| ем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, б |
| рста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са ули |
| отарице ..................... као вуга, а они то зову <foreign xml:lang="fr">haut goût</foreign |
| едан писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S |
| слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу |
| } Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под |
| из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, кој |
| .</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и по |
| } Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помо |
| и.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да н |
| познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} |
| бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој к |
| он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <fo |
| сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим о |
| је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљ |
| ји с нама седе — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p |
| а ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опро |
| носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</ |
| тине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно р |
| њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено на |
| > <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. |
| срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати овака пи |
| огао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снов |
| ?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. </p> </div> < |
| м толико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла з |
| ишта.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобравајући, главо |
| га дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг по |
| ју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> |
| р.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мис |
| рзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два |
| а, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па доб |
| е после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да к |
| и је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам так |
| ан глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — |
| , корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} |
| сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упал |
| а је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску |
| сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом обележено. <pb n="41" |
| рио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Тум |
| Да спустим и не другом прозору завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам |
| наче забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас |
| , мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам м |
| мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будала |
| ала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам |
| слио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми к |
| иша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, |
| ано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама |
| а би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам |
| своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како би |
| тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с |
| а се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{ |
| е тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико л |
| о вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам гот |
| — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>..................... |
| пак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас сам |
| е што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају |
| ма у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Т |
| езати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до по |
| почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити |
| на гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођиц |
| .</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојит |
| је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то |
| аки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да |
| ећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да |
| према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сва |
| у истога смисла.</p> <pb n="14" /> <p>— А ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да м |
| са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> < |
| овек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Ш |
| их да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а ш |
| — Да?</p> <p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја |
| неколико обичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да |
| јој пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> |
| држах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече о |
| опеску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> |
| ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</ |
| е дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи |
| ве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви |
| рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер |
| "fr">Marseillaise</foreign>-у.</p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику кој |
| ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, |
| ма никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Довед |
| ас у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бист |
| l:lang="fr">Erckmann-Chatrian</foreign>-а.</p> <p>Наиђем на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ |
| foreign xml:lang="de">Prophet</foreign>-а</title><ref target="#SRP18980_N26" />.</p> <milestone |
| ва.</p> <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мисл |
| шио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осе |
| ојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће |
| м, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта |
| и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који ве |
| се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цм |
| ву механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</p> <p>................ |
| вој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кра |
| кад претура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје ј |
| страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, ш |
| срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, м |
| тање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја |
| ве ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми |
| вих час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само |
| /p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ниш |
| се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да |
| ло ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Ч |
| за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нис |
| 0" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 1 |
| на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се н |
| !{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срди |
| да се играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити |
| тве“.{S} Поклоним се на све стране, као акробати, кад начине <foreign xml:lang="it">salto morta |
| ора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то |
| да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест срп |
| ве...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...< |
| ну слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади ње |
| до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљи |
| морате казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, |
| На путу да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам д |
| „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не |
| руги дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</ |
| о овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се |
| нављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако |
| <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслу |
| да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја игр |
| лаута — рекох ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на ф |
| не обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јак |
| а родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе |
| ље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и |
| дављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, |
| ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, као бајаги уст |
| авијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се. |
| ска у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>О |
| партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не зна |
| д ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био ра |
| ан немачки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а на |
| а као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји разлози ништавни, |
| да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, |
| а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања |
| х Ану.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, обраћајући се госпођици Веделов |
| трже руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не |
| {S} Доле са срцем!</p> <pb n="50" /> <p>Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} З |
| и ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S |
| од куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у бла |
| ра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једно |
| Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се < |
| авом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> < |
| и преста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</ |
| p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како |
| шање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој не |
| Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред ме |
| , који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја нехотично начиних некакав увод.{ |
| .{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смеја |
| >Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми |
| умела — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице развед |
| у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Тум |
| ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где ј |
| : шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам |
| А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу |
| ији.</p> <p>— У географији! — прошапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањај |
| анас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја с |
| о сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим |
| мех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда ба |
| ашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Николай |
| епим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео. |
| </p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> |
| еби пијавице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лај |
| о!</p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље мо |
| новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила |
| сам уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међу |
| кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се |
| Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Клар |
| атетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, |
| м могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</ |
| ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако |
| ј историји била <pb n="32" /> моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да буде |
| еко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио |
| ? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја |
| ја, клањајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани би, очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама |
| м увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих закључака и тражиш само да |
| ара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{ |
| је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> <p> |
| ој, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и По |
| сродства с немачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — реч |
| га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме |
| орам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно никаква сродства с немачким.</p> <p>Ја поглед |
| жу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође сви |
