиђоше се.{S} Небо ведро као стакло, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским  
и: шта су и где починили, сматрајући то као олакшицу свога греха.{S} За овим они почеше доносит 
јесен.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као кристал.{S} Звезде некако ретке — што је пресказива 
олити им никако да дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозвољених и недозвољених сре 
а ти стати ни почешати се.{S} Храни нас као пашчад, а плаћа као милостињу убогима.{S} Ако мало  
оро при концу маја.{S} Дан ведар и чист као огледало.{S} Од рана јутра почеше крстарити преко с 
оперем како треба, иде поцепан и нечист као какав убоги.{S} То убија понајпре част моју, његову 
ешће и на вересију.{S} Кућни лопови сву као и кријумчари монополисаних артикли — они не смеју т 
.{S} Он седе, а деца плинуше по воћњаку као овце за опалим шљивама и браху разно воће које беше 
кривљи.{S} Да сам први пут узео Даринку као што сам и хтео, куд би сад био срећнији и напредниј 
S} Док врисну најмлађе јој дете на пољу као да паде у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко куће  
љутито и набусито повезујући своју црну као „зифт“ косу на маленој и округлој глави неком са зл 
и чудан сан.{S} Чисто и бристро он усну као на јави виђе чича Јешу и обоје његове деце.{S} Проб 
а густих и црних, очију црних и бистрих као кристал.{S} Једном речи речено све дражи које занос 
> <p>„До виђења!</p> <p>„Сервус.</p> <p>Као заточеника коме се чита краљевска милост тако озари 
ивео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што се човек дели на много различитих делова, тако  
гуњ или чакшире он хоће ново; Остари му капа, опет нову.{S} Колико нека ствар служи као нова, т 
 /> <p>Перића кућа чувена је у неколико капетанија као честита, са своје породичне задруге, у к 
жи.{S} Наша се кућа рачуна прва у целој капетанији!{S} Марко је кућни старешина и скоро сваки д 
/p> <p>„Молим те!{S} Ти добро стојиш са капетаном.{S} Сад око ове „Хајдучије“ гледај те ми учин 
цу.{S} И одиста сутра дан одоше обојица капетану и Милутин без и једне речи би примљен у потајн 
ног рода.</p> <p>Залаја куче.{S} Док на капију уђе један дечко, уђе други, па трећи и т. д.{S}  
сте.</p> <p>Опет залаја куче.</p> <p>На капију уђе 1 жандарм са пушком, кмет Јанко (који прими  
арошчад носе, па гаћице, па чипчице, па капицу од вунице.{S} Ене, ене, почело тајити.{S} Пази к 
 сунцу, већ ради бришући са лица крупне капље зноја.{S} Ради за то што мора.{S} Милорад сеђаше  
ла.{S} Буре му стоји под стрехом и на њ капље вода труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му по 
 храну.{S} Чим уђе у судницу — он скиде капу и уђе у канцеларију.{S} Званичник прелиставаше дне 
и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи узрок 
тидело се и велико и мало.{S} Од његова карактера све је дрхтало.{S} У његовим очима, у говору, 
2 године као гардист.{S} Против његовог карактера — нема се шта рећи.{S} И у добру и у злу био  
и, који беше писмен, а и за свог чистог карактера и јасноће душе свуда важан, призван и прибран 
, ведрице, (крављаче) бакраче, кружиће, карлице, кутлаче, грудњаче, цедила и т. д. сваки дан пр 
 терала сву децу редом да мокре у једну карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њима облагала о 
уке — све од саме вунице.{S} Па чипке и карнере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и п 
а духне север.{S} Трчало се угљеварама, картарама, докторима и траварицама, и неком би од вајде 
ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи провео неспавајући.{S} Опијао се је  
м најстарији син Иван, и најмлађа ћерка Ката.{S} Умре им један син и две ћери.{S} Сви су жалили 
н и његова женка све заклопили под свој катанац, па тебе што даду — онако као каквом пашчету!{S 
творише.{S} Он уђе унутра и поче ломити катанце на сандуцима.{S} Вук и сам пође за њим, јер миш 
овољан.{S} Примети учитељ и поче сркати кафу — дивећи се филозофији овог простог сељака.</p> <p 
оље и енергије.{S} Чим је устао и попио кафу — он сео у судницу па прима порезу.{S} До пред сам 
“.</p> <p>Ружица донесе на послужовнику кафу и воду — са једним стаклетом љуте ракије па оде —  
 пола овршено а пола остало у слами.{S} Каца му само са једним обручом стоји у воћњаку под ведр 
них обручева на каквој огромној великој каци.</p> <p>Једног вечера он леже у кревет са својом д 
ана рано с пролећа, запуши се ватра, по качарама, коморама и зградама око куће Перовића.</p> <p 
, док направише куће, премештише зграде качаре, кошаре, салашове, кокошаре, ограде и т д.{S} До 
, кокошаре, ограде и т д.{S} Док купише качице, буриће, чаброве, ћупове, чутуре, вреће, торбе,  
— и да каже мајци колико треба спремити кашика и виљушака — па и вечере <pb n="103" /> за комиш 
3—4 велика кукурузна леба, лонац, ћасе, кашике, соли, сира сланине и т. д. и наточише једну вуч 
е, ћупове, чутуре, вреће, торбе, лонце, кашике, сврдлове, сикире, мотике, будакове, ашове, плуг 
и си са њима.{S} Јесу л’ много починиле квара?{S} Запиткиваше Круна — правећи се као да ништа о 
вину — узео би за половину 50 дуката па квит посла.{S} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 кр 
брачно.{S} Њега ће узети женски род — и квит посла.{S} Дете ни за живу главу немојте дирати.{S} 
ругу зграду.{S} Има он и облигација.{S} Квита је са њима спакована“.{S} Одговори Миладин шапући 
о а Вук читао све редом, али узалуд.{S} Квите нигде ни од корова.{S} За тим претурише све, преб 
pb n="61" /> <p>„Кад би се некако до те квите дошло.{S} Па да се муне у ватру.{S} Опет би Вујо  
али, о дугој њиви, и крађи оне проклете квите.</p> <p>„Сто дуката готова новца“.{S} Шапташе он. 
је пред деобу отишо’ код њих и затражио квите.{S} Они повериоци писали су квите са новим датумо 
ражио квите.{S} Они повериоци писали су квите са новим датумом и годином без обзира на то: што  
ат ода.{S} Он је се из раније решио, да квиту украде пошто по то, па је то саопштио свом комшиј 
е ли издала тапију?</p> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дуплом ценом своје-ручно написату и потписату. 
исам ништа крао, гледаћу да украдем ову квиту, или ћу кога подговорити и потплатити да је украд 
ражено.{S} Сима се сети за ову проклету квиту, па шапну председнику те општине који беше врло е 
 куће по којој се беху усмуцале две три квочке са малим пилићима, и док изађе на врата она згаз 
 на пољу — а она потрчи тамо — па преко квочке и пилади те удави седморо.{S} Кад овамо викну је 
ату.{S} Марко кућни старешина, код њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море ма 
S} Нада у будућност више куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном  
будућност више куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а за изгубљеном и пропалом 
 и адвоката.{S} Отуда је он пунио своју кесу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна ас 
етрвице изаткаше неке врло фине сукње и кецеље од саме жице и вунице, па чарапе за опанке и за  
n="62" /> му пијем патоку — те да ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати своје в 
ђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ ким нити са чим.{S} Сваком раду, а нарочито тежачком <p 
 се ближе, кад она.{S} И то, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из школе.{S} Ско 
 код ње говорила — како би учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогло да  
еном, он сваког пребаци.{S} Хрвали се с ким, он га надјача.{S} Кажу да у целој војсци нема боље 
онда самац је.{S} Имање своје неће ни с ким парчати ни делити.{S} А што је најглавније нећемо н 
и ти ономад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђе све  
кве и овом подобне примедбе падале су и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто вр 
а метула јој главу на прси.</p> <p>Иван киптећи од неке неописане радости дрхтао је — и обасипа 
у кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} Марта се прими да пере рубље жандармима, као 
, узварити, разлити, усирити; направити кисело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судов 
ц још у младости калемио, превили се од китине.{S} Он своје погледе заустави на калемима — па с 
слугу, новог фризера — да их помодира и кицоши.</p> <p>Сиромаси, који нема у стоке, они и не за 
и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши.{S} Они хоће да се надмећу један над другим.{S}  
ама и колибама, и док се то све изнађе, киша све покваси и престаде, и. т. д. и. т. д.{S} На ос 
д другог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, или није.{S} Ево свануло је није ударила али се с 
ада усљед атмосверних уплива.{S} Кад је киша, никав се рад не може да ради у пољу, кад је суша  
м, шалом и доскочицама.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јармови.{S} Једни превлаче сено у  
прима никако.{S} Ако ти један сат смете киша рад он ти рачуна пола дана дангубе.“</p> <pb n="71 
ста помрчина ка тесто кроз коју промиче киша помешана са снегом.{S} И ви осећате још ону пријат 
 дана, он је сејао пасуљ, па кад пороси киша — он дође у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кош 
S} Свак има нешто да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила 
тине, па не овршена на време већ чекати кишовиту и магловиту јесен — док све миши појели, закис 
 <p>Право вели народна пословица „Каква клада, такав ивер“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S 
овица „Каква клада, такав ивер“ или „од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са правом при 
а.{S} За овим у зору, узме једну велику кладу па гурне у врата свог подрума и иста извали.{S} З 
а.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јо 
убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета мржња и злоба увек царовала у њиховој кући.</p> 
све и још црње саопштавају — подмећу, и клеветају једно код другог наизменицу.</p> <p>Овако се  
те за руку.</p> <pb n="86" /> <p>Ружица клекну код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се  
о пред судом — њега је Чедомир бранио и клео све за њега, али за добру цену.{S} Пред судом је и 
децу.{S} Па нека — то је још и боље.{S} Клетва покојног Бате постигла нас је...{S} Шта сам ја?{ 
азише то све.{S} Па зар постиже их нека клетва: „Бог с’ нама био“.</p> <p>Да им не беше оволики 
ашег покојног „Бате“ треба ли се бојати клетве његове.</p> <p>Ове речи Милорадове ућуткаше све  
 може са постеље да се дигне.{S} Водени клобуци беху му искакали по леђима и раменима, а и инач 
 дође мисао на Цмиљу, он <pb n="128" /> клону, ноге му се подсјекоше — снага га издаде и врати  
ди за то што мора.{S} Милорад сеђаше на клупи пред кућом и посматраше заруделе шљиве којима пуц 
решина виђе ово зло, па заклопи све под кључ.</p> <p>Сад се дало свима материјала — да кукају н 
превијати.{S} Мете га опет и чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата и она се отворише.{S} Он у 
> <p>На капију уђе 1 жандарм са пушком, кмет Јанко (који прими кметство од Марка), општински ви 
са.{S} Тако говораше кроз плач и јецање кмет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и позва све оне  
„Хвала.{S} Нећемо.{S} Немамо кад.“ Рече кмет и одоше сви брзим корацима.</p> <p>Учитељ посматра 
Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко сме поменути — да 
 „Господине!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} Кад првог човека у селу упропастисмо — шта нам 
ве ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако говор 
 право велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам поставио, 
в леђа кмету и оде у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто кроз стегнуте зубе, узе коња Милорадо 
и сви се редом здравише.</p> <p>За овим кмет отпоче љутито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш ли ти да  
о пута састајала четири Перовића, Марко кмет, Вук хајдук, Гвозден јатак и Милутин потајник.{S}  
њим на увиђај код Перовића куће.</p> <p>Кмет Јанко сврати код механџије и исприча му цео догађа 
љу.</p> <p>„И коњ.</p> <p>„И он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и једног одборника, и рече:</ 
 сељана за одборника, за тим одмах и за кмета, па и за председника.{S} И док је вршио ове дужно 
но.{S} Званичник изађе на поље и запита кмета Јанка који ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово волови и 
 таманиш.{S} Море овде ће имати посла и кметови и одборници, па ти за штету неће залећи још ово 
ваца, крава и крмача.{S} Па онда трчање кметовима, плаћање таксе — <pb n="50" /> дангуба и омра 
</p> <p>Сутра дан њих неколико полазише кметовој кући па се двоумећи вратише.{S} Марко, као кућ 
ндарм са пушком, кмет Јанко (који прими кметство од Марка), општински викач и два одборника.</p 
је“.{S} Одговори Цинцарин, окренув леђа кмету и оде у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто кроз 
аква стеченог искуства, немају никаквих књига ни новина, књижевника ни родољуба — опет за то ме 
ими новац натраг, јер није ни заведен у књиге, а волове да врати човеку, и за то ће му он дати  
1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако могне.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
уства, немају никаквих књига ни новина, књижевника ни родољуба — опет за то међу њима нема злоб 
 школу, мајка ће њему купити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је ређала певушкајући 
уководило, да ти одузмем време, док ову књижицу прочиташ до жеља, да <pb n="132" /> ти она за п 
стоку у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем чекати о 
е житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем чекати оног згранов 
.{S} У бесмртност душе немојте сумњати, ко у њу сумња, тај нема никаква разлога, никаква основа 
а моја два анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што се разговараше овде на путу.{S} Саслуш 
ћу ти благо ђеду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— Сваконоћни санови  
плести, чистити и прати, и на послетку, ко ће вршити онај најсветији посао матерњи око своје ми 
гранци он мора истакнути своје „Ја“.{S} Ко му пребаци камена црћи ће му во.{S} Ко му прескочи с 
 га он води биће му разбијена глава.{S} Ко му је се год противио, за то је морао добити по неку 
адне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то не умедне, они су ћудљиви, одмах траже новог  
и раднику, па од тога да се обогате.{S} Ко је год тако чинио, виђао сам ја њихово добро“.</p> < 
хоће да се надмећу један над другим.{S} Ко је срећан да се стави у службу код њих, и ко својом  
н падне он повуче и остале за собом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у напред, да се одвоји <p 
 — он је се издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — ње 
 Јад и беду не треба називати силом.{S} Ко год помаже бедне и невољне, тај показује своју одвра 
 Ко му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању обали, сагореће му сено.{S} Ко му пресеч 
 Ко му пребаци камена црћи ће му во.{S} Ко му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању о 
га у хрвању обали, сагореће му сено.{S} Ко му пресече коло кад га он води биће му разбијена гла 
 иде у чаршију, и да се тражи новац.{S} Ко би други толики новац могао наћи до Милорад?{S} Али  
сна.{S} Она има падаћу болест.</p> <p>— Ко ти то каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</ 
ту.{S} Саслушах све речи, али не знадо’ ко их изговори.</p> <p>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S}  
еба јер без ђубрета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једног 
n="124" /> <p>— Ја би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела — па да јој дам 
који нас окружују са свих страна.{S} Па ко зна, да оно што је њино било не буде опет деце њихов 
јдука и глава му је уцењена 2000 динара ко га убије или власти изда.{S} Говори се, да му је бра 
одаде:</p> <p>„Деде да се прода.{S} Шта ко да за ова четири вола?</p> <p>„Двеста динара“ рече ј 
 тако — да се ретко што могло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто се изручило све што се имало —  
пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му ручице — па мали пистићи, паз 
неминовне и морале су избити.{S} Кад је ко говорио какве скарадне речи, или речи управљене прот 
кроз <pb n="64" /> брвна и видеше да се ко не приближава.{S} Не спазише никога.{S} Отворише вра 
спе, што остане — покисне и прониче, те ко није имао не може ни имати никад.</p> <p>Њихови плас 
 ухватио стоку у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем 
 плача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све село чује.{S} У вече долази муж са 
е мајка у варош, њему ће купити аљинице ко што варошчад носе, па гаћице, па чипчице, па капицу  
ете.{S} И одиста она роди мушко детенце ко златну јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели 
 срећан да се стави у службу код њих, и ко својом вештином и финоћом уме да им се допадне, тај  
новника, сваког судију и адвоката.{S} И ко је год имао какву замашну парницу, — гди је требало  
еду.{S} А ти казуј сваком, ко те пита и ко те не пита.</p> <p>— Сваконоћни санови наши најбоље  
же самци и полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, готовити јело, гледати и чувати  
ени пијанству и нераду, хрђави су — али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на зем 
други.</p> <p>„Први други пут“.{S} Дали ко више.{S} Скупи се велика гомилица лицитаната, дође и 
} Ово се све изврши за тренут ока, нити ко чу нити виђе.</p> <p>„Пред вече дође Симо и кад виде 
та и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко сме поменути — да се његова кућа претражи.{S} Лопови 
мо.{S} А ја ћу се овде постарати и наћи ко ће нам остати са Спасојем“.</p> <p>Тако рекоше и при 
 Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старо 
 све окомишајте, па прекосутра ако озго ко не дође ти нађи онде у селу једног те унесите жито у 
урни, гурни Вујо.{S} Гле како се обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало из раменица!{S} Гле 
ешто да склони и спреми од кише.{S} Ако ко и дотрчи, он са голим рукама, нема вила ни грабуља — 
 није заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо ко брата рођенога — немој ме за то питати.</p> <p>— Дуж 
оже разјарити и наљутити као то: кад му ко туђи — а нарочито зрели и јачи ошине дете.{S} Тога в 
које су оне своје вољно урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда изделити, и постати пуки си 
да са њим оре по 1 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа каква му треба јер б 
што и не би — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“</p> <p>Сељачке намигуше већ су прок 
 као сребрним зрнцима — његовом седом и коврџастом косом.{S} Он је изгледао више на свеца но на 
је Чилаш, један од најопаснијих лопова, кога тако зваху због његовог накарадног телесног склопа 
 кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — нема.</p> <p>Једног дана, он је сејао пасуљ 
ова му сунце и шину га штапом по глави, кога обли крв.{S} Марко потрже револвер, али му га овај 
е живи онај који жуди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Чове 
ава да живи — да се радује и весели.{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе људско.{S} 
е следи — па задрхта и отпоче.</p> <p>— Кога тражите!</p> <p>— Тебе, газда Иване — повика један 
сли и пођоше право Тешића кући.{S} Нит’ кога трефише нити стигоше.{S} Цело село отишао цркви и  
>Обрен се закле, да он није био тај, за кога сведоче Стојан и Илија.</p> <p>На основу исказа св 
ше сва његова задруга.{S} Пуна волујска кога возаше се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и пр 
 Док се заплака мало дете у фајату — на кога он беше и заборавио.{S} Он се сети ни рече: „ево ј 
лину и <pb n="13" /> задовољство.{S} Па кога мрзи да ради, тај нема тих својстава што чине свак 
за тврду бусију — за леђа свог оца — од кога су сви дрхтали.</p> <p>За несрећу своју па и још м 
боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и не презају, а ја сваког тренутка надам се штети, 
 каже?{S} Ја то до сад нисам чула ни од кога.</p> <p>— Шта ти можеш чути.{S} Мене је то њезин о 
 ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88" /> треба тражити у зајам.{S} Немојте ни 
реко, а она дочепа мотку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна Милица сва испребијана — добила,  
дговори друга.</p> <p>„Шта им би, кумим кога Богом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница више неће 
ве људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар колико толико.< 
о, гледаћу да украдем ову квиту, или ћу кога подговорити и потплатити да је украде“.{S} Ове га  
ија од 11 и Јерина од 9 година.</p> <p>„Кога тражите ви!?{S} Викну Илија.</p> <p>„Ми докони“.{S 
мах по познатој свађи Перовића укућана, код воде ове се састадоше две сељачке торокуше — две аб 
ката у злату.{S} Марко кућни старешина, код њега кеса и новци па само грабу и он и она“.</p> <p 
друзи мање треба, а више се привређује, код појединца то је обратно.{S} Где рађаху 9 људи и дев 
љед нерада запуштена је до зла Бога.{S} Код другог је надничио и радио сваки посо добро, а код  
дговори Даница.</p> <p>„А ђе?!</p> <p>— Код њеног винограда. —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила  
е суме новаца — па је пред деобу отишо’ код њих и затражио квите.{S} Они повериоци писали су кв 
је надничио и радио сваки посо добро, а код себе врло хрђаво.{S} А то је за то што није им’о с’ 
оловала и дала га на браварски занат, а код суда са доказима прогласила га за законог наследник 
S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и наводи узроке — како су те погре 
> <p>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га код комишиоца.</p> <p>— Јој — ако нас трефи, нешто ме с 
њихов сусед и виђе.</p> <p>Чилаш задржа код себе револвер пошто овај сведок виђе, и оде у полиц 
> <p>— Станија се закле, како је Цмиљка код ње говорила — како би учинила ма с ким обљубу — сам 
</p> <p>Даница се закле, како је Цмиљка код ње признала — да је извршила обљубу са Обреном Манд 
држала оволику неправду и смерно отишла код своје браће да оплакује своју горку судбину и да ка 
више ником па и ти са њим иди, и он зна код кога <pb n="88" /> треба тражити у зајам.{S} Немојт 
карактериса и себе и потајника Милутина код власти са смрћу хајдука Вука њиховог брата.{S} Убит 
 Даница која беше отишла ради разговора код једне коне, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и  
аље или ближе куће види се велика ватра код житног коша, ту стоји као пласт велика гомила не ок 
али да сутра до подне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ако то не учини убиће му дете и све ку 
саопштење.{S} Милан оде, а Милорад оста код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у вече он дође  
учини једну примедбу, управо пожали све код ње како је настао тренутак да се морају делити.</p> 
о оџака поврћа, и место да иду, да раде код имућнији под надницу која је до душе сиротна и мала 
одма.{S} Рече Ружица и спреми се па оде код Марка, а одатле обоје у окр. варош.</p> <milestone  
окуша извршење свог плана.{S} Идући оде код Миладина и саопшти му за тај тренутак.{S} У кратко  
За тим се врати, и њено двоје деце нађе код оног малог рањеника, па да би тиме ублажила своју к 
олази са лекарском сведоџбом и оптужује код полиције Чилаша, што га је овај на разбојнички начи 
те.{S} Преклињем те.{S} Моли се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бега 
{S} Већ у службу — те чува овце и свиње код једног имућнијег сељака.{S} И они као и сви.{S} Рад 
бар у месец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и плакао, како га је отац подморао  
 жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и тражио савета, али нигде и ништа 
коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћ 
слетку рече му гласно „свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми да разговарамо о некоме важном по 
му ретко су кад и шта радили и то чешће код другога но код себе.</p> <p>Они су живели на штету  
и пише док и освануше.{S} У јутру одоше код попа те се испиташе и уговорише кад ће доћи на јабу 
едног вечера и он приредио комишање — и код њега је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљен 
 икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па је доносио својој жени и деци све што  
им они почеше доносити крадене ствари и код њега крити.{S} Власт, па ни похарани не долазе и на 
срећнији но икад.{S} Трчао је и радио и код себе и код другога — па је доносио својој жени и де 
дође и дан кад се скупише силни сватови код Маркове куће и доведоше девојку, венчаше се па се р 
е мож’ наћи код приватних лица, већ иди код начелника па нека ти да државни новац те откупи дје 
 да му болове не погорша.</p> <p>„Отиди код Марка, њему само кажи више ником па и ти са њим иди 
 прексутра око пола дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим ухват 
Перовића куће.</p> <p>Кмет Јанко сврати код механџије и исприча му цео догађај кров плач па за  
их особина, каквих се ретко може видети код самртних људи.</p> <p>Он је на основу свог стеченог 
 Док повикише неки. „То ти не мож’ наћи код приватних лица, већ иди код начелника па нека ти да 
а ручамо и пијемо — па ћемо заједно ићи код ње.</p> <p>— Ја немогу ништа окусити.</p> <p>— Како 
 се ту затекли да пођу са њим на увиђај код Перовића куће.</p> <p>Кмет Јанко сврати код механџи 
S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S} Примети Милутин.</p> <p>„За то  
је мого.{S} Често пута, он је се вајкао код Данице, како су они лакомислено упропастили своје л 
к други.{S} Данас жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, или ниј 
толико?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало код куће.{S} Ја помогох мало сестри приставити вечеру.{ 
свом обичају и наоружао се и отишо мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и истрча м 
ове њих двоица и отераше кукуруз у село код салаша, а берачи осташе берући.{S} Тај дан, и сву н 
во два дана све обрати и превући у село код салаша.{S} Нека сутра једна од жена однесе шта треб 
ив то се у нашој кући није никад десило код оволике ситне деце, а то је најбољи знак — да јетрв 
тивницима.{S} Ако се који ухвати у коло код женске коју он воли, тај ће добити песницу у нос.{S 
Јест.{S} Водио сам децу у планину, тамо код манастира и друге неке историске знакове показивао  
а је заборавио — да му сестра није тамо код Ивана, па се лепо опремио и обуко.{S} Па по свом об 
 и шта радили и то чешће код другога но код себе.</p> <p>Они су живели на штету друштва.</p> <m 
аопштавају — подмећу, и клеветају једно код другог наизменицу.</p> <p>Овако се с’ дана на дан п 
 пристајем да чувам овце, и тако ћу бар код оваца моћи радити свој ручни рад а овако никако“.{S 
.{S} Да пошљем побратима Обрена у вајат код ње, а ја ћу у друштву 2 или 3 човека банути и њу за 
им тоном, и питање његово изазва покрет код свију — од којих многи почеше плакати.</p> <p>— То  
чи речено све дражи које заносе младост код ње су.</p> <p>Посреством својег лукавства и вештине 
му беше за чудо, откуда таква немарност код ње — јер он је са врло мало муке придобијао многе ж 
м.{S} Ко је срећан да се стави у службу код њих, и ко својом вештином и финоћом уме да им се до 
уку.</p> <pb n="86" /> <p>Ружица клекну код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу 
опати виноград.{S} Око 20 њих копали су код Милорада и забашуравали свој тешки посао разним шал 
оје су узимали — они су и доносили и ту код њега остављали.</p> <p>Водити коресподенцију са већ 
кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начелника, па викну што је игде могла:</p> <p>„Дјет 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код суднице општинске — беше заноћило много разне стоке 
 и мете му на ноге тешко гвожђе.</p> <p>Код суда на претресу, Чилаш је рачунао да ће сведоци по 
је право!{S} Ако си старија, старија ти кожа на челу.{S} Шта се мене тиче за твога мужа.{S} Ако 
уљу свуд наоколо, па доњи део свали као кожу са овце, за тим извади иза силава малу гвоздену ку 
ти Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у једно.{S} То предсказује 
ажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на све стране, већ велим за самог  
по камен из свог органа свог механизма, која ће и најмања олуја болести заљуљати, оборити — и о 
ти си луд човек.{S} Зар није крива она, која се курва са ожењеним људима и свађа их са женама?{ 
ладост не само деце већ свију животиња, која се ни мало не обзире на време и непогоде.{S} Ако ј 
пустила овце, јер чекаше да спане роса, која највише чини те се овце метиљају.{S} Она са још дв 
учио је Јеша своју породицу често пута, која га је слушала као пророка и гледала у њ као у свец 
 волове нег’ 8 дрвених за буџаву јунад, која од мршавости и изнурености заплећу ногу за ногу ка 
на тачка која води растројству задруге, која води општој несрећи своју задругу.</p> <p>Тако се  
оју снагу — да мора радити више од оне, која није родила ни једно, која је још свежа, здрава, м 
дужност уз припомоћ своје јетрве Круне, која беше послушна и верна као извежбано куче али само  
рац дахну и освежи свако живо створење, која су се од огромне припеке сунчане сакрила под дрво, 
планине, и он тамо направи мало кућице, која више личи на трап но на кућу.{S} О проклета ракијо 
 мртви.</p> <p>Сутра дан јавише власти, која дође сва доктором те изврши секцију и отпоче истра 
о се је Иван са својом стрином Даницом, која говораше: да је она тетка Даринци.{S} Не баш рођен 
више од оне, која није родила ни једно, која је још свежа, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мал 
ребе своје и својима изузимајући Стоју; која се беше предала и душом и телом свом планинском по 
И за то им је се она грозно светила.{S} Која је год почела са њом да се поинати морала је испла 
 и намењена.{S} То је та потпора била — која је Марка усрећавала.{S} Али она није тако корисна  
ред кућу.{S} Он дозва сестрицу Милеву — која у близини напасаше „краве, и опомену је да не задр 
ду своју имовину на ону законску меру — која им заштићава 5 јутара орања.{S} То је зависило од  
 вршио, исто тако уживао је своја права која му се нису смела ни у ком случају крњити.{S} Једно 
д-игра, а сада настаје главна трагедија која ће се на раскомаданој задрузи Перовића одиграти.</ 
зализаног чела жарила су два велика ока која беху управљена <pb n="28" /> на покрет тела своје  
ијао је главом на све стране, као ћурка која тражи погубљену пилад по трави.{S} За тим седе на  
ића постала је врло важна полазна тачка која води растројству задруге, која води општој несрећи 
е, стидећи се свог живота и својих дела која су прирасла уз њих, завлачу се у подземне рупе и к 
а и сваком послу вична.{S} Највећа жеља која цароваше у њеној души беше та: да се сваком допадн 
/p> <p>Каква жалосна упоређења.{S} Жена која је родила петоро деце и просула свој живот и своју 
’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да 
аше оближње комшије, а за њима и Даница која беше отишла ради разговора код једне коне, и осу с 
ад дође у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при каквом пљуску или топљењу снега  
ла, па пођоше напред и дођоше до механе која не беше далеко.{S} У механи беше пуно обвезника ко 
се уради.{S} Оне су се надметале шта ће која боље <pb n="72" /> и више привредити, и ишло им је 
ђене сестре.{S} Оне се не ређају шта ће која, већ раде што стигну и што је на реду да се уради. 
и, али опет се измирише, нити се тужише која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета 
ше по дворишту, које је чувала Даница и која не дође за овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе 
 тога ти имаш понајвише ђеце, па кад би која друга била планинка због ђеце би се правиле свађе  
оју кривицу <pb n="33" /> према јетрови која беше ту у близини, стаде немилице грувати обоје пе 
ма, али ако немате ципун сразмеран води која окреће коло, она вам мора лежати.{S} Наместите цел 
За ово треба благодарити светој природи која са њима тако мудро управља“</p> <p>Иван није ни по 
м свуче сво одело и оста у самој кошуљи која се таласаше на њеном бујном телу и бељаше као снег 
ста извали.{S} За тим оде и јави власти која одмах дође на увиђај пи констатује да је некакав з 
идим овце и вратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле.{S} И с 
{S} Нагоше још по једном чутуру с вином која стајаше међу <pb n="126" /> њима, поздравише се и  
унио своју кесу, а ретко кад — да је по која златна или сребрна асприца пала у руке онима којим 
ју и виде: да сви одоше цркви на причес која је далеко пун сахат ода.{S} Он је се из раније реш 
p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — 
у Перовића и пообаљива чељад на постељу која попадаше као снопље када духне север.{S} Трчало се 
жује, али ипак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Да 
а пољу цича и мраз; обујте његову обућу која личи на мрежу паука када је путем лед и снег; спав 
стећи <pb n="14" /> се њиховом слабошћу која се састоји у неслози и поцепаности, као год што се 
а иду, да раде код имућнији под надницу која је до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у с 
е, и како су се огрешили о своју дечицу која су расла као анђели.</p> <p>Даница је се много муч 
штину, а сиромаштина све друге незгоде, које се називају једним општим именом „Зло“.{S} Кад се  
и присебан и тако избегнеш оне незгоде, које ти се сваког тренутка и нехотице на врат намећу.</ 
е да плати до сад?</p> <p>„Које лањске, које ово годишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато, и он д 
 Даници шиљао Даринци милосне послатке, које је Даринка презриво <pb n="99" /> одбијала, али он 
 даљине чујаше се топот неке двоколице, које се приближаваху њему на сусрет.{S} Кад дође близу  
честитом старини чича Јеши, у оне речи, које говораше о бесмртности душе и вечном животу.{S} И  
војим, над својим милим и драгим чедом, које је улетило у чељусти лафа, и које може сваког трен 
 леђа им испребијао, а има их неколико, које је раздвојио од својих мужева.</p> <p>Даринка ћерк 
у.{S} Ја то не верујем, а знам их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакр 
раније но обично и плинуше по дворишту, које је чувала Даница и која не дође за овцама нити се  
е изрезати оне злочине из душа њихових, које су оне своје вољно урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћ 
 дјеле браћу, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто из куће а нешто надничара 
и и досадити својом лармом целом селу — које ће изрећи свој суд у овим речима: „Ови с муком и с 
} И ако икад, данас је настало оно доба које је велики поборник светски Исус Христос заповедио  
су се о свачему али Мића је очекивао да које од њих двоје упитају за здравље његове сестре Цмиљ 
 радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то се поједе; лепа пића,  
прса онај ладан пасуљ, паприка и ракија које су имали за ужину.</p> <p>„Гурни, гурни Вујо.{S} Г 
н посао и рад, основ су свима незгодама које податкивају људски живот.{S} У великом раду, у неп 
гласом и понова га притеже обема рукама које му око паса стајаху.</p> <p>— Али, још ове јесени. 
рније псовке са једним сломљеним вилама које беху побијане у оџак трешње у место притке, и затв 
само у човеку, већ и у свима животињама које раде саме за себе љубав — милину и <pb n="13" /> з 
ниси био човек на спрам једног створења које је ниже од тебе...</p> <p>Молим те Мића по други п 
ди ти Иво доле комишиоцима, али пази са које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо  
{S} Кад тамо, дете гурнула старија деца које је потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвнета с 
аднемо сви.{S} Немојте од такви ситница које су неизбежне мислити да се оне чине у инат некога. 
 жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S} Одоше на рад.{S} Али рађаху ћутке, без здогово 
ати и одвали врата на соби те и њих две које се ту беху склониле изудара.{S} У оном гњеву он би 
а слушаоца — а нарочито Стојине јетрове које то све слушаху — и дођоше до убеђења — да децу тре 
нако плачући ређаше које какве неправде које се њој тобож чине.</p> <p>Тако је резонирала Даниц 
 завуче обе руке у њих.{S} Извади дојке које се у оном заладку засијаше као лабудови и поче их  
 како почеше падати примедбе као крушке које су презрелиле на планинку и њене производе — од то 
оне речи које сте говорили, и оне песме које сте певали.{S} То је био рад ваше душе.{S} И добре 
 то не шкоди толико, као знатне промене које се у том погледу учине.{S} Н. пр. ако дете почнемо 
це за опалим шљивама и браху разно воће које беше сазрело.</p> <pb n="78" /> <p>„Ви сте ишли ма 
</p> <p>Даница већ стиже и, изагна овце које починише за непуних 5 минута огромну штету.{S} Она 
 и чистоту.{S} Ове врло важне намирнице које су у <pb n="36" /> тесној вези са здрављем и живот 
нуто а не ограђено, те га чупера и буче које чија стока.{S} Зденута пшеница у стог или крстине, 
њега под губер и једнако плачући ређаше које какве неправде које се њој тобож чине.</p> <p>Тако 
 Довде смо мислим изнели верну слику из које се види како страдају самци и инокосни људи.{S} На 
едом, које је улетило у чељусти лафа, и које може сваког тренутка погинути.{S} Па још ако дете  
о — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали сви на по само.{S} Они згруписаше сво 
ристал.{S} Једном речи речено све дражи које заносе младост код ње су.</p> <p>Посреством својег 
показа своје схватање о њиховој задрузи које је пуно непоречне истине.{S} Она показа моћ свога  
, маст, кајмак и сир.{S} Све ове ствари које су узимали — они су и доносили и ту код њега остав 
журби, човек измени и оно образованости које је под закриљем својих родитеља стекао — у место д 
пуно-и малолетан имао је своје дужности које је тачно вршио, исто тако уживао је своја права ко 
чај речи изговорених тумачио т. ј. речи које су биле са свим одстрањене од сваке увреде.</p> <p 
 свог доброг оца Јешу, и на његове речи које на самрти изговори.{S} Док од једаред уђе у кућу у 
јатност и задовољство, памтите оне речи које сте говорили, и оне песме које сте певали.{S} То ј 
 кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђаше Перуника и предијаше кудељу.</p> <p>Овог ис 
{S} За тим — пристављати три пут за дан које каква јела.{S} Док се усече буранија, или кромпири 
 на леђима, оне би још ту разговарале о које чему али не могаху, и тако се размимоиђоше и одоше 
е и почеше разговор.{S} Живан није знао које су, нити хтеде видети.{S} Али је пажљиво слушао њи 
ну памуклију.{S} Она је извлачила много које шта на рачун проводаџијског посла — али није смела 
лама и ни једна не хте да одбрани млеко које пола изађе и просу се.</p> <p>Док скиде оно млека  
оужина.{S} Кошара је била до ограде око које опасиваше пешачка стазица.{S} Баш више кошаре, сре 
у, и сви, а било их је до 30 које мушко које женско, нешто из куће а нешто надничара — осуђивах 
ју по рају — но трпети ово тегобно тело које као тешки ланац окивају и муче душу.“</p> <p>За ов 
{S} Врело гвожђе падало је на тело голо које је пиштало.{S} Стаде се увијати несретни човек кук 
 се свака маховином и гљивама као псето које се почне лињати, а врхови им до пола суви.{S} Целе 
њу, а сиромаштина и инокоштина мајке су које рађају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био  
ико има порезе да плати до сад?</p> <p>„Које лањске, које ово годишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дот 
обично и чисто криво.{S} Немајући много којешта, а често пута и суха хлеба, и гледајући — како  
еђу којима имађаше и Миланових комшија, који га познадоше кад донијеше лампу и видеше га — он в 
 ће постизавати сваког безумног човека, који мисли да му је лакше живети као самац, у место да  
мо.{S} Писмо је било од окр. начелника, који му наређује да предузме мере — и да је и он сам по 
авиле ужасно врење у њиховим мозговима, који су одлазили више посрамљени него побеђени.</p> <p> 
 добро га исћушка песницама и шамарима, који усљед старости подлеже снази Чилашевој.</p> <p>Али 
ду“.{S} Ово су грешници над грешницима, који увек раду али ништа немају — који само трчу ади ни 
м непријатељу а господару убијеног пса, који скочи, па и сам испали 7—8 бојевих метака.{S} За о 
биства а пре свега да му је убио и пса, који му је сметао да изврши дело.</p> <p>Тог истог дана 
 ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Н 
тако озари зрачак среће Петра Перовића, који као крилима ношен жураше се својој доброј Марти и  
 што имају 2 говеди, 3 свиње и 5 оваца, који им чувају деца од 6 до 8 год. старости, долазе кућ 
е последице донела подела рада женског, који се односи на одело, обућу и чистоту.{S} Ове врло в 
 Милорадове ућуткаше све и људе и жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S} Одоше на рад. 