| “, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких |
| , левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, |
| ромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа. |
| љубофи паклена!</l> <p> <hi>Потражи сам аутора.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озбиљни |
| ет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, он |
| ша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Barbarisch</fore |
| о доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што |
| p>Она напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говор |
| шу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухва |
| лицало је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за |
| то питати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица |
| >Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!</p> <milest |
| ткуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставит |
| ровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, |
| И, други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ан |
| Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} М |
| /p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана о |
| низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За име божје! — к |
| исподвлаченим новинама обично повезује баба сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрест |
| /p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, д |
| скали.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Поп |
| руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није н |
| ше, увређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба устаде:</p> <p>— Господо, господо!</p> <p>Мени се |
| ђете двадесет степена.</p> <p>Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смеја |
| {S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакат |
| отимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна? |
| /p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>би |
| та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу ј |
| ин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то |
| н није знао како да престане, онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима:</p> <p>— Одс |
| </p> <p>Поче се слатко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу |
| оја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући даље, нађем <foreign xml:lang="fr"> |
| /p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица брк |
| >На улици затутњише пожарничка кола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} |
| е за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник |
| амар.{S} Напослетку којекакве досетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ |
| рата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до |
| тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака оп |
| ла овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> |
| ах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, ал |
| — Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Он |
| као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана оти |
| е соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.< |
| аво посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p> |
| и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> |
| а забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ........................... |
| N7">Овим псима још једнако није довољно батина.</note> <note xml:id="SRP18980_N8">Позив на игру |
| главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех сли |
| ач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} |
| .{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</ |
| ичић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и |
| ојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што |
| али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је п |
| парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја поч |
| S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је так |
| Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао |
| .{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, па заб |
| е поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>.................. |
| /p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обоји |
| пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мор |
| о тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да каж |
| своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S |
| е хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред голом са |
| /p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га ба |
| а ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво |
| — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то д |
| ањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим |
| х дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао |
| леда ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше вла |
| ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо пит |
| а диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} П |
| јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан ка |
| } Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ |
| име,</p> <p>Одавна ти нисам писао писма без „свионе косице“, „порумењених и побледелих обрашчић |
| е непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад прету |
| хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на карте пола им |
| на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на л |
| } Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на |
| S} Она је пробадала <pb n="19" /> иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим |
| .{S} Слике су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Некол |
| хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — В |
| ана, коју та сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који б |
| поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше и |
| шља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p>— М |
| ах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједа |
| прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео < |
| ку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи н |
| фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна слова мојег |
| о године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се |
| мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен <foreign xml:lang="fr">rouleau</foreig |
| друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи ру |
| нака у неугажени снег; огромни храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је с |
| Н.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧА |
| <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви и |
| в позелени:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас.</ |
| Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман, |
| /p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уме |
| ше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући |
| дем, него вас само зановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте |
| адаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој н |
| хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ ди |
| на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, как |
| штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпо |
| зах књиге, којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо н |
| емачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, обраћ |
| рио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну ум |
| /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем |
| <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</ |
| разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зра |
| ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на |
| unit="subSection" /> <p>Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколик |
| ти с персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио. |
| ичине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприм |
| јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу не |
| меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се |
| ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах кр |
| огао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и прев |
| {S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на кл |
| пријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на шт |
| е приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би ба |
| ти, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, |
| дем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно. |
| радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо ј |
| одине.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла |
| ом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглав |
| затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни |
| ј!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она |
| Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским. |
| Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра — о |
| то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је п |
| овео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њо |
| е.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више |
| имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.< |
| {S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише |
| ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} |
| ма.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трај |
| бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти |
| не може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фласте |
| мем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођице.</p |
| клањајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани би, очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама стид |
| бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску |
| ваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом |
| } Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на |
| > <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би твоја мати....</p> <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћути! — |
| сам тражио никака „задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзни |
| е и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полициј |
| у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.< |
| ао одговор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично пријатно.{S} Досад никад није у мом прис |
| каза се нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да |
| ао кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И н |
| обу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи |
| <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет |
| почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p> <milest |
| да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет ј |
| Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па |
| а дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала |
| >Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из о |
| Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је на |
| е на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља |
| Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обућ |
| диферентног разговора.</p> <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељен |
| и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се г |
| ице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је пр |
| јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам пат |
| осле на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p |
| </p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ј |
| ва“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ал |
| ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себ |
| о сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа. |
| ошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка.</p> |
| е Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одгов |
| S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више мо |
| Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> моја част ангажована.{S} Ја сам је о |
| аутора.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно кло |
| у сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сет |
| чих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је |
| уд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у |
| врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас |
| ући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чаш |
| лушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш |
| p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n="27" /> <milestone unit="subS |
| ош даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до виш |
| оше два пруска наредника.</p> <p>Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и поруг |
| ља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, ту |
| и нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} |
| о мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју с |
| ушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и |
| засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање |
| ..</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њ |
| устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је пр |
| о, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и о |
| средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њо |
| tone unit="subSection" /> <p>Од то доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — н |
| а њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени није било хладно и бил |
| убав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те |
| p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да |
| четна слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi |
| зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање. |
| } Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и баци |
| то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да |
| ак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, |
| Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, |
| адао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени н |
| баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, |
| з поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја ос |
| за ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} |
| иду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она је имала ис |
| у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господск |
| е Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто |
| и на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећ |
| ени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изиша |
| ..</p> <p>Драги побратиме!</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти ве |
| , који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к неб |
| т.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p |
| у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{ |
| деље после мојега писма.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело |
| је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на |
| поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, је |
| њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замислити |
| је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} |
| м се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте ми |
| а било је на термометру —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пе |
| rget="#SRP18980_N13" />, на другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем с |
| ати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нисам ништа |
| а се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју по |
| обележено. <pb n="41" /> То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> |
| уд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> < |
| то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто |
| је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказ |
| ло ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{ |
| ермометру —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били |
| све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је пока |
| о с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи |
| еш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, ка |
| дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгуб |
| ја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било прибл |
| тужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мој |
| збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју |
| тао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бри |
| ћи на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било |
| к.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p> |
| е љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она ј |
| шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред на |
| х му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Ла |
| <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како |
| лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедо |
| ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Н |
| и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја |
| >Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице |
| вече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама. |
| струмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета! |
| а руку и почех завиривати прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>О |
| ом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Миш |
| вему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта над |
| та не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> капала |
| <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, ка |
| а изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43" /> |
| а који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> </div> <div type="chapter |
| </p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједн |
| може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фластером |
| ко нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> < |
| дах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пуш |
| ао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>И |
| жим читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углави |
| како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, |
| лим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао |
| екаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22" /> <p>— |
| ладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пија |
| безгранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен |
| Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да ни |
| аше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре с |
| и знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, |
| ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} П |
| p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне |
| ан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, |
| за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори |
| наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а |
| рну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она с |
| браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хва |
| а прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пи |
| степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погле |
| ј беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n=" |
| Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги, |
| мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> |
| одговори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви неће |
| а, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ла |
| .</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се с |
| о изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава |
| екох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права |
| <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново, као |
| ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов ста |
| то, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p |
| .................</p> <p>Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да ка |
| ати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang="fr">le plus apres let |
| омни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да |
| /p> <p>— Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако |
| рне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седни |
| лео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет |
| } Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини |
| сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била зап |
| и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у ко |
| не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан соб |
| помаже.</p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разуме |
| дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ну рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Ал |
| се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <foreign xml:lang="fr">à la fin de fins</foreign>< |
| о.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онак |
| друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао. |
| немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како |
| ицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што ч |
| им?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, н |
| „задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам |
| </p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Доб |
| 8980_N27">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <note xml:id="SRP18980_N28"> |
| речник кудгод иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енгл |
| другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не |
| чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао |
| Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као |
| на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, |
| с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да |
| рео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о к |
| о један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...</p> <milestone u |
| не, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} П |
| р је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</note> <note xml:id="SRP18980_N29">Вел |
| е да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више права <pb n="15" /> но ви, а |
| е било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 с |
| их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то |
| p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S |
| могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је так |
| аље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени |
| одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} |
| се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, |
| мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до м |
| срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „д |
| х бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгуб |
| ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о п |
| ворити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од |
| м те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не |
| руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам ње |
| ем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> |
| ио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све при |
| толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом уверава |
| ишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Д |
| еђиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себ |
| х крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извад |
| сподине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад |
| и...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у к |
| о чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p |
| заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој |
| дем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— |
| да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш це |
| а о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Ле |
| </hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздр |
| p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и прит |
| ватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо о |
| седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете да кажет |
| овори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, |
| и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући даље, нађем <fo |
| хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате |
| а — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата отвор |
| више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се н |
| о.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на мате |
| нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, |
| {S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико пис |
| је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би |
| Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем |
| на завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да м |
| еби ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек |
| че он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — ре |
| и.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — по |
| ос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се и |
| Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, |
| а“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, бра |
| е велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинил |
| ох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут |
| знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на |
| } Немој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала |
| ој грунуше сузе.</p> <pb n="24" /> <p>— Боже! — прошапута она некаким гласом, којим, ваљда, уда |
| та.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престар |
| и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад са |
| ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја об |
| поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем |
| ућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних дарова“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у та |
| плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вир |
| <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прик |
| им.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио с |
| ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више диг |
| а не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако о |
| етих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} |
| а идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном з |
| да.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћ |
| те тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан |
| <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на |
| тиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно глав |
| да.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја са |
| ата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После с |
| ре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S |
| дим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба дана, кад сам код <pb |
| удиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} |
| нате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А |
| лестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад |
| сећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> < |
| вета, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у |
| писано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући |
| што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писат |
| ам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљ |
| рекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу |
| еше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговори |
| p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на |
| ао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају н |
| калашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се |
| />, престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице |
| — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да примите?</ |
| p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- пр |
| е повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p |
| p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне ко |
| буд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} |
| ци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да каже |
| инио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам п |
| друштво пријатно ......{S} Њена мајка, брат јој поручник ........ манов, Попеску, калкулатор у |
| лески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, |
| плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „ |
| ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у који |
| ади — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тоб |
| воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!... |
| еби чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, |
| ој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво |
| се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, |
| снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у ку |
| > <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, |
| м ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да уст |
| ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се |
| оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет год |
| уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међутим |
| p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си |
| и њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато |
| оме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, јо |
| стан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћут |
| извадим махраму <pb n="46" /> и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим с |
| неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, к |
| секњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То с |
| , а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и држах крепко от |
| ли, шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији мед |
| ов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ...........................{S} Поносита као .. |
| јом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле, |
| гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која је распростирала око себе онај |
| p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пр |
| ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла |
| е — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и загуш |
| с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог |
| ажиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на |
| {S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући |
| а бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од |
| ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p |
| е се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да |
| устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на |
| чин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам нај |
| и страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „ |
| је сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим пр |
| ка суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију ка |
| у, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је |
| а мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лаже |
| лачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет |
| и Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се |
| јим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којекуда, вел |
| дите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref target="#SRP18980_N22" />.</p> |
| у пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на не |
| где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А, |
| а је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у уга |
| нога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign xml:lang="de">Natürl |
| ктом.</p> <p>Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p |
| бу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак |
| .{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их и |
| одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу необично пот |
| тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb |
| очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, |
| на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук |
| замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, к |
| о са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја |
| тију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао поје |
| олим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девој |
| ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим |
| минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>..........................</p> <pb |
| јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми н |
| one unit="subSection" /> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиков |
| S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железни |
| српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пуст |
| — прошапута она некаким гласом, којим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечи |
| иска врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, |
| ба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих |
| реба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само јед |
| </head> <p>.................{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, |
| рате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме |
| у, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у |
| а свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, |
| да одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тих |
| свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођ |
| пак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на који |
| ћим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико |
| на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо |
| laise</foreign>-у.</p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, он |
| да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> |
| којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите |
| ече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку. |
| , да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом |
| нас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, сасв |
| р ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате |
| они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не |
| д руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опе |
| имну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми |
| опеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Ма |
| /p> <p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не |
| им, опростите, ја немам права поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>М |
| ата.</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте |
| .</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је |
| note> <note xml:id="SRP18980_N15">(Тако вам) часне речи.</note> <note xml:id="SRP18980_N16">Каз |
| она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно |
| .{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— |
| кнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут |
| пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" /> |
| ила је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p> |
| ође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја.</p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво |
| p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклон |
| е да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја |
| не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком д |
| дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату пома |
| ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да овако остане.</p> |
| , опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml: |
| рића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја ни |
| ле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="13" /> <p> |
| } Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чу |
| ислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на |
| м некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она |
| расположењу.{S} Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај на |
| ено.</note> <note xml:id="SRP18980_N24">Варварски.</note> <note xml:id="SRP18980_N25">Никако.</ |
| иђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђу |
| је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао |
| мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског |
| ми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није бил |
| се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам ув |
| немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, |
| #SRP18980_N21" />:</p> <p>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</ |
| .</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу |
| — Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам |
| некако презриво, то је неколегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов и |
| note> <note xml:id="SRP18980_N20">То се вас не тиче.</note> <note xml:id="SRP18980_N21">Непажљи |
| нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да |