осу левом руком а десном за велики нож, који му стајаше за чарапом десне ноге.{S} Нави дете пре 
, који стрепе од лопова, и људи лопови, који се боје од свакога.{S} Ови лопови — док једу краде 
, док не умре природном смрћу.{S} Људи, који се причесте грехом, тога часа помрачи им разум, и  
И отпоче крађа и расипање.</p> <p>Људи, који терају какав мал на пијаце и тамо их продају — јед 
ећи број паса.{S} А то су: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лопови, који се боје од с 
 их помодира и кицоши.</p> <p>Сиромаси, који нема у стоке, они и не заграђују своје башчице већ 
во свом најмлађем брату Јеврему — Јеши, који беше писмен, а и за свог чистог карактера и јасноћ 
но описао овај жалосни и грозни случај, који је постиго задругаре некад срећне задруге Перовића 
дузимљив.</p> <p>Његов друг и исписник, који је са њим служио у војсци, беше наредник жандармер 
е, па је заразио своје живце алхохолом, који пате без пића, као риба без воде.{S} Тако је и са  
без помисли на грех.</p> <p>Тешко оном, који избегне казне за своја дела од закона људских, па  
{S} За тим Вук вијаше главом као ћуран, који је високо негде у облаку углед’о неку тичурину.{S} 
 неколико места обелоданио и сам Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То је доз 
аки за себе на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам за себе кува скувао би за 20 са онолико труда  
ње — поткресо их и окрепио, па и купус, који је стручић са свим ишчупан он је мето други нов; к 
{S} Благодарећи исказу сведока његових, који се више нису бојали Марка.</p> <p>Марко је многима 
 га цмака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то био несрећник“?{S} Запита Стоја смешећи се ч 
у — а најстарији син синовца му Марка — који беше у 12 год, и учаше III разр. ос. школе.</p> <p 
д како су му прирасла два млађа брата — који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја стрепим свако 
блудница, <pb n="58" /> тај гадни црв — који са својим отровним зубима подгриза срећу и благост 
 бојим се убиће тебе — несрећниче мој — који си тек на свет настао.{S} Па зар да се у овој кући 
оју самовољу.{S} То је природан закон — који се не да ничим оспорити.</p> <p>Једног дана дође М 
цима, који увек раду али ништа немају — који само трчу ади нигде не стижу.{S} Њихова свака циљ, 
и њихове делове по дворишту и буњишту — који ће се за извесно време повлачити па и погубити.</p 
>Овог истог пролећа, на сам дан „Цвети“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи ду 
је — и нека окомишају.{S} После она два који сиђу метуће у салаш и свршена посла“.{S} Предложи  
 чувају мала и нејака дечица оних очева који сами копају или косе, немајући кад да једу леба ни 
 шишћући кроз нос на рој муха и обадова који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан 
задрузи, на њему има разноврсних делова који се узајамно помажу и одржавају људски живот.{S} Н. 
Милорад сву ноћ кукаше од тешких болова који га мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до мале де 
оваца Марко показа дуга 1000, динара за који се мораде заклети.{S} Па знате какви су то дугови. 
, данас нема на овој земљи живог човека који би могао рећи да је срећан и задовољан.{S} Примети 
далеко.{S} У механи беше пуно обвезника који беху пошли у команду, међу којима имађаше и Милано 
е очи са једног малог црвеног човечуљка који се погађаше са надничарима.{S} Погледа у свог испи 
поступале да нас нема.{S} Спасоја момка који суши шљиве сада не траже.{S} Узећемо му још једног 
чник изађе на поље и запита кмета Јанка који ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово волови и коњ?</p> <p 
 сведочити.</p> <p>Марко нађе 5 сведока који кад се испиташе власт ухапси Чилаша и мете му на н 
вно није била.{S} Они већ имају сведока који им се нуде — да обелодане неправедан развод брака  
јашњујући им онај стих из светога писма који вели: „Чините добра тајно и зато ће вам Бог платит 
 земље што рачунате да вам је воћњак на који порезу плаћате.</p> <p>Виноград беше најбољи извор 
о остадоше још 4 Милорадова вола везана који од јуче нису окусили, ни сена ни воде, и који на и 
 примене оне свете речи мученика Христа који рече: „Гледајте ствари својих а не своје“.{S} Себи 
 то је била имовина ових пуких сиромаха који нас окружују са свих страна.{S} Па ко зна, да оно  
а увек крила своје погледе од мушкараца који би у њу бленули.{S} Ивану је она постајала све мил 
љив, и те ноћи сам оде под прозор Вуков који немађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што могао док 
жена — па опет нема међу њима ни једног који не производи ђецу...{S} Сад сам се бар уверио да ј 
{S} Па је кроз трубу довикивао рабаџије који му у сусрет иду да се склоне у једну страну пута.{ 
4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуру 
 јесен Марко је навео потеру на хајдуке који су били у некаквој кошари те су изгинули – и за то 
 квиту, па шапну председнику те општине који беше врло енергичан и предузимљив, и те ноћи сам о 
Званичник узе свог коња и позва све оне који су се ту затекли да пођу са њим на увиђај код Перо 
звршивао својим противницима.{S} Ако се који ухвати у коло код женске коју он воли, тај ће доби 
.</p> <p>Четврти дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде где лута по планини.{S}  
прирасла два млађа брата — који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја стрепим свако вече и страх 
ругаре некад срећне задруге Перовића, и који постизава и увек ће постизавати сваког безумног чо 
д јуче нису окусили, ни сена ни воде, и који на изменице један за другим рикаху чепајући ногама 
 она овако млада знала за пламен љубави који често загрева срца у младежи, али строгост њеног о 
 лажу и резонирају све сусетке и суседи који окружују Перовића кућу.{S} Они самим члановима ове 
ам својом руком купио и платио, од људи који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам к 
чинити?{S} Има ли живог створа на земљи који не жели да буде најбољи у своме друштву?{S} Нећу д 
уби се у атмосвери.{S} То бејаху казани који пеку ракију.{S} Даље или ближе куће види се велика 
једнака права на сажаљење као год и они који су сакати и слепи.</p> <p>„Али Бато, не треба жали 
.{S} Сви старци и старице, па и младићи који су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог страшила —  
ахну.{S} Један од комшија отера га кући који стиже тамо у сами расвит.{S} Несретни Милорад беше 
ком, па после остали Иванови противници који су се још за младости његове свађали и мрзили.{S}  
 лепше и удобније живе, док сопственици који себи раде мање гледају на удобности, а труде се да 
S} Настави Милорад. „Срећније живи онај који жуди за лебом но онај, кога има а не може да га је 
лове, јер више <pb n="16" /> вреди онај који извршује но онај који заповеда.{S} Сви сте ви скуп 
16" /> вреди онај који извршује но онај који заповеда.{S} Сви сте ви скупа чинили да ме удостој 
м.</p> <p>Деца приђоше руци Милорадовој који чим их спази скочи на ноге — напослетку здрави се  
е опет врати натраг — прође кроз воћњак који беше огроман род понио.{S} По неки калеми што их ј 
Дарини руку — а на место њено дође Иван који је обема рукама притиште на своје бурне груди.{S}  
ти“?!</p> <p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше легао на кревет и само му се глава виђаше исп 
 онда нема ништа плитко“.{S} Рече један који беше изашо на јарак пружајући прст у његову мотику 
то дело да је посреством Мартића учинио који су му јатаковали.{S} У исто време казао је да о то 
покојни Милан остадосмо заједно, и како који почеше продавати парче по парче од наших бивших за 
ушпарају и од себе и од стоке, те им по који сребрник остане да га предаду својој доброј жени н 
жи Даница.</p> <p>То беше у једном лугу који се беше одео густом шумом.</p> <p>— Бежимо овамо!{ 
<p>Тако се јадаше Милорад своме учитељу који га слушаше и посматраше пажљиво.{S} За овим служаш 
 погашени пиште као гује у каквом џбуну који је са свих страна опкољен пожаром.{S} Даница не бе 
ује егзекуцијом порезу — јер имађаше их који не беху платили по за три године.{S} Овај званични 
откупити, али нема откупа, нема ни оних који су за њ’ отишли.</p> <p>Милорад изгуби реч.{S} Сав 
и и преломив се одскочи угљевља у лонац који се ту крај ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за 
ју уђе 1 жандарм са пушком, кмет Јанко (који прими кметство од Марка), општински викач и два од 
 као овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> <p>„Газдарица Стоја у  
е био поред куће једног свог сељака, са којим је био у свађи, јурне на њега онако из ненада куч 
е преудала за једног доброг домаћина са којим красан пород има.</p> <p>Чедомира је подигла, шко 
м <pb n="60" /> требају једне ствари са којим да се произведу друге.{S} Он ничега није имао.</p 
а или сребрна асприца пала у руке онима којима је у ствари и намењена.{S} То је та потпора била 
мљу — да нам она даје више производа са којима ћемо своје животне намирнице подмиривати.</p> <p 
 пред кућом и посматраше заруделе шљиве којима пуцаху гране од силног рода.</p> <p>Залаја куче. 
еба, а коме не чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат — и таке се они међу собом узајамн 
многе тајне лоповске и разбојничке чете којима беше глава Марко.</p> <p>Но сведоци не порекоше  
их кад мајка паде преко сва три гроба у којима јој беше поломљена и сахрањена срећа, <pb n="38" 
везника који беху пошли у команду, међу којима имађаше и Миланових комшија, који га познадоше к 
бити!{S} Повикаше неколико женских међу којима беше прва Даница.</p> <pb n="24" /> <p>„Немојте  
га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину изломи прашином, сувим трскама од корова 
дичне задруге, у којој беше 4 брата, од којих сваки имађаше умерен број мушке и женске деце.{S} 
ање његово изазва покрет код свију — од којих многи почеше плакати.</p> <p>— То ми је била дужн 
 сада водила велику бригу о тој ствари, којој она беше највећи узрок.{S} Она изведе план да се  
тивањем доказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опет ни стопе једне 
њег вечера Гвозден се враћао са мобе на којој је своме суседу помогао правити неку грађевину.{S 
 га до ткива, па ако немате срдачку (на којој се окреће цев), не можете радити.{S} Склопите цео 
у воду.{S} Она скочи брзо преко куће по којој се беху усмуцале две три квочке са малим пилићима 
 честита, са своје породичне задруге, у којој беше 4 брата, од којих сваки имађаше умерен број  
 још је кућни старешина у кући својој у којој живи 36 чељади.{S} Име његови синова беше:{S} Мил 
давши га у школу — за тим и гимназију у којој је био први ђак.{S} Општина му даје помоћ а нешто 
је куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђаше Перуника и  
како му умрије добра домаћица Стана, за којом он плакаше као мало дете и говораше: „Стана ми ук 
ред њим је стајала чутура са ракијом са којом је сваког 1/4 часа припијао и савијао нову цигару 
.</p> <p>— Па право и има — ако је се с којом зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.</p 
вна и стална потпора беше му позајмица, коју је од сваког узимао, а ником не враћао.</p> <p>Од  
.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао?  
 јарак пружајући прст у његову мотику — коју једва дизаше и спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад 
е близу, рече Иван смешећи се.</p> <p>— Коју то!?{S} Повикаше отац и мајка.</p> <p>— Ја хоћу Да 
 Често су пута они помињали „дугу њиву“ коју је Вук продао Симу Тешићу и не понудив њих двоицу  
 људи наредише и сковаше ми несрећу, за коју ми више пута дође нека памет да се убијем.</p> <p> 
бе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} Марта се прими д 
ре јој би, што не знаде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и она би ишла за њима.</p> 
S} Ако се који ухвати у коло код женске коју он воли, тај ће добити песницу у нос.{S} Иван је с 
приткама, а понајчешће држаљицом секире коју носи у рукама; уз огромну вику и псовку свега што  
 цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто кроз коју промиче киша помешана са снегом.{S} И ви осећате ј 
арати и шалити се.{S} Слушати музику уз коју играте — осећати мирис цвећа, — пријатност вина и  
у рукама обраницу и лупи Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Стоја чиј 
м.</p> <p>— А што питаш!?{S} Да ниси ти коју заволео.</p> <p>— Па право и има — ако је се с кој 
а показа моћ свога разума и способности коју је достигла добротом немаштине и сиромаштва.</p> < 
ала, он вазда чека стоку у својој башти коју чувају мала и нејака дечица оних очева који сами к 
у ругобу на својој жени, себи и на деци коју је волео као своје очи — он без питања и одобрења  
астаје кад, одреди сваком своја дужност коју ће отправљати преко целе године.{S} Ја мислим да у 
е и вечном животу.{S} И ако је истина у коју не треба сумњати: да човек горчину своје душе и не 
, како га је отац подморао да узме жену коју никад није волео нити ће је волети.{S} Несрећна те 
да и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мрак.{S} Кад изађе на државни 
ка уђе у кућу убрисајући сузе.</p> <p>— Кокош немам кад чекати, него дај по залогај леба обичај 
и.{S} Даринка је спремала ручак и убила кокош.</p> <p>За сво време разговора Иван није смео пог 
и.</p> <p>— Али да чекамо док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди овамо.{S} Вик 
ештише зграде качаре, кошаре, салашове, кокошаре, ограде и т д.{S} Док купише качице, буриће, ч 
{S} Овде 14 музених крава, 80 оваца, 50 кокоши, 20 ћурки, 12 гуски, 15 патка.{S} Боље је штедит 
упи соли или опанке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је често носила по 20-30 јаја и продавала.{S 
о.{S} У место чељади врвила је ларма од кокоши, петлова, гусака и ћурки.{S} Свака стаја затворе 
Нестало три овце, двоје свиња, ћурака и кокоши.{S} Па шта је са њима?{S} Покрали лопови, покрал 
рна другарица.{S} Стоке нису имали, сем кокоши.{S} Челично трпљење — чемеран живот.{S} Нада у б 
јурнув под пут преко оне стрмености.{S} Кола се претурише, а са њим Милан полеће и лупи самим т 
.{S} Стаде цика меденице на воловима, а кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби у  
еше притиско као мора.{S} Он се попе на кола озго врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг п 
едни жању, други вежу — трећи товаре на кола, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</p>  
већ почеше брати, и скоро набраше једна кола док стигоше и берачи.{S} Набраше и друга, па похва 
Кад би друго вече, Милан натовари једна кола пуна са наплетима и рече Спасоју: да ће он с тим к 
о, а наиђоше неке рабаџије, па приметив кола и волове зауставише се.{S} Зовнуше два три пут, ал 
 идем ја вечерас са Спасојем и са обоје кола, а ти још вечерас нађи 5—6 берача и пошљи их сутра 
овим изручише жито из кола.{S} Дотераше кола у исправност и извукоше их на пут, за тим узеше он 
са крчањем.{S} За овим изручише жито из кола.{S} Дотераше кола у исправност и извукоше их на пу 
пана паприка у јастуку, исечене санке и кола, и т. д.{S} Што је Иван све своје-ручно извршивао  
} Они почеше палити машину и пипати око кола — док нагазише на човека.{S} Пипнуше га.{S} Беше в 
беру на јако.{S} Целу ноћ стоји шкрипут кола путевима уз пратњу песми рабаџиски. <pb n="102" /> 
за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе која не беше  
наточише једну вучију ракије и метуше у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и  
n="74" /> После онај ћалетак натовари у кола те и ти горе изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, 
ок Спасоје дотера волове и похвата их у кола — дотле Милан спреми 3—4 велика кукурузна леба, ло 
на пословица.{S} За Стоју је имало више колаца.{S} Она је све радила и трчала, али нигде није с 
јуче остало ми дјете вође на прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо’ до на бријег да видим овце 
отрчи сад ове тражи по туђим кошарама и колибама, и док се то све изнађе, киша све покваси и пр 
а, без игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у њој склони се за време — док му општински о 
 пса те према томе он није ни био крив, колико му се придевало.{S} И тако пристадоше на суд.</p 
ти (пузити) чекај да га придојим.{S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, а, (пљеска руком по ј 
ете пунолетних мушких глава још толико, колико вас је данас.{S} Узмите пример мудрих и вредних  
оће ново; Остари му капа, опет нову.{S} Колико нека ствар служи као нова, толико треба да служи 
а њих.{S} Дође и мрак.</p> <p>Милорад — колико год пута запита „дођоше ли“ толико му се по једа 
м или наполицом — али никад им се не да колико заслужују.{S} Према њима не треба нечовечно пост 
бало и задовољавао их у свима погледима колико је мого.{S} Често пута, он је се вајкао код Дани 
срећавала.{S} Али она није тако корисна колико у себе садржи варки и обмана, опасности и неприл 
е монете новца, па и самог злата.{S} Па колико пропало вересије?{S} И кад се сумира — кућа с да 
ра — сада један издржава, толико ограде колико некад свих 9. У тим тесним сокацима сваки се дан 
кола озго врз жито и пружи се потрбушке колико је дуг па заспа.{S} Пре но што је заспао помисли 
веку чим дође на земљу дао толико земље колико он може на њој лако живети па да то не може ни у 
S} Али и ови „имућни“ нису толико криви колико им се приписује.{S} И они једу оно исто што и на 
 у прси и чупати косу на глави кукајући колико га грло доносило.{S} Стаде писка жена и деце као 
донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба спремити кашика и виљушака — па и вечере < 
већ им пустите рока 2 дана и донеће вам колико искате.</p> <p>„Сад ти тражимо 100 дуката, а ако 
 учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако заплаче 
мања, јер две ноћи и два дана није стао колико мутна вода — нити је што год спавао.{S} За овим  
 себе, ту истина нисмо добијали онолико колико смо имали у задрузи.{S} Јер слуге броје данове,  
 <p>Поделити задругу, значи толико исто колико расклопити воденицу, разбој и плуг и разбацати њ 
кога је кривица, да даду задоволења бар колико толико.</p> <p>Пошто се искупише сви, Марко запи 
 тиме сладили и троили.{S} Знали су бар колико толико за живот човечански, а ми никако.{S} Ишли 
дних пчела кад буде време деоби.{S} Јер колико њих изађе, толико исто и у кошници остане.{S} Не 
а здравље и живот сваког детета.</p> <p>Колико је опасно нагло погоршање, толико исто опасно је 
ато?</p> <p>„Јуче пре ово доба.</p> <p>„Колико има порезе да плати до сад?</p> <p>„Које лањске, 
ризор, па дубоко тронут запита.</p> <p>„Колико плаћаш порез Милораде?</p> <p>„Преко 400 динара  
ако је време дошло.{S} Мора се.</p> <p>„Колико имаш деце?</p> <p>„Само једно дете и једну жену. 
лорад.</p> <p>„Саопштише вежбу.</p> <p>„Колико?</p> <p>„Месец дана у месту.</p> <p>„уда ли ће н 
аплетима и рече Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S} Ње 
е сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у колима, стаде се лупати песницама у прси и чупати косу  
његова пређубравата је и даваше огромну количину добра грожђа.{S} Сад је подељен на осам парчет 
 за себе задрже га казав старешини мању количину или нижу цену.{S} Други опет, иду на вежбања в 
 Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет отац.</p> <p>— Бога  
немате ципун сразмеран води која окреће коло, она вам мора лежати.{S} Наместите целокупан разбо 
али, сагореће му сено.{S} Ко му пресече коло кад га он води биће му разбијена глава.{S} Ко му ј 
м противницима.{S} Ако се који ухвати у коло код женске коју он воли, тај ће добити песницу у н 
а се славно пије и вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S} Ова  
} Он спава као заклан, а волови уватили коловоз средином пута, па само дундају ногу пред ногу.{ 
 у целој војсци нема бољег хрвача.{S} У колу је свуда први.{S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се о 
далеко одавде 2—3 дана хода играће те у колу са многобројним светом оба пола, такође обученим и 
је некад био тамо први, и на сабору и у колу и у вашару и свуд.{S} Сад за непуне четири године  
а и потрица.{S} Грување стоке камењем и кољем, јурење са пашчадима и изјаловљавање оваца, крава 
 своја права која му се нису смела ни у ком случају крњити.{S} Једном речи ишло је све како ваљ 
а њој лако живети па да то не може ни у ком случају отуђити, па према томе да попушта земљу пре 
иђоше на заседу и почеше се пушкарати у ком пушкарању Вук погибе.{S} Овај траг хајдучки показао 
 правде своју чисту душу и тело.</p> <p>Ком је год казивала невиност своју — нико јој није веро 
 Доцније говорило се јавно и отворено: „Ком више треба тај нека више и ради“.{S} Јер од њих има 
два пшенице, три кукуруза и т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и кајмака, бардак ракије и чу 
у леже гомиле пшенице — куруза, пасуља, комада леба, и миши преораше земљу у свима зградама.{S} 
и беше пуно обвезника који беху пошли у команду, међу којима имађаше и Миланових комшија, који  
олима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S} Њему пак нареди да превуче оно што је још о 
} Уклоните те суве и изваљене шљиве, па командујте им нека се поверу свака на своје место — на  
it="subSection" /> <p>Освану један дан, коме се можда више од половине света на земљи радује.{S 
куда ће то дати.</p> <p>Његов повериоц, коме је он дуговао одмах затражи наплату — а за овим и  
ћ са свим ишчупан он је мето други нов; коме су пак само лиске откинуте њему ништа не фали.{S}  
 им разум, и они невидећи коме треба, а коме не чинити зла, наиђу на оне којима је грех занат — 
!</p> <p>„Сервус.</p> <p>Као заточеника коме се чита краљевска милост тако озари зрачак среће П 
брзо претрча пред њих и ухвати коња, на коме јахаше вођевина, за узду — па поче враћати је наза 
 мисао: „Није гр’ота одасути мало ономе коме се прелива“, и тако се одаде крађи.{S} Глад и нема 
 то се крије као змија ноге, само да се коме утрапи на врат.{S} Док сам ја жив то неће бити.{S} 
процепе он их баци и тражи нове, чим се коме процепи аљина, гуњ или чакшире он хоће ново; Остар 
еде; лепа пића, то се попије.{S} Чим се коме опанци процепе он их баци и тражи нове, чим се ком 
онде где би му се прасад могла извући и коме штету учинити.{S} Ено га сад где поткресује суво г 
 Не само ви моји укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене није увредио — и према томе оп 
а часа помрачи им разум, и они невидећи коме треба, а коме не чинити зла, наиђу на оне којима ј 
доше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао коме отићи, он је некад био тамо први, и на сабору и у  
те какви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње време давао повеће суме новаца — па  
лник<ref target="#SRP18992_N1" />) — по коме се његова породица тачно управљала — па за то су с 
ко је читао писма његовог стрица Јеше у коме му писаше „Перо! немој да се мучиш без трошка.{S}  
 узев за предњи крај — па оним орозом у коме беше углављен кремен, лупи марка по глави и сав му 
оизведе — она је света за оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као 
Обрен, који је за 5 дуката извео сву ту комедију.{S} То је дознала и Цмиљка и браћа њезина.</p> 
скасмо паре, али нико ни паре.{S} Праве комендију.{S} Сеире за нама.{S} Док она удари у плач —  
нела пре 2 месеца — но што је Обрен ову комендију извео.</p> <p>Дознавши Иван, увидео је своју  
ање — и код њега је дошо силан свет.{S} Комишање је било удаљено од куће му највећи пушкомет од 
 младежи; довикује се момчад да дођу на комишање.{S} Мало по мало искупи се група народа око го 
ц Даринкин, једног вечера и он приредио комишање — и код њега је дошо силан свет.{S} Комишање ј 
ода око гомиле поседа све и почне журно комишати.{S} Песма — разговор — шала — смејање — све ск 
>— Ако га не трефимо — наћи ћемо га код комишиоца.</p> <p>— Јој — ако нас трефи, нешто ме стра’ 
ића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и комишиоца оне почеше тих’ разговор.</p> <p>— Што ли он  
иљушака — па и вечере <pb n="103" /> за комишиоце.{S} Али она неће сама да иде — јер би свет мн 
че ће сићи једна жена и донеће заире за комишиоце.{S} Зовните њих повише те све окомишајте, па  
 се он са великом осудлошћу отрже и оде комишиоцима — а они одоше кући.</p> <p>Кад су се вратил 
двоје скочише на ноге. „Иди ти Иво доле комишиоцима, али пази са које ћеш стране доћи.{S} А ми  
 пролећа, запуши се ватра, по качарама, коморама и зградама око куће Перовића.</p> <p>Нису могл 
S} Овако кад она погине.{S} Цмиљка може комотно да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би т 
> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Савића и Компаније</p> <p>1899</p> </div> <div type="titlepage"> 
 год хтели да оговарају, и завађају, да компромитују и осујећавају његове планове, једном речју 
ни, и опет пребацивање и подозревање од комшија као да им ја горим ограду.{S} Па у воденицу.{S} 
запалише му.{S} Он издахну.{S} Један од комшија отера га кући који стиже тамо у сами расвит.{S} 
у помрчину.{S} После једног сахата дође комшија Лазар и још неколико људи и жена те ону децу ст 
Потрчи на врат на нос.{S} Ај Суседе, ај комшија!{S} Оди помози кумим те Богом.{S} Ада не могу м 
оманду, међу којима имађаше и Миланових комшија, који га познадоше кад донијеше лампу и видеше  
крали и појели.{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказују: како су видели сестру, свака и 
 и преобуке — она купује.</p> <p>Његове комшије завидећи на његовом нераду са једне а лепом жив 
 ничим издахну.</p> <p>Дотрчаше оближње комшије, а за њима и Даница која беше отишла ради разго 
} И чланови његове породице, и суседи и комшије, кад су год хтели да оговарају, и завађају, да  
адве шарене у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше људ 
 <p>— Иване, ја сам казао Лазару (првом комшији) да дође.{S} Но дед спреми се да идемо на <pb n 
аде пошто по то, па је то саопштио свом комшији Миладину једном врло вештом лупежу.{S} Сад му б 
аде писка и вриска чељади, скупи се сав комшилук и цело село.</p> <pb n="65" /> <p>Пошто је пре 
 ћерку једног сиромашног оца и мајке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се потпуно ср 
макла у помрчину, и те ноћи ноћила је у комшилуку, не вратив се својој кући.</p> <p>Сутра дан њ 
љива жудња тера је да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она и 
од како се изделисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ја и покојни Милан остадосмо заједно, и как 
ја беше отишла ради разговора код једне коне, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди  
 на велику радост Иванову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не 
е се много мучила при порођају ћерке, и коне су разгласиле да она неће више ни рађати децу.</p> 
јели.{S} Док не прође дуго, а комшије и коне доказују: како су видели сестру, свака или шурака  
човека банути и њу затећи, па ћемо пред конзисторију.{S} Нек нам потпише развод брака.{S} Цмиљк 
 неких ситница — он упаде у кућу носећи конопац у рукама па и без једне речи поче их по врату ш 
пира, ни лука, ни купуса, ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни вина ни ракије.</p> <p>Сиромаха и  
 што је најглавније нећемо никад сејати конопље, нити ћу ја прести кудеље — јер он само носи па 
нку само мало окреса по сукњи крајем од конопца.{S} Ала синко мајчин ја ти нећу опростити ако б 
ерунику. — Њу је мало дохватио врхом од конопца па му је умакла у помрчину, и те ноћи ноћила је 
згради, а није ништа однешено, одмах се констатовало да је нешто тражено.{S} Сима се сети за ов 
ави власти која одмах дође на увиђај пи констатује да је некакав зликовац напао на кућу овом чо 
Section" /> <p>Освану недеља, скоро при концу маја.{S} Дан ведар и чист као огледало.{S} Од ран 
еде волове и донесе новац те положи.{S} Коњ остаде.</p> <p>Дође викач зајапурен и задихан.{S} В 
јеш реч да ћеш доћи и то сутра рано.{S} Коњ те чека са целим прибором“.{S} Ово говорећи пружи м 
ци службе Пера одужи дуг и остаде његов коњ, па су после живели лепо и спокојно — остављајући п 
 ту стајаше.</p> <p>„Чи су ово волови и коњ?</p> <p>„Милорада Перовића једног доброг домаћина.< 
ова који зујаху око њих.{S} Тако исто и коњ стајао је везан и рзао непрекидно.{S} Званичник иза 
су ти волови?</p> <p>„У пољу.</p> <p>„И коњ.</p> <p>„И он.</p> <p>Кмет пружи прст на викача и ј 
у во.{S} Ко му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању обали, сагореће му сено.{S} Ко м 
 је дошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај мах до 
ецање кмет Јанко.{S} Званичник узе свог коња и позва све оне који су се ту затекли да пођу са њ 
ет опсова нешто кроз стегнуте зубе, узе коња Милорадовог и пође за осталим.</p> <p>Откуд је ово 
ца, чопора свиња, џелепа говеди, ергеле коња, ћутећки пролазе кроз село, изузев ону читаву харм 
ше једна страшна сметња, јер му отераше коња за порезу.</p> <p>Милорад сву ноћ кукаше од тешких 
идите у поље, те потерајте сва 4 вола и коња судници“.{S} То рече па се окрену и пође.{S} За њи 
} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му кошуљу.{S} Викну млађи.</p> <p>О 
и Перо давао дводинарце, да му истимари коња и т. д.{S} За то му викну.</p> <p>„Еј исписниче!</ 
е.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати коња, на коме јахаше вођевина, за узду — па поче враћат 
</p> <p>„И то у коњанике.</p> <p>„Немам коња. </p> <p>„Ја имам два.{S} Дао би ти једног на отпл 
а — али му <pb n="112" /> поможе дизгин коња те не паде, док Чилаш понови два ударца — и Марко  
ранчића те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади своју пећанку (кубурлију) узев за предњи  
ма.{S} Чим он то нареди дође му жандарм коњаник и даде му неко писмо.{S} Писмо је било од окр.  
а не би, Бог ти помого!.</p> <p>„И то у коњанике.</p> <p>„Немам коња. </p> <p>„Ја имам два.{S}  
јано у самој срми и гајтану, јаше добре коње и троше новац немилице где год дођу.{S} Сиромахе п 
 дан оде Петар и прими се у жандарме са коњем.{S} На скоро доведе и жену и дете код себе — и см 
 кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спремно.{S} Понјеше пушке и бару 
чени у лепо празнично одело, пешке и са коњима — и одоше у пријатеље.</p> <p>И Иван је имао ком 
<p>Претеран рад је као год утакмичар на коњској трци.{S} Кад утакмичар падне и сломи врат онда  
сутра једна од жена однесе шта треба на коњу са још 2 надничара те нека зовну мало <pb n="73" / 
 кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци људи, људи без задруге губе  
 ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих по 
ла и нејака дечица оних очева који сами копају или косе, немајући кад да једу леба нити да пију 
 се поче копати виноград.{S} Око 20 њих копали су код Милорада и забашуравали свој тешки посао  
ити што би њега увредило.{S} Једном, на копању кукуруза — почеше они корети жене, како оне зава 
о.</p> <p>Једног пролећа — рано се поче копати виноград.{S} Око 20 њих копали су код Милорада и 
 20 са онолико труда и дангубе.</p> <p>„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим се речима кураже самци и п 
 пређоше на други разговор.</p> <p>Тако копаше до мрака.{S} Одоше кући.{S} Вечераше и разиђоше  
ога часа — као да му се скиде нека црна копрена са срца — те њене речи осећао је као да му их ј 
о ње се врзма гајдаш и ујдурисава своје кораблице -— из даљине хоре се двопеви мешовите младежи 
војим женским радом поделе.</p> <p>Овај корак, ова мала измена у кући Перевића постала је врло  
ти — а лупање срца могло се чути на 2—3 корака.{S} У томе слатком заносу издаде их снага — они  
“</p> <p>За овим се брзо окрете и живим корацима пође кући.{S} Дође у собу.{S} Даница ту не беш 
емамо кад.“ Рече кмет и одоше сви брзим корацима.</p> <p>Учитељ посматраше овај призор, па дубо 
те мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као да се прикрада нечему; 
 и ту код њега остављали.</p> <p>Водити коресподенцију са већином њих и радити ма какав рад, не 
Једном, на копању кукуруза — почеше они корети жене, како оне завађају и дјеле браћу, и сви, а  
 Марка усрећавала.{S} Али она није тако корисна колико у себе садржи варки и обмана, опасности  
у пуној својој пресуди и поништи брак у корист Иванову.</p> <p>Цмиљка је са великим болом издрж 
им псовкама.{S} Куче усљед раздраживања користећи се помрчином и његовом неприсебношћу уједе га 
као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећи <pb n="14" /> се њиховом слабошћу која се сас 
Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи мојом способношћу а ја сама да се растргнем у т 
то си сад, срећно би живео и друштву од користи био.{S} Али слепа освета на то не гледа, њу ниш 
ј уд „гадни“ али си за свет од нецениме користи.</p> <p>Твоја ће смрт многе и многе мрачне душе 
у неслози и поцепаности, као год што се користи војсковођа растројством свог противника —- те г 
па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и користи сам себе са хиљаду динара.</p> <p>Сваки од њих  
јим пријатељима свињама, а сада се диже коров на њему.{S} Место рода одроњала се свака маховино 
овину изломи прашином, сувим трскама од корова и мотиком.{S} Ореже га и окопа, то му је сав рад 
редом, али узалуд.{S} Квите нигде ни од корова.{S} За тим претурише све, пребискаше сваку ствар 
51" /> и по испрекрштаној лози и разном корову тражи и пола сврхани зеленака набере један чабар 
децу и тучу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију се — у место да уче школу и течу знање.{ 
p>Ја не знам!{S} Ако не шапће с неким у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде Ст 
} Док поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван 
е зиме детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним црвима и инсектима.{S} Уклоните  
гара.</p> <p>Јеша је био средњег раста, косе смеђе, очију зелено-граорастих, бркова густих а кр 
а, а изгледала је као да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог, носа правилно 
 чупараше и почупаше по неколико бичева косе — обадве шарене у крви, дотрчаше и кућани и комшиј 
 дечица оних очева који сами копају или косе, немајући кад да једу леба нити да пију воде.{S} У 
 <p>Док други.{S} Данас жена жњела, муж косио код другог јер је дужан.{S} Ноћас ударила киша, и 
„Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му ручице — па мали писти 
ла Цмиљка са расплетеном и разбарушеном косом.</p> <p>Даница се закле, како је Цмиљка код ње пр 
им зрнцима — његовом седом и коврџастом косом.{S} Он је изгледао више на свеца но на човека.</p 
, оче проклет да си.{S} Земља ти грешне кости из себе избацила, нека их пашчад глођу.{S} Да сам 
бусито повезујући своју црну као „зифт“ косу на маленој и округлој глави неком са златом поткић 
аде се лупати песницама у прси и чупати косу на глави кукајући колико га грло доносило.{S} Стад 
азу оно женско ухвати га за разбарушену косу левом руком а десном за велики нож, који му стајаш 
— и обасипао врелим пољупцима Даринчину косу — грло — лице и усне.</p> <p>Даница се извуче испо 
суво грање гледајући пажљиво у бакрач, (котао).{S} Док врисну најмлађе јој дете на пољу као да  
<p>Иван седе крај ватре и спушти велику котарицу грожђа крај себе — па једаше са својим сестриц 
 на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца“, тако вели народна пословица.{S} За Стоју је имал 
же куће види се велика ватра код житног коша, ту стоји као пласт велика гомила не окомишана кук 
ђе у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ограде око које опасиваше пешачка ста 
грабуља — потрчи сад ове тражи по туђим кошарама и колибама, и док се то све изнађе, киша све п 
правише куће, премештише зграде качаре, кошаре, салашове, кокошаре, ограде и т д.{S} Док купише 
од зиме.{S} Тако ни овцама, ни говедима кошаре.{S} Станови никакви а хране ни мало, па откуда ћ 
 опасиваше пешачка стазица.{S} Баш више кошаре, сретоше се две жене, једна иде са, а друга на п 
теру на хајдуке који су били у некаквој кошари те су изгинули – и за то је примио једну хиљаду  
е деце.{S} Пробуди се и поче зверати по кошари нешто говорећи са стиснутим зубима и песницама.{ 
љ, па кад пороси киша — он дође у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ограде о 
вукоше близу <pb n="63" /> куће у једну кошару и управише своје погледе на кућу.</p> <p>У кући  
} Јер колико њих изађе, толико исто и у кошници остане.{S} Немојте да будете простодушнији од п 
а прв. суду 300 динара.{S} Еле 800 дин. кошта деоба.</p> <p>Имали су свега доста, али то доста  
 за скут од зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} 
плећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за све и на једној ватри него с 
ука и обриса своје крваве руке о његове кошуље велећи му: „На овај грех ти си ме навео, прими к 
 Плакаше Даница и заврташе рукаве своје кошуље, на чијим белим и пуним рукама примећаваху се из 
е, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се задркта 
рести кудеље — јер он само носи памучне кошуље — чохано одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — м 
а до сад у великом послу нисам могла ни кошуље да му оперем како треба, иде поцепан и нечист ка 
, а друга на перило и обе носе на мотци кошуље.{S} Оне се здравише па застадоше и почеше разгов 
, за тим свуче сво одело и оста у самој кошуљи која се таласаше на њеном бујном телу и бељаше к 
} Смрт је као и сан.{S} Ви ћете ноћас у кошуљи распојаси спавати под кровом ове куће, и ви исти 
 кува?{S} Овој опет обалио неко за инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пасти.{S 
ергом циганском.{S} Ономад турим ђетињу кошуљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат обали  
тар са обе стране и поче са недара већи кошуљу свуд наоколо, па доњи део свали као кожу са овце 
отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му кошуљу.{S} Викну млађи.</p> <p>Овај узе иза силава мали 
ење са пашчадима и изјаловљавање оваца, крава и крмача.{S} Па онда трчање кметовима, плаћање та 
).</p> <p>Није то лак посао, помусти 12 крава, и 100 оваца, па то процедити, узварити, разлити, 
аве, и опомену је да не задрема — те да крава не учини штету.{S} Мала Милунка помогла Дари окуп 
30 јаја и продавала.{S} Овде 14 музених крава, 80 оваца, 50 кокоши, 20 ћурки, 12 гуски, 15 патк 
ет шест свиња — неком две <pb n="47" /> краве — неком два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а  
{S} За ово су неки продали волове, неки краве, неки овце и свиње, а неки узели у зајам са интер 
оде.</p> <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ват 
трицу Милеву — која у близини напасаше „краве, и опомену је да не задрема — те да крава не учин 
 све то судове, као: чабриће, ведрице, (крављаче) бакраче, кружиће, карлице, кутлаче, грудњаче, 
} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не  
 се саопштава како је тај и тај ухватио краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место да се одмор 
ца.{S} Како није могао <pb n="59" /> да краде у извесном добу година — он је се издржавао криво 
акав рад — а оволико богаство.{S} То се краде.{S} Нису чиста посла“.</p> <p>Каква жалосна приме 
је дошо са робије — мало вештије хара и краде — ваљда се тамо научио.{S} Фебруарски данови увек 
е саме расипа, поред тога што се хара и краде по свакој стаји, по сваком ћошку леже гомиле пшен 
инила их те раде као вочићи, а она само краде и издаје.{S} Смем у живот, да она сад има 200 дук 
а греха.{S} За овим они почеше доносити крадене ствари и код њега крити.{S} Власт, па ни похара 
ића, који је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко сме поменути — да се његова  
ео више трпећи но једући и пијући — јер крадени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца  
је од свакога.{S} Ови лопови — док једу крадену сланину и месо, док пију ракију и вино, док се  
ху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S 
па стаде ослушкивати око куће као какав крадљивац, и жене се псоваху у кући због неких ситница  
ворио крадљивцима.</p> <p>Мало по мало, крадљивци стекоше веру у њему, и увек су му се исповеда 
моје не дирајте“.{S} Тако је он говорио крадљивцима.</p> <p>Мало по мало, крадљивци стекоше вер 
махе да се са свим одрекну рада — па да краду и отимају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико крив 
невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа на робију.{S} Робија опет рађа хајдуке.{S} Чим је 
ране сиромашних суседа.</p> <p>И отпоче крађа и расипање.</p> <p>Људи, који терају какав мал на 
ономе коме се прелива“, и тако се одаде крађи.{S} Глад и немаштина научише овога несрећника и п 
због жентурине, за тим Чедомир одаде се крађи и нераду.{S} Па Вук разбојништву.{S} Гвозден пија 
 тога дана разговарали, о дугој њиви, и крађи оне проклете квите.</p> <p>„Сто дуката готова нов 
ију ракију и вино, док се разговарају о крађи и утаји — док преварбавају и прекрајају разне ств 
ве склоне и сакрију, и тако животаре са крађом дуго, без да падну власти у шаке.</p> <p>Чедомир 
реко лета ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те опет живи.</p> <p>Ови грешници, што и 
 бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа на робију.{S} Робија опет рађа хајдуке.{ 
 на кућу овом човеку.{S} Извршио опасну крађу у новцу и неким стварима, и кад је се домаћин кућ 
уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђаше Перуника и предијаше кудељу.</p> <p>Ов 
лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при каквом пљуску ил 
ј ватре и спушти велику котарицу грожђа крај себе — па једаше са својим сестрицама.</p> <p>Отац 
ад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запи 
огла Дари окупати Пуру-Милоша — па села крај њега на прочељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дар 
ор даде сеоске утрине један део, чак на крај села до саме планине, и он тамо направи мало кућиц 
ући што га грло доноси.{S} А Савка паде крај Милорада грувајући се песницама у прси и пиштећи к 
 па напослетку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре и спушти велику котарицу грожђа крај себе —  
у и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке обасипајући је пољупцима каквим је никад до 
и настави га да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво грање гледајући пажљиво у бак 
шко и женско, мало им велико стајало је крај њега.</p> <p>„Драга децо —- отпоче Јеша.</p> <p>Ме 
г треса и дрхтања, не могоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера се други показују 
еђа луч се угаси.</p> <p>Она се подвуче крај њега под губер и једнако плачући ређаше које какве 
еч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше крај његове постеље.</p> <p>Дође Марко, Ружица не беше  
снег; спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладне пећи, без простирке и покривке; једите црн с 
воју пећанку (кубурлију) узев за предњи крај — па оним орозом у коме беше углављен кремен, лупи 
 лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу своје женско младунче.{S}  
.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дјете само крај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти ухватио стоку 
в се одскочи угљевља у лонац који се ту крај ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за инат кошуљ 
p>„Исто тако, као и ти ономад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — 
а твоју женку само мало окреса по сукњи крајем од конопца.{S} Ала синко мајчин ја ти нећу опрос 
н до крајности прост и наиван, а она до крајности лукава и препредена.</p> <p>Даница беше ванре 
вио овога Живана и ову Даницу.{S} Он до крајности прост и наиван, а она до крајности лукава и п 
 чиста и опрана, али ево, запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана, распој 
ише овога несрећника и препредоше га до крајњи граница.{S} Како није могао <pb n="59" /> да кра 
оју грдну погрешку и увидео је да је на крају своје очигледне пропасти.{S} Мартићима је се заду 
и био кад је имао част служити у дворцу краљевом 2 године као гардист.{S} Против његовог каракт 
вус.</p> <p>Као заточеника коме се чита краљевска милост тако озари зрачак среће Петра Перовића 
изједна.</p> <p>И ако досад нисам ништа крао, гледаћу да украдем ову квиту, или ћу кога подгово 
дала за једног доброг домаћина са којим красан пород има.</p> <p>Чедомира је подигла, школовала 
 је милосрднија и њежнија, што највећма краси старице и старце.</p> <p>Једног дана, она рано по 
и његове свађали и мрзили.{S} Али после кратке истраге сви су поштени — пошто су се са сведоцим 
чију зелено-граорастих, бркова густих а кратких; зуба ситних и честих; врата кратког, плећат, с 
ремену зрелости.{S} Тако и Стоја.{S} За кратко време она постаде сасвим свирепија и немилостиви 
дина и саопшти му за тај тренутак.{S} У кратко измењаше своје мисли и пођоше право Тешића кући. 
 а кратких; зуба ситних и честих; врата кратког, плећат, снажан и развијен потпуно и морално и  
ерали су је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</p> <p>У саму јесен Марко је нав 
 са својим пламеном обузетим устима.{S} Крв појури на све стране као страшна бујица са огромне  
е два наоружана човека.{S} Иван скочи и крв му се следи — па задрхта и отпоче.</p> <p>— Кога тр 
сипати прашином у намери да му заустави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“.{S} Она остављ 
це и шину га штапом по глави, кога обли крв.{S} Марко потрже револвер, али му га овај оте и доб 
браницу и лупи Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад треба“ викну Стоја чији је глас  
а просто кад је пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Иск 
му: „На овај грех ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју душу“.{S} Ово се све изврши за  
ићи назову добро вече, и кад ти пролију крв на твоме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми изда 
га.{S} За тим стиже Вука и обриса своје крваве руке о његове кошуље велећи му: „На овај грех ти 
аше и Вука и Миладина, и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше их у срез и оковаше у тешко гвожђе. 
ва ударца — и Марко паде на земљу сав у крви обливен.{S} Марка однеше на поњави кући где је одм 
 неколико бичева косе — обадве шарене у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише 
, тај се може купати у пороцима као и у крви својих злочина и без помисли на грех.</p> <p>Тешко 
внета самим челом и беше обливено сво у крви.{S} Док га она диже и поче му рану засипати прашин 
ро.</p> <p>Цмиљка се не хте да враћа на крвљу замућено огњиште и ако је на то право имала, већ  
ој суд у овим речима: „Ови с муком и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{S} Ово су гре 
ди са рада и кад видеше улицу попрскану крвљу пренеразише се од чуда и настаде велика ларма и г 
ам и митио сам — само да ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад како су му прирасла два млађа  
е за тебе узмемо и тако ће се сродством крвна освета предати забораву.{S} Ја не могу, ја не сме 
 Ти си паметан судија.{S} Па нас груваш крвнички чим достигнеш, а твоју женку само мало окреса  
има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа густих и црних, очију 
, па још кад се сете —- да су измирили „крвну освету“.{S} Но Иван је био некако сувопаран према 
е игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми дајте 
 је свршила свој посао, она је легла на кревет па јасно говораше ове речи: „Пази, пази како ми  
е!{S} Срете је Живан који беше легао на кревет и само му се глава виђаше испод губера.{S} Испод 
.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дознадоше з 
ој каци.</p> <p>Једног вечера он леже у кревет са својом добром женом Савком, и учини једну при 
опи врата на вајату и понова се врати у кревет...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иван ј 
аче, тигање, бакраче, тепсије, тестије, кревете и т. д. и т. д. остадоше са свим без стоке — ил 
ј — па оним орозом у коме беше углављен кремен, лупи марка по глави и сав му ороз заби у мозак. 
е поплашити, а ако гди стану — ја ћу их кренути кад се пробудим.{S} Он је заркао у дубоком сну  
дну вучију ракије и метуше у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли сву ноћ полако и у саму зору 
S} И Гвоздену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце ост 
ње пресуде.{S} И Гвоздену оде све имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му  
сто заводњелим очима.</p> <p>— Нисам ја крив, тако људи наредише и сковаше ми несрећу, за коју  
ка памет да се убијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уздахну —  
н уздахну — она није крива ништа ја сам крив.{S} То изрече скоро шапћући — а неколико суза скот 
 гађао пса те према томе он није ни био крив, колико му се придевало.{S} И тако пристадоше на с 
у беху дугачке са ретким зубима.{S} Нос крив на једну страну.{S} Веђа једна спуштена а друга ди 
p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уздахну — она није крива ништа ја  
крива?</p> <p>— Иван уздахну — она није крива ништа ја сам крив.{S} То изрече скоро шапћући — а 
> <p>— Ама ти си луд човек.{S} Зар није крива она, која се курва са ожењеним људима и свађа их  
{S} Ти си се то навадила али нема више, кривак!</p> <p>Настаде подуже ћутање.</p> <p>„Ти Стојо“ 
, осуђиваху све жене за исту али главни кривац не беше ту.{S} Сутра дан освиташе празник.{S} Жи 
оклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега је Чедомир бранио и кле 
мају.{S} Али и ови „имућни“ нису толико криви колико им се приписује.{S} И они једу оно исто шт 
тог и непомућеног разума, но по пропису кривих параграфа.{S} Био је много пута и поротник а ско 
и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар колико толико.</p> <p>П 
чинио, те да му се спасе живот и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Т 
7" /> сведок, Обрен Мандић проузроковач кривице, Стојан Поповић, Илија Дуњић и Станија Цицовићк 
ишта не фали.{S} Круна, поражена својом кривицом у овом делу поможе му заливати купус и сву баш 
ве имаће кретно и не кретно за дуг и за кривицу.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без крова, бе 
ћи.{S} Имање му беше сво испродавато за кривицу.</p> <p>Месојеђе беху дуге.{S} Чисти понедељник 
д гује, те му се исповеде претурив’ сву кривицу на Марка.</p> <p>Петроније омрзе још већма Марк 
 рањеника, па да би тиме ублажила своју кривицу <pb n="33" /> према јетрови која беше ту у близ 
 Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не може ништа сметати пошто је ванбрачно. 
ебе и своје — па му то необично и чисто криво.{S} Немајући много којешта, а често пута и суха х 
о кротак и фини, и говораше увек: „Нећу криво тако ми умрлог часа.{S} Нећу бацити у потомност м 
весном добу година — он је се издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стај 
S} Мене је то њезин отац причо’ а то се крије као змија ноге, само да се коме утрапи на врат.{S 
 није сестра Бога јој њеног...{S} Ми то кријемо од ње као <pb n="125" /> змија ноге.{S} Она би  
чу их немилице.{S} Она бежу по корову и крију се — у место да уче школу и течу знање.{S} На ова 
у свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопови крију се од *светлости као слепи миши од сунца.{S} Тајн 
 Перовића, који је био више пута и кмет крију крадене ствари.{S} Нити ко сме поменути — да се њ 
 на вересију.{S} Кућни лопови сву као и кријумчари монополисаних артикли — они не смеју тужити  
зи како раширило ручице.{S} Оди, оди на крила мајци — опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он је 
ог оца и мајке чинили су те је она увек крила своје погледе од мушкараца који би у њу бленули.{ 
.{S} Ноге му и руке танке и дугачке као крила јастребова.</p> <p>Овај Петроније свади се нешто  
пше везене чарапе — те му их тури преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништа не рече већ изв 
и зрачак среће Петра Перовића, који као крилима ношен жураше се својој доброј Марти и свом мило 
 брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S} Отимаху се често руке Ивану — да је помилуши  
ад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу своје женско младунче.{S} У ватру беше управио по 
н.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као кристал.{S} Звезде некако ретке — што је пресказивало д 
стих и црних, очију црних и бистрих као кристал.{S} Једном речи речено све дражи које заносе мл 
ти.{S} Несрећна тетка Даница, из пустог кристољубља, увери Даринку да Иван није способан за пло 
чеше доносити крадене ствари и код њега крити.{S} Власт, па ни похарани не долазе и на ту мисао 
трудна — и то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да чим она  
ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како да учиним неправду,  
 хлеба, и гледајући — како неки имају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, маст, сланину, вино,  
ашчадима и изјаловљавање оваца, крава и крмача.{S} Па онда трчање кметовима, плаћање таксе — <p 
унесе тебе у очи и рума као сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја служити једно по јед 
довршивао.{S} Али његова предузећа нису крњила ничије интересе.</p> <p>Његова је кућа уређена к 
 која му се нису смела ни у ком случају крњити.{S} Једном речи ишло је све како ваља.</p> <p>Од 
 код механџије и исприча му цео догађај кров плач па за тим замоли Цинцарина да прими новац нат 
у.{S} Он, жена му и 4 деце остадоше без крова, без игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у 
ерамиде — па је ту мето мало ђубрета од кровине или сламе.{S} Нема свињама свињца, већ му се це 
те ноћас у кошуљи распојаси спавати под кровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени 
н се задрктаваше, нека га језа подузима кроз сво тело.</p> <p>„Докле ћу ја трпети ово зло у кућ 
ијаве јурну на врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начелника, па викну што је игд 
о дође — она без пријаве јурну на врата кроз једну собу па кроз другу и у трећу код начелника,  
 прозорчић — па одатле у дувар пролетив кроз собу његовом непријатељу а господару убијеног пса, 
ода.{S} Он се опет врати натраг — прође кроз воћњак који беше огроман род понио.{S} По неки кал 
па говеди, ергеле коња, ћутећки пролазе кроз село, изузев ону читаву хармонију разноврсних звон 
ром са својим рабаџијом ћутећки пролазе кроз стрмене, <pb n="9" /> тесне и блатне сокаке, док м 
 писмоноша, поштар — суруџија.{S} Па је кроз трубу довикивао рабаџије који му у сусрет иду да с 
у му прирасла два млађа брата — који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја стрепим свако вече и  
 ме стрељао овог часа.{S} Тако говораше кроз плач и јецање кмет Јанко.{S} Званичник узе свог ко 
ине.{S} За овим на све стране провирише кроз <pb n="64" /> брвна и видеше да се ко не приближав 
 меће у недра и протура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне — она дочепа какве дроњке  
је“.{S} Ово изусти Марко па осу плакати кроз непрекидно јецање као мало дете.</p> <p>„Дакле све 
другим рикаху чепајући ногама и шишћући кроз нос на рој муха и обадова који зујаху око њих.{S}  
н на Даринку, и повикаше претећим тоном кроз стегнуте зубе — паре!...</p> <p>— Од четири динара 
нца и цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто кроз коју промиче киша помешана са снегом.{S} И ви осећ 
 у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто кроз стегнуте зубе, узе коња Милорадовог и пође за оста 
} Како ћу ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко трљајући своје сузне очи стегнутим пе 
а онако разјарена упаде у кућу пи викну кроз плач.</p> <p>„Ви гледате својим очима, како овце ч 
а.{S} По неко меће у недра и протура их кроз недра и кроз појас.{S} Где год седне — она дочепа  
јуће душе“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад  
ајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш земни живот.“</p> <p>У народу је такав оби 
p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кројио планове — како ће једног вечера исшибати све жен 
, та моја искидана црева — та врежна од кромпира и бостана.{S} Ја сам из наднице то све купио и 
.{S} Где нема тора, ту нема ни леба, ни кромпира, ни лука, ни купуса, ни пасуља, ни конопље, ни 
ква јела.{S} Док се усече буранија, или кромпири, док се обари купус или зеље — ту прилично про 
ру цену.{S} Пред судом је изгледао тако кротак и фини, и говораше увек: „Нећу криво тако ми умр 
 поражени овом појавом не умеђаху ни да кроче.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови једни 
е образ поднети ти га немој ни прати ни крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо твој 
икну „опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да су самоубил 
т као огледало.{S} Од рана јутра почеше крстарити преко села људи и жене, обучени у лепо празни 
окорава вољи њиховој — све нешто шапће, крсти се и призива Бога у помоћ; помиње име свог мужа п 
ја стока.{S} Зденута пшеница у стог или крстине, па не овршена на време већ чекати кишовиту и м 
м.{S} Пропратио многа весеља и жалости, крстио и сахранио, оженио и удао.{S} Поградио многе и д 
 мокре у једну карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њима облагала опрљотине несрећном Милора 
: чабриће, ведрице, (крављаче) бакраче, кружиће, карлице, кутлаче, грудњаче, цедила и т. д. сва 
о лиске откинуте њему ништа не фали.{S} Круна, поражена својом кривицом у овом делу поможе му з 
е, ђеца нису могла дохватити.{S} Додаде Круна.</p> <p>„Ти Стојо, дајеш повода највише свађи и к 
л’ много починиле квара?{S} Запиткиваше Круна — правећи се као да ништа о томе не зна.</p> <p>„ 
 Ја мислим да уредимо овако:{S} Стоја и Круна биће <hi>планинке</hi> (редуше) њих ће двије гото 
stone unit="subSection" /> <p>Чедомир и Круна имађаху шесторо деце и сва бијаху једно другом до 
 те је нема.{S} Овце дошле“.{S} Примети Круна. </p> <p>Ја не знам!{S} Ако не шапће с неким у ко 
p> <p>„Ти погађаш без углевља“.{S} Опет Круна, Ономад ја седо’ под ора доле у башти, па нешто м 
 Гле!{S} Ускочи овца у башчу“.{S} Викну Круна и пође да је истера“.</p> <p>„Не!{S} Викну Стоја  
 своју дужност уз припомоћ своје јетрве Круне, која беше послушна и верна као извежбано куче ал 
ра до подне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ако то не учини убиће му дете и све кућане покла 
им вољама, <pb n="25" /> то је велики и крупан посао; и од свега тога украсти времена — да се с 
 уступа сунцу, већ ради бришући са лица крупне капље зноја.{S} Ради за то што мора.{S} Милорад  
очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се крупне сузе низ скоро наборано лице“.{S} Она се мало пр 
 има какви дивни ора, лешника, јабука и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и д 
 око пола дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим ухвати Стева за 
и, и од како почеше падати примедбе као крушке које су презрелиле на планинку и њене производе  
кува и поче јести у њему само угљевље и крца се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта је прекиде:</p 
 Ослушкиваху и чу се дисање помешано са крчањем.{S} За овим изручише жито из кола.{S} Дотераше  
ах слеће с коња и извади своју пећанку (кубурлију) узев за предњи крај — па оним орозом у коме  
ватри.{S} Један кувар, који сам за себе кува скувао би за 20 са онолико труда и дангубе.</p> <p 
и угљевља у лонац који се ту крај ватре кува?{S} Овој опет обалио неко за инат кошуљицу у ватру 
ре и чисти — и узгред тарка ватру те се кува ручак.</p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе у кућ 
еком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе јело радницима.{ 
ебељашне — беле и чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S} Па сисице несретне као 
него сваки за себе на 8 ватри.{S} Један кувар, који сам за себе кува скувао би за 20 са онолико 
 Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и Перуника чуваће сва говеда.{S} Д 
е сам натеро сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <milestone un 
ви пут узео Даринку као што сам и хтео, куд би сад био срећнији и напреднији.{S} Овако Бог зна  
Али да чекамо док се испече кокош...{S} Куд се ђеде ти! камо те — оди овамо.{S} Викну Иван, Дар 
е.{S} Па да су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђ 
ед лењости, већ усљед немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом да удари.{S} Он сиромах то не зна, ве 
и сама на њу са свом тежином тела, и од куд да се треви, да Милица лупи својом главом о оно ист 
де и жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S} Одоше на рад.{S} Али рађаху ћутке, без здо 
и ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ј 
 пријатељству и љубави.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огрешио. 
о чује.{S} Најгоре јој би, што не знаде куда одоше и на коју страну — а да је знала, и она би и 
 Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати Иване — тако 
никад сејати конопље, нити ћу ја прести кудеље — јер он само носи памучне кошуље — чохано одело 
, крај које сеђаше Перуника и предијаше кудељу.</p> <p>Овог истог пролећа, на сам дан „Цвети“ к 
акали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излуди.</p> <p>Кад су последњу четрдес 
 ми му продадосмо волове.{S} Шта учиних кукавац сињи!{S} Јадиковаше Јанко грцајући нешто у гуши 
{S} Док она удари у плач — па кукај, па кукај — скупи се сва чаршија као на неко чудо.{S} Док ј 
е за нама.{S} Док она удари у плач — па кукај, па кукај — скупи се сва чаршија као на неко чудо 
p> <p>Сад се дало свима материјала — да кукају на старешину, на његову неправичност и нечовечно 
/p> <p>Одоше сви, само остаде Милорад — кукајући више за дететом но за себе.</p> <p>Свану.{S} И 
песницама у прси и чупати косу на глави кукајући колико га грло доносило.{S} Стаде писка жена и 
ало.{S} Стаде се увијати несретни човек кукајући са стегнутим зубима и устима.{S} Један га је п 
м издахну.{S} Марко скочи тражити свећу кукајући што га грло доноси.{S} А Савка паде крај Милор 
вијала <pb n="55" /> као отровна гуја и кукала и дан и ноћ.{S} Али све узалуд, кога нема — нема 
један син и две ћери.{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука 
} Ти Милутине потајник да ме хваташ.{S} Кукали сте како немате рада, како немате посла, како се 
зговора код једне коне, и осу се плач и кукање.</p> <p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и из 
 разбоје, брда, ступе, лопаре, наћваре, кукаче, тигање, бакраче, тепсије, тестије, кревете и т. 
 за тим извади иза силава малу гвоздену кукачицу те закучи за усијане вериге и подиже, па онда  
ане вериге и подиже, па онда узе велику кукачу са прочевља и око Милорада опаса вериге.{S} Врел 
згуби реч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше крај његове постеље.</p> <p>Дође Марко, Ружица н 
 коња за порезу.</p> <p>Милорад сву ноћ кукаше од тешких болова који га мучаху, и нико те ноћи  
у мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дјете само крај ватре!?</p> <p> 
l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и т. д.</l> </quote> <p>Ова тужна з 
абаџиски. <pb n="102" /> Они возе сено, кукуруз, шљиве и т. д.{S} У близини скоро сваке куће ви 
а ће трајати још 15 дана да се суши — а кукуруз нисмо ни струка обрали.</p> <p>„Што се бринеш з 
 њиве окопате са кукурузом — а његов се кукуруз уливадио и посветио се, јер он мора газдама да  
јесен пшеницу или јечам — а остали хоће кукуруз, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са 
а похваташе волове њих двоица и отераше кукуруз у село код салаша, а берачи осташе берући.{S} Т 
у школу.</p> <p>Година беше добра.{S} И кукуруз и пшеница и шљиве и виноград беше све родило об 
ји као пласт велика гомила не окомишана кукуруза.{S} Око ње се врзма гајдаш и ујдурисава своје  
 брашна, бучук пасуља, два пшенице, три кукуруза и т. д.{S} Па комад сланине, чанак сира и кајм 
 би њега увредило.{S} Једном, на копању кукуруза — почеше они корети жене, како оне завађају и  
 још дуго остати време не промењиво.{S} Кукурузи се беру на јако.{S} Целу ноћ стоји шкрипут кол 
 у кола — дотле Милан спреми 3—4 велика кукурузна леба, лонац, ћасе, кашике, соли, сира сланине 
раднике и стоку.{S} Све њиве окопате са кукурузом — а његов се кукуруз уливадио и посветио се,  
ватио стоку у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем че 
.{S} Одговори друга.</p> <p>„Шта им би, кумим кога Богом“.</p> <p>„Бог зна“.</p> <p>„Даница виш 
/p> <p>„Ја немам.</p> <p>„Немој те људи кумим вас Богом сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме 
S} Ај Суседе, ај комшија!{S} Оди помози кумим те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла! 
S} Сви га слушаху.</p> <p>„Немојте тако кумим вас Богом!{S} Немојте наопако ако Бога знате!{S}  
о ти поклати сву чељад по кући.</p> <p>„Кумим вас Богом убите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} 
лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми ис 
ма и раменима, а и иначе сав испребијан кундацима.</p> <p>„Ружице!“ Отпоче Милорад изнемоглим г 
ђе и млађе осећаје — срце се раствара и купа у милинама — а душа одлеће на небо и рукује се с а 
уде поштен и моралан човек, тај се може купати у пороцима као и у крви својих злочина и без пом 
без питања и одобрења својих задругара, купи у чаршији памука за платно и плати једној жени да  
латно и плати једној жени да му изатке, купи деци материје и фланела те их обуче и преодену.</p 
е тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на путу треви Си 
ет прода по неки чанак млада кајмака те купи соли или опанке.{S} Имала је по 5-6 кокоши, па је  
 његову па и свију нас.{S} Да би ја што купила или платила рад другом вама ни једном не би било 
мање оних шест њихових братучеда они су купили и платили.{S} Плаћајући им више но други — само  
 и бостана.{S} Ја сам из наднице то све купио и посијо — па да ми ти таманиш.{S} Море овде ће и 
огати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећи <pb n="14" /> се њиховом слабошћу која  
е целокупне имовине ја сам својом руком купио и платио, од људи који су били богати као и ми шт 
 дуката па квит посла.{S} За ту би суму купио 1 добре вочиће, 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би  
знице — а био је у стању напитом, почне купити камење по путу и потезати се на куче са разним и 
ајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему ће купити аљинице ко што варошчад носе, па гаћице, па чипч 
шо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему купити чантрицу и књижицу па да чита и т. д.{S} Она је  
 треба да га преврну па за тим да почну купити у пласје, и тек што преврнуше да се мало боље пр 
слушати —- али ја ’хоћу, — да ми напред купиш једну чојану памуклију од 83 дуката.</p> <pb n="1 
алашове, кокошаре, ограде и т д.{S} Док купише качице, буриће, чаброве, ћупове, чутуре, вреће,  
 парче од наших бивших задругара ми смо куповали.{S} Прво, покојни Живан уби се због жентурине, 
ругом је месту губила више.{S} Марко је куповао сукнено одело па и лети и зими њиме прикривао с 
и је него смрт.{S} Ја сам негда трчао и куповао <pb n="82" /> и стоку и имање од мојих братучед 
ег синовца свог судовима и властима, на куповину и продају, јер и Марко беше увиђаван и свему в 
 што им треба за одело и преобуке — она купује.</p> <p>Његове комшије завидећи на његовом нерад 
 и уђоше око 30 њих.{S} Трешња у цвету, купус тек посађен и примљен.{S} Овце дигоше све као поп 
на трешње — поткресо их и окрепио, па и купус, који је стручић са свим ишчупан он је мето други 
че буранија, или кромпири, док се обари купус или зеље — ту прилично прође времена.{S} Па запрж 
кривицом у овом делу поможе му заливати купус и сву башту дотерати у ред.</p> <p>Живан каза сво 
 нема ни леба, ни кромпира, ни лука, ни купуса, ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни вина ни раки 
„Копаћемо ја и жена“.{S} Овим се речима кураже самци и полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда  
чемеран живот.{S} Нада у будућност више куражи но пуна кеса, јер кеса се одмах да испразнити, а 
д човек.{S} Зар није крива она, која се курва са ожењеним људима и свађа их са женама?{S} Ја би 
ти човек да у инат мене говориш са оним курвама (јетрвама) кад ја са њима не говорим!{S} Ама ни 
е — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја истина јесам о 
љнији.{S} Постао је браколомник и прави курвар.{S} Не ради ништа, Дуван пуши и опија се — свађа 
у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} Воле 
(од стрица) мало измета (посла).{S} Ова курјачица Даница знала је то, па је повела Ивана и каза 
, по сваком ћошку леже гомиле пшенице — куруза, пасуља, комада леба, и миши преораше земљу у св 
.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару.{S} Мића пође — они га обоје испра 
на оном малом што плаче.“ За тим извади кутију и зави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало  
, (крављаче) бакраче, кружиће, карлице, кутлаче, грудњаче, цедила и т. д. сваки дан прати и чис 
 неком два вола и т. д.{S} Троици по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} Место готова новаца М 
а то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли језици говоре, да се у  
 пропало вересије?{S} И кад се сумира — кућа с дана на дан све празнија.{S} Кућни старешина виђ 
 сама да се растргнем у тешком послу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у место  
ане међу вама.</p> <pb n="12" /> <p>Ова кућа није никад затворила врата ни путнику, ни намјерни 
{S} Нити ко сме поменути — да се његова кућа претражи.{S} Лопови су сваки дан носили под видом  
раво Дешо (тако га је звала), да се сва кућа користи мојом способношћу а ја сама да се растргне 
 </front> <body> <pb n="5" /> <p>Перића кућа чувена је у неколико капетанија као честита, са св 
рњила ничије интересе.</p> <p>Његова је кућа уређена као сат меда.{S} Сваки члан његове породиц 
 од стране кућних лопова.</p> <p>Што је кућа све више опадала то се незадовољство све више пења 
на се мало прибра и продужи.{S} Наша се кућа рачуна прва у целој капетанији!{S} Марко је кућни  
 готова новца.{S} Он је опет газда, а и кућа му једна дошла на део.{S} Они шесторица, док напра 
и невесео.{S} Одмили му и дете и жена и кућа и живот и све.{S} Јадао се код својих пријатеља и  
оштрија и ординарија, и на тај се начин кућа све више пљачкала и поткрадала од стране кућних ло 
не“ ако то не учини убиће му дете и све кућане поклати.</p> <p>И ми му продадосмо волове.{S} Шт 
косе — обадве шарене у крви, дотрчаше и кућани и комшије и једва их раздвојише.</p> <p>У вече д 
S} Они се привукоше близу <pb n="63" /> куће у једну кошару и управише своје погледе на кућу.</ 
и да пођу са њим на увиђај код Перовића куће.</p> <p>Кмет Јанко сврати код механџије и исприча  
 неку грађевину.{S} Па кад је био поред куће једног свог сељака, са којим је био у свађи, јурне 
ан свет.{S} Комишање је било удаљено од куће му највећи пушкомет ода.{S} За то је Даринка морал 
ко?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало код куће.{S} Ја помогох мало сестри приставити вечеру.{S} О 
кошуљи распојаси спавати под кровом ове куће, и ви исти ове исте ноћи бићете обучени у најлепше 
ош за дана сићи у ону шуму спрам његове куће, па чим се сутон повуче, ви пређите и извршите дел 
ад се скупише силни сватови код Маркове куће и доведоше девојку, венчаше се па се разиђоше.</p> 
 свом воћњаку, одакле носаху воду многе куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду правио мај 
ани који пеку ракију.{S} Даље или ближе куће види се велика ватра код житног коша, ту стоји као 
S} Ове га мисли доведоше до прага своје куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој гораше велик 
јо таку љагу на част моје сестре и моје куће, кад она то није заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо 
 шљиве и т. д.{S} У близини скоро сваке куће виде се веселе по 3—6 ватри у једном реду — то бех 
ја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S} Примети Милутин.</p> <p>„За то ђевере, ш 
ском позиву са жељом: да очува интересе куће и расположења укућана, да очува своје име и част,  
ва и Милунка обе су се удомиле у богате куће.</p> <p>Милоша је узела мајка Даринчина, давши га  
на део.{S} Они шесторица, док направише куће, премештише зграде качаре, кошаре, салашове, кокош 
о се то може помислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине на сунце на чист ваздух.{S} Па  
ој даје онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{S} Право и има.{S} Кад су н 
ери да му заустави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете и трчи у кућу  
, и што треба за Стоју — да се плати из куће — а она нека гледа свој посао.</p> <p>„То не може. 