| их за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвал |
| шапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани |
| ви се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури |
| <note xml:id="SRP18980_N23">Само, молим вас, удрите поштено.</note> <note xml:id="SRP18980_N24" |
| тите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља — рекох јој.</p |
| ако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек |
| ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Мо |
| , опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, |
| ењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете |
| ичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — реко |
| и не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, в |
| не учити.</p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> |
| i> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да ласка |
| а азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њ |
| ету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за в |
| о.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра — одговорих ја.</p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух |
| даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра — одговорих ја.</p> < |
| ченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламо |
| не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и п |
| наново саставим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било сванул |
| се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде |
| </p> <p>Туманов ме је разумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S |
| ете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — |
| немачки.</p> <p>— Опростите, што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих |
| зумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да ва |
| исмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги, који, уосталом, није чинио изузетка од ос |
| n="28" /> опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам л |
| , смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.</ |
| могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он сав по |
| меје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Н |
| вде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang=" |
| и задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је |
| кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, сасвим успокојена.</p> <p>— О, нисте много изгуб |
| нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> <p>— У ге |
| ао прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вам |
| stone unit="subSection" /> <p>Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних н |
| родности с персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа |
| у собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирала је врло |
| ларо, свирај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах |
| а сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb n="25" /> <p>После кратког разговора нач |
| ро, — рече она, обраћајући се госпођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} Срби су Слов |
| љене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине д |
| ко је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „ |
| >Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „провод |
| више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за |
| — рече некако збуњено, узимајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете |
| i>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни |
| мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затутњише пожарни |
| лицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она сп |
| јаче системе позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао им |
| екаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао |
| и огромне ципеле и црвене <pb n="5" /> велике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа в |
| не.{S} Па господин начелник, коме се на велике празнике мора правити визита, и који увек за соб |
| што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хо |
| е туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без ра |
| реч.</note> <note xml:id="SRP18980_N29">Велики народ! (Написано онако, како Немци изговарају фр |
| Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да сн |
| тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо м |
| foreign><ref target="#SRP18980_N15" />, велите да не знам?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi |
| ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, |
| S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испи |
| који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настав |
| имназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p> </div> <div type="chap |
| ри и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?< |
| е ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p>Побратим.</p> </div> <pb n="12" /> <div ty |
| t="subSection" /> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} |
| што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла |
| амет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекн |
| мо браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: прат |
| } И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми |
| чале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о |
| а је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она |
| <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам |
| S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весе |
| ла.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против в |
| орише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је |
| ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, „успављивом гласу звона“ |
| угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p> <p |
| стови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S |
| кло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде н |
| у, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам |
| пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадах |
| досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си пи |
| е пет минута ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја |
| е се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и в |
| те тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све про |
| и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студе |
| пет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Би |
| остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и |
| у“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се м |
| уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се ре |
| је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господи |
| вим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкује |
| чки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито |
| p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она уве |
| дем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој —</p> </div> <div t |
| лут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на кра |
| ко слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше |
| .{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кол |
| S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам |
| е лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у ша |
| ни, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадил |
| би на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам |
| ad>XII ПИСМО.</head> <p>Лајпциг.</p> <p>Већ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место |
| ворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут пустим, |
| ле подне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је |
| Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би б |
| Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски |
| о крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{ |
| и за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само |
| да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Нико |
| ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла в |
| а клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам |
| ли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав приј |
| сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} |
| p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао |
| е дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> |
| аље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она |
| ца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <div type="cha |
| а свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једн |
| а дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како с |
| пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разго |
| p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ип |
| ени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме, и она |
| цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="4 |
| l:lang="fr">Parole d'honneur</foreign>, ви <hi>мислите</hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени |
| к, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Шта |
| сте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов |
| она.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја зн |
| ами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да п |
| срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p |
| љен смех:</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја |
| она покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.< |
| ђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора |
| а напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о |
| кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, л |
| ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p |
| а ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, п |
| Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп до |
| још није свршена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</ |
| о?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци пог |
| </p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> <p>— <foreign xml |
| ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљд |
| м, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срд |
| стим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јо |
| гну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледа |
| лишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неко |
| -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.< |
| </p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари п |
| ене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.< |
| ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, бог |
| гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, |
| ј пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p |
| дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: |
| е збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знате.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Parole d'h |
| с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — ре |
| ао што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даљ |
| је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је с |
| p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапу |
| зимајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала. |
| е, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов |
| е, незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не |
| а л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли |
| ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што |
| ори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете сам |
| ићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно би |
| <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели |
| мо један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— |
| Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја |
| ет лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми |
| ти, да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест |
| штро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се ус |
| .</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново |
| ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку |
| с не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко |
| акав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, вид |
| ио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на мој |
| p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign xml:lang="de">drehe mir |
| p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p |
| после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да ј |
| >Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам |
| је узајамно волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на та |
| пље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не мо |
| извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму по целом лицу и како д |
| да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљи |
| секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица зад |
| ино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p> < |
| у којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} Кец |
| 980_N29" /></p> <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> |
| ишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писм |
| мо драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви у |
| право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих |
| ј то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чи |
| екако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она, радујући се.</p> <p |
| , чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} |
| ла.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењ |
| пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом |
| коме се на велике празнике мора правити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под |
| а расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ј |
| ти, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стол |
| крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим г |
| е знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— |
| стано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она |
| аше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одм |
| , у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жу |
| ни људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <foreig |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP18980_N1">Високи (одлични) укус.</note> <note xml:id="SRP18980_N2 |
| сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта ради |
| дан човек.</p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини? |
| а певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже? |
| се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да м |
| p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљд |
| да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и у |
| иближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и н |
| >Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и |
| Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се |
| н ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене“.</p |
| а пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, с |
| ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску довр |
| поветка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p |
| > <p>Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћ |
| ето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>..........................</p> < |
| уда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> |
| у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.< |
| ам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио ф |
| о.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге ст |
| о.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на |
| сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми н |
| f target="#SRP18980_N10" />.{S} Ја стао више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући с |
| че“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда после пет минута, она диже |
| о корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огромни храстови бељаху |
| гранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да |
| .{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат ла |
| рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним сном |
| ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу |
| ам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} |
| ледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме с |
| та, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем м |
| и стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљен |
| , без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно |
| махраму <pb n="46" /> и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на рук |
| љу, која је распростирала око себе онај влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S |
| аше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад парти |
| љда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, |
| његових крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам |
| одио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо |
| артија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на столу.</p> <p>Позна |
| ице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле у |
| удио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отвори |
| " />.</p> <p>Онда ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја |
| ш који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} |
| ра правити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, који |
| Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које <pb n="2 |
| е добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, |
| руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем |
| болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раст |
| свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита |
| S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом прису |
| варској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један п |
| тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене одједанпут обузе некака туга, неразумљ |
| ише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.< |
| > <p>Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, |
| од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> загрља |
| — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да с |
| а сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земљ |
| > <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а ос |
| а да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао з |
| да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био |
| ојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дај |
| следњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“ |
| Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да |
| причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Ц |
| ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, |
| штро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одв |
| >— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече |
| oreign xml:lang="ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign> |
| естано шапћући: „<foreign xml:lang="ru">Вотъ гадость!</foreign>“</p> <pb n="35" /> <p>Ја не зна |
| ударио шамар!</p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побрат |
| шена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворен |
| Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Тумано |
| <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „жртве“.{S} Покло |
| створио, — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах ис |
| јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов до |
| она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, д |
| ирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један млад чове |
| ште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском |
| ти се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека |
| и је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру и |
| Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је к |
| ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} |
| и љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док н |
| ледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменим |
| оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе |
| та у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p> |
| :id="SRP18980_C0"> <p>Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} |
| не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисм |
| , опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капи |
| ети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто м |
| ачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваш |
| крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз |
| с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <foreign xml:l |
| на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шт |
| ирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да т |
| је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10 |
| гу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинит |
| ете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} |
| еспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате. |
| све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се |
| " />.{S} Ја стао више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући смех.</p> <p>Она напући |
| и, којој некажњено певају песници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај стр |
| ..</p> <p>Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти |
| мерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудниј |
| на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ј |
| крену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај пред |
| е ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што |
| ечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја |
| а послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</ |
| та — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пу |
| ико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml:lang="fr">genant</foreign>“ <ref tar |
| То је образована девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} |
| да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да ј |
| на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене с |
| 10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо доста д |
| воре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити вр |
| ак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже |
| {S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте с |
| , лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, го |
| су, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и |
| сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} |
| вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која |
| ворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која је распростирал |
| слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да с |
| ролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треб |
| дао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз |
| />! — ритерски се клањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још ј |
| стано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар |
| унаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља |
| ов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако про |
| ра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво |
| жину котарице ..................... као вуга, а они то зову <foreign xml:lang="fr">haut goût</f |
| ко она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:lang="fr">tulle anglais</for |
| аљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, от |
| ара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник кудгод иде, |
| > <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на м |
| ате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов прос |
| . <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом о |
| P18980_N29" /></p> <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.< |
| да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — |
| е усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само |
| рзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиш |
| а Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не мога |
| ром сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Мол |
| акс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за |
| oreign>! — рече он поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти |
| сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче |
| јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба |
| их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако |
| момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој з |
| е је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана бил |
| ме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати на |
| моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете |
| у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем по |
| у, „велико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој |
| ича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених оч |
| р једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем т |
| > <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он |
| ко пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па |
| рстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опре |
| и је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад |
| <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> |
| > <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</ |
| <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> |
| ао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био |
| , кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, < |
| ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као |
| ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљ |
| <p>— Да — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата |
| и, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, |
| а ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на р |
| га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на р |
| авом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руц |
| — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</ |
| рај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још под |
| сет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, п |
| о шапћући: „<foreign xml:lang="ru">Вотъ гадость!</foreign>“</p> <pb n="35" /> <p>Ја не знам, зн |
| у.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> <p |
| едам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за |
| Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb n="24" / |
| ена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; дода |
| гнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као |
| вским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који за дес |
| тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос на |
| к и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Тр |
| ена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам стао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| о код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем ј |
| те Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова. |
| нда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве |
| дно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<for |
| сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем с |
| а таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла |
| м лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} |
| сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! — прошапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, моли |
| госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! — прошапута Ана пору |
| а је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам |
| ош два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и |
| у.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљав |
| ежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у |
| "chapter" xml:id="SRP18980_C6.1"> <head>ГЛАВА I.</head> <quote> <l>Тражи ђавола са свећом.</l> |
| "chapter" xml:id="SRP18980_C6.2"> <head>ГЛАВА II.</head> <quote> <l>О, љубофи паклена!</l> <p> |
| м, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сест |
| рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крај |
| .</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била ј |
| ше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — о |
| > <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{ |
| но и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкаст |
| Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекод |
| рком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не |
| n="11" /> <p>Она климну, одобравајући, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{ |
| .{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чека |
| итерски се клањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред |
| њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни циг |
| прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика |
| оји најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign xml:lang="de">Natürlich!</ |
| авајући се.</p> <p>Ја махнух равнодушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти н |
| еш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им вис |
| и ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, д |
| > <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се |
| увише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стран |
| вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не |
| /p> <p>Можда после пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без |
| тане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Н |
| више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и |
| зи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим |
| актом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, |
| а и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Н |
| мирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Кар |
| Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</ |
| си ту прашину, дигни још једном поносно главу!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сестра ме одведе кројач |
| , ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна |
| {S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица.{S} Посл |
| се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:< |
| ас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњу.< |
| га неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде из |
| сам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њом |
| ија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било ј |
| се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од с |
| Ах, опростите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој н |
| {S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја |
| на слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фласт |
| то, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођ |
| ашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустр |
| <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но исп |
| сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p |
| о је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пи |
| " /> <p>— Боже! — прошапута она некаким гласом, којим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај п |
| висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <foreign xml:lang="de">Montagszeitung, Abendpos |
| <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немој |
| ељу“, „жуборећем поточићу“, „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, |
| е.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па |
| ишта даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја |
| , одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, по |
| вом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <pb n="20" /> пред Sp |
| имену, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи |
| који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црв |
| у.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којек |
| носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себи у ципеле.</p> <milestone unit="subSectio |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам |
| Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</ |
| ј прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми |
| ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим о |
| .{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако |
| ам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кадг |
| очнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запита |
| ази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све |
| } Међутим мирно и спокојно <pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу п |
| иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после |
| а рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p |
| све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Не |
| еве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову |
| > <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о |
| .</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао |
| } Стајао сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било |
| тер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бит |
| у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору |
| овини ледених кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, к |
| шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не зн |
| зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми нео |
| рићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p> |
| ну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила. |
| ="48" /> вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну зе |
| асно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p>— Међед — прошапута она, као |
| остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукам |
| да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за |
| у и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам |
| — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> |
| апут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео.</p> <p |
| вичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са уса |
| , <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овак |
| а мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће |
| разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо |
| и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.< |
| ури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потп |
| — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га |
| па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi |
| S} Слободан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али |
| target="#SRP18980_N7" />.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми |
| немачки студенти (класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли С |
| екаким гласом, којим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степ |
| земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни. |
| } Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја.</p |
| еху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми |
| једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прст |
| се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Пор |
| нух равнодушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја |
| палдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да г |
| пет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, уд |
| нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</ |
| ад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви з |
| ве с компотом.</p> <p>Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем св |
| их очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да |
| знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели с |
| ка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац професор |
| но.{S} Досад никад није у мом присуству говорила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p> |
| >Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски.</p> <p>Поред нас прођоше два пр |
| де никога није било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке с |
| стало тога детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у лев |
| .{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах и |
| моје сестре, које <pb n="29" /> нам је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После је н |
| рпски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву под једа |
| а начини ми она комплименат, како добро говорим немачки.</p> <p>— Опростите, што морам ваш комп |
| стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> |
| а сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да овако ост |
| х ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, ј |
| необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, |
| ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до п |
| о сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је |
| вине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <foreign xml:l |
| прозору завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учи |
| згледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску доврши св |