 до 30 које мушко које женско, нешто из куће а нешто надничара — осуђиваху жене и доведоше закљ 
идба — додаде Стоја. </p> <p>— Интереси куће и живота тако захтевају.{S} И то не сме друкше бит 
у и неким стварима, и кад је се домаћин куће јавио и викнуо за помоћ, непознати зликовац гађао  
које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добро — добро — одг 
е у врелу воду.{S} Она скочи брзо преко куће по којој се беху усмуцале две три квочке са малим  
а, по качарама, коморама и зградама око куће Перовића.</p> <p>Нису могли више заједно, и подели 
 раније кући — па стаде ослушкивати око куће као какав крадљивац, и жене се псоваху у кући због 
мљу већ само хода, час по кући, час око куће и по целој авлији.{S} Она је била телом ту, а дух  
један за све.</p> <p>Он је био господар куће, а слуга укућана, звао се заповедник, а у ствари ј 
д беше најбољи извор за новчане издатке кућевне, али се рађаше како ваља.{S} Сваке године по је 
човек слаб жена поред њега гледа децу и кућевне послове — а ако је жена слаба то он мора да чин 
шарају по њему, ломи леденице са стреха кућевни и носи их у рукама, па још и загризне по неки п 
н издахну.{S} Један од комшија отера га кући који стиже тамо у сами расвит.{S} Несретни Милорад 
а.{S} За то је Даринка морала више пута кући отрчати да донесе ракије им вина — и да каже мајци 
 пушке и барута — и одоше право Мартића кући.</p> <p>Цмиљка, сестра Мартићева — беше лепа девој 
ењаше своје мисли и пођоше право Тешића кући.{S} Нит’ кога трефише нити стигоше.{S} Цело село о 
е Спасоју: да ће он с тим колима да иде кући, и сутра дан порани у команду.{S} Њему пак нареди  
аопшти њихову срећу и спас.{S} Кад дође кући и каза им нову вест сви су трептели од радости и м 
бије по тужби Марковој и помилован дође кући.{S} Имање му беше сво испродавато за кривицу.</p>  
им се брзо окрете и живим корацима пође кући.{S} Дође у собу.{S} Даница ту не беше.{S} Он скиде 
ју деца од 6 до 8 год. старости, долазе кући, хватају децу и тучу их немилице.{S} Она бежу по к 
оче овакав разговор:</p> <p>„У нашој је кући увек био обичај да се с’ пролећа, управо кад наста 
га.</p> <p>Једног вечера он дође раније кући — па стаде ослушкивати око куће као какав крадљива 
и од јада, угуши се од плача и враћа се кући, тамо цврчи дете ко жаром посуто, све село чује.{S 
подсјекоше — снага га издаде и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до скора нис 
отовати него срамотовати“.{S} У овој се кући не зна ништа шта се ради.{S} Мене се чини да се ви 
акупи пун нарамак оне суховине и однесе кући.{S} Чим дође пред кућу.{S} Он дозва сестрицу Милев 
 <pb n="97" /> <p>Кад Марко дође у вече кући запита га Стоја, његова жена:</p> <p>„Што се закле 
.</p> <p>Тако копаше до мрака.{S} Одоше кући.{S} Вечераше и разиђоше се.{S} Небо ведро као стак 
у отрже и оде комишиоцима — а они одоше кући.</p> <p>Кад су се вратили, запита их Сретен:</p> < 
то се све рано окомиша.{S} За тим одоше кући те пише и вечераше.{S} Дара је гледала у Ивана као 
а му где да чека.</p> <p>Њих две пођоше кући да донесу пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и 
крви обливен.{S} Марка однеше на поњави кући где је одмах умро.{S} А сватови продужише свој пут 
те богљаво.</p> <p>„Овди је горе у овој кући но под чергом циганском.{S} Ономад турим ђетињу ко 
 на свет настао.{S} Па зар да се у овој кући за навек ватра угаси.{S} Па како имају сестру врло 
смо чиниле.</p> <pb n="45" /> <p>У овој кући — што се год заради то се све потроши и развуче се 
p> <p>Једног дана дође Милутин Марковој кући па рече.</p> <p>„О Марко.</p> <p>„Чујем Милутине.< 
утра дан њих неколико полазише кметовој кући па се двоумећи вратише.{S} Марко, као кућни стареш 
а мржња и злоба увек царовала у њиховој кући.</p> <pb n="34" /> <p>Покојни чича Јеша, још за жи 
дног вечера исшибати све жене у њиховој кући.{S} А кад се већ дотле дошло, ту нема више среће,  
 јако разљути и у тој љутњи дође својој кући, узме пибодову пушку и опет се врати натраг — да с 
ила је у комшилуку, не вратив се својој кући.</p> <p>Сутра дан њих неколико полазише кметовој к 
ш на то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и соли појео, али тога се немој п 
ати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оче проклет да с 
исам гладан.</p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али и 
них људи и девет жена били смо у једној кући.{S} По мало се радило, а имало се свега доста.{S}  
 да остане њена старија.</p> <p>У њиној кући био је такав ред — да кад кућни старешина устане — 
p> <p>Милорад и Милан остадоше у старој кући заједно — ма да и њино имање зна се чије је и које 
оно се опет покупи и остави.{S} У нашој кући хранило би се још оволико чељади од оног што се пр 
а мах умрло.{S} На против то се у нашој кући није никад десило код оволике ситне деце, а то је  
и нам, или ћемо ти поклати сву чељад по кући.</p> <p>„Кумим вас Богом убите ме.{S} Немојте ме т 
 и глави.{S} Стаде писка жена и деце по кући — нека побеже у собу и заклопи се, нека напоље.{S} 
— ватра велика — па се само успушило по кући.{S} Одговори Даница.</p> <p>Како се беше искупило  
 не седа на земљу већ само хода, час по кући, час око куће и по целој авлији.{S} Она је била те 
ера имо пушку — већ да је са рада отишо кући, и тек што се са њим раздвоили чуле су се пушке.{S 
м, а знам их пуно, које немају јетрва у кући, па им опет дјете пало у бакрач вреле воде, или у  
е.</p> <p>Овај корак, ова мала измена у кући Перевића постала је врло важна полазна тачка која  
ахан и снажан, још је кућни старешина у кући својој у којој живи 36 чељади.{S} Име његови синов 
 планини.{S} Зли језици говоре, да се у кући Гвозденовој неколико пута састајала четири Перовић 
харани не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију 
аве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу своје женско младунче 
о.</p> <p>„Докле ћу ја трпети ово зло у кући“.</p> <p>Живан је посматраше мирно ћутећи.</p> <p> 
ао какав крадљивац, и жене се псоваху у кући због неких ситница — он упаде у кућу носећи конопа 
правише своје погледе на кућу.</p> <p>У кући се не чујаше нико.{S} У место чељади врвила је лар 
 нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни и зловољни, њима се саопштава како је тај и 
епа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет отац.</p> <p>— Бога ти прођи се — ја мислим 
S} Ја би онда радио и трчао, чувао би и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да р 
до саме планине, и он тамо направи мало кућице, која више личи на трап но на кућу.{S} О проклет 
ете код себе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} Марта  
 да прелистамо и судбину њиховог бившег кућнег старешине Марка и његова сина Ивана.</p> <p>И Ма 
а — кућа с дана на дан све празнија.{S} Кућни старешина виђе ово зло, па заклопи све под кључ.< 
тну цену, па најчешће и на вересију.{S} Кућни лопови сву као и кријумчари монополисаних артикли 
све своје имање.{S} Пореза је велика, а кућни расходи још већи.{S} А да видимо <pb n="48" /> ка 
>У њиној кући био је такав ред — да кад кућни старешина устане — устану сви, а зими кад жене ши 
на прва у целој капетанији!{S} Марко је кућни старешина и скоро сваки дан иде на позив власти и 
здрави; још је живахан и снажан, још је кућни старешина у кући својој у којој живи 36 чељади.{S 
и па се двоумећи вратише.{S} Марко, као кућни старешина требао је то још увече да расправи, ал’ 
на сад има 200 дуката у злату.{S} Марко кућни старешина, код њега кеса и новци па само грабу и  
ве више пљачкала и поткрадала од стране кућних лопова.</p> <p>Што је кућа све више опадала то с 
о мора.{S} Милорад сеђаше на клупи пред кућом и посматраше заруделе шљиве којима пуцаху гране о 
е ни пуна година како он поче управљати кућом, а незадовољство поче извирати међу задругарима.{ 
десет година има, како ја управљам овом кућом.{S} Какав сам био, то је тешко сада погодити.{S}  
/> <p>Јеша је четрдесет година управљао кућом.{S} Пропратио многа весеља и жалости, крстио и са 
љоделцу.</p> <p>Лакше беше издржавати 1 кућу са девет људи, но са једним или ниједним.{S} Два ј 
едну кошару и управише своје погледе на кућу.</p> <p>У кући се не чујаше нико.{S} У место чељад 
статује да је некакав зликовац напао на кућу овом човеку.{S} Извршио опасну крађу у новцу и нек 
ло кућице, која више личи на трап но на кућу.{S} О проклета ракијо.{S} Доста ли си срећни људи  
 је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет отац.</p> <p>— Бога ти прођи се — ја м 
> наплати добро своју надницу и осигура кућу са лебом за 15—20 дана па сутра опет место да иде  
сусетке и суседи који окружују Перовића кућу.{S} Они самим члановима ове задруге ово све и још  
ва коња у штали назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све го 
уховине и однесе кући.{S} Чим дође пред кућу.{S} Он дозва сестрицу Милеву — која у близини напа 
оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле.{S} И све наше свиње бијаху се иск 
ода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како да учини 
 другу пакосте, и хоће да нам упропасте кућу“.{S} Одговори Вук.</p> <p>На ове речи осуше жене к 
апље вода труне и пропада.{S} Прекрив’о кућу, па му пола једне стране остало непокривено у недо 
ва срца сроством везао.{S} Позваше га у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести — па одмах с 
ло од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе најлепше везене чарапе — те му их тури пр 
одоше, хајдуци у шуму — а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена створења.{S} Како без ст 
 у свој тор, па онако разјарена упаде у кућу пи викну кроз плач.</p> <p>„Ви гледате својим очим 
 у кући због неких ситница — он упаде у кућу носећи конопац у рукама па и без једне речи поче и 
оди овамо.{S} Викну Иван, Даринка уђе у кућу убрисајући сузе.</p> <p>— Кокош немам кад чекати,  
/p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, па посматраше како Дари 
амрти изговори.{S} Док од једаред уђе у кућу узверена и поплашена Савка.{S} За њом и Ружица па  
ага своје куће.{S} Отвори врата и уђе у кућу у којој гораше велика ватра, крај које сеђаше Перу 
атвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво 
ише сви, позва све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, да даду задоволења бар 
ре неке чардаклије (вињаге) сви уђоше у кућу па напослетку и Иван.</p> <p>Иван седе крај ватре  
а један мах отворише се обоја врата и у кућу упадоше два наоружана човека.{S} Иван скочи и крв  
 све — а нарочито децу.{S} Она дође и у кућу Перовића и пообаљива чељад на постељу која попадаш 
пи млеко“.{S} Она оставља дете и трчи у кућу опет преко пилади те пригњави још 2—3.{S} Кад тамо 
 и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у в 
о био у вароши — па рано дошо.{S} Сео у кућу на троножну столицу па пуши дуван на муштиклу што  
ван помого те се намирила стока и ушо у кућу, запалио цигару па задовољно седи и пуши.{S} Дарин 
јест година има како сам ја дошла у ову кућу и како отправљам ту дужност, прво за покојном мајо 
ла је сама пет оваца, са тим мрсила сву кућу преко целе године и опет прода по неки чанак млада 
 га не познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</p> <p>У са 
S} Право велиш.{S} Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш ми <pb n=" 
 и блатним сокацима, чији пролаз сеоска кучад саопштаваху једно другом.{S} Он иде полако носећи 
еговом домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче га осети и опет нападе на њ.{S} Он га узе на нишан 
е са разним и врло гнусним псовкама.{S} Куче усљед раздраживања користећи се помрчином и његово 
 узе на нишан и окиде.{S} Пуче пушка, а куче умукну — погоди га по сред чела.{S} У исти мах зрн 
 у свађи, јурне на њега онако из ненада куче и толико <pb n="66" /> га уплаши — да је се тресао 
т. д.</p> <p>„Јесте.</p> <p>Опет залаја куче.</p> <p>На капију уђе 1 жандарм са пушком, кмет Ја 
аху гране од силног рода.</p> <p>Залаја куче.{S} Док на капију уђе један дечко, уђе други, па т 
 купити камење по путу и потезати се на куче са разним и врло гнусним псовкама.{S} Куче усљед р 
оја беше послушна и верна као извежбано куче али само беше много пипава (спора у послу).</p> <p 
у и опет се врати натраг — да се освети кучету и његовом домаћину.{S} Чим дође до авлије, куче  
а да га воде, ногама да носе, мирису да куша, рукама <pb n="39" /> да узме и т. д. од свега тог 
р поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="100" /> <p>— Она ник 
> <p>„Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ по 
рече викач дрхтећи од умора.</p> <p>„Је л’ посло новац?</p> <p>„Он није посл’о већ тражи.</p> < 
 мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се навикли,</l> <l>У гробници у ладној тавници,</l>  
овнови, али баш и ако ће“.</p> <p>„Који л’ прво заметну кавгу?“</p> <p>„Газдарица Стоја у мал’  
реши ме...</p> <p>„Шта је теби?{S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ја при 
но, па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много починиле квара?{S} Запиткиваше Круна — правећи 
јке које се у оном заладку засијаше као лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да с 
 викну Стоја чији је глас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене, ухвати је за прса ле 
му она није ништа шиљала, већ га Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђела?“ рече  
трећи товаре на кола, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас ж 
о у дубоком сну а волови су ишли тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне реке 
ао брзим и оштрим корацима — час би ишо лагано као да се прикрада нечему; час би застао и стегн 
иста што си се звао хришћанин, или боље лагао си сам себе.{S} Ти ниси ником праштао — као што т 
око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си се звао хришћанин, или боље л 
S} Жаљаше се како га пори низ прса онај ладан пасуљ, паприка и ракија које су имали за ужину.</ 
црвљива 4 гроша.{S} Па још, да му једем ладан пасуљ и да <pb n="62" /> му пијем патоку — те да  
сваки дан даје се свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржена са ћулбастима меса и сланине 
уму — а њих двојица у кућу.</p> <p>О ви ладна камена створења.{S} Како без страха, без устезања 
е од тешког умора место ручка напију се ладне воде.{S} Лањске године сушисмо шљиве и изгубисмо  
 спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладне пећи, без простирке и покривке; једите црн сухи х 
а када је путем лед и снег; спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладне пећи, без простирке и  
есте л’ се навикли,</l> <l>У гробници у ладној тавници,</l> <l>Јој ђецо ја вам нисам била</l> < 
бити.{S} Повика отац.</p> <p>То је пука лаж.{S} Ја знам да је та девојка као срча здрава.{S} И  
Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — док вам не опашемо усиј 
немам ниђе марјаша.</p> <p>„Зар смеш да лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кундаком у леђа 
 нагнана бесном природом — а обавештена лажним разлозима поклонила своју невиност ожењеном Иван 
новале Јана и Ђука.{S} Овако и још горе лажу и резонирају све сусетке и суседи који окружују Пе 
ну.{S} После једног сахата дође комшија Лазар и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S 
их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спремно.{S} Понј 
ац отпоче.</p> <p>— Иване, ја сам казао Лазару (првом комшији) да дође.{S} Но дед спреми се да  
 и материјално, при том здрав као срча, лак као дим, вредан као мрав. <pb n="6" /> Што је год х 
 пипава (спора у послу).</p> <p>Није то лак посао, помусти 12 крава, и 100 оваца, па то процеди 
ресије — онда дужник у место новца даје лакат са највећом претњом о издаји.{S} Поверилац му виш 
о забринут.</p> <pb n="44" /> <p>„То је лако учинити.{S} Али тиме ми би погазили аманет нашег п 
 дао толико земље колико он може на њој лако живети па да то не може ни у ком случају отуђити,  
.“</p> <p>— Сирота, па није јој ни било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тражити?</p> <p>— Ш 
он је се вајкао код Данице, како су они лакомислено упропастили своје лепо имаће, и како су се  
 о тој појави.</p> <p>— Чисто ми је сад лакше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S} Убић 
ог безумног човека, који мисли да му је лакше живети као самац, у место да живи у задрузи.</p>  
нем што више новаца — са њима ћу брже и лакше ту ствар свршити.</p> <p>Не прође ни три пуна мес 
ругог горак је живот земљоделцу.</p> <p>Лакше беше издржавати 1 кућу са девет људи, но са једни 
бало је једна ватра, један лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 јарма волова, 1 чобанин за све овце, 
комшија, који га познадоше кад донијеше лампу и видеше га — он већ у 12 часу свога живота.{S} У 
а, ни купуса, ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни вина ни ракије.</p> <p>Сиромаха и инокосника м 
 трпети ово тегобно тело које као тешки ланац окивају и муче душу.“</p> <p>За овим се брзо окре 
 Зар није усљед претераног рада брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> <p>Претер 
, да знам са ким, са једним ђететом.{S} Лани изашло из школе.{S} Сковчала му руке око врата па  
а, то ми је синовац сиротан.{S} Отац му лани погинуо.</p> <p>„Ћути неблагодарни човече.{S} Сад  
ра место ручка напију се ладне воде.{S} Лањске године сушисмо шљиве и изгубисмо на њима.{S} Ове 
ма порезе да плати до сад?</p> <p>„Које лањске, које ово годишње 320 дин.</p> <p>„Јуче дотерато 
} Што волиш да се свађа и <pb n="43" /> ларма.{S} Што си подла и пакосна као мачка“.{S} Одговор 
пренеразише се од чуда и настаде велика ларма и граја, псовка и претња и то не толико због жена 
</p> <p>Овако се с’ дана на дан правила ларма и свађа све оштрија и ординарија, и на тај се нач 
ујаше нико.{S} У место чељади врвила је ларма од кокоши, петлова, гусака и ћурки.{S} Свака стај 
ало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су сви пристати: да се жене са својим ж 
рчати, викати, дерати и досадити својом лармом целом селу — које ће изрећи свој суд у овим речи 
едан га не ђубри.{S} Режу га кад је већ ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м 
икако да дођу до огорчења,јер као такви лаћаће се свију дозвољених и недозвољених срестава да п 
опи се, нека напоље.{S} Он разјарен као лаф јураше за њима по авлији гађаше их на доват дрвљем  
драгим чедом, које је улетило у чељусти лафа, и које може сваког тренутка погинути.{S} Па још а 
изађе на поље и поче га тражити.{S} Као лафица разјарена стиже га за једном зградом и поче га ш 
{S} Она јадна на живој је муци — месила леб — ватра велика — па се само успушило по кући.{S} Од 
ећи но једући и пијући — јер крадени је леб врло непријатан.{S} И он, и жена и деца му ретко су 
ваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и све.{S} Не чудим се  
наду на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, готовити јело, гледати и чувати стоку, шити одело, 
ногу кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за све и на једној ватри него сваки за себе н 
ачку, али није имало ни мишева.{S} Мрва леба никад не падне са његове трпезе.{S} Зрно жита, или 
гомиле пшенице — куруза, пасуља, комада леба, и миши преораше земљу у свима зградама.{S} Мој от 
дотле Милан спреми 3—4 велика кукурузна леба, лонац, ћасе, кашике, соли, сира сланине и т. д. и 
ви.{S} Ја сам у твојој кући иначе доста леба и соли појео, али тога се немој плашити.</p> <p>—  
а гранама.{S} Где нема тора, ту нема ни леба, ни кромпира, ни лука, ни купуса, ни пасуља, ни ко 
чаше ракије да јој пружим, нити залогај леба као што треба!?{S} Слијепче један!{S} Ти си слуга  
ш немам кад чекати, него дај по залогај леба обичаја ради.{S} Одговори Мића.</p> <p>Скочише обо 
Ови с муком и са крвљу зарађују залогај леба што га једу“.{S} Ово су грешници над грешницима, к 
ек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде м 
и копају или косе, немајући кад да једу леба нити да пију воде.{S} У вече, кад дођу кући уморни 
p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, али имаш право — ја 
а телом ту, а дух јој, <pb n="87" /> је лебдио непрестано над првенчетом својим, над својим мил 
лорад. „Срећније живи онај који жуди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог 
и добро своју надницу и осигура кућу са лебом за 15—20 дана па сутра опет место да иде на рад ч 
 чарапом десне ноге.{S} Нави дете преко леве ноге и закла га.{S} За тим као ђуле топом терано н 
..</p> <p>Кад ово изговори.{S} Он палац леве ноге завуче под браник, за тим стеже срце и гурну  
руком а десном око појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући озго и  
, тај остане последњи кад се окрене „на левокруг“.{S} Тај обрт, тај „левокруг“ не чине људи, ве 
окрене „на левокруг“.{S} Тај обрт, тај „левокруг“ не чине људи, већ судбина и време.{S} Ако ика 
е се за Илијом и стиже га.{S} Ухвати га левом руком за уво, а десном гурну нож свој у гркљан де 
пса но на говор жене, ухвати је за прса левом руком а десном око појаса.{S} Нави мало лево и де 
“.{S} Ређаше Даница плачући и држећи се левом руком <pb n="31" /> за појас, а десном усекњиваше 
но женско ухвати га за разбарушену косу левом руком а десном за велики нож, који му стајаше за  
 са чивилука и мету уста његова себи на леву сису, па узвикну „опрости ми Боже и свети Лука мој 
<p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше легао на кревет и само му се глава виђаше испод губера. 
ка, пошто је свршила свој посао, она је легла на кревет па јасно говораше ове речи: „Пази, пази 
о да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{S} На пољу у место оног сунца и цвећа.{S} Густа  
о везује људма очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигледну пропаст, и ти чести примери 
 која личи на мрежу паука када је путем лед и снег; спавајте на ладној и тврдој земљи крај ладн 
своје стопице како шарају по њему, ломи леденице са стреха кућевни и носи их у рукама, па још и 
ад су нашли слепце — па нека им гуле с’ леђа.</p> <p>„Ћути, не тртљај ту“!{S} Рече Живан тихо.< 
бојазни — заклоњен за тврду бусију — за леђа свог оца — од кога су сви дрхтали.</p> <p>За несре 
азарује“.{S} Одговори Цинцарин, окренув леђа кмету и оде у подрум.{S} За овим кмет опсова нешто 
рећне жене са својим мужевима завадио и леђа им испребијао, а има их неколико, које је раздвоји 
Продера се старији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми истиног Бога: 
.</p> <p>Да им не беше оволики терет на леђима, оне би још ту разговарале о које чему али не мо 
рад, па да једно друго носимо на својим леђима, већ ја сама морам одевати себе, мужа и петоро д 
.{S} Водени клобуци беху му искакали по леђима и раменима, а и иначе сав испребијан кундацима.< 
ран води која окреће коло, она вам мора лежати.{S} Наместите целокупан разбој и доведи те га до 
рца му и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке обасипајући је пољупцима каквим је ник 
ше сузе.{S} За тим оде у своју зграду и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дозн 
 то прикрио окрете се на другу страну и леже.</p> <p>Од овог значајног вечера, не прође много и 
 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зими усљед мраза.{S} Еле ја 
ј великој каци.</p> <p>Једног вечера он леже у кревет са својом добром женом Савком, и учини је 
 краде по свакој стаји, по сваком ћошку леже гомиле пшенице — куруза, пасуља, комада леба, и ми 
 стању да се брани, већ је само дрхтала лежећи му у крило.{S} Отимаху се често руке Ивану — да  
каквом пашчету!{S} Она сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије 
у главу.</p> <p>Година дана има како он лежи у затвору.</p> <p>И већ једва једном одреди се пре 
ли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{S} На пољу у  
че мајка</p> <p>— Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са наличја мног 
зјави — да је то дете његово.</p> <p>Не лези враже, пуче глас по делом селу, одмах изађе дело н 
а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — 
какав.{S} Да се прода.{S} То је најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради вел 
жјем.</p> <p>Сутра дан, Марко долази са лекарском сведоџбом и оптужује код полиције Чилаша, што 
p>Човек није запуштио имаће своје усљед лењости, већ усљед немоћи.{S} Не зна куд ће пре главом  
добила за своје планове.</p> <p>Иван је леп момак — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то су  
луге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато искићеном оделу, са пушком у рукама  
ећу своју па и још многих беше ванредно леп.{S} Црномањаст, ћосав, здрав, снажан и потпуно разв 
 штедити него радити.{S} Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то се поједе 
 бих се лепих пара узело, то се поједе; лепа пића, то се попије.{S} Чим се коме опанци процепе  
аје се свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржена са ћулбастима меса и сланине, то би тре 
он зна шта ваља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет от 
</p> <p>Цмиљка, сестра Мартићева — беше лепа девојка —- али опет није као Даринка.{S} После под 
ља. — Он воли неку која је лепа.{S} Али лепа коло води а ружна кућу кући — опет отац.</p> <p>—  
препредена.</p> <p>Даница беше ванредно лепа, а беше вредна и сваком послу вична.{S} Највећа же 
ило силан свет — а нарочито момчад због лепе Даре, то се све рано окомиша.{S} За тим одоше кући 
љена <pb n="28" /> на покрет тела своје лепе жене, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље. 
судбину и да камен по камен отискује из лепе грађе свог живота — те да што пре однесе пред Бога 
е варошкама разне послове, и зарађивала лепих пара.{S} За непуних 6 месеци службе Пера одужи ду 
Овде, ако има, лепа јела за које бих се лепих пара узело, то се поједе; лепа пића, то се попије 
м уме да им се допадне, тај добива врло лепих бакшиша.{S} Ко пак то не умедне, они су ћудљиви,  
е свуда први.{S} На саборе свуд иде.{S} Лепо се одева и издржава и увек има свега доста.{S} Па  
.</p> <p>Браћа и братучеди сахранише га лепо и издадоше му за подушје.</p> <p>Даница је као нас 
 1 краву и 10—12 овчица.{S} Па би ти ја лепо радио.{S} Не би ишо у надницу сваки дан и радио на 
добра ни у чем не лежу.{S} А што је год лепо то је некако са наличја много ружно.{S} Како ја зн 
118" /> са Даринком Сретеновом.{S} Живе лепо и пазе се — а што и не би — кад су обоје што но ка 
добра.{S} Кад смо се пресудили, она све лепо са мном — и само вели „ништа ми није жалије — но ш 
вораше ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му ручиц 
 непомично право у земљу.</p> <p>— Није лепо од тебе Иване — што сви нанијо таку љагу на част м 
ко су они лакомислено упропастили своје лепо имаће, и како су се огрешили о своју дечицу која с 
да му сестра није тамо код Ивана, па се лепо опремио и обуко.{S} Па по свом обичају и наоружао  
а би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како Вук исприча цео догађај својој 
 и остаде његов коњ, па су после живели лепо и спокојно — остављајући по извесан део зараде у ш 
али бити.{S} На њима је било одело увек лепо, помодно и чисто.{S} Он је нерадо ишо на игранке,  
се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати своје вочиће — па не носити дрва чак из план 
арити преко села људи и жене, обучени у лепо празнично одело, пешке и са коњима — и одоше у при 
 да ђубрим и насељавам.{S} Са сваким ћу лепо да живим у пријатељству и љубави.{S} Само не знам  
 брату Милану.</p> <p>Једног празничког лепог дана, тек што сунце зађе за оближња брда тежећи к 
е завидећи на његовом нераду са једне а лепом животу са друге стране — често пута запитали би с 
ли за то су баш несрећни — јер проклета лепота само је штету — а никад и никакво добро није дон 
знатно опадати и губити своју девојачку лепоту.{S} Даница је сада водила велику бригу о тој ств 
крет тела своје лепе жене, и на чаробну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло  
Није прошло ни 15 дана — а Даница обуче лепу чохану памуклију.{S} Она је извлачила много које ш 
лим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни 
тра угаси.{S} Па како имају сестру врло лепу девојчицу — ја сам намислио да је за тебе узмемо и 
о би и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао волети 
а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је најглавније здрава је као вр 
</p> <p>Иван је леп момак — Даринка још лепша девојка.{S} Али за то су баш несрећни — јер прокл 
Сад јој је тек 17 година.{S} Сад је још лепша, но што је била — јер је се развила и разрасла.{S 
руде да што мање снаге утроше, а да што лепше и удобније живе, док сопственици који себи раде м 
платио.{S} Тако овај изведе живот преко лета ништа не радећи, а зими иде у крађу и отмицу те оп 
воћа, оградио сво своје имање прошћем и летвама.{S} Намножио најбољег соја сваковрсне стоке и д 
 свог мужа покојног Милана.{S} Сузе јој лете низ образе као грашке, а уздах за уздахом отискује 
 чак на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зими усљед мраза.{ 
{S} Марко је куповао сукнено одело па и лети и зими њиме прикривао своје поцепане и нечисте пре 
запушти их до крајности.{S} Увек боса и лети и зими, поцепана, распојаса, гологлава, неумивена, 
вим по 40—50 ока чак на 2 сата даљине и лети и зими.{S} Лети нам леже поточаре усљед суше, а зи 
јеклад, па посматраше како Даринка само лети и ради — и све јој иде као <pb n="127" /> вода.{S} 
ен болест погоршавала.</p> <p>Званичник летимично извиде и саслуша усмено, па нареди — да цело  
на одела, обичног и стојећег, зимског и летњег — он дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота ода 
} Главни су радови земљоделца пролеће и лето.{S} И у том добу, поред много празника и празничић 
 ми је утјеха, али болове срца ништа не лечи — за то те питам што тако учини.“ — На последње ре 
о вратити.{S} Тамо има какви дивни ора, лешника, јабука и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њи 
зили аманет нашег покојног „Бате“ треба ли се бојати клетве његове.</p> <p>Ове речи Милорадове  
да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли би требало и дете заклати?{S} Запита други хајдук.</ 
 Мића.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин.</ 
 са Ивом срећна била.</p> <p>— Али — да ли ће је отац дати још ове јесени?</p> <p>— Е, убиће те 
 их побили.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вредно било — да поменемо „паре хајдука Мартића“  
рече Иван.</p> <p>— И ја.{S} Бог зна да ли ће ваљати?!{S} Повика Стоја.</p> <pb n="108" /> <p>— 
рађају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном чест 
/p> <p>„Месец дана у месту.</p> <p>„уда ли ће нас обојицу?</p> <p>„Позива нас обадва.</p> <p>„А 
сто пута запитали би се:</p> <p>„Откуда ли овом човеку траје, те овако живи а ништа не ради?</p 
{S} Сковчала му руке око врата па цмака ли га цмака.</p> <p>„Ама, шта говориш!{S} Који је то би 
 песмом, шалом и доскочицама.{S} Спрема ли се киша, ту су возови и јармови.{S} Једни превлаче с 
 — али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на земљи који не жели да буде најбољи у 
ад о тебе говор поведемо.</p> <p>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="100" / 
на кућу.{S} О проклета ракијо.{S} Доста ли си срећни људи унесрећила; часних осрамотила, богати 
м редом: „Еј Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно пра 
 јој ни било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тражити?</p> <p>— Што ти год устражи подај, са 
и?</p> <p>— То се не зна.</p> <p>— Даде ли јој ти оне минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их  
овцама нити се близу чујаше.</p> <p>„Ђе ли је она, те је нема.{S} Овце дошле“.{S} Примети Круна 
 Шта ми хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са оним 
ијем.</p> <p>— Ти ниси крив велиш, а је ли она крива?</p> <p>— Иван уздахну — она није крива ни 
p>„И то за петнајест дуката.</p> <p>„Је ли издала тапију?</p> <p>„Јок.{S} Већ квиту са дуплом ц 
златом поткићеном марамицом.</p> <p>„Је ли ти“?!</p> <p>„Шта је!{S} Срете је Живан који беше ле 
p> <p>— Јес очију ми!</p> <p>— Па оћете ли се и довече састати?</p> <p>— То се не зна.</p> <p>— 
м и остали.</p> <pb n="79" /> <p>„Оћете ли пити што?</p> <p>„Хвала.{S} Нећемо.{S} Немамо кад.“  
ничари.</p> <p>„Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе н 
.</p> <p>— Али, још ове јесени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— 
илорад — колико год пута запита „дођоше ли“ толико му се по један степен болест погоршавала.</p 
планини.{S} Одведоше га у болницу не би ли присуством његовим повратили мајци свест — али она г 
тигла нас је...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а н 
уверења са повеликом поштедом.{S} Мисли ли су многи суседи па и сами укућани да ће се тада поде 
 он ће доћи, још је рано.</p> <p>— Јеси ли се ти виђала данас с њим?</p> <p>— Јесам.{S} И рекао 
 га Даница лагала.</p> <p>„Бога ти јеси ли је скоро виђела?“ рече Иван.</p> <p>„Синоћ смо до по 
ије врсте:{S} Јана и Ђука.</p> <p>„Јеси ли чула за ове Перовића газде?“ Отпоче Јана.</p> <p>„Не 
крила мајци — опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће ње 
њеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио врхом од конопц 
 оне почеше тих’ разговор.</p> <p>— Што ли он није дошо тетка Данице — кад смо га звали?{S} Отп 
тпоче љутито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш ли ти да платиш порезу?</p> <p>„Ја немам.</p> <p>„Немој 
 животе мој —- како си слатка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван као каквим дрвеним устим 
 софре, он запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не см 
 ме уби.</p> <pb n="122" /> <p>— Мислиш ли да ће ти смрт олакшати грех...</p> <p>— Верујем да н 
анути.</p> <p>Дође мрак, разне птице по ливадама и лугу певају своје песме — и жабе и попићи и  
рета не вреди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једног и другог горак 
е прода.{S} То је најбољи лек.</p> <p>И ливаде, и њиве, и воћњаци и виногради велики су кицоши. 
од силног блата, већ ено их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он брзо претрч 
 — кад су обоје што но кажу „ко цвјет у ливади.“</p> <p>Сељачке намигуше већ су прокопкале да ј 
вином и гљивама као псето које се почне лињати, а врхови им до пола суви.{S} Целе зиме детлићи, 
а црћи ће му во.{S} Ко му прескочи скок липсаће му коњ.{S} Ко га у хрвању обали, сагореће му се 
 он је мето други нов; коме су пак само лиске откинуте њему ништа не фали.{S} Круна, поражена с 
ко, још само глогови не беху цветали ни листали, а остало све, оживело све — све се радује дивн 
е припеке сунчане сакрила под дрво, под листић, под травку.{S} Једини ратар не уступа сунцу, ве 
ао да јој има 18.{S} Косе црне и густе, лица жуто-крвно-белог, носа правилног, веђа густих и цр 
{S} У његовим очима, у говору, у цртама лица читала се неизмерна љубав и помирљивост.{S} Њега н 
ар не уступа сунцу, већ ради бришући са лица крупне капље зноја.{S} Ради за то што мора.{S} Мил 
 дотадања суморност његова са срца му и лица.{S} Па од једаред скочи и леже крај Цмиљке обасипа 
неки. „То ти не мож’ наћи код приватних лица, већ иди код начелника па нека ти да државни новац 
релим пољупцима Даринчину косу — грло — лице и усне.</p> <p>Даница се извуче испод Дарини руку  
тих, одмерен, правилан.{S} Његово благо лице увек насмејано, а поткићено као сребрним зрнцима — 
е јој се крупне сузе низ скоро наборано лице“.{S} Она се мало прибра и продужи.{S} Наша се кућа 
ли ко више.{S} Скупи се велика гомилица лицитаната, дође и механџија — један цинцарин.</p> <p>„ 
вака жеља остаје празна.{S} Њихова јава личи на сан, а живот на машту.{S} Инокоштина ствара сир 
у цича и мраз; обујте његову обућу која личи на мрежу паука када је путем лед и снег; спавајте  
ко и уздуж испреграђивано, и то више не личи на баште, већ на сокаке и на буџаке; и кад се суми 
ад беше једна њива, а сад 9 и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен 
 он тамо направи мало кућице, која више личи на трап но на кућу.{S} О проклета ракијо.{S} Доста 
 Његов рад, ход, разговор и сви покрети личили су на покрете болесна човека, док се никако не ж 
ад треба“ викну Стоја чији је глас више личио на лавеж каквог пса но на говор жене, ухвати је з 
а дадоше му то име.{S} И он је у ствари личио на Вука, или још боље на курјака.{S} Био је гнева 
срећу јавне <pb n="77" /> безбедности и личне слободе — то је више него патриотизам.{S} Тиме се 
 и Илија — заклеше се, како су видели и лично познали Обрена Мандића — кад је изашао из вајата  
 да ништа о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница ће сваком вратити жалост за срамоту.{S 
 се као да ништа о томе не зна.</p> <p>„Лјепо, лјепо!{S} Даница ће сваком вратити жалост за сра 
} На једном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу.{S} Све силе спојиле се у је 
 све поцркале.{S} Забољело ме нешто под ложичицом, па немогу да идем.{S} Потрчи, потрчи, ал не  
грожђе <pb n="51" /> и по испрекрштаној лози и разном корову тражи и пола сврхани зеленака набе 
ластарио; копају га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину изломи прашином, сувим  
ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар — он неће никад ђеце имати.{S} Ја  
леда своје стопице како шарају по њему, ломи леденице са стреха кућевни и носи их у рукама, па  
на се отворише.{S} Он уђе унутра и поче ломити катанце на сандуцима.{S} Вук и сам пође за њим,  
да га узвари.{S} Седела је крај ватре и ломкала суво грање гледајући пажљиво у бакрач, (котао). 
Милан спреми 3—4 велика кукурузна леба, лонац, ћасе, кашике, соли, сира сланине и т. д. и наточ 
, као и ти ономад што седиш крај ватре, лонац кипи, а ти нећеш да скинеш заклопац — док не изиђ 
, дотле Спасоје наложи ватру и пристави лонац с’ пасуљом уз њу.{S} Па и не чекаше да спане роса 
вет жена, требало је једна ватра, један лонац, једна лампа, 1 плуг, 1—2 јарма волова, 1 чобанин 
 угарци и преломив се одскочи угљевља у лонац који се ту крај ватре кува?{S} Овој опет обалио н 
И ти си казала да сам ја турила пепео у лонац.{S} Ти то ниси виђела, као што сам ја виђела да т 
намера била.{S} Оној турио неко пепео у лонац.{S} Зар није било случајева — да прегору угарци и 
спе — сваки дан даје се свињама по пола лонца ладна јела лепа и запржена са ћулбастима меса и с 
 чаброве, ћупове, чутуре, вреће, торбе, лонце, кашике, сврдлове, сикире, мотике, будакове, ашов 
за зва говеда, 1 казан, 1 бакрач, један лопар и т д.{S} Сад где не ради ни један треба толико и 
 ралице, раонике, разбоје, брда, ступе, лопаре, наћваре, кукаче, тигање, бакраче, тепсије, тест 
ара готови 200 дуката што јој даје онај лопов и што сама издаје из куће и продаје пошто зашто.{ 
S} А то су: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лопови, који се боје од свакога.{S} Ови  
>Петроније Чилаш, један од најопаснијих лопова, кога тако зваху због његовог накарадног телесно 
 пљачкала и поткрадала од стране кућних лопова.</p> <p>Што је кућа све више опадала то се незад 
че.</p> <p>„Ви сте дошли да крадете.{S} Лопови једни.{S} Казаћу ја бабу кад дође.{S} И ударише  
менути — да се његова кућа претражи.{S} Лопови су сваки дан носили под видом зајма и наднице, ж 
</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, одговори Даринка задојавајући 
 млађану свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопови крију се од *светлости као слепи миши од сунца.{ 
лопови, који се боје од свакога.{S} Ови лопови — док једу крадену сланину и месо, док пију раки 
и имућни, који стрепе од лопова, и људи лопови, који се боје од свакога.{S} Ови лопови — док је 
окоши.{S} Па шта је са њима?{S} Покрали лопови, покрали и појели.{S} Док не прође дуго, а комши 
ну, па најчешће и на вересију.{S} Кућни лопови сву као и кријумчари монополисаних артикли — они 
има из чије се средине једино рекрутују лопови.{S} Али није им давао што их жали, већ што стреп 
није заваравао он би открио многе тајне лоповске и разбојничке чете којима беше глава Марко.</p 
ари кад су са њима, а кад су сами још и лошије.</p> <p>„Дајте нам у зајам — на почек.{S} Повиш’ 
<p>Дође мрак, разне птице по ливадама и лугу певају своје песме — и жабе и попићи и скакавци са 
продужи Даница.</p> <p>То беше у једном лугу који се беше одео густом шумом.</p> <p>— Бежимо ов 
 спушташе.</p> <p>„До ђавола.{S} Кад је луд нека дућка.{S} Да је њему „дуга њива“ не би он ту д 
} Продужаваше Милан.</p> <p>— Ама ти си луд човек.{S} Зар није крива она, која се курва са ожењ 
е...</p> <p>„Шта је теби?{S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ја пристајем 
теби?{S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„Јесам луд — право велиш, кад ја пристајем да будем кмет, а на 
н умре му и ћерка.{S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном срећом и  
S} Запита један хајдук.</p> <p>— Она је луда.{S} Као да нам није сестра Бога јој њеног...{S} Ми 
ца што се окова!{S} Што пође за слепа и луда човека!!{S} Ама јес’ чуо!{S} Ако се не поделиш од  
/p> <p>„Није ти вајде то говорити ништа лудом народу.{S} Ми се морамо скоро поделити.{S} Не мож 
вајног Живана, и није га сматрала ни за луду дувана.</p> <p>„Јесте и то.{S} Али она је несрећни 
и она га не познаде.{S} Отерали су је у луду кућу и тамо је после кратког времена умрла.</p> <p 
и то вам не личи на њиве већ на леје за лук.{S} Неки посеје у јесен пшеницу или јечам — а остал 
 тора, ту нема ни леба, ни кромпира, ни лука, ни купуса, ни пасуља, ни конопље, ни лана, ни вин 
су, па узвикну „опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да с 
ости прост и наиван, а она до крајности лукава и препредена.</p> <p>Даница беше ванредно лепа,  
ост код ње су.</p> <p>Посреством својег лукавства и вештине, посреством много жена, девојака и  
 у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у варош 
повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у 
адремало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине  
ао страшна бујица са огромне врлети — а лупање срца могло се чути на 2—3 корака.{S} У томе слат 
S} Кад га виђе мртва у колима, стаде се лупати песницама у прси и чупати косу на глави кукајући 
вом комшији Миладину једном врло вештом лупежу.{S} Сад му беше настао тренутак да покуша изврше 
ним орозом у коме беше углављен кремен, лупи марка по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марк 
м месту — само с том разликом — што она лупи затијоком а дете је челом.{S} Ту се дуго чупараше  
м тела, и од куд да се треви, да Милица лупи својом главом о оно исто брвно и на оном истом мес 
ојаса.{S} Нави мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући озго и сама на њу са свом т 
а се претурише, а са њим Милан полеће и лупи самим теменом о суву и тврду земљу, и одатле се не 
смеш да лажеш?!{S} Продера се старији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам та 
отрча Милица носећи у рукама обраницу и лупи Стоју по глави коју обли крв. „Дошла си баш кад тр 
 у једног час у другог.{S} Онај старији лупи га грлићем своје пушке по врату тако снажно, да по 
а старија деца које је потрбушке пало и лупило о ивицу неког брвнета самим челом и беше обливен 
јете који рече да га је нашао негде где лута по планини.{S} Одведоше га у болницу не би ли прис 
ама преткане.{S} Оне ту остану вечито и лутају по помрчини.{S} За њих нема милости никад за ник 
Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рј 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ЛУТАЈУЋЕ ДУШЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ЗА ПОУКУ</p> <p>НАМЕЊЕН 
 <div type="titlepage"> <pb n="2" /> <p>ЛУТАЈУЋЕ ДУШЕ</p> <pb n="3" /> <pb n="4" /> </div> </fr 
е захраните хлебом отетим и украденим. „Лутајуће душе“ нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ва 
ш гора и грознија на оном свету“.{S} И „Лутајуће душе нека вам буду вођ и пратилац кроз цео ваш 
очи разума, да са њима видиш како ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међу собом сатиру.{S} Кад 
шта.{S} Живим а не осећам.{S} Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Тво 
као свако пашче“.</p> <p>Док ово изређа луч се угаси.</p> <p>Она се подвуче крај њега под губер 
доше сви на спавање.{S} Живан узе зубљу луча па оде и он у зграду (вајат) за њим дође и Даница. 
 <p>Дође и мрак.{S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држ 
 тихо и лагано.</p> <p>Кад дође у једну лучицу, крај једне реке која је врло бујна при каквом п 
епо од тебе Иване — што сви нанијо таку љагу на част моје сестре и моје куће, кад она то није з 
вађи и кавзи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S} Примети Милутин.< 
 једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па се унесе тебе у очи и рума као сваки џора (крма 
ојо“ отпоче Марко. „Остани планинка још љетос, па ћемо се трпети како тако“.</p> <p>„Ја пристај 
 она то не заслужује, али ипак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети.</p 
 зубуна. „Нека их.{S} Нек је кошта њена љубав што је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оно 
вору, у цртама лица читала се неизмерна љубав и помирљивост.{S} Њега није нико могао убедити, ј 
свима животињама које раде саме за себе љубав — милину и <pb n="13" /> задовољство.{S} Па кога  
ди.{S} Оружје ваше против њих нека буде љубав и доброчинство._</p> <p>„Ако све изделите, бићете 
</p> <p>— Али то се не зове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p> <p 
p>— да обљуби ову Даринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љ 
воли једни.{S} Оћете да се растопите од љубави као грудве снега од топлоте — викну Даница прибл 
ваким ћу лепо да живим у пријатељству и љубави.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам с 
да је и она овако млада знала за пламен љубави који често загрева срца у младежи, али строгост  
ру Марко потплати неке пијанице и своје љубавнике да Петронија мало ошину.{S} Што они и учинише 
 и неће њега рода његова.{S} Мајка њега љуби — слатко моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га ма 
ову, и кад дођоше коне на бабине — Иван љуби и Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — 
ра је да хвата децу својих кона — да их љуби и грли.{S} А кад нико не види — она им и сису свој 
ном Ивану.{S} Од то доба још више су се љубили и једно за другим боловали, али је све то било у 
в као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно ве 
а клекну код детета и стаде га грлити и љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди са  
жи га.</p> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај пукет сав 
заладку засијаше као лабудови и поче их љубити.{S} Дара не беше у стању да се брани, већ је сам 
 воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љубљења оног пукета.</p> <p>— Те још како.{S} Само да с 
тра он пошто се опремише сви, позва све људе и њихове жене у кућу да виде до кога је кривица, д 
p> <p>Велика позорја ћутећки науче више људе од најпризнатијих говорника и реформатора на речи  
> <p>Ове речи Милорадове ућуткаше све и људе и жене, који поражени удаљише се сви куд које.{S}  
вези са бедом и невољом.{S} Беда нагони људе у крађу, а крађа на робију.{S} Робија опет рађа ха 
 те пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као так 
ете пуки сиромаси.{S} Сиромаштво нагони људе у беду, а беда у преступе и злочинства.{S} Као так 
 да се копа.{S} Усљед овога самци људи, људи без задруге губе много.{S} К томе треба додати — д 
ојединца то је обратно.{S} Где рађаху 9 људи и девет жена, требало је једна ватра, један лонац, 
дије држе повећи број паса.{S} А то су: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лопови, који 
ица сиротињу.{S} Ово се зову пороци.{S} Људи наклоњени пијанству и нераду, хрђави су — али ко ј 
о трпе, док не умре природном смрћу.{S} Људи, који се причесте грехом, тога часа помрачи им раз 
 и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је курвар 
 рана јутра почеше крстарити преко села људи и жене, обучени у лепо празнично одело, пешке и са 
 ја сам својом руком купио и платио, од људи који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја  
имедбе падале су и киптеле од жена и од људи у један час и у једно исто време, тако — да се рет 
г“.{S} Тај обрт, тај „левокруг“ не чине људи, већ судбина и време.{S} Ако икад, сада је настало 
езу?</p> <p>„Ја немам.</p> <p>„Немој те људи кумим вас Богом сеирити моме.{S} Ви сте накастили  
ама,“</p> <p>„Ах, немојте њега, ако сте људи, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми 
</p> <pb n="71" /> <p>„Па шта ћеш, хоће људи да заједу надничару и раднику, па од тога да се об 
 више и нема сво испребијала; те у вече људи дочепали пушке, ножеве и сикире — те умало није би 
два их раздвојише.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и кад видеше улицу попрскану крвљу пренера 
у и леже у кревет.</p> <p>У вече дођоше људи са рада и дознадоше за учињену штету, осуђиваху св 
: људи имућни, који стрепе од лопова, и људи лопови, који се боје од свакога.{S} Ови лопови — д 
тине, посреством много жена, девојака и људи трудио је се Иван</p> <p>— да обљуби ову Даринку — 
ног ђубрета тада би добро било и сви би људи подједнако имали.{S} Али кад није тако, ми се на о 
еца су видела где изађоше из зграде ови људи — и пођоше право у њу.{S} Кад имадоше шта и видети 
 <p>„Па тако је добро“.{S} Повикаше сви људи.</p> <p>Стоја устаде и отпоче врло одмереним тоном 
ови човечији састав човека, тако су сви људи састав света.{S} Има на човеку удова <pb n="129" / 
ари.</p> <p>„Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него 
 ко златну јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели доктора те издао уверење да је дете вр 
раде за услуге ваше...{S} Сви ови бедни људи одрекоше се мотике и плуга, а издржавају себе и св 
има мирним и простодушним.{S} Ови мирни људи окуражавали су га својом равнодушношћу — и сад је  
} Гвозден пијанству и т. д.{S} Инокосни људи у великом су пријатељству и тесној вези са бедом и 
 се види како страдају самци и инокосни људи.{S} На начин овде изложени Перовићи сви јако осиро 
 проклета ракијо.{S} Доста ли си срећни људи унесрећила; часних осрамотила, богатих осиромашила 
храна и пиће.{S} Овим поступком, имућни људи нагоне сиромахе да се са свим одрекну рада — па да 
оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци људи, људи без задруге губе много.{S} К томе треба дода 
г треба да будемо у месту.</p> <p>„Авај људи!{S} Што ћемо се сада оштетити.{S} Шива ће трајати  
био спремљен — али не испаде онако како људи желе већ како судбина донесе.</p> <p>Марко окаракт 
лим очима.</p> <p>— Нисам ја крив, тако људи наредише и сковаше ми несрећу, за коју ми више пут 
ахата дође комшија Лазар и још неколико људи и жена те ону децу стишаше.{S} Беху обоје мртви.</ 
а пошто прође година дана.{S} Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову с 
p>Лакше беше издржавати 1 кућу са девет људи, но са једним или ниједним.{S} Два јарма добрих во 
</p> <p>Од страха његовог, давали су му људи што је год затражио, и то нису тражили никад да им 
томе да попушта земљу према намножавању људи — и на место снега, да падне сваке године по један 
} Нека га, нека га, нека иде.{S} Ови су људи добри, неће они ђетету ништа учинити.{S} А ми ћемо 
а.</p> <p>„Чувајте се од злих и хрђавих људи.{S} Оружје ваше против њих нека буде љубав и добро 
грађен и ту ограду издржаваху 9 снажних људи.{S} Сада и наоколо, и попреко и уздуж испреграђива 
е ми подјелили.{S} Нас девет пунољетних људи и девет жена били смо у једној кући.{S} По мало се 
аквих се ретко може видети код самртних људи.</p> <p>Он је на основу свог стеченог искуства нап 
p> <p>И отпоче крађа и расипање.</p> <p>Људи, који терају какав мал на пијаце и тамо их продају 
ене се сваки дан свађају и туку.</p> <p>Људи то забашуравају и боје се деобе као живе ватре, је 
лачу. „Стево злато моје.{S} Иди са овим људима слободно.{S} Ово су ујаци твоји, ти њи ниси пре  
је крива она, која се курва са ожењеним људима и свађа их са женама?{S} Ја би пре њему опростио 
огима починио силну неправду а нарочито људима мирним и простодушним.{S} Ови мирни људи окуража 
</p> <p>Али проклето себичњаштво везује људма очи и наводи их на танак лед.{S} Гура их у очигле 
тва.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма и отрпеће те велика искушења и мучења док сте на  
тва.{S} Као такви бићете мрски и Богу и људма, и отрпићете велика искушења и мучења док сте на  
> <p>Опасно је свако дјелање са опасним људма.</p> <p>Петроније Чилаш, један од најопаснијих ло 
а.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а не природни закон произведе — она је света за  
ного различитих делова, тако су и умови људски различити.{S} Као што су сви делови човечији сас 
Ако икад, сада је настало време да се у људски живот примене оне свете речи мученика Христа кој 
ова који се узајамно помажу и одржавају људски живот.{S} Н. пр. стомак хоће хране и то захтева  
нов су свима незгодама које податкивају људски живот.{S} У великом раду, у непрекидној журби, ч 
и избегне казне за своја дела од закона људских, па мисли да ће тако избећи и казне Божије.</p> 
Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе људско.{S} И ови јадници нерадници — имају подједнака п 
S} У прилог овоме, и велики ђеније рода људског Исус Христос рекао је: „Што год вежете на земљи 
зубима подгриза срећу и благостање роду људском.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чедомир 
бичњаштво је највећи противник напретку људском“.</p> <p>Тако се јадаше Милорад своме учитељу к 
 што им треба, и ни на снагу сточну, ни људску ни на спрему и алате није се чекало ни дангубило 
о и само певају и веселе се.{S} О бедно људство, кад ћеш и ти дахнути духом ових безазлених ств 
ша — па села крај њега на прочељу те га љуља и пева му нешто.{S} Дара само чини изнет:{S} Одлив 
 чврсте — као год јаје кувано кад му се љуска скине.{S} Па сисице несретне као јабучице — ама п 
 још боље на курјака.{S} Био је гневан, љут, напрасит и брз.{S} Волео је да се туче са сваким,  
!{S} Одговори она.</p> <p>„Шта ћемо сад љута гујо?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде не могу у 
ераше сви, а Даница не хте.{S} Нешто је љута.{S} По вечери одоше сви на спавање.{S} Живан узе з 
и долази у собу плачући.{S} Мајка нешто љута на себе или на другога муне га, ћушне га, шине га  
внику кафу и воду — са једним стаклетом љуте ракије па оде — они почеше пити разговарајући се.< 
а сутра до подне донесе 200 дуката код „љуте круне“ ако то не учини убиће му дете и све кућане  
сутра око пола дана по једној жени код „љуте крушке“ и ту ћеш примити дете.“ За овим ухвати Сте 
ем патоку — те да ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати своје вочиће — па не но 
дин шапућим гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S} За овим на све стране провирише кроз <pb n=" 
дан запита „шта ти је снашо“ она у оној љутини и забуни викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} Док  
м бујном телу и бељаше као снег, отпоче љутито и набусито повезујући своју црну као „зифт“ косу 
ом здравише.</p> <p>За овим кмет отпоче љутито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш ли ти да платиш порез 
} То би баш право било“!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„Можете како оћете!{S} Али ја нећу више  
ту, па иди те се спремај.{S} Викну отац љутито.</p> <p>— Али ја нећу!</p> <p>— Зар смеш да гово 
} Усљед чега се он јако разљути и у тој љутњи дође својој кући, узме пибодову пушку и опет се в 
расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено. <pb n="41" /> Изјутра он пошто се опре 
и.{S} Целе зиме детлићи, жуње и пузавци љуште им кору и сладе се разним црвима и инсектима.{S}  
ју га, кад је истеро нову лозу од 20 с. м. којих половину изломи прашином, сувим трскама од кор 
им се наврши 2 месеца они се процепе, 4 м. нови их окрпљене, тако и све остало.{S} Овди се саме 
on" /> <p>Ето драги читаоче.{S} Ја вам, ма и површно описао овај жалосни и грозни случај, који  
ирише, нити се тужише која за убоје.{S} Ма да је кавга, свађа пакост, клевета мржња и злоба уве 
обну лепоту оне танке и беле кошуље.{S} Ма да је било топло време, али он се задрктаваше, нека  
би ову Даринку — овог анђела љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љубави који  
деце.{S} Нису се много ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто продали од главног, али опет има 
о одело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла  
 Милан остадоше у старој кући заједно — ма да и њино имање зна се чије је и које.{S} А остали с 
 мртвима а анђели живима.</p> <p>Смрт — ма и зликовца — кад је људски а не природни закон произ 
миљка код ње говорила — како би учинила ма с ким обљубу — само кад би знала да би јој то помогл 
показује одвратност према непоштењу, па ма то чинио његов једини син.</p> <p>Милорад оста без с 
се неће другом оженити до Даринком — па ма га то главе стало.</p> <p>Једног јесењег празничног  
} Ја ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако говораше кроз плач и ј 
издржавао кривоклеством.{S} Ко је год и ма за шта као кривац стајао пред судом — њега је Чедоми 
љени него побеђени.</p> <p>Кад му млађи ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и грди  
 коресподенцију са већином њих и радити ма какав рад, не може се никако проћи а да се неко не н 
 старци и старице, па и младићи који су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог страшила — од месец 
 свиње, што сву тобож покрадене.</p> <p>Ма да се све ово ради тајно и невиђено, али се опет уђе 
 овршена на време већ чекати кишовиту и магловиту јесен — док све миши појели, закисло и иструл 
и речи прозборити.{S} Његове су очи као магнетна сила правиле ужасно врење у њиховим мозговима, 
тој свађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слуша 
а ми боље кућу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како да учиним неправду, како да је отерам  
n" /> <p>Освану недеља, скоро при концу маја.{S} Дан ведар и чист као огледало.{S} Од рана јутр 
е.{S} Он је пошо.{S} Он ће ићи у школу, мајка ће њему купити чантрицу и књижицу па да чита и т. 
 њега мајка и неће њега рода његова.{S} Мајка њега љуби — слатко моје.{S} Ене задремало ми, чек 
добро озебе и долази у собу плачући.{S} Мајка нешто љута на себе или на другога муне га, ћушне  
ослабио, бојим се да не умрем скоро.{S} Мајка ти је стара не може више да пере и одева а сестра 
 моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лул 
 (пљеска руком по јастуку) тако била га мајка.{S} Немој <pb n="114" /> плакати злато моје, неће 
="114" /> плакати злато моје, неће њега мајка и неће њега рода његова.{S} Мајка њега љуби — сла 
то се све потроши и развуче се.{S} Моја мајка музла је сама пет оваца, са тим мрсила сву кућу п 
а у име Бога нећеш се кајати.{S} Повика мајка чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се  
е у богате куће.</p> <p>Милоша је узела мајка Даринчина, давши га у школу — за тим и гимназију  
а да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка послушати —- али ја ’хоћу, — да ми напред купиш ј 
рни стопарци били су сузе свију њих кад мајка паде преко сва три гроба у којима јој беше поломљ 
лу, спавај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему ће купити аљинице ко што варошчад н 
е за онаким голубом!</p> <p>— Па што је мајка не да?{S} Она није мала.</p> <p>— Право велиш.{S} 
 Да узмеш онако пиле.{S} Још три године мајка је не да — рече Даница смешећи се.</p> <p>— И шес 
 и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка</p> <p>— Сва добра ни у чем не лежу.{S} А што је  
 преварио.{S} Девојка је као анђео рече мајка.</p> <p>— Ала знаш и ти.{S} Та она је болесна.{S} 
је ни полугодишњицу дао своме оцу — а и мајка му умре после шесто-дневног боловања.{S} Он оста  
а чија је?{S} Повикаше радознало Иван и мајка му.</p> <p>— Милоша Мартића сестра.</p> <p>— Ја ј 
коме послу вична и досетљива.{S} Отац и мајка осећали су се срећни — што су тако чељаде умели с 
.</p> <p>— Коју то!?{S} Повикаше отац и мајка.</p> <p>— Ја хоћу Даринку Сретенову.</p> <p>— Ха, 
о је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека побегне.</p> <p>— Ја ћу радити ш 
{S} Сви су жалили, кукали и плакали али мајка највише.{S} И дан и ноћ кука.{S} хоће да излуди.< 
 нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l> <l>Мучил 
 Стоја постаде деци својој више маћа но мајка.{S} Поред тога што их није гледала како треба, ни 
омљено цвеће,</l> <l>Озов те се кад вас мајка зове.</l> <l>Да вас питам, јесте л’ се навикли,</ 
а и ми знамо у шта си се загледао? опет мајка.</p> <p>— Она није из овог села, већ из Г...</p>  
зареко треба и да је узме — упаде у реч мајка.</p> <p>— Зар он зна шта ваља. — Он воли неку кој 
 благостању, а сиромаштина и инокоштина мајке су које рађају сва зла и неваљалства.</p> <p>Да л 
рца у младежи, али строгост њеног оца и мајке чинили су те је она увек крила своје погледе од м 
зме Савку ћерку једног сиромашног оца и мајке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се п 
изудара.{S} У оном гњеву он би ударио и мајку своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохв 
 отправљам ту дужност, прво за покојном мајом (Јешином женом) па после и сама.{S} А ево из чега 
ти као хармонија разних тица и попића у мајском вечеру.{S} Две чутуре једнако иду од руке до ру 
ине.{S} Причају, кад је ову воду правио мајстори су га понудили — да урежу, у камен његово име  
све, оживело све — све се радује дивном мају.</p> <p>Први дан цео свет обукао се у најлепше пра 
о раширило ручице.{S} Оди, оди на крила мајци — опа...{S} О, о, о, слатко ли је.{S} Он је пошо. 
ти да донесе ракије им вина — и да каже мајци колико треба спремити кашика и виљушака — па и ве 
у не би ли присуством његовим повратили мајци свест — али она га не познаде.{S} Отерали су је у 
спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо мајци.{S} Кад оде мајка у варош, њему ће купити аљинице 
о сукњи крајем од конопца.{S} Ала синко мајчин ја ти нећу опростити ако будем жива?{S} Плакаше  
Ти си им’о жена пуну кућу.{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш ми <pb n="29" /> ни ти више ж 
асипање.</p> <p>Људи, који терају какав мал на пијаце и тамо их продају — један део узетог новц 
метну кавгу?“</p> <p>„Газдарица Стоја у мал’ није све побила.{S} Кажу била је трештена пијана“. 
адрема — те да крава не учини штету.{S} Мала Милунка помогла Дари окупати Пуру-Милоша — па села 
 пази каке су му очице, па мали носић — мала устанца, почело ми баурати (пузити) чекај да га пр 
им радом поделе.</p> <p>Овај корак, ова мала измена у кући Перевића постала је врло важна полаз 
<p>— Па што је мајка не да?{S} Она није мала.</p> <p>— Право велиш.{S} Јагње је за клање па и а 
и под надницу која је до душе сиротна и мала, он вазда чека стоку у својој башти коју чувају ма 
а чека стоку у својој башти коју чувају мала и нејака дечица оних очева који сами копају или ко 
више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p> <p>Иван ћути и стидљиво гледа пред-а се.</p>  
вни ора, лешника, јабука и крушака, има мале ђеце — па ћеш са њима да се играш и да се упознаш. 
н је само гледао преда се.</p> <p>После мале почивке Мића отпоче.</p> <p>— Нисам те Иване виђо  
адруга.{S} Пуна волујска кога возаше се мале деце.{S} Вук се здрави са њима и прође, а брзо и н 
дара овај пукетић цвећа — извадив га из мале торбице што јој о руци висаше и пружи га.</p> <p>О 
мучаху, и нико те ноћи не склопи очи до мале деце.{S} Ружица, никако не седа на земљу већ само  
а, док из те двоколице писну танак глас мале трубице.{S} То је био писмоноша, поштар — суруџија 
е хрђава брига води о чувању и неговању мале деце; али то не шкоди толико, као знатне промене к 
овезујући своју црну као „зифт“ косу на маленој и округлој глави неком са златом поткићеном мар 
далеко, поздравише се и растадоше се, а мали Милош испрати их својом чудноватом песмом.{S} И то 
Викну млађи.</p> <p>Овај узе иза силава мали ножић оштар са обе стране и поче са недара већи ко 
мали пистићи, пази каке су му очице, па мали носић — мала устанца, почело ми баурати (пузити) ч 
а ко свилена, па каке су му ручице — па мали пистићи, пази каке су му очице, па мали носић — ма 
 дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде мали!{S} Али ако заплачеш, одлетеће ти главица као врап 
о сред чела.{S} У исти мах зрно удари у мали стаклени прозорчић — па одатле у дувар пролетив кр 
ојој се беху усмуцале две три квочке са малим пилићима, и док изађе на врата она згази 2—3 пиле 
оделити.{S} Они тучу све оне, али њу ни малим прстом не смеју — дохватити.{S} Какву чудну браћу 
узгред олакша својој сестри (од стрица) мало измета (посла).{S} Ова курјачица Даница знала је т 
свежа, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морал 
 његове постеље.{S} Све мушко и женско, мало им велико стајало је крај њега.</p> <p>„Драга децо 
Марта па је мало ослабио. <pb n="17" /> Мало он вели, али то старом и за гроб спремном човеку м 
икује се момчад да дођу на комишање.{S} Мало по мало искупи се група народа око гомиле поседа с 
ватовима.{S} А како је дошо са робије — мало вештије хара и краде — ваљда се тамо научио.{S} Фе 
мучио око нас?{S} Поче Вук синовац му — мало њежним тоном, и питање његово изазва покрет код св 
те.{S} Повика Иван пренеражен.</p> <p>— Мало парица, повика први.</p> <pb n="130" /> <p>— Он Бо 
ом разговору дуго и тако заспа.{S} Сава мало, и усни чудан сан.{S} Чисто и бристро он усну као  
пијанице и своје љубавнике да Петронија мало ошину.{S} Што они и учинише.{S} Доцније се они пок 
нара и мете на софру.{S} Док се заплака мало дете у фајату — на кога он беше и заборавио.{S} Он 
аше вође.{S} Пуштих ји из затвора, нека мало пасу, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало л 
 па је било свакад добро.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нема места чуђењу.{S} Незнање рађа н 
ц кроз цео ваш земни живот.</p> <p>Јеша мало застаде кад ово изрече и затражи воде.{S} Они му д 
в био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало ослабио. <pb n="17" /> Мало он вели, али то старом 
своју а некмо ли жену Перунику. — Њу је мало дохватио врхом од конопца па му је умакла у помрчи 
у свог исписника па се онако преко воље мало осмену и одазва се овим речима.</p> <p>„Изволте!{S 
д турим ђетињу кошуљицу на вериге да се мало сушне и нека зинат обали у ватру те изгоре, ђеца н 
ити у пласје, и тек што преврнуше да се мало боље просуши и укупише један плас, грмљавина већ п 
ак да се морају делити.</p> <p>Савка се мало размисли и отпоче.</p> <p>„Па и поделите се.{S} Бо 
узе низ скоро наборано лице“.{S} Она се мало прибра и продужи.{S} Наша се кућа рачуна прва у це 
е пођоше кући да донесу пића.{S} Кад се мало удалише од гомиле и комишиоца оне почеше тих’ разг 
рка.{S} Викнуше деца.</p> <p>Милорад се мало разабра.</p> <pb n="92" /> <p>„Шта починисте до са 
о, рече Мића па се прекрсти и измаче се мало од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе 
оседаше и једоше, пише и разговараше се мало веселије но пређе — али и о другим стварима.</p> < 
ави цигару па је даде Ивану.{S} Иван се мало прибро и изведрио узе кутију и зави цигару.{S} Мић 
е за толико?</p> <p>— Ада, задржасмо се мало код куће.{S} Ја помогох мало сестри приставити веч 
са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене н 
у огњу.{S} Скупи се цело село и плакаше мало и велико.{S} Милорад сахрани <pb n="76" /> свог ро 
 воловима, а кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио густ  
е предузимљивости стидело се и велико и мало.{S} Од његова карактера све је дрхтало.{S} У његов 
евом руком а десном око појаса.{S} Нави мало лево и десно, па је лупи о тврду земљу падајући оз 
села до саме планине, и он тамо направи мало кућице, која више личи на трап но на кућу.{S} О пр 
S} У тај мах и на друга врата уђе други мало постарији човек, обучен као први, и обојица викнуш 
рело.</p> <pb n="78" /> <p>„Ви сте ишли мало са децом у шетњу — учо?!{S} Отпоче Милорад.</p> <p 
а кошаре.{S} Станови никакви а хране ни мало, па откуда ће то ваљати и одговарати својим циљеви 
амо деце већ свију животиња, која се ни мало не обзире на време и непогоде.{S} Ако је снег, дет 
ужа јој и децу, и муж иде на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се привређу 
 око ове „Хајдучије“ гледај те ми учини мало места или за потајника, или за жандарма или пандур 
е обесио ко гаће о плоту?{S} Шини, шини мало из раменица!{S} Гле остаде на риби?!{S} Ала је смо 
ову жалосну мисао: „Није гр’ота одасути мало ономе коме се прелива“, и тако се одаде крађи.{S}  
 осу плакати кроз непрекидно јецање као мало дете.</p> <p>„Дакле све је пропало.“ Прошапта Мило 
домаћица Стана, за којом он плакаше као мало дете и говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљ 
м но речима.</p> <p>Гледајте, да за ово мало времена док живите на земљи удостојите се за живот 
 овај начин остају инокосници и без ово мало стоке и почну опадати у свима гранама.{S} Где нема 
 кад се подели на 9 части изгледа много мало.{S} Дође им по 20 оваца по пет шест свиња — неком  
, а плаћа као милостињу убогима.{S} Ако мало задоцниш, одбије ти грош, или те не прима никако.{ 
ва немарност код ње — јер он је са врло мало муке придобијао многе жене и девојке, а она се не  
 у сваку стопу.</p> <p>Вук је овде врло мало говорио, већ је кројио планове — како ће једног ве 
нички чим достигнеш, а твоју женку само мало окреса по сукњи крајем од конопца.{S} Ала синко ма 
евет жена били смо у једној кући.{S} По мало се радило, а имало се свега доста.{S} Нико није зн 
драва, млада и снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до велике свађе и ларме, и морали су сви 
 момчад да дођу на комишање.{S} Мало по мало искупи се група народа око гомиле поседа све и поч 
а, а кола закркташе као банда и мало по мало он се изгуби у даљину коју беше увио густ и црн мр 
 он говорио крадљивцима.</p> <p>Мало по мало, крадљивци стекоше веру у њему, и увек су му се ис 
ног, али опет имађаху доста и држаху по мало стоке од свију врста.{S} Они су били и дужни прили 
о у недостатку ћерамиде — па је ту мето мало ђубрета од кровине или сламе.{S} Нема свињама свињ 
вића газде?“ Отпоче Јана.</p> <p>„Нешто мало.“ Одговори Ђука.</p> <p>„Јес’ истина, истукли су с 
а по свом обичају и наоружао се и отишо мало код зета и сестре.</p> <p>Први га Иван виђе, и ист 
узи разболи 1 мушки члан остали убрзају мало рад и надокнађавају његову дангубу.{S} Ако се жена 
а коњу са још 2 надничара те нека зовну мало <pb n="73" /> мобе — какве ђечурлије — и нека оком 
, и тек што уђе у кућу да турим у ватру мало леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Ост 
роси киша — он дође у једну кошару и ту мало поужина.{S} Кошара је била до ограде око које опас 
вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их после убити.{S} А ви сви треба  
држасмо се мало код куће.{S} Ја помогох мало сестри приставити вечеру.{S} Она јадна на живој је 
 Тако је он говорио крадљивцима.</p> <p>Мало по мало, крадљивци стекоше веру у њему, и увек су  
 обоје песницама и шамарима, па и самог малог рањеника.{S} У тај мах дотрча Милица носећи у рук 
он се трже и одвоји своје очи са једног малог црвеног човечуљка који се погађаше са надничарима 
 врати, и њено двоје деце нађе код оног малог рањеника, па да би тиме ублажила своју кривицу <p 
му је све пристојно одговарао.{S} После малог ћутања отац отпоче.</p> <p>— Иване, ја сам казао  
кве дроњке па их савија и повија у виду малог детета и одмах их припаја и притискује на груди.{ 
а.{S} Сваки члан његове породице пуно-и малолетан имао је своје дужности које је тачно вршио, и 
о једна пара тебе Даринка, а једна оном малом што плаче.“ За тим извади кутију и зави цигару па 
 кожу са овце, за тим извади иза силава малу гвоздену кукачицу те закучи за усијане вериге и по 
то што су били у свађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали, како су Перов 
у и дете код себе — и смести их у једну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} М 
.{S} Водио сам децу у планину, тамо код манастира и друге неке историске знакове показивао им.< 
та са тим знаковима.{S} У њој има неких манастира, градина, црквина, шанчева и т. д.</p> <p>„Је 
 Перовићка <pb n="117" /> сведок, Обрен Мандић проузроковач кривице, Стојан Поповић, Илија Дуњи 
, како су видели и лично познали Обрена Мандића — кад је изашао из вајата Ивановог и побего држ 
нала — да је извршила обљубу са Обреном Мандићем.</p> <p>— Станија се закле, како је Цмиљка код 
одал, свиреп и.т.д.{S} Једном речи: све мане а ни једна врлина.{S} На сваком скупу, на сабору,  
па само грабу и он и она“.</p> <p>„Море мани!{S} Чудим се оној Даници како их трпи — а оне су д 
ла Даница, па и остале њене јетрве нека мање нека више; и долазило се често до деобе, али Јешин 
уку нађоше један свежањ хартија, али од мање и никакве вредности.{S} Миладин је развијао а Вук  
је живе, док сопственици који себи раде мање гледају на удобности, а труде се да што више произ 
а би обадве довео у кућу и био би им не мање него роб.“ Хтео је отићи и у виноград, али кад му  
натна надница, 2. журба у раду и давање мање одмора и 3. даје <pb n="81" /> им се хрђава храна  
 на рад без ни мало бриге.{S} У задрузи мање треба, а више се привређује, код појединца то је о 
 сам отац његов — па и он понова.{S} Ни мање ни <pb n="119" /> више — он је знао да ту цену мор 
и.{S} По сто дуката у злату увек, нисмо мање претрзали, а некада смо имали и по триста.{S} Дана 
ни.{S} Они се свима силама труде да што мање снаге утроше, а да што лепше и удобније живе, док  
ти заплећу ногу за ногу кад иду.</p> <p>Мање кошта умесити леб један за све и на једној ватри н 
арница радом својим.</p> <p>Ова разлика мањка, између сопственика, слугу и надничара, чини те с 
ају и за себе задрже га казав старешини мању количину или нижу цену.{S} Други опет, иду на вежб 
руглој глави неком са златом поткићеном марамицом.</p> <p>„Је ли ти“?!</p> <p>„Шта је!{S} Срете 
како их трпи — а оне су друге као свака марва“.</p> <p>„Ада друго!{S} Даница ће њих и поделити. 