| о сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, |
| речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на ме |
| колегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба уста |
| о, узимајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћут |
| о сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице |
| престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да |
| јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, в |
| из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, |
| ти стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тог |
| умевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ п |
| ући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.</p> <p> |
| уна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „ |
| ти најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо |
| III ПИСМО</head> <p>Данас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то до |
| ирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, |
| м.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима |
| зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно |
| ве да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да ниу |
| хо.{S} Некако осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је |
| о опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — рече Попеску.</p> <p>Ма |
| } Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницо |
| исли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице |
| е умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се |
| рила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећнич |
| оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махра |
| алити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ни |
| па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово |
| војој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике празнике мора прав |
| еруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој и |
| то пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па |
| .</p> <p>Баба устаде:</p> <p>— Господо, господо!</p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми бе |
| међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури груд |
| и Попеску.</p> <p>Баба устаде:</p> <p>— Господо, господо!</p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p> |
| нант дође и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посра |
| ћ четврт после седам, уставише се једна господска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и от |
| в простодушно како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви рад |
| ко!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан |
| ио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, сасвим успокојена.</p> <p>— О, нисте м |
| м се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> |
| ече она, као прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпо |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој |
| език има сродности с персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се ни |
| ишам:</p> <p>— Поклон од <hi>мене</hi>, госпођице!</p> <p>— Такав! — рече некако збуњено, узима |
| кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од |
| нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик |
| руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не хте |
| е слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.< |
| .{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођице.</p> <p>Она се мало збуни:</p> <p>— Опростите |
| тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну глав |
| ку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p> |
| ротоара.{S} Онда пођосмо даље.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{ |
| едам њено „срце“, помислим се.</p> <p>— Госпођице, поклоните ми овај прст.</p> <p>Она је непрес |
| ете!</p> <p>Ништа не одговори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хт |
| мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клиза |
| дан тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опар |
| хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и |
| дем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирал |
| — Али, Кларо, — рече она, обраћајући се госпођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} Ср |
| /p> <p>— Кларо, свирај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} |
| .</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb n="25" /> <p>После кратког раз |
| Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Оп |
| ам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење.</p> <p>Б |
| рив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, |
| сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан руч |
| ем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прс |
| им равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22" /> <p>— Хвал |
| оме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут и |
| добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко с |
| оћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажите, какав хоћете!</p> <p>Н |
| мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек |
| ио залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљни |
| још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад т |
| нов, Попеску, калкулатор у министарству грађевина, један немачки студент, Макс по имену...{S} А |
| ете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд натијонг!<ref target="#SRP18980_N29" /></p> <p>Ја |
| који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике празн |
| заше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало њ |
| се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим ба |
| а се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Он |
| престано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе |
| ављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S |
| атуру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>П |
| >Е-е.</note> <note xml:id="SRP18980_N5">Гром и пакао!</note> <note xml:id="SRP18980_N6">Снажна |
| воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који з |
| ленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако ј |
| >— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо |
| Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У т |
| , па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, |
| и.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на врати |
| а сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било ј |
| њене дужности голицало је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — |
| је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се н |
| нија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзи |
| nia verbo</foreign>) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као |
| ило 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај |
| е стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље ми |
| > <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на д |
| о се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио с |
| ревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лу |
| во.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесаст |
| који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb n="24" /> <p>— Боже! — прошапута |
| класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азиј |
| ml:lang="fr">Entrée separée</foreign> и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки ча |
| на човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у оч |
| о слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гурнем лактом.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mille pa |
| данпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <fo |
| S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном м |
| упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било та |
| Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сес |
| {S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко |
| сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум и |
| рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини |
| моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи ј |
| е опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да |
| на, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим |
| , шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола |
| дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не |
| око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њо |
| <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише м |
| .. варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p |
| на другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и |
| не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, |
| мпа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p> |
| својства, која су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да с |
| фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, |
| с, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже |
| м на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотим |
| на једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми |
| о.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лам |
| само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао |
| p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</ |
| не до мене, оставивши јој толико места, да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.< |
| с се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра |
| и је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> |
| ситету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела з |
| тећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега кап |
| сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који |
| системе позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијо |
| та ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Мак |
| свим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се исплачем — последњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све |
| се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</ |
| сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам |
| х ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му |
| Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} С |
| ој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и |
| ролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницом стоји |
| рисуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за рук |
| аћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам |
| е млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Нада |
| орам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са |
| не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то |
| очех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме |
| би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах |
| сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после то |
| казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да с |
| хао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам лег |
| оњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— По |
| собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати |
| Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула |
| и сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акцен |
| ам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви ид |
| амучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповет |
| > <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобр |
| Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — |
| прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнод |
| јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<foreign xml:lang="la">sit venia v |
| — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу из |
| ћи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку н |
| а пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем п |
| у свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.< |
| мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан |
| {S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати |
| м могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и п |
| авир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то |
| дех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох |
| единим песмама, после сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{ |
| а руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прс |
| из Готе, ја сам се био толико преди |