ни онај Иван нити га дај Боже.{S} Он не мари ништа што је недеља и празник.{S} Ено га где обила 
ли сте ми ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се у сузама.</p> <p>„Џакале 
 секира.</p> <p>— Кад ћеш наопако ја не марим.</p> <p>— Несрећниче један —- како смеш рећи да о 
а да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији су — или као 
 месеца — ја ћу те одуставити“.</p> <p>„Мариш ја“.{S} Опет Живан.</p> <p>„Јес!{S} Право велиш.{ 
{S} Отпоче млађи.</p> <p>„Ја немам ниђе марјаша.</p> <p>„Зар смеш да лажеш?!{S} Продера се стар 
ко паде на земљу сав у крви обливен.{S} Марка однеше на поњави кући где је одмах умро.{S} А сва 
ој опасности.</p> <p>Сутон се повуче, а Марка и Ружице још нема.{S} Са великим нестрплењем изгл 
Марка.</p> <p>Петроније омрзе још већма Марка.</p> <p>Једном га потреви у пољу на путу.{S} Опсо 
му се исповеде претурив’ сву кривицу на Марка.</p> <p>Петроније омрзе још већма Марка.</p> <p>Ј 
рка него њега, а многи нису ни смели од Марка сведочити.</p> <p>Марко нађе 5 сведока који кад с 
ком, кмет Јанко (који прими кметство од Марка), општински викач и два одборника.</p> <p>Назваше 
.{S} Рече Ружица и спреми се па оде код Марка, а одатле обоје у окр. варош.</p> <milestone unit 
му болове не погорша.</p> <p>„Отиди код Марка, њему само кажи више ником па и ти са њим иди, и  
ена.{S} То је та потпора била — која је Марка усрећавала.{S} Али она није тако корисна колико у 
судбину њиховог бившег кућнег старешине Марка и његова сина Ивана.</p> <p>И Марко је испродавао 
сунце одскочи на ручковиште, а Ружице и Марка још нема.</p> <p>Стиже и подне.{S} Искуца и после 
сведок виђе, и оде у полицију те оптужи Марка за покушај убиства са ватреним оружјем.</p> <p>Су 
едока његових, који се више нису бојали Марка.</p> <p>Марко је многима починио силну неправду а 
 сведоче у позајмицу, али су сви волели Марка него њега, а многи нису ни смели од Марка сведочи 
розом у коме беше углављен кремен, лупи марка по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се  
и не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који је био више пута и кмет крију крад 
ше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Марка најстаријег синовца свог судовима и властима, на  
арко, Ружица не беше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} Викнуше деца.</p> <p>Милорад се мало разабра. 
ког пића ободе свог вранчића те дође до Марка, одмах слеће с коња и извади своју пећанку (кубур 
н унук му — а најстарији син синовца му Марка — који беше у 12 год, и учаше III разр. ос. школе 
еколико пута састајала четири Перовића, Марко кмет, Вук хајдук, Гвозден јатак и Милутин потајни 
о толико.</p> <p>Пошто се искупише сви, Марко запита.</p> <p>„Шта је било вама?{S} Што ви ти, В 
 са ватреним оружјем.</p> <p>Сутра дан, Марко долази са лекарском сведоџбом и оптужује код поли 
кућа рачуна прва у целој капетанији!{S} Марко је кућни старешина и скоро сваки дан иде на позив 
тву.</p> <p>Једног пролећног вечера.{S} Марко позва све чланове своје породице и поче овакав ра 
у га штапом по глави, кога обли крв.{S} Марко потрже револвер, али му га овај оте и добро га ис 
subSection" /> <p>Беше у очи недеље.{S} Марко био у вароши — па рано дошо.{S} Сео у кућу на тро 
вала на другом је месту губила више.{S} Марко је куповао сукнено одело па и лети и зими њиме пр 
метовој кући па се двоумећи вратише.{S} Марко, као кућни старешина требао је то још увече да ра 
ети.{S} Па знате какви су то дугови.{S} Марко је знао коме је у последње време давао повеће сум 
ви јако осиромашише.{S} Но нису сви.{S} Марко стоји на главном, а Јешини синови Милорад и Мила  
чињени у задрузи па у њој и плаћени.{S} Марко се закле и користи сам себе са хиљаду динара.</p> 
елове и опет имали су са чим радити.{S} Марко пак, наплати се добро за своје старјество 1000 ди 
ио опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко спреми два коња у штали назоби их и изведе пред к 
по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му <pb n="112" /> поможе дизгин к 
и отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Марко скочи тражити свећу кукајући што га грло доноси.{ 
, да она сад има 200 дуката у злату.{S} Марко кућни старешина, код њега кеса и новци па само гр 
ше:{S} Милорад и Милан.{S} Синоваца:{S} Марко, Чедомир, Петар, Гвозден, Милутин, Вук и Живан.</ 
 устаде, оде у вајат те се опреми.{S} А Марко је био опремљен — јер је дошо из вароши.{S} Марко 
ке и разбојничке чете којима беше глава Марко.</p> <p>Но сведоци не порекоше ништа.{S} Заклеше  
х нису их имали.{S} Место готова новаца Марко показа дуга 1000, динара за који се мораде заклет 
а правди Бога.</p> <pb n="97" /> <p>Кад Марко дође у вече кући запита га Стоја, његова жена:</p 
 напунили се вашки као шипа.</p> <p>Кад Марко виђе ову ругобу на својој жени, себи и на деци ко 
кукаше крај његове постеље.</p> <p>Дође Марко, Ружица не беше с њим.</p> <p>„Ево Марка.{S} Викн 
инара.{S} Према томе мислило се — да је Марко и навео хајдуке на Милорада.</p> <milestone unit= 
огибе.{S} Овај траг хајдучки показао је Марко власти и ишо је на то да погине — харамбаша, па д 
ња и објашнења остаде све онако како је Марко први пут предложио.</p> <p>И тако се радило.{S} Р 
подуже ћутање.</p> <p>„Ти Стојо“ отпоче Марко. „Остани планинка још љетос, па ћемо се трпети ка 
е паде, док Чилаш понови два ударца — и Марко паде на земљу сав у крви обливен.{S} Марка однеше 
е порекоше ништа.{S} Заклеше се и они и Марко на све што су навели, и Чилаш би осуђен 15 година 
 властима, на куповину и продају, јер и Марко беше увиђаван и свему вичан човек.</p> <pb n="7"  
ине Марка и његова сина Ивана.</p> <p>И Марко је испродавао нешто имања задржав најбољи део сво 
мао да плати неке огромне глобе.{S} Али Марко га научи те преведе имање на жену.{S} Он има земљ 
: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} Ти Марко <pb n="80" /> власт.{S} Ти Петре жандарм да чуваш 
.{S} Не може се више овако“.{S} Примети Марко јако забринут.</p> <pb n="44" /> <p>„То је лако у 
мо?</p> <p>„Полудела је“.{S} Ово изусти Марко па осу плакати кроз непрекидно јецање као мало де 
/p> <p>„Готово ништа“ дубоко уздахнувши Марко обриса зној са чела па настави.</p> <p>„Кад одосм 
отежава рад.{S} Пљусак све ближе.{S} Ај Марко.{S} Еј побратиме.{S} Потрче помози хоће да нам се 
од њих ни од детета.</p> <p>Четврти дан Марко доведе дјете који рече да га је нашао негде где л 
тког времена умрла.</p> <p>У саму јесен Марко је навео потеру на хајдуке који су били у некакво 
илутин Марковој кући па рече.</p> <p>„О Марко.</p> <p>„Чујем Милутине.</p> <p>„Мене се огади на 
ебало да се заобиђе истина, ту се морао Марко умешати, а где се он заузме, у победу не треба су 
ити!{S} То би баш право било“!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„Можете како оћете!{S} Али ја нећу 
лико места.{S} Једном на сеоском вашару Марко потплати неке пијанице и своје љубавнике да Петро 
ми пушку и муницију и пође у своју чету Марко га зовну на страну и дуго му нешто шапташе.{S} На 
х право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он брзо претрча пред њих и ухвати коња,  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Марко, најстарији задругар, узео је старешинство у свој 
адоше без крова, без игде ичега.</p> <p>Марко му даде колибу те у њој склони се за време — док  
 који се више нису бојали Марка.</p> <p>Марко је многима починио силну неправду а нарочито људи 
ди желе већ како судбина донесе.</p> <p>Марко окарактериса и себе и потајника Милутина код влас 
ису ни смели од Марка сведочити.</p> <p>Марко нађе 5 сведока који кад се испиташе власт ухапси  
прошао некуд по мраку са пушком.</p> <p>Марко се постарао и спремио сведоке око 12 да докажу ка 
тешко гвожђе ставив га у затвор.</p> <p>Марко га је научио —- да не призна ни за живу главу.</p 
ликим напрезањем:</p> <pb n="93" /> <p>„Марко, — буди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т 
еба!?{S} Слијепче један!{S} Ти си слуга Марков.{S} Он и његова женка све заклопили под свој кат 
 и дан кад се скупише силни сватови код Маркове куће и доведоше девојку, венчаше се па се разиђ 
ог блата, већ ено их право преко ливаде Маркове.{S} Кад их Марко виде.{S} Он брзо претрча пред  
во се може са правом применити на Ивана Марковог јединог сина.{S} Он је постао прави неваљалац. 
ије Чилаш издржа 2 год. робије по тужби Марковој и помилован дође кући.{S} Имање му беше сво ис 
 траварицама, и неком би од вајде — али Марковој и Стојиној деци не поможе ништа.{S} Умре једно 
порити.</p> <p>Једног дана дође Милутин Марковој кући па рече.</p> <p>„О Марко.</p> <p>„Чујем М 
о бити.{S} Многи би претресали питања о Марковој части и животу, али просто нису смели, он позн 
/p> <p>Овај Петроније свади се нешто се Марком због неких својих тајних рачуна и претио му је н 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Март.{S} То је чудовиште једно.{S} Сви старци и старице 
еху дуге.{S} Чисти понедељник 4. или 5. марта.{S} Година прошла добро родила — па цели месојеђа 
 док је здрав био.{S} Сада је тек у 1/3 Марта па је мало ослабио. <pb n="17" /> Мало он вели, а 
 коју плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} Марта се прими да пере рубље жандармима, као и то: плел 
х ће двије готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати ј 
ље и крца се камење.{S} Ређаше Ружица а Марта је прекиде:</p> <p>„И ти си казала да сам ја тури 
уњави дрхћу од тог страшила — од месеца Марта — јер он, као какав пастир одваја и пречишћа што  
lestone unit="subSection" /> <p>Петар и Марта имају једно дете мушко.{S} Они живе у врло скучен 
о крилима ношен жураше се својој доброј Марти и свом милом сину — да им саопшти њихову срећу и  
узор мученику Исусу Христу.</p> <p>Мића Мартић, најмлађи брат Цмиљчин, ваљда је заборавио — да  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мартић и његово друштво постадоше страшило светско.{S}  
нике да хвата на далеко чувеног хајдука Мартића и његово друштво.{S} Пошто прими пушку и муници 
вредно било — да поменемо „паре хајдука Мартића“ вашег брата?{S} Запита други хајдук.</p> <p>—  
ознало Иван и мајка му.</p> <p>— Милоша Мартића сестра.</p> <p>— Ја је не знам рече Иван.</p> < 
знаде све па и то дело да је посреством Мартића учинио који су му јатаковали.{S} У исто време к 
 Понјеше пушке и барута — и одоше право Мартића кући.</p> <p>Цмиљка, сестра Мартићева — беше ле 
аво Мартића кући.</p> <p>Цмиљка, сестра Мартићева — беше лепа девојка —- али опет није као Дари 
и ублажи кривица, и да се узме за главу Мартићеву 5000 дин.{S} Такав је план био спремљен — али 
роди мушко детенце ко златну јабуку.{S} Мартићи су ђаволи људи, они довели доктора те издао уве 
ук кажњен је смртном казном.{S} А браћа Мартићи осуђени на вечну робију.{S} Млађи је покушао да 
редовала.</p> <p>Свет је мислио, сад ће Мартићи повести парницу каква одавно није била.{S} Они  
 Богородица — неће ти помоћи.{S} Кад ти Мартићи назову добро вече, и кад ти пролију крв на твом 
 место дођоше у хапс његови први шураци Мартићи са својом сестром Цмиљком, па после остали Иван 
е на крају своје очигледне пропасти.{S} Мартићима је се задужио и сам отац његов — па и он поно 
а не могу, ја не смем умрети — док те с Мартићима не измирим — а други начин <pb n="110" /> нем 
ка (свог мужа) јер ће ме убити.</p> <p>„Марш одатле циганчино једна!{S} Море док те уватим иски 
има прогласила га за законог наследника масе пок. Ивана Перовића — поставив му стараоце на имаћ 
ају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, маст, сланину, вино, ракију. и т.д.{S} Па разна одела,  
зајма и наднице, жито, ракију, сланину, маст, кајмак и сир.{S} Све ове ствари које су узимали — 
 све под кључ.</p> <p>Сад се дало свима материјала — да кукају на старешину, на његову неправич 
, снажан и развијен потпуно и морално и материјално, при том здрав као срча, лак као дим, вреда 
ати једној жени да му изатке, купи деци материје и фланела те их обуче и преодену.</p> <p>Овим  
тку, ко ће вршити онај најсветији посао матерњи око своје миле дечице.</p> <p>Некад воћњак беше 
" /> <p>Стоја напушти све послове, па и матерњу негу и старање над децом својом.{S} Само ради у 
 је заспао помисли у себи:{S} Волови су матори и изучени, од ничега се неће поплашити, а ако гд 
 то доба Стоја постаде деци својој више маћа но мајка.{S} Поред тога што их није гледала како т 
о ја вам нисам била</l> <l>Јој снаго ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l>  
 у бакрач вреле воде, или у ватру, и на мах умрло.{S} На против то се у нашој кући није никад д 
кну — погоди га по сред чела.{S} У исти мах зрно удари у мали стаклени прозорчић — па одатле у  
пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара овај пукетић цвећа — извадив га из 
али назоби их и изведе пред кућу, у тај мах дође и Лазар са својим коњем.{S} Све готово и спрем 
ма, па и самог малог рањеника.{S} У тај мах дотрча Милица носећи у рукама обраницу и лупи Стоју 
сти и измаче се мало од софре.{S} У тај мах уђе Даринка у кућу и донесе најлепше везене чарапе  
ом у рукама држећи је на руци.{S} У тај мах и на друга врата уђе други мало постарији човек, об 
оваше се па у образ се пољубише — у тај мах изађе и његова сестра т. ј. назови сестра те се и о 
е, или живот — рече други.</p> <p>У тај мах наперише своје пушке један на Даринку, и повикаше п 
 и узгред припрема вечеру, док на један мах отворише се обоја врата и у кућу упадоше два наоруж 
чен као први, и обојица викнуше у један мах:</p> <p>„Пст!“ Милорад устаде спуштајући дете на зе 
p>Овим поступком, он одреши руке и даде маха свима својим задругарима да се свак за себе брине; 
јер беше невремно.{S} Вук имађаше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо карти и 
а њему.{S} Место рода одроњала се свака маховином и гљивама као псето које се почне лињати, а в 
води.{S} За несрећу моју — имање њихово махом је прешло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где 
/> ларма.{S} Што си подла и пакосна као мачка“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>Овакве и овом подобне 
у свима зградама.{S} Мој отац није имао мачку, али није имало ни мишева.{S} Мрва леба никад не  
зи.</p> <pb n="15" /> <p>Задруга је као машина, а чланови њени — то су саставни делови машине.{ 
еђам машине индустриске, кад и ви имате машине ратарске.{S} И воденица, и разбој, и плуг, све с 
 а чланови њени — то су саставни делови машине.{S} Нећу да вам ређам машине индустриске, кад и  
вни делови машине.{S} Нећу да вам ређам машине индустриске, кад и ви имате машине ратарске.{S}  
И воденица, и разбој, и плуг, све су то машине састављене из више делова.{S} Наместите воденицу 
се нико не одазва.{S} Они почеше палити машину и пипати око кола — док нагазише на човека.{S} П 
{S} Њихова јава личи на сан, а живот на машту.{S} Инокоштина ствара сиромаштину, а сиромаштина  
воју“.{S} Примети званичник чудећи се и машући главом у знак претње.{S} За тим додаде:</p> <p>„ 
е најслађа тварка на земљи; али никаква ме сила нити нужда на њ’ не би могла навести.{S} И као  
О ко га овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старост мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш нао 
о“:</p> <p>„Тиме сам натеро сваког — да ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p 
 се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори Стоја.</p> <p>„ 
есени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и мајка не даду она нека побе 
сама.{S} Па ти да се жалиш по селу и да ме брукаш, као што ви већ и чинила неколико пута.{S} Уп 
заповеда.{S} Сви сте ви скупа чинили да ме удостојавате са задовољством целог мог живота.{S} Ја 
ом сеирити моме.{S} Ви сте накастили да ме глобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као ч 
мажеш власт.{S} Ти Милутине потајник да ме хваташ.{S} Кукали сте како немате рада, како немате  
а радим као што сам некад могла; издала ме снага па и очњи вид.“ На ове речи скотрљаше јој се к 
дело и т. д.{S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и т 
а ти више нећу бити кмет од данас па ма ме стрељао овог часа.{S} Тако говораше кроз плач и јеца 
емој ме више мучити већ ето ти пушка па ме уби.</p> <pb n="122" /> <p>— Мислиш ли да ће ти смрт 
у место да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме није руководило, да ти одузмем време, док ову књижиц 
кад ја пристајем да будем кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и разре 
 по кући.</p> <p>„Кумим вас Богом убите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А децу, жене и слуге, 
p>„Кумим вас Богом убите ме.{S} Немојте ме тако мучити.{S} А децу, жене и слуге, немојте дирати 
ћу више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој слепац (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја зн 
ати оног зграновника (свог мужа) јер ће ме убити.</p> <p>„Марш одатле циганчино једна!{S} Море  
ино, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећа срећа и ра 
> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити км 
 иначе би био кажњен.</p> <p>„Ама казни ме са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} 
 кмет, а народ ме није изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о д 
е кошуље велећи му: „На овај грех ти си ме навео, прими крв ове деце и на своју душу“.{S} Ово с 
је изабро.{S} Ти си ме сам поставио, ти ме и разреши.</p> <p>„Ти си мор’о да будеш, иначе би би 
а нама вреди живот.{S} Молим те разреши ме...</p> <p>„Шта је теби?{S} Јеси л’ ти луд!!</p> <p>„ 
Молим те Мићо ко брата рођенога — немој ме за то питати.</p> <p>— Дужност ми налаже да те питам 
> <p>Молим те Мића по други пут — немој ме више мучити већ ето ти пушка па ме уби.</p> <pb n="1 
ца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у сузама.</p> <p> 
 али ја нисам ни речи рекла синоћ, а он ме удари певницом за врат, све ми свици полећеше испред 
 кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме  
ити) чекај да га придојим.{S} О, колико ме уједе, што се уједаш а, а, (пљеска руком по јастуку) 
 Да Бог да ти све поцркале.{S} Забољело ме нешто под ложичицом, па немогу да идем.{S} Потрчи, п 
— али ја је ни зашто нисам слушао, зато ме и остави овако рано и полетеше му сузе.{S} Сад се се 
ше се и он пође.</p> <p>„Сутра рано ето ме добри мој пријатељу.“</p> <p>„До виђења!</p> <p>„Сер 
ца.</p> <p>— Јој — ако нас трефи, нешто ме стра’.</p> <p>— Али то се не зове страх — већ љубав. 
миљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме јаду н 
 поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору ме — људи, жене — па и ђеца.{S} Иван је лола, Иван је к 
у хајдуке ја стрепим свако вече и страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па да хоће мене 
 — друге ће дати, а ти кад волиш ти ћеш ме чекати ваљда.</p> <p>— хоћу, хоћу!{S} Али морамо се  
.</p> <p>Његова је кућа уређена као сат меда.{S} Сваки члан његове породице пуно-и малолетан им 
S} За овим ухвати волове.{S} Стаде цика меденице на воловима, а кола закркташе као банда и мало 
ану начелнику право у главу.{S} Цикнуше меденице, дотрчаше жандарми и одвукоше је.</p> <p>„У ап 
но обвезника који беху пошли у команду, међу којима имађаше и Миланових комшија, који га познад 
аоружана човека.{S} То беху хајдуци.{S} Међу њима се водио овакав разговор.</p> <p>— Тако, дакл 
ао основ упоређивао савесну поделу рада међу члановима, већ се обично из околине гунђало и шапт 
одређена само једна жена — па опет нема међу њима ни једног који не производи ђецу...{S} Сад са 
цу у чаршији.{S} Главна несрећа била је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страст за пић 
ако ничу „Лутајуће душе“ и како се саме међу собом сатиру.{S} Кад то сазнаш: ти ћеш дуго и срећ 
 па и сви други знати када мене нестане међу вама.</p> <pb n="12" /> <p>Ова кућа није никад зат 
ш по једном чутуру с вином која стајаше међу <pb n="126" /> њима, поздравише се и одоше, хајдуц 
не којима је грех занат — и таке се они међу собом узајамно потуку и посатиру.{S} За ово треба  
ти кућом, а незадовољство поче извирати међу задругарима.{S} Ђаво баци камен спотицања у ову ср 
на, књижевника ни родољуба — опет за то међу њима нема злобе ни зависти — мржње ни пакости, сва 
{S} Једном га спази где стоји на пијацу међу гомилом надничара са мотиком на рамену, и чисто га 
 сме бити!{S} Повикаше неколико женских међу којима беше прва Даница.</p> <pb n="24" /> <p>„Нем 
ћани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене није увредио — и према томе опроштај је излишан.</ 
 ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је и онако омрзо живот“.{S} Говораше Ружица бришућ 
ио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право рече, она неће имати никад ђеце.{S} П 
ој се кући не зна ништа шта се ради.{S} Мене се чини да се ви задужујете изједна, у место да ув 
од кога.</p> <p>— Шта ти можеш чути.{S} Мене је то њезин отац причо’ а то се крије као змија но 
 је тај ђаво што ви га изабро.</p> <p>— Мене се чини да је анђео.</p> <p>— Па и да је анђео — д 
 у школу па нека се он дода чобанима, а мене ослободите од дужности планинке, јер ја имам посла 
оворник.</p> <p>„Ја би вас замолила, да мене од те дужности ослободите.{S} Шеснајест година има 
} То ћете ви, па и сви други знати када мене нестане међу вама.</p> <pb n="12" /> <p>Ова кућа н 
зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове јадне жене као на робији су 
>— Пита ли је ти — да л би она пошла за мене?</p> <pb n="100" /> <p>— Она никако не верује — да 
ј памет нека она још ове јесени пође за мене — јер бабо је рад да ме ожени; па ако јој отац и м 
позваше ме да идем са њима.{S} То је за мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогуће учи 
олим те.{S} Преклињем те.{S} Моли се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да 
ок рађаху они надницом, зарађиваху и за мене и за себе, ту истина нисмо добијали онолико колико 
ка удовичка.</p> <p>— Бога ти — зар она мене баш воли? отпоче Иван после дужег ћутања и љубљења 
 морам ја сам произвести, прво њима, па мене шта остане.{S} Док рађаху они надницом, зарађиваху 
 Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то признајем, али она ми неће никад имати порода. 
тра нека ми да од ње тапију — добиће од мене равни <hi>сто дуката</hi>“.{S} Рече Милорад.</p> < 
ш.{S} Ја нећу да чујем за тебе — иди од мене куда ти је драго“.</p> <p>— Па дела богати Иване — 
е.{S} Ја им признајем да су срећнији од мене, да боље живе него ја.{S} Ако немају, ни од кога и 
ајника.</p> <p>„Ако то буде, добићеш од мене добру напојницу.{S} И одиста сутра дан одоше обоји 
ку рече му гласно „свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми да разговарамо о некоме важном послу“ 
вно и то нема рада сваки дан.{S} Кад је мене све за пару, и леб и мрс, и со и опанак и одело и  
е би могла навести.{S} И као год што је мене будући доброг учинити злим — тако је тешко и још т 
ија, старија ти кожа на челу.{S} Шта се мене тиче за твога мужа.{S} Ако ти може образ поднети т 
ати себе, мужа и петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као што сам некад могл 
дити што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка послушати —- али ја ’хоћу 
оједе — да ми не учине зло — па да хоће мене убити не би ни желио — већ бојим се убиће тебе — н 
еваљалства.</p> <p>Да ли би био грех, и мене и тебе, да не верујемо оном честитом старини чича  
 брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> <p>Претеран рад је као год утакмичар на  
 ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја гушећи се у сузама.</ 
у те у парчета.{S} Твоја сточија досади мене.{S} Видиш, та моја искидана црева — та врежна од к 
>Не помињућ’ имена Бож’јега.</l> <l>Јој мене и тукла вас јадна</l> <l>Јој куку и грешила душу и 
> <l>Мучили се и боси и голи</l> <l>Јој мене у задрузи богме,</l> <l>Јој јадна у послу великом. 
 бар уверио да је узрок до ње — а не до мене.{S} Мене гатара право рече, она неће имати никад ђ 
} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене говориш са оним курвама (јетрвама) кад ја са њима  
о леба а њих однесе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дјете само крај ватре!?</p> <p>Еј мо 
 Марко.</p> <p>„Чујем Милутине.</p> <p>„Мене се огади надница.{S} Какав рачун имам ја да наднич 
> <p>„Драга децо —- отпоче Јеша.</p> <p>Мени се чини, све сам вам казао што треба па да будете  
.{S} Четврти, пети и седми узели бучук (мерац) брашна, бучук пасуља, два пшенице, три кукуруза  
начелника, који му наређује да предузме мере — и да је и он сам пошо у потеру.</p> <p>Одоше сви 
 да сведу своју имовину на ону законску меру — која им заштићава 5 јутара орања.{S} То је завис 
ици свели своје имовно стање на најмању меру.{S} Од стоке имају 5—6 оваца и 2—3 пса.{S} На селу 
адна јела лепа и запржена са ћулбастима меса и сланине, то би требало погријати и појести.{S} П 
а он ти је прави Хришћанин.{S} Не би он меса уз ове посте окусио да га убијеш.{S} А рибе, то он 
— или као у неком пожару.{S} По сву ноћ месе, варе и кувају по ваздан трче за стоком и носе јел 
 једва нас опомињаху да је то јесен.{S} Месец беше пун.{S} Небо чисто као кристал.{S} Звезде не 
— опет је се са њом морао састати бар у месец дана један пут.{S} Он је се код ње жалио па чак и 
 духом ових безазлених створова.</p> <p>Месец беше у последњој четврти — он тек у зору излази.{ 
аопштише вежбу.</p> <p>„Колико?</p> <p>„Месец дана у месту.</p> <p>„уда ли ће нас обојицу?</p>  
умира упрсте Цмиљка је затруднела пре 2 месеца — но што је Обрен ову комендију извео.</p> <p>До 
увопаран према њој.{S} Није прошло ни 2 месеца како су се састали — а он ју је почео већ да шам 
 опанци 6 месеци.{S} Кад им се наврши 2 месеца они се процепе, 4 м. нови их окрпљене, тако и св 
а дан Панта би окован у срезу и након 2 месеца дана осуди се на 5 година робије.{S} Благодарећи 
а будеш Бога ти.{S} Шта ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не може ништа сметати пошто је ван 
ише ни рађати децу.</p> <p>Још само два месеца, па да се наврши Живановом сину 4. год. А он умр 
ар свршити.</p> <p>Не прође ни три пуна месеца — а пред духовним судом стојаше Иван и Цмиљка Пе 
а је дете времено и да је тачно деветог месеца рођено.{S} А кад се сумира упрсте Цмиљка је затр 
ње слабуњави дрхћу од тог страшила — од месеца Марта — јер он, као какав пастир одваја и пречиш 
а сваки дан — мој отац продаје јагње од месеца дана за жут дукат.{S} А <pb n="46" /> ваша јагња 
 Јеши навршила 65-та година — а то беше месеца Јануара — он је осетио нешто необично на себе —- 
чуо!{S} Ако се не поделиш од сад за три месеца — ја ћу те одуставити“.</p> <p>„Мариш ја“.{S} Оп 
нити снахе.</p> <p>Не прође ни пуна три месеца од дана када је пресуда постала извршна, а Иван  
и поправљена.{S} Мог оца служе опанци 6 месеци.{S} Кад им се наврши 2 месеца они се процепе, 4  
 зарађивала лепих пара.{S} За непуних 6 месеци службе Пера одужи дуг и остаде његов коњ, па су  
е већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се надали, да чим она роди дете Иван  
бијана — добила, поштеде од доктора пет месеци.{S} Па и дете јој што кажу оно једно више и нема 
Дао би ти једног на отплату.{S} За шест месеци био би на чисто твој.</p> <p>„хоћу, ако се не ша 
 разиђоше се.{S} Небо ведро као стакло, месечина греје као дан.{S} Вук иђаше уским и блатним со 
едну малу кућицу за коју плаћаху 3 дин. месечно кирије.{S} Марта се прими да пере рубље жандарм 
и у зајам са интересом цванцик на дукат месечно.</p> <p>Милорад и Милан остадоше у старој кући  
 облегације са интересом динар на дукат месечно.</p> <p>Цмиљка је била јако жалостива што јој б 
вечеру.{S} Она јадна на живој је муци — месила леб — ватра велика — па се само успушило по кући 
полажу наду на живот.{S} Али ко ће онда месити леб, готовити јело, гледати и чувати стоку, шити 
еки имају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, маст, сланину, вино, ракију. и т.д.{S} Па разна о 
Ови лопови — док једу крадену сланину и месо, док пију ракију и вино, док се разговарају о крађ 
S} Година прошла добро родила — па цели месојеђа све саме свадбе и весеље.{S} Шурак Чилашов дов 
беше сво испродавато за кривицу.</p> <p>Месојеђе беху дуге.{S} Чисти понедељник 4. или 5. марта 
.{S} То је вама мало чудно.{S} Али нема места чуђењу.{S} Незнање рађа нерадника, нерадник пијан 
ајних рачуна и претио му је на неколико места.{S} Једном на сеоском вашару Марко потплати неке  
жену Цмиљу.{S} О, то је већ на неколико места обелоданио и сам Обрен, који је за 5 дуката извео 
ове „Хајдучије“ гледај те ми учини мало места или за потајника, или за жандарма или пандура, ил 
по 1. кућа, а пет њих нису их имали.{S} Место готова новаца Марко показа дуга 1000, динара за к 
ињама, а сада се диже коров на њему.{S} Место рода одроњала се свака маховином и гљивама као пс 
ница се извуче испод Дарини руку — а на место њено дође Иван који је обема рукама притиште на с 
шта земљу према намножавању људи — и на место снега, да падне сваке године по један слој овчије 
е време да ручају — оне од тешког умора место ручка напију се ладне воде.{S} Лањске године суши 
ндујте им нека се поверу свака на своје место — на прописно растојање и добиће те половину праз 
ровић главни јатак.{S} За то му и јесте место баш како ваља.{S} Кућа му у самој планини.{S} Зли 
т. д. посејали неколико оџака поврћа, и место да иду, да раде код имућнији под надницу која је  
ши секцију и отпоче истрагу.{S} На прво место дођоше у хапс његови први шураци Мартићи са својо 
еми се да идемо на <pb n="107" /> једно место, да ти испросимо девојку.{S} Већ време ти је.{S}  
ћу са лебом за 15—20 дана па сутра опет место да иде на рад чека стоку других и хвата је — и по 
 се чини да се ви задужујете изједна, у место да увеличавате своје богаство за децу своју.{S} Т 
о краву, овцу, свињче и. т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га 
исли да му је лакше живети као самац, у место да живи у задрузи.</p> <p>Ништа ме није руководил 
.</p> <p>У кући се не чујаше нико.{S} У место чељади врвила је ларма од кокоши, петлова, гусака 
е.{S} Она бежу по корову и крију се — у место да уче школу и течу знање.{S} На овај начин остај 
под закриљем својих родитеља стекао — у место да тече нову интелигентност у времену зрелости.{S 
 да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њега чинила Даница.{S} Гди је год био вашар, игра 
лама које беху побијане у оџак трешње у место притке, и затвори ји у свој тор, па онако разјаре 
е пређе и њихова радна снага, јер они у место рада сви се одадоше неваљалству, не раде о хлебу  
 повелика сума вересије — онда дужник у место новца даје лакат са највећом претњом о издаји.{S} 
му млађи ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и грди — он га код осталих извињава и  
у услугу да ми се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у беди и несрећи“.{S} Одговори С 
месту где смо синоћ легли.{S} На пољу у место оног сунца и цвећа.{S} Густа помрчина ка тесто кр 
 је на то мислила и чувала на другом је месту губила више.{S} Марко је куповао сукнено одело па 
им у корову.{S} Ја ђе ће бити на другом месту?!{S} Додаде Стоја.</p> <p>„Ти погађаш без углевља 
 поуку послужи, те да свуда и на сваком месту будеш сталан и присебан и тако избегнеш оне незго 
је заиста чудновата ствар.{S} На једном месту видети Бога и ђавола, ловца и зеца и вука и козу. 
 пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{S} На пољу у место оног сунц 
главом о оно исто брвно и на оном истом месту — само с том разликом — што она лупи затијоком а  
у.</p> <p>„Колико?</p> <p>„Месец дана у месту.</p> <p>„уда ли ће нас обојицу?</p> <p>„Позива на 
д?</p> <p>„Петнаестог треба да будемо у месту.</p> <p>„Авај људи!{S} Што ћемо се сада оштетити. 
који скочи, па и сам испали 7—8 бојевих метака.{S} За овим у зору, узме једну велику кладу па г 
 на сусрет.{S} Кад дође близу до на сто метара, док из те двоколице писну танак глас мале труби 
цу и дође пред врата Симиног фајата.{S} Мете онај тел у рупицу и нави два три пут.{S} За тим из 
 За тим извади па га поче превијати.{S} Мете га опет и чагрљну по кључаоници.{S} Гурну у врата  
 за живу главу учинити — док вам поп не мете прстен на руке, па после радите што оћете — ја вам 
 рече већ извади двоје по пола динара и мете на софру.{S} Док се заплака мало дете у фајату — н 
и кад се испиташе власт ухапси Чилаша и мете му на ноге тешко гвожђе.</p> <p>Код суда на претре 
платити.{S} Онај старији скиде вериге и мете их у ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отпоче млађи 
 али не веза, као што он хоће.</p> <p>— Мети де вериге у ватру — повика први Даринци.</p> <p>—  
пане роса, која највише чини те се овце метиљају.{S} Она са још две три јетрове, сеђаше на проч 
, који је стручић са свим ишчупан он је мето други нов; коме су пак само лиске откинуте њему ни 
ривено у недостатку ћерамиде — па је ту мето мало ђубрета од кровине или сламе.{S} Нема свињама 
а његове земље уређена је по најновијем методу.</p> <p>Завидео му је цео свет, како се његова п 
, пасуљ и.т.д. и почне орати.{S} По два метра са обе стране оставља не пооране земље, или толик 
 вотњаку где се нешто пучи.{S} Узмем за мету једну дебелу шљиву и пришуњам се ближе, кад она.{S 
 велики и зарђали гарабиљ са чивилука и мету уста његова себи на леву сису, па узвикну „опрости 
p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету их у недра.{S} Кад у исти мах извади из недара ова 
око врата као утопљеник и као полумртва метула јој главу на прси.</p> <p>Иван киптећи од неке н 
а окомишају.{S} После она два који сиђу метуће у салаш и свршена посла“.{S} Предложи Милан.</p> 
 их на пут, за тим узеше оног јадника и метуше га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе к 
p> <p>Тог истог дана позваше Гвоздена и метуше на њ’ тешко гвожђе ставив га у затвор.</p> <p>Ма 
 т. д. и наточише једну вучију ракије и метуше у кола па се кренуше.{S} Волови су ишли сву ноћ  
вом везао.{S} Позваше га у кућу и одмах метуше јастук где ће он сести — па одмах спремише послу 
ницама брадавице њених сиса.{S} По неко меће у недра и протура их кроз недра и кроз појас.{S} Г 
 кад нико не види — она им и сису своју меће у уста од неке неописане жеље, па са помућеним очи 
га у кола, па пођоше напред и дођоше до механе која не беше далеко.{S} У механи беше пуно обвез 
“ који беше тих и ведар Вук беше уранио механи да купи дувана.{S} Кад се беше вратио, он на пут 
оше до механе која не беше далеко.{S} У механи беше пуно обвезника који беху пошли у команду, м 
кују камен по камен из свог органа свог механизма, која ће и најмања олуја болести заљуљати, об 
и задихан.{S} Виђе волове где их одведе механџија, па помисли да су дати на храну.{S} Чим уђе у 
н цинцарин.</p> <p>„Тристу динара“ рече механџија.</p> <p>„И први други пут, и нико више.{S} И, 
и се велика гомилица лицитаната, дође и механџија — један цинцарин.</p> <p>„Тристу динара“ рече 
еханџији.{S} Председник написа билете и механџија одведе волове и донесе новац те положи.{S} Ко 
12 часу свога живота.{S} Узеше свећу од механџије и запалише му.{S} Он издахну.{S} Један од ком 
вића куће.</p> <p>Кмет Јанко сврати код механџије и исприча му цео догађај кров плач па за тим  
 И, и, и, и трећи пут.</p> <p>Осташе на механџији.{S} Председник написа билете и механџија одве 
S} Живан је ишао као луд и дерао се као мечка за својом сахрањеном срећом и надом.{S} Даница је 
 кораблице -— из даљине хоре се двопеви мешовите младежи; довикује се момчад да дођу на комишањ 
ла па настави.</p> <p>„Кад одосмо доле, ми свратисмо у 5—6 дућана и искасмо паре, али нико ни п 
подједнако имали.{S} Али кад није тако, ми се на овој стопи земље морамо узајмно служити и пома 
е да смо помрли.{S} И кад се пробудимо, ми видимо да лежимо на оном месту где смо синоћ легли.{ 
дину напред.{S} А од како се изделисмо, ми пропадосмо сви коначно.{S} Ја и покојни Милан остадо 
овори Стоја. „За Бога!{S} Зар јесу?!{S} Ми богме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и  
да нам није сестра Бога јој њеног...{S} Ми то кријемо од ње као <pb n="125" /> змија ноге.{S} О 
нам завиде, и називају нас срећнима.{S} Ми и јесмо срећни.{S} Ту срећу и заслугу ја делим са ва 
мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не верујемо — док вам не опашемо усијане вериге  
/p> <p>— Да не би пала сумња на вас.{S} Ми ћемо да тражимо паре и да их мало мучимо, па ћемо их 
ајде то говорити ништа лудом народу.{S} Ми се морамо скоро поделити.{S} Не може се више овако“. 
) па после и сама.{S} А ево из чега:{S} Ми више не радимо заједно наш женски рад, па да једно д 
ар колико толико за живот човечански, а ми никако.{S} Ишли смо само на то да што више имања при 
ри, неће они ђетету ништа учинити.{S} А ми ћемо однети и дати им колико су рекли“.</p> <p>„Ајде 
 али пази са које ћеш стране доћи.{S} А ми одосмо до куће; сад ћемо се вратити.</p> <p>— Добро  
 сад лакше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебем.{S} Убиће те лопови.{S} Видиш каки су, одго 
.</p> <pb n="124" /> <p>— Ја би га Бога ми волела ко своје очи.{S} О још кад би она шћела — па  
ове страх — већ љубав.</p> <p>— Ја Бога ми не знам како се зове.</p> <p>— Е, па знам ја.{S} Јер 
 са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на очи изаћи, но ти дођи неки дан са њ 
агрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниј 
а мајка послушати —- али ја ’хоћу, — да ми напред купиш једну чојану памуклију од 83 дуката.</p 
вако вече и страх ме готово поједе — да ми не учине зло — па да хоће мене убити не би ни желио  
позвати Грујицу — он је томе вичан — да ми на једном само покаже а ја ћу све остале да окалемим 
з наднице то све купио и посијо — па да ми ти таманиш.{S} Море овде ће имати посла и кметови и  
ако могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве ову децу а за мене и не марим.</p> <p>Ове ја 
а <pb n="62" /> му пијем патоку — те да ми се кидају црева од љутине.{S} Ала је то лепо имати с 
а.{S} Све ће то људи удурисати.{S} О да ми је отац жив, сад би он ову ствар без муке свршио.{S} 
огуће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна освета.{S} Ади сад како су му прир 
лаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговориш.{S} Одговори Иван чисто заводњелим очима.< 
 у тешком послу, а кућа за ту услугу да ми се ништа не одужи, већ у место тога да ме гледа у бе 
 ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо ма 
ем те.{S} Моли се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу својом вољом да бегам к’ вама, јер 
и па нас није ни понудио.{S} Сутра нека ми да од ње тапију — добиће од мене равни <hi>сто дукат 
ти остане.</p> <p>— Она ако хтедне нека ми да дјете — па опет се може удати, рече Иван смешећи  
ратим се, кад оне, не знам која изнјела ми дјете пред кућу — па га развиле.{S} И све наше свиње 
лакаше као мало дете и говораше: „Стана ми украти живот“ он је шиљао Марка најстаријег синовца  
 она ми неће никад имати порода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покој 
мати порода.{S} Она ми је добра.{S} Она ми боље кућу чува и крјепи но покојна маја.{S} Па како  
 је боља од мене, то признајем, али она ми неће никад имати порода.{S} Она ми је добра.{S} Она  
арче по парче од наших бивших задругара ми смо куповали.{S} Прво, покојни Живан уби се због жен 
 свила досади целом селу.{S} Ама живота ми мога, давно би се они поделили — да није оне чинилиц 
ван тихо.</p> <p>„Нећу да ћутим!{S} Шта ми хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти ч 
Нећу да ћутим!{S} Шта ми хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мен 
а све лепо са мном — и само вели „ништа ми није жалије — но што ћеш ти мислити баш одиста — да  
образе.</p> <p>— Признање твоје највећа ми је утјеха, али болове срца ништа не лечи — за то те  
лобите па то ти је!{S} За име Бога, кад ми ти као човек имућан и најсигурнији у целој општини т 
у син Милан.</p> <p>„Хвала ти дете, кад ми таква питања стављаш“.{S} Опет Јеша.</p> <p>Разним и 
е нешто у послу, па неће да једе, а кад ми једемо и ступимо у посо, она узме сува љеба па се ун 
S} Кад нам тако у очи веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце па д 
гушити у сузама.</p> <p>— Човечност кад ми помињеш — ја њу и тражим.{S} Да будем ја на спрам те 
оћ, а он ме удари певницом за врат, све ми свици полећеше испред очију.{S} Па ако.{S} Побили ст 
ме са чим хоћеш.{S} Уби ме сад овде све ми је једно.{S} Ја ти више нећу бити кмет од данас па м 
есе некуд ђаво.{S} Куку мене.{S} Остаде ми дјете само крај ватре!?</p> <p>Еј море!{S} Ја сам ти 
а настави.</p> <p>„Зар годину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам чаше ракије 
 /> <p>„То је лако учинити.{S} Али тиме ми би погазили аманет нашег покојног „Бате“ треба ли се 
ко.{S} Нема још ни 8 година како смо се ми подјелили.{S} Нас девет пунољетних људи и девет жена 
м.{S} Сад око ове „Хајдучије“ гледај те ми учини мало места или за потајника, или за жандарма и 
 она у оној љутини и забуни викну „дете ми одвели хајдуци“.{S} Док повикише неки. „То ти не мож 
 викну што је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — но 
 ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па зама 
к ономе да баци вериге.</p> <p>„Немојте ми више од 100 дуката.{S} Толико ће вам се донети где р 
снаго ни маћа ни мајка.</l> <l>Били сте ми и жедни и гладни</l> <l>Мучили се и боси и голи</l>  
 испред очију.{S} Па ако.{S} Побили сте ми ђецу, па убите и мене — ја не марим.{S} Рече Стоја г 
Ја би нешто рек’о, али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ повикаше 
и ипак морам за љубав Даринкину која ће ми и сина са собом донијети.</p> <p>Добро је Даница изм 
и у целој општини тако одговараш шта ће ми рећи ова гомила сиромаха у нашем селу. </p> <p>„Ја б 
ељству и љубави.{S} Само не знам куд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па  
и било лако.</p> <p>— Не знаш шта ли ће ми тражити?</p> <p>— Што ти год устражи подај, само жив 
иљком и нека ти опрости.</p> <p>— То ће ми бити прва брига, но дела да ручамо и пијемо — па ћем 
м ја крив, тако људи наредише и сковаше ми несрећу, за коју ми више пута дође нека памет да се  
pb n="108" /> <p>— Девојка је добра — и ми је морамо узети...</p> <p>— Под морање ништа не може 
p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет мајка.</p> <p>— Она 
 ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми мучимо горе него ви.</p> <p>„Лажете.{S} Ми вам не ве 
атио, од људи који су били богати као и ми што смо данас.{S} Ја сам купио користећи <pb n="14"  
 му дете и све кућане поклати.</p> <p>И ми му продадосмо волове.{S} Шта учиних кукавац сињи!{S} 
} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили ја би обадве довео у кућу и  
а ми је што гођ било овом ђетету, не би ми вала ни ви ниједно живели, па до ђавола.{S} Мене је  
току и имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада грозно свете.{S} Ја им признајем д 
викују нам надничари.</p> <p>„Немамо ни ми.{S} Видите ли људи, ако за Бога знате?{S} Да се и ми 
том остани заједно.{S} Ја и Ружица чини ми се нећемо се никад свадити —— јер то ни до сад нисмо 
ко и јесте — и ја зебем бог и душа чини ми се сваког часа...{S} Послушај оца — па у име Бога не 
 ама просто кад је пипнем по телу узври ми крв као да сам мушко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S}  
лео у војсци ка’ рођеног брата, а ти си ми чинио добра која ти ја никад нећу заборавити.{S} Сад 
09" /> <p>— Зашто да не смем.{S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог 
ашто да не смем.{S} Ако си ми отац ниси ми Бог.</p> <p>— О ко га овако исквари Бог га прокло, д 
крпити.{S} Е, како то не беше.{S} Да ти ми одевамо твоју дечурлију.{S} Ти си се то навадила али 
 себи на леву сису, па узвикну „опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је по 
м те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер не смијем чекати оног зграновника (свог мужа 
ко.</p> <p>— Еј Бога му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се на 
м доказано је, да је ова земља на којој ми живимо врло велика.{S} Али опет ни стопе једне нема  
 је води са свима па и са ђецом.{S} Жао ми оног јадног деша (Живана) што се окова.{S} Што поста 
 и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да су самоубилци велики грешници.{S 
сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете делити пре но док немад 
Даница смешећи се, па продужи...{S} Ако ми њега тревимо — немој ти да се плашиш.{S} Он ћете мож 
то молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не допадне — ја је нећу узети.{S} За тим  
сно говораше ове речи: „Пази, пази како ми је лепо, кака му је косица ко свилена, па каке су му 
к, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у 
 леђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми истиног Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола 
фини, и говораше увек: „Нећу криво тако ми умрлог часа.{S} Нећу бацити у потомност моје шесторо 
га љуби — слатко моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спа 
о!{S} Како нећу џакати, кад јуче остало ми дјете вође на прочевљу у колевци спавајући, ја изиђо 
е, па мали носић — мала устанца, почело ми баурати (пузити) чекај да га придојим.{S} О, колико  
га му љубим.{S} Искај ми шта хоћеш само ми је изведи једно вече — да је се нагрлим и наљубим.</ 
ужица свиње.{S} Тако <pb n="22" /> ћемо ми сви мушки бити слободни и радити о земљи.</p> <p>„Па 
но „свраћај ти чешће код мене, има ћемо ми да разговарамо о некоме важном послу“.{S} И тако се  
воме огњишту.{S} Зар не знаш ти, да смо ми издали власти њиховог брата као хајдука — те је поги 
 Јер би већа сумња пала на нас — да смо ми то убиство из освете спремили.{S} Одговори Милан.</p 
ље показују слику душе.{S} Душе, то смо ми овако целокупни — са свима својим органима и чулима. 
те шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је синовац сиротан.{S} Отац му лани погинуо.</p> <p> 
 није мртвих пало.“</p> <p>Ако, ако, то ми је мило, нека пукне тиква једном.{S} Њина свила доса 
којих многи почеше плакати.</p> <p>— То ми је била дужност.{S} Тај дуг ви одужите на деци својо 
за мене највећа срећа и радост.{S} А то ми је немогуће учинити док не одвојим душу од овог греш 
премишљала о тој појави.</p> <p>— Чисто ми је сад лакше — отпоче Иван.</p> <p>— Бога ми ја зебе 
Код њеног винограда. —</p> <p>— Еј, што ми ниси јавила да и ја дођем?</p> <p>— Убио те Бог — пљ 
дину дана није ми дошла сестра, а данас ми дође — па немам чаше ракије да јој пружим, нити зало 
{S} Зар није усљед претераног рада брат ми лане погинуо, па Бог зна шта и мене чека?</p> <p>Пре 
немој ме за то питати.</p> <p>— Дужност ми налаже да те питам а и тебе је дужност да ми одговор 
p> <p>— Шта говориш!</p> <p>— Јес очију ми!</p> <p>— Па оћете ли се и довече састати?</p> <p>—  
 наредише и сковаше ми несрећу, за коју ми више пута дође нека памет да се убијем.</p> <p>— Ти  
 па ни за вас нема милости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо вам благодарни, јер ви сами помријесте 
Овако Бог зна шта ће бити.{S} Обадве су ми родиле синове.{S} Кад би ми вјера и закон дозволили  
Немам тако ми истиног Бога:{S} Данас су ми за данак отерали 4 вола и коња.</p> <p>„Парај му кош 
ци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе столицу па заману начелник 
 тога часа казао осталој браћи: „Ти ћеш ми Гвоздене бити јатак.{S} Ти Марко <pb n="80" /> власт 
{S} Али синко мајчин, ако ја одем нећеш ми <pb n="29" /> ни ти више живити.{S} Море ћу те премл 
 <p>Па шта чух?{S} Памтим добро.{S} Још ми зује оне речи у ужима.{S} Звоне као звона, тутње као 
е животне намирнице подмиривати.</p> <p>Ми имамо доста и добре земље — али 3/4 од те целокупне  
вађи.{S} И по за врло малу цену.</p> <p>Ми смо довде испричали, како су Перовићи постали од она 
оци то су нерадници и сиромаси.</p> <p>“Ми смо сви повезани у једне вериге, па кад један падне  
га тражите ви!?{S} Викну Илија.</p> <p>„Ми докони“.{S} Промуца Вук.</p> <p>Деца су видела где и 
и на главном, а Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њихових бра 
ја, али од мање и никакве вредности.{S} Миладин је развијао а Вук читао све редом, али узалуд.{ 
закључа.</p> <p>„Врло добро“!{S} Повика Миладин. „Сад можемо без бриге овде тражити до мрака“.< 
 и оковаше у тешко гвожђе.{S} Ни Вук ни Миладин не признадоше дело никако, али се опет осудише  
вита је са њима спакована“.{S} Одговори Миладин шапућим гласом и дрхћући од гнева и љутине.{S}  
 у облаку углед’о неку тичурину.{S} Док Миладин извади из џепа неку скучену подебелу жицу и дођ 
у плач.</p> <p>„Шта ћемо сад!?{S} Викну Миладин.</p> <p>Нисмо ништа узели.{S} Да бегамо.{S} Одг 
а извршење свог плана.{S} Идући оде код Миладина и саопшти му за тај тренутак.{S} У кратко изме 
уници.{S} Сутра дан — повезаше и Вука и Миладина, и нађоше трагове крви.{S} Спроведоше их у сре 
о по то, па је то саопштио свом комшији Миладину једном врло вештом лупежу.{S} Сад му беше наст 
астоја и одморка.{S} Кад би друго вече, Милан натовари једна кола пуна са наплетима и рече Спас 
зници се зваху судници на саопштење.{S} Милан оде, а Милорад оста код пушнице јер сушаху шљиве. 
им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке који иду у школу.</ 
жену.{S} Да ли и њу да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин.</p> <p>— И њу и њу.{S} Него ш 
тера волове и похвата их у кола — дотле Милан спреми 3—4 велика кукурузна леба, лонац, ћасе, ка 
— Море бога ти прођи се.{S} Продужаваше Милан.</p> <p>— Ама ти си луд човек.{S} Зар није крива  
и.{S} А за њу већ шта му драго — викаше Милан бранећи.</p> <p>— Да не би пала сумња на вас.{S}  
S} Име његови синова беше:{S} Милорад и Милан.{S} Синоваца:{S} Марко, Чедомир, Петар, Гвозден,  
нцик на дукат месечно.</p> <p>Милорад и Милан остадоше у старој кући заједно — ма да и њино има 
е у салаш и свршена посла“.{S} Предложи Милан.</p> <p>„Тако ће најбоље бити“.{S} Одговори Милор 
пропадосмо сви коначно.{S} Ја и покојни Милан остадосмо заједно, и како који почеше продавати п 
убиство из освете спремили.{S} Одговори Милан.</p> <p>— Тако је, тако је.{S} Повикаше сви.{S} Н 
 мислим да њу не би требало.{S} Примети Милан.</p> <p>— Она је узрок целој тој несрећи.{S} Опет 
о и у саму зору стигоше на њиву.{S} Док Милан пожње шашине и положи воловима, дотле Спасоје нал 
мености.{S} Кола се претурише, а са њим Милан полеће и лупи самим теменом о суву и тврду земљу, 
ка ради па нека има“.{S} Примети му син Милан.</p> <p>„Хвала ти дете, кад ми таква питања стављ 
 у помоћ; помиње име свог мужа покојног Милана.{S} Сузе јој лете низ образе као грашке, а уздах 
дете — синовче — ђака, синчића покојног Милана и одвели га собом — а њему казали да сутра до по 
се спремио да пође на пут, па очекиваше Милана и надаше му се сваког минута.{S} Кад га виђе мрт 
г чича Јеше а задружне браће Милорада и Милана.{S} Они се нису делили, па им се то на први погл 
Његово свирање не <pb n="75" /> пробуди Милана.{S} Он спава као заклан, а волови уватили колово 
 пошли у команду, међу којима имађаше и Миланових комшија, који га познадоше кад донијеше лампу 
n="93" /> <p>„Марко, — буди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим издахну.{S} Ма 
 већ овој нашој назови браћи Милораду и Милану.{S} До скора они човечно поступаху са надничарим 
ремаше за годишњицу свом покојном брату Милану.</p> <p>Једног празничког лепог дана, тек што су 
чи стегнутим песницама.</p> <p>„Не, не, Миле.{S} Ти ћеш са мном сутра а сада нека Стева, нека и 
онај најсветији посао матерњи око своје миле дечице.</p> <p>Некад воћњак беше само наоколо загр 
ића — поставив му стараоце на имаће.{S} Милева и Милунка обе су се удомиле у богате куће.</p> < 
им дође пред кућу.{S} Он дозва сестрицу Милеву — која у близини напасаше „краве, и опомену је д 
ја сам ићи у школу“.{S} Викну кроз плач Миленко трљајући своје сузне очи стегнутим песницама.</ 
 и вечери.</p> <p>Учитељ рече Стевану и Миленку ђацима Милорадовим да остану, а он са осталим п 
 бленули.{S} Ивану је она постајала све милија и дражија тиме што га је више избегавала.{S} Њем 
стано над првенчетом својим, над својим милим и драгим чедом, које је улетило у чељусти лафа, и 
ађе осећаје — срце се раствара и купа у милинама — а душа одлеће на небо и рукује се с анђелима 
Даринку и дете и шта ти не ради од неке милине — и том приликом изјави — да је то дете његово.< 
 нову вест сви су трептели од радости и милине.</p> <p>Сутра дан оде Петар и прими се у жандарм 
вотињама које раде саме за себе љубав — милину и <pb n="13" /> задовољство.{S} Па кога мрзи да  
 тежином тела, и од куд да се треви, да Милица лупи својом главом о оно исто брвно и на оном ис 
ку па њом удри ђе кога стигне.{S} Јадна Милица сва испребијана — добила, поштеде од доктора пет 
мог малог рањеника.{S} У тај мах дотрча Милица носећи у рукама обраницу и лупи Стоју по глави к 
је готовити јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S}  
рећа била је међу њима, што и Гвозден и Милица имађаху страст за пићем.{S} Ракија, то им је био 
stone unit="subSection" /> <p>Гвозден и Милица имађаху 4 деце.{S} Нису се много ни испустили.{S 
е: да је дете гурнуо синчић њене јетрве Милице.{S} Она изађе на поље и поче га тражити.{S} Као  
 сад имају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година старос 
 Ал тај исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре позваше ме да идем са њима.{ 
мртвих пало.“</p> <p>Ако, ако, то ми је мило, нека пукне тиква једном.{S} Њина свила досади цел 
ен жураше се својој доброј Марти и свом милом сину — да им саопшти њихову срећу и спас.{S} Кад  
аче.{S} Она га узе, однесе и ућутка.{S} Милорад отпаса појас и даде једном слуги да га веже.{S} 
вредити, и ишло им је све како ваља.{S} Милорад има 4 а Милан 3 деце.{S} Обојица имају ђаке кој 
сока, младоликаста, здрава и снажна.{S} Милорад је био у време женидбе велики пробирач.{S} Било 
капље зноја.{S} Ради за то што мора.{S} Милорад сеђаше на клупи пред кућом и посматраше зарудел 
е цело село и плакаше мало и велико.{S} Милорад сахрани <pb n="76" /> свог рођеног и јединог бр 
6 чељади.{S} Име његови синова беше:{S} Милорад и Милан.{S} Синоваца:{S} Марко, Чедомир, Петар, 
јица викнуше у један мах:</p> <p>„Пст!“ Милорад устаде спуштајући дете на земљу.</p> <p>„Везуј  
у судници на саопштење.{S} Милан оде, а Милорад оста код пушнице јер сушаху шљиве.{S} Кад би у  
S} Жене музаху краве и лучаху телад — а Милорад сеђаше у кући крај ватре и држаше на крилу свој 
исто окоран.</p> <p>„Шта би“.{S} Запита Милорад.</p> <p>„Саопштише вежбу.</p> <p>„Колико?</p> < 
 /> <p>„Шта починисте до сад?{S} Запита Милорад шапћући.</p> <p>„Готово ништа“ дубоко уздахнувш 
и одвукоше је.</p> <p>„У апс!“ Прошапта Милорад.</p> <p>Не!{S} Већ у болницу —</p> <p>„Шта ће т 
/p> <p>„Дакле све је пропало.“ Прошапта Милорад и полећеше му сузе...{S} За овим рече са велики 
у потеру.</p> <p>Одоше сви, само остаде Милорад — кукајући више за дететом но за себе.</p> <p>С 
ене равни <hi>сто дуката</hi>“.{S} Рече Милорад.</p> <p>„А!{S} Беше му работа.{S} То је отишло  
 би се правиле свађе и незгоде.{S} Рече Милорад.</p> <p>„Па зар је право Дешо (тако га је звала 
мало са децом у шетњу — учо?!{S} Отпоче Милорад.</p> <p>„Јест.{S} Водио сам децу у планину, там 
ијан кундацима.</p> <p>„Ружице!“ Отпоче Милорад изнемоглим гласом и са великим натезањем.</p> < 
изручило све што се имало — онда отпоче Милорад.{S} Сви га слушаху.</p> <p>„Немојте тако кумим  
апретку људском“.</p> <p>Тако се јадаше Милорад своме учитељу који га слушаше и посматраше пажљ 
 сиромашног оца и мајке из комшилука, и Милорад га послуша, и осећао се потпуно срећан са њом.{ 
 или немао све ти је једно“.{S} Настави Милорад. „Срећније живи онај који жуди за лебом но онај 
Марко стоји на главном, а Јешини синови Милорад и Мила у задрузи су.{S} И сво имање оних шест њ 
и стиже тамо у сами расвит.{S} Несретни Милорад беше се спремио да пође на пут, па очекиваше Ми 
 <p>„Тако ће најбоље бити“.{S} Одговори Милорад. „Наксутра ћеш ти овде изаћи да се спремимо и д 
сећао се потпуно срећан са њом.{S} Овај Милорад, био је темељ њихове задруге, он је био као гво 
е често до деобе, али Јешин старији син Милорад није никако дао.</p> <milestone unit="subSectio 
 Ко би други толики новац могао наћи до Милорад?{S} Али он не може са постеље да се дигне.{S} В 
, викну онај први.</p> <pb n="84" /> <p>Милорад као изван памети гледаше час у једног час у дру 
добротом немаштине и сиромаштва.</p> <p>Милорад на ово не одговори ништа већ дуго размишљаше и  
 <p>„Ево Марка.{S} Викнуше деца.</p> <p>Милорад се мало разабра.</p> <pb n="92" /> <p>„Шта почи 
ма ни оних који су за њ’ отишли.</p> <p>Милорад изгуби реч.{S} Савка га заливаше водом и кукаше 
гледа се на њих.{S} Дође и мрак.</p> <p>Милорад — колико год пута запита „дођоше ли“ толико му  
па ма то чинио његов једини син.</p> <p>Милорад оста без свога брата.{S} На имању великом, и са 
ересом цванцик на дукат месечно.</p> <p>Милорад и Милан остадоше у старој кући заједно — ма да  
ла опрљотине несрећном Милораду.</p> <p>Милорад је се надао, да ће му болови уминути до сванућа 
, јер му отераше коња за порезу.</p> <p>Милорад сву ноћ кукаше од тешких болова који га мучаху, 
иставаше дневник порезе и рече.</p> <p>„Милорад Перовић“</p> <p>„Немојте господине његову стоку 
ило се — да је Марко и навео хајдуке на Милорада.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Довде  
и виноград.{S} Око 20 њих копали су код Милорада и забашуравали свој тешки посао разним шалама, 
ова покојног чича Јеше а задружне браће Милорада и Милана.{S} Они се нису делили, па им се то н 
то га грло доноси.{S} А Савка паде крај Милорада грувајући се песницама у прси и пиштећи као гу 
нда узе велику кукачу са прочевља и око Милорада опаса вериге.{S} Врело гвожђе падало је на тел 
/p> <p>„Чи су ово волови и коњ?</p> <p>„Милорада Перовића једног доброг домаћина.</p> <p>„Кад ј 
нут запита.</p> <p>„Колико плаћаш порез Милораде?</p> <p>„Преко 400 динара годишње.</p> <p>„То  
арајући се.</p> <p>„Заиста, све је тако Милораде.{S} Добро си казао, фактички, данас нема на ов 
 <p>За овим кмет отпоче љутито:</p> <p>„Милораде!{S} Имаш ли ти да платиш порезу?</p> <p>„Ја не 
едоше своју стоку — само остадоше још 4 Милорадова вола везана који од јуче нису окусили, ни се 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Милорадова жена Савка, беше одлична женска.{S} Висока,  
е бојати клетве његове.</p> <p>Ове речи Милорадове ућуткаше све и људе и жене, који поражени уд 
<p>Учитељ рече Стевану и Миленку ђацима Милорадовим да остану, а он са осталим поздрави се и од 
сова нешто кроз стегнуте зубе, узе коња Милорадовог и пође за осталим.</p> <p>Откуд је ово панд 
ојим учитељем.</p> <p>Деца приђоше руци Милорадовој који чим их спази скочи на ноге — напослетк 
 Они изађоше.</p> <p>„Слушај“ окрену се Милораду. „Паре ћеш послати прексутра око пола дана по  
м се ником, већ овој нашој назови браћи Милораду и Милану.{S} До скора они човечно поступаху са 
 и са њима облагала опрљотине несрећном Милораду.</p> <p>Милорад је се надао, да ће му болови у 
тка.{S} Иван је по Даници шиљао Даринци милосне послатке, које је Даринка презриво <pb n="99" / 
старост — кад треба <pb n="32" /> да је милосрднија и њежнија, што највећма краси старице и ста 
{S} Кога Бог осуди и казни, тај пада на милосрђе људско.{S} И ови јадници нерадници — имају под 
p>Као заточеника коме се чита краљевска милост тако озари зрачак среће Петра Перовића, који као 
оже замислити — а не исказати, каква је милост и радост.{S} Одговори Даница смешећи се, па прод 
били сте немилостиви, па ни за вас нема милости.</p> <p>— Ну ми живи остајемо вам благодарни, ј 
то и лутају по помрчини.{S} За њих нема милости никад за никад.{S} Јер нико не може изрезати он 
е.{S} Храни нас као пашчад, а плаћа као милостињу убогима.{S} Ако мало задоцниш, одбије ти грош 
аше умерен број мушке и женске деце.{S} Милош, Стеван и Сретен, дадоше старешинство свом најмла 
о, поздравише се и растадоше се, а мали Милош испрати их својом чудноватом песмом.{S} И то ће м 
нути — да му је се само најстарији брат Милош два пут женио.{S} А њих тројица само по једном —  
аше радознало Иван и мајка му.</p> <p>— Милоша Мартића сестра.</p> <p>— Ја је не знам рече Иван 
 Мала Милунка помогла Дари окупати Пуру-Милоша — па села крај њега на прочељу те га љуља и пева 
обе су се удомиле у богате куће.</p> <p>Милоша је узела мајка Даринчина, давши га у школу — за  
а и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила оног вајног Живана, и није 
а иде са ујацима.{S} Упаде у реч Ружица милујући га шаком по образу.</p> <p>Стево не рече ништа 
 и т. д.{S} Она је ређала певушкајући и милујући нешто у сну.{S} Иван је неприметно дошао и сео 
а — те да крава не учини штету.{S} Мала Милунка помогла Дари окупати Пуру-Милоша — па села крај 
тавив му стараоце на имаће.{S} Милева и Милунка обе су се удомиле у богате куће.</p> <p>Милоша  
ју сина Ивана од 24 год. и ћери Милку и Милунку — прву од 10 а другу од 9 година старости.</p>  
аца:{S} Марко, Чедомир, Петар, Гвозден, Милутин, Вук и Живан.</p> <p>Још из раније — а нарочито 
али не знам да л’ ће ми ваљати“, додаде Милутин.</p> <p>„Да чујемо“ повикаше њих неколико.</p>  
омир — где је Петар, где је Гвозден где Милутин, где је Вук, да га ураде — па да им дадне плода 
ничим оспорити.</p> <p>Једног дана дође Милутин Марковој кући па рече.</p> <p>„О Марко.</p> <p> 
Марко кмет, Вук хајдук, Гвозден јатак и Милутин потајник.{S} Ово је заиста чудновата ствар.{S}  
иста сутра дан одоше обојица капетану и Милутин без и једне речи би примљен у потајнике да хват 
аки дан код пуне куће мрса“?{S} Примети Милутин.</p> <p>„За то ђевере, што твоја жена кад се је 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Милутин и Роса имађаху 3 деце.{S} И они су били сиромаш 
p>Марко окарактериса и себе и потајника Милутина код власти са смрћу хајдука Вука њиховог брата 
жандарм да чуваш и помажеш власт.{S} Ти Милутине потајник да ме хваташ.{S} Кукали сте како нема 
па рече.</p> <p>„О Марко.</p> <p>„Чујем Милутине.</p> <p>„Мене се огади надница.{S} Какав рачун 
лико пута.{S} Упаде јој у реч Роса жена Милутинова.</p> <p>„Ја се не жалим што узимаш, већ се ж 
ува ручак.</p> <p>Иван пун блаженства и миља уђе у кућу, спусти дрва за пријеклад, па посматраш 
 су једно до другог са неким непознатим миљем — стежући се за руке све до зоре и тад се растадо 
ао и стегнутим песницама показивао неке мимике.{S} Док поче и јасно и чисто ове речи:{S} Кору м 
 се не зна.</p> <p>— Даде ли јој ти оне минђуше?</p> <p>— Дадох јој.{S} А она их пољуби и мету  
е и карнере, злато и перлице, ђинђуве и минђуше и т. д. и по врх тога у неколико завезака имати 
 изагна овце које починише за непуних 5 минута огромну штету.{S} Она наљућена као змија удараше 
 очекиваше Милана и надаше му се сваког минута.{S} Кад га виђе мртва у колима, стаде се лупати  
 те дати отац, — јер си млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ако ове јесени не дадне — друге ће дати,  
рач.{S} Било му се око закачило за неке миразџике.{S} Али отац његов покојни Јеша, саветовао св 
Слушати музику уз коју играте — осећати мирис цвећа, — пријатност вина и сласт јела.{S} Само шт 
> <p>Он га узе и поче га жарко љубити и мирисати — и не сањајући — да је тај пукет савила рука  
оведа очима да га воде, ногама да носе, мирису да куша, рукама <pb n="39" /> да узме и т. д. од 
еше врло добра женска.{S} Нарави тихе и мирне.{S} Сваки посао дрхтао је од њених руку.{S} Она ј 
то људима мирним и простодушним.{S} Ови мирни људи окуражавали су га својом равнодушношћу — и с 
очинио силну неправду а нарочито људима мирним и простодушним.{S} Ови мирни људи окуражавали су 
елог мог живота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч, да се нећете  
 заварава га разним досеткама — да буде мирно и да се покорава вољи њиховој — све нешто шапће,  
зло у кући“.</p> <p>Живан је посматраше мирно ћутећи.</p> <p>Она настави.</p> <p>„Зар годину да 
, вуку и дену — све лагано — све тихо и мирно.</p> <p>Док други.{S} Данас жена жњела, муж косио 
стре.{S} Они су свуда одговарали тихо и мирно, како они ништа не траже, већ им је најглавнија у 
адовољством целог мог живота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, ако ми дате часну реч,  
жена непоштена, и ја то све као муж њен мирно гледао својим очима.{S} То је истина, и за то је  
 је отићи и у виноград, али кад му дође мисао на Цмиљу, он <pb n="128" /> клону, ноге му се под 
мског и летњег — он дође на ову жалосну мисао: „Није гр’ота одасути мало ономе коме се прелива“ 
Власт, па ни похарани не долазе и на ту мисао: да се у кући Марка Перовића, који је био више пу 
обише уверења са повеликом поштедом.{S} Мисли ли су многи суседи па и сами укућани да ће се тад 
нче.{S} У ватру беше управио поглед — а мисли су му прелиставале далеку прошлост.{S} Сети се на 
и и потплатити да је украде“.{S} Ове га мисли доведоше до прага своје куће.{S} Отвори врата и у 
ти је умео да броји ни да рачуна, ни да мисли.{S} То је све у место њега чинила Даница.{S} Гди  
зне за своја дела од закона људских, па мисли да ће тако избећи и казне Божије.</p> <pb n="18"  
ај тренутак.{S} У кратко измењаше своје мисли и пођоше право Тешића кући.{S} Нит’ кога трефише  
 је неки хајдук поклонио.{S} Неке важне мисли обузеле су га.{S} Пред њим је стајала чутура са р 
 усамљеног обузеле су га неке чудновате мисли.{S} Час је ишао брзим и оштрим корацима — час би  
остизавати сваког безумног човека, који мисли да му је лакше живети као самац, у место да живи  
ринка му се улегла у срце он само о њој мисли непрестано.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
адне он повуче и остале за собом.{S} Ко мисли да побегне од вишине у напред, да се одвоји <pb n 
смеш рећи да отац свом једином сину зло мисли.</p> <p>— Али га на зло нагони —</p> <p>— По чему 
цајем своје тетке Данице — она је овако мислила о Ивану:{S} Па што да не би пошла за њега?{S} О 
г мужа и своје дечице; али док је на то мислила и чувала на другом је месту губила више.{S} Мар 
имио једну хиљаду динара.{S} Према томе мислило се — да је Марко и навео хајдуке на Милорада.</ 
 ће отправљати преко целе године.{S} Ја мислим да уредимо овако:{S} Стоја и Круна биће <hi>план 
ет отац.</p> <p>— Бога ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру 
S} Него шта!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да њу не би требало.{S} Примети Милан.</p> <p>—  
да своје погледе и назоре.{S} Довде смо мислим изнели верну слику из које се види како страдају 
ја седо’ под ора доле у башти, па нешто мислим, — док спазих онамо у вотњаку где се нешто пучи. 
гме нисмо ни виђеле.{S} Чусмо звоно, па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много починиле квар 
 су расла и напредовала.</p> <p>Свет је мислио, сад ће Мартићи повести парницу каква одавно ниј 
што дубоко замишљен.{S} Па шта је друго мислио, но о оном што су тога дана разговарали, о дугој 
занат.{S} Она постаде продавачица — шта мислите?{S} Цвећа.{S} Или рада својих здравих и снажних 
 и одговарати својим циљевима.{S} И шта мислите, кад човек није могао да сачува оно што је имао 
ојте од такви ситница које су неизбежне мислити да се оне чине у инат некога. „Изнела дјете пре 
и „ништа ми није жалије — но што ћеш ти мислити баш одиста — да сам ја учинила нешто са Обреном 
ушка па ме уби.</p> <pb n="122" /> <p>— Мислиш ли да ће ти смрт олакшати грех...</p> <p>— Веруј 
во — ја сам то и заслужио.</p> <p>— Кад мислиш на то ајд постави.{S} Ја сам у твојој кући иначе 
ј — па му све иде добро.</p> <p>— Ђе ти мислиш? запита Иван са устезањем.</p> <p>— А што питаш! 
о ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју ти мислиш.{S} Да и ми знамо у шта си се загледао? опет мај 
о све друге незгоде.</p> <p>„Како ти то мислиш??</p> <p>„Ево како.{S} Нема још ни 8 година како 
— ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати крвна освета.{S} Ади 
тури преко крила и пољуби га у руку.{S} Мића ништа не рече већ извади двоје по пола динара и ме 
и изведрио узе кутију и зави цигару.{S} Мића пође — они га обоје испратише далеко, поздравише с 
јдук.</p> <p>— И дете и дете!{S} Завика Мића.</p> <p>— Немој таки да будеш Бога ти.{S} Шта ти ј 
и новац — па после их побили.{S} Додаде Мића.</p> <p>— Да ли би вредно било — да поменемо „паре 
 и о другим стварима.</p> <p>Тек што је Мића хтео да устане иза софре, он запита Ивана:</p> <p> 
дао преда се.</p> <p>После мале почивке Мића отпоче.</p> <p>— Нисам те Иване виђо одавно, ти се 
које је ниже од тебе...</p> <p>Молим те Мића по други пут — немој ме више мучити већ ето ти пуш 
<pb n="123" /> <p>— Добро — добро, рече Мића па се прекрсти и измаче се мало од софре.{S} У тај 
, ви пређите и извршите дело.{S} Отпоче Мића.</p> <p>— А шта ће за жену.{S} Да ли и њу да убију 
</p> <p>Разговарали су се о свачему али Мића је очекивао да које од њих двоје упитају за здрављ 
 залогај леба обичаја ради.{S} Одговори Мића.</p> <p>Скочише обоје.{S} Док Даринка спреми нешто 
би дозволила да они изгину.{S} Одговори Мића.</p> <p>— Она треба да погине.{S} Јер Цмиљка не би 
Она је узрок целој тој несрећи.{S} Опет Мића.</p> <p>— Море бога ти прођи се.{S} Продужаваше Ми 
> <p>— И њу и њу.{S} Него шта!?{S} Опет Мића.</p> <p>— Ја мислим да њу не би требало.{S} Примет 
мира.{S} То се морало прећутати.</p> <p>Мића није хтео ни једну чашу више попити од Ивана и так 
лаву узор мученику Исусу Христу.</p> <p>Мића Мартић, најмлађи брат Цмиљчин, ваљда је заборавио  
азговора Иван није смео погледати у очи Мићи.{S} Он је само гледао преда се.</p> <p>После мале  
 да убију?{S} Запита Милан старији брат Мићин.</p> <p>— И њу и њу.{S} Него шта!?{S} Опет Мића.< 
на то није заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо ко брата рођенога — немој ме за то питати.</p> <p> 
отац није имао мачку, али није имало ни мишева.{S} Мрва леба никад не падне са његове трпезе.{S 
ти кишовиту и магловиту јесен — док све миши појели, закисло и иструлило, па по влажном дану по 
шенице — куруза, пасуља, комада леба, и миши преораше земљу у свима зградама.{S} Мој отац није  
лопови крију се од *светлости као слепи миши од сунца.{S} Тајна, то је највеће јемство за њихов 
воју страну.</p> <pb n="56" /> <p>Живан мишљаше о овом разговору дуго и тако заспа.{S} Сава мал 
андуцима.{S} Вук и сам пође за њим, јер мишљаше, спокојнији ће бити у згради под заклоном но у  
јело на мрску.{S} А Марта и Милица биће мјешаје, и оне ће на петку кувати јело.{S} Роса и Перун 
а две слуге и сва деца.{S} За овима уђе млад и леп човек у богато искићеном оделу, са пушком у  
 ја сам се у 17 оженио.{S} Човек кад се млад ожени увек је боље — јер вата дан за крај — па му  
о за три године.{S} Овај званичник беше млад човек, а беше скоро и указ добио — па вршаше дужно 
ла ни једно, која је још свежа, здрава, млада и снажна.{S} Тако, мало по мало, дошло се до вели 
} Она је била непоштена и као девојка и млада.{S} А то Бог не милује.{S} Била је закрочила оног 
сени.{S} хоће ли те дати отац, — јер си млада?{S} Цвете мио.</p> <p>— Ако ове јесени не дадне — 
 целе године и опет прода по неки чанак млада кајмака те купи соли или опанке.{S} Имала је по 5 
 анђела љубави.{S} Ма да је и она овако млада знала за пламен љубави који често загрева срца у  
S} Нећу да кажем за вас, јер сте ви још млада дрва, која се даду превити на све стране, већ вел 
е -— из даљине хоре се двопеви мешовите младежи; довикује се момчад да дођу на комишање.{S} Мал 
пламен љубави који често загрева срца у младежи, али строгост њеног оца и мајке чинили су те је 
еме узалудно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљујете земљу, да осигурав 
Ено га сад где поткресује суво грање на младим шљивићима, па накупи пун нарамак оне суховине и  
да не би пошла за њега?{S} Онакав диван младић — као јабука.{S} Он је свуда као први.{S} Бацали 
ледње време извикан као по све покварен младић.{S} Но Даринку је ипак добила за своје планове.< 
те једно.{S} Сви старци и старице, па и младићи који су ма и најмање слабуњави дрхћу од тог стр 
о о јесени пресадити и поткресати доста младих дрвета, па ћу рано на пролеће једног дана позват 
велиш.{S} Јагње је за клање па и ако је младо.{S} Море да видиш — какве су јој руке пуне — глат 
о живи Иван са својом Цмиљком.{S} Обоје младо; обоје здраво; снажно и развијено.{S} Али немају  
вечера — па за тим у коло све и старо и младо — те тако се и осване.{S} Ова узајамност — ово ве 
 Савка, беше одлична женска.{S} Висока, младоликаста, здрава и снажна.{S} Милорад је био у врем 
 живот човеков — а шта је тек остало за младост бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе  
А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја је младост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кавзи са др 
едном речи речено све дражи које заносе младост код ње су.</p> <p>Посреством својег лукавства и 
и том кад се узме <pb n="37" /> у обзир младост не само деце већ свију животиња, која се ни мал 
ли Иванови противници који су се још за младости његове свађали и мрзили.{S} Али после кратке и 
њим 8 деце па су јој помрла још у раној младости, сад имају сина Ивана од 24 год. и ћери Милку  
{S} По неки калеми што их је отац још у младости калемио, превили се од китине.{S} Он своје пог 
ај ватре и држаше на крилу своје женско младунче.{S} У ватру беше управио поглед — а мисли су м 
ета.{S} Ади сад како су му прирасла два млађа брата — који ће кроз који дан побећи у хајдуке ја 
, то ће их најпре разјарити да му угасе млађану свећу живота.{S} Јер хајдуци и лопови крију се  
ујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе осећаје — срце се раствара и купа у милинама — а  
ладост бујну и свежу.{S} Она добија још млађе и млађе осећаје — срце се раствара и купа у милин 
аћа Мартићи осуђени на вечну робију.{S} Млађи је покушао да побегне, али га чувар убије, а стар 
речете.</p> <p>„Ни паре од 200.{S} Рече млађи осечно, за тим додаде: „Ви сви изласте из собе“.{ 
00 дуката, а ако те усчекамо 200.“ Рече млађи — и даде знак ономе да баци вериге.</p> <p>„Немој 
ватру.</p> <p>„Ђе су ти паре?{S} Отпоче млађи.</p> <p>„Ја немам ниђе марјаша.</p> <p>„Зар смеш  
сну кад виде да му ударише оца.{S} Онај млађи нареди Ружици да га носи у собу и да га држи за у 
а га веже.{S} Пошто га веза — онда онај млађи заповеди слугама и Савци — да иду и они у собу и  
 обојицу па и тебе“.{S} Продера се онај млађи.</p> <p>Ружица бризну у плач молећи свог девера.< 
посрамљени него побеђени.</p> <p>Кад му млађи ма и хотимице погреши.{S} Он у место да га кара и 
коња.</p> <p>„Парај му кошуљу.{S} Викну млађи.</p> <p>Овај узе иза силава мали ножић оштар са о 
 изађе и просу се.</p> <p>Док скиде оно млека са ватре што је остало, дотле сазнаде: да је дете 
ам доста посла сваког дана.{S} Сем тога млекар није заклопљен никад — па нека узме сама, не сам 
тарање над децом својом.{S} Само ради у млекару — и беше у истом повратила стари ред и чистоту. 
ео, кајмак се уцрвао, сок се пробрцнуо, млеко се пробурљало, све се то просипа и баца.{S} И она 
и гледајући — како неки имају и кркају; млеко, сир, кајмак, месо, маст, сланину, вино, ракију.  
што.{S} Дара само чини изнет:{S} Одлива млеко, сири сир — пере и чисти — и узгред тарка ватру т 
илади те удави опет седморо — осморо, и млеко јој сво искипи по ватри, онда неко јој нешта реко 
ана, она рано помузе сву стоку, процеди млеко и настави га да га узвари.{S} Седела је крај ватр 
 са иглама и ни једна не хте да одбрани млеко које пола изађе и просу се.</p> <p>Док скиде оно  
 седморо.{S} Кад овамо викну је „покипи млеко“, а она опет потрчи преко пилади те удави опет се 
стави крв — док викнуше из куће „Покипи млеко“.{S} Она оставља дете и трчи у кућу опет преко пи 
 задовољно седи и пуши.{S} Даринка вари млеко и узгред припрема вечеру, док на један мах отвори 
а пијана“.{S} Па... наставила да узвари млеко, док јој врисне дете на пољу — а она потрчи тамо  
ити, разлити, усирити; направити кисело млеко, сок, кајмак, и.т.д.{S} Па за све то судове, као: 
пилади те пригњави још 2—3.{S} Кад тамо млеко ври по пепелу и угарци погашени пиште као гује у  
сет година управљао кућом.{S} Пропратио многа весеља и жалости, крстио и сахранио, оженио и уда 
м ближњим у погледу моралног живота.{S} Многе је девојке осрамотио и саломио им срећу, обећавај 
ећавајући им да ће је за жену узети.{S} Многе је срећне жене са својим мужевима завадио и леђа  
 друштво постадоше страшило светско.{S} Многе домаћине поубијаше и силно благо отеше.{S} Вук Пе 
е користи.</p> <p>Твоја ће смрт многе и многе мрачне душе расветлити и показати им спасења.{S}  
 врлину.{S} Он је се радо играо карти и многе ноћи провео неспавајући.{S} Опијао се је много, п 
 јер он је са врло мало муке придобијао многе жене и девојке, а она се не да никако покорити.{S 
 и сахранио, оженио и удао.{S} Поградио многе и дивне грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и вин 
дио многе и дивне грађевине.{S} Засадио многе воћњаке и винограде; окалемио огроман број разнов 
 да се тиме није заваравао он би открио многе тајне лоповске и разбојничке чете којима беше гла 
 нецениме користи.</p> <p>Твоја ће смрт многе и многе мрачне душе расветлити и показати им спас 
есму у свом воћњаку, одакле носаху воду многе куће из близине.{S} Причају, кад је ову воду прав 
 би одговор — али он није смео бити.{S} Многи би претресали питања о Марковој части и животу, а 
 давали, беше се искупио силан свет.{S} Многи сиромаси и сироте дошли су да се напију и наједу  
у, али су сви волели Марка него њега, а многи нису ни смели од Марка сведочити.</p> <p>Марко на 
<pb n="9" /> тесне и блатне сокаке, док многи други натоварили на своје буџаљиће незнатан товар 
 ноћ није од стоке ништа продавао — јер многи донеше новац и одведоше своју стоку — само остадо 
а са повеликом поштедом.{S} Мисли ли су многи суседи па и сами укућани да ће се тада поделити,  
гово изазва покрет код свију — од којих многи почеше плакати.</p> <p>— То ми је била дужност.{S 
ај те створи својих а не своје“.</p> <p>Многи нам завиде, и називају нас срећнима.{S} Ми и јесм 
.{S} Ја истина јесам одавна грешио — са многим жентурачама и са девојкама — али ништа <pb n="11 
и канале, мрачне, влажне, смрдљиве и са многим гадним и страшним животињама преткане.{S} Оне ту 
више нису бојали Марка.</p> <p>Марко је многима починио силну неправду а нарочито људима мирним 
 оно друштво у коме је он живео, јер је многима дала живот.</p> <p>Као што се човек дели на мно 
} Теби ће се још данас смркнути, али ће многима сванути.</p> <p>Дође мрак, разне птице по ливад 
хтали.</p> <p>За несрећу своју па и још многих беше ванредно леп.{S} Црномањаст, ћосав, здрав,  
 па мислимо и ти си са њима.{S} Јесу л’ много починиле квара?{S} Запиткиваше Круна — правећи се 
 доста кад се подели на 9 части изгледа много мало.{S} Дође им по 20 оваца по пет шест свиња —  
 за тим све остале.{S} Од овога се реда много одустало.{S} Јетрове, из почетка жалиле се, како  
вађи и кавзи са друштвом.{S} Јадна маја много ме је учила — али ја је ни зашто нисам слушао, за 
што је год лепо то је некако са наличја много ружно.{S} Како ја знам.</p> <p>— Па кажи је, коју 
у чохану памуклију.{S} Она је извлачила много које шта на рачун проводаџијског посла — али није 
 живот.</p> <p>Као што се човек дели на много различитих делова, тако су и умови људски различи 
 пролеће и лето.{S} И у том добу, поред много празника и празничића скраћује се време рада усље 
овога самци људи, људи без задруге губе много.{S} К томе треба додати — да има слабости; ако је 
па и син му скоро ништа не раде, а живе много раскошно.{S} Одело носе обојица чојано у самој ср 
> <p>Од овог значајног вечера, не прође много и Јеша испусти своју племениту душу.</p> <pb n="2 
земљу, и одатле се не диже.{S} Не прође много, а наиђоше неке рабаџије, па приметив кола и воло 
И то ће му нешто значити.{S} Даринка је много премишљала о тој појави.</p> <p>— Чисто ми је сад 
оћи провео неспавајући.{S} Опијао се је много, па тако се са сваким свађао, а често пута и поту 
 по пропису кривих параграфа.{S} Био је много пута и поротник а скоро највише председник изабра 
кажем а и видећеш је — да је од Даринке много лепша девојка.{S} А што је најглавније здрава је  
у расла као анђели.</p> <p>Даница је се много мучила при порођају ћерке, и коне су разгласиле д 
ден и Милица имађаху 4 деце.{S} Нису се много ни испустили.{S} Ма да беху и они нешто продали о 
мрло, јер беше невремно.{S} Вук имађаше много махна а ни једну врлину.{S} Он је се радо играо к 
та као што је данас.{S} Јер Вук је беше много са радом запуштио.{S} Данас је боља.{S} Кад је пр 
 верна као извежбано куче али само беше много пипава (спора у послу).</p> <p>Није то лак посао, 
 то необично и чисто криво.{S} Немајући много којешта, а често пута и суха хлеба, и гледајући — 
 својег лукавства и вештине, посреством много жена, девојака и људи трудио је се Иван</p> <p>—  
p>Код суднице општинске — беше заноћило много разне стоке.{S} Срески званичник беше дошо да нап 
 Али она неће сама да иде — јер би свет много што шта могао измишљати.{S} За то ју је пратила т 
, јер ви сами помријесте, и ваш ће смрт много да оживи.</p> <p>Ви сте ђаволи мртвима а анђели ж 
али то старом и за гроб спремном човеку много је.</p> <p>Он је знао да ће скоро умрети.{S} Боле 
уд ће ми најзад душа јер сам се о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убит 
давде 2—3 дана хода играће те у колу са многобројним светом оба пола, такође обученим и искићен 
 ме се боји као куге, и да се не сме са мном играти.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр 
запита Ивана:</p> <p>— хоћеш ли и ти са мном као што рече?</p> <p>— Ја бога ми не смем Цмиљи на 
} Кад смо се пресудили, она све лепо са мном — и само вели „ништа ми није жалије — но што ћеш т 
ама.</p> <p>„Не, не, Миле.{S} Ти ћеш са мном сутра а сада нека Стева, нека иде са ујацима.{S} У 
 Даница.{S} Гди је год био вашар, игра, моба, весеље и т. д.{S} Њих су двоје ту морали бити.{S} 
ничара те нека зовну мало <pb n="73" /> мобе — какве ђечурлије — и нека окомишају.{S} После она 
г пролећњег вечера Гвозден се враћао са мобе на којој је своме суседу помогао правити неку грађ 
т толико, као окрпљена и поправљена.{S} Мог оца служе опанци 6 месеци.{S} Кад им се наврши 2 ме 
а ме удостојавате са задовољством целог мог живота.{S} Ја сам мирно живио, мирно ћу и умрети, а 
, ако знате шта је Бог.{S} Узмите овога мога, то ми је синовац сиротан.{S} Отац му лани погинуо 
те ми дајте ви крвопилци једни.{S} Сина мога дајте ми — новац ми дајте“ — и у тој вики узе стол 
ила досади целом селу.{S} Ама живота ми мога, давно би се они поделили — да није оне чинилице С 
ди под заклоном но у авлији — јер би га могао неко са стране видети.{S} Чим уђе у нутра, он зат 
сама да иде — јер би свет много што шта могао измишљати.{S} За то ју је пратила тета Даница.{S} 
евима.{S} И шта мислите, кад човек није могао да сачува оно што је имао како ће моћи да заради  
доше га до крајњи граница.{S} Како није могао <pb n="59" /> да краде у извесном добу година — о 
 ни Јешу, ни његове задругаре нико није могао видети: расејане, преухитрене, у наглости, у журб 
је све то било удешено, те се нико није могао сетити.</p> <p>Даринка је затруднила, и поче знат 
нема на овој земљи живог човека који би могао рећи да је срећан и задовољан.{S} Примети учитељ  
у Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао волети, јер је боља од мене, то признајем, али он 
 љубав и помирљивост.{S} Њега није нико могао убедити, јер свака му је реч проткана била најчис 
емађаше паса, и слушаше.{S} Е да би што могао докучити и сазнати.{S} И лепо и јасно чуо је како 
ражи новац.{S} Ко би други толики новац могао наћи до Милорад?{S} Али он не може са постеље да  
и још ту разговарале о које чему али не могаху, и тако се размимоиђоше и одоше свака и на своју 
 инат кошуљицу у ватру — а зар није она могла и сама пасти.{S} Оној гурнула дете у ватру.{S} Ја 
ала, али нигде није стизала, није ништа могла урадити.{S} У њеном целокупном раду осети се одма 
а не могу ни да радим као што сам некад могла; издала ме снага па и очњи вид.“ На ове речи скот 
 увлачи трлиће онде где би му се прасад могла извући и коме штету учинити.{S} Ено га сад где по 
ећу код начелника, па викну што је игде могла:</p> <p>„Дјете ми дајте ви крвопилци једни.{S} Си 
 никаква ме сила нити нужда на њ’ не би могла навести.{S} И као год што је мене будући доброг у 
на треба да погине.{S} Јер Цмиљка не би могла ништа учинити са њом живом.{S} Очи би повадиле.{S 
<p>— да ја до сад у великом послу нисам могла ни кошуље да му оперем како треба, иде поцепан и  
инат обали у ватру те изгоре, ђеца нису могла дохватити.{S} Додаде Круна.</p> <p>„Ти Стојо, дај 
ватови пошли цркви на венчање — па нису могли путом од силног блата, већ ено их право преко лив 
атком заносу издаде их снага — они нису могли више стојати, већ седоше.{S} Даница се и нехотице 
зградама око куће Перовића.</p> <p>Нису могли више заједно, и поделили се са ватром, али не и с 
ујица са огромне врлети — а лупање срца могло се чути на 2—3 корака.{S} У томе слатком заносу и 
да је Даринка трудна — и то се већ није могло више ни крити јер је 8 месеци.{S} Сви су се надал 
едно исто време, тако — да се ретко што могло знати шта ко говори.</p> <p>Пошто се изручило све 
авилник штампаће се у засебну књигу ако могне.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
им.</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу запети што могнем, и јави ћу ти кад будем ствар удесила.</p> <p>—  
овољавао их у свима погледима колико је мого.{S} Често пута, он је се вајкао код Данице, како с 
о је то још увече да расправи, ал’ није мого јер је било све љуто и надурено. <pb n="41" /> Изј 
аса — али од силног треса и дрхтања, не могоше да заметне крај.</p> <p>— Вежи га ти!{S} Продера 
е о Цмиљу много огрешио.{S} Па Бог зна, могу ме њена браћа и убити.{S} Ах оче ти ви томе моме ј 
рхе своје.{S} Што човек један не може — могу троица, што не могу троица могу више њих, и тако с 
 ти прођи се — ја мислим баш да за њега могу наћи и богату и лепу и добру и све.{S} Рече мајка< 
 може — могу троица, што не могу троица могу више њих, и тако се организује друштво.{S} И сама  
оја ти ја никад нећу заборавити.{S} Сад могу и хоћу да ти се одужим.{S} Дакле, дајеш реч да ћеш 
 сваки џора (крмача) да ти видиш.{S} Не могу ја служити једно по једно цео дан.{S} Ти знаш да ј 
} Она сваки дан пијана лежи, а ја да не могу добити у целој години чашу ракије.{S} Ама смем у ж 
S} Оди помози кумим те Богом.{S} Ада не могу море имам ти и ја посла!{S} И тако, што се у оној  
крвна освета предати забораву.{S} Ја не могу, ја не смем умрети — док те с Мартићима не измирим 
 петоро деце, а како се мене чини ја не могу ни да радим као што сам некад могла; издала ме сна 
ако их боли глава, стомак и т. д. па не могу да устану.{S} Доцније говорило се јавно и отворено 
?{S} Шта ћемо за новац?{S} Ја одавде не могу устати.</p> <p>„Па шта ти велиш?{S} Одговори она с 
у неколико пута да и њега поделе али не могу да се сложу.{S} Боје се да се не изварају, и тако  
 да бегам к’ вама, јер овде на земљи не могу више живети.{S} Зар није боље <pb n="57" /> гледат 
 огреши душу... „Господине!{S} Ја ти не могу више бити кмет.{S} Кад првог човека у селу упропас 
век један не може — могу троица, што не могу троица могу више њих, и тако се организује друштво 
 веле шта раде кад ми не чујемо, и тако могу да наведу какве зликовце па да ми погњаве ову децу 
граду.{S} Од то доба — ја сам чинио све могуће и давао сам и митио сам — само да ми се не врати 
асла на зарок.{S} Даница се откану више моде и посећивања игранки већ је само гледала децу свој 
јдуци“.{S} Док повикише неки. „То ти не мож’ наћи код приватних лица, већ иди код начелника па  
емогу да идем.{S} Потрчи, потрчи, ал не мож’, оне брже па одоше“.{S} Ређаше Даница плачући и др 
ection" /> <p>Освану један дан, коме се можда више од половине света на земљи радује.{S} То је  
о урезане.</p> <p>Ко зна.{S} Ви ћете се можда изделити, и постати пуки сиромаси, али и као такв 
иле.{S} Овако кад она погине.{S} Цмиљка може комотно да се врати на имаће.{S} Но не знам, да ли 
рији и лупи га кундаком у леђа што игде може.</p> <p>„Немам тако ми истиног Бога:{S} Данас су м 
али нигде и ништа — утјехе нема нити је може имати.</p> <p>Једна намигуша видела обоје деце — п 
 које је улетило у чељусти лафа, и које може сваког тренутка погинути.{S} Па још ако дете почне 
а већином њих и радити ма какав рад, не може се никако проћи а да се неко не наљути.</p> <p>Опа 
 дан у години.</p> <p>Ко нема стоке, не може имати имаћа каква му треба јер без ђубрета не вред 
.{S} Ми се морамо скоро поделити.{S} Не може се више овако“.{S} Примети Марко јако забринут.</p 
ји жуди за лебом но онај, кога има а не може да га једе од великог умора.{S} Човек уморан, као  
 је била као на осуди.</p> <p>„Врана не може на два коца“, тако вели народна пословица.{S} За С 
не умрем скоро.{S} Мајка ти је стара не може више да пере и одева а сестра ти је још мала.</p>  
ћ само због деце, јер родитеље ништа не може разјарити и наљутити као то: кад му ко туђи — а на 
о узети...</p> <p>— Под морање ништа не може бити.{S} Опет Иван.</p> <p>— А нарочито удаја и же 
 не може да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни да се копа.{S} Усљед овога самци људи 
уплива.{S} Кад је киша, никав се рад не може да ради у пољу, кад је суша не може да се оре ни д 
еди њива.{S} А ко нема њиве и ливаде не може држати стоке и без једног и другог горак је живот  
 за шта му драго, само се овако више не може.</p> <p>„Били ти био потајник.</p> <p>„Како да не  
е за сврхе своје.{S} Што човек један не може — могу троица, што не могу троица могу више њих, и 
вац могао наћи до Милорад?{S} Али он не може са постеље да се дигне.{S} Водени клобуци беху му  
— покисне и прониче, те ко није имао не може ни имати никад.</p> <p>Њихови пластиоци пласте за  
 милости никад за никад.{S} Јер нико не може изрезати оне злочине из душа њихових, које су оне  
ти је дете од 3 месеца криво.{S} Оно не може ништа сметати пошто је ванбрачно.{S} Њега ће узети 
 он може на њој лако живети па да то не може ни у ком случају отуђити, па према томе да попушта 
на нека гледа свој посао.</p> <p>„То не може.{S} То не сме бити!{S} Повикаше неколико женских м 
ило не буде опет деце њихове.</p> <p>Не може сиромах радити кад нема чим ни на чему.{S} Што год 
 да буде поштен и моралан човек, тај се може купати у пороцима као и у крви својих злочина и бе 
од кладе ивер далеко не иде“.{S} Ово се може са правом применити на Ивана Марковог јединог сина 
ко хтедне нека ми да дјете — па опет се може удати, рече Иван смешећи се и гледајући шта ће она 
имо — немој ти да се плашиш.{S} Он ћете може бити загрлити па и пољубити; па ће ти турити руку  
изиђи.</p> <p>Ја ћу отићи сутра рано, и може бити нећемо се више видети.{S} Гледај богати добро 
јанству и нераду, хрђави су — али ко ји може бољим учинити?{S} Има ли живог створа на земљи кој 
а се мене тиче за твога мужа.{S} Ако ти може образ поднети ти га немој ни прати ни крпити.{S} Е 
ође на земљу дао толико земље колико он може на њој лако живети па да то не може ни у ком случа 
 Да бегамо.{S} Одговори Вук.</p> <p>„Он може казати да му је ту било 200 жутих дуката“.{S} То и 
је имао својих особина, каквих се ретко може видети код самртних људи.</p> <p>Он је на основу с 
то дрхћућим гласом.</p> <p>— То се само може замислити — а не исказати, каква је милост и радос 
Изнела дјете пред свиње“.{S} Како се то може помислити.{S} Изнела га из куће, из дима и прашине 
е никоме казивати за шта вам треба, јер може полиција дознати — па ће за њима у потеру и дете ћ 
де с’ оне стазице, што у сваком случају може неко наићи и њих са Иваном затећи.{S} А то би било 
едног’ па нека их нека раде.</p> <p>„Да можемо обрати бар оне њиве у ади — све ће стока појести 
 о себе почне се бринути; од тог детета можемо имати у свему здравог и издржљивог члана породиц 
p>„Врло добро“!{S} Повика Миладин. „Сад можемо без бриге овде тражити до мрака“.</p> <p>У првом 
 овакав разговор.</p> <p>— Тако, дакле, можете још за дана сићи у ону шуму спрам његове куће, п 
ни ракије.</p> <p>Сиромаха и инокосника можете познати и по овим знацима:{S} Све њиве пооране и 
>Вама пролази време узалудно Ви сад кад можете, кад сте млади и здрави треба да прикупљујете зе 
те срдачку (на којој се окреће цев), не можете радити.{S} Склопите цео плуг и запрегните волове 
о било“!{S} Викну Марко љутито.</p> <p>„Можете како оћете!{S} Али ја нећу више на таки начин жи 
у да ћутим!{S} Шта ми хоћеш!?{S} Шта ми можеш?!{S} Је ли?{S} Какав си ти човек да у инат мене г 
 <p>— Ако ви човек, и ако имаш срца, ти можеш знати како ми је, па немој ме питати, молим те, и 
 нисам чула ни од кога.</p> <p>— Шта ти можеш чути.{S} Мене је то њезин отац причо’ а то се кри 
упи марка по глави и сав му ороз заби у мозак.{S} Марко се заљуља — али му <pb n="112" /> помож 
тна сила правиле ужасно врење у њиховим мозговима, који су одлазили више посрамљени него побеђе 
иши преораше земљу у свима зградама.{S} Мој отац није имао мачку, али није имало ни мишева.{S}  
удете срећни.{S} Ја ћу скоро умрети.{S} Мој живот и рад нека вам буде вечити пример у вашем жив 
ти.{S} Па и стока вам опада сваки дан — мој отац продаје јагње од месеца дана за жут дукат.{S}  
ас је...{S} Шта сам ја?{S} Вреди ли шта мој живот?!{S} Идем, а не знам куд.{S} Радим а не знам  
даде и врати се кући снуждено.</p> <p>Е мој жалосни Иване, до скора ниси ти био тако разуман и  
више на таки начин живити.{S} Ако ће ме мој слепац (муж) слушати, добро.{S} А ако неће ја знам  
презрела Даринка.</p> <p>— Даро, животе мој —- како си слатка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошап 
 — већ бојим се убиће тебе — несрећниче мој — који си тек на свет настао.{S} Па зар да се у ово 
н пође.</p> <p>„Сутра рано ето ме добри мој пријатељу.“</p> <p>„До виђења!</p> <p>„Сервус.</p>  
д, али зато морате одржати један завјет мој.{S} Морате увек живети у задрузи.</p> <pb n="15" /> 
калемима — па се сети на покојног оца. „Мој отац — сад је мртав.{S} Али ови калеми то су му спо 
ради то се све потроши и развуче се.{S} Моја мајка музла је сама пет оваца, са тим мрсила сву к 
мио.{S} А ја — ја ништа нисам радио.{S} Моја је младост прошла у безумљу, у вечитој свађи и кав 
су га поједе или нагрдиле — куд би била моја брука.{S} Да ми је што гођ било овом ђетету, не би 
о овога часа овде — са мојом ђецом — са моја два анђела.{S} Само што не знам, ко је то био што  
Твоја сточија досади мене.{S} Видиш, та моја искидана црева — та врежна од кромпира и бостана.{ 
 и примили само 10 дуката.</p> <p>Да је моја дуга њива, не би је сву ни продаво већ половину —  
Ја управо лутам. „Лутајућа душа“, то је моја.{S} Ах, Бато!{S} Твоје се рјечи испунише.{S} Ти си 
што знаднем, а треба да знаш да ће мене моја сестра — њена мајка послушати —- али ја ’хоћу, — д 
мој —- како си слатка!{S} хоћеш ли бити моја?{S} Прошапта Иван као каквим дрвеним устима, јер н 
еш повода највише свађи и кавзи.{S} Што моја жена једе сув љеб сваки дан код пуне куће мрса“?{S 
м ја несрећно створење на земљи.</p> <p>Моја жена непоштена, и ја то све као муж њен мирно глед 
а узвикну „опрости ми Боже и свети Лука моје крсно име.{S} Причао ми је покојни Бата, да су сам 
велики грешници.{S} Ал тај исти Бата са моје двоје невино, мило и драго ђеце мало пре позваше м 
Цмиљевка.{S} Чујем.{S} Шта ли би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно прасе.{S} Сад ос 
 нанијо таку љагу на част моје сестре и моје куће, кад она то није заслужила.</p> <p>— Молим те 
ћу све остале да окалемим.{S} Па ћу сво моје имање да ускрчим и почастим, сваки камичак изнесем 
ај да га мајка повије у лулу да ми чедо моје спава.{S} Лулу, лулу, спавај сине благо мајци.{S}  
ода његова.{S} Мајка њега љуби — слатко моје.{S} Ене задремало ми, чекај да га мајка повије у л 
ас нећу проказати, и помагаћу вам, само моје не дирајте“.{S} Тако је он говорио крадљивцима.</p 
и би са оне моје две овце“, или „са оно моје једно прасе.{S} Сад осташе вође.{S} Пуштих ји из з 
.{S} Немој <pb n="114" /> плакати злато моје, неће њега мајка и неће њега рода његова.{S} Мајка 
 љубити гушећи се у плачу. „Стево злато моје.{S} Иди са овим људима слободно.{S} Ово су ујаци т 
ване — што сви нанијо таку љагу на част моје сестре и моје куће, кад она то није заслужила.</p> 
умрлог часа.{S} Нећу бацити у потомност моје шесторо ђечице“, ит.д.{S} Ама прави назарен.{S} Ал 
за све сам.{S} Јер њихово имање пређе у моје руке, али не пређе и њихова радна снага, јер они у 
у моју — имање њихово махом је прешло у моје руке.{S} Ту је имање.{S} Али где је Чедомир — где  
ђела, као што сам ја виђела да ти гурну моје дјете у ватру — те му умало ручица не отпаде и не  
Па смешећи се рече.</p> <p>— Не само ви моји укућани, већ нико — ни коме зна ни не зна, мене ни 
S} Ја ћу поћи за њега — ма ме и не дали моји родитељи?</p> <p>Јесен беше топла и тиха.{S} Јутре 
уповао <pb n="82" /> и стоку и имање од мојих братучеди.{S} Али ми се за то они сада грозно све 
:</p> <pb n="93" /> <p>„Марко, — буди — мојој — и Милановој ђеци отац к-а-о и т-в-ј за тим изда 
еће имати никад ђеце.{S} Па зар да се у мојој кући за навек ватра угаси?!{S} О, оче, оче прокле 
— Па нисам гладан.</p> <p>— Кад нећеш у мојој кући да једеш леба и соли, ја знам на што смераш, 
ро.{S} Бата је био овога часа овде — са мојом ђецом — са моја два анђела.{S} Само што не знам,  
кав је то народ.{S} Кад ја приставила и мојом руком пребрала пасуљ, па када се скува и поче јес 
ко га је звала), да се сва кућа користи мојом способношћу а ја сама да се растргнем у тешком по 
е гледа, њу ништа не задовољава до онај Мојсијев закон — око за око. — Али и ти си Мојсијевац.{ 
сијев закон — око за око. — Али и ти си Мојсијевац.{S} Ти си лагао Исуса Христа што си се звао  
 овако исквари Бог га прокло, да ме под моју старост мучи и секира.</p> <p>— Кад ћеш наопако ја 
 чувао би и кућио.{S} Само да удостојим моју лепу Дару.{S} Шта да радим?{S} И Цмиљку би могао в 
 какав убоги.{S} То убија понајпре част моју, његову па и свију нас.{S} Да би ја што купила или 
 оним што плуг производи.{S} За несрећу моју — имање њихово махом је прешло у моје руке.{S} Ту  
p> <p>Савка је терала сву децу редом да мокре у једну карлицу — ту је закувала кртичњаке и са њ 
 нећеш се кајати.{S} Повика мајка чисто молећи.</p> <p>— Ја ћу ићи — ал’ ако ми се девојка не д 
онај млађи.</p> <p>Ружица бризну у плач молећи свог девера.</p> <p>„Ћути брато!{S} Нека га, нек 
 гласом. „Молим те.{S} Преклињем те.{S} Моли се за мене код Бога нека ми опрости.{S} Ја ћу свој 
т. д.{S} Он, у место да се одмори иде и моли за стоку своју, а онај га осеца као хајдук.{S} И т 
дно и грозно.{S} Сутра дан иде суседу и моли га овај га грди и ружи.{S} Дан у језгру рада, ал п 
ш знати како ми је, па немој ме питати, молим те, и поче се гушити у сузама.</p> <p>— Човечност 
упропастисмо — шта нама вреди живот.{S} Молим те разреши ме...</p> <p>„Шта је теби?{S} Јеси л’  
Ја сам ти ухватио стоку у моме житу.{S} Молим те ко кума, ко’ брата, ко’ Бога пушти ми.{S} Јер  
ће, кад она то није заслужила.</p> <p>— Молим те Мићо ко брата рођенога — немој ме за то питати 
аћи, но ти дођи неки дан са њом, баш те молим.</p> <pb n="123" /> <p>— Добро — добро, рече Мића 
створења које је ниже од тебе...</p> <p>Молим те Мића по други пут — немој ме више мучити већ е 
 очи к небу па завика дршћућим гласом. „Молим те.{S} Преклињем те.{S} Моли се за мене код Бога  
ио, виђао сам ја њихово добро“.</p> <p>„Молим те!{S} Ти добро стојиш са капетаном.{S} Сад око о 
ти из вида.</p> <p>Имајте Бога на уму и молите му се више делом но речима.</p> <p>Гледајте, да  
ми то су му споменици.{S} Он је ово као